十二、七百犍度
12. Sattasatikakkhandhakaṃ
十事论之解释
Dasavatthukathāvaṇṇanā
446在《七百犍度》中，“被舍弃的摩尼、黄金”是指依“舍金银学处”而被禁止的摩尼与黄金。其中，“摩尼”一词摄尽一切恶作事，“黄金”一词摄尽一切波逸提事。“以比丘数”即依比丘的计数。
446. Sattasatikakkhandhake nikkhittamaṇisuvaṇṇāti rūpiyasikkhāpadeneva paṭikkhittamaṇisuvaṇṇā. Tattha maṇiggahaṇena sabbaṃ dukkaṭavatthu, suvaṇṇaggahaṇena sabbaṃ pācittiyavatthu gahitaṃ hoti. Bhikkhaggenāti bhikkhugaṇanāya.
447“随烦恼”：因不令照耀而使成染污，故称随烦恼。“雾”即雪。“烟与尘”即烟尘。此处前三种是未现前的随烦恼，而“罗睺”应知是就已现前的随烦恼而说。沙门、婆罗门不炽燃、不照耀、不辉耀：即不以功德之威光炽燃，不以功德之光耀照耀，不以功德之辉耀辉耀。未远离谷酒、果酒：即未远离饮用五种谷酒与四种果酒。
447.Upakkilesāti virocituṃ adatvā upakkiliṭṭhabhāvakaraṇena upakkilesā. Mahikāti himaṃ. Dhūmo ca rajo ca dhūmarajo. Ettha purimā tayo asampattaupakkilesā, rāhu pana sampattaupakkilesavasena kathitoti veditabbo. Samaṇabrāhmaṇā na tapanti na bhāsanti na virocantīti guṇapatāpena na tapanti guṇobhāsena na bhāsanti guṇavirocanena na virocanti. Surāmerayapānā appaṭiviratāti pañcavidhāya surāya catubbidhassa ca merayassa pānato aviratā.
“被无明遮蔽”：指被无明所遮障、覆盖。“喜爱可爱色者”：指对可爱色、悦意色喜爱而满足。“接受”：即执取。“无见者”：指盲目愚人。“有尘者”：指带有烦恼尘垢者。“如兽”：即如同野兽。“于彼彼境或存在中引导者”名为“导引”，这是渴爱的别名。与它共存者，称为“有导引者”。
Avijjānivuṭāti avijjāya nivāritā pihitā. Piyarūpābhinandinoti piyarūpaṃ sātarūpaṃ abhinandamānā tussamānā. Sādiyantīti gaṇhanti. Aviddasūti andhabālā. Sarajāti sakilesarajā. Magāti migasadisā. Tasmiṃ tasmiṃ visaye bhave vā netīti netti, taṇhāyetaṃ adhivacanaṃ. Tāya saha vattantīti sanettikā.
448他对大众这样说：（相应部义释3.4.362）据说他如此思惟：“善男子们出家时，是舍弃了子女、妻室和金银之后才出家的，他们不可能再去执取那些已舍弃而出家的东西。”他把握住这一道理，便说出“诸尊者，请勿如此”等语。“你应一向持守此”：意即对于这种五欲乐的安立，你应一向持守“此非沙门法，非释子法”。
448.Taṃ parisaṃ etadavocāti (saṃ. ni. aṭṭha. 3.4.362) tassa kira evaṃ ahosi ‘‘kulaputtā pabbajantā puttadārañceva jātarūparajatañca pahāyeva pabbajanti, na ca sakkā yaṃ pahāya pabbajitā taṃ etehi gāhetu’’nti nayaggāhe ṭhatvā etaṃ ‘‘mā ayyā’’tiādivacanaṃ avoca. Ekaṃsenetanti etaṃ pañcakāmaguṇakappanaṃ ‘‘assamaṇadhammo asakyaputtiyadhammo’’ti ekaṃsena dhāreyyāsi.
“草”：即覆盖精舍的草。“应寻求”：当草顶或砖顶的房舍破损时，应前往令其建造者处，告知：“你们所建造的精舍漏雨了，无法在那里居住。”人们若能做到，便会去修造；若不能，则说：“你们自己请木匠来建造吧，我们会吩咐他们。”待建造完成后应告知他们，人们便会给予木匠应得的物品。若精舍没有所有者，也可通过托钵的方式告知他人，之后进行建造。这是就此而说“应寻求”。
Tiṇanti senāsanacchadanatiṇaṃ. Pariyesitabbanti tiṇacchadane vā iṭṭhakacchadane vā gehe palujjante yehi taṃ kāritaṃ, tesaṃ santikaṃ gantvā ‘‘tumhehi kāritaṃ senāsanaṃ ovassati, na sakkā tattha vasitu’’nti ācikkhitabbaṃ. Manussā sakkontā karissanti, asakkontā ‘‘tumhe vaḍḍhakī gahetvā kārāpetha, mayaṃ te saññāpessāmā’’ti vakkhanti. Evaṃ vutte kāretvā tesaṃ ācikkhitabbaṃ, manussā vaḍḍhakīnaṃ dātabbaṃ dassanti. Sace āvāsasāmikā natthi, aññesampi bhikkhācāravattena ārocetvā kāretuṃ vaṭṭati. Imaṃ sandhāya ‘‘pariyesitabba’’nti vuttaṃ.
“木材”：当精舍的椽子等处破损时，应为此寻求木材。“车”：应寻求居士已造作或临时制作的车。不仅限于车，其他诸如斧、锯、锄等工具也可如此寻求。“人”：应依手工活寻求人。若对某人说：“贤友，你能提供手工活吗？”若对方说：“尊者，我能提供。”则可令他做任何所需之事：“你在此做这个与那个。”“然而，村长，我不以任何方式说”：即对于金银，我不以任何理由说应寻求。
Dārūti senāsane gopānasiādīsu palujjamānesu tadatthāya dāru pariyesitabbaṃ. Sakaṭanti gihivikaṭaṃ vā tāvakālikaṃ vā katvā sakaṭaṃ pariyesitabbaṃ. Na kevalañca sakaṭameva, aññampi vāsipharasukudālādiupakaraṇaṃ evaṃ pariyesituṃ vaṭṭati. Purisoti hatthakammavasena puriso pariyesitabbo. Yaṃ kañci hi purisaṃ ‘‘hatthakammaṃ āvuso dassasī’’ti vatvā ‘‘dassāmi bhante’’ti vutte ‘‘imasmiṃ idañcidañca karohī’’ti yaṃ icchati, taṃ kāretuṃ vaṭṭati. Na tvevāhaṃ gāmaṇi kenaci pariyāyenāti jātarūparajataṃ panāhaṃ kenacipi kāraṇena pariyesitabbanti na vadāmi.
449“作了恶”：即造作了不善之事。
449.Pāpakaṃ katanti asundaraṃ kataṃ.
450“阿霍刚”：是那座山的名称。
450.Ahogaṅgoti tassa pabbatassa nāmaṃ.
451“应预先前往”是指比丘们为平息该诤事而聚集之处，我应最先前往。“他们到达了”指他们已抵达。
451.Paṭikacceva gaccheyyanti yattha taṃ adhikaraṇaṃ vūpasametuṃ bhikkhū sannipatanti, tattha paṭhamameva gaccheyyaṃ. Sambhāvesunti pāpuṇiṃsu.
452“将成为无盐的”是指饭或菜将缺乏盐味。“已准备”是指一切所需资具已备办。或读作“未准备”。
452.Aloṇakaṃ bhavissatīti aloṇakaṃ bhattaṃ vā byañjanaṃ vā bhavissati. Āsutāti sabbasambhārasajjitā. ‘‘Asuttā’’ti vā pāṭho.
453“他们逆流而上”是指登船后逆流而行。“东方人”是指居住于东方地区之人。
453.Ujjaviṃsūti nāvaṃ āruyha paṭisotena gacchiṃsu. Pācīnakāti pācīnadesavāsino.
454“贤友，难道你不是已满二十夏的长老吗？”：即贤友，难道你不是已满二十夏、不再需要依止了吗？为何那位长老要驱摈你呢？他们表明此意。“我们依止长老”：意即虽然我们年长，但我们将尊奉这位长老而安住。
454.Nanu tvaṃ āvuso vuḍḍho vīsativassosīti nanu tvaṃ āvuso vīsativasso, na nissayapaṭibaddho , kasmā taṃ thero paṇāmetīti dīpenti. Garunissayaṃ gaṇhāmāti kiñcāpi mayaṃ mahallakā, etaṃ pana theraṃ garuṃ katvā vasissāmāti adhippāyo.
455由于慈心仅是色界定的自体，故称之为“小筏住”，其意即为“小住”；又因其微浅而不深，故又称“浅显住”。“空住”：这是就通过空门而证得的果等至而说的。
455. Mettāya rūpāvacarasamādhimattabhāvato ‘‘kullakavihārenā’’ti vuttaṃ, khuddakena vihārenāti attho, khuddakatā cassa agambhīrabhāvatoti āha ‘‘uttānavihārenā’’ti. Suññatāvihārenāti suññatāmukhena adhigataphalasamāpattiṃ sandhāya vuttaṃ.
457“在经分别中”：即在分别句中。“与此盐一起”：即与先前所受之盐一起。因为此处并非指终生受持或当日所受，故这是就“角盐净许”中所说的角盐而言。因为那是先前接受后以角运持，并非当日所受。“唯当日所受为时药”：这是就与角盐混合而食用的无盐食物而言。“与布萨相关”：即与布萨相关连，亦即布萨犍度中所说。“超越”即过越、违越。对于律的过越称为“律过越”。“作其量度者”：即对于与缘俱之坐具所规定的量，而作无缘之量度者。此处其余内容容易了知。
457.Suttavibhaṅgeti padabhājanīye. Tena saddhinti purepaṭiggahitaloṇena saddhiṃ. Na hi ettha yāvajīvikaṃ tadahupaṭiggahitanti ‘‘kappati siṅgiloṇakappo’’ti ettha vuttasiṅgiloṇaṃ sandhāya vuttaṃ. Tañhi pure paṭiggahetvā siṅgena parihaṭaṃ na tadahupaṭiggahitaṃ. Yāvakālikameva tadahupaṭiggahitanti siṅgiloṇena missetvā bhuñjitabbaṃ aloṇāmisaṃ sandhāya vuttaṃ. Uposathasaṃyutteti uposathapaṭisaṃyutte, uposathakkhandhaketi vuttaṃ hoti. Atisaraṇaṃ atisāro, atikkamo. Vinayassa atisāro vinayātisāro. Taṃ pamāṇaṃ karontassāti dasāya saddhiṃ nisīdane yaṃ pamāṇaṃ vuttaṃ, dasāya vinā taṃ pamāṇaṃ karontassa. Sesamettha suviññeyyameva.
“由二品所摄”：即由名为小品和大品的二品所摄。“有二十二类”：大品有十类，小品有十二类，故有二十二类。“于教法中”：即于大师的教法中。“所说的犍度”：应如此结合。
Dvivaggasaṅgahāti cūḷavaggamahāvaggasaṅkhātehi dvīhi vaggehi saṅgahitā. Dvāvīsatipabhedanāti mahāvagge dasa, cūḷavagge dvādasāti evaṃ dvāvīsatippabhedā. Sāsaneti satthusāsane. Ye khandhakā vuttāti yojetabbaṃ.
