(9) 4. Sativaggo · (9) 4. 念品义注
(9) 4. Sativaggo（九）第四 念品
1-2. Satisampajaññasuttavaṇṇanā第一至第二《念与正知经》注释
§81-82
81-82. Navamassa paṭhamaṃ heṭṭhā vuttanayameva. Dutiye saddhoti duvidhāya saddhāya samannāgato. No cupasaṅkamitāti na upaṭṭhahati. Noca paripucchitāti atthānatthaṃ kāraṇākāraṇaṃ paripucchitā na hoti. Samannāgatoti sāmiatthe paccattaṃ, samannāgatassāti vuttaṃ hoti. Ekantapaṭibhānā tathāgataṃ dhammadesanā hotīti tathāgatassa ekantapaṭibhānā dhammadesanā hoti, ekanteneva paṭibhāti upaṭṭhātīti attho.
第八十一至八十二节。第一项从下文说起。第二项谓信，指有两种信心。一者不怀疑，即不怀疑。二者不询问，即不为利害问，非为利益因缘而问。所谓具备者，是指每人各自具足，具备者就是已有之义。所谓单独明显如来说法者，就是如来独显正法，于如来而言，其法独显不变，谓此单显即是注释义。
3. Mūlakasuttavaṇṇanā第三《根本经》注释
§83
83. Tatiye sabbe dhammāti pañcakkhandhā. Chandamūlakāti ajjhāsayacchando kattukamyatāchando taṃ mūlaṃ etesanti chandamūlakā. Manasikārato sambhavantīti manasikārasambhavā. Phassato samudenti rāsī bhavantīti phassasamudayā. Vedanāya samosarantīti vedanāsamosaraṇā. Samādhi etesaṃ pamukhoti samādhippamukhā. Jeṭṭhakaṭṭhena sati adhipati etesanti satādhipateyyā, satijeṭṭhakāti attho. Paññā uttarā etesanti paññuttarā. Vimutti eva sāro etesanti vimuttisārā. Ettha ca chandamūlakādayo cattāropi lokiyā kathitā, sesā lokiyalokuttaramissakāti.
第八十三节。第三项「一切法」是五蕴。所谓欲根本，是指内心意欲持做或想作的欲望，这是根本。由注意而生，即由注意而生起。由触而聚集，谓由触而生诸感受集聚。由受而无漏，是指由受生起无漏法。禅定居各之首，是指禅定为诸法之主宰。以戒为首者，是指戒为诸法之主，戒为首义。慧为上，是指智慧为上乘，超越。解脱皆为要旨，是指解脱为诸法之精要。在此，欲根本等四者为世俗法说，其余为世俗及出世俗法说。
4. Corasuttavaṇṇanā第四《盗贼经》注释
§84
84. Catutthe mahācoroti rajjantare dubbhituṃ samattho mahācoro. Pariyāpajjatīti pariyādānaṃ gacchati. Na ciraṭṭhitiko hotīti addhānaṃ pālento ṭhātuṃ na sakkoti. Appaharantassa paharatīti attano averine appaharante guṇasampanne ca mahallake ca taruṇadārake ca appaharitabbayuttake paharati. Anavasesaṃ ādiyatīti nissesaṃ gaṇhāti. Byattacorānañhi idaṃ vattaṃ – parassa dvīsu sāṭakesu eko gahetabbo, ekasmiṃ sante dubbalaṃ datvā thiro gahetabbo. Puṭabhattataṇḍulādīsu ekaṃ koṭṭhāsaṃ datvā eko gahetabboti. Accāsanne kammaṃ karotīti gāmanigamarājadhānīnaṃ āsannaṭṭhāne corikakammaṃ karoti. Na ca nidhānakusalo hotīti yaṃ laddhaṃ, taṃ dakkhiṇeyye nidahituṃ cheko na hoti, paralokamaggaṃ na sodheti.
第八十四节。第四项谓大盗，即在众中能作强盗者。所谓披衣者，谓衣饰所被之物。非久住者，谓不能持久站立的，持久不住。谓不偷窃者，能守护自己及他人无盗窃。谓盗者，谓夺取他人财物者，善恶皆在。盗者行为如取两袋中一袋，另袋留恶，用所取粮以一斗分配一袋，是盗行为。近乡作盗，是乡邻、城镇党盗行为。不善于藏匿财宝者，谓所得财物无法妥善收藏。盗虽得财物，却无功于施，不能寻求彼岸路径。
5. Samaṇasuttavaṇṇanā第五《沙门经》注释
§85
85. Pañcame yaṃ samaṇenāti yaṃ guṇajātaṃ samaṇena pattabbaṃ. Vusīmatāti brahmacariyavāsaṃvutena. Mutto mocemi bandhanāti ahaṃ sabbabandhanehi mutto hutvā mahājanampi rāgādibandhanato mocemi. Paramadantoti aññena kenaci asikkhāpito acodito sayambhuñāṇena paṭivijjhitvā paramadamathena dantattā paramadanto nāma. Parinibbutoti kilesaparinibbānena parinibbuto.
第八十五节。第五项谓所应得之沙门，谓依有品德之沙门所得。谓修梵行业者。谓若我已解脱于一切束缚，亦脱离众生之贪恋束缚。谓极为驯服者，是指依自他所学，已完全服伏其傲慢之性者。谓已寂灭者，是指已灭尽烦恼得寂灭者。
6. Yasasuttavaṇṇanā第六《名闻经》注释
§86
86. Chaṭṭhe mā ca mayā yasoti yaso ca mayā saddhiṃ mā gañchi. Akasiralābhīti vipulalābhī. Sīlapaññāṇanti sīlañceva ñāṇañca. Saṅgammāti sannipatitvā. Samāgammāti samāgantvā. Saṅgaṇikavihāranti gaṇasaṅgaṇikavihāraṃ. Na hi nūnameti na hi nūna ime. Tathā hi panameti tathā hi pana ime. Aṅgulipatodakehīti aṅgulipatodayaṭṭhiṃ katvā vijjhanena. Sañjagghanteti mahāhasitaṃ hasante. Saṃkīḷanteti keḷiṃ karonte.
第八十六节。第六项云：不要与我争论我与名誉。谓无首无终，即广大利益。谓戒慧，即戒乃智慧。合并为一。聚集，是指聚集共处。聚会，是指聚合共会。谓众僧聚会场所。非真非假，即非确定非不确定。谓事实亦然，谓事实确实如此。谓断指水，即以手指分水。谓大笑，曰大声笑。谓嬉戏，是指游玩嬉戏。
7. Pattanikujjanasuttavaṇṇanā7. 覆钵经注释
§87
87. Sattame nikkujjeyyāti tena dinnassa deyyadhammassa appaṭiggahaṇatthaṃ pattanikkujjanakammavācāya nikujjeyya, na adhomukhaṭhapanena. Alābhāyāti catunnaṃ paccayānaṃ alābhatthāya. Anatthāyāti upaddavāya avaḍḍhiyā. Ukkujjeyyāti ukkujjanakammavācāya ukkujjeyya.
第八十七节。第七项，当令其黯然失色，谓因与予者所赐训诲，以灭除毁谤之言，非以头俯首。谓不起利，即四因缘所得不可。谓无益，谓因遭难故无利。谓令其愤，谓以毁谤言令其愤怒。
8. Appasādapavedanīyasuttavaṇṇanā8. 不喜悦告知经注释
§88
88. Aṭṭhame appasādaṃ pavedeyyunti appasannabhāvaṃ jānāpeyyuṃ. Appasādaṃ pavedentena pana kiṃ kātabbanti? Nisinnāsanato na uṭṭhātabbaṃ na vanditabbaṃ na paccuggamanaṃ kātabbaṃ, na deyyadhammo dātabbo. Agocareti pañcavidhe agocare.
第八，若有关不安的事，应当启示，使人了解不安的状态。启示不安之后，应如何行事？坐着时不应起身，起身时不应拜礼，也不可前往，更无所给予。所谓不应涉足者，分五种不宜进入的境地。
9. Paṭisāraṇīyasuttavaṇṇanā9. 应忏悔经注释
§89
89. Navame dhammikañca gihipaṭissavanti ‘‘imaṃ temāsaṃ idheva vasitabba’’nti vutto ‘‘evaṃ hotū’’tiādinā nayena paṭissavaṃ. Na saccāpetīti vuttaṃ na saccaṃ karoti visaṃvādeti.
第九，教法方面及在家众中，有人心中念想“这一个月应当就在这里居住”，用此等说法劝导自己安住。此言非实，不能令其成真，乃生生疑惑。
10. Sammāvattanasuttavaṇṇanā10. 正行经注释
§90
90. Dasame paccekaṭṭhāneti adhipatiṭṭhāne jeṭṭhakaṭṭhāne. Tañhi jeṭṭhakaṃ katvā kiñci saṅghakammaṃ kātuṃ na labhati. Na ca tena mūlena vuṭṭhāpetabboti taṃ mūlaṃ katvā abbhānakammaṃ kātuṃ na labhati. Sesaṃ sabbattha uttānamevāti.
第十，所谓有特别尊者之地者，是指上座所处之处。即使设立上座，也不能借此执行任何僧团事法。亦不可依此根本而兴起，执行更深层次的事法。余者皆应被视为在任何地方皆为上座。
Sativaggo navamo. · 念品第九。