1. Kammakkhandhakaṃ · 1. 甘马篇集义注
Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa · 礼敬彼世尊、阿拉汉、正自觉者
Vinayapiṭake · 律藏中
Cūḷavagga-aṭṭhakathā · 小品注疏
1. Kammakkhandhakaṃ一、甘马篇集
Tajjanīyakammakathā呵责甘马论
§1
1. Cūḷavaggassa paṭhame kammakkhandhake tāva paṇḍukalohitakāti paṇḍuko ceva lohitako cāti chabbaggiyesu dve janā; tesaṃ nissitakāpi paṇḍukalohitakātveva paññāyanti. Balavābalavaṃ paṭimantethāti suṭṭhubalavaṃ paṭivadatha. Alamatthatarāti samatthatarā.
1. 关于小分部第一篇法事章节中所说的“青蛙血色”，青蛙和血色者各一，六部众中有两种人；即使依止于他们，也被认作是青蛙血色之类。此谓能与不能相对唱，即合乎文法与不合文法的对应说法。“标志含义较浅”“功能较成熟”等不同含义也有所涵盖。
Tajjanīyakammakathā niṭṭhitā. · 呵责甘马论完毕。
Adhammakammadvādasakakathā非法甘马十二种之论
§4
4.Asammukhākatantiādīsu saṅghadhammavinayapuggalasammukhānaṃ vinā kataṃ, cuditakaṃ appaṭipucchitvā kataṃ, tasseva appaṭiññāya kataṃ. Adesanāgāminiyāti pārājikāpattiyā vā saṅghādisesāpattiyā vā. Ettha purimakesu tīsu tikesu nava padā adhammenakataṃ vaggenakatanti imehi saddhiṃ ekekaṃ gahetvā nava tikā vuttā. Evaṃ sabbepi dvādasa tikā honti. Paṭipakkhavasena sukkapakkhesupi eteyeva dvādasa tikā vuttā.
4. 在无法面见僧众诸法者、未经询问即施行、未获许可即做的行为，有所谓不正命令者，即违反巴拉基咖戒或桑喀地谢萨戒的行为。在前经经三部十字中，以相应词组合成九道戒律，总共说了九条注释。这样的注释共有十二条，无论正反两面皆涵盖这十二条注释。
§6
6.Ananulomikehigihisaṃsaggehīti pabbajitānaṃ ananucchavikehi sahasokitādīhi gihisaṃsaggehi.
6. “非一致合婚”者，指比库出家人未与家属相应情况下被禁止之合婚相关行为。
Tiṇṇaṃ, bhikkhave, bhikkhūnantiādi ekekenāpi aṅgena tajjanīyakammaṃ kātuṃ vaṭṭatīti dassanatthaṃ vuttaṃ. Tajjanīyassa hi visesena bhaṇḍanakārakattaṃ aṅgaṃ, niyassassa abhiṇhāpattikattaṃ, pabbājanīyassa kuladūsakattaṃ vuttaṃ. Imesu pana tīsu aṅgesu yena kenaci sabbānipi kātuṃ vaṭṭati. Yadi evaṃ yaṃ campeyyakkhandhake vuttaṃ – ‘‘tajjanīyakammārahassa niyassakammaṃ karoti…pe… upasampadārahaṃ abbheti; evaṃ kho upāli adhammakammaṃ hoti avinayakammaṃ, evañca pana saṅgho sātisāro hotī’’ti idaṃ virujjhatīti. Idañca na virujjhati. Kasmā? Vacanatthanānattato, ‘‘tajjanīyakammārahassā’’ti imassa hi vacanassa kammasanniṭṭhānaṃ attho. ‘‘Tiṇṇaṃ, bhikkhave’’tiādivacanassa aṅgasambhavo, tasmā yadā saṅghena sannipatitvā ‘‘idaṃ nāma imassa bhikkhuno kammaṃ karomā’’ti sanniṭṭhānaṃ kataṃ hoti, tadā kammāraho nāma hoti. Tassa iminā lakkhaṇena tajjanīyādikammārahassa niyassakammādikaraṇaṃ adhammakammañceva avinayakammañcāti veditabbaṃ. Yassa pana bhaṇḍanakārakādīsu aṅgesu aññataraṃ aṅgaṃ atthi, tassa ākaṅkhamāno saṅgho yathānuññātesu aṅgesu ca kammesu ca yena kenaci aṅgena yaṃkiñci kammaṃ vavatthapetvā taṃ bhikkhuṃ kammārahaṃ katvā kammaṃ kareyya. Ayamettha vinicchayo. Evaṃ pubbenāparaṃ sameti.
三者，即各种比库，皆有必要以自身肢体行持戒律的规定。所谓肢体，即特指为破戒之器物、违反规定的器官，及导致出家不净之处。在这三种肢体中，任何一肢能生效制戒。如施行钵盂章节中所说：“为破戒者施行规定的持戒行为，因违反规定或不净得戒，出家则失效；如是，则伍巴离犯不正行为，不合律者，则使僧团和合受损。”此为反面说法，而此说法并不成立。为何不成立？因文义前后不一致。“三者”等语系所言持戒对象的肢体限定。诸比库悉心聚集，言：“今为此比库施行此戒。”时则定为违反行为。以此标志，破戒者之肢体及其相关行为，均当视为不正及不顺律之业。若在破戒戒体中尚有他肢，则应允许僧侣按照实际所知，依具体肢体与行为，选择一肢施戒处理。此为裁断。如是，前后相应相合。
Tattha kiñcāpi tajjanīyakamme bhaṇḍanakārakavasena kammavācā vuttā, atha kho bālassa abyattassa āpattibahulassa tajjanīyakammaṃ karontena bālaabyattavaseneva kammavācā kātabbā . Evañhi bhūtena vatthunā kataṃ kammaṃ hoti, na ca aññassa kammassa vatthunā. Kasmā? Yasmā idampi anuññātanti. Esa nayo sabbattha. Aṭṭhārasa sammāvattanavatthūni pārivāsikakkhandhake vaṇṇayissāma.
关于破戒行为，任何属于破戒肢体而用作违反规定的行为语词，尤其针对多次犯戒的初学比库必须以破戒行为者视之。此乃因行为以己身为因，非他人之因，故不可许可。这原则普遍适用于此处。以下将于十八条经文中详细论述。
Adhammakammadvādasakakathā niṭṭhitā. · 非法甘马十二种之论已毕。
Nappaṭippassambhetabbaaṭṭhārasakādikathā不应使安息十八种等之论
§8
8.Lomaṃpātentīti pannalomā honti; bhikkhū anuvattantīti attho. Netthāraṃ vattantīti nittharantānaṃ etanti netthāraṃ; yena sakkā nissāraṇā nittharituṃ, taṃ aṭṭhārasavidhaṃ sammāvattanaṃ vattantīti attho. Kittakaṃ kālaṃ vattaṃ pūretabbanti? Dasa vā pañca vā divasāni. Imasmiñhi kammakkhandhake ettakena vattaṃ pūritameva hoti.
8. “毛发竖立”的含义是指毛发竖立；“比库随顺”的含义是随从、顺从。所谓最终之处，是指能够使得解脱的最终境地。此处分别表明十八种合适的随顺行为义。问“何时要实践这些行为？”，乃指十天或十五天内，在此法事章节即须完成该遵守。
Nappaṭippassambhetabbaaṭṭhārasakādikathā niṭṭhitā. · 不应使安息十八种等之论已毕。
Niyassakammakathā委托甘马之论
§11
11. Seyyasakavatthusmiṃ – apissu bhikkhū pakatāti apissu bhikkhū niccaṃ byāvaṭā honti. Sesaṃ tajjanīye vuttasadisameva.
11. 关于适用情况——所谓“应当”者，是指比库弟子在此教法中常常保持清净不退失。余下内容与先前所述意义相同。
Niyassakammakathā niṭṭhitā. · 委托甘马之论已毕。
Pabbājanīyakammakathā驱出甘马之论
§21
21. Assajipunabbasukavatthu saṅghādisesavaṇṇanāyaṃ vuttaṃ.
21. 关于阿沙基再犯的情形，是在桑迦地谢萨罪的说明中所述。
§27
27.Kāyikena davenātiādīsu panettha kāyiko davo nāma kāyakīḷā vuccati. Sesapadadvayepi eseva nayo. Kāyiko anācāro nāma kāyadvāre paññattasikkhāpadavītikkamo vuccati . Sesadvayepi eseva nayo. Kāyikaṃ upaghātikaṃ nāma kāyadvāre paññattasikkhāpadassa asikkhanabhāvena upahananaṃ vuccati; nāsanaṃ vināsananti attho. Sesadvayepi eseva nayo. Kāyiko micchājīvo nāma paṭikkhittavejjakammādivasena telapacanaariṭṭhapacanādīni. Vācasiko micchājīvo nāma gihīnaṃ sāsanasampaṭicchanārocanādīni. Kāyikavācasiko nāma tadubhayaṃ. Sesaṃ tajjanīye vuttanayameva.
27. 关于身体疾病等方面，‘身体病’指的是身体上的疾病。余下二项亦同理。所谓身体上的不正行为，是指身体根所犯戒律的违犯。余下二项亦同义。所谓身体上的伤害，是指对身体根所犯戒律，因未受教训而造成的伤害，意即消灭或毁损。余下二项同此。所谓身体上的恶业生活，是指由抛弃医药等错误行为导致的恶业；而口行上的恶业生活，是指破坏家居生活教法的行为。身体与口行的恶业生活同此。余下内容与先前所述含义相同。
Pabbājanīyakammakathā niṭṭhitā. · 驱出甘马之论结束。
Paṭisāraṇīyakammakathā和解甘马之论
§33
33. Sudhammavatthusmiṃ pana – anapaloketvāti na āpucchitvā. Etadavocāti kiṃ te gahapati therānaṃ paṭiyattanti sabbaṃ vivarāpetvā disvā etaṃ avoca. Ekā ca kho idha natthi yadidaṃ tilasaṃguḷikāti yā ayaṃ tilasakkhalikā nāma vuccati, sā natthīti attho. Tassa kira gahapatino vaṃse ādimhi eko pūviyo ahosi. Tena naṃ thero jātiyā khuṃsetukāmo evamāha. Yadeva kiñcīti evaṃ bahuṃ buddhavacanaṃ ratanaṃ pahāya kiñcideva tilasaṃguḷikāvacanaṃ bhāsitaṃ. Kukkuṭapotakaudāharaṇena idaṃ dasseti ‘‘yathā so neva kākavassitaṃ na kukkuṭavassitaṃ akāsi, evaṃ tayāpi neva bhikkhuvacanaṃ na gihivacanaṃ vutta’’nti.
33. 关于善法情形——所谓“未曾询问”者，是指未向他人提问。这里说“为何夫家主反对长老们”，详述说明一切皆明白后，这样说道。此处无此名为‘泥沙丸’的东西，即‘泥沙壳’为名物，意为不存在。传说家主之先世曾有一位前辈，因嫉妒该长老，而如此言说。无论如何，佛陀所说如宝，其余所谓‘泥沙丸’之言皆抛弃。用公鸡蛋壳的例子表明：“正如他既未如乌鸦所浸润，亦未如公鸡所侵染，亦复如是，此谓言论既无出家人之言亦无在家人之言。”
Paṭisāraṇīyakammakathā niṭṭhitā. · 和解甘马之论结束。
Adhammakammādidvādasakakathā非法甘马等十二种之论
§37
37.Asammukhā katantiādayo tikā vuttappakārā eva.
37. 关于不当面对等所述，均为注释中提出的方法。
§39
39. Aṅgasamannāgamo purimehi asadiso. Tattha yathā lābhaṃ na labhanti; evaṃ parisakkanto parakkamanto alābhāya parisakkati nāma. Esa nayo anatthādīsu. Tattha anatthoti atthabhaṅgo. Anāvāsoti tasmiṃ ṭhāne avasanaṃ. Gihīnaṃ buddhassa avaṇṇanti gihīnaṃ santike buddhassa avaṇṇaṃ bhāsati. Dhammikaṃ paṭissavaṃ na saccāpetīti yathā sacco hoti, evaṃ na karoti; vassāvāsaṃ paṭissuṇitvā na gacchati, aññaṃ vā evarūpaṃ karoti. Pañcannaṃ bhikkhavetiādi ekaṅgenapi kammārahabhāvadassanatthaṃ vuttaṃ. Sesamettha uttānatthañceva, tajjanīye ca vuttanayameva.
39. 关于具足身体之取得，与先前所述不同。譬如未得利事，故称不主动或失利且无所得。此理适用于无益等处。其中“无益”为义的终结，“失利”指该处结尾。言“无家者”乃谓无所依止。论无家者者，即为谓无依止于佛前。在佛弟子中谓无依止。谓不谛实之法，故虽真实，不能实行；如听法不受持，不生果报而作他法。五项之一“仅有比库”此乃为显示具业障性质而说。其余升高之义亦如是，是以此处应依如所说含义。
Adhammakammādidvādasakakathā niṭṭhitā. · 非法甘马等十二种之论结束。
Āpattiyā adassane ukkhepanīyakammakathā对不见罪的举罪甘马之论述
§46
46. Channavatthusmiṃ – āvāsaparamparañca bhikkhave saṃsathāti sabbāvāsesu ārocetha.
46. 关于遮盖部位这一项，尊者们，须知住房连续性的规矩，在所有住所中都应当保持。
§50
50.Bhaṇḍanakārakotiādīsu bhaṇḍanādipaccayā āpannaṃ āpattiṃ ropetvā tassā adassaneyeva kammaṃ kātabbaṃ. Tikā vuttappakārā eva.
50. 关于“破坏制作者”等条款，因破坏等业缘而生起的过失，应当种下此过失的业，且必须视为其所不能见的业。此趣闻仅适用于注疏所述的情况。
§51
51. Sammāvattanāyaṃ panettha tecattālīsa vattāni. Tattha na anuddhaṃsetabboti na codetabbo. Na bhikkhu bhikkhūhīti añño bhikkhu aññehi bhikkhūhi na bhinditabbo. Na gihiddhajoti odātavatthāni acchinnadasapupphadasāni ca na dhāretabbāni. Na titthiyaddhajoti kusacīrādīni na dhāretabbāni. Na āsādetabboti na apasādetabbo. Anto vā bahi vāti vihārassa anto vā bahi vā. Na titthiyādipadattayaṃ uttānameva . Sesaṃ sabbaṃ pārivāsikakkhandhake vaṇṇayissāma. Sesaṃ tajjanīye vuttanayameva. Āpattiyā appaṭikamme ukkhepanīyakammaṃ iminā sadisameva.
51. 至于正确行为方面，此处有四十三种行为规范。其间不应有违背、不被指责；比库不可与其他比库违反此规范；不应如俗家人般，破坏布施衣的布段；亦不应像外道信徒那样佩戴坏袈裟等；不应触犯或轻视；不论内外，住处的界限均应明确，不得以外道之法为准。其余内容将在随后的《僧伽规章》中详述。全部应严格依照所述条文执行。在过失时，若无师长指正，应当勉力止息此过，行为必须等同于此规范。
§65
65. Ariṭṭhavatthu khuddakavaṇṇanāyaṃ vuttaṃ. ‘‘Bhaṇḍanakārako’’tiādīsu yaṃ diṭṭhiṃ nissāya bhaṇḍanādīni karoti, tassā appaṭinissaggeyeva kammaṃ kātabbaṃ. Sesaṃ tajjanīye vuttanayameva. Sammāvattanāyampi hi idha tecattālīsaṃyeva vattānīti.
65. 关于小部品中有言“破坏制作者”等条款，依赖于破坏等见解而做的行为，必须被视为不可宽恕的业过。其余内容同上，将详述于随后的论说中。而且正确行为方面，这里也确实包含四十三条规范。
Āpattiyā adassane ukkhepanīyakammakathā niṭṭhitā. · 对不见罪的举罪甘马之论述已毕。
Kammakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā. · 甘马篇集之注释已毕。