见义佛种姓注疏
16. Atthadassībuddhavaṃsavaṇṇanā
喜见正自觉者完全般涅槃、其教法隐没之后，在人类寿命无有限量的时期，寿命逐渐衰减，随后又增长、再衰减，当人寿达到百千岁时，名为见义佛的佛陀出现于世间。他圆满诸波罗蜜，投生兜率天，从彼处死后，投生于最极庄严的庄严城，在沙伽罗王的家族中，于第一王后善见天后的胎中结生，住胎十月后，于净持园从母胎出生。大士从母胎出生之时，那些长久秘藏、代代相传的家族大宝藏，终于有了主人，因此在命名日，人们便为他取名‘见义’。他在家生活了一万年。他有三座宫殿，名为不死山、天悦山、山乘，充满最上的妙欲。以毗舍佉天后为首，共有三万三千位妃子。
Piyadassimhi sammāsambuddhe parinibbute tassa sāsane ca antarahite parihāyitvā vaḍḍhitvā aparimitāyukesu manussesu anukkamena parihāyitvā vassasatasahassāyukesu jātesu paramatthadassī atthadassī nāma buddho loke uppajji. So pāramiyo pūretvā tusitapure nibbattitvā tato cavitvā paramasobhane sobhane nāma nagare sāgarassa nāma rañño kule aggamahesiyā sudassanadeviyā kucchismiṃ paṭisandhiṃ gahetvā dasa māse gabbhe vasitvā sucindhanuyyāne mātukucchito nikkhami. Mātukucchito mahāpurise nikkhantamatte sucirakālanihitāni kulaparamparāgatāni mahānidhānāni dhanasāmikā paṭilabhiṃsūti tassa nāmaggahaṇadivase ‘‘atthadassī’’ti nāmamakaṃsu. So dasavassasahassāni agāraṃ ajjhāvasi. Amaragiri-suragiri-girivāhananāmakā paramasurabhijanakā tayo cassa pāsādā ahesuṃ. Visākhādevippamukhāni tettiṃsa itthisahassāni ahesuṃ.
他见到四相后，在毗舍佉天后生下名为石藏王子时，骑上名为善见的马王，以大出离而出家。有九俱胝人跟随他出家。大士在众人围绕下，精进修行八个月。毗舍佉月满日那天，名为净持的龙女现出全身，连同金钵供养蜜乳粥。他享用了蜜乳粥，在幼芽婆罗林——以百倍嫩芽庄严之处——度过白昼；下午时分，持法龙王与大持龙王献上八握吉祥草，他取了草，来到占巴菩提树下，铺设成长宽五十三肘的吉祥草座，结跏趺坐，证得正觉，说出一切佛所常诵的优陀那：‘多生轮回中……我证得渴爱之尽。’他在菩提树附近度过七七日，接受梵天劝请而说法，观见原先随同出家的那九俱胝新比丘堪能证悟圣法，于是从空中前往无垢城附近的无垢园降落，被众人围绕，在那里转于法轮。那时，有百千俱胝人初次证悟于法。
So cattāri nimittāni disvā visākhādeviyā selakumāre nāma putte uppanne sudassanaṃ nāma assarājaṃ abhiruhitvā mahābhinikkhamanaṃ nikkhamitvā pabbaji. Taṃ nava manussakoṭiyo anupabbajiṃsu. Tehi parivuto so mahāpuriso aṭṭha māse padhānacariyaṃ caritvā visākhapuṇṇamāya sucindharanāgiyā upahāratthāya ānītaṃ madhupāyāsaṃ mahājanena sandissamānasabbasarīrāya nāgiyā saha suvaṇṇapātiyā dinnaṃ madhupāyāsaṃ paribhuñjitvā taruṇatarusatasamalaṅkate taruṇasālavane divāvihāraṃ vītināmetvā sāyanhasamaye dhammarucinā mahārucinā nāma nāgarājena dinnā aṭṭha kusatiṇamuṭṭhiyo gahetvā campakabodhiṃ upasaṅkamitvā tepaññāsahatthāyāmavitthataṃ kusatiṇasantharaṃ santharitvā pallaṅkaṃ ābhujitvā sambodhiṃ patvā sabbabuddhāciṇṇaṃ – ‘‘anekajātisaṃsāraṃ…pe… taṇhānaṃ khayamajjhagā’’ti udānaṃ udānetvā sattasattāhaṃ bodhisamīpeyeva vītināmetvā brahmuno dhammadesanāyācanaṃ sampaṭicchitvā attanā saha pabbajitanavabhikkhukoṭiyo ariyadhammapaṭivedhasamatthe disvā ākāsena gantvā anomanagarasamīpe anomuyyāne otaritvā tehi parivuto tattha dhammacakkaṃ pavattesi. Tadā koṭisatasahassānaṃ paṭhamo dhammābhisamayo ahosi.
后来，世间导师世尊游化天界并在那里说法时，有百千俱胝人第二次证悟。而当见义佛世尊进入庄严城——正如我们的世尊进入迦毗罗卫城——说法时，有百千俱胝人第三次证悟。因此说：
Puna bhagavati lokanāyake devalokacārikaṃ caritvā tattha dhammaṃ desente koṭisatasahassānaṃ dutiyo abhisamayo ahosi. Yadā pana bhagavā atthadassī amhākaṃ bhagavā viya kapilavatthupuraṃ sobhanapuraṃ pavisitvā dhammaṃ desesi, tadā koṭisatasahassānaṃ tatiyo dhammābhisamayo ahosi. Tena vuttaṃ –
于彼曼荼劫中，有大名称的见义佛，
摧毁大黑暗，证得无上正觉。
‘‘Tattheva maṇḍakappamhi, atthadassī mahāyaso; Mahātamaṃ nihantvāna, patto sambodhimuttamaṃ.
‘‘Brahmunā yācito santo, dhammacakkaṃ pavattayi; Amatena tappayī lokaṃ, dasasahassī sadevakaṃ.
‘‘Tassāpi lokanāthassa, ahesuṃ abhisamayā tayo; Koṭisatasahassānaṃ, paṭhamābhisamayo ahu.
当见义佛在天上游化时，
第二次现观之际，有十万俱胝众生证悟。
‘‘Yadā buddho atthadassī, carati devacārikaṃ; Koṭisatasahassānaṃ, dutiyābhisamayo ahu.
复次，当佛陀在父前说法时，
即是十万俱胝众生的第三次悟道集会。
‘‘Punāparaṃ yadā buddho, desesi pitusantike; Koṭisatasahassānaṃ, tatiyābhisamayo ahū’’ti.
此处“tattha tattheva”意为“就在那个劫”。而此中所说的“吉祥劫”，实指“花鬘劫”。如《莲花上佛种姓注疏》中已有说明：“凡有三位佛陀出现于其劫，彼劫即为吉祥劫。”因此，此处吉祥劫称为“花鬘劫”。“Nihantvāna”意为“灭除后”；亦有此读法。“Santo”意谓“已寂静”。“Amatena”指“以证得道果之甘露”。“Tappayi”意为“令满足、令欢喜”，即“令饱足”。“Dasasahassī”指一万世界。“Devacārika”意为“游化天界”，指为调伏诸天而游化于天界。
Tattha tatthevāti tasmiññeva kappeti attho. Ettha pana varakappo ‘‘maṇḍakappo’’ti adhippeto. ‘‘Yasmiṃ kappe tayo buddhā nibbattanti, so kappo varakappo’’ti heṭṭhā padumuttarabuddhavaṃsavaṇṇanāyaṃ vutto. Tasmā varakappo idha ‘‘maṇḍakappo’’ti vutto. Nihantvānāti nihanitvā. Ayameva vā pāṭho. Santoti samāno. Amatenāti maggaphalādhigamāmatapānena. Tappayīti atappayi, pīṇesīti attho. Dasasahassīti dasasahassilokadhātuṃ. Devacārikanti devānaṃ vinayanatthaṃ devalokacārikanti attho.
据说，在苏旃陀城，有王子寂静和国师之子近寂。他们遍学三吠陀及诸般学问的精要，见其真髓，便在城的四座门安置了四位博学善辩之人，嘱咐道：‘你们若见到或听闻任何一位贤德的沙门或婆罗门，就来告知我们。’就在那时，世间怙主见义佛来到了苏旃陀城。那些探访者急忙将十力尊来临的消息禀告了寂静与近寂。二人听闻如来降临，欢喜踊跃，各率一千名随从，前去迎接无与伦比的十力尊，顶礼佛足，殷勤奉请。随后，他们为以佛为首的僧团举行了七日极其殊胜的大布施。第七日，他们与全城居民一同听受佛法。据说，就在那一天，有九万八千人以‘善来比丘’的方式出家，并证得了阿拉汉果。在那众弟子之中，世尊诵出了巴帝摩卡，这便是第一次集会。
Sucandakanagare kira santo ca rājaputto upasanto ca purohitaputto tīsu vedesu sabbasamayantaresu ca sāramadisvā nagarassa catūsu dvāresu cattāro paṇḍite visārade ca manusse ṭhapesuṃ – ‘‘yaṃ pana tumhe paṇḍitaṃ samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā passatha suṇātha vā, taṃ amhākaṃ āgantvā ārocethā’’ti. Tena ca samayena atthadassī lokanātho sucandakanagaraṃ sampāpuṇi. Atha tehi niveditā purisā gantvā tesaṃ dasabalassa tatthāgamanaṃ paṭivedesuṃ. Tato te santopasantā tathāgatāgamanaṃ sutvā pahaṭṭhamānasā sahassaparivārā dasabalaṃ asamaṃ paccuggantvā abhivādetvā nimantetvā sattāhaṃ buddhappamukhassa saṅghassa asadisaṃ mahādānaṃ datvā sattame divase sakalanagaravāsīhi manussehi saddhiṃ dhammakathaṃ suṇiṃsu. Tasmiṃ kira divase aṭṭhanavutisahassāni ehibhikkhupabbajjāya pabbajitvā arahattaṃ pāpuṇiṃsu. Tāya parisāya majjhe bhagavā pātimokkhaṃ uddisi, so paṭhamo sannipāto ahosi.
后来，世尊为儿子塞罗长老说法时，令八万四千人生起净信，以‘善来比丘’的方式度他们出家、证得阿拉汉果，随后诵出巴帝摩卡，这成了第二次集会。再后来，在一次大吉祥集会中，正值摩伽月月圆之日，世尊为诸天与人类说法，令七万八千人证得阿拉汉果，随后诵出巴帝摩卡，这成了第三次集会。因此，才有这样的说法：
Yadā pana bhagavā attano puttassa selattherassa dhammaṃ desento aṭṭhāsītisahassāni pasādetvā ehibhikkhubhāvena pabbājetvā arahattaṃ pāpetvā pātimokkhaṃ uddisi, so dutiyo sannipāto ahosi. Puna mahāmaṅgalasamāgame māghapuṇṇamāyaṃ devamanussānaṃ dhammaṃ desento aṭṭhasattatisahassāni arahattaṃ pāpetvā pātimokkhaṃ uddisi, so tatiyo sannipāto ahosi. Tena vuttaṃ –
那位大仙（佛陀）的集会，也曾有三次，
（集会）由漏尽者、无垢者、心寂静者、如如者所聚。
‘‘Sannipātā tayo āsuṃ, tassāpi ca mahesino; Khīṇāsavānaṃ vimalānaṃ, santacittāna tādinaṃ.
‘‘Aṭṭhanavutisahassānaṃ, paṭhamo āsi samāgamo; Aṭṭhāsītisahassānaṃ, dutiyo āsi samāgamo.
‘‘Aṭṭhasattatisahassānaṃ, tatiyo āsi samāgamo; Anupādā vimuttānaṃ, vimalānaṃ mahesina’’nti.
据说那时，我们的菩萨是瞻波城一位名叫苏西摩的婆罗门大富豪，深受世人尊敬。他舍弃一切财富，悉数布施给那些贫穷、无依无靠之人以及乞丐等，而后前往雪山附近，出家成为苦行者，证得八等至与五神通，成为具大神力、大威力的修行者。他向大众开示善法与不善法，指明何为无过失、何为有过失，如此一边教导，一边等待着佛陀出世。
Tadā kira amhākaṃ bodhisatto campakanagare susīmo nāma brāhmaṇamahāsālo lokasammato ahosi. So sabbavibhavajātaṃ dīnānāthakapaṇaddhikādīnaṃ vissajjetvā himavantasamīpaṃ gantvā tāpasapabbajjaṃ pabbajitvā aṭṭha samāpattiyo pañca abhiññāyo ca nibbattetvā mahiddhiko mahānubhāvo hutvā mahājanassa kusalākusalānaṃ dhammānaṃ anavajjasāvajjabhāvañca dassetvā buddhuppādaṃ āgamayamāno aṭṭhāsi.
后来，有一时期，义见佛作为世间导师出现于世，住于善见大城，在八部众中降下法雨甘露。他听闻此法之后，便前往天界，取来天界的曼陀罗花、莲花、波利质多罗花等。为示现神通，他以可见之身于四方降下花雨，犹如遍布四大洲的大云从四面倾泻；又以花筑起亭阁、拱门、金网等种种花艺，最后以曼陀罗花所成之伞供养那位十力者。彼世尊亦为他授记：‘未来，你将成为名为乔达摩的佛陀。’由此，说了如下的话：
Athāparena samayena atthadassimhi lokanāyake loke uppajjitvā sudassanamahānagare aṭṭhannaṃ parisānaṃ majjhe dhammāmatavassaṃ vassente tassa dhammaṃ sutvā saggalokaṃ gantvā dibbāni mandāravapadumapāricchattakādīni pupphāni devalokato āharitvā attano ānubhāvaṃ dassento dissamānasarīro catūsu disāsu catuddīpikamahāmegho viya pupphavassaṃ vassetvā samantato pupphamaṇḍapaṃ pupphamayagghitoraṇahemajālādīni pupphamayāni katvā mandāravapupphacchattena dasabalaṃ pūjesi. Sopi naṃ bhagavā – ‘‘anāgate gotamo nāma buddho bhavissatī’’ti byākāsi. Tena vuttaṃ –
那时，我是结发苦行者，修习严酷的苦行；
名为苏西摩，于世间被尊为最上。
‘‘Ahaṃ tena samayena, jaṭilo uggatāpano; Susīmo nāma nāmena, mahiyā seṭṭhasammato.
天界的曼陀罗花、莲花，以及波利质多罗树花；
我从天界取来这些花，供养了正自觉者。
‘‘Dibbaṃ mandāravaṃ pupphaṃ, padumaṃ pāricchattakaṃ; Devalokā haritvāna, sambuddhamabhipūjayiṃ.
那位佛陀——见义佛、大牟尼，也为我授记；
再经十八劫后，此人将成为佛陀。
‘‘Sopi maṃ buddho byākāsi, atthadassī mahāmuni; Aṭṭhārase kappasate, ayaṃ buddho bhavissati.
‘‘Padhānaṃ padahitvāna…pe… hessāma sammukhā imaṃ.
听闻他的话语后，欢喜而心生悚惧；
我立下了更殊胜的誓愿，为圆满十波罗蜜。’
‘‘Tassāpi vacanaṃ sutvā, haṭṭho saṃviggamānaso; Uttariṃ vatamadhiṭṭhāsiṃ, dasapāramipūriyā’’ti.
此处，「结发者」：因蓄有结发，故名结发者。「世间公认的最胜者」：意为被一切世间共同认可为最胜、至高无上、殊胜，因而受到尊崇的人。
Tattha jaṭiloti jaṭā assa atthīti jaṭilo. Mahiyā seṭṭhasammatoti sakalenapi lokena seṭṭho uttamo pavaroti evaṃ sammato sambhāvitoti attho.
彼世尊的都城名为善见。其父为沙伽罗王，母名善见。两位上首弟子名为寂静与近寂静，侍者名无畏，两位上首比丘尼名为法与善法。他的菩提树是瞻波树，身量高八十肘。身光恒时遍照周围一由旬远，寿量达十万岁，正妃名毗舍佉，子名些喇，乘马出城。因此这样说：
Tassa pana bhagavato sobhanaṃ nāma nagaraṃ ahosi. Sāgaro nāma rājā pitā, sudassanā nāma mātā, santo upasanto ca dve aggasāvakā, abhayo nāmupaṭṭhāko, dhammā ca sudhammā ca dve aggasāvikā, campakarukkho bodhi, sarīraṃ asītihatthubbedhaṃ ahosi. Sarīrappabhā samantato sabbakālaṃ yojanamattaṃ pharitvā aṭṭhāsi, āyu vassasatasahassaṃ, visākhā nāmassa aggamahesī, selo nāma putto, assayānena nikkhami. Tena vuttaṃ –
都城名为善妙，刹帝利王名沙伽罗；
母亲名为善见，导师是义见佛。
‘‘Sobhanaṃ nāma nagaraṃ, sāgaro nāma khattiyo; Sudassanā nāma janikā, atthadassissa satthuno.
‘‘Santo ca upasanto ca, ahesuṃ aggasāvakā; Abhayo nāmupaṭṭhāko, atthadassissa satthuno.
法比丘尼与善法比丘尼成为了上首女弟子；
世尊的那棵菩提树，称为“素馨”。
‘‘Dhammā ceva sudhammā ca, ahesuṃ aggasāvikā; Bodhi tassa bhagavato, campakoti pavuccati.
那位佛陀亦是无与伦比者，身量八十肘；
他闪耀如娑罗树王，又如圆满的月王那般光辉灿烂。
‘‘Sopi buddho asamasamo, asītihatthamuggato; Sobhate sālarājāva, uḷurājāva pūrito.
他所自然放射的光明，具数百俱胝之数；
此光明向上、向下，遍十方界，恒常遍满一由旬之境。
‘‘Tassa pākatikā raṃsī, anekasatakoṭiyo; Uddhaṃ adho dasa disā, pharanti yojanaṃ sadā.
那位人中的殊胜者——佛陀，一切众生中最胜的牟尼；
这位具眼者，在世间住立了十万雨季。
‘‘Sopi buddho narāsabho, sabbasattuttamo muni; Vassasatasahassāni, loke aṭṭhāsi cakkhumā.
示现无比光明，照耀含天世间
他也归于无常，正如执取灭尽而火灭一般。
‘‘Atulaṃ dassetvā obhāsaṃ, virocetvā sadevake; Sopi aniccataṃ patto, yathaggupādānasaṅkhayā’’ti.
此处的“如秋月圆满”，是指：犹如秋季时节那完全圆满、清净无垢的满月，即星宿之王。“自然的”：依其本性而生起，并非依于决意力。若世尊愿意，即使于百千俱胝轮围世界中，也能以光明遍照一切。“光芒”：即光线。“由于取的灭尽”：即执取的灭尽，犹如燃料耗尽而火灭。世尊亦因四种取的灭尽，于无余涅槃界，在那无与伦比的城市、无垢的欢喜园中般涅槃。其舍利界，则依世尊的决意力而分散。这首偈颂中，其余内容甚为明了。
Tattha uḷurājāva pūritoti saradasamayaparipuṇṇavimalasakalamaṇḍalo tārakarājā viyāti attho. Pākatikāti pakativasena uppajjamānā, na adhiṭṭhānavasena. Yadā icchati bhagavā, tadā anekakoṭisatasahassepi cakkavāḷe ābhāya phareyya. Raṃsīti rasmiyo. Upādānasaṅkhayāti upādānakkhayā indhanakkhayā aggi viya. Sopi bhagavā catunnaṃ upādānānaṃ khayena anupādisesāya nibbānadhātuyā anupamanagare anomārāme parinibbāyi. Dhātuyo panassa adhiṭṭhānena vikiriṃsu. Sesamettha gāthāsu uttānamevāti.
