8. 念处论义注
4 段
8. 念处论注释
8. Satipaṭṭhānakathāvaṇṇanā
301接下来是念处论。“于此，比丘们，我将为你们宣说四念处的集起与灭没”（《相应部·念处相应》），正如同《念处相应》中所说的方法，某些人执取了“身等是念的所缘法”之后，便生起“一切法是念处”的执见，例如现今的安达迦派。所谓安达迦，是指东山部、西山部、王山部、悉达多部等这些后来兴起的部派。为辨析他们的执见，有自宗者的提问，他宗者的承认。在此，若依“依此而住立，故为处。何者住立？念。念的处所，即是念处”这一意义，念的行境也是念处；若依“令住立，故为处。何者令住立？诸念。诸念本身就是处，即是念处”这一意义，诸念本身就是念处。因此，两种说法在某种意义上都合理。然而，对于那些舍弃了这种角度，而绝对地主张“一切法是念处”的人，自宗者提问，他宗者则就所缘而承认。对于追问“一切法是念”者，由于一切法并不具有念的自性，故予以否定。其中，“趣向灭尽”等是对于道的修饰语。因为一乘道趣向作为烦恼灭尽的涅槃，故称为“趣向灭尽”；因为觉证四谛而趣向，故称为“趣向菩提”；因为减损轮回而趣向，故称为“趣向损减”。如此，以这些语句问：“难道你的一切法皆是此？”
301. Idāni satipaṭṭhānakathā hoti. ‘‘Tattha – catunnaṃ, bhikkhave, satipaṭṭhānānaṃ samudayañca atthaṅgamañca desessāmī’’ti (saṃ. ni. 5.408) satipaṭṭhānasaṃyutte vuttanayeneva yesaṃ kāyādayo satiyā ārammaṇadhamme gahetvā ‘‘sabbe dhammā satipaṭṭhānā’’ti laddhi, seyyathāpi etarahi andhakānaṃ. Andhakā nāma pubbaseliyā, aparaseliyā, rājagiriyā, siddhatthikāti ime pacchā uppannanikāyā. Tesaṃ laddhivivecanatthaṃ pucchā sakavādissa, paṭiññā paravādissa. Tattha yasmā ‘‘patiṭṭhāti etesūti paṭṭhānā. Kā patiṭṭhāti? Sati. Satiyā paṭṭhānā satipaṭṭhānā’’ti iminā atthena satigocarāpi satipaṭṭhānā. ‘‘Patiṭṭhahantīti paṭṭhānā. Kā patiṭṭhahanti? Satiyo. Satiyova paṭṭhānā satipaṭṭhānā’’ti iminā atthena satiyova satipaṭṭhānā. Tasmā dvepi vādā pariyāyena yujjanti. Ye pana taṃ pariyāyaṃ pahāya ekanteneva ‘‘sabbe dhammā satipaṭṭhānā’’ti vadanti, te sandhāya pucchā sakavādissa, ārammaṇavasena paṭiññā paravādissa. Sabbe dhammā satīti anuyuttassa pana sabbesaṃ satisabhāvābhāvato paṭikkhepo tasseva. Tattha khayagāmītiādīni maggavisesanāni. Ekāyanamaggo hi kilesānaṃ khayabhūtaṃ nibbānaṃ gacchatīti khayagāmī. Cattāri saccāni bujjhanto gacchatīti bodhagāmī. Vaṭṭaṃ apacinanto gacchatīti apacayagāmī. Evametehi padehi ‘‘kiṃ te sabbe dhammā evarūpo te ekāyano maggo hotī’’ti pucchati. Anāsavā asaṃyojaniyātiādīnipi lokuttarabhāvaṃ pucchanatthāya vuttāni. Buddhānussatītiādīni pabhedapucchāvasena vuttāni.
“眼处是念处”等语，是为了对一切法进行分别提问而说。对此，同样是从念的角度予以否定，从所缘的角度予以承认。所有问题中的含义，都应如此理解。经文的佐证，其义自明。
Cakkhāyatanaṃsatipaṭṭhānantiādi sabbadhammānaṃ pabhedapucchāvasena vuttaṃ. Tatthāpi sativasena paṭikkhepo, ārammaṇavasena paṭiññāti. Evaṃ sabbapañhesu attho veditabbo. Suttasādhanā uttānatthāyevāti.
念处论注释完毕。