四、求听判定论
4. Viññattivinicchayakathā
21以上讲述了关于药物等的判定之后，现在为讲述关于求听的判定，故说：「『求听』者，即是乞求」等。其中，令知即是求听；所谓「以此为我们的所需」的令知，即称为乞求。因此说「『求听』就是乞求」。在此求听中，应当了知我将要说明的判定，这是连结。「为根之切断」：是指从他人所有的状态中解脱，转而成为自己所有的方式。如此乞求者，既有向非亲戚求听所生的恶作，也有接受奴婢所生的恶作，因为依「远离接受奴婢」之句在注疏中已被禁止。然而，在亲戚许可的情况下，为根之切断而乞求奴婢，则仅在接受的方式上有恶作。「自己之工作」：是指杀生的工作。这是为了避免杀生的过失而说，并不是为了避免求听。「不指定亦不应乞求」：是为了显示适当而说，但若以清净心乞求手工者，实无罪过。「可令作所欲之事」：即使不以「我乞求手工，请给予」等言辞来乞求，或是令人准备属于自己事务的事情，这样令作也实在没有求听，但为了显示适当而分别作了说明。
21. Evaṃ bhesajjādivinicchayaṃ kathetvā idāni viññattivinicchayaṃ kathetuṃ ‘‘viññattīti yācanā’’tiādimāha. Tattha viññāpanā viññatti, ‘‘iminā no attho’’ti viññāpanā, yācanāti vuttaṃ hoti. Tenāha ‘‘viññattīti yācanā’’ti. Tatra viññattiyaṃ ayaṃ mayā vakkhamāno vinicchayo veditabboti yojanā. Mūlacchejjāyāti (vi. vi. ṭī. 1.342) parasantakabhāvato mocetvā attano eva santakakaraṇavasena. Evaṃ yācato aññātakaviññattidukkaṭañceva dāsapaṭiggahadukkaṭañca hoti ‘‘dāsidāsapaṭiggahaṇā paṭivirato (dī. ni. 1.10, 194) hotī’’ti vacanaṃ nissāya aṭṭhakathāyaṃ paṭikkhittattā. Ñātakapavāritaṭṭhānato pana dāsaṃ mūlacchejjāya yācantassa sādiyanavaseneva dukkaṭaṃ. Sakakammanti pāṇavadhakammaṃ. Idañca pāṇātipātadosaparihārāya vuttaṃ, na viññattiparihārāya. Aniyametvāpi na yācitabbāti sāmīcidassanatthaṃ vuttaṃ, suddhacittena pana hatthakammaṃ yācantassa āpatti nāma natthi. Yadicchakaṃ kārāpetuṃ vaṭṭatīti ‘‘hatthakammaṃ yācāmi, dethā’’tiādinā ayācitvāpi vaṭṭati, sakiccapasutampi evaṃ kārāpentassa viññatti natthi eva, sāmīcidassanatthaṃ pana vibhajitvā vuttaṃ.
“为显示一切如法性”：为了显示完全的如法性。“可说‘请给根’”：因为最初已经说过“我们将给根”，所以允许请求；或者，“根”这一词语是如法物与不如法物的通称，故非不如法语；又或者，因为是给予已完成工作者，并非领受不如法物，因此无犯而说。“为断根”：此处指如柱子等无奴婢等状态，故作是说。“无主”：未执取为己有，无主人的含义。
Sabbakappiyabhāvadīpanatthanti sabbaso kappiyabhāvadassanatthaṃ. Mūlaṃ dethāti vattuṃ vaṭṭatīti ‘‘mūlaṃ dassāmā’’ti paṭhamaṃ vuttattā viññatti vā ‘‘mūla’’nti vacanassa kappiyākappiyavatthusāmaññavacanattā akappiyavacanaṃ vā niṭṭhitabhatikiccānaṃ dāpanato akappiyavatthusādiyanaṃ vā na hotīti katvā vuttaṃ. Mūlacchejjāya vāti idaṃ idha thambhādīnaṃ dāsidāsādibhāvābhāvato vuttaṃ. Anajjhāvutthakanti apariggahitaṃ, assāmikanti attho.
22“不唯……乃至……想要做衣服等”等句中：对于想要做衣的比丘，即使没有以手工乞求的方式向非亲属、未受邀请的织工令其织布，虽然不因乞求而生恶作，应知依“令织衣学处”会相应有波逸提或恶作。“不应给予不如法的金钱等”：即使是以如法方式得到者，也可以说“为在那处做工，请给此人金钱”而给予。对于先前已做的工，虽不见有犯，但那样做仍然不适当，故如此说。即使是为了已经完成的工，以如法语词的方式间接让人给付工钱，是无过失的。然而在《义利显示》中说：“‘不应给予不如法的金钱等’的意思是，虽然不接受不如法的金钱等，也可以通过如法语词给予，但那并不适当，而且人们会认为‘这个人拥有某些私蓄’而因此受到扰乱，所以禁止给予不如法的金钱等。”“这样令煮”：仅以手工的方式令煮。即使只是被问“尊者，有什么事”这么一句话，因为所问，得以说明为何进入此事。
22.Na kevalañca…pe… cīvarādīni kārāpetukāmenātiādīsu cīvaraṃ kārāpetukāmassa aññātakaappavāritatantavāyehi hatthakammayācanavasena vāyāpane viññattipaccayā dukkaṭābhāvepi cīvaravāyāpanasikkhāpadena yathārahaṃ pācittiyadukkaṭāni hontīti veditabbaṃ. Akappiyakahāpaṇādi na dātabbanti kappiyamukhena laddhampi tattha kammakaraṇatthāya imassa kahāpaṇaṃ dehīti vatvā ‘‘dātuṃ vaṭṭatī’’ti vuttaṃ. Pubbe katakammassa dāpane kiñcāpi doso na dissati, tathāpi asāruppamevāti vadanti. Katakammatthāyapi kappiyavohārena pariyāyato bhatiṃ dāpentassa natthi doso, sāratthadīpaniyaṃ (sārattha. ṭī. 1.342) pana ‘‘akappiyakahāpaṇādi na dātabbanti kiñcāpi akappiyakahāpaṇādiṃ asādiyantena kappiyavohārato dātuṃ vaṭṭati, tathāpi sāruppaṃ na hoti, manussā ca etassa santakaṃ kiñci atthīti viheṭhetabbaṃ maññantīti akappiyakahāpaṇādidānaṃ paṭikkhitta’’nti vuttaṃ. Tatheva pācetvāti hatthakammavaseneva pācetvā. ‘‘Kiṃ bhante’’ti ettakepi pucchite yadatthāya paviṭṭho, taṃ kathetuṃ labhati pucchitapañhattā.
23“可行”：指行仪，但无罪，这是意趣所在。“令作如法后应接受”：这是为了避免用树枝作的驱蝇扇切断叶子等时，既损害种子，也使那里附着的尘土等成为未被接受之物而说。如果没有这两种疑虑，不那样做也无过失。然而在《义利显示》中说：“‘令作如法后应接受’，是说即使树枝上的尘土落入钵中，虽想切断树枝来受用，但为安乐受用而这样说。”在河等水中，由于水是无主物，故说“可说‘请取来’”。“从家……乃至……不可”：对于所有的水，若求取即有恶作，这是意趣。从“不应受用未取来者”这一语句来看，虽然因求取而犯下恶作，但若受用该物品，每次受用都有恶作，即使是五种如法物也不可。
23.Vattanti cārittaṃ, āpatti pana na hotīti adhippāyo. Kappiyaṃ kārāpetvā paṭiggahetabbānīti sākhāya makkhikabījanena paṇṇādichede bījagāmakopanassa ceva tattha laggarajādiappaṭiggahitakassa ca parihāratthāya vuttaṃ, tadubhayāsaṅkāya asati tathā akaraṇe doso natthi. Sāratthadīpaniyaṃ (sārattha. ṭī. 1.342) pana ‘‘kappiyaṃ kārāpetvā paṭiggahetabbānīti sākhāya laggarajasmiṃ patte patitepi sākhaṃ chinditvā khāditukāmatāyapi sati sukhaparibhogatthaṃ vutta’’nti vuttaṃ. Nadiyādīsu udakassa apariggahitattā ‘‘āharāti vattuṃ vaṭṭatī’’ti vuttaṃ. Gehato…pe… neva vaṭṭatīti pariggahitudakattā viññattiyā dukkaṭaṃ hotīti adhippāyo. ‘‘Na āhaṭaṃ paribhuñjitu’’nti vacanato viññattiyā āpannaṃ dukkaṭaṃ desetvāpi taṃ vatthuṃ paribhuñjantassa paribhoge paribhoge dukkaṭameva, pañcannampi sahadhammikānaṃ na vaṭṭati.
“不应令无惭之比丘或沙弥作手工”：此是从共通而言，故不可为自身利益而令作任何手工。然而，若无惭者虽被阻止仍制作扇子等，则无过失，但可令他们制作塔寺等工事，这是《疑惑遣除》中所说。又《利益显示》中说：“‘无惭者……乃至……不应令作’：这是指逾越分别之权限，关联于可吞咽之物而说；但于外在受用物中，亦可令无惭者作手工。”在此，因提到“无惭之沙弥”，故“故意犯罪”之无惭相，于达上者中最为严重，这是依标示而言；应取其相非此之沙弥等。而从相、意义、种姓乃至最终自称比丘者，即使破戒，以共通方式，其无惭相即不立于所安立之行道。
‘‘Alajjīhi pana bhikkhūhi vā sāmaṇerehi vā hatthakammaṃ na kāretabba’’nti sāmaññato vuttattā attano atthāya yaṃ kiñci hatthakammaṃ kāretuṃ na vaṭṭati. Yaṃ pana alajjī nivāriyamānopi bījanādiṃ karoti, tattha doso natthi, cetiyakammādīni pana tehi kārāpetuṃ vaṭṭatīti vimativinodaniyaṃ (vi. vi. ṭī. 1.342) vuttaṃ. Sāratthadīpaniyaṃ (sārattha. ṭī. 2.342) pana ‘‘alajjīhi…pe… na kāretabbanti idaṃ uttaribhaṅgādhikārattā ajjhoharaṇīyaṃ sandhāya vuttaṃ, bāhiraparibhogesu pana alajjīhipi hatthakammaṃ kāretuṃ vaṭṭatī’’ti vuttaṃ. Ettha ca ‘‘alajjīhi sāmaṇerehī’’ti vuttattā ‘‘sañcicca āpattiṃ āpajjatī’’ti (pari. 359) alajjilakkhaṇaṃ ukkaṭṭhavasena upasampanne paṭicca upalakkhaṇato vuttanti taṃlakkhaṇavirahitānaṃ sāmaṇerādīnaṃ liṅgatthenagotrabhupariyosānānaṃ bhikkhupaṭiññānaṃ dussīlānampi sādhāraṇavasena alajjilakkhaṇaṃ yathāṭhapitapaṭipattiyā atiṭṭhanamevāti gahetabbaṃ.
24“令取牛……乃至……者，恶作”：于请求之刹那，以请求为缘生恶作；于获得之刹那，以接受牛为缘生恶作。因为，即使未通过请求而为自身利益获得牛，也不可接受，正如经中说：“他远离接受象、牛、马、母驴”（《长部》1.10, 194）。因此他说：“即使在亲属已邀请之处，亦不可为根本切断而乞求。”在此，即使没有请求所生之恶作，于乞求不净物时及接受时，也均生恶作。“守护”：即从盗贼等灾患中守护。“饲养”：即以草、食物等养育。“不应完全接受”：因禁止为自身利益接受牛等而说。
24.Goṇaṃpana…pe… āharāpentassa dukkaṭanti viññattikkhaṇe viññattipaccayā, paṭilābhakkhaṇe goṇānaṃ sādiyanapaccayā ca dukkaṭaṃ. Goṇañhi attano atthāya aviññattiyā laddhampi sādituṃ na vaṭṭati ‘‘hatthigavāssavaḷavapaṭiggahaṇā paṭivirato hotī’’ti (dī. ni. 1.10, 194) vuttattā. Tenevāha ‘‘ñātakapavāritaṭṭhānatopi mūlacchejjāya yācituṃ na vaṭṭatī’’ti. Ettha ca viññattidukkaṭābhāvepi akappiyavatthuyācanepi paṭiggahaṇepi dukkaṭameva. Rakkhitvāti corādiupaddavato rakkhitvā. Jaggitvāti tiṇaannādīhi posetvā. Na sampaṭicchitabbanti attano atthāya gosādiyanassa paṭikkhittattā vuttaṃ.
25然而，在亲属已邀请之处，则是允许的：因应接受车辆，故以根本切断的方式乞求亦属允许。“暂时允许”：即在两种情况下均允许，这是《破迷论》所说。而《心义灯》中说：“‘给车’……乃至……不允许，是指以根本切断的方式说‘给车’则不允许。‘暂时允许’：即作为暂时性，于一切处乞求皆为允许。”斧等即使为个人物品亦许之，故说“此理于斧等”。于藤等他人所有物，应结合此理。“仅在达到重物时”：这是就请求而言；然而在不与取中，从草茎开始，若以盗心取他人所有物，即为盗取，应按物品价值处罚。“于藤等”：在此，以“等”字应见包含律典中所说之竹、蔓草、芦苇、草、泥。其中，在某些地区，即使少量的雌黄、生薑黄、阿魏等亦价值昂贵，于彼处，即使少于一多罗叶量，亦是重物，且不可请求。
25.Ñātakapavāritaṭṭhāne pana vaṭṭatīti sakaṭassa sampaṭicchitabbattā mūlacchejjavasena yācituṃ vaṭṭati. Tāvakālikaṃ vaṭṭatīti ubhayatthāpi vaṭṭatīti atthoti vimativinodaniyaṃ (vi. vi. ṭī. 1.342) vuttaṃ. Sāratthadīpaniyaṃ (sārattha. ṭī. 2.342) pana ‘‘sakaṭaṃ dethāti…pe… na vaṭṭatīti mūlacchejjavasena sakaṭaṃ dethāti vattuṃ na vaṭṭati. Tāvakālikaṃ vaṭṭatīti tāvakālikaṃ katvā sabbattha yācituṃ vaṭṭatī’’ti vuttaṃ. Vāsiādīni puggalikānipi vaṭṭantīti āha ‘‘esa nayo vāsī’’tiādi. Valliādīsu ca parapariggahitesu esa nayoti yojetabbaṃ. Garubhaṇḍappahonakesuyevāti idaṃ viññattiṃ sandhāya vuttaṃ, adinnādāne pana tiṇasalākaṃ upādāya parapariggahitaṃ theyyacittena gaṇhato avahāro eva, bhaṇḍagghena kāretabbo. Valliādīsūti ettha ādi-saddena pāḷiāgatānaṃ veḷumuñjapabbajatiṇamattikānaṃ saṅgaho daṭṭhabbo. Tattha ca yasmiṃ padese haritālajātihiṅgulikādi appakampi mahagghaṃ hoti, tattha taṃ tālapakkappamāṇato ūnampi garubhaṇḍameva, viññāpetuñca na vaṭṭati.
26『彼』：即请求。在前行谈话等中，以『住所拥挤』等间接方式说话，名为前行谈话。不直接说，而以『比丘们，难道楼阁不被允许吗？』等方式，使意图显明，如此说话名为暗示。为住所等目的，通过平整土地等作业，为生起资具而作标记，名为作标记。在三种资具中，已说明了请求等，然而在病者资具中又如何呢？因此说『然而在病者资具中』等。如是生起的药物，在病痊愈后，是否允许食用？对此，持律者说：『世尊以病为因缘而开许受用，因此即使在无病时食用也是允许的，不犯。』然而持经者则说：『虽不犯，但会损坏活命，因此对于安住于少欲行道者不允许，这会损坏少欲。』
26.Sāti viññatti. Parikathādīsu ‘‘senāsanaṃ sambādha’’ntiādinā pariyāyena kathanaṃ parikathā nāma. Ujukameva akathetvā ‘‘bhikkhūnaṃ kiṃ pāsādo na vaṭṭatī’’tiādinā adhippāyo yathā vibhūto hoti, evaṃ kathanaṃ obhāso nāma. Senāsanādiatthaṃ bhūmiparikammādikaraṇavasena paccayuppādāya nimittakaraṇaṃ nimittakammaṃ nāma. Tīsu paccayesu viññattiādayo dassitā, gilānapaccaye pana kathanti āha ‘‘gilānapaccaye panā’’tiādi. Tathā uppannaṃ pana bhesajjaṃ roge vūpasante bhuñjituṃ vaṭṭati, na vaṭṭatīti? Tattha vinayadharā ‘‘bhagavatā rogasīsena paribhogassa dvāraṃ dinnaṃ, tasmā arogakālepi bhuñjituṃ vaṭṭati, āpatti na hotī’’ti vadanti, suttantikā pana ‘‘kiñcāpi āpatti na hoti, ājīvaṃ pana kopeti, tasmā sallekhapaṭipattiyaṃ ṭhitassa na vaṭṭati, sallekhaṃ kopetī’’ti vadantīti.
