4. Pavāraṇakkhandhakaṃ
4. Pavāraṇakkhandhakaṃ4. 自恣篇集
Aphāsukavihārakathāvaṇṇanā不乐住论释
§209
209. Pavāraṇakkhandhake ādito lāpo ālāpo, vacanapaṭivacanavasena samaṃ lāpo sallāpo. Piṇḍāya paṭikkameyyāti gāme piṇḍāya caritvā paccāgaccheyya. Avakkārapātiṃ dhovitvā upaṭṭhāpeyyāti atirekapiṇḍapātaṃ apanetvā ṭhapanatthāya ekaṃ samuggapātiṃ dhovitvā ṭhapeyya. Samuggapāti nāma samuggapuṭasadisā pāti. Appahariteti aparūḷhaharite, yasmiṃ ṭhāne piṇḍapātajjhottharaṇena vinassanadhammāni tiṇāni natthi, tasminti attho. Tena nittiṇañca mahātiṇagahanañca yattha sakaṭenapi chaḍḍite piṇḍapāte tiṇāni na vinassanti, tañca ṭhānaṃ pariggahitaṃ hoti. Bhūtagāmasikkhāpadassa hi avikopanatthametaṃ vuttaṃ. Appāṇaketi nippāṇake, piṇḍapātajjhottharaṇena maritabbapāṇakarahite vā mahāudakakkhandhe. Parittodake eva hi bhattapakkhepena āluḷite sukhumapāṇakā maranti, na mahātaḷākādīsūti. Pāṇakānurakkhaṇatthañhi etaṃ vuttaṃ. Opilāpeyyāti nimujjāpeyya.
209. 关于请求仪式法本中，论及诡辩和闲谈，用言语或迎合的方式进行的都属于诡辩闲谈。所谓“献钵后应当退还”，是说施主住所村落中，托钵化缘完毕之后应当还钵。不仅如此，还要清洗钵，然后侍者才应接过来。所谓“取去钵盏”，是指额外的施钵器皿以及盛放施食的器具。所谓“一并清洗”，是指一并清洗钵盂容器。被称为一并清洗的是类似钵盂的容器。所谓“非取去”，意指不以粗暴方式取走。即，在那个地方若因取走钵盂产生稻草等物被破坏的情况，就不得取走。这便是该义。如此处稻草居于厚实的干柴堆碍事，车子驶过也不致破坏稻草，故此处被视为可保持之地。根据乡村戒律规矩，此为禁止迁怒于他人的范畴。所谓“不良杀”，指导致生灵寂灭者。因以取走钵盂而导致必死之物受害，或在大水域中致死亦属此范畴。在保护河流池塘的饮水时段，微小的生灵会因被搅动而死亡，而非指大鱼龟类之类，这是保护生灵的戒条。所谓“废弃丢弃”，就是倒弃淘洗钵盂的脏水。所谓“放置”，就是将容器轻轻沉入水中。
Vaccaghaṭanti ācamanakumbhī. Rittanti rittakaṃ. Tucchanti tasseva vevacanaṃ. Avisayhanti ukkhipituṃ asakkuṇeyyaṃ atibhārikaṃ. Hatthavikārenāti hatthasaññāya. Hatthehi ukkhipanaṃ hatthavilaṅghanaṃ. Tenāha ‘‘hatthukkhepakenā’’ti. Atha vā vilaṅgheti desantaraṃ pāpeti etenāti vilaṅghako, hattho eva vilaṅghako hatthavilaṅghako, tena hatthavilaṅghakena, aññamaññaṃ saṃsibbitahatthenāti vuttaṃ hoti. Dve hi janā hatthena hatthaṃ saṃsibbetvā dvīsu hatthesu ṭhapetvā uṭṭhapentā hatthavilaṅghakena uṭṭhapenti nāma. Titthiyasamādānanti titthiyehi samādātabbaṃ.
“饮水瓮”指饮用的容器。所谓“空”，即为器皿空旷的状态。其轻微的摇晃被称作晃动。所谓“不能翻掷”，指不能随意掀起或倾倒，否则容器会损坏且负担过重。所谓“用手动作”，是用手的行为。用手掀翻即为用手违犯法规。因此称为“用手掷落”。“掷落”指的是跌落到别处。称之为违犯的原因乃因为用手掷落违犯规则，是手本身违犯了，因而称作“用手违犯”。“用手违犯规则”，是指两个人互相用手触碰、用两手相互触及而违犯法条，故称为互相用手触犯。二人相互用手接触，将手各自放在对方面前起立，这种行为称为用手违犯。所谓“误学”，指必须向误宗学习的教法。
Aphāsukavihārakathāvaṇṇanā niṭṭhitā. · 不乐住论释已毕。
Pavāraṇābhedakathāvaṇṇanā自恣分别论释
§212
212.Dvemā, bhikkhave, pavāraṇā cātuddasikā ca pannarasikā cāti ettha purimavassaṃvutthānaṃ pubbakattikapuṇṇamā, tesaṃyeva sace bhaṇḍanakārakehi upaddutā pavāraṇaṃ paccukkaḍḍhanti, atha kattikamāsassa kāḷapakkhacātuddaso vā pacchimakattikapuṇṇamā vā, pacchimavassaṃvutthānañca pacchimakattikapuṇṇamā eva vāti ime tayo pavāraṇadivasāti veditabbā. Idañca pakaticārittavasena vuttaṃ, tathārūpapaccaye pana sati dvinnaṃ kattikapuṇṇamānaṃ purimesu cātuddasesupi pavāraṇaṃ kātuṃ vaṭṭati, teneva mahāvihāre bhikkhū cātuddasiyā pavāretvā pannarasiyā kāyasāmaggiṃ denti, cetiyagirimahadassanatthampi aṭṭhamiyā gacchanti, tampi cātuddasiyaṃ pavāretukāmānaññeva hoti.
212. 比库们，两次请求仪式（pavāraṇā）包含十四日和十五日；这里指的是上一季节满月之初，如果此时被誓戒师或举办仪式者阻止请求仪式，就必须推迟到十月黑半月或冬季满月。冬季发芽季之满月被视为第三次请求仪式日，这三者合称请求仪式三日。这里述及季节作参考，依此条例若有缘由，则在这两个满月之前的十四日亦可行请求仪式。因此，在著名大寺中，比库们在十四日进行请求仪式，而在十五日则行身心和合社会的结合礼，也去朝圣瞻仰佛塔，为第三天请求仪式做准备，而且只为希望进行十四日请求仪式的比库们实施。
Pavāraṇādānānujānanakathāvaṇṇanā允许自恣论释
§213
213.Sace pana vuḍḍhataro hotīti sace pavāraṇadāyako bhikkhu vuḍḍhataro hoti. Tena ca bhikkhunāti pavāraṇadāyakena bhikkhunā.
213. 若是年龄较长的比库，则请求仪式由年长比库主持。如是年长比库主持请求仪式时，即称由年长比库供养的比库。
Anāpattipannarasakakathāvaṇṇanā十五种无犯论释
§222
222. Pannarasakesu pavāritamatteti pavāritasamanantaraṃ. Avuṭṭhitāya parisāyāti pavāretvā pacchā aññamaññaṃ kathentiyā. Ekaccāya vuṭṭhitāyāti ekaccesu yathānisinnesu ekaccesu sakasakaṭṭhānaṃ gatesu. Puna pavāritabbanti punapi sabbehi samāgantvā pavāretabbaṃ. Āgacchanti samasamā, tesaṃ santike pavāretabbanti gate anānetvā nisinnānaññeva santike pavāretabbaṃ. Sabbāya vuṭṭhitāya parisāya āgacchanti samasamā, tesaṃ santike pavāretabbanti yadi sabbe vuṭṭhahitvā gatā sannipātetuñca na sakkā, ekacce sannipātetvā pavāretuṃ vaṭṭati, ñattiṃ ṭhapetvā kattabbasaṅghakammābhāvā vaggaṃ na hoti. Uposathepi eseva nayo.
222. 十五日的请求仪式，意谓仪式结束之后即须请求。所谓“集会起立”，是指请求仪式结束后彼此交谈。所谓“单独起立”，指在座各人中按照各自的职位，有的单独起立。会后再次须请求，这种请求适用于所有共同到场的人。人们始终同行，到达请求仪式场所时须请求，进场时无需请人离座，只需面向同伴请求。若全部人都起立而没有座位聚集则不可，若有人聚集则应请求。若无规定仪式，无法完成仪式于是仪式章节便不存在。安居节亦是如此法则。
Pavāraṇāṭhapanakathāvaṇṇanā自恣停止说之解释
§237
237. ‘‘Natthi dinna’’ntiādinayappavattā dasavatthukā micchādiṭṭhi. ‘‘Hoti tathāgato paraṃ maraṇā , na hoti tathāgato paraṃ maraṇā’’tiādinā sassatucchedasaṅkhātaṃ antaṃ gaṇhātīti antaggāhikā.
237. “没有给与”的见解被视为错误见，包括“如来说死后不存在他方”和“如来说死后存在他方”等观点，这是对存在终结现象的错误理解，称之为断尽见。
Bhaṇḍanakārakavatthukathāvaṇṇanā诤论制造者事说之解释
§240
240.Catutthekate suṇantīti catutthe pannarasikuposathe kate amhākaṃ pavāraṇaṃ ṭhapessantīti suṇanti. Evampi dve cātuddasikā hontīti tatiyena saddhiṃ dve cātuddasikā honti.
第四次，称听闻为第四，即在第十五次的戒期里听闻我们的通报。如此，两个十四日戒俱成，同期便成两个十四日戒。
Pavāraṇāsaṅgahakathāvaṇṇanā自恣摄受说之解释
§241
241. Ayaṃ pavāraṇāsaṅgaho ekassa dinnopi sabbesaṃ dinnova hotīti āha ‘‘ekassapi vasena dātabbo’’ti. Āgantukā tesaṃ senāsanaṃ gahetuṃ na labhantīti sacepi saṭṭhivassabhikkhū āgacchanti, tesaṃ senāsanaṃ gahetuṃ na labhanti. Pavāretvā pana antarāpi cārikaṃ pakkamituṃ labhantīti pavāraṇāsaṅgahe kate antarā pakkamitukāmā saṅghaṃ sannipātāpetvā pavāretuṃ labhanti. Sesamettha pāḷito aṭṭhakathāto ca suviññeyyameva.
此戒期集会，即使有一处被赐予，也当视为全体赐予，这故说“即使一人所住亦应布施”。外来比库若无处可安居，即使有六十个雨季比库来，也无安居处。裁赦后，期间可自行外出游行。因欲游行，戒期集会时，众僧集会，方得开示戒期。以上内容及巴利注疏均应细心详察。
Pavāraṇakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā. · 自恣篇集之解释已毕。