义、罪、生起义注
5 段
罪生起之解释
Āpattisamuṭṭhānavaṇṇanā
470在“无心而犯”等句中：除了同宿等学处之外，若无意中违犯，是无心而犯；说戒出罪时，是有心而出罪。若故意违犯，是有心而犯；以覆草法出罪时，是无心而出罪。如前所述，以覆草法出罪者，是无心而犯，也是无心而出罪。其余方式说戒者，是有心而犯，有心而出罪。心想“我作法施”而做词句净化等者，是以善心而犯；心想“我遵行诸佛的教诫”而心怀踊跃说戒者，是以善心而出罪。心怀忧恼说戒者，是以不善心而出罪；以覆草法出罪者，如同刚睡醒一般，是以无记心而出罪。做了恐吓等事后，心想“我遵行佛陀的教法”而欢喜说戒者，是以不善心而犯，以善心而出罪。心怀忧恼说戒者，是以不善心而出罪；依前述方式，以覆草法出罪者，是以无记心而出罪。刚睡醒时犯同宿者，是以无记心而犯；此处亦应依前述方式了知“以善心而出罪”等情形。
470.Acittakoāpajjatītiādīsu sahaseyyādipaṇṇattivajjaṃ asañcicca āpajjanto acittako āpajjati, desento sacittako vuṭṭhāti. Yaṃkiñci sañcicca āpajjanto sacittako āpajjati, tiṇavatthārakena vuṭṭhahanto acittako vuṭṭhāti. Pubbe vuttameva tiṇavatthārakena vuṭṭhahanto acittako āpajjati, acittako vuṭṭhāti. Itaraṃ desento sacittako āpajjati, sacittako vuṭṭhāti. ‘‘Dhammadānaṃ karomī’’ti padasodhammādīni karonto kusalacitto āpajjati, ‘‘buddhānaṃ anusāsaniṃ karomī’’ti udaggacitto desento kusalacitto vuṭṭhāti. Domanassiko hutvā desento akusalacitto vuṭṭhāti, tiṇavatthārakena niddāgatova vuṭṭhahanto abyākatacitto vuṭṭhāti. Bhiṃsāpanādīni katvā ‘‘buddhānaṃ sāsanaṃ karomī’’ti somanassiko desento akusalacitto āpajjati, kusalacitto vuṭṭhāti. Domanassikova desento akusalacitto vuṭṭhāti, vuttanayeneva tiṇavatthārakena vuṭṭhahanto abyākatacitto vuṭṭhāti. Niddokkantasamaye sahagāraseyyaṃ āpajjanto abyākatacitto āpajjati, vuttanayeneva panettha ‘‘kusalacitto vuṭṭhātī’’tiādi veditabbaṃ.
“第一波罗夷由几种方式生起”等语句，依前所述之理，已十分明了。
Paṭhamaṃ pārājikaṃ katihi samuṭṭhānehītiādi pubbe vuttanayattā uttānameva.
473“四波罗夷由几种生起”等句中，从最严格的界定来论，凡是某一生起方式所适用的某一戒条，都已全数如前所说。
473.Cattāro pārājikā katihi samuṭṭhānehītiādīsu ukkaṭṭhaparicchedato yaṃ yaṃ samuṭṭhānaṃ yassa yassa labbhati, taṃ sabbaṃ vuttameva hoti.
罪生起之解释已毕。