十六大品的注释
Soḷasamahāvāravaṇṇanā
制定品的注释
Paññattivāravaṇṇanā
1-2戒、定、慧、解脱、解脱知见合起来称为法蕴之体，这就是教法的意思。“附随”是指被纳入结集的那部《附随》；属于律的制定，就叫律的制定。先按二法门的方式说了“了知制定之时”，接着又按经法门的方式来说，所以说了“又以宿住等”。其中，所谓“见”，因为具有见的性质，所以与天眼相应的证悟智见联系在一起；“以教说的智慧来看”，是指看意乐、随眠等。“于问中”是处格；“又在此处”是指在问答当中。邪见，是指无有见和边执见。由于“为活命之因而制定”这一说法，应当知道除了这六条学处之外，其余名为行违犯。然而“以身而犯”在这里是说：先前以受用之心为支，生起身门所表之表，如此生起的诸心之生起名为犯。表虽然由心生起，但因为是借由表来成办心所意乐之义，所以说“由身门而犯”——这是就此而言，不是为了止息诤论等三种。“乃至命终”是指以生命为限。“由古昔大长老们”是指在锡兰岛大长老们将经典书写成册时所安立的意思。“如同第四次结集一样的书写成册结集出现了”这是所说的。
1-2. Sīlasamādhipaññāvimuttivimuttiñāṇadassanasaṅkhātassa dhammakkhandhasarīrassa sāsaneti attho. Parivāroti saṅgahaṃ yo samāruḷho, tassa parivārassa. Vinayabhūtā paññatti vinayapaññatti. ‘‘Paññattikālaṃ jānatā’’ti dukanayavasena vatvā puna suttantanayena vattuṃ ‘‘apica pubbenivāsādīhī’’ti vuttaṃ. Tattha passanaṃ nāma dassanattā dibbacakkhunā yojitaṃ paṭivedhañāṇadassanaṃ. Desanāpaññāya passatāti āsayānusayādike. Pucchāyāti sattamī. Punapi etthāti pucchāvissajjane. Micchādiṭṭhīti natthikadiṭṭhi antaggāhikadiṭṭhi. ‘‘Ājīvahetu paññattānī’’ti vacanato imāni cha sikkhāpadāni ṭhapetvā sesā ācāravipatti nāmāti veditabbaṃ. Kāyena pana āpattiṃ āpajjatīti ettha ‘‘pubbabhāge sevanacittamaṅgaṃ katvā kāyadvārasaṅkhātaṃ viññattiṃ janayitvā pavattacittuppādasaṅkhātaṃ āpattiṃ āpajjati, kiñcāpi cittena samuṭṭhāpitā viññatti, tathāpi cittena adhippetassa atthassa viññattiyā sādhitattā ‘kāyadvārena āpajjatī’ti vutta’’nti imamatthaṃ sandhāya vuttaṃ, na bhaṇḍanādittayavūpasamaṃ. Āpāṇakoṭikanti jīvitapariyantaṃ katvā. Porāṇakehi mahātherehīti sīhaḷadīpe mahātherehi potthakaṃ āropitakāle ṭhapitāti attho. ‘‘Catutthasaṅgītisadisā potthakāruḷhasaṅgīti ahosī’’ti vuttaṃ.
已作犯戒品等的注释
Katāpattivārādivaṇṇanā
166166. 在犯戒品中，“僧团的床或……”等语，因为是在露天处所，即使在精舍内部也会犯戒，所以依“超过一掷石的距离”来说。第二，“铺设卧具而……”，因为是在内部铺设，即使走出精舍外，若当天不回来，也会犯戒，所以说“若越过界围”。
166. Katāpattivāre ‘‘saṅghikaṃ mañcaṃ vā’’tiādi ajjhokāsattā vihārabbhantarepi āpajjanato leḍḍupātātikkamavasena vuttaṃ. Dutiye seyyaṃ santharitvāti abbhantare santharitabhāvato vihārato bahigamanepi taṃdivasānāgame āpajjanato ‘‘parikkhepaṃ atikkāmetī’’ti vuttaṃ.
171171. 故意夺取有情生命的人犯四种罪——在这里，虽然那条学处主要指的是畜生道的有情，但依据“有情”这个通称，从义理归纳的角度说成“四种”。这个道理也适用于其他类似的地方。
171.Sañcicca pāṇaṃ jīvitā voropento catasso āpattiyoti ettha kiñcāpi tasmiṃ sikkhāpade tiracchānagatapāṇova adhippeto, atha kho pāṇoti vohārasāmaññato atthuddhāravasena ‘‘catasso’’ti vuttaṃ. Esa nayo aññesupi evarūpesu ṭhānesu.
173173. 在非时进入村庄这件事上，因为已经说过“第一只脚越过界围，就犯恶作罪”，所以在近行处不犯，只有越过界围之后才犯——这个道理已经成立了。他们这样说。
173. Vikāle gāmappavesane ‘‘paṭhamaṃ pādaṃ parikkhepaṃ atikkāmeti, āpatti dukkaṭassā’ti vuttattā upacāre nāpajjati, parikkhepaṃ atikkamitvāva āpajjatīti siddhamevā’’ti vadanti.
193193. 在缘的部分，和前一部分相比确实有差别。当问到“行淫法的人犯多少种罪”时，还没有机会涉及涂蜡的事；但这里说“以行淫法为缘”时，因为没有逐一指出具体的人，涂蜡的事也被包含进来了，差别就在这里。在类似的地方也是这样。
193. Paccayavāre purimavārato viseso atthiyeva, ‘‘methunaṃ dhammaṃ paṭisevanto kati āpattiyo āpajjatī’’ti vutte jatumaṭṭhakassokāso na jāto, idha pana ‘‘methunaṃ dhammaṃ paṭisevanapaccayā’’ti vutte puggalaniddesābhāvā jatumaṭṭhakañca paviṭṭhaṃ, evaṃ viseso atthi. Tathā evarūpesu ṭhānesu.
