7. Devatāvaggo
7. Devatāvaggo七、天人品
1-3. Anāgāmiphalasuttādivaṇṇanā一至三、《不来果经》等的注释
§65-67
65-67. Sattamassa paṭhame assaddhiyanti assaddhabhāvaṃ. Duppaññatanti nippaññabhāvaṃ. Dutiye pamādanti sativippavāsaṃ. Tatiye ābhisamācārikanti uttamasamācārabhūtaṃ vattavasena paṇṇattisīlaṃ. Sekhadhammanti sekhapaṇṇattisīlaṃ. Sīlānīti cattāri mahāsīlāni.
第六十五至六十七节。第一者，称为无信，是指无信心之性。称为无智慧，是指无智慧之性。第二者，称为懈怠，是指散乱不念之相。第三者，称为犯戒，是指作出不善行为、违犯戒律的行为，表现为具有上善行为的外观，称为伪善。称为修行法，是指修行者的伪善行为。戒律者，即四种大戒律。
4. Saṅgaṇikārāmasuttavaṇṇanā四、《乐群聚经》的注释
§68
68. Catutthe saṅgaṇikārāmoti gaṇasaṅgaṇikārāmo. Suttantikagaṇādīsu pana gaṇesu attano vā parisāsaṅkhāte gaṇe ramatīti gaṇārāmo. Paviveketi kāyaviveke. Cittassa nimittanti samādhivipassanācittassa nimittaṃ samādhivipassanākāraṃ. Sammādiṭṭhinti vipassanāsammādiṭṭhiṃ. Samādhinti maggasamādhiñceva phalasamādhiñca. Saṃyojanānīti dasa saṃyojanāni. Nibbānanti apaccayaparinibbānaṃ.
第六十八节。第四者，称为集聚之欲，即喜欢聚集众人。虽说在经文中及各种众中，他依自己的僧团所属众群而乐于其中，故名为众欲。离欲者，是指身体离欲。于心的标志，是指禅定与观慧心的标志、禅定与观慧之象。正确见解，即观慧的正确见。禅定者，即道的禅定及果的禅定。结缚者，是指十结缚。涅槃者，是指断尽条件而成的涅槃。
5. Devatāsuttavaṇṇanā五、《天人经》的注释
§69
69. Pañcame sovacassatāti subbacabhāvo. Kalyāṇamittatāti sucimittatā. Satthugāravoti satthari gāravayutto. Esa nayo sabbattha.
第六十九节。第五者，称为善友，即善良之本质。善友，即指善友谊。敬重师者，是指对导师有所敬重。此为遍一切处的导引。
6. Samādhisuttavaṇṇanā六、《定经》的注释
§70
70. Chaṭṭhe na santenāti paccanīkakilesehi avūpasantena. Na paṇītenāti na atappakena. Na paṭippassaddhiladdhenāti kilesappaṭippassaddhiyā aladdhena appattena. Na ekodibhāvādhigatenāti na ekaggabhāvaṃ upagatena.
第七十节。第六者，称为不净，即以失去邻近烦恼而清净。称为不善，是指无热诚心。称为无定，是指由于烦恼不清净而无法得定。称为无一向，是指不能进入定的专注状态。
7. Sakkhibhabbasuttavaṇṇanā七、《堪能亲证经》的注释
§71
71. Sattame tatra tatrāti tasmiṃ tasmiṃ visese. Sakkhibhabbatanti paccakkhabhāvaṃ. Āyataneti kāraṇe. Hānabhāgiyādayo visuddhimagge (visuddhi. 1.39) saṃvaṇṇitā. Asakkaccakārīti na sukatakārī, na ādarakārī. Asappāyakārīti na sappāyakārī, na upakārabhūtadhammakārī.
第七十一节。第七者，称为各各不同，即在各各不同之处有所分别。证据者，指直接知见之特质。根处者，是指因缘之根本。减损善度等，记载于清净之道。称为不善行者，即不作善业或不具敬意者。称为无帮助者，即不具助益之性。
8. Balasuttavaṇṇanā8. 力经注释
§72
72. Aṭṭhame balatanti balabhāvaṃ thāmabhāvaṃ. Asātaccakārīti na satatakārī. Sesaṃ heṭṭhā vuttanayameva.
第七十二节。第八者，称为力量，即力量与稳固。称为复无计者，即不具正性。其余内容见下文所述。
9-10. Tajjhānasuttadvayavaṇṇanā9-10. 彼禅那二经注释
§73-74
73-74. Navame na yathābhūtaṃ sammappaññāya sudiṭṭho hotīti vatthukāmakilesakāmesu ādīnavo na yathāsabhāvato jhānapaññāya sudiṭṭho hoti. Dasamaṃ uttānatthamevāti.
七十三至七十四：第九者，不如实以正智了知，乃谓身见贪欲烦恼及感官欲乐之根本苦患，实非实性之所见；亦非依照禅定智慧，如实了知。曰第十，即为开悟之义。
Devatāvaggo sattamo. · 天人品第七。