有多少问题的问答分注释
Katipucchāvāravaṇṇanā
271“有多少种罪”这个问题，是就巴拉基格等五种罪来说的，考虑到淫行、不与取等各自内部包含的差别，按种类归并为一，然后发问。“有多少罪蕴”则是考虑到各自内部包含的差别，各别以聚集的含义来问。这里的不同仅此而已。“已调伏事”，就是从罪中远离，因为它是无追悔、喜悦等法的原因，所以称为“事”，即已被调伏的事。在这里，从义理上说，就是远离等无过失的诸法。“怨谓已灭”，因为以怨为因，所以得名“怨”，即已消灭的贪等不善一方。
271.Katiāpattiyoti pārājikādīsu pañcasu āpattīsu methunādinnādānādiantogadhabhedaṃ apekkhitvā jātivasena ekattaṃ āropetvā pucchā katā. Kati āpattikkhandhāti antogadhabhedaṃ apekkhitvā paccekaṃ rāsaṭṭhenāti ettakamevettha bhedo. Vinītāniyevavinītavatthūnīti āpattito viramaṇāni eva avippaṭisārapāmojjādidhammānaṃ kāraṇattā vatthūnīti vinītavatthūni, tāni ettha atthato viratiādianavajjadhammā eva. Veraṃ maṇatīti verahetuttā ‘‘vera’’nti laddhanāmaṃ rāgādiakusalapakkhaṃ vināseti.
打断闻法聚会就离开：当很多人坐在一起听法时，他扰乱这场闻法集会，起身就走。不恭敬：是指在应当欢喜的地方不表示欢喜，在应当警醒的地方也不表示警醒。身体粗鲁：是指以傲慢姿态表现出来的身体行为不端正。
Dhammassavanaggaṃ bhinditvā gacchatīti bahūsu ekato nisīditvā dhammaṃ suṇantesu taṃ dhammassavanasamāgamaṃ kopetvā uṭṭhāya gacchati. Anādarovāti tussitabbaṭṭhāne tuṭṭhiṃ, saṃvijitabbaṭṭhāne saṃvegañca apavedento eva. Kāyapāgabbhiyanti unnativasena pavattanakāyānācāraṃ.
274由慈所生的慈身业。所谓“由两者”，是指新学比丘和长老两者。所谓“令其可爱”，就是使那个人成为爱念的对象。至于“对谁”，则回答说“对同梵行者”。
274. Mettāya sambhūtaṃ mettaṃ, kāyakammaṃ. Ubhayehipīti navakehi, therehi ca. Piyaṃ karotīti taṃ puggalaṃ pemaṭṭhānaṃ karoti, kesanti āha ‘‘sabrahmacārīna’’nti.
把“人”分开来受用，这是就通常的关系来说的。为了说明这种对“人”的分别，才说了“某某人的……”等话。
Puggalaṃ paṭivibhajitvā bhuñjatīti pakatena sambandho. Tameva puggalapaṭivibhāgaṃ dassetuṃ ‘‘asukassā’’tiādi vuttaṃ.
从“成为自在者”这一说法来说，意思就是从渴爱的奴役中解脱出来，并能在止与观中自在而住。“趣向”就是运转、进行。“导向”的意思是：导向正尽诸苦。
Bhujissabhāvakaraṇatoti taṇhādāsabyato mocetvā samathavipassanāsu serivihāritākaraṇatoti attho. Niyyātīti pavattati. Sammādukkhakkhayāya saṃvattatīti attho.
六种罪生起方式的分别注释
Chaāpattisamuṭṭhānavāravaṇṇanā
276以第一种犯罪生起方式来说，就是只靠身体。因为巴拉基格罪完全是由有心的状态生起的，所以说“不能说‘有’”。而桑喀地谢思等一直到恶作这五种罪，也可能在没有心识的情况下发生，所以说“或许有”，意思是犯罪或许会发生。恶说罪因为是针对用低劣与高尚的种姓等来轻蔑他人而制定的，所以它完全是由言语和心识共同生起的。
276.Paṭhamena āpattisamuṭṭhānenāti kevalaṃ kāyena. Pārājikāpattiyā ekantasacittakasamuṭṭhānattā ‘‘na hīti vattabba’’nti vuttaṃ. Saṅghādisesādīnaṃ dukkaṭapariyosānānaṃ pañcannaṃ acittakānampi sambhavato ‘‘siyā’’ti vuttaṃ, āpajjanaṃ siyā bhaveyyāti attho. Hīnukkaṭṭhehi jātiādīhi omasane eva dubbhāsitassa paññattattā sā ekantavācācittasamuṭṭhānā evāti.
在第二种生起方式里，因为并不存在只靠言语就会犯、需要发露忏悔的罪，所以才说“确实不是这样”。
Dutiyasamuṭṭhānanaye vācāya eva samāpajjitabbapāṭidesanīyassa abhāvā ‘‘na hī’’ti vuttaṃ.
在第三种情况里，因为对发号施令模样的比丘尼不以身和语表示不赞同，就存在产生波罗提应悔过罪的可能，所以说“可能有”。
Tatiye pana vosāsamānarūpaṃ bhikkhuniṃ kāyavācāhi anapasādanapaccayā pāṭidesanīyasambhavato ‘‘siyā’’ti vuttaṃ.
在讥刺这一条里，虽然巴吉帝亚罪也可以由不与取等因缘生起，但为了说明：以那种因缘所制定的恶说罪，只从第五种生起方式产生，所以在第四种情况中说“应犯恶说罪吗？应说不是”，而在第五种情况中说“应说可能有”。不过在这里应当知道：仅仅以身相动作去讥刺的人，即使没有恶说罪，由于没有身戏，也只是犯恶作罪。
Omasane pācittiyassa adinnādānasamuṭṭhānattepi tappaccayā paññattassa dubbhāsitassa pañcameneva samuppattīti dassetuṃ catutthavāre ‘‘dubbhāsitaṃ āpajjeyyāti na hīti vattabba’’nti vatvā pañcamavāre ‘‘siyāti vattabba’’nti vuttaṃ. Kāyavikāreneva omasantassa panettha dubbhāsitabhāvepi kāyakīḷābhāvābhāvato dukkaṭamevāti daṭṭhabbaṃ.
不过在第六种情况里，即使身体存在，也不构成恶说罪的支分。为了说明第六种情况其实也归入第五种生起法，所以用“不然”来否定；但这并不是为了说明在那里就完全不会因为恶说而犯戒。因为，如果是出于开玩笑的心，用身体或语言去讥刺嘲弄，恶说罪的违犯不可能不发生。应当知道：凡是只由第五种情况所犯的，也必定由第六种情况所犯，就像说法罪那样。其余关于生起法的部分，很容易理解。
Chaṭṭhavāre pana vijjamānopi kāyo dubbhāsitassa aṅgaṃ na hoti, pañcamasamuṭṭhāne eva chaṭṭhampi pavisatīti dassetuṃ ‘‘na hī’’ti paṭikkhittaṃ, na pana tattha sabbathā dubbhāsitena anāpattīti dassetuṃ. Na hi davakamyatāya kāyavācāhi omasantassa dubbhāsitāpatti na sambhavati. Yañhi pañcameneva samāpajjati, taṃ chaṭṭhenapi samāpajjati eva dhammadesanāpatti viyāti gahetabbaṃ. Sesaṃ samuṭṭhānavāre suviññeyyameva.
已作罪品注释
Katāpattivāravaṇṇanā
277第二项中，为了容易看清和方便理解由第一种生起方式所应犯的诸罪，所以只举出建小屋等例子；并不是因为其他罪不存在，因为行媒等罪也确实存在。第二种生起方式等也是如此。“认为是允许的”这一句，显示没有心念的活动。“建小屋”这一句，显示没有言语的造作。通过这两者，显示仅仅依靠身体就能产生恶作等罪。后面的内容也应照此适当理解。
277. Dutiye pana kativāre paṭhamasamuṭṭhānena āpajjitabbānaṃ āpattīnaṃ lahudassanasukhatthaṃ kuṭikārādīni eva samuddhaṭāni, na aññesaṃ abhāvā, sañcarittādīnampi vijjamānattā. Evaṃ dutiyasamuṭṭhānādīsupi. ‘‘Kappiyasaññī’’ti iminā acittakattaṃ dasseti. ‘‘Kuṭiṃ karotī’’ti iminā vacīpayogābhāvaṃ. Ubhayenāpi kevalaṃ kāyeneva dukkaṭādīnaṃ sambhavaṃ dasseti. Evaṃ uparipi yathānurūpaṃ kātabbaṃ.
“由同一种生起方式而生起”这句话，在这里是特别针对那些只从身体生起的罪而说的；但如果从一般情况来说，那些罪也都会随着各自相应的情况，从其他生起方式生起。后面的内容也是这样。
‘‘Ekenasamuṭṭhānena samuṭṭhahantī’’ti idaṃ idha visesetvā dassitānaṃ kāyatova samuṭṭhitānaṃ vasena vuttaṃ, avisesato pana tā āpattiyo itarasamuṭṭhānehipi yathārahaṃ samuṭṭhahanti eva. Evaṃ uparipi.
“以草覆地法”这一句，是就除桑喀地谢思之外的四种罪来说的。
‘‘Tiṇavatthārakena cā’’ti idaṃ saṅghādisesavajjitānaṃ catunnaṃ āpattīnaṃ vasena vuttaṃ.
279先安排好，然后建小屋：意思是先用言语安排，再亲自用身体去建。
279.Saṃvidahitvākuṭiṃ karotīti vācāya saṃvidahati, sayañca kāyena karotīti attho.
罪生起偈颂的注释
Āpattisamuṭṭhānagāthāvaṇṇanā
283283. 第三段偈颂，是为了把第二段已经说过的义理总摄起来显示，才说的。其中，本来应当说“身”就是“身的”，但因为语词颠倒，说成了“身的”（阴性形式）。因此说“由它生起”，意思是：身被说为生起之处。
283. Tatiyo pana gāthāvāro dutiyavārena vuttamevatthaṃ saṅgahetvā dassetuṃ vutto. Tattha kāyova kāyikoti vattabbe vacanavipallāsena ‘‘kāyikā’’ti vuttaṃ. Tenāha ‘‘tena samuṭṭhitā’’ti, kāyo samuṭṭhānaṃ akkhātoti attho.
见离者：因为远离一切有为法，又以那远离为因，并且以见诸盖之远离及涅槃为性。善解分别者：这是呼唤语，指善于精通两部分别解说的人。不过在这里，并没有别人发问，而是优波离长老自己为了让义理清楚显现，才作了问答。按照这个道理，应当理解一切处的情况。
Vivekadassināti sabbasaṅkhatavivittattā, tato vivittahetuttā ca nīvaraṇavivekañca nibbānañca dassanasīlena. Vibhaṅgakovidāti ubhatovibhaṅgakusalāti ālapanaṃ. Idha panevaṃ añño pucchanto nāma natthi, upālitthero sayameva atthaṃ pākaṭaṃ kātuṃ pucchāvisajjanañca akāsīti iminā nayena sabbattha attho veditabbo.
失坏缘部分注释
Vipattipaccayavāravaṇṇanā
284284. 不过，在第四种“失坏缘”的部分里，“以戒失坏为缘”，就是指以覆藏戒失坏为缘。
284. Catutthe pana vipattipaccayavāre sīlavipattipaccayāti sīlavipattipaacchādanapaccayā.
286以见失坏为缘，意思是以不舍弃见失坏为缘。
286.Diṭṭhivipattipaccayāti diṭṭhivipattiyā appaṭinissajjanapaccayā.
287287. 以活命失坏为缘：这里，“依它而活命”，所以叫“活命”，也就是四种资具；那活命因为邪恶的败坏而败坏了，所以叫“活命失坏”。那活命失坏的因，就是使它生起和受用的缘由，这就是这句话的意思。
287.Ājīvavipattipaccayāti ettha āgamma jīvanti etenāti ājīvo, catupaccayo, sova micchāpattiyā vipannattā vipattīti ājīvavipatti, tassā ājīvavipattiyā hetu, taduppādanataparibhoganimittanti attho.
诤事缘辩论回合的注释
Adhikaraṇapaccayavāravaṇṇanā
291291. 在第五种诤事缘分的讨论中，所谓“以作事诤事为缘”，就是指以白告、表白、白二甘马语、白四甘马语所构成的甘马语为缘。这里说的“五”，意思是：不先白告就做非法甘马等事的人，其行为称为“无相”。在第五种诤事缘分的讨论中，关于“以作事诤事为缘”，应当知道：白告结束时犯恶作；若通过意图等做表白甘马等，则包含土喇咤亚等罪。“其余诸法”，指的是入流果等至等。“没有其他罪”，这是针对属于失坏等部分的有罪之罪而说的。
291. Pañcame adhikaraṇapaccayavāre kiccādhikaraṇapaccayāti apalokanavacanañattikammavācāsaṅkhatakammavācāpaccayā. Pañcāti ettha adhammikakatikādiṃ apaloketvā karontānaṃ animittanti attho. Pañcame adhikaraṇapaccayavāre kiccādhikaraṇapaccayā apalokanāvasāne dukkaṭaṃ, adhippāyādinā ñattikammādiṃ karontānaṃ thullaccayādi ca saṅgayhatīti daṭṭhabbaṃ. Avasesā āpattiyoti sotāpattiphalasamāpattiādayo. ‘‘Natthaññā āpattiyo’’ti idaṃ vipattiādibhāginiyo sāvajjāpattiyo sandhāya vuttaṃ.
