20. 弗沙佛品注释
20. Phussabuddhavaṃsavaṇṇanā
提舍世尊之后，众生的寿命逐渐衰减，而后又增长，达到无量寿，接着又渐渐减少。当人寿减至九万岁时，就在同一劫中，一位名为弗沙的导师出现于世间。这位世尊也同样圆满诸波罗蜜，投生于兜率天，从兜率天没后，于迦尸城嘉亚些那王的第一王后——美丽天后的腹中入胎。经过十个月，在吉祥林从母胎诞生。他享受在家生活九千年。据说他有三座宫殿：金翅鸟翼宫殿、天鹅宫殿和金钱宫殿。以翅舍·乔达弥为首的三万名女子侍奉他。
Tassa tissassa bhagavato aparabhāge anukkamena parihāyitvā puna vaḍḍhitvā aparimitāyukā hutvā anupubbena hāyitvā navutivassasahassāyukesu jātesu tasmiṃyeva kappe phusso nāma satthā loke uppajji. Sopi bhagavā pāramiyo pūretvā tusitapure nibbattitvā tato cavitvā kāsikanagare jayasenarañño aggamahesiyā sirimāya nāma deviyā kucchismiṃ paṭisandhiṃ gahetvā dasannaṃ māsānaṃ accayena sirimuyyāne mātukucchito nikkhami. So navavassasahassāni agāraṃ ajjhāvasi. Tassa kira garuḷapakkha-haṃsa-suvaṇṇabhārāti tayo pāsādā ahesuṃ. Kisāgotamippamukhāni tiṃsa itthisahassāni paccupaṭṭhitāni ahesuṃ.
他见到四种相——老人、病人、死人、出家人——之后，当翅舍·乔达弥生下名为无喻的儿子时，他骑上庄严宝象，进行了大出离，出家而去。他出家时，有一千万人追随他一同出家。他由这些大众围绕，修习苦行六个月，之后离开大众，独居七日，专修独处的精进。在卫塞月满月那天，他在某座城市接受了长者之女西利瓦达供养的蜜粥，食用后在赭树林中度过了白天的安居。傍晚时分，他接受了优婆塞西利瓦达供养的八把草，来到余甘子树菩提树下，降伏了魔王率领的魔军，证得了一切知智。证悟后，他诵出这首感兴语：“历经多生轮回……我找到了渴爱的灭尽。”之后，他于菩提树附近连续住了七个七天。他观察那些与他一同出家的数亿比丘，发现他们已有能力证悟法，便从空中飞往桑噶沙城的仙人堕处鹿野苑，在他们中间转法轮。那时，有十万亿众生获得了初次现观，即首次亲见真理。
So cattāri nimittāni disvā kisāgotamiyā anupame nāma putte uppanne alaṅkatagajavarakkhandhagato mahābhinikkhamanaṃ nikkhamitvā pabbaji. Taṃ pabbajitaṃ janakoṭi anupabbaji. So tehi parivuto cha māse padhānacariyaṃ caritvā tato gaṇaṃ pahāya sattāhaṃ ekacariyaṃ anubrūhayamāno vasitvā visākhapuṇṇamāya aññatare nagare aññatarassa seṭṭhino dhītāya sirivaḍḍhāya nāma dinnaṃ madhupāyāsaṃ paribhuñjitvā siṃsapāvane divāvihāraṃ vītināmetvā sāyanhasamaye sirivaḍḍhena nāma upāsakena dinnā aṭṭha tiṇamuṭṭhiyo gahetvā āmalakabodhiṃ upasaṅkamitvā samāraṃ mārabalaṃ vidhamitvā sabbaññutaññāṇaṃ patvā – ‘‘anekajātisaṃsāraṃ…pe… taṇhānaṃ khayamajjhagā’’ti udānaṃ udānetvā sattasattāhaṃ bodhisamīpeyeva vītināmetvā attanā saddhiṃ pabbajitānaṃ bhikkhūnaṃ koṭīnaṃ dhammapaṭivedhasamatthataṃ disvā ākāsena gantvā saṅkassanagare isipatane migadāye otaritvā tesaṃ majjhe dhammacakkaṃ pavattesi. Tadā koṭisatasahassānaṃ paṭhamo abhisamayo ahosi. Tena vuttaṃ –
‘‘Tattheva maṇḍakappamhi, ahu satthā anuttaro; Anūpamo asamasamo, phusso lokagganāyako.
‘‘Sopi sabbaṃ tamaṃ hantvā, vijaṭetvā mahājaṭaṃ; Sadevakaṃ tappayanto, abhivassi amatambunā.
当弗沙佛于星宿庆典中转法轮时，
有十万亿众生证得了初次现观。
‘‘Dhammacakkaṃ pavattente, phusse nakkhattamaṅgale; Koṭisatasahassānaṃ, paṭhamābhisamayo ahū’’ti.
其中，“在此庄严劫中”：意指在那个劫中，有两位佛陀出现，这样的劫即称为“庄严劫”，如前已说。“解开”指弃舍。“大结”：此处“结”是渴爱的同义词。因为渴爱对于色等所缘，依上下之道而反复生起，如同线团、灌木丛、网、糕饼等所喻的“结”一样，所以称为“结”，此即是大结。“含天神者”指含天神的世界。“降下了”即降下雨水。“以不死法水”意思是：用称为不死的说法之水，令众生满足而降下。这就是它的意思。
Tattha tattheva maṇḍakappamhīti yasmiṃ kappe dve buddhā uppajjanti, so ‘‘maṇḍakappo’’ti heṭṭhā vutto. Vijaṭetvāti paṭivissajjetvā. Mahājaṭanti ettha jaṭāti taṇhāyetaṃ adhivacanaṃ. Sā hi rūpādīsu ārammaṇesu heṭṭhupariyavasena punappunaṃ uppajjanato saṃsibbanato suttagumbajālapūvasaṅkhātā jaṭā viyāti jaṭāti vuttaṃ, taṃ mahājaṭaṃ. Sadevakanti sadevakaṃ lokaṃ. Abhivassīti pāvassi. Amatambunāti amatasaṅkhātena dhammakathāsalilena tappayanto pāvassīti attho.
那时，在波罗奈城，有一位名为西利瓦达的国王，他舍弃了庞大的财产，出家成为苦行者。与他一同出家的苦行者共有九万人。世尊为他们说法。在那九万人中，生起了第二次现观。后来，当他为自己的儿子阿奴波摩王子说法时，又有八万人获得了第三次现观。因此说：
Yadā pana bārāṇasīnagare sirivaḍḍho nāma rājā mahantaṃ bhogakkhandhaṃ pahāya tāpasapabbajjaṃ pabbaji. Tena saha pabbajitānaṃ tāpasānaṃ navutisatasahassāni ahesuṃ. Tesaṃ bhagavā dhammaṃ desesi. Tadā navutiyā satasahassānaṃ dutiyābhisamayo ahosi. Yadā pana attano puttassa anupamakumārassa dhammaṃ desesi, tadā asītiyā satasahassānaṃ tatiyo abhisamayo ahosi. Tena vuttaṃ –
九万人中，生起了第二次现观；
有八万人获得了第三次现观。
‘‘Navutisatasahassānaṃ, dutiyābhisamayo ahu; Asītisatasahassānaṃ, tatiyābhisamayo ahū’’ti.
此后另一次，在甘那库加城，王子苏拉基达和国师之子法军童子，在弗沙正自觉者来到他们的城市时，与六万男子一同出迎，顶礼、邀请之后，作了七日大布施。听闻十力者的法谈后，他们对世尊生起净信，便带领眷属一起出家，最终证得阿拉汉果。在那六万位比丘当中，世尊诵出巴帝摩卡，这是第一次集会。随后在迦尸城，当嘉亚些那王的大约六十位亲属聚集时，世尊为他们开示《佛种姓经》；闻法之后，有五万男子通过‘善来比丘’的方式出家，证得阿拉汉果。在他们当中，世尊诵出巴帝摩卡，这是第二次集会。又在大吉祥集会上，大众听闻《吉祥经》的说法后，有四万男子出家，全都证得阿拉汉果。在他们当中，善逝诵出巴帝摩卡，这是第三次集会。因此而有以下偈颂：
Tato aparena samayena kaṇṇakujjanagare surakkhito rājaputto ca purohitaputto dhammasenakumāro ca phusse sammāsambuddhe attano nagaraṃ sampatte saṭṭhiyā purisasatasahassehi saddhiṃ paccuggantvā vanditvā nimantetvā sattāhaṃ mahādānaṃ datvā dasabalassa dhammakathaṃ sutvā bhagavati pasīditvā te saparivārā pabbajitvā arahattaṃ pāpuṇiṃsu. Tesaṃ saṭṭhiyā bhikkhusatasahassānaṃ majjhe bhagavā pātimokkhaṃ uddisi, so paṭhamo sannipāto ahosi. Puna kāsinagare jayasenarañño saṭṭhimattānaṃ ñātīnaṃ samāgame buddhavaṃsaṃ desesi, taṃ sutvā paññāsasatasahassāni ehibhikkhupabbajjāya pabbajitvā arahattaṃ pāpuṇiṃsu. Tesaṃ majjhagato bhagavā pātimokkhaṃ uddisi, so dutiyo sannipāto ahosi. Puna mahāmaṅgalasamāgame maṅgalakathaṃ sutvā cattālīsapurisasatasahassāni pabbajitvā arahattaṃ pāpuṇiṃsu. Tesaṃ majjhagato sugato pātimokkhaṃ uddisi, so tatiyo sannipāto ahosi. Tena vuttaṃ –
弗沙大仙亦有三次集会，
皆是漏尽者，无垢染，内心寂静，如如不动者。
‘‘Sannipātā tayo āsuṃ, phussassapi mahesino; Khīṇāsavānaṃ vimalānaṃ, santacittāna tādinaṃ.
第一次集会，有六十万比丘云集；
第二次集会，有五十万比丘云集。
‘‘Saṭṭhisatasahassānaṃ , paṭhamo āsi samāgamo; Paññāsasatasahassānaṃ, dutiyo āsi samāgamo.
‘‘Cattālīsasatasahassānaṃ, tatiyo āsi samāgamo; Anupādā vimuttānaṃ, vocchinnapaṭisandhina’’nti.
当时，我们的菩萨在阿林达摩城，身为一位名为胜利王的刹帝利。他听闻那位佛陀的法后，对世尊生起净信，作了广大的布施，舍弃王位，在世尊座下出家，学习三藏，成为持诵三藏的法师，并为大众说法，圆满修习了戒波罗蜜。彼世尊亦为他授记：“汝当成佛。”因此说道：
Tadā amhākaṃ bodhisatto arindamanagare vijitāvī nāma khattiyo hutvā tassa dhammaṃ sutvā bhagavati pasīditvā tassa mahādānaṃ datvā mahārajjaṃ pahāya bhagavato santike pabbajitvā tīṇi piṭakāni uggahetvā tepiṭakadharo mahājanassa dhammakathaṃ kathesi, sīlapāramiñca pūresi. Sopi naṃ ‘‘buddho bhavissatī’’ti byākāsi. Tena vuttaṃ –
「那时，我是名为胜利王的刹帝利；」
「舍弃王位后，我在他座下出家。」
‘‘Ahaṃ tena samayena, vijitāvī nāma khattiyo; Chaḍḍayitvā mahārajjaṃ, pabbajiṃ tassa santike.
那位世间无上的导师弗沙佛，也曾为我授记说：
“从此九十二劫之后，这位将成为佛陀。”
‘‘Sopi maṃ buddho byākāsi, phusso lokagganāyako; Dvenavute ito kappe, ayaṃ buddho bhavissati.
‘‘Padhānaṃ padahitvāna…pe… dasapāramipūriyā.
我完全通达了经、律，以及九分教的导师教法，
全面掌握之后，我庄严了胜者的教法。
‘‘Suttantaṃ vinayañcāpi, navaṅgaṃ satthusāsanaṃ; Sabbaṃ pariyāpuṇitvā, sobhayiṃ jinasāsanaṃ.
我安住其中，不放逸，修习梵住；
证得神通彼岸后，我便到达梵天界。
‘‘Tatthappamatto viharanto, brahmaṃ bhāvetva bhāvanaṃ; Abhiññāpāramiṃ gantvā, brahmalokamagañchaha’’nti.
彼世尊的都城名为迦尸城；父亲是胜军王，母亲名有荣；善护与法军是两位上首弟子；沙毗耶为侍者；遮罗与优波遮罗是两位上首女弟子；他的菩提树为阿摩罗迦树；身量高五十八肘；寿命九万岁；第一位皇后是翅舍·乔达弥，他的儿子名叫无比喻，乘坐象车而出家。因此有偈颂这样说：
Tassa pana bhagavato kāsikaṃ nāma nagaraṃ ahosi. Jayaseno nāma rājā pitā, sirimā nāma mātā, surakkhito ca dhammaseno ca dve aggasāvakā, sabhiyo nāmupaṭṭhāko, cālā ca upacālā ca dve aggasāvikā, āmalakarukkho bodhi, sarīraṃ aṭṭhapaṇṇāsahatthubbedhaṃ ahosi , āyu navutivassasahassāni, kisāgotamī nāma aggamahesī, anupamo nāmassa putto, hatthiyānena nikkhami. Tena vuttaṃ –
迦尸是都城之名，胜军是刹帝利王；
母亲名为悉利玛，弗沙大仙也是如此……乃至……
世尊的菩提树，称为阿摩罗迦……乃至……。
‘‘Kāsikaṃ nāma nagaraṃ, jayaseno nāma khattiyo; Sirimā nāma janikā, phussassāpi mahesino…pe. …; Bodhi tassa bhagavato, āmaṇḍoti pavuccati…pe….
「五十八肘」，这位牟尼也极为高大；
他光芒闪耀，如同太阳，又如圆满的明月之王。
‘‘Aṭṭhapaṇṇāsaratanaṃ, sopi accuggato muni; Sobhate sataraṃsīva, uḷurājāva pūrito.
‘‘Navutivassasahassāni, āyu vijjati tāvade; Tāvatā tiṭṭhamāno so, tāresi janataṃ bahuṃ.
教导了众多众生，度脱了无量人众后；
那位导师声誉无与伦比，与声闻弟子一同般涅槃。
‘‘Ovaditvā bahū satte, santāretvā bahū jane; Sopi satthā atulayaso, nibbuto so sasāvako’’ti.
其中，「āmaṇḍa」指余甘子树。「Ovaditvā」意为施予教诫，即教导、训诫。「Sopi satthā atulayaso」的意思是那位导师拥有无量的名声，即「amitayaso」（无量名声）。另有版本读作「So jahitvā amitayaso」，意思是“他舍弃了前述一切殊胜之处”。
Tattha āmaṇḍoti āmalakarukkho. Ovaditvāti ovādaṃ datvā, anusāsitvāti attho. Sopi satthā atulayasoti sopi satthā amitayasoti attho. ‘‘So jahitvā amitayaso’’tipi pāṭho, tassa so sabbameva vuttappakāraṃ visesaṃ hitvāti attho.
据说，弗沙正自觉者于拘尸那罗的军林园般涅槃。据说他的舍利流布甚广。其余诸偈，各处皆清楚可解。
Phusso kira sammāsambuddho kusinārāyaṃ senārāme parinibbāyi. Dhātuyo kirassa vitthārikā ahesuṃ. Sesagāthāsu sabbattha pākaṭamevāti.
