13. Mahāviyūhasuttaniddeso · 13. 大结经分别义注
12. Cūḷabyūhasuttaniddesavaṇṇanā12. 小阵经义释之解释
Dvādasame cūḷabyūhasuttaniddese sakaṃsakaṃdiṭṭhiparibbasānāti idampi tasmiṃyeva mahāsamaye ‘‘sabbepime diṭṭhigatikā ‘sādhurūpāmhā’ti bhaṇanti, kiṃ nu kho sādhurūpāva ime attano eva diṭṭhiyā patiṭṭhahanti, udāhu aññampi diṭṭhiṃ gaṇhantī’’ti uppannacittānaṃ ekaccānaṃ devatānaṃ tamatthaṃ pakāsetuṃ purimanayeneva nimmitabuddhena attānaṃ pucchāpetvā vuttaṃ.
第十二品小别疏经义中谓：『见种种见流亦复然』，即在此大时，有人说：「这些见流的确是善种类」，岂只此善种类竟自站立于自身见业中耶？譬如他人亦取此见。为释此起意之天，乃以前修成就者世尊为因，问之所述。
§113
113. Tattha ādito dvepi gāthā pucchāgāthāyeva. Tāsu sakaṃ sakaṃ diṭṭhiparibbasānāti attano attano diṭṭhiyā vasamānā. Viggayha nānā kusalā vadantīti taṃ diṭṭhiṃ balavaggāhaṃ gahetvā ‘‘tattha kusalāmhā’’ti paṭijānamānā puthu puthu vadanti, ekaṃ na vadanti. Yo evaṃ jānāti sa vedi dhammaṃ, idaṃ paṭikkosamakevalī soti tañca diṭṭhiṃ sandhāya yo evaṃ jānāti, so dhammaṃ vediyi. Idaṃ pana paṭikkosanto hīno hotīti ca vadanti.
113. 此处起初有两颂即为问诵颂。各执其见流即各自置于本见篱笆（见业所辖）中。具明善别，诸善说者，于中承认「彼是善者」，纷纷异论，唯独一人不言。能知如此者即知法者，此乃独立逆转见，且以见摄持。复知如是，乃知法也。然此逆转者，谓其贱劣也。
Nānā vadantīti nānākāraṇaṃ bhaṇanti. Vividhaṃ vadantīti nānāvidhaṃ bhaṇanti. Aññoññaṃ vadantīti ekaṃ avatvā aññaṃ aññaṃ gahetvā vadanti. Akevalī soti yo akusalo ayaṃ. Asamattoti na paripūro. Aparipuṇṇoti na sampuṇṇo.
谓诸异说皆各自言说，不一而足。谓其原因多故。谓其所陈异形种种。谓其彼此差别相互摧卸。谓不独持，即不善者也。谓不圆满，即不具足。谓不完善，即不完全。
§114
114.Bāloti hīno. Akkusaloti avidvā.
114. 谓愚者即为劣者，愚昧即无智者。
§115
115. Idāni tisso vissajjanagāthā hontīti. Tā purimaḍḍhena vuttamatthaṃ pacchimaḍḍhena paṭibyūhitvā ṭhitā. Tena byūhena uttarasuttato ca appakattā idaṃ suttaṃ ‘‘cūḷabyūha’’nti nāmaṃ labhi. Tattha paṭhamagāthāyaṃ tāva parassa ce dhammanti parassa diṭṭhiṃ. Sabbevime bālāti evaṃ sante sabbeva ime bālā hontīti adhippāyo. Kiṃkāraṇā? Sabbevime diṭṭhiparibbasānāti.
115. 今此三买置歌颂成立。是由上品所说理旨，照后品加以铺陈而立。谓此布置与后经较之，著名为『小别疏』。其首颂云：若有人称他者为法者，或称他者之见也。一切中凡愚即是一切愚矣，此为总结。因何缘故？皆因被见种种见流业缠绕。
§116
116.Sandiṭṭhiyāceva na vīvadātā, saṃsuddhapaññā kusalā mutīmāti sakāya diṭṭhiyā anavīvadātā avodātā saṃkiliṭṭhāva samānā saṃsuddhapaññā ca kusalā ca mutimanto ca te honti ce. Atha vā ‘‘sandiṭṭhiyā ce vadātā’’ti pāṭho, tassattho – sakāya pana diṭṭhiyā vodātā saṃsuddhapaññā kusalā mutimanto honti ce, na tesaṃ kocīti evaṃ sante tesaṃ ekopi nihīnapañño na hoti, kiṃkāraṇā? Diṭṭhī hi tesampi tathā samattā, yathā itaresanti.
116. 谓若只在现见处则无争议。由纯净慧者善智慧，及自见不争论，不辩惑乱而纯净，乃谓是同等者：慧，善，寂静者。或者有“若在现见处则有辩”之文。此者之意，谓持自见辩者，具纯慧善寂静故，而众人中无一愚暗者；何以故？以见于其人中同样成熟，如他人所言也。
§117
117.Na vāhametanti gāthāya saṅkhepattho – yaṃ te mithu dve dve janā aññamaññaṃ ‘‘bālo’’ti āhu, ahaṃ etaṃ tathiyanti tacchanti neva brūmi. Kiṃkāraṇā? Yasmā sabbeva te sakaṃ sakaṃ diṭṭhiṃ ‘‘idameva saccaṃ moghamañña’’nti akaṃsu, tena ca kāraṇena paraṃ ‘‘bālo’’ti dahanti. Ettha ca tathiyaṃ, tathevanti (su. ni. aṭṭha. 2.889) dvepi pāṭhā.
此处第117偈名为聚合，经释义说：当有两人彼此称对方为「愚人」时，我若说「我亦如此」便是不当。何故？因诸人各自执持己见，认为「此即真实，彼为谬误」，因此互相谓对方「愚人」，此为缘故。此中有义理，亦有不同解读（见增支部尼柯耶第八篇，页码889），故当存二重经文。
Tacchanti atucchaṃ. Tathanti aviparītaṃ, bhūtanti santaṃ. Yāthāvanti saṃvijjamānaṃ. Aviparitanti na visaṅketaṃ.
「如此」者，为切实；「如此」者，为不切实；「如是」者，则为真实存在；「不如是」者，则非断见。所应知者，是真实发生之境；非相反无记之义。
§118
118.Yamāhūti pucchāgāthāya ‘‘yaṃ diṭṭhisaccaṃ tathiya’’nti eke āhu.
第118偈，名为问句偈，有人称「那真实见即是如实见」者。
§119
119.Ekañhi saccanti vissajjanagāthāya ekaṃ saccaṃ nirodho maggo vā. Yasmiṃ pajā no vivade pajānanti yamhi sacce pajānanto pajā no vivadeyyuṃ. Sayaṃ thunantīti attanā vadanti.
第119偈，名为舍弃偈，其义为唯一真实乃灭尽与道。世人不相争论者，皆明此真实；了悟此真实者，世间则不争。此谓自忍，自谓能忍。
§120
120.Kasmā nūti pucchāgāthāya pavādiyāseti vādino. Udāhu te takkamanussarantīti te vādino udāhu attano takkamattaṃ anugacchanti.
第120偈，名为“何故”问句偈，有诤论者欲辩激烈。彼称「你们理性顺次不离正见」，亦谓彼等顺从己理性。
Takkapariyāhatanti vitakkena samantato āhataṃ. Vīmaṃsānucaritanti attano upaṭṭhitapaññāya vicaritaṃ. Sayaṃpaṭibhānanti attano paṭibhānaṃ.
所谓理性劝说，即以思维全面击破对方观点。所谓反复审视，即以自有智慧反复省察所呈现见解。所谓自发亮现，即出自自心明了力。
§121
121.Nahevāti vissajjanagāthāya aññatra saññāya niccānīti ṭhapetvā saññāmattena niccanti gahitaggahaṇāni. Takkañca diṭṭhīsu pakappayitvāti attano niccasaṅkappamattaṃ diṭṭhīsu janetvā.
121. 此处『Nahevāti』为否定句，意为『绝不』，以此立定唯有『色受想行识』四蕴中唯识恒常不变（尼查）为依归的观念。依此见唯以『识』为恒常，视诸执着于识的对象为捕捉与握持。又因识生生起于见解与思维中，故说『意念恒常者亦于见中生』，意即其恒常观念起于自心中观念形成，即于诸见中产生。
Yasmā pana diṭṭhīsu vitakkaṃ janentā diṭṭhiyo sañjanenti, tasmā vuttaṃ ‘‘diṭṭhigatāni janenti sañjanentī’’tiādi. Janentīti uparūpari diṭṭhiṃ uppādentā janenti. Sañjanentītiādīni upasaggavasena padaṃ vaḍḍhetvā vuttāni. Mayhaṃ saccanti mama vacanaṃ tacchaṃ.
由于因思维而生于诸见举止故称『见业』，此所以说『诸见中生见业』者。所谓『生』乃连续不断生起诸见，『见业』即借此念业令诸见生起。『见业』一词乃摄四句，加大词义而成说，言其无少小见不生不增。吾所言乃真语实语，非妄。
§122
122. Idāni evaṃ nānāsaccesu asantesu takkamattaṃ anussarantānaṃ diṭṭhigatikānaṃ vippaṭipattiṃ dassetuṃ ‘‘diṭṭhe sute’’tiādikā gāthāyo abhāsi. Tattha diṭṭheti diṭṭhaṃ, diṭṭhasuddhinti adhippāyo. Esa nayo sutādīsu. Ete ca nissāya vimānadassīti ete diṭṭhidhamme nissayitvā suddhibhāvasaṅkhātaṃ vimānaṃ asammānaṃ passantopi. Vinicchaye ṭhatvā pahassamāno, bālo paro akkusaloti cāhāti evaṃ vimānadassīpi tasmiṃ diṭṭhivinicchaye ṭhatvā tuṭṭhijāto hāsajāto hutvā paro ‘‘hīno ca avidvā cā’’ti evaṃ vadatiyeva.
122. 今说此中，诸不同真理不安稳者，忆念思维恒见及转变之显现，谓『所见所闻』等偈言，显示诸见及见业之偏差误解。其所谓‘所见者’即实见，‘所见清净’为统摄，此法则适用于闻等诸知境亦然。诸境因缘依存，如称‘飞阁’者，即依见法成纯净相，乃从不正见亦得见受。实则在判别考察时，虽微弱愚痴而不足达正解，却妄称为认见飞阁。此时他者亦同笑指，谓‘此人愚痴无知’。
Na sammānetītipi vimānadassīti na bahumānaṃ karotīti evampi vimānadassī na bahumānadassī. Domanassaṃ janetīti paṭhamaṃ diṭṭhinissayaṃ allīyitvā domanassaṃ patvā pacchā diṭṭhivinicchaye ṭhitakāle somanassaṃ uppādetīti attho.
所谓不满即对诸境纯净无生敬意，而生藐视态度，见此即不生敬意之识称为非敬识。因第初见业错倒，先生恶意，后转觉正，但于见审察中留存欢喜，谓观点条件由贪欲生起，故称‘生喜识’。
Vinicchayadiṭṭhiyā ṭhatvāti sanniṭṭhānaṃ katvā gahitadiṭṭhiyā ṭhatvā.
所谓判别意识停立，谓辨明国度，乃成定见。此定见即由识摄持所成，故称‘摄持见’而住。
§123
123. Evaṃ sante yenevāti gāthā. Tattha sayamattanāti sayameva attānaṃ. Vimānetīti garahati. Tadeva pāvāti tadeva vacanaṃ diṭṭhiṃ vadati, taṃ vā puggalaṃ.
123. 此偈示意如是安住者，谓自内心止于己身之见。谓对所执见力加轻视，谓见识即表述自我，与执者相应。此即为见业之所表现者。
§124
124.Atisāradiṭṭhiyāti gāthāyattho – so evaṃ tāya lakkhaṇātisāriniyā atisāradiṭṭhiyā samatto paripuṇṇo uddhumāto, tena ca diṭṭhimānena matto ‘‘paripuṇṇo ahaṃ kevalī’’ti evaṃ paripuṇṇamānī. Sayameva attānaṃ manasā ‘‘ahaṃ paṇḍito’’ti abhisiñcati. Kiṃkāraṇā? Diṭṭhī hi sā tassa tathā samattāti.
关于过度自信的诗句的意义——这就是说，因为具有此种过度自信的特征，过度自信的人便因此而具足整个过度自信的状态。依此过度自信的心念，他自说自称“我完全圆满，是独觉者（即阿拉汉）”，以此自我满足。当时他心中自说“我是贤哲”，又有什么缘故呢？就是由于他的见解乃至此程度的自满。
Sabbā tā diṭṭhiyo lakkhaṇātikkantāti tā sabbā dvāsaṭṭhidiṭṭhiyo lakkhaṇaṃ atītā atisarantīti atikkantā. Anomoti anūno.
所有的见解都超越了客观特征的范围，即六十二种见解的客观特征已被超越，乃至不再局限于先人所定的界限。这里提到安努摩（Anomo）为不低于下限者。
§125
125.Parassa ceti gāthāya sambandho attho ca – kiñca bhiyyo? Yo so vinicchaye ṭhatvā pahassamāno ‘‘bālo paro akkusalo’’ti cāha, tassa parassa ce hi vacasā so tena vuccamāno nihīno hoti, tumo sahā hoti nihīnapañño, sopi teneva saha nihīnapañño hoti. Sopi hi taṃ ‘‘bālo’’ti vadati. Atha tassa vacanaṃ appamāṇaṃ, so pana sayameva vedagū ca dhīro ca hoti. Evaṃ sante na koci bālo samaṇesu atthi. Sabbepi hi te attano icchāya paṇḍitā.
关于他人这句诗的相关意思——更进一步说，那个经过思考后，对自己吹嘘“愚蠢者是别人不善良”的人，若以他人之言被评价为贱下者，他便会生起怨恨，与愚痴同类者合群，甚至那厌弃言语的人自己也会说“愚蠢者”。于是他所说的言辞无量，他对自己却是有见识且有智慧的人。如此一来，在出家修道者中无人被认为愚者。因为这些人全都是随自己意愿成为贤哲。
Vācāyāti kathanena. Vacanenāti bhāsitena. Ninditakāraṇāti garahahetunā. Garahitakāraṇāti avaññātahetunā. Upavaditakāraṇāti upavādahetunā.
言语者，指发言或说话。说话者，是言说之行为。被责备的原因，是由厌弃或责难之因。引发责难的原因，是由于未知的理由。被诽谤的原因，是由于诽谤或责难的缘由。
§126
126.Aññaṃ itoti gāthāya sambandho attho ca – ‘‘atha ce sayaṃ vedagū hoti dhīro. Na koci bālo samaṇesu atthī’’ti evañhi vuttepi siyā kassaci ‘‘kasmā’’ti. Tattha vuccate – yasmā aññaṃ ito yābhivadanti dhammaṃ, aparaddhā suddhimakevalī te. Evampi titthyā puthuso vadanti, ye ito aññaṃ diṭṭhiṃ abhivadanti, te aparaddhā viraddhā suddhimaggaṃ, akevalino ca teti evaṃ puthutitthiyā yasmā vadantīti vuttaṃ hoti. Kasmā panevaṃ vadantīti ce? Sandiṭṭhirāgena hi tebhirattā, yasmā sakena diṭṭhirāgena te abhirattāti vuttaṃ hoti.
关于“称他为他人”这句诗的关系和意义——“如果自己是有智慧且有德之人，出家人中无人愚蠢”，即便如此说，也会有人问“为什么呢？”对这个问题的回答是：因为那些贬低他人为他者，伤害清净独觉者的人，如此执著于派别之见；正如部派外道所说那些贬低他者的人，是不善、不清净、非独觉者。故此异见者乃是传讲教派外道，谓那些贬低他见的人违犯了清净正见之道，非独觉者。这种外道说法即是他们的立场观点。那为什么他们会如此说呢？是因为他们都执著对自己教派的偏爱，所以对你的见解无好感。
Te suddhimagganti te aññatitthiyā akiliṭṭhamaggaṃ. Visuddhimagganti niddosamaggaṃ. Parisuddhimagganti sukkamaggaṃ. Vodātamagganti paṇḍaramaggaṃ. Pariyodātamagganti pabhāvantamaggaṃ. Viraddhāti vuttavidhinā maggena virajjhitvā ṭhitā. Aparaddhāti aparajjhitvā ṭhitā. Khalitāti parihīnā. Galitāti tato bhaṭṭhā. Aññāyāti aññāṇena. Aparaddhāti parājayamāpannā. Atha vā ‘‘ñāyāparaddhā’’tipi pāṭho. Ñāyena maggena viraddhāti attho.
他们说自己是清净之道者，异见者则为不净之道者。称为清净之道，是无嗔之道。称为纯净之道，是善妙之道。说是阔达之道，是正直之道。称为明朗之道，是光明之道。所谓“违背”，即从所述之道离欲远离而立稳。所谓“违犯”，是指违背戒律而立住。所谓“失落”，是遭弃绝之义。所谓“损坏”，是因而被责罚。所谓“另有”，是用智慧说的异论。所谓“违犯”，是遭战败之意。或者说也有“智慧违犯”的读法。智慧违犯之意是指从智慧之道上背离。
§127
127. Evaṃ abhirattā ca – idheva suddhinti gāthā. Tattha sakāyaneti sakamagge. Daḷhaṃ vadānāti daḷhavādā.
127. 『如是深信者——唯于此处清净』此偈颂。其中，『于自道』者，于自己的道路也。『坚定而言者』者，坚持己说之人也。
Thiravādāti sanniṭṭhānavādā. Balikavādāti balavantavādā. Avaṭṭhitavādāti patiṭṭhahitvā kathitavādā.
『决断之说者』者，持有定论之说的人也。『强有力之说者』者，持有有力之论的人也。『安立之说者』者，确立立场而后说法之人也。
§128
128. Ye evañca daḷhavādā, tesu yo koci titthiyo sakāyane vāpi daḷhaṃ vadāno kamettha bāloti paraṃ daheyya, saṅkhepato tattha sassatucchedasaṅkhāte vitthārato natthikaissarakārakaniyatiādibhede sake ayane ‘‘idameva sacca’’nti daḷhaṃ vadāno kaṃ paraṃ ettha diṭṭhigate ‘‘bālo’’ti saha dhammena passeyya, nanu sabbopi tassa matena paṇḍito eva suppaṭipanno eva ca. Evaṃ sante sayameva so medhagamāvaheyya, paraṃ vadaṃ bālamasuddhidhammaṃ. Sopi paraṃ ‘‘bālo ca asuddhidhammo ca aya’’nti vadanto attanāva kalahaṃ āvaheyya. Kasmā? Yasmā sabbopi tassa matena paṇḍitoyeva suppaṭipannoyeva ca.
128.对于这些坚固持戒者中，若有外道或不同教派者也坚固持戒而自称此处之法为愚者，应当远离。简要说，彼等虽称断灭空无，但不明细分根本错逾，故说‘‘此即真理’’而坚固言说。倘若他们持有异见见‘‘愚者’’，须以法眼观察。其根本乃因他们虽自以为智者、善于正行，但实属愚昧自净之义。若他们仍以‘‘我愚且不净’’为论战起因，何故如此？即因无论何人皆自认为彼此智者善行者。
§129
129. Evaṃ sabbathāpi vinicchaye ṭhatvā sayaṃ pamāya, uddhaṃ sa lokasmiṃ vivādametīti diṭṭhiyā ṭhatvā sayañca satthārādiṃ minitvā so bhiyyo vivādametīti. Evaṃ pana vinicchayesu ādīnavaṃ ñatvā ariyamaggena hitvāna sabbāni vinicchayāni, na medhagaṃ kubbati jantu loketi arahattanikūṭena desanaṃ niṭṭhāpesi.
129.因此，在一切判别中，若自我放缄口舌，且认为此世间争论不会止息，虽然定立见解，亦制止他人言论，终将引发更多争执。但若洞察一切判别的过患，止于圣道以之利益为念，则无智者为之扰乱世间，佛陀于阿拉汉品的教诲中已终止了诸般争论。
Sayaṃ pamāyāti attanā minitvā. Paminitvāti pamāṇaṃ katvā. ‘‘Pavinetvā’’tipi pāṭho, taṃ na sundaraṃ. Uddhaṃ vādena saddhinti attano upari kathentena saha. Desanāpariyosāne purābhedasutte (mahāni. 83) vuttasadiso eva abhisamayo ahosīti.
『Sayaṃ pamāyāti』意谓自身约束，『Paminitvāti』即已制定法度。‘‘Pavinetvā’’此读音也有，但欠佳。往上论语兼说，即以正言让信，意指佛陀教法中所说断见论，终成良善共识，该经（大品83）及相似处所也有此说明。
Saddhammappajjotikāya mahāniddesaṭṭhakathāya · 正法明灯大义释注疏中
Cūḷabyūhasuttaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā. · 小阵经义释之解释已完结。