13. 无量分别复注
13 段
13. 无量分别品
13. Appamaññāvibhaṅgo
1. 经分别之注释
1. Suttantabhājanīyavaṇṇanā
642642.“于一切处”是依方向等而说的无分别遍满；“以一切性而遍一切”是依有情而说的。因此，论中说“为了显示无分别”。“如是”一词或“云”一词并未说出，是因为那二者若作为“以慈俱行之心”的随转词，而成为该词遍满间隔等的依处，则不合理，所以未说；于是再次说“以慈俱行之心”，这便是其义。
642.Sabbadhīti disādesodhinā anodhisopharaṇaṃ vuttaṃ, sabbattatāya sabbāvantanti sattodhinā. Tenāha ‘‘anodhiso dassanattha’’nti. Tathā-saddo iti-saddo vā na vuttoti ‘‘mettāsahagatena cetasā’’ti etassa anuvattakaṃ taṃ dvayaṃ tassa pharaṇantarādiṭṭhānaṃ aṭṭhānanti katvā na vuttaṃ, puna ‘‘mettāsahagatena cetasā’’ti vuttanti attho.
643意思是：以惭、愧所守护的慈不会退失，因为它不会遭遇近敌——贪爱与依恋的破坏。
643.Hirottappānupālitā mettā na parihāyati āsannasapattassa rāgassa sinehassa ca vipattiyā anuppattitoti adhippāyo.
645“Adhimuñcitvā（令胜解之后）”的意思是：充分扩展之后。为说明此义，而说“以增上的状态”等语；或者，以强有力的胜解而胜解之后。
645.Adhimuñcitvāti suṭṭhu pasāretvāti attho. Taṃ dassento ‘‘adhikabhāvenā’’tiādimāha, balavatā vā adhimokkhena adhimuccitvā.
648即如前文所说：“以一切方式、于一切处、对一切”——这些词在《禅分别》中解释为：“以一切学处的受持而学一切学，以一切应学的行相而学一切学”。然而在此处，其义可配合为：以一切无间、以与自身平等、以与一切有情相联结而遍满一切世界，以及以一切无间、方向等遍满的行相而遍满一切世界。
648.Heṭṭhā vuttoyevāti ‘‘sabbena sabbaṃ sabbathā sabba’’nti etesaṃ ‘‘sabbena sikkhāsamādānena sabbaṃ sikkhaṃ, sabbena sikkhitabbākārena sabbaṃ sikkha’’nti ca jhānavibhaṅge (vibha. aṭṭha. 516) attho vutto. Idha pana sabbena avadhinā attasamatāya sabbasattayuttatāya ca sabbaṃ lokaṃ, sabbāvadhidisādipharaṇākārehi sabbaṃ lokanti ca attho yujjati.
650“以摧破敌对者故”（Paccatthikavighātavasena）意指：以摧破慈等之近敌与远敌——贪与嗔等故。所谓“彼无量者，即彼无怨”，便是“无怨的状态”，或者这便是该词的含义。
650.Paccatthikavighātavasenāti mettādīnaṃ āsannadūrapaccatthikānaṃ rāgabyāpādādīnaṃ vighātavasena. Yaṃ appamāṇaṃ, so averoti so averabhāvoti ayaṃ vā tassa atthoti.
653地狱等为“趣”，旃陀罗等为“族姓”，不得食物等为“财富”。而以“等”字，亦摄取了丑陋等。
653. Nirayādi gati, caṇḍālādi kulaṃ, annādīnaṃ alābhitā bhogo. Ādi-saddena dubbaṇṇatādi gahitaṃ.
经分别分注释已结束。
3. 问分释义
3. Pañhapucchakavaṇṇanā
699699. 而说“于此……等”，是为了显示此分别中所说的（无量）唯是世间性，由此区别于蕴分别等，并非认可他处所说的无量是出世间的。
699.Imasmiṃpana…pe… kathitāti iminā imasmiṃ vibhaṅge kathitānaṃ lokiyabhāvameva dassento khandhavibhaṅgādīhi visesetīti na aññattha lokuttarānaṃ appamaññānaṃ kathitatā anuññātā hoti.
问询分注释已结束。
无量分别注释已结束。