《阇利耶经》注疏
7. Jāliyasuttavaṇṇanā
两位出家者事的注疏
Dvepabbajitavatthuvaṇṇanā
378说了「由瞿希陀居士所建的僧园」之后，为了从起源简要说明——那位叫作瞿希陀居士的是谁？他如何建造那座僧园？世尊又怎样在那里住？——因此说了「据说从前」等语。其中，「从那里」指从阿拉迦巴国。「那时」指他们进入那个村庄的日子。「浓厚的乳粥」指浓稠、大量的乳粥。「不在附近」指不在家中，到了外面。「吼叫」即是发出叫声。他因「声音的成就」而被称为「作吼声天子」。「由于聪明」指凭借智慧聪敏。他生为瞿希陀居士，也正是由于那样的声音成就，才得到「瞿希陀」之名。
378. ‘‘Ghositena seṭṭhinā kate ārāme’’ti vatvā tattha koyaṃ ghositaseṭṭhi nāma, kathañcānena ārāmo kārito, kathaṃ vā tattha bhagavā vihāsīti taṃ sabbaṃ samudāgamato paṭṭhāya saṅkhepatova dassetuṃ ‘‘pubbe kirā’’tiādi vuttaṃ. Tatoti allakapparaṭṭhato. Tadāti tesaṃ taṃ gāmaṃ paviṭṭhadivase. Balavapāyāsanti garutaraṃ bahupāyāsaṃ. Asannihiteti gehato bahi gate. Bhussatīti ravati. Ghosakadevaputtotveva nāmaṃ ahosi saraghosasampattiyā. Veyyattiyenāti paññāveyyattiyena. Ghositaseṭṭhi nāma jāto tāya eva cassa sarasampattiyā ghositanāmatā.
“为了滋养身体”：因为在雪山以果实和根为食，以致身体疲劳，故用咸酸的食物来滋养、满足身体。“渴了”指口渴。“疲劳”指身体疲倦。据说他们来到那棵榕树，看见它的光辉灿烂，心想：‘住在此处的天神必定有大神力吧，愿这位天神消除我们的长途疲劳。’因此说了‘住在那里的……坐下’。那位是给孤独居士。“雇工们”指为了工钱而提供劳作的奴仆和佣人。“通常的饭食报酬”：指平时应给的饭食报酬。因为那天他是持布萨者，即使他们没有干活，也应如工作日那般给予饭食报酬，这就是意思。“任何一位”指任何一个雇工。
Sarīrasantappanatthanti himavante phalamūlāhāratāya kilantasarīrā loṇambilasevanena tassa santappanatthaṃ pīnanatthaṃ. Tasitāti pipāsitā. Kilantāti parissantakāyā. Te kira taṃ vaṭarukkhaṃ patvā tassa sobhāsampattiṃ disvā mahānubhāvā maññe ettha adhivatthā devatā, ‘‘sādhu vatāyaṃ devatā amhākaṃ addhānaparissamaṃ vinodeyyā’’ti cintesuṃ, tena vuttaṃ ‘‘tattha adhivatthā…pe… nisīdiṃsū’’ti. Soti anāthapiṇḍiko gahapati. Bhatakānanti bhatiyā veyyāvaccaṃ karontānaṃ dāsapesakammakarānaṃ. Pakatibhattavetananti pakatiyā dātabbabhattavetanaṃ, tadā uposathikattā kammaṃ akarontānampi kammakaraṇadivasena dātabbabhattavetanamevāti attho. Kañcīti kañcipi bhatakaṃ.
“非难”：抓住别人的话之后，对其发起攻击、施加逼迫，即以指出过失的方式来抨击，这就是意思。因此说“怀着非难的意图，想要提出诘问”：即想要拿出过失，把它确立起来。他们以诋毁的方式说话，所以称为“论”，也就是过失。“命即是身”：在这里，那个被称为“命”的事物，正是被称为“身”的事物，他们秉持“于色见我”的观点而这样说。或者，将色与我想成不二，以此来观察，针对外道所假设的“我”而说“有情”。“破坏”：指因不再生起而坏灭。因为此说承认命与身无异，且见到了身的坏灭，因此得以成立。这里，并不是像因为身有坏灭且身与命不异，虽然未见到命的坏灭，就说命也会坏灭那样；因为从不坏灭者的不异性，并不能推知身也不坏灭——身的坏灭是现量可见的，而且离开了四大与所造色，身体毕竟不存在。所以这是“断灭论”。
Upecca parassa vācāya ārambhanaṃ bādhanaṃ upārambho, dosadassanavasena ghaṭṭananti attho, tenāha ‘‘upārambhādhippāyena vādaṃ āropetukāmā hutvā’’ti. Vadanti nindanavasena kathenti etenāti hi vādo, doso. Taṃ āropetukāmā, patiṭṭhāpetukāmā hutvāti attho. ‘‘Taṃ jīvaṃ taṃ sarīra’’nti, idha yaṃ vatthuṃ jīvasaññitaṃ, tadeva sarīrasaññitanti ‘‘rūpaṃ attato samanupassatī’’ti vādaṃ gahetvā vadanti. Rūpañca attānañca advayaṃ katvā samanupassanavasena ‘‘satto’’ti vā bāhirakaparikappitaṃ attānaṃ sandhāya vadanti. Bhijjatīti nirudayavināsavasena vinassati. Tena jīvasarīrānaṃ anaññattānujānanato, sarīrassa ca bhedadassanato. Na hettha yathā bhedavatā sarīrato anaññattā adiṭṭhopi jīvassa bhedo vutto, evaṃ adiṭṭhabhedato anaññattā sarīrassāpi abhedoti sakkā viññātuṃ tassa bhedassa paccakkhasiddhattā, bhūtupādāyarūpavinimuttassa ca sarīrassa abhāvatoti āha ‘‘ucchedavādo hotī’’ti.
“命是异，身是异”：即被称为命的是另一回事，被称为身的是另一回事，他们秉持“于色见我”之类的观点而这样说。因为在色中见到了坏灭，而自我中则无坏灭，于是推断“我是常”——这就成了你们的过失。所以世尊说：“对你们而言……便落入了”。
‘‘Aññaṃ jīvaṃ aññaṃ sarīra’’nti aññadeva vatthuṃ jīvasaññitaṃ, aññaṃ vatthuṃ sarīrasaññitanti ‘‘rūpavantaṃ attānaṃ samanupassatī’’tiādinayappavattaṃ vādaṃ gahetvā vadanti. Rūpe bhedassa diṭṭhattā, attani ca tadabhāvato attā niccoti āpannamevāti āha ‘‘tumhākaṃ…pe… āpajjatī’’ti.
379-380这问题如同替不孕的妇女估量孩子的长短一般，理应搁置。于是，世尊如国王闭目，便为他们开演法义：‘那么，贤友们，请听……’因此说“那时世尊”等。那正是指中道。
379-380. Tayidaṃ nesaṃ vañjhāsutassa dīgharassatāparikappanasadisanti katvā ṭhapanīyoyaṃ pañhoti tattha rājanimīlanaṃ katvā satthā upari nesaṃ ‘‘tena hāvuso suṇāthā’’tiādinā dhammadesanaṃ ārabhīti āha ‘‘atha bhagavā’’tiādi. Tassā yevāti majjhimāya paṭipadāya.
“以信出家者”：指依信心出家，心想“我将如此从轮回之苦中解脱”，如此进入出家生活后，圆满戒律，并以初禅令心得定的人。这样的人会说出那样的邪见吗？不会。“此为说”：那是以说明烦恼轮回的遍知为内容，以“命即是身”等开头、依止于见染污的话语，这称为“说”，即此意。“不是无犹豫者”：指于法尚未超越疑惑，仍在各处犹豫、摇摆不定的人。
Saddhāpabbajitassāti saddhāya pabbajitassa ‘‘evamahaṃ ito vaṭṭadukkhato nissarissāmī’’ti evaṃ pabbajjaṃ upagatassa tadanurūpañca sīlaṃ pūretvā paṭhamajjhānena samāhitacittassa. Etaṃ vattunti etaṃ kilesavaṭṭaparibuddhidīpanaṃ ‘‘taṃ jīvaṃ taṃ sarīra’’ntiādikaṃ diṭṭhisaṃkilesanissitaṃ vacanaṃ vattunti attho. Nibbicikiccho na hotīti dhammesu tiṇṇavicikiccho na hoti, tattha tattha āsappanaparisappanavasena pavattatīti attho.
“我如此了知此”：指那位比丘证入初禅而住，对于那种与其相应法的心，我是这样了知的。“而我不如此说”：就像那些见行者把那种法与其所依执为不异，而说“命即是身”，或者将两者执为异，而说“命异身异”，这样宣说自己的邪执；但我不这样说，因为那法已被彻底遍知，所以经文说“然而”等。“外道们多数仅能生起遍禅”，因此称为“修习遍的准备时”。因为禅那是通过修习的力量证得的，而修习是透过地遍等的认知途径进行的，所以用“想”作为代表来指出，因此说“以想力而生”。由此又说“某者认知地遍”等。“这对他不合适”：由于世尊在许多地方都说了“然而我不说”，所以这不应该说——这是注疏者的意图，意思是全知的世尊都不这样说，因此说“他们以慢心而说”。其余各处都容易理解。
Etamevaṃ jānāmīti yena so bhikkhu paṭhamaṃ jhānaṃ upasampajja viharati, etaṃ sasampayuttadhammaṃ cittanti evaṃ jānāmi. No ca evaṃ vadāmīti yathā diṭṭhigatikā taṃ dhammajātaṃ sanissayaṃ abhedato gaṇhantā ‘‘taṃ jīvaṃ taṃ sarīra’’nti vā tadubhayaṃ bhedato gaṇhantā ‘‘aññaṃ jīvaṃ aññaṃ sarīra’’nti vā attano micchāgāhaṃ pavedenti, ahaṃ pana na evaṃ vadāmi tassa dhammassa supariññātattā, tenāha ‘‘atha kho’’tiādi . Bāhirakā yebhuyyena kasiṇajjhānāni eva nibbattentīti āha ‘‘kasiṇaparikammaṃ bhāvantessā’’ti. Yasmā bhāvanānubhāvena jhānādhigamo, bhāvanā ca pathavīkasiṇādisañjānanamukhena hotīti saññāsīsena niddisīyati, tasmā āha ‘‘saññābalena uppanna’’nti. Tenāha – ‘‘pathavīkasiṇameko sañjānātī’’tiādi. ‘‘Na kallaṃ tasseta’’nti idaṃ yasmā bhagavatā tattha tattha ‘‘atha ca panāhaṃ na vadāmī’’ti vuttaṃ, tasmā na vattabbaṃ kiretaṃ kevalinā uttamapurisenāti adhippāyenāha, tena vuttaṃ ‘‘maññamānā vadantī’’ti. Sesaṃ sabbattha suviññeyyameva.
