6. Paṇḍitavaggo6. 智者品
6. Paṇḍitavaggo6. 智者品
Nidhīnaṃva pavattāraṃ, yaṃ passe vajjadassinaṃ;
若见到能指出过失、善于呵责的智者，
Niggayhavādiṃ medhāviṃ, tādisaṃ paṇḍitaṃ bhaje;
犹如指示宝藏者，应当亲近这样的智者；
Tādisaṃ bhajamānassa, seyyo hoti na pāpiyo.
亲近这样的人，只有更好而不会更坏。
Ovadeyyānusāseyya, asabbhā ca nivāraye;
他应教诫、应教导，并制止不善行为；
Satañhi so piyo hoti, asataṃ hoti appiyo.
这样的人为善人所爱，不为恶人所爱。
Na bhaje pāpake mitte, na bhaje purisādhame;
不要亲近恶友，不要亲近卑劣之人；
Bhajetha mitte kalyāṇe, bhajetha purisuttame.
应当亲近善友，应当亲近高尚之人。
Dhammapīti sukhaṃ seti, vippasannena cetasā;
饮法者安乐而眠，以清净的心；
Ariyappavedite dhamme, sadā ramati paṇḍito.
智者常欢喜于圣者所宣说的法。
Udakañhi nayanti nettikā, usukārā namayanti tejanaṃ;
治水者引导水，造箭者矫正箭；
Dāruṃ namayanti tacchakā, attānaṃ damayanti paṇḍitā.
木匠调直木材，智者调伏自己。
Selo yathā ekaghano , vātena na samīrati;
犹如坚固的磐石，不为风所动摇；
Evaṃ nindāpasaṃsāsu, na samiñjanti paṇḍitā.
智者于毁誉之中，亦不为所动。
Yathāpi rahado gambhīro, vippasanno anāvilo;
犹如深湖，清澈而无浊；
Evaṃ dhammāni sutvāna, vippasīdanti paṇḍitā.
如此智者闻法之后，心便清净。
Sabbattha ve sappurisā cajanti, na kāmakāmā lapayanti santo;
善人于一切处能舍离，善人不以贪欲而闲谈；
Sukhena phuṭṭhā atha vā dukhena, na uccāvacaṃ paṇḍitā dassayanti.
无论接触到乐或苦，智者不显现高低不平。
Na attahetu na parassa hetu, na puttamicche na dhanaṃ na raṭṭhaṃ;
不为自己亦不为他人，不欲求儿子、财富或国土；
Na iccheyya adhammena samiddhimattano, sa sīlavā paññavā dhammiko siyā.
不以不正当的方式求自己的成功，此人有戒、有慧、合于法。
Appakā te manussesu, ye janā pāragāmino;
在人类之中，到达彼岸的人甚少；
Athāyaṃ itarā pajā, tīramevānudhāvati.
其余的众生，只在此岸徘徊。
Ye ca kho sammadakkhāte, dhamme dhammānuvattino;
在善说的法中，依法而行的人，
Te janā pāramessanti, maccudheyyaṃ suduttaraṃ.
这些人将到达彼岸，超越难以跨越的死亡领域。
Kaṇhaṃ dhammaṃ vippahāya, sukkaṃ bhāvetha paṇḍito;
智者应舍弃黑法，修习白法；
Okā anokamāgamma, viveke yattha dūramaṃ.
从有家到无家，在远离中寻求喜悦。
Tatrābhiratimiccheyya, hitvā kāme akiñcano;
应于远离中寻求喜悦，舍弃欲乐，一无所有；
Pariyodapeyya attānaṃ, cittaklesehi paṇḍito.
智者应清净自心，去除心的烦恼。
Yesaṃ sambodhiyaṅgesu, sammā cittaṃ subhāvitaṃ;
于菩提分中善修习其心者，
Ādānapaṭinissagge, anupādāya ye ratā;
于取舍中不执取而欢喜者，
Khīṇāsavā jutimanto, te loke parinibbutā.
彼等漏尽、光明者，于此世间已般涅槃。
Paṇḍitavaggo chaṭṭho niṭṭhito. · 智者品第六完