9. Navakanipāto · 9. 九集义注
9. Navakanipāto九集
1. Vaḍḍhamātutherīgāthāvaṇṇanā瓦达母长老尼偈注释
Navakanipāte mā su te vaḍḍha lokamhītiādikā vaḍḍhamātāya theriyā gāthā. Ayampi purimabuddhesu katādhikārā tattha tattha bhave vivaṭṭūpanissayaṃ kusalaṃ upacinantī, anukkamena sambhatavimokkhasambhārā hutvā imasmiṃ buddhuppāde bhārukacchakanagare kulagehe nibbattitvā vayappattā patikulaṃ gatā ekaṃ puttaṃ vijāyi. Tassa vaḍḍhoti nāmaṃ ahosi. Tato paṭṭhāya sā vaḍḍhamātāti voharīyittha. Sā bhikkhūnaṃ santike dhammaṃ sutvā paṭiladdhasaddhā puttaṃ ñātīnaṃ niyyādetvā bhikkhunupassayaṃ gantvā pabbaji. Ito paraṃ yaṃ vattabbaṃ, taṃ vaḍḍhattherassa vatthumhi (theragā. aṭṭha. 2.vaḍḍhattheragāthāvaṇṇanā) āgatameva. Vaḍḍhattherañhi attano puttaṃ santaruttaraṃ ekakaṃ bhikkhunupassaye attano dassanatthāya upagataṃ ayaṃ therī ‘‘kasmā tvaṃ ekako santaruttarova idhāgato’’ti codetvā ovadantī –
在新集部中，不要称呼你为“增者界”的母亲等，都是对长老的偈颂。这种做法在过去的佛陀时代也有相似记载，那时在不同场合，贤者们善于论述善法之因，因缘生起的灭除故而相续修习，成为了分别解脱的积累。这位比库尼出身于重城郡的贵族之家，生养后丧其一子，因而忧伤不悅。那子名为“增者”。此后她受此启示而被称为“增者母”。她于诸比库们前听闻佛法后，生起坚定信心，送别儿子及亲族，前往比库尼僧团依止。其后关于该增者长老的事迹，已在增者长老偈颂的注释中完整记载。增者长老为展示其子，亲自前来比库尼住处。这位比库尼便询问其为何独自一人、带着儿子来此。
§204
204.
二百零四。
‘‘Mā su te vaḍḍha lokamhi, vanatho ahu kudācanaṃ;
“你不要在世间张扬增者，塔林常常寂静无声；
Mā puttaka punappunaṃ, ahu dukkhassa bhāgimā.
你这孩子不要再反复出现，为受苦的部分。”
§205
205.
二百零五。
‘‘Sukhañhi vaḍḍha munayo, anejā chinnasaṃsayā;
“极乐的增者圣者们，不断断绝诸疑惑；
Sītibhūtā damappattā, viharanti anāsavā.
已成冰冷，已得驯服，无染者安住其中。
§206
206.
二百零六。
‘‘Tehānuciṇṇaṃ isīhi, maggaṃ dassanapattiyā;
“你应依止圣者所示之道，得见道路之显现；
Dukkhassantakiriyāya, tvaṃ vaḍḍha anubrūhayā’’ti. –
为灭苦之行为，你应精进不断地宣说。”
Imā tisso gāthā abhāsi.
此三偈如是宣说。
Tattha mā su te vaḍḍha lokamhi, vanatho ahu kudācananti sūti nipātamattaṃ. Vaḍḍha, puttaka, sabbasmimpi sattaloke, saṅkhāraloke ca kilesavanatho tuyhaṃ kadācipi mā ahu mā ahosi . Tattha kāraṇamāha – ‘‘mā, puttaka, punappunaṃ, ahu dukkhassa bhāgimā’’ti vanathaṃ anucchindanto taṃ nimittassa punappunaṃ aparāparaṃ jātiādidukkhassa bhāgī mā ahosi.
其中说：不要对你，众生界里，生起憎恶之情，这只是语句的表达。彼谓“增长”者，意为子女，是一切众生界中、行蕴界中烦恼之增长，汝永不起，亦不可发生。谓之原因者，云“不可，子女，复复为苦之部份”，是因割断此憎恨，使你不成为生死轮回中各种生死苦乐之参与者。
Evaṃ vanathassa asamucchede ādīnavaṃ dassetvā idāni samucchede ānisaṃsaṃ dassentī ‘‘sukhañhivaḍḍhā’’tiādimāha. Tassattho – puttaka, vaḍḍha moneyyadhammasamannāgatena munayo, ejāsaṅkhātāya taṇhāya abhāvena anejā, dassanamaggeneva pahīnavicikicchatāya chinnasaṃsayā, sabbakilesapariḷāhābhāvena sītibhūtā, uttamassa damathassa adhigatattā damappattā anāsavā khīṇāsavā sukhaṃ viharanti, na tesaṃ etarahi cetodukkhaṃ atthi, āyatiṃ pana sabbampi dukkhaṃ na bhavissateva.
如是，无间断地示现无始以来的苦难，如今又示现因缘于断灭之苦，称为“如同安乐增长”等。因为这理由——小子，生长于狂乱心法的出世修行者们，没有妄欲的饿渴，他已出生之渴爱已断，正如断疑的觉悟方法，断灭疑虑，受一切染污欲望摧残已凉净，凭借上乘的自制而得自制，已无烦恼染污，安乐常住，他们此刻无心之苦，未来万事皆为苦报也不会再生起。
Yasmā cetevaṃ, tasmā tehānuciṇṇaṃ isīhi…pe… anubrūhayāti tehi khīṇāsavehi isīhi anuciṇṇaṃ paṭipannaṃ samathavipassanāmaggaṃ ñāṇadassanassa adhigamāya sakalassāpi vaṭṭadukkhassa antakiriyāya vaḍḍha, tvaṃ anubrūhaya vaḍḍheyyāsīti.
由于如此，因此请你劝诫这些已无烦恼的比库们……让这些已断烦恼的比库们遵行已入正静正观之道，得见智慧洞察，由此成为一切轮回苦的终结，故你应当劝导他们成长。
Taṃ sutvā vaḍḍhatthero ‘‘addhā mama mātā arahatte patiṭṭhitā’’ti cintetvā tamatthaṃ pavedento –
闻此，长老瓦达立刻思惟“我的母亲已成阿拉汉”，带著此意开口说道——
§207
207.
‘‘Visāradāva bhaṇasi, etamatthaṃ janetti me;
“你言辞熟练，向我宣说此义，
Maññāmi nūna māmike, vanatho te na vijjatī’’ti. – gāthamāha;
我想你母亲，瓦达，定不再生受苦。”——以此偈颂赞说。
Tattha visāradāva bhaṇasi, etamatthaṃ janetti meti ‘‘mā su te vaḍḍha lokamhi, vanatho ahu kudācana’’nti etamatthaṃ etaṃ ovādaṃ, amma, vigatasārajjā katthaci alaggā anallīnāva hutvā mayhaṃ vadasi. Tasmā maññāmi nūna māmike, vanatho te na vijjatīti, nūna māmike mayhaṃ, amma, gehasitapemamattopi vanatho tuyhaṃ mayi na vijjatīti maññāmi, na māmikāti attho.
于是你以精通者的身份说，这个意思就是这样产生的，说‘不该让你在世间增长（烦恼），因为你某处有过恶习’。这就是你的教诲，尊母，尽管你曾经没有羞耻，时常做坏事，但你仍然对我说话。因此我想必母亲你自己并没有过恶习，不至于如此。我也想必尊母，你即使只是些家庭中常有的感情，也并无恶习于我，我认为，这就是妈妈的意思。
Taṃ sutvā therī ‘‘aṇumattopi kileso katthacipi visaye mama na vijjatī’’ti vatvā attano katakiccataṃ pakāsentī –
听闻此，长老比库尼说：“即使极微小的烦恼，在任何对象上也为我所无。”随后她宣示了自己的本分劳动——
§208
208.
‘‘Ye keci vaḍḍha saṅkhārā, hīnā ukkaṭṭhamajjhimā;
“那些增大的造作，从低到高至中间；
Aṇūpi aṇumattopi, vanatho me na vijjati.
即使是极微细的，我心中亦无烦恼。”
§209
209.
‘‘Sabbe me āsavā khīṇā, appamattassa jhāyato;
「我一切之污垢皆已熄灭，谨慎专注于禅定；
Tisso vijjā anuppattā, kataṃ buddhassa sāsana’’nti. –
三学圆满具足，佛陀教法何其周全。」
Imaṃ gāthādvayamāha.
此二偈如是说。
Tattha ye kecīti aniyamavacanaṃ. Saṅkhārāti saṅkhatadhammā. Hīnāti lāmakā patikuṭṭhā. Ukkaṭṭhamajjhimāti paṇītā ceva majjhimā ca. Tesu vā asaṅkhatā hīnā jātisaṅkhatā ukkaṭṭhā, ubhayavimissitā majjhimā. Hīnehi vā chandādīhi nibbattitā hīnā, majjhimehi majjhimā, paṇītehi ukkaṭṭhā. Akusalā dhammā vā hīnā, lokuttarā dhammā ukkaṭṭhā, itarā majjhimā. Aṇūpi aṇumattopīti na kevalaṃ tayi eva, atha kho ye keci hīnādibhedabhinnā saṅkhārā. Tesu sabbesu aṇūpi aṇumattopi atiparittakopi vanatho mayhaṃ na vijjati.
此中『诸者』者，是指不稳定之言，即由缘合法。所谓凭取者，是由结集之法而成。不善者谓低劣而生厌弃。高级者分为高、中央二类。彼中未结者为低等，生于有生亦属高者，中间二者为夹杂。由低劣之欲等所生者属低，由中等者属中，由完备者属高。非善法者属低，超世间者属高，其余中等。『最微细』非仅指三类，亦有由低劣等差别之结集出现。于一切结集当中，我无如最微细与过微细之分别滥用存在。
Tattha kāraṇamāha – ‘‘sabbe me āsavā khīṇā, appamattassa jhāyato’’ti. Tattha appamattassa jhāyatoti appamattāya jhāyantiyā, liṅgavipallāsena hetaṃ vuttaṃ. Ettha ca yasmā tisso vijjā anuppattā, tasmā kataṃ buddhassa sāsanaṃ. Yasmā appamattā jhāyinī, tasmā sabbe me āsavā khīṇā, aṇūpi aṇumattopi vanatho me na vijjatīti yojanā.
因由说曰：『我一切之污垢熄灭，谨慎专注于禅定。』此中谨慎专注指以谨慎专注者而修习，即由标记颠倒而以此为由。又因三学圆满具足，故佛陀教法周全。既谨慎专注修习，故我一切污垢消灭，亦无最微细或过微细之分滥用，此为含义。
Evaṃ vuttaovādaṃ aṅkusaṃ katvā sañjātasaṃvego thero vihāraṃ gantvā divāṭṭhāne nisinno vipassanaṃ vaḍḍhetvā arahattaṃ patvā attano paṭipattiṃ paccavekkhitvā sañjātasomanasso mātu santikaṃ gantvā aññaṃ byākaronto –
如是语义被说，长老系以此作辅，生起精进，往彼住处，昼夜坐于处所，增长内观，得阿拉汉果趣，自省己行，念起忧恼者往母亲处，告知他人—
§210
210.
‘‘Uḷāraṃ vata me mātā, patodaṃ samavassari;
『我母亲确实甚庄严，庄严尊贵且光明照耀；
Paramatthasañhitā gāthā, yathāpi anukampikā.
此为最极重要之法歌，正如慈悲悲悯的母亲般。』
§211
211.
‘‘Tassāhaṃ vacanaṃ sutvā, anusiṭṭhiṃ janettiyā;
『我闻其言语之后，于观想中生起遵行之心；
Dhammasaṃvegamāpādiṃ, yogakkhemassa pattiyā.
由此激起对法的精进与舍弃逼迫，如获安全保护般。』
§212
212.
二百一十二。
‘‘Sohaṃ padhānapahitatto, rattindivamatandito;
「我专心致力戒律，日夜如一心如焚；
Mātarā codito sante, aphusiṃ santimuttama’’nti. –
母亲劝我当守护，我坚守且不曾违背极乐。」
Imā tisso gāthā abhāsi.
此三偈已然说出。
Atha therī attano vacanaṃ aṅkusaṃ katvā puttassa arahattappattiyā ārādhitacittā tena bhāsitagāthā sayaṃ paccanubhāsi. Evaṃ tāpi theriyā gāthā nāma jātā.
然后比库尼以自己之语作起绳索，以坚固子嗣成就阿拉汉果意，亲自反复诵说此偈。如此，这比库尼的偈名为「起绳偈」。
Tattha uḷāranti vipulaṃ mahantaṃ. Patodanti ovādapatodaṃ. Samavassarīti sammā pavattesi vatāti yojanā. Ko pana so patodoti āha ‘‘paramatthasañhitā gāthā’’ti. Taṃ ‘‘mā su te, vaḍḍha, lokamhī’’tiādikā gāthā sandhāya vadati. Yathāpi anukampikāti yathā aññāpi anuggāhikā, evaṃ mayhaṃ mātā pavattinivattivibhāvanagāthāsaṅkhātaṃ uḷāraṃ patodaṃ pājanadaṇḍakaṃ mama ñāṇavegasamuttejaṃ pavattesīti attho.
其中“ūḷāra”是广大宏伟之义。“patoda”谓劝诫规戒。“samavassari” 意谓正当流转与维持。对此“patoda”为何语？答曰「是究竟理义的偈语」。又言其引“愿你勿增，世人患难”的偈语作为辅佐。正如“anukampikā”意味着慈悲关怀，他者辅助我母为正行循转警戒之偈所起的广大劝诫语。如是，此处蕴涵督促我觉悟速度与精进的意味。
Dhammasaṃvegamāpādinti ñāṇabhayāvahattā ativiya mahantaṃ bhiṃsanaṃ saṃvegaṃ āpajjiṃ.
法的振奋到来是指由智慧之怖所引起的甚大怖怖惊惧，过于一般的忧惧而更加剧烈的振奋感产生了。
Padhānapahitattoti catubbidhasammappadhānayogena dibbānaṃ paṭipesitacitto. Aphusiṃ santimuttamanti anuttaraṃ santiṃ nibbānaṃ phusiṃ adhigacchinti attho.
勤奋下决心是指以四种正勤的结合，修习天神境界之心意。所谓证得至上安乐者，即能证得无上安乐涅槃乃其意义也。
Vaḍḍhamātutherīgāthāvaṇṇanā niṭṭhitā. · 瓦达母长老尼偈注释终。
Navakanipātavaṇṇanā niṭṭhitā. · 九集注释终。