第20 普萨佛种姓注释
20. Phussabuddhavaṃsavaṇṇanā
这位帝萨世尊之后，众生的寿命又逐渐减少，然后再增长，达到无量寿，接着又渐渐减短。当人的寿命减到九万岁时，就在那一劫中，一位名叫普萨的导师出现在世间。这位世尊同样圆满了诸巴拉密，投生到兜率天，从那里命终后，进入迦尸城贾亚塞那王的第一王后——名叫斯里玛的天后——的腹中入胎。过了十个月，在斯里园林中从母胎诞生。他在家生活了九千年。据说他有三座宫殿：金翅鸟翼殿、天鹅殿和金担殿。以吉萨·果达弥为首的三万名女子侍奉在他身边。
Tassa tissassa bhagavato aparabhāge anukkamena parihāyitvā puna vaḍḍhitvā aparimitāyukā hutvā anupubbena hāyitvā navutivassasahassāyukesu jātesu tasmiṃyeva kappe phusso nāma satthā loke uppajji. Sopi bhagavā pāramiyo pūretvā tusitapure nibbattitvā tato cavitvā kāsikanagare jayasenarañño aggamahesiyā sirimāya nāma deviyā kucchismiṃ paṭisandhiṃ gahetvā dasannaṃ māsānaṃ accayena sirimuyyāne mātukucchito nikkhami. So navavassasahassāni agāraṃ ajjhāvasi. Tassa kira garuḷapakkha-haṃsa-suvaṇṇabhārāti tayo pāsādā ahesuṃ. Kisāgotamippamukhāni tiṃsa itthisahassāni paccupaṭṭhitāni ahesuṃ.
他看到了四种景象之后，当吉萨·果达弥生下名为“无喻”的儿子时，他骑上装饰华丽的上等大象，做出了大出离，出家去了。他出家的时候，有一亿人跟着他一起出家。他被这些人围绕着，修了六个月的苦行，然后离开那群人，独自修行七天，专修独处的精进。在卫塞月满月那天，他在一座城市里吃了某位长者之女——名叫斯利瓦达的——供养的蜜粥，在尸舍婆林里度过了白天。傍晚时分，他从一位名叫斯利瓦达的近事男那里拿了八把草，走到余甘子菩提树旁，摧毁了魔罗和他的魔军，证得了一切知智。证悟之后，他说出了这首感兴语：“历经无数生的轮回……我找到了渴爱的灭尽。”然后他在菩提树附近连续住了七个七天。他看到跟自己一起出家的那些比丘众已有能力证悟法，就从空中飞往桑噶沙城的仙人堕处鹿野苑，在他们中间转起了法轮。那时，有一万亿众生获得了初次现观。因此才这样说——
So cattāri nimittāni disvā kisāgotamiyā anupame nāma putte uppanne alaṅkatagajavarakkhandhagato mahābhinikkhamanaṃ nikkhamitvā pabbaji. Taṃ pabbajitaṃ janakoṭi anupabbaji. So tehi parivuto cha māse padhānacariyaṃ caritvā tato gaṇaṃ pahāya sattāhaṃ ekacariyaṃ anubrūhayamāno vasitvā visākhapuṇṇamāya aññatare nagare aññatarassa seṭṭhino dhītāya sirivaḍḍhāya nāma dinnaṃ madhupāyāsaṃ paribhuñjitvā siṃsapāvane divāvihāraṃ vītināmetvā sāyanhasamaye sirivaḍḍhena nāma upāsakena dinnā aṭṭha tiṇamuṭṭhiyo gahetvā āmalakabodhiṃ upasaṅkamitvā samāraṃ mārabalaṃ vidhamitvā sabbaññutaññāṇaṃ patvā – ‘‘anekajātisaṃsāraṃ…pe… taṇhānaṃ khayamajjhagā’’ti udānaṃ udānetvā sattasattāhaṃ bodhisamīpeyeva vītināmetvā attanā saddhiṃ pabbajitānaṃ bhikkhūnaṃ koṭīnaṃ dhammapaṭivedhasamatthataṃ disvā ākāsena gantvā saṅkassanagare isipatane migadāye otaritvā tesaṃ majjhe dhammacakkaṃ pavattesi. Tadā koṭisatasahassānaṃ paṭhamo abhisamayo ahosi. Tena vuttaṃ –
就在那个曼达劫里，出现了无上的导师。
无可比拟、无有等同的普萨，是世间最殊胜的引导者。
‘‘Tattheva maṇḍakappamhi, ahu satthā anuttaro; Anūpamo asamasamo, phusso lokagganāyako.
他也同样灭除了一切黑暗，解开了巨大的缠结。
他让包括诸天神在内的整个世界都感到满足，降下了不死之水。
‘‘Sopi sabbaṃ tamaṃ hantvā, vijaṭetvā mahājaṭaṃ; Sadevakaṃ tappayanto, abhivassi amatambunā.
“在普萨吉祥星宿之时，转动法轮，
有百千俱胝众生证得了初次现观。”
‘‘Dhammacakkaṃ pavattente, phusse nakkhattamaṅgale; Koṭisatasahassānaṃ, paṭhamābhisamayo ahū’’ti.
在那样的情形下，所谓“就在这样的庄严劫中”，意思是：在某个劫里会有两位佛陀出现，那个劫就叫作“庄严劫”，这在前面已经说过了。“解开”就是解除掉。“大结”这里，“结”是渴爱的另一种说法。因为渴爱对色等所缘对象，总是从下到上反复生起、不断缠缚，就像线团、灌木丛、网、糕饼那样被称作“结”一样，所以叫它“结”，这就是大结。“含天神者”就是指包含天神的世界。“降下了”就是洒下了雨。“以不死法水”的意思是：用被称为不死的说法之水，让众生得到满足而洒下。这就是这句话的意思。
Tattha tattheva maṇḍakappamhīti yasmiṃ kappe dve buddhā uppajjanti, so ‘‘maṇḍakappo’’ti heṭṭhā vutto. Vijaṭetvāti paṭivissajjetvā. Mahājaṭanti ettha jaṭāti taṇhāyetaṃ adhivacanaṃ. Sā hi rūpādīsu ārammaṇesu heṭṭhupariyavasena punappunaṃ uppajjanato saṃsibbanato suttagumbajālapūvasaṅkhātā jaṭā viyāti jaṭāti vuttaṃ, taṃ mahājaṭaṃ. Sadevakanti sadevakaṃ lokaṃ. Abhivassīti pāvassi. Amatambunāti amatasaṅkhātena dhammakathāsalilena tappayanto pāvassīti attho.
那时，在波罗奈里，有一位名叫斯利瓦达的国王，他舍弃了庞大的财产，出家成为苦行者。跟他一起出家的苦行者有九百万。世尊为他们说法。那时，九百万获得了第二次现观。后来，世尊为自己的儿子阿奴波摩王子说法时，又有八百万获得了第三次现观。因此说：
Yadā pana bārāṇasīnagare sirivaḍḍho nāma rājā mahantaṃ bhogakkhandhaṃ pahāya tāpasapabbajjaṃ pabbaji. Tena saha pabbajitānaṃ tāpasānaṃ navutisatasahassāni ahesuṃ. Tesaṃ bhagavā dhammaṃ desesi. Tadā navutiyā satasahassānaṃ dutiyābhisamayo ahosi. Yadā pana attano puttassa anupamakumārassa dhammaṃ desesi, tadā asītiyā satasahassānaṃ tatiyo abhisamayo ahosi. Tena vuttaṃ –
“九百万（人）中，出现了第二次现观；
有八百万人达成了第三次现观。”
‘‘Navutisatasahassānaṃ, dutiyābhisamayo ahu; Asītisatasahassānaṃ, tatiyābhisamayo ahū’’ti.
从那以后，过了一段时间，在迦纳库阇城里，王子苏拉基达、国师之子、法军童子，听说普萨正自觉者来到了自己的都城，就带着六百万男子一起出城迎接，向佛陀顶礼、邀请他进城，做了七天大布施。听完十力者的说法后，他们对世尊生起了清净的信心，就带着各自的眷属一起出家，最终证得了阿拉汉果。在这六百万比丘当中，世尊诵出了巴帝摩卡，这是第一次集会。后来在迦尸城，迦亚·塞那王的约六十位亲属聚在一起时，世尊为他们开示了《佛种姓经》。听完之后，有五百万男子以“善来比丘”的方式出家，证得了阿拉汉果。在他们当中，世尊诵出了巴帝摩卡，这是第二次集会。再后来，在大吉祥集会上，大众听了《吉祥经》的说法后，有四百万男子出家，全都证得了阿拉汉果。在他们当中，善逝诵出了巴帝摩卡，这是第三次集会。因此才这样说——
Tato aparena samayena kaṇṇakujjanagare surakkhito rājaputto ca purohitaputto dhammasenakumāro ca phusse sammāsambuddhe attano nagaraṃ sampatte saṭṭhiyā purisasatasahassehi saddhiṃ paccuggantvā vanditvā nimantetvā sattāhaṃ mahādānaṃ datvā dasabalassa dhammakathaṃ sutvā bhagavati pasīditvā te saparivārā pabbajitvā arahattaṃ pāpuṇiṃsu. Tesaṃ saṭṭhiyā bhikkhusatasahassānaṃ majjhe bhagavā pātimokkhaṃ uddisi, so paṭhamo sannipāto ahosi. Puna kāsinagare jayasenarañño saṭṭhimattānaṃ ñātīnaṃ samāgame buddhavaṃsaṃ desesi, taṃ sutvā paññāsasatasahassāni ehibhikkhupabbajjāya pabbajitvā arahattaṃ pāpuṇiṃsu. Tesaṃ majjhagato bhagavā pātimokkhaṃ uddisi, so dutiyo sannipāto ahosi. Puna mahāmaṅgalasamāgame maṅgalakathaṃ sutvā cattālīsapurisasatasahassāni pabbajitvā arahattaṃ pāpuṇiṃsu. Tesaṃ majjhagato sugato pātimokkhaṃ uddisi, so tatiyo sannipāto ahosi. Tena vuttaṃ –
曾有三次集会，普萨大仙亦有；
彼诸漏尽、无垢、心寂、如如不动者。
‘‘Sannipātā tayo āsuṃ, phussassapi mahesino; Khīṇāsavānaṃ vimalānaṃ, santacittāna tādinaṃ.
第一次集会，有六百万比丘参加；
第二次集会，有五百万比丘参加。
‘‘Saṭṭhisatasahassānaṃ , paṭhamo āsi samāgamo; Paññāsasatasahassānaṃ, dutiyo āsi samāgamo.
“第三次集会，有四百万（四十个十万）人参加。
他们不再执取任何事物，已经解脱，不再受生。”
‘‘Cattālīsasatasahassānaṃ, tatiyo āsi samāgamo; Anupādā vimuttānaṃ, vocchinnapaṭisandhina’’nti.
那时，我们的菩萨在制敌城，是一位名叫胜利的刹帝利。他听了那位世尊的法后，对世尊生起净信，向世尊作了大布施，舍弃了大王国，在世尊身边出家，学了三藏，成为持三藏者，为大众讲说法义，并圆满了戒巴拉密。那位世尊也为他授记：“你将会成佛。”因此说道：
Tadā amhākaṃ bodhisatto arindamanagare vijitāvī nāma khattiyo hutvā tassa dhammaṃ sutvā bhagavati pasīditvā tassa mahādānaṃ datvā mahārajjaṃ pahāya bhagavato santike pabbajitvā tīṇi piṭakāni uggahetvā tepiṭakadharo mahājanassa dhammakathaṃ kathesi, sīlapāramiñca pūresi. Sopi naṃ ‘‘buddho bhavissatī’’ti byākāsi. Tena vuttaṃ –
那时，我是一位名为胜利的刹帝利，
我舍弃了大王国，就在他面前出家了。
‘‘Ahaṃ tena samayena, vijitāvī nāma khattiyo; Chaḍḍayitvā mahārajjaṃ, pabbajiṃ tassa santike.
那位佛陀普萨，世间最上的导师，也为我授了记。
从这以后九十二劫，这位将会成为佛陀。
‘‘Sopi maṃ buddho byākāsi, phusso lokagganāyako; Dvenavute ito kappe, ayaṃ buddho bhavissati.
‘‘Padhānaṃ padahitvāna…pe… dasapāramipūriyā.
经藏和律藏，还有九分教的导师教法；
遍学一切教法之后，我庄严了胜者的教法。
‘‘Suttantaṃ vinayañcāpi, navaṅgaṃ satthusāsanaṃ; Sabbaṃ pariyāpuṇitvā, sobhayiṃ jinasāsanaṃ.
“在那里不放逸地安住，修习了梵住之后，
证得神通圆满后，我便往生到梵天世界。”
‘‘Tatthappamatto viharanto, brahmaṃ bhāvetva bhāvanaṃ; Abhiññāpāramiṃ gantvā, brahmalokamagañchaha’’nti.
这位世尊的都城叫迦尸城。父亲是迦亚·塞那王，母亲是斯利玛，善护和法军是两位上首弟子，侍者名叫萨比亚，佳喇和伍巴佳喇是两位上首女弟子，菩提树是余甘子迦树，身高五十八肘，寿命九万岁，第一王后名叫吉萨·果达弥，他有个儿子叫无比喻，他乘坐象车出家。因此这样说：
Tassa pana bhagavato kāsikaṃ nāma nagaraṃ ahosi. Jayaseno nāma rājā pitā, sirimā nāma mātā, surakkhito ca dhammaseno ca dve aggasāvakā, sabhiyo nāmupaṭṭhāko, cālā ca upacālā ca dve aggasāvikā, āmalakarukkho bodhi, sarīraṃ aṭṭhapaṇṇāsahatthubbedhaṃ ahosi , āyu navutivassasahassāni, kisāgotamī nāma aggamahesī, anupamo nāmassa putto, hatthiyānena nikkhami. Tena vuttaṃ –
城名迦尸，王名迦亚·塞那，生母名西利玛；
此亦普萨大仙之所有。
那位世尊的菩提，被称为蓖麻……中略……
‘‘Kāsikaṃ nāma nagaraṃ, jayaseno nāma khattiyo; Sirimā nāma janikā, phussassāpi mahesino…pe. …; Bodhi tassa bhagavato, āmaṇḍoti pavuccati…pe….
这位牟尼身高五十八肘，也是极为高大。
他光彩照人，就像百光者一样，又像圆满的月王。
‘‘Aṭṭhapaṇṇāsaratanaṃ, sopi accuggato muni; Sobhate sataraṃsīva, uḷurājāva pūrito.
那时，寿命长达九万年。
他住世如此之久，度脱了众多众生。
‘‘Navutivassasahassāni, āyu vijjati tāvade; Tāvatā tiṭṭhamāno so, tāresi janataṃ bahuṃ.
“教导了许多众生，度脱了许多人之后，
那位导师也一样，名声无可比拟，他和弟子们一起证入了涅槃。”
‘‘Ovaditvā bahū satte, santāretvā bahū jane; Sopi satthā atulayaso, nibbuto so sasāvako’’ti.
这里，“āmaṇḍa”指的是余甘子树。“Ovaditvā”是给了教诫的意思，也就是教导、训诫。“Sopi satthā atulayaso”的意思是：那位导师也有无量的名声，也就是“amitayaso”（无量名声）。也有版本写作“So jahitvā amitayaso”，那个版本的意思是：他舍弃了刚才所说的那一切殊胜。
Tattha āmaṇḍoti āmalakarukkho. Ovaditvāti ovādaṃ datvā, anusāsitvāti attho. Sopi satthā atulayasoti sopi satthā amitayasoti attho. ‘‘So jahitvā amitayaso’’tipi pāṭho, tassa so sabbameva vuttappakāraṃ visesaṃ hitvāti attho.
据说，普萨正自觉者在拘尸那罗的军林园般涅槃。据说他的舍利分布很广。其余各偈在各处都是清楚明白的。
Phusso kira sammāsambuddho kusinārāyaṃ senārāme parinibbāyi. Dhātuyo kirassa vitthārikā ahesuṃ. Sesagāthāsu sabbattha pākaṭamevāti.
