22. Nirayavaggo22. 地狱品
22. Nirayavaggo22. 地狱品
Abhūtavādī nirayaṃ upeti, yo vāpi katvā na karomi cāha ;
说虚妄语者堕地狱，或者作了却说「我未作」者；
Ubhopi te pecca samā bhavanti, nihīnakammā manujā parattha.
此二者死后同样，在来世都是卑劣业的人。
Kāsāvakaṇṭhā bahavo, pāpadhammā asaññatā;
许多身披袈裟者，具恶法、不自制；
Pāpā pāpehi kammehi, nirayaṃ te upapajjare.
诸恶者以诸恶业，投生地狱。
Seyyo ayoguḷo bhutto, tatto aggisikhūpamo;
宁吞热铁丸，如火焰般炽热；
Yañce bhuñjeyya dussīlo, raṭṭhapiṇḍamasaññato.
胜过破戒者不自制，受用国土之食。
Cattāri ṭhānāni naro pamatto, āpajjati paradārūpasevī;
放逸者亲近他人之妻，遭遇四处；
Apuññalābhaṃ na nikāmaseyyaṃ, nindaṃ tatīyaṃ nirayaṃ catutthaṃ.
获得非福、不得安乐眠、第三诽谤、第四地狱。
Apuññalābho ca gatī ca pāpikā, bhītassa bhītāya ratī ca thokikā;
无福利得与恶趣，恐惧者与恐惧者的乐极少；
Rājā ca daṇḍaṃ garukaṃ paṇeti, tasmā naro paradāraṃ na seve.
国王施以重罚，因此男子不应亲近他人之妻。
Kuso yathā duggahito, hatthamevānukantati;
如同古沙草被错误地握持，只会割伤手；
Sāmaññaṃ dupparāmaṭṭhaṃ, nirayāyupakaḍḍhati.
沙门行被错误地执取，会拖向地狱。
Yaṃ kiñci sithilaṃ kammaṃ, saṃkiliṭṭhañca yaṃ vataṃ;
任何松懈的业，以及任何污染的戒行；
Saṅkassaraṃ brahmacariyaṃ, na taṃ hoti mahapphalaṃ.
可疑的梵行，那不会有大果报。
Kayirā ce kayirāthenaṃ , daḷhamenaṃ parakkame;
若应作即应作之，应以坚固精勤于此；
Sithilo hi paribbājo, bhiyyo ākirate rajaṃ.
因为松懈的游方者，更多地散布尘垢。
Akataṃ dukkaṭaṃ seyyo, pacchā tappati dukkaṭaṃ;
不作恶业更好，作恶业后会后悔；
Katañca sukataṃ seyyo, yaṃ katvā nānutappati.
作善业更好，作了之后不会后悔。
Nagaraṃ yathā paccantaṃ, guttaṃ santarabāhiraṃ;
犹如边境之城，内外都受到守护；
Evaṃ gopetha attānaṃ, khaṇo vo mā upaccagā;
你们应如此守护自己，莫让刹那流逝；
Khaṇātītā hi socanti, nirayamhi samappitā.
刹那已逝者确实悲伤，他们被投入地狱。
Alajjitāye lajjanti, lajjitāye na lajjare;
对不应羞耻者感到羞耻，对应羞耻者不感羞耻；
Micchādiṭṭhisamādānā, sattā gacchanti duggatiṃ.
执取邪见，众生前往恶趣。
Abhaye bhayadassino, bhaye cābhayadassino;
于无怖畏处见怖畏，于怖畏处见无怖畏；
Micchādiṭṭhisamādānā, sattā gacchanti duggatiṃ.
由于受持邪见，众生前往恶趣。
Avajje vajjamatino, vajje cāvajjadassino;
于无过失中见过失，于过失中见无过失；
Micchādiṭṭhisamādānā, sattā gacchanti duggatiṃ.
由于受持邪见，众生前往恶趣。
Vajjañca vajjato ñatvā, avajjañca avajjato;
知过失为过失，知无过失为无过失；
Sammādiṭṭhisamādānā, sattā gacchanti suggatiṃ.
由于受持正见，众生前往善趣。
Nirayavaggo dvāvīsatimo niṭṭhito. · 地狱品第二十二完