10. 觉支分别随复注
10. Bojjhaṅgavibhaṅgo
22 段
经分别
1. Suttantabhājanīyaṃ
第一方法的注释
Paṭhamanayavaṇṇanā
466466. 在这里，“安住”是指在轮回中站住脚跟，它的根本是烦恼，所以说“依烦恼而安住”。而就安住来说，安住的造作被称为“行”，所以说“依行而积聚”。因为在烦恼当中，渴爱和邪见对于渴爱行者与邪见行者来说，特别能引导他们在轮回中流转；而且只有伴随烦恼的业才能导致安住，并非仅仅只有业本身，因此说“依渴爱与邪见……而积聚”。同样，因为渴爱具有对存在的贪味，邪见则欢喜于不存在、从而造作不存在，所以说“依渴爱而安住，依邪见而积聚”。在诸邪见中，转向内在的有见特别能导致在轮回中站住脚跟，因此被称为“退缩”，所以说“依常见而安住”。转向外在的断见也没有超越对存在的造作，所以说“依断见而积聚”。陷入懈怠，就是对已经发起的精勤不能坚持，表现为内在的萎缩，所以说“依懈怠而安住”。陷入掉举，就是无益的造作，表现为不收摄的状态，所以说“依掉举而积聚”。同样，因为沉溺欲乐属于懈怠一边，而自我折磨的苦行属于掉举一边，所以依这两者来说安住与积聚，其余的应按照已说的方法来理解。“在此”，是指在这部《破除迷惑》当中。“未说的”，应当依照“依烦恼而安住”等说法来理解安住与积聚，这就是句子的连接方式。
466. Patiṭṭhānaṃ idha saṃsāre avaṭṭhānaṃ, tassa mūlaṃ kilesāti āha ‘‘kilesavasena patiṭṭhāna’’nti. Patiṭṭhānāya pana byāpārāpatti kammanti vuttaṃ ‘‘abhisaṅkhāravasena āyūhanā’’ti. Yasmā kilesesu taṇhādiṭṭhiyo taṇhādiṭṭhicaritānaṃ visesato saṃsāranāyikā, kilesasahitameva ca kammaṃ patiṭṭhānāya hoti, na kevalaṃ, tasmā vuttaṃ ‘‘taṇhādiṭṭhīhi…pe… āyūhanā’’ti. Tathā taṇhāya bhavassādabhāvato, diṭṭhiyā vibhavābhinandanabhūtāya vibhavābhisaṅkharaṇabhāvato ‘‘taṇhāvasena patiṭṭhānaṃ, diṭṭhivasena āyūhanā’’ti vuttaṃ. Diṭṭhīsupi antomukhappavattāya bhavadiṭṭhiyā visesato saṃsāre avaṭṭhānaṃ, yato olīyanāti vuccatīti āha ‘‘sassatadiṭṭhiyā patiṭṭhāna’’nti. Bahimukhappavattāpi vibhavadiṭṭhi bhavābhisaṅkharaṇaṃ nātivattatīti vuttaṃ ‘‘ucchedadiṭṭhiyā āyūhanā’’ti. Layāpatti yathāraddhassa ārambhassa aniṭṭhānaṃ antosaṅkocabhāvatoti āha ‘‘līnavasena patiṭṭhāna’’nti. Uddhatāpatti anupāyabhūtā byāpārāpatti asaṅkocabhāvatoti vuttaṃ ‘‘uddhaccavasena āyūhanā’’ti. Tathā kosajjapakkhikattā ca kāmasukhānuyogassa uddhaccapakkhikattā ca attakilamathānuyogassa tadubhayavasena patiṭṭhānāyūhanā vuttā, itaraṃ vuttanayānusārena veditabbaṃ. Idhāti imissā sammohavinodaniyā. Avuttānanti ‘‘kilesavasena patiṭṭhāna’’ntiādīnaṃ vasena veditabbā patiṭṭhānāyūhanāti yojanā.
由远离昏沉和掉举而平等生起的相应法，就是“平等生起的法”。审察就是如理地思惟、计算、考量。因此说“依生起而观察”。那种行相，就是审察的行相、依生起而观察的行相。这样做了之后，因为其自性就是审察，所以舍觉支成为后后之因——也就是后后之因性。因为前前是后后的殊胜缘。
Samappavatte dhammeti līnuddhaccavirahena samappavatte sampayuttadhamme. Paṭisañcikkhatīti patirūpaṃ saṅkaleti gaṇeti tuleti. Tenāha ‘‘upapattito ikkhatī’’ti. Tadākāroti paṭisaṅkhānākāro upapattito ikkhanākāro. Evañca katvāti paṭisaṅkhānasabhāvattā eva upekkhāsambojjhaṅgassa. Pacchimapacchimakāraṇabhāvoti pacchimassa pacchimassa kāraṇabhāvo. Purimaṃ purimañhi pacchimassa pacchimassa visesapaccayoti.
467467. 因为能够把握不颠倒的身等自性，所以念确实强而有力。慧被念与正知所摄持，这就是其含义。“如是心”：指如此依着利养、恭敬、名声的心。“依久所作等”：是以久所作等为首。即使那个“说”字，也应作如下连结：“作了之后，说身表……部分”。
467. Aviparītakāyādisabhāvaggahaṇasamatthatāya balavatī eva sati. Paññā gahitā satinepakkenāti attho. Evaṃcittoti evaṃ lābhasakkārasilokasannissitacitto. Cirakatavattādivasenāti cirakatavattādisīsena. ‘‘Vutto’’ti imināpi ‘‘katvā āha kāyaviññattiṃ…pe… koṭṭhāsa’’nti yojanā.
所谓“对其他”，是指对不是无间缘的诸法。应这样连接：一切觉支对一切确实都是殊胜缘。“欲”就是渴爱，以享受滋味的方式去接触，就是“食”；渴爱本身就是食，所以叫“欲食”，也就是烦恼欲。而作为对象的欲，因为被接触，所以是“食”。其余两种也是这样。其中，“世间”在这里指殊胜的快乐，即殊胜的再生。“轮转”就是轮回。以享受欲乐的方式生起的贪，是“欲食”。以希求殊胜存在的方式生起的贪，是“世间食”。所谓无有，到底有什么用？谁会希求它呢？不过，作为轮回随眠的贪，就说它是“轮转食”。它的“所缘”，就是那种渴爱的所缘，即色等。世间法就是利养等。其余所说的一切渴爱，都是能产生轮回的贪。
Paresanti na anantarānaṃ. Sabbesaṃ…pe… yojetabbā ‘‘sabbe bojjhaṅgā sabbesaṃ paccayavisesā hontiyevā’’ti. Kāmetīti kāmo, assādanavasena āmasatīti āmisaṃ, kāmova āmisanti kāmāmisaṃ, kilesakāmo. Vatthukāmo pana āmasīyatīti āmisaṃ. Evaṃ sesadvayampi. Tesu lokīyanti ettha sukhavisesāti loko, upapattiviseso. Vaṭṭaṃ saṃsāro. Kāmassādavasena pavatto lobho kāmāmisaṃ. Bhavavisesapatthanāvasena pavatto lokāmisaṃ. Vibhavo nāma kimatthiyo, ko vā taṃ abhipattheyyāti vaṭṭānugedhabhūto lobho vaṭṭāmisanti ca vadanti. Tadārammaṇanti tassā taṇhāya ārammaṇaṃ, rūpādi. Lokadhammā lābhādayo. Vuttāvasesā sabbāva taṇhā saṃsārajanako rāgo.
第二方法注释
Dutiyanayavaṇṇanā
468-9“一切众生”，是指在欲有、有想有、一蕴有等一切有中的一切众生。“依食而住”，是说他们依食而住，也就是依缘而住。他们依靠哪种缘而安住，那一个法就是被称为“知遍知”的“依食而住”，应当以胜智了知它。“二界”，是指有为界和无为界。“三界”，是指欲界、色界、无色界。“五解脱处”，是指“在此，比丘们，比丘的导师说法，或某位值得尊重的长者……”等经文中所说的解脱之因。“无上”，是指见无上等六种无上。“无恼事”，是指那些因之而无恼的事物，所以叫无恼事。这只是一个说法的名目。因为漏尽者即使住世十年后般涅槃，也不会再成为十年；不仅是十年，九年……乃至一瞬间，由于不再有结生，也都不再成为。这只是根据具体情形这样说的。而这些，在“在此，比丘，于学处的受持上有强烈的欲求……”等经中已经说过。“正见之人，邪见已被灭尽……”等，是指十种灭尽事。“蕴等”，是指蕴、处、界等。“结缚”，即“以有等结缚之义，渴爱被称为织”，这是显示其义。“行”，是指以味著的方式在所缘中生起，因此说“于可爱、可意之色等”。
468-9.Sabbe sattāti kāmabhavādīsu, saññībhavādīsu, ekavokārabhavādīsu ca sabbabhavesu sabbe sattā. Āhārato ṭhiti etesanti āhāraṭṭhitikā, paccayaṭṭhitikā. Yena paccayena te tiṭṭhanti, so ekova dhammo ñātapariññāsaṅkhātāya ‘‘āhāraṭṭhitikā’’ti abhiññāya abhiññeyyo. Dve dhātuyoti saṅkhatāsaṅkhatadhātuyo. Tisso dhātuyoti kāmadhāturūpadhātuarūpadhātuyo. Pañca vimuttāyatanānīti ‘‘idha, bhikkhave, bhikkhuno satthā dhammaṃ deseti aññataro vā garuṭṭhāniyo’’tiādinā (dī. ni. 3.322, 355; a. ni. 5.26) āgatāni vimuccanakāraṇāni. Anuttariyānīti dassanānuttariyādīni cha anuttariyāni. Niddasavatthūnīti yehi kāraṇehi niddaso hoti, tāni niddasavatthūni nāma. Desanāmattañcetaṃ. Khīṇāsavo hi dasavasso hutvā parinibbuto puna dasavasso na hoti. Na kevalañca dasavasso, navavassopi…pe… ekamuhuttikopi na hotiyeva puna paṭisandhiyā abhāvā, aṭṭhuppattivasena panevaṃ vuttaṃ. Tāni pana ‘‘idha, bhikkhu, sikkhāsamādāne tibbacchando hotī’’tiādinā (dī. ni. 3.331) sutte āgatāniyeva. ‘‘Sammādiṭṭhissa purisapuggalassa micchādiṭṭhi nijjiṇṇā hotī’’tiādīni (dī. ni. 3.360; a. ni. 10.106) dasa nijjaravatthūni. Khandhādayoti khandhāyatanadhātādayo. Vinandhananti ‘‘bhavādivinandhanaṭṭhena vānaṃ vuccati taṇhā’’ti dasseti. Gamananti assādanavasena ārammaṇe pavattimāha. Tena vuttaṃ ‘‘piyarūpasātarūpesū’’ti.
应当知道“与观俱”，是因为它能令表色生起。而由于特别说明“未得道的身精进”，这也就表明：出世间精进在某种意义上也可以称为身精进。
Vipassanāsahagatanti veditabbaṃ viññattisamuṭṭhāpakattā. ‘‘Maggaṃ appattaṃ kāyikaṃ vīriya’’nti visesetvā vuttattā pana lokuttaravīriyampi pariyāyena kāyikaṃ nāma atthīti dīpitaṃ hoti.
在色界中，不能说它是“喜觉支”，所以说“在色界中……已被否定”。就像与观相应的喜，在引申意义上被称为“喜觉支”一样，色界中的喜如果属于顺抉择分的部分，按理也可以这样称呼。虽然可以这样安立，但因为没有直接意义上的依据，所以没有这样说。“无寻无伺”这个限定语，是为了显示喜的寂静与微细。成为觉支，是指成为引申意义上的觉支。无寻无伺的喜没有被说成觉支，因为它是有寻有伺的。欲界中确实不存在无寻无伺的喜。
Rūpāvacare pītisambojjhaṅgoti na vuccatīti āha ‘‘rūpāvacare…pe… paṭikkhittā’’ti. Yathā vipassanāsahagatā pīti pariyāyena ‘‘pītisambojjhaṅgo’’ti vuccati, evaṃ rūpāvacare pīti nibbedhabhāgiyā vattabbā siyā. Evaṃ labbhamānāpi alabbhamānaṃ upādāya na vuttā. ‘‘Avitakkaavicārā’’ti visesanaṃ santapaṇītāya pītiyā dassanatthaṃ. Bojjhaṅgabhūtāti pariyāyabojjhaṅgabhūtā. Avitakkaavicāro pīti…pe… na vutto savitakkasavicārattā tassa. Na hi kāmāvacarā avitakkaavicārā pīti atthi.
这里所说的，是就引申义来说的。就像随顺于道的通达在观智中那样，在作为基础的禅那中，念等也被称为“觉支”，所以说“因为它属于分破的部分，所以不应否定”。这样先说了那些在遍禅等中提取觉支者的意图，为了说明不提取者的意图，接着说了“然而不提取的人……”等。因为他们是在观智的刹那，由近因和单一功能所生起，才提取觉支，而不是在禅那的刹那，因为那时并不具备这些。因此说“如同观智的作用……不提取”。遍禅的果报属于无色界，所以说“是依存于它的”。
Idha vutto pariyāyenāti attho. Maggapaṭivedhānulomanato vipassanāya viya pādakajjhānesupi satiādayo ‘‘bojjhaṅgā’’tveva vuccantīti āha ‘‘nibbedhabhāgiyattā na paṭikkhipitabbo’’ti. Evaṃ kasiṇajjhānādīsu bojjhaṅge uddharantānaṃ adhippāyaṃ vatvā anuddharantānaṃ adhippāyaṃ vattuṃ ‘‘anuddharantā panā’’tiādimāha. Te hi āsannekantakiccanibbattīhi vipassanākkhaṇe bojjhaṅge uddharanti, na jhānakkhaṇe tadabhāvato. Tenāha ‘‘vipassanākiccassa viya…pe… na uddharantī’’ti. Kasiṇanissando arūpānīti āha ‘‘tadāyattānī’’ti.
第三方法的注释
Tatiyanayavaṇṇanā
470-1舍遣就是断除，称为vossaggo；或者舍遣指已经舍离的状态，也就是无顾虑地进入，因此说“舍这个词……被说为有两种”。在观智的刹那，是以彼分断除、倾向于彼的方式；在道智的刹那，是以正断、以彼为所缘的方式。
470-1. Vossajjanaṃ pahānaṃ vossaggo, vossajjanaṃ vā vissaṭṭhabhāvo nirāsaṅkānuppavesoti āha ‘‘vossaggasaddo…pe… duvidhatā vuttā’’ti. Vipassanākkhaṇe tadaṅgatanninnappakārena, maggakkhaṇe samucchedatadārammaṇakaraṇappakārena.
2. 阿毗达摩分别注释
2. Abhidhammabhājanīyavaṇṇanā
472472. “舍”是舍觉支的自性。它不像定觉支和精进觉支那样，忙于相应诸法的过与不及，而是在这些法既不缺也不多的时候，以中立的方式生起。为了说明这个意思，所以说“以舍的方式……”等等。其中，“upapattito ikkhana”（从生起的角度观察）说的是审察。
472. Upekkhanamupekkhāsambojjhaṅgassa sabhāvo, so ca samādhivīriyasambojjhaṅgo viya sampayuttānaṃ ūnādhikabhāvabyāvaṭo ahutvā tesaṃ anūnānadhikabhāve majjhattākārappavattīti imamatthaṃ āha ‘‘upekkhanavasenā’’tiādinā. Tattha upapattito ikkhananti paṭisaṅkhānamāha.
