3. Niddesavāro3. 分别品
3. Niddesavāro3. 分别品
§4
Tattha saṅkhepato netti kittitā.
于此,简略地宣说了导引。
Hārasaṅkhepo线摄
Assādādīnavatā , nissaraṇampi ca phalaṃ upāyo ca;
味等九种,以及出离、果、方法;
Āṇattī ca bhagavato, yogīnaṃ .
以及世尊的教诫,对于瑜伽者们。
Yaṃ pucchitañca vissajjitañca, suttassa yā ca anugīti;
所问与所答,以及经的随诵;
Suttassa yo pavicayo, hāro ti niddiṭṭho.
经的分析,被称为摄取。
Sabbesaṃ hārānaṃ, yā bhūmī yo ca gocaro tesaṃ;
一切摄取的基础,以及它们的行境;
Yuttāyuttaparikkhā, hāro ti niddiṭṭho.
适当与不适当的考察,被称为摄取。
Dhammaṃ deseti jino, tassa ca dhammassa yaṃ padaṭṭhānaṃ;
胜者说法,以及彼法的足处;
Iti yāva sabbadhammā, eso hāro .
如此,直至一切法,这是摄。
Vuttamhi ekadhamme, ye dhammā ekalakkhaṇā keci;
当说非法品时,凡是具有同一相的诸法;
Vuttā bhavanti sabbe, so hāro nāma.
一切都已被说,这名为摄。
Neruttamadhippāyo, byañjanamatha desanānidānañca;
词义与意趣,文句以及教说的因缘;
Pubbāparānusandhī, eso hāro .
前后的连结,这是摄。
Ekamhi padaṭṭhāne, pariyesati sesakaṃ padaṭṭhānaṃ;
在一个句义处,寻求其余的句义处;
Āvaṭṭati paṭipakkhe, nāma so hāro.
转向于对立面,这名为摄。
Dhammañca padaṭṭhānaṃ, bhūmiñca vibhajjate ayaṃ hāro;
法与句义处,以及地,这摄分别论之;
Sādhāraṇe asādhāraṇe ca neyyo ti.
应于共通与不共通中了知。
Kusalākusale dhamme, niddiṭṭhe bhāvite pahīne ca;
善与不善诸法,已说示、已修习、已舍断;
Parivattati paṭipakkhe, hāro nāma.
转起于对治,名为「摄」。
Vevacanāni bahūni tu, sutte vuttāni ekadhammassa;
非法品的众多异名,于经中所说;
Yo jānāti suttavidū, nāma so hāro.
谁了知经者,彼名为「摄」。
Ekaṃ bhagavā dhammaṃ, paññattīhi vividhāhi deseti;
世尊以种种施设,教导非法品;
So ākāro ñeyyo, nāma hāroti.
彼行相应了知,名为「摄」。
Yo ca paṭiccuppādo, indriyakhandhā ca dhātu āyatanā;
缘起、诸根、诸蕴、诸界、诸处;
Etehi otarati yo, nāma so hāro.
以这些而下降者,那称为「下降」。
Vissajjitamhi pañhe, gāthāyaṃ pucchitāyamārabbha;
在已解答的问题中,关于偈颂中所问的;
Suddhāsuddhaparikkhā, hāro so nāma.
净与须跋的考察,那称为「下降」。
Ekattatāya dhammā, yepi ca vemattatāya niddiṭṭhā;
诸法以同一性,以及那些以差异性而被说示;
Tena vikappayitabbā, eso hāro .
由此应分别论,这是「下降」。
Ye dhammā yaṃ dhammaṃ, janayantippaccayā paramparato;
诸法从什么法,作为缘而次第生起;
Hetumavakaḍḍhayitvā, eso hāro .
引出有因之后,这是「下降」。
Ye dhammā yaṃ mūlā, ye cekatthā pakāsitā muninā;
诸法从什么根,以及那些被牟尼阐明为同义者;
Te samaropayitabbā, esa hāro.
应当串连它们,这是串连。
Nayasaṅkhepo · 方法摄
Taṇhañca avijjampi ca, samathena vipassanā yo neti;
以止与观引导渴爱与无明者;
Saccehi yojayitvā, ayaṃ nayo .
与诸谛结合,这是方法。
Yo akusale samūlehi, neti kusale ca kusalamūlehi;
以不善根引导不善,以善根引导善者;
Bhūtaṃ tathaṃ avitathaṃ, taṃ nayaṃ āhu.
真实、如实、不虚妄,他们称之为方法。
Yo neti vipallāsehi, kilese indriyehi saddhamme;
以颠倒、烦恼、诸根引导正法者;
Etaṃ nayaṃ nayavidū, āhu.
知方法者称此为方法。
Veyyākaraṇesu hi ye, kusalākusalā tahiṃ tahiṃ vuttā;
在诸分别论中,于此处彼处所说的善与不善;
Manasā volokayate, taṃ khu āhu.
以意观察,他们如是说。
Oloketvā disalocanena, ukkhipiya yaṃ samāneti;
以方向之眼观察后,举起所平等之物;
Sabbe kusalākusale, ayaṃ nayo nāma.
一切善与不善,此即所谓方法。
Soḷasa hārā paṭhamaṃ, disalocanato disā viloketvā;
首先十六项,从方向之眼观察诸方后;
Saṅkhipiya aṅkusena hi, nayehi tīhi niddise suttaṃ.
以钩收摄,以三种方法指示经典。
Dvādasapada十二句
Akkharaṃ padaṃ byañjanaṃ, nirutti tatheva niddeso;
字、句、文,以及语词,同样地解释;
Ākārachaṭṭhavacanaṃ, ettāva byañjanaṃ sabbaṃ.
形相、第六格、语词,这一切即是文。
Saṅkāsanā pakāsanā, vivaraṇā vibhajanuttānīkammapaññatti;
显示、阐明、开显、分别论、阐释、作用、施设;
Etehi chahi padehi, attho kammañca niddiṭṭhaṃ.
以此六句,义与业已被阐明。
Tīṇi ca nayā anūnā, atthassa ca chappadāni gaṇitāni;
三种方法无缺,义的六句已被计算;
Navahi padehi bhagavato, vacanassattho samāyutto.
以九句,世尊言说之义相应。
Atthassa navappadāni, byañjanapariyeṭṭhiyā catubbīsa;
义的九句,以文句探究则为二十四;
Ubhayaṃ saṅkalayitvā , tettiṃsā ettikā nettīti.
合计两者,三十三,如此为导。
Niddesavāro. · 分别品