12. Sattasatikakkhandhakaṃ · 12. 七百篇复注
12. Sattasatikakkhandhakaṃ十二、七百篇集
Dasavatthukathāvaṇṇanā十事论解释
§446
446. Sattasatikakkhandhake nikkhittamaṇisuvaṇṇāti rūpiyasikkhāpadeneva paṭikkhittamaṇisuvaṇṇā. Tattha maṇiggahaṇena sabbaṃ dukkaṭavatthu, suvaṇṇaggahaṇena sabbaṃ pācittiyavatthu gahitaṃ hoti. Bhikkhaggenāti bhikkhugaṇanāya.
关于第四百四十六条，在七百七十条律藏中，被纳入的小金银戒律条文的範畴里。所谓小金银，即执持犹如金银戒条般的金银饰品。此中，以珠宝收纳而造作的，都是恶行之类；而以金饰收纳的，都是须悔戒条所拘束的。比库戒聚，即比库众数的说法。
§447
447.Upakkilesāti virocituṃ adatvā upakkiliṭṭhabhāvakaraṇena upakkilesā. Mahikāti himaṃ. Dhūmo ca rajo ca dhūmarajo. Ettha purimā tayo asampattaupakkilesā, rāhu pana sampattaupakkilesavasena kathitoti veditabbo. Samaṇabrāhmaṇā na tapanti na bhāsanti na virocantīti guṇapatāpena na tapanti guṇobhāsena na bhāsanti guṇavirocanena na virocanti. Surāmerayapānā appaṭiviratāti pañcavidhāya surāya catubbidhassa ca merayassa pānato aviratā.
第四百四十七条，所谓“烦恼”，是指因不能去除而令心境染污的煞坏因素。大地，意指冰。烟与垢，即烟尘垢污。这里所说的前三者，均为未实现的烦恼；而所谓“罗吒”，是指已实现的烦恼，应以此义理解。沙门婆罗门无论是不燃火、不言语、不显现等，皆因性恶质而不燃烧，非因性质的光明而不燃；也非因性质的言说而不言语；非因性质的显现而不显现。不饮酒、不醉酒、饮酒不断禁断，即以五种酒，以及四种酒精中各类饮用未受限而言。
Avijjānivuṭāti avijjāya nivāritā pihitā. Piyarūpābhinandinoti piyarūpaṃ sātarūpaṃ abhinandamānā tussamānā. Sādiyantīti gaṇhanti. Aviddasūti andhabālā. Sarajāti sakilesarajā. Magāti migasadisā. Tasmiṃ tasmiṃ visaye bhave vā netīti netti, taṇhāyetaṃ adhivacanaṃ. Tāya saha vattantīti sanettikā.
「无明遮蔽」者，是指被无明所禁止、关闭。所谓『喜爱美丽之物』，指对美丽的、色情的事物欢喜、欣乐、满足。所谓「接受」，即接受、取用。『无见』，意为盲目无知。『无秩序』，指失序混杂。『疾』比喻如野兽。所谓在各个领域或境界中，所谓的『网』就是指渴爱。因缘相依而同起，就是众多缘起同一起的含义。
§448
448.Taṃ parisaṃ etadavocāti (saṃ. ni. aṭṭha. 3.4.362) tassa kira evaṃ ahosi ‘‘kulaputtā pabbajantā puttadārañceva jātarūparajatañca pahāyeva pabbajanti, na ca sakkā yaṃ pahāya pabbajitā taṃ etehi gāhetu’’nti nayaggāhe ṭhatvā etaṃ ‘‘mā ayyā’’tiādivacanaṃ avoca. Ekaṃsenetanti etaṃ pañcakāmaguṇakappanaṃ ‘‘assamaṇadhammo asakyaputtiyadhammo’’ti ekaṃsena dhāreyyāsi.
第四百四十八条，这个团体（比库团）对此事曾说过（见律藏第三部分第四册第362页），言其确实如此：“出家者都是出于家族子弟，弃绝父母妻儿及生育之类，应出离世间；既出家者则不可再掌握曾舍弃的家业。”说法先行，继而说“勿行此事，尊者”，等语。所谓“一念阻止”，是在五戒法修习中断绝侍人、不可堕落的法门，“沙门非道，非可亲之子”，诸如此类，应一念坚持。
Tiṇanti senāsanacchadanatiṇaṃ. Pariyesitabbanti tiṇacchadane vā iṭṭhakacchadane vā gehe palujjante yehi taṃ kāritaṃ, tesaṃ santikaṃ gantvā ‘‘tumhehi kāritaṃ senāsanaṃ ovassati, na sakkā tattha vasitu’’nti ācikkhitabbaṃ. Manussā sakkontā karissanti, asakkontā ‘‘tumhe vaḍḍhakī gahetvā kārāpetha, mayaṃ te saññāpessāmā’’ti vakkhanti. Evaṃ vutte kāretvā tesaṃ ācikkhitabbaṃ, manussā vaḍḍhakīnaṃ dātabbaṃ dassanti. Sace āvāsasāmikā natthi, aññesampi bhikkhācāravattena ārocetvā kāretuṃ vaṭṭati. Imaṃ sandhāya ‘‘pariyesitabba’’nti vuttaṃ.
「稻草」指帐篷的覆盖物。所谓应当寻找，是指帐篷盖或门帘损坏漏风，在家中造成寒冷，应去修理，对于修理者应亲自到场告诫：“这是你们所为之帐篷，须加修整，不能在此居住。”人若愿意定当修理，不愿意则说：“你们可拿稻草草料修理，我等将通知你们。”于是修理后，应告知他们，人们应施予工料。如果无住房之所有者，则须由其它的比库负责任协助修理。因缘如是，故称“应当寻找”。
Dārūti senāsane gopānasiādīsu palujjamānesu tadatthāya dāru pariyesitabbaṃ. Sakaṭanti gihivikaṭaṃ vā tāvakālikaṃ vā katvā sakaṭaṃ pariyesitabbaṃ. Na kevalañca sakaṭameva, aññampi vāsipharasukudālādiupakaraṇaṃ evaṃ pariyesituṃ vaṭṭati. Purisoti hatthakammavasena puriso pariyesitabbo. Yaṃ kañci hi purisaṃ ‘‘hatthakammaṃ āvuso dassasī’’ti vatvā ‘‘dassāmi bhante’’ti vutte ‘‘imasmiṃ idañcidañca karohī’’ti yaṃ icchati, taṃ kāretuṃ vaṭṭati. Na tvevāhaṃ gāmaṇi kenaci pariyāyenāti jātarūparajataṃ panāhaṃ kenacipi kāraṇena pariyesitabbanti na vadāmi.
「木材」用于帐篷、围墙等处的缺损修补，因而须寻找木材。车子是指家用木架或时节所制成的车架，也须寻找木架。不仅仅是车架，还要寻找居所的门窗等家具，以方便居住。所谓男子，用手工艺从事专职男子。若有人告知“师父，请看此男子巧匠”，且称“请您指示他制作某物”，则应予加工。并非我说外人不可招募工匠，只是跟木架或生育繁衍事业无关，我也不说他们因某缘由而寻找木匠造物。
§449
449.Pāpakaṃ katanti asundaraṃ kataṃ.
作恶者所作者，是不美之行为。
§450
450.Ahogaṅgoti tassa pabbatassa nāmaṃ.
所谓阿霍刚者，是彼山名也。
§451
451.Paṭikacceva gaccheyyanti yattha taṃ adhikaraṇaṃ vūpasametuṃ bhikkhū sannipatanti, tattha paṭhamameva gaccheyyaṃ. Sambhāvesunti pāpuṇiṃsu.
凡比库们若在某处集合，为了停止纠纷而成就此事，应当首先前往该处。他们彼此聚集，纷纷发生争执。
§452
452.Aloṇakaṃ bhavissatīti aloṇakaṃ bhattaṃ vā byañjanaṃ vā bhavissati. Āsutāti sabbasambhārasajjitā. ‘‘Asuttā’’ti vā pāṭho.
所谓阿洛那迦者，是指无盐饭或调味品。所谓阿苏塔者，是指一切配料具备的。文中亦有诵读为“阿苏塔”的说法。
§453
453.Ujjaviṃsūti nāvaṃ āruyha paṭisotena gacchiṃsu. Pācīnakāti pācīnadesavāsino.
所谓乌迦微苏者，是指登舟逆流而上的。所谓帕其纳者，是指居住在西边地区者。
§454
454.Nanu tvaṃ āvuso vuḍḍho vīsativassosīti nanu tvaṃ āvuso vīsativasso, na nissayapaṭibaddho , kasmā taṃ thero paṇāmetīti dīpenti. Garunissayaṃ gaṇhāmāti kiñcāpi mayaṃ mahallakā, etaṃ pana theraṃ garuṃ katvā vasissāmāti adhippāyo.
“难道你朋友非年满二十年耶？”又说：“难道你朋友已满二十年，且无依附关系，为何老人驱逐他？”此处谓之担任督责，意即我们虽是年轻人，但决意尊重此长老而留住他。
§455
455. Mettāya rūpāvacarasamādhimattabhāvato ‘‘kullakavihārenā’’ti vuttaṃ, khuddakena vihārenāti attho, khuddakatā cassa agambhīrabhāvatoti āha ‘‘uttānavihārenā’’ti. Suññatāvihārenāti suññatāmukhena adhigataphalasamāpattiṃ sandhāya vuttaṃ.
关于以慈心为所依而修习色相禅定，谓之「小止」者。此「小」的含义是指其性质浅近，非深广，故称之为「上升止」。而空处止则是指通过空处的专注而得诸果的成就，因此名之。
§457
457.Suttavibhaṅgeti padabhājanīye. Tena saddhinti purepaṭiggahitaloṇena saddhiṃ. Na hi ettha yāvajīvikaṃ tadahupaṭiggahitanti ‘‘kappati siṅgiloṇakappo’’ti ettha vuttasiṅgiloṇaṃ sandhāya vuttaṃ. Tañhi pure paṭiggahetvā siṅgena parihaṭaṃ na tadahupaṭiggahitaṃ. Yāvakālikameva tadahupaṭiggahitanti siṅgiloṇena missetvā bhuñjitabbaṃ aloṇāmisaṃ sandhāya vuttaṃ. Uposathasaṃyutteti uposathapaṭisaṃyutte, uposathakkhandhaketi vuttaṃ hoti. Atisaraṇaṃ atisāro, atikkamo. Vinayassa atisāro vinayātisāro. Taṃ pamāṇaṃ karontassāti dasāya saddhiṃ nisīdane yaṃ pamāṇaṃ vuttaṃ, dasāya vinā taṃ pamāṇaṃ karontassa. Sesamettha suviññeyyameva.
「经文解说」指的是字句区分解析。由此信根，乃根据早期所承受的经文注释而成。因此，此处所谓「业染污经文」并非长久之言，犹如「沾污罗网的坏结」说法，此乃对罗网的解释。先承继此处所受之诠释，因沾污罗网而产生烦恼，故未被当时所受注释覆盖。仅暂时能受此注释，须为沾污罗网所缠染而享用非清净之食物，亦即「无染食」的缘故。连结安居日相关内容，乃安居经律部所述，称为经律部集。所谓「过速」即过分疾速，过越；「过越」即越过超越。律中所言「过越」即律过越。此量度表述，是说十人共同举行之量度；未经十人则不能作此量度。其余之处应当如此深明。
Sattasatikakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā. · 七百篇集解释终了。
Dvivaggasaṅgahāti cūḷavaggamahāvaggasaṅkhātehi dvīhi vaggehi saṅgahitā. Dvāvīsatipabhedanāti mahāvagge dasa, cūḷavagge dvādasāti evaṃ dvāvīsatippabhedā. Sāsaneti satthusāsane. Ye khandhakā vuttāti yojetabbaṃ.
「两部结合」者，谓小部与大部合称，并合为两部。所谓二十二分支，是指大部十篇，小部十二篇，故称二十二分支。此处「法」是指世尊所制教法。「所说之戒律」应当连接理解。
Iti samantapāsādikāya vinayaṭṭhakathāya sāratthadīpaniyaṃ · 如此，于律注《普悦意》的《显明要义》中
Cūḷavaggavaṇṇanā niṭṭhitā. · 小品解释终了。
Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa · 礼敬彼世尊、阿拉汉、正自觉者