第十九章
19. Ekūnavīsatimo paricchedo
度疑清净之解说
Kaṅkhāvitaraṇavisuddhiniddeso
了知此名色的因缘条件后，
断除三世的疑惑后，安住于清净。
Etassa nāmarūpassa, jānitvā hetupaccaye; Kaṅkhā tīsu panaddhāsu, vitaritvā ṭhitaṃ pana.
此名为度疑之智，已广为宣说；
欲成就此智、希求利益之比丘。
Kaṅkhāvitaraṇaṃ nāma, ñāṇaṃ taṃ samudīritaṃ; Taṃ sampādetukāmena, atthakāmena bhikkhunā.
Nāmarūpassa ko hetu, konu vā paccayo bhave; Āvajjitvā tamiccevaṃ, rūpakāyassa tāvade.
头发、体毛、指甲、牙齿、皮肤、肌肉与筋腱，
骨、骨髓与肾脏，心脏以及肝脏。
Kesā lomā nakhā dantā, taco maṃsaṃ nahāru ca; Aṭṭhimiñjañca vakkañca, hadayaṃ yakanampi ca.
如是，这些三十二身分之因缘，
他以心如是把握身之因与缘。
Iccevamādibāttiṃsa-koṭṭhāsapaccayassa hi; Pariggaṇhati kāyassa, manasā hetupaccaye.
无明、爱、取、业，这四种因；
此色身以食为缘，为智者所认可。
Avijjā taṇhupādānaṃ, kammaṃ hetu catubbidho; Etassa rūpakāyassa, āhāro paccayo mato.
能生者名为因，
护持者即是缘；
种子对于因所生之芽而言，
缘即如地、水等。
Janako hetu akkhāto, Paccayo anupālako; Hetvaṅkurassa bījaṃ tu, Paccayā pathavādayo.
如是此五法，已达因缘性；
其中，无明等三者如同母亲，为亲依止缘。
Itime pañca dhammā hi, hetupaccayataṃ gatā; Avijjādayo tayo tattha, mātāva upanissayā.
Janakaṃ pana kammaṃ tu, puttassa hi pitā viya; Dhātī viya kumārassa, āhāro dhārako bhave.
Iccevaṃ rūpakāyassa, so paccayapariggahaṃ; Katvā punapi ‘‘cakkhuñca, rūpamālokameva ca.
Paṭicca cakkhuviññāṇaṃ, hoti’’iccevamādinā; Nayena nāmakāyassa, paccayaṃ parigaṇhati.
So evaṃ nāmarūpassa, vuttiṃ disvāna paccayā; Yathā etarahidaṃ tu, atītepi tathevidaṃ.
因缘于过去如是流转，未来亦复如是；
他观察此流转于三世皆是如此。
Paccayā ca pavattittha, tathevānāgatepi ca; Pavattissati addhāsu, tīsvevaṃ anupassati.
Tassevaṃ passato yā sā, pubbante pañcadhā tathā; Aparante siyā kaṅkhā, pañcadhā samudīritā.
Paccuppannepi addhāne, chabbidhā parikittitā; Sabbā cānavasesāva, yogino sā pahiyyati.
“一”者，亦指依业报之力而成为智者；
他把握了这名色的缘。
Eko kammavipākānaṃ, vasenāpi ca paṇḍito; Etassa nāmarūpassa, paccayaṃ parigaṇhati.
业有四种：即现法受业；
以及顺次生受业、后后受业、无效业。
Kammaṃ catubbidhaṃ diṭṭha-dhammavedaniyaṃ tathā; Upapajjāparāpariyā-hosikammavasā pana.
在一个速行心路过程的七个心识中，无论善或不善，第一个速行思心所，名为现法受业。它就在此同一自体中产生果报；若不能如此产生果报，则依“业报未曾生起、将不生起、实无所有”这三者，成为无效业。第七个速行思心所，能令义成就，名为顺次生受业。它在紧接着的下一自体中产生果报；若不能如此产生，也依上述方式成为无效业。位于两者之间的五个速行思心所，名为后后受业。它在未来获得机缘时产生果报；只要轮回流转还在持续，就不会成为无效业。
Tattha ekajavanavīthiyaṃ sattasu cittesu kusalā vā akusalā vā paṭhamajavanacetanā diṭṭhadhammavedanīyakammaṃ nāma. Taṃ imasmiṃyeva attabhāve vipākaṃ deti, tathā asakkontaṃ pana ‘‘ahosikammaṃ nāhosi kammavipāko, na bhavissati kammavipāko, natthi kammavipāko’’ti imassa tikassa vasena ahosikammaṃ nāma hoti. Atthasādhikā pana sattamajavanacetanā upapajjavedanīyakammaṃ nāma. Tamanantare attabhāve vipākaṃ deti, tathā asakkontaṃ vuttanayena ahosikammaṃ nāma hoti. Ubhinnamantare pañcajavanacetanā aparāpariyavedanīyakammaṃ nāma. Tamanāgate yadā okāsaṃ labhati, tadā vipākaṃ deti, sati saṃsārappavattiyā ahosikammaṃ nāma na hoti.
复有四种业：重业、惯行业、
近死业与已作业，如是说名为业。
Aparaṃ catubbidhaṃ kammaṃ, garukaṃ bahulampi ca; Āsannañca kaṭattā ca, kammanti samudīritaṃ.
Aññaṃ catubbidhaṃ kammaṃ, janakaṃ upathambhakaṃ; Tathūpapīḷakaṃ kamma-mupaghātakameva ca.
其中，令生业是指善或不善的业，在结生时与生命期间，产生色与非色的异熟蕴。支持业则不能产生异熟，它只是对其他业所引生的结生异熟中生起的乐与苦加以支撑，令其长久延续。毁坏业则压迫、损害其他业所引生的结生异熟中生起的乐与苦，不令其长久延续。破坏业自身虽是善或不善，却能摧破其他羸弱之业，阻断其异熟，并为自己的异熟创造机会。当业如此创造了机会，该异熟即称为已生起。如此，将这十二种业摄归业轮之后，他便以单一业异熟的方式，把握了名色的缘摄受。
Tattha janakaṃ nāma kusalaṃ vā akusalaṃ vā kammaṃ paṭisandhiyampi pavattepi rūpārūpavipākakkhandhe janeti. Upatthambhakaṃ pana vipākaṃ janetuṃ na sakkoti, aññena kammena dinnāya paṭisandhiyā janite vipāke uppajjanakasukhadukkhaṃ upatthambheti, addhānaṃ pavatteti. Upapīḷakaṃ pana aññena kammena dinnāya paṭisandhiyā janite vipāke uppajjanakasukhadukkhaṃ pīḷeti bādhati, addhānaṃ pavattituṃ na deti. Upaghātakaṃ pana sayaṃ kusalampi akusalampi samānaṃ aññaṃ dubbalakammaṃ ghātetvā tassa vipākaṃ paṭibāhitvā attano vipākassa okāsaṃ karoti. Evaṃ pana kammena okāse kate taṃvipākamuppannaṃ nāma hoti. Iti imaṃ dvādasavidhaṃ kammaṃ kammavaṭṭe pakkhipitvā evameko kammavipākavasena nāmarūpassa paccayapariggahaṃ karoti.
如此，依业异熟轮见到名色的转起后，他如是遍观：“如同现在这样，于过去久远时，也是依业异熟为缘而转起，于未来也将转起。”如是，唯是业与异熟，世间依业异熟而转起。当他如此遍观时，一切十六种疑惑悉皆断除。
Iti evaṃ kammavipākavaṭṭavasena nāmarūpassa pavattiṃ disvā ‘‘yathā idaṃ etarahi, evamatītepi addhāne kammavipākavasena paccayato pavattittha, anāgatepi pavattissatī’’ti iti kammañceva vipāko cāti kammavipākavasena loko pavattatīti taṃ samanupassati. Tassevaṃ samanupassato sabbā soḷasavidhā kaṅkhā pahiyyati.
Hetuphalassa sambandhavaseneva pavattati; Kevalaṃ nāmarūpanti, sammā samanupassati.
如此，从因以上，他不见有作者；
从异熟转起以上，他不见有受异熟者。
Evaṃ kāraṇato uddhaṃ, kāraṇaṃ na ca passati; Pākapavattito uddhaṃ, na pākapaṭivedakaṃ.
因此，古人说：
Tenāhu porāṇā –
“业无作者，异熟无受者；
唯有清净之法流转，这即是正见。”
‘‘Kammassa kārako natthi, vipākassa ca vedako; Suddhadhammā pavattanti, evetaṃ sammadassanaṃ.
如是，业与异熟具因转起之际；
恰如种子、树木等，其前际不可知。
Evaṃ kamme vipāke ca, vattamāne sahetuke; Bījarukkhādikānaṃva, pubbā koṭi na nāyati.
Anāgatepi saṃsāre, appavatti na dissati; Etamatthamanaññāya, titthiyā asayaṃvasī.
执取有情想之后，他们便执持常见或断见；
他们执取六十二种邪见，而这些邪见彼此相违。
Sattasaññaṃ gahetvāna, sassatucchedadassino; Dvāsaṭṭhidiṭṭhiṃ gaṇhanti, aññamaññavirodhino.
他们被见缚所系，被渴爱之流冲走；
被渴爱之流冲走的人，不能从苦中解脱。
Diṭṭhibandhanabaddhā te, taṇhāsotena vuyhare; Taṇhāsotena vuyhantā, na te dukkhā pamuccare.
比丘，佛陀的声闻弟子，如是证知此理后，
通达甚深、微妙、空性的缘起。
Evametaṃ abhiññāya, bhikkhu buddhassa sāvako; Gambhīraṃ nipuṇaṃ suññaṃ, paccayaṃ paṭivijjhati.
业不在果报中，果报中亦无业；
二者彼此皆空，然而离业亦无果。
Kammaṃ natthi vipākamhi, pāko kamme na vijjati; Aññamaññaṃ ubho suññā, na ca kammaṃ vinā phalaṃ.
正如太阳中无火，宝石中亦无，牛粪中亦无；
它也不在它们之外，而是由诸缘和合而生。
Yathā na sūriye aggi, na maṇimhi na gomaye; Na tesaṃ bahi so atthi, sambhārehi ca jāyati.
如是，业的果报于业之内，不可得；
于业之外，亦不可得，彼处亦无业可得。
Tathā na anto kammassa, vipāko upalabbhati; Bahiddhāpi na kammassa, na kammaṃ tattha vijjati.
Phalena suññaṃ taṃ kammaṃ, phalaṃ kamme na vijjati; Kammañca kho upādāya, tato nibbattate phalaṃ.
Na hettha devo brahmā vā, Saṃsārassatthi kārako; Suddhadhammā pavattanti, Hetusambhārapaccayā’’ti.
以如是种种方式，把握名色之缘；
把握已，于诸时中，度越所生之疑。
Evaṃ nānappakārehi, nāmarūpassa paccayaṃ; Pariggahetvā addhāsu, taritvā kaṅkhamuṭṭhitaṃ.
此名为度疑之智，已为宣说；
于法如实安住，亦名为正见。
Kaṅkhāvitaraṇaṃ nāma, ñāṇaṃ taṃ samudīritaṃ; Dhammaṭṭhiti yathābhūtaṃ, taṃ sammādassanantipi.
然而，凭借此智，
安住于佛陀教法中；
即是已得安立者，
即是初果者（须陀洹）。
Iminā pana ñāṇena, Saṃyutto buddhasāsane; Hoti laddhapatiṭṭhova, Sotāpanno hi cūḷako.
是故，若有智者，为求利益故，
了知名色之因缘
智者善能把握
他速至涅槃城
Tasmā sapañño pana atthakāmo, Yo nāmarūpassa hetupaccayāni; Pariggahaṃ sādhu karoti dhīro, Khippaṃ sa nibbānapuraṃ upeti.
