14. Tuvaṭṭakasuttaniddeso · 14. 速疾经分别义注
13. Mahābyūhasuttaniddesavaṇṇanā十三、《大阵经义释》的注释
§130
130. Terasame mahābyūhasuttaniddese ye kecime diṭṭhiparibbasānāti idampi ‘‘kiṃ nu kho ime diṭṭhiparibbasānā viññūnaṃ santikā nindameva labhanti, udāhu pasaṃsampī’’ti uppannacittānaṃ ekaccānaṃ devatānaṃ tamatthaṃ āvikātuṃ purimanayeneva nimmitabuddhena attānaṃ pucchāpetvā vuttaṃ. Tattha anvānayantīti anu ānayanti punappunaṃ āharanti.
第130节。关于《大聚经》的开头部分，有些天人因见解的蔓延，问法时表示 ‘‘这些见解蔓延之人，难道只获得被批评的结果吗？可以说得到赞扬吗？’’天人中有些发起念头的，就由表象觉悟者借先行相现前，询问自身的本旨，得到这样的回答。这里所谓的“引出者”，即反复引导、不断取来的意思。
Nindameva anventīti garahameva upagacchanti.
只获得批评者，就会获得抱怨、厌恶而来。
§131
131. Idāni yasmā te ‘‘idameva sacca’’nti vadantāpi diṭṭhigatikavādino kadāci katthaci pasaṃsampi labhanti, yaṃ etaṃ pasaṃsāsaṅkhātaṃ vādaphalaṃ, taṃ appaṃ, rāgādīnaṃ samāya samatthaṃ na hoti, ko pana vādo dutiye nindāphale, tasmā etamatthaṃ dassento imaṃ tāva vissajjanagāthaṃ āha ‘‘appañhi etaṃ na alaṃ samāya, duve vivādassa phalāni brūmī’’ti. Tattha duve vivādassa phalānīti nindā ca pasaṃsā ca jayaparājayādīni vā taṃsabhāgāni. Etampi disvāti ‘‘nindā aniṭṭhā eva, pasaṃsā nālaṃ samāyā’’ti etampi vivādaphale ādīnavaṃ disvā. Khemābhipassaṃ avivādabhūminti avivādabhūmiṃ nibbānaṃ khemanti passamāno.
第131节。如今，虽然有人说 ‘‘这就是事实’’，但主张见解不正之人，有时也能得到赞扬。这个所谓赞扬之言所代表的辩论成果，仅仅是暂时的，在贪欲等烦恼盛行之时并非持久；再者论辩实际上是第二者获得批评结果，故在阐述此义时说出这首消沉的诗句：“我无所归，无善常储存，辩论二果虽可说，若论果报终无成。”此处二果指的是辩论的果实，即批评与赞扬，以及胜败等各种范畴。看到这个，便知道：“批评果实必不好，赞扬非善常；二者都是辩论果实的次第过患。”于是，由此安立为道理，无辩论之处名为空无边境，空无边境即是涅槃，在这涅槃中审视安然无怖。
Appakanti mandaṃ. Parittakanti thokaṃ. Omakanti heṭṭhimakaṃ. Lāmakanti pāpakaṃ. Samāyāti rāgādīnaṃ samanatthāya. Upasamāyāti uparūpari samanatthāya. Vūpasamāyāti sannisīdāpanatthāya. Nibbānāyāti amatamahānibbānatthāya. Paṭinissaggāyāti maggena kilesānaṃ nissajjanatthāya. Paṭipassaddhiyāti phalena paṭipassaddhānaṃ anuppajjanatthāya nālaṃ.
“不多”为轻微不显著；“不足”为极少；“废弃”为低劣；“陋劣”为恶劣；“时”为贪等烦恼的消减；“止息时”为由上而下的消减；“究竟止息”为坐临消减之意；“涅槃”为无上常涅槃；“舍弃”为圣道由染污之烦恼舍弃；“安静”为由果报能得安息，不使烦恼生起。
§132
132. Evañhi avivādamāno – yā kācimāti gāthā. Tattha sammutiyoti diṭṭhiyo. Puthujjāti puthujjanasambhavā. Soupayaṃ kimeyyāti so upagantabbaṭṭhena upayaṃ rūpādīsu ekampi dhammaṃ kiṃ upeyya, kena vā kāraṇena upeyya. Diṭṭhe sute khantimakubbamānoti diṭṭhasutasuddhīsu pemaṃ akaronto.
第132节。由此无争之法则而生一偈，谓之认可。这里“认可”指见解；“凡夫”指凡夫类众生。“善法为何？”指依恰当所遇缘由，若以观者当面对治法等一切法中，所依缘由究竟何物？在承闻正见诸清净法时，不生嗔恚，而生爱乐。
Puthujjanehi janitāti puthujjanehi uppāditā. Sammutiyoti diṭṭhiyo. Puthu nānājanehi janitā vāti anekavidhehi diṭṭhigatikehi uppāditā vā. Netīti na eti. Na upetīti samīpaṃ na eti. Na upagacchatīti nivattati. Nābhinivisatīti pavisitvā nappatiṭṭhati.
谓“由凡夫产生”即由凡夫所起；“认可”即为见解；“凡夫中各种各样的见解所生”，即由众多差别的见解所生。否定“去”指“未去”；“不至”是“不临近”；“不来未去”指非来入，也非去出；“不入不立”指虽入但不常立着点。
§133
133. Ito bāhirā pana – sīluttamāti gāthā tassattho – sīlaṃyeva ‘‘uttama’’nti maññamānā sīluttamāti eke bhonto saṃyamamattena suddhiṃ vadanti, hatthivatādiñca vataṃ samādāya upaṭṭhitāse. Idheva diṭṭhiyaṃ assa satthuno suddhiṃ bhavūpanītā bhavajjhositā samānā vadanti, api ca te kusalāvadānā ‘‘kusalā maya’’nti evaṃvādā.
由此向外者——咏谣曰——世尊称之为戒律的精进者，仅以戒为“最高”，自认为以戒为最胜，故称为戒律的修学者。有些比库则认为以调伏自他之心而得清净为戒律的真正含义，他们例如以持有杆杖等为戒的象征而认为自已站立其中。在此处，佛陀的教义显现了清净，众人同一地称之为清净，且这些称为善行者自言“我是善者”，如是辩说。
§134
134. Evaṃ sīluttamesu ca tesu tathā paṭipanno yo koci – sace cutoti gāthā. Tassattho – sace tato sīlavatato paravicchindanena vā anabhisambhuṇanto vā cuto hoti, so taṃ sīlabbatakammaṃ puññābhisaṅkhārādikammaṃ vā virādhayitvā vedhatī. Na kevalañca vedhati , api ca kho taṃ sīlabbatasuddhiṃ pajappatī ca vippalapati ca patthayatī ca. Kimiva? Satthāva hīno pavasaṃ gharamhā, gharamhā pavasanto satthato hīno yathā taṃ gharaṃ vā satthaṃ vā patthayatīti.
如此，若有人实践戒律的最高之法者——称为“切断”之咏谣说：世尊曰，若有人死后脱离戒律败坏，或无所成就，则其违犯了戒律的功德行为与积累善业的行为。他不但违犯，更加明显地破坏戒律之清净，还大肆争论、辩驳、诽谤。如何？比喻如门徒离开师傅，从师傅的屋舍中出去，虽与师傅有别，却仍称那屋舍或师傅为其所有。
Paravicchindanāya vāti parena vāriyamāno vā. Anabhisambhuṇanto vāti taṃ paṭipattiṃ asampādento vā.
所谓“切断”是指从他人处被夺去或自我放弃戒律；“无所成就”是指未能完成修行业的行为。
Aññāya aparaddhoti nibbānena parihīno maggato vā. Taṃ vā satthaṃ anubandhatīti taṃ vā satthaṃ sabbattha pacchato gacchati.
所谓“了知而犯戒”，是指虽得入涅槃，但放弃了道果者；“依附佛法”，是指到处追随佛法。
§135
135. Evaṃ pana sīluttamānaṃ pavedhanakāraṇaṃ ariyasāvako sīlabbataṃ vāpi pahāya sabbanti gāthā. Tattha sāvajjānavajjanti sabbākusalaṃ lokiyakusalañca. Etaṃ suddhiṃ asuddhintiapatthayānoti pañcakāmaguṇādibhedaṃ suddhiṃ akusalādibhedaṃ asuddhiñca apatthayamāno. Virato careti suddhiyā asuddhiyā ca virato careyya. Santi manuggahāyāti diṭṭhiṃ aggahetvā.
如此，执戒律为最高者，因发起而舍弃戒律的众多原因，即有顺逆之见，分别所有世俗善与不善。此清净与不清净相反，则为不清净。应以清净自守，远离不清净。有所结果者，称为见解已转变。
Kaṇhaṃkaṇhavipākanti akusalakammaṃ akusalavipākadāyakaṃ. Sukkaṃ sukkavipākanti lokiyakusalaṃ attanā sadisaṃ sukkavipākadāyakaṃ.
所谓“坏因果”，即行不善业而产生恶果；“善果”，即与本身相应的善业果报。纯净的善果，是与世俗善相应，且自行得此安乐之果。
Niyāmāvakkantinti maggapavisanaṃ. Sekkhāti satta sekkhā. Aggadhammanti uttamadhammaṃ, arahattaphalaṃ.
『决定入住』者，即进入道也。『有学』者，即七种有学也。『最上之法』者，即最高之法，阿拉汉果也。
§136
136. Evaṃ ito bāhirake sīluttame saṃyamena visuddhivāde tesañca vipākaṃ sīlabbatapahāyino arahato ca paṭipattiṃ dassetvā idāni aññathāpi suddhivāde bāhirake dassento ‘‘tamūpanissāyā’’ti gāthamāha. Tassattho – santaññepi samaṇabrāhmaṇā, te jigucchitaṃ amarantapaṃ vā diṭṭhasuddhiādīsu vā aññataraññataraṃ upanissāyaakiriyadiṭṭhiyā vā uddhaṃsarā hutvā bhavābhavesu avītataṇhā suddhi’manutthunanti vadanti kathentīti.
136. 如此，从外方以持最高戒律、调御为净化教义，及其果报，放弃戒律者显示阿拉汉修行。现在也有以他义说外方净化教义者，称为『依彼缘故』并作颂言。对此，安静者及沙门婆罗门皆言，彼等因厌恶死苦或见净法等，以不同缘由依止正见而生高傲心，遂在生死中，称无渴求者以净化德自赞。
Tapojigucchavādāti kāyapīḷanāditapena pāpahirīyanavādā. Tapojigucchasārāti teneva tapena hirīyanasāravanto. Uddhaṃsarāvādāti saṃsārena suddhiṃ kathayantā.
所谓忏悔苦难者，指因肉体痛苦生起恶心厌弃。所谓忏悔苦难之实质者，即由此苦痛起羞耻。所谓高傲心者，是指对于轮回中净法的自诩。
§137
137. Evaṃ tesaṃ avītataṇhānaṃ suddhiṃ anutthunantānaṃ yopi suddhippattameva attānaṃ maññeyya, tassāpi avītataṇhattā bhavābhavesu taṃ taṃ vatthuṃ patthayamānassa hi jappitāni punappunaṃ hontiyevāti adhippāyo. Taṇhā hi āsevitā taṇhaṃ vaḍḍhayateva, na kevalañca jappitāni, pavedhitaṃ vāpi pakappitesu, taṇhādiṭṭhīhi cassa pakappitesu vatthūsu pavedhitampi hotīti vuttaṃ hoti. Bhavābhavesu pana vītataṇhattā āyatiṃ cutūpapāto idha yassa natthi, sa kena vedheyya kuhiṃ va jappeti ayametissā gāthāya sambandho.
137. 如此，对于那些不生渴求而自称清净者，自己应视为此净受圣了。虽不生渴求者，在生死间由于种种缘故常复执着，有反复念诵。因为渴求一旦生起，渴爱自然增长，不仅念诵，甚至在所受教导、习得及见解中亦生渴爱，且此渴爱能生起对境之执，因此所受所念皆有渴爱。然生死中无渴求者，则无未来生死死亡，彼将如何体验，又为何处念诵，此与此颂有关。
Āgamananti puna āgamanaṃ. Gamananti ito aññattha gamanaṃ . Gamanāgamananti ito gantvā puna nivattanaṃ. Kālanti maraṇaṃ. Gatīti gamanavasena gatiyā gantabbaṃ.
『来』者，即再度回来也。『去』者，即从此处前往他处也。『去来』者，即从此处去后再返回也。『时』者，即死亡也。『趣』者，即以前往之义而应去之趣也。
§138
138.Yamāhu dhammanti pucchāgāthā.
138. 是谓法者，为问答颂。
§139
139. Idāni yasmā ekopi ettha vādo sacco natthi, kevalaṃ diṭṭhimattakena hi te vadanti, tasmā tamatthaṃ dassento ‘‘sakaṃ hī’’ti imaṃ tāva vissajjanagāthamāha. Tattha sammutinti diṭṭhiṃ. Anomanti anūnaṃ.
今既然在此处没有哪一种见解是真实的，他们仅凭见解的表象说法，因此明示究竟义理者说「我有我的」，这便成了虚妄不实的偈语。这里所说的「同意」是指见解的同意，而「不赞同」则是指反对异见。
§140
140. Evametesu sakaṃ dhammaṃ paripuṇṇaṃ brūvantesu aññassa dhammaṃ pana hīnanti vadantesu yassa kassaci – parassa ce vambhayitena hīnoti gāthā. Tassattho – yadi parassa ninditakāraṇā hīno bhaveyya, na koci dhammesu visesi aggo bhaveyya. Kiṃkāraṇā? Puthū hi aññassa vadanti dhammaṃ nihīnato sabbeva te samhi daḷhaṃ vadānāsakadhamme daḷhavādā eva.
如此这般，称说自己家法圆满的人，同时又贬低他家法的人，对于任何人来说，若是有人因诽谤他人而自己被贬低，那就是虚妄的偈语。理由是，如果因毁谤他人而被贬低，则无人能在法中成为尊首。何以故？因为众多他人虽贬低此法，所有的法在他们中间仍有坚定不移的誓愿辩说。
Vambhayitakāraṇāti dhaṃsitakāraṇā. Garahitakāraṇāti lāmakakatakāraṇā. Upavaditakāraṇāti akkositakāraṇā. Sakāyananti sakamaggaṃ.
「诽谤的原因」即「破坏的原因」；「毁谤的原因」是指破裂或毁坏；「诽谤的原因」是指谩骂或者侮辱；「同属一体」即「同一阵营」的意思。
§141
141. Kiñca bhiyyo – saddhammapūjāti gāthā. Tassattho – te ca titthiyā yathā pasaṃsanti sakāyanāni, saddhammapūjāpi nesaṃ tatheva vattati. Te hi ativiya satthārādīni sattaronti. Tattha yadi te pamāṇā siyuṃ, evaṃ sante sabbeva vādā tathiyā bhaveyyuṃ. Kiṃkāraṇā ? Suddhī hi nesaṃ paccattameva. Na sā aññattha sijjhati, nāpi paramatthato. Attani diṭṭhigāhamattameva hi taṃ tesaṃ parapaccayaneyyabuddhīnaṃ. Paccattamevāti pāṭekkameva.
更进一步，是赞扬正法的偈语。其义是，这些外道们如何称赞自己教派的教义，正法的崇敬也在他们中同样适用。这些外道极其尊重他们的佛陀师长。若其尊重有标准限制，诸师之争辩就都会变得真实合理。何以故？清净之性只在各自内部显现，并无他处显现，也不决定终极真理。对他们而言，仅有彼此见解的主张而已，适合依赖不同条件的根器以区别对待。所谓「仅内部显现」是指独立存在。
§142
142. Yo pana viparītato bāhitapāpattā brāhmaṇo, tassa na brāhmaṇassa paraneyyamatthīti gāthā. Tassattho – brāhmaṇassa hi ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’tiādinā nayena sudiṭṭhattā parena netabbaṃ ñāṇaṃ natthi. Diṭṭhidhammesu ‘‘idameva sacca’’nti nicchinitvā sumaggahītampi natthi. Taṃkāraṇā so diṭṭhikalahāni atikkanto, na hi so seṭṭhato passati dhammamaññaṃ aññatra satipaṭṭhānādīhi.
然而，若婆罗门一下从相反方向行持破戒贼行，偈语说那人非婆罗门。其义是，尽管婆罗门以「诸行无常」等论证而有正确见解，但他缺乏必要能被他人教导的明识知识。在见解之法中，断言「此即真实」却没有确实的善行利益可依。因此他能超越见解争执，但并不能从最佳视角观察法，除了念处等领域外无余。
Na paraneyyoti parena netabbo jānāpetabbo na hoti. Na parapattiyo na parapaccayoti paresaṃ paccetabbo na hoti. Na parapaṭibaddhagūti paresaṃ paṭibaddhagamano na hoti.
「非他人所能指示」者，即不能被他人指示、告知；「无依他」者，即无所凭依、无法倚赖；「非他人所能依止」者，即他人无所依傍依存；「非他人所能随顺」者，即不能随从他人、无从跟随。
§143
143.Jānāmīti gāthāya sambandho attho ca – evaṃ tāva paramatthabrāhmaṇo na hi seṭṭhato passati dhammamaññaṃ, aññe pana titthiyā paracittañāṇādīhi jānantāpi passantāpi ‘‘jānāmi passāmi tatheva eta’’nti evaṃ vadantāpi ca diṭṭhiyā suddhiṃ paccenti. Kasmā? Yasmā tesu ekopi adakkhi ce addasa cepi tena paracittañāṇādinā yathābhūtamatthaṃ, kiñhi tumassa tena tassa tena dassanena kiṃ kataṃ, kiṃ dukkhapariññā sādhitā, udāhu samudayappahānādīnaṃ aññataraṃ, yato sabbathāpi atikkamitvā ariyamaggaṃ te titthiyā aññeneva vadanti suddhiṃ, atikkamitvā vā te titthiye buddhādayo aññeneva vadanti suddhinti.
143. 『知晓』这偈文的关联与意义是如此：如是，正因最上层的婆罗门对究竟义的认识尚未圆满，故不见他是最上。其他的执着于异端见解者，即便他们通过其他心识等的认识而知晓且能见，但他们观察时心中仍存『我知我见，情况正是如此』的执说，即使如此言说，却仍未能证得见解的清净。何以至此？因为在这些人中，不论是未曾见过或是见过，他都未以真实的究竟义通过其他心识等所观照的方式将其彻悟。他们的见解无论如何呈现，都不足以化解或证得苦的真实理解，比如断除生死苦集之道等方面，其他异端见解若是能够超越一切，行圣道说，理应是他们自身别有正确见解，然而这些异端见解者反而他谈佛及他人，而且他们未证清净，故以他人见解称为清净。
§144
144.Passaṃ naroti gāthāya sambandho attho ca – kiñca bhiyyo? Yvāyaṃ paracittañāṇādīhi addakkhi, so passaṃ naro dakkhati nāmarūpaṃ, na tato paraṃ, disvāna vā ñassati tānimeva nāmarūpāni niccato sukhato vā, na aññathā; so evaṃ passanto kāmaṃ bahuṃ passatu appakaṃ vā nāmarūpaṃ niccato sukhato ca athassa evarūpena dassanena na hi tena suddhiṃ kusalā vadanti.
144. 『观察』这偈文的关联与意义是：这观察者，因由其他心识等而见，眼见到的只是名色现象，非更远之境界。见到这些名色现象时，所见者要么是常住，要么是快乐，没有他种。如果他只是这么观察，则多见欲界事物或少见，所见的名色现象因常住与快乐故，他对这些境界的理解由此观而来，却不足以称为清净智慧之见。
§145
145.Nivissavādīti gāthāya sambandho attho ca – tena ca dassanena suddhiyā asatiyāpi yo ‘‘jānāmi passāmi tatheva eta’’nti evaṃ nivissavādī, etaṃ vā dassanaṃ paṭicca diṭṭhiyā suddhiṃ paccento ‘‘idameva sacca’’nti evaṃ nivissavādī, so subbinayo na hoti taṃ tathā pakappitaṃ abhisaṅkhataṃ diṭṭhiṃ purakkharāno. So hi yaṃ satthārādiṃ nissito, tattheva subhaṃ vadāno suddhiṃ vado, ‘‘parisuddhivādo parisuddhidassano vā aha’’nti attānaṃ maññamāno tattha tathaddasā so, tattha sakāya diṭṭhiyā aviparītameva so addasa. Yathā sā diṭṭhi pavattati, tatheva taṃ addasa, na aññathā passituṃ icchatīti adhippāyo.
145. 『断言不定』这偈文的关联与意义是：以此观察者的见解而言，尚未具足清净智慧，仍有『我知我见，情况如此』的执说，是以说『我知我见，情况正是如此』而断言见解为清净。此等断言不定者，依此见解断言『这正是真理』，起于断见，故无善根。此人依赖于如来师等的教法，却执己断见为善见，以为自己是清净智慧见法者而自我认知，然而他所见实与己所执断见相符，无他异。见法随见起，如此所见，非由他意欲望去他法。
Nivissavādīti patiṭṭhahitvā kathento. Dubbinayoti vinetuṃ dukkho. Duppaññāpayoti ñāpetuṃ cittena labbhāpetuṃ dukkho. Dunnijjhāpayoti cittena vīmaṃsitvā gahaṇatthaṃ punappunaṃ nijjhāpayituṃ dukkho. Duppekkhāpayoti ikkhāpayituṃ dukkho. Duppasādayoti citte pasādaṃ uppādetuṃ dukkho.
断言不定者的建立论述曰：破坏善根者为苦，不善加以发明诠释者则心难摄受与生解，不安于心者不断令心障碍再发苦。激起恶意者亦生苦，无法令心生安心。
Appassīti ñāṇena paṭivedhaṃ pāpuṇi. Paṭivijjhīti cittena avabodhaṃ pāpuṇi.
『明了』者以智慧获得了洞察，『贯通』者以心智获得了明晓。
§146
146. Evaṃ pakappitaṃ diṭṭhiṃ purakkharānesu titthiyesu – na brāhmaṇo kappamupeti saṅkhāti gāthā. Tattha saṅkhāti saṅkhāya, jānitvāti attho. Napi ñāṇabandhūti samāpattiñāṇādinā akatataṇhādiṭṭhibandhu. Tattha viggaho – nāpi assa ñāṇena kato bandhu atthīti napi ñāṇabandhu. Sammutiyoti diṭṭhisammutiyo. Puthujjāti puthujjanasambhavā. Uggahaṇanti maññeti uggahaṇanti aññe, aññe tā sammutiyo uggaṇhantīti vuttaṃ hoti.
146. 如此断见所由所起之异端者，婆罗门不会承认。此处『承认』指承认之意。此处『知识伴侣』指由定得知等俱足而生断除欲见等的正确见解伴侣。注解曰：并非由知识而生者为见解伴侣。此处『约定』谓见解因契约而成。『外道』指非佛法处出生众生。『承接』既指自认为承受，亦指他人承认，故凡此皆为约定语。
Upekkhatīti upapattito apakkhapatito hutvā passati.
『舍观』者，即超脱于投生之执取，而以旁观之态见之也。
§147
147. Kiñca bhiyyo – vissajja ganthānīti gāthā. Tattha anuggahoti uggahaṇavirahito, sopi nāssa uggahoti anuggaho. Na vā uggaṇhātīti anuggaho.
第一四七偈颂——『舍诸结』偈。其中，『无执取』者，即远离执取也；彼亦无有执取，故名『无执取』。或者，不执取，故名『无执取』。
Ganthe vossajjitvāti abhijjhādike ganthe cajitvā. Vissajjāti puna anādiyanavasena jahitvā. Gadhiteti ghaṭite. Ganthiteti suttena saṅgahite viya ganthite. Bandheti suṭṭhu bandhe. Vibandheti vividhā bandhe. Palibuddheti samantato bandhanena bandhe. Bandhaneti kilesabandhane. Phoṭayitvāti papphoṭetvā. Saccaṃ vissajjaṃ karontīti visaṅkharitvā aparibhogaṃ karonti. Vikopentīti cuṇṇavicuṇṇaṃ karonti.
『舍弃诸结』者，即舍弃贪等诸结也。『放下』者，即以不再受取之义而弃舍也。『缚系』者，即缠缚也。『结縛』者，即如以绳索收束而结縛也。『紧缚』者，即善加束缚也。『多方束缚』者，即以种种方式束缚也。『全面缠缚』者，即以四面之系缚而束缚也。『缚缠』者，即烦恼之系缚也。『破除』者，即彻底打碎也。『令真实放舍』者，即拆解而令其不再受用也。『摧毁』者，即粉碎瓦解也。
§148
148. Kiñca bhiyyo – so evarūpo – pubbāsaveti gāthā. Tattha pubbāsaveti atītarūpādīni ārabbha uppajjanadhammakilese . Naveti paccuppannarūpādīni ārabbha uppajjanadhamme. Na chandagūti chandādivasena na gacchati. Anattagarahīti katākatavasena attānaṃ agarahanto.
第一四八偈颂——彼如此者——『旧漏』偈。其中，『旧漏』者，即以过去色等为缘而生起的烦恼法也。『新』者，即以现在色等为缘而生起之法也。『不随欲流转』者，即不依欲等而流转也。『不自责』者，即对于已作与未作之事，不自我责备也。
§149
149. Evaṃ anattagarahī ca – sa sabbadhammesūti gāthā. Tattha sabbadhammesūti dvāsaṭṭhidiṭṭhidhammesu ‘‘yaṃ kiñci diṭṭhaṃ vā’’ti evaṃpabhedesu. Pannabhāroti patitabhāro. Na kappetīti na kappiyo, duvidhampi kappaṃ na karotīti attho. Nūparatoti puthujjanakalyāṇakasekkhā viya uparatisamaṅgīpi no hoti. Na patthiyoti nittaṇho. Taṇhā hi patthayatīti patthiyā, nāssa patthiyāti na patthiyo. Ito parañca heṭṭhā ca tattha tattha vuttanayattā uttānatthameva. Evaṃ arahattanikūṭeneva desanaṃ niṭṭhāpesi, desanāpariyosāne purābhedasutte (mahāni. 83) vuttasadiso eva abhisamayo ahosīti.
149. 「如此呵责无我者——于一切法中」等偈颂。其中，「于一切法中」，是指于六十二见法中，以「凡所见的……」等方式所摄的诸法。「已放下重担」，即担已落下。「不作分别」，即不应分别，其义为：两种分别皆不作。「非具止息」，即并非如凡夫善人及有学者那般，虽具止息而仍非如此。「无所希求」，即无渴爱者。盖渴爱乃希求者，故称「希求」；彼无此希求，故为「无所希求」。此后与此前，各处所述之义，皆依各处已说之方式，义显易明。如此，以阿拉汉果为顶点完结了此次教说。于教说终了之时，如《破前经》（《大义释》第83则）中所述，同样的现观生起了。
Saddhammappajjotikāya mahāniddesaṭṭhakathāya · 《正法明灯》大义释注疏中
Mahābyūhasuttaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā. · 《大阵经义释》的注释结束。