Nandiyarājavaggo · Nandiyarājavaggo
Nandiyarājavaggo难地亚王品
11. Nandiyarājassa vatthumhi ayamānupubbīkathā
11. 在那南提王的国土上，这段连续的讲述
Ito kira kappasatasahassamatthake padumuttaro nāma satthā loke udapādi sadevakaṃ lokaṃ saṃsārakantārā uttārento. Tasmiṃ kira samaye eko kuṭumbiko satthu dhammadesanaṃ sutvā pasannamānaso buddhapamukhaṃ bhikkhusaṅghaṃ nimantetvā mahādānaṃ sajjetvā attano bhavanaṃ devabhavanamiva alaṅkaritvā buddhārahaṃ mahāsanaṃ paññāpetvā gantvā bhagavantaṃ yāci kāloyaṃ bhante bhagavato bhattaggassa upasaṅkamanāyāti. Atha bhagavā bhikkhusaṅghaparivuto mahatā buddhānubhāvena gantvā nisīdi paññattavarabuddhāsane, tato kuṭumbiko haṭṭho udaggo sapariso bhagavantaṃ parivisati anekehi madhurannapānādīhi. Tadā tassa bhagavato sāsane dhutaṅgadharānaṃ aggo vasabhattheronāma mahāsāvako sapadānavattena piṇḍāya caramāno tassa kuṭumbikassa gehadvāre aṭṭhāsi, atha so theraṃ disvā bhante satthā antogehe nisinno, tumhepi pavisathāti yāci, thero apavisitvāva agamāsi, kuṭumbiko bhagavantaṃ upasaṅkamitvā tamattaṃ vatvā kiṃ bhante sadevake loke bhagavatāpi uttaritaro guṇena saṃvijjatīti āha. Athassa satthā puttopamaṃ dassetvā therassa guṇe vaṇṇento evamāha.
传说，在无量无数的劫之前，有一位名为波头摩多罗的圣者在世，他出生时随即超越轮回的苦海。彼时，有一户人家听闻圣者的法带，心生欢喜，供养出家僧团，布施广大利益，将自家住宅装饰得如同天宫，呈现佛陀的端庄庄严大席。这户人家献上布施，恭敬世尊，恳请佛陀降临他家享用供养。佛陀与众僧结伴而来，安坐于早已准备妥当、具足庄严的佛陀座位。此时，有位大长老，名为瓦萨巴长老，深具智慧，正在乞食途中，至此家门前驻足。见到此情景，长老前去恳求佛陀进屋坐下，并邀其一同入内。佛陀随即进入。那户人家恭敬侍奉佛陀，称赞道：『世尊在此善护众生，您的功德更胜于世间一切天神。』佛陀当时用花树比喻，称赞长老的美德，并作如是说。
§1
1.
Pālenti nimmalaṃ katvā, pātimokkhādisaṃvaraṃ;
『在守护律藏和清净戒律方面，』
Samādinnadhutaṅgāca, appicchā munisūnavo.
他们醉心于持有净戒，不贪求物欲，宛如无言的圣者。
§2
2.
Nicca mantakayuddhamhi, naddhā yodhāva dappitā;
常年努力修持，持续经历精神斗争，像是被缚的战士；
Puññānaṃ vatthubhūtā te, devamānusakā dinaṃ.
他们的福德坚实成为他们的依靠，普遍受到天人及人间的敬仰。
§3
3.
Dhāremahaṃ vaṇṇavantaṃ, sīveyyampica cīvaraṃ;
持戒之人应持有光洁华丽的袈裟及上衣，
Buddhaputtā mahānāgā na dhārenti tathāvidhaṃ.
然而大觉者的子弟们，并不以此等外在形态而为持有。
§4
4.
Dhārenti te paṃsukūlaṃ, saṅghāṭetvā pilotike;
他们所持服乃是尘堆衣，覆以袈裟，又缠绕布带；
Vaṇacchādanacolaṃva, icchālobha vivajjitā.
犹如被砍伐的森林枝叶，去除了贪欲与嗔恨。
§5
5.
Sādiyāmi sadā hambho, upāsakanimantanaṃ;
我常随喜护持赞叹，敬礼护持的居士僧众；
Neva sādenti sambuddha, putto pāsakayācanaṃ.
然而正觉者的子弟，绝不赞叹呼请护持者。
§6
6.
Sapadānena yaṃ laddhaṃ, lūkhaṃvāpi paṇītakaṃ;
『以正当途径得来者』者，连污秽者如净成之物皆包括在内；
Tena tussanti me puttā, rasagedhavivajjitā.
我子们因此心生欢喜，犹如远离馊味之人感所喜悦食物一般。
§7
7.
Nipajjāmi ahaṃ sādhu, santhate sayane subhe;
我安然睡卧，居于安乐之处；
Na te seyyaṃ pakappenti, saṃsārabhayabhīrukā.
那些流浪于轮回畏惧生死之人，绝不轻易卧于此床。
§8
8.
Ṭhānā sanagamanena, kappenti iriyāpathaṃ;
以就位和离座之行为，修行行路之道；
Nekabhūmisamākiṇṇa, pāsādesu vasāmahaṃ.
我居于众多土地所遍布之宫殿之中。
§9
9.
Buddhaputtā tathācchannaṃ, na kadā pavisanti te;
世尊之子依教遮蔽，彼等何时也不得进入？
Rukkhamūle susānasmiṃ, abbhokāse ramanti te.
他们栖息于树根之下隐匿安详，欢游于空旷之处。
§10
10.
Bhāvetvā bhavanāsāya, hetuṃ bhāvanamuttamaṃ;
为成就修行所希求之法重要因缘而精进培养，
Ahaṃ gāme vasissāmi, pāpento janataṃ sivaṃ.
我将住于村落中，行善使民众得安乐。
§11
11.
Ramanti mama puttā te, pantasenāsane kakā;
我子等在树荫下嬉戏，犹如树荫帷幕般安稳；
Tesaṃ mahattaro santo, theroyaṃ vasabho mahā;
彼中最为尊贵者，是长老之中这尊大长老。
Dhutapāpo dhutaṅgaggo, ñātoyaṃ mama sāsaneti.
『除者』者除灭也，『罪恶』者恶业也，『除灭恶业』即除灭恶业，『知者』者知晓也，『这是我所教诲者』者，此为我所教诲也。
Evaṃ bhagavā hatthaṃ ukkhipitvā candamaṇḍale paharanto viya therassa guṇe pakāsesi, tato so tassa guṇakathaṃ sutvā sayampitaṃ ṭhānantaraṃ kāmayamāno yannūnāhaṃ anāgate aññatarassa sammāsambuddhassa sāsane dhutaṅgadharānaṃ aggo bhavissāmīti taṃ ṭhānantaraṃ patthento bhagavato pādamūle nipajji, satthā taṃ kāraṇaṃ upaparikkhitvā ito kappasatasahassamatthake gotamo nāma satthā uppajjissati. Tvaṃ tadā dhutaṅgadharānaṃ aggo hutvā kassa poti paññāyissatīti byākaraṇa madāsi. Tato paṭṭhāya so somanasso puññakammaṃ katvā tato cuto devamanussesu devissariyaṃ anubhavanto vipassīsammāsambuddhakāle ekasāṭako nāma brāhmaṇo hutvā mahādānaṃ adāsi. Tato cuto kassapasammāsambuddhe parinibbute bārāṇasīnagare bārāṇasīseṭṭhi hutvā nibbatto dānādīni puññāni katvā tato cavitvā saṃsāre saṃsaranto dasavassasahassā yukesu manussesu bārāṇasiyaṃ eko kuṭumbiko hutvā nibbatti. So panāyaṃ kuṭumbiko araññe jaṅghāvihāraṃ anuvicaranto paccantime janapade araññāyatane aññataraṃ paccekabuddhaṃ addasa. So ca paccekabuddho tattha cīvarakammaṃ karonto anuvāte appahonte saṃharitvā ṭhapetuṃ āraddho. Kuṭumbiko taṃ disvā bhante kiṃ karothāti pucchi. So paccekabuddho appicchatāya tena puṭṭho na kiñci vutto hoti. So cīvaradussaṃ nappahotīti ñatvā attano uttarasāṭakaṃ paccekabuddhassa pādamūle ṭhapetvā agamāsi. Paccekabuddho taṃ gahetvā anuvātakaṃ āropento cīvaraṃ katvā pārupi. Kuṭumbiko jīvitapariyosāne kālaṃ katvā tāvatiṃsabhavane nibbattitvā tattha yāvatāyukaṃ dibbasampattiṃ anubhavitvā tato cavitvā bārāṇasito tiyojanamattake ṭhāne aññatarasmiṃ nagare nibbatti, tassa mātāpitaro nandiyoti nāmaṃ akaṃsu, tassa satta bhātaro ahesuṃ, sesā cha bhātaro nānākammantesu byāvaṭā mātāpitunnaṃ posenti. Nandiyo pana akammasīlo geheyeva vasati. Tasmā tassa sesā kujjhanti. Mātāpitaropi nandiyaṃ āmantetvā ovadanti. So tuṇhī hoteva. Athāparasmiṃ samaye gāme nakkhattaṃ saṅghuṭṭhaṃ, tadā so mātaraṃ āha. Amma sāṭakaṃ dehi, nakkhattaṃ kīḷissāmīti, sā dhota- vatthaṃ nīharitvā adāsi, amma thūlaṃ idanti, sā aññaṃ nīharitvā adāsi, tampi paṭikkhipi. Atha naṃ mātā āha. Tāta yādise mayaṃ gehe jātā, natthi ito sukhumatarassa paṭilābhāya puññanti, labhanaṭṭhānaṃ gamissāmi ammāti. Putta ahaṃ ajjeva tava bārāṇasīnagare rajjapaṭilābhaṃ icchāmīti āha. So sādhu ammāti mātaraṃ vanditvā padakkhiṇaṃ katvā pakkāmi. Mātuyā panassa evaṃ ahosi. Kahaṃ so gamissati, pubbeviya idhavā etthavā gehe nisīditvā āgacchatīti, so pana puññaniyāmena codiyamāno gāmato nikkhamitvā bārāṇasiṃ gantvā senaguttassa gehe paṭivasati, athekadivasaṃ so tassa kammakārehi saddhiṃ sallapanto nisīditvā pacalāyanto supinaṃ addasa. Mukhena antaṃ nikkhamitvā sakalajambudīpe pattharitvā antokucchimeva pāvisi. Pabuddho so bhīto mahāsaddamakāsi. Atha naṃ mahāsenagutto pucchi. Nandiyo supinaṃ addasanti āha. Atha tena kīdisanti puṭṭho kathesi, tato senagutto taṃ attano kulūpagaṃ paribbājikaṃ pucchi ko tassa vipākoti. Paribbājikā yadi bho itthī passati. Sattadivasabbhantareyeva abhisekaṃ labhati, yadi puriso passati, tatheva rājā hotīti kathesi. Senagutto tassā taṃ kathaṃ sutvā imaṃ mama ñātiṃ karomīti attano satta dhītare pakkositvā paṭipāṭiyā pucchi. Nandiyassa santike vasathāti, sesā sabbā na icchiṃsu, na mayaṃ jānāma etaṃ adhunāgataṃ kulavantaṃ vā dukkulavantaṃvāti. Atha kaṇiṭṭhikaṃ pucchi. Sā yassa maṃ mātāpitaro dassanti. Tesaṃ vacanaṃ na bhindissāmīti sampaṭicchi, atha senagutto nandiyaṃ pakkositvā attano dhītaraṃ datvā tassa mahāsampatti madāsi. Tato sattame divase nandiyo tattha tattha āhiṇḍanto rañño maṅgaluyyānaṃ passissāmīti gantvā dhaṅgalasilāpaṭṭesasīsaṃ pārupitvā nipajji, so ca bārāṇasīrañño kālaṅkatassa sattamo divaso hoti. Amaccāca purohitoca rañño sarīrakiccaṃ kāretvā rājaṅgaṇe nisīditvā mantayiṃsu. Rañño ekāva dhītā atthi, putto panassa natthi. Arājikaṃ rajjaṃ na tiṭṭhati. Phussarathaṃ vissajjessāmāti. Te kumudapattavaṇṇe cattāro sindhave yojetvā setacchattapamukhaṃpañcavidharājakakudhabhaṇḍaṃ rathasmiṃyeva ṭhapetvā rathaṃ vissajjetvā pacchato turiyāni paggaṇhāpesuṃ. Ratho pācīdvārena nikkhamitvā uyyānābhimukho ahosi. Paricayena uyyānābhimukho gacchati. Nivattemāti keci āhaṃsu. Purohito mā nivārayitthāti āha. Ratho kumārakaṃ padakkhiṇaṃ katvā ārohaṇasajjo hutvā aṭṭhāsi. Purohito pārupaṇakaṇṇaṃ apanetvā pādatalāni olokento tiṭṭhatu ayaṃ dīpo. Dvisahassadīpa parivāresu catūsu mahādīpesu ekarajjaṃ kātuṃ samatthotivatvā tassa dhitiṃ upadhāretuṃ tikkhattuṃ turiyāni paggaṇhāpesi. Atha kumāro mukhaṃ vivaritvā oloketvā kena kāraṇena āgatatthāti āha, deva tumhākaṃ rajjaṃ pāpuṇātīti, rājā kahanti, devattaṃ gato sāmīti, kati divasā atikkantāti, ajja sattamo divasoti. Putto vā dhītā vā natthīti, dhītā atthi deva. Putto na vijjatīti, tenahi karissāmi rajjanti, te tāvadeva abhisekamaṇḍapaṃ kāretvā rājadhītaraṃ sabbālaṅkārehi alaṅkāritvā uyyānaṃ netvā kumārassa abhisekaṃ akaṃsu, athassa katābhisekassa satasahassagghanakaṃ vatthaṃ ānesuṃ, so kimidaṃ tātāti āha, nivāsanavatthaṃ devāti, nanu tātā thūlaṃti, manussānaṃ paribhogavatthesu ito sukhumataraṃ natthi devāti, tumhākaṃ rājā evarūpaṃ nivāsesīti, āma devāti. Na maññe puññavā tumhākaṃ rājāti vatvā handa suvaṇṇabhiṅkāraṃ āharatha, labhissāma vatthanti, te suvaṇṇabhiṅkāraṃ āhariṃsu, so uṭṭhāya hatthe dhovitvā mukhaṃ vikkhāletvā hatthena udakaṃ ādāya puratthimadisāya abbhukkiri, tāvadeva ghanapathaviṃ bhinditvā soḷasakapparukkhā uṭṭhahiṃsu, puna udakaṃ hatthena gahetvā dakkhiṇaṃ pacchimaṃ uttaranti evaṃ catassopi disā abbhukkiri, sabbadisāsu soḷasa soḷasa hutvā catusaṭṭhikapparukkhā uṭṭhahiṃsu, so ekaṃ dibbadussaṃ nivāsetvā ekaṃ pārupitvā nandiyarañño vijite suttakantikā itthiyo mā suttaṃ kantantūti bheriṃ carāpethāti vatvā chattaṃ ussāpetvā alaṅkatapaṭiyatto hatthikkhandhavaragato nagaraṃ pavisitvā pāsādamabhiruyha mahāsampattiṃ anubhavi. Aho tadā paccekabuddhassa dinnānuvātakassa vipāko. Tenāhu porāṇā.
如是，世尊扬起手掌，宛若于月轮环绕击打一般，昭示长老德行。之后，长老听闻那德行之说，安卧追念间思念着：『若非未来，我定当于某一正觉者的教法中成为除灭恶业之首。』瞻仰此安卧处，屈膝至世尊足下，师尊察觉此因缘，预言此间过亿劫后，将出现名为果德玛者之导师。那时，他将成为除灭恶业之首，谁又能了解？世尊如此开示。继而，长老心欢喜，行善果报。之后，断灭于天人及人间，身为正觉者之时，生为一名名叫『萨塔卡』的婆罗门，行大布施，积累福德。之后，当正觉者咖萨巴圆寂时，在巴拉那西城成为富商，成就各种善行，后离世轮回，历经万十千年，在人中成为巴拉那西一户人家。该家人，在森林中巡行丛林行者之时，见一名独觉圣人正在穿衣，整理，收敛衣物欲置放。该户人家见之问曰：『善士，你作何事？』独觉圣人答曰：『无所可言。』知晓其不欲佩带衣衣，将其置于其脚下后离开。独觉圣人接过衣物，穿戴整齐。此户人家因命终后，生于天界，享受三十天的天福。之后，飞升巴拉那西，居于十余由旬外某城。此人之父母名曰难提，有七兄弟，余六兄皆从各种手艺维持父母。难提无所事事，故其余兄弟皆怨恨，父母亦劝难提，然其安然不应。后来某时分，村中聚集星辰，呼其母曰：『母亲，赐我星辰，令吾欢娱。』其母脱衣物赠之，又有所赠及回赠。母亲又言：『我等本家同生，无他善业可得，今我当往尔所居之地积福。儿，我今日盼望你在巴拉那西获得王室恩赐。』难提答曰：『善哉母亲。』于母拜足环绕后离去。母亲思念曰：『他将往何处？昔日常于此家坐卧今何来？』难提因善业感召启行，离村往巴拉那西，居于胜者家中。某日，见难提与其职工交谈，因言语激动入睡，其口略启，向整个印度陀邑口出遗言。其声大震，胜者闻之大惊。胜者问曰：『难提何事？』问者言其梦境，胜者遂问其为谁之果报，若为游方者，则女子七日内得灌顶，若为男子，则即成王。胜者听其言，即受其誓愿，召其七姐妹依序问讯。于难提处家居，余兄弟不悦，无人知晓此为新兴富户还是贫贱人家。之后，于兄弟长者问曰：『此人乃我等父母所见者。』难提许诺不违其言。胜者遂赠与难提七姐妹，赋予极大财富。第七日，难提四处游行，观察王宫花园，焚香拜礼，时为巴拉那西国王冕下第七日。王宫长老及祭司集议王之大事。王仅有一女，无子。无正当继承人，意欲废弃继承权。四位色泽如莲花者，将诸宝物置于车中，车前设帷帐，车自南门出，面向园林。有人阻止车前行，此车绕行一周，八达成阵。祭司视察站立曰：『此为灯国也。』这四灯围绕诸王国而建，王之领土遂具备坚固治安。王子开启口观望，问曰：『为何而来？』对曰：『诸天降临尔等国土，诸天之意为王已达，已过七天，今日第七日。』王子或女无人，唯有其女。吾当为尔治理国事，即修建加冕堂，盛饰王女，率至园中，乃为加冕。加冕已毕，进献值千金之衣，君臣佩戴。问曰：『此为何物？』答曰：『乃居所衣物，非奢华衣物乃人间享用之衣。天帝曰：此乃尔等王室之居所。』答曰：『然天帝。』世尊示曰：不当一味以有福德王称呼汝等，取其黄金宝饰，金刚砍伐树木，树起木杆十六，取水净洗，刨开坚地，树起十六棵大树。再取水北东南西四方开凿，增长至六十六树。独留一树灯，举灯照明。树下南难提王国酒郎，妇女唱歌跳舞，升举华盖，持以装饰，持手进入城中，登楼宫殿，享福至极。斯为独觉圣人之护卫侍者果报显现，是昔时之事。
§12
12.
Yathā sāsapamattamhā, bījā nigrodhapādapo;
如种子之于无花果树，
Jāyate satasākhaḍḍho, mahānīlambudopamo.
一百枝繁盛生长，宛若广大无边的深蓝蓄水池。
§13
13.
Tatheva puññakammamhā, aṇumhā vipulaṃ phalaṃ;
如善业之于微细且广大之果，
Hotīti appapuññanti, nāvamaññeyya paṇḍitoti.
亦即微小善业，智者不可轻视之。
Evaṃ gacchante kāle ekadivasaṃ devī rañño sampattiṃ disvā aho tapassīti kāruññākāraṃ dassesi. Kimidaṃ devīti ca puṭṭhā atimahatī te deva sampatti. Atītamaddhānaṃ kalyāṇaṃ katattā. Idāni anāgatassatthāya kusalaṃ karothāti āha. Kassa dassāma. Sīlavantā natthīti. Asuñño deva jambudīpo arahantehi, tumhe dānaṃ sajjetha, ahaṃ arahante lacchāmīti āha. Punadivase rājā mahārahaṃ dānaṃ sajjāpesi. Devī sace imissā disāya arahanto atthi, idhā gantvā amhākaṃ bhikkhaṃ gaṇhantūti uttarahimavantābhimukhī pupphāni uddhaṃ khipitvā urena nipajji. Atha tāni pupphāni ākāsato gantvā himavantapadese vasantānaṃ padumavatiyā puttānaṃ pañcasatānaṃpaccekabuddhānaṃ jeṭṭhakamahāpadumapaccekabuddhassa pādamūle patiṃsu. Tathāhi.
一日，女神看见国王的财富，惊叹道：啊，这真是苦行啊！她以慈悲心示现这话。有人问：这是什么女神？她回答说：这是极为尊贵的诸天财富，是过去时代的善果。现在她为未来起见，要行善。她说：我们将显现给谁呢？没有守戒者便无所显现。此时，无人居留在与阿拉汉同在的真珠洲，你们应当施舍，我愿得阿拉汉。又一日，国王广施大布施。女神若知此处诸天有阿拉汉，当来到此处迎接我们比库，向北乡飞花，身披花瓣，俯身致敬。然后这些花上升天空，飞至喜马拉雅山地区，洒落在那儿生长的，五百名独觉者中最高最大的莲花独觉者的足下。如是如此。
§14
14.
Aho passatha bho dāni, vimhayaṃ puññakammuno;
啊，请看，现在，赞叹善业的力量；
Acetanāpi pupphāni, dūtakiccesu byāvaṭā.
无心的花瓣，在使者使命中飘扬；
§15
15.
Kattukāmena lokasmiṃ, sakalaṃ attano vasaṃ;
依愿造作，在世间，自持一切属于自己之事；
Sabbatthāmena kattabbaṃ, puññaṃ paññavatā sadāti.
处处皆当成就，由贤明者成就善业；
Tato mahāpadumapaccekabuddho taṃ ñatvā sesabhātare āmantesi. Mārisā nandiyarājā tumhe nimantesi. Adhivāsetha tassa nimantananti. Te adhivāsetvā tāvadeva ākāsenā gantvā uttaradvāre otariṃsu. Manussā pañcasatā deva paccekabuddhā āgatāti rañño ārocesuṃ, rājā saddhiṃ deviyā gantvā vanditvā patte gahetvā paccekabuddhe pāsādaṃ āropetvā tattha tesaṃ dānaṃ datvā bhattakiccāvasāne rājā saṅghattherassa devī saṅghanavakassa ca pādamūle nipajjitvā ayyā paccayehi na kilamissantu, mayaṃ puññena na hāyissāma, amhākaṃ idha vāsāya paṭiññaṃ dethāti paṭiññaṃ kāretvā uyyāne nivāsaṭṭhānādayo kāretvā yāvajīvaṃ paccakabuddhe upaṭṭhahitvā tesu parinibbutesu sādhukīḷanaṃ kāretvā candanā garuādīhi sarīrakiccaṃ kāretvā dhātuyo gahetvā cetiyaṃ patiṭṭhāpetvā evarūpānampi mahānubhāvānaṃ mahesīnaṃ maraṇaṃ bhavissati, kimaṅgaṃ pana mādisānanti saṃvegajāto jeṭṭhaputtaṃ rajje patiṭṭhāpetvā sayaṃ pabbajaṃ pabbaji, devīpi raññe pabbajite ahaṃ kiṃkarissāmīti pabbajitvā dvepi uyyāne vasantā jhānābhiññaṃ nibbattetvā jhānasukhena vītināmentā āyupariyosāne brahmaloke nibbattiṃsu. Te amhākaṃ bhagavato kāle brāhmaṇakule nibbattitvā buddhasāsane pabbajiṃsu, tadā nandiyarājā dhutaṅgadharānaṃ aggo mahākassapattheronāma hutvā cando viya suriyo viyaca loke pākaṭo hutvā bhagavati pari- nibbute buddhasāsanaṃ ativiya sobheti. Bhariyāpissa bhaddakāpiḷānī nāma ahosīti.
随后，大莲花独觉者知悉此事，召集诸弟子说：魔王南迪耶拉王要请你们，到其宫中。你们都应赴请。他们赴请后乘空而去，降临北乡入口处。人间来五百名诸天独觉者，告诉国王。国王与女神同行，迎接他们，向他们行礼，扶持他们进入宫殿，并赐与布施。宴席终了，国王与女神拜于僧团长老与新组比库足下，祈愿依眷属不生罪过，以善德护持。我等不失善业，愿赋予你们此处居所，修建花园及住处，直至寿终。护持独觉者，令他们圆满涅槃。为此事，修成良善功德，涂香木香等供养，取舍遗骨，建立塔庙。如此盛德诸大德女之死将至，国王悲痛发问：为何如此？于是尊者长子在王国中建立威名，自行出家；女神也随夫出家。我等两人在园中安住，禅定证果，以禅乐灭尽寿终，升入梵天界。他们于世尊时出于婆罗门家，依佛法出家。那时，南迪耶拉王为导师，名大咖萨巴长老，如明月如太阳，现于世间，佛陀般涅槃后佛法极为显赫。妃子名为善品比拉妮。
§16
16.
Datvā pureko vipine caranto,
先前于林中行走，
Paccekabuddhassanuvātamattaṃ;
如同辟支佛微微随行；
Katvā saraṭṭhaṃ kurudīpasobhaṃ,
已成森林庄严，峻峭山峰光彩，
Mahānubhāvo vasudhā dhiposi.
伟大威德主宰大地之主。
§17
17.
Tumheca bhonto khalu sīlavante,
然而诸位仁者，诚哉有德者，
Dadātha dānāni anappakāni;
应当赐与无缺的布施；
Taṃ vo patiṭṭhāca bhavantarasmiṃ,
那时你们的安稳立处，
Cintāmaṇiṃ kappataruṃva sāranti.
如同宝珠树般生长茂盛。
Nandiyarājassa vatthuṃ pathamaṃ. · 难地亚王的故事为第一。
12. Aññataramanussassa vatthumhi ayamānupubbīkathā
十二、某人所居之处的渐次说法
Amhākaṃ bhagavati parinibbute pāṭaliputtasamīpe aññatarasmiṃ gāme aññataro duggatamanusso vasati, so panekadivasaṃ aññataraṃ gāmaṃ gacchanto dve sāṭake nivāsetvā mahantaṃ aṭaviṃpāpuṇi, tadevaṃ gacchantaṃ disvā etassa vatthaṃ gaṇhissāmīti eko coro anubandhi, so dūratova āgacchantaṃ coraṃ disvā cintesi, ahametasmā palāyituṃ vā tena saddhiṃyujjhituṃ vā na sakkomi, ayamāgantvā avassaṃ anicchantassāpi me vatthaṃ gaṇhissati. Mayāpissa niratthakena harituṃ na sakkā, dānavasenassa dassāmīti sanniṭṭhāna makāsi, atha coro āgantvā vatthakaṃ parāmasi, atha so puriso cittaṃ pasādetvā imaṃ mama vatthadānaṃ bhavabhogasukhatthāya paccayo hotūti vatthaṃ datvā ducchāditattā mahāmaggaṃ pahāya aññena jaṅghāmaggena gacchanto āsivisena daṭṭho kālaṃ katvā himavantappadese dvādasayojanike kanakavimāne nekaccharāsahassaparivuto nibbatti. Vimānaṃ panassa parivāretvā tiyojanike ṭhāne kapparukkhā nibbattiṃsu, so mahantaṃ dibbasampattiṃ disvā somanassaṃ pavedento āha.
我们世尊涅槃后，在巴塔利布塔附近的某乡村，住着一个恶道堕落的人。某日在往另一乡村去，住在两座小屋中期间，进入一片大森林。有一贼见他如此前行，想取走他的住处。贼远远地看到此人，心中想：“我既不能逃离他，也不能与他奋力拼斗，此人来了，我的住处乃至必被夺走。即使他来到，我也绝不能放弃此地，应多加防备。”贼因贪欲无法夺得财宝，便制造假象。随后贼来到该住处，趁机抓紧机会贿赂此人，说明这住处乃生计安乐的条件。他接受了住处赠予，为摆脱压迫，抛弃原有贵重的道路，换过别的山林路径。然后便带着箭矢，前往被发现的喜马拉雅山区。那里有十二由旬的金殿，周围有九万飞翔诸神。将殿宇环绕的三由旬地方生着咖拜罗树。他观赏这巨大天界财富，心生欢喜说道：
§1
1.
Pariṇāmitamattena, dānassa sakasantakaṃ;
出于深心的变现，施舍便倍增；
Dadāti vipulaṃ bhogaṃ, dibbamissariyaṃ varaṃ.
他给予广大丰盛的财物，堪堪及天施的赐福。
§2
2.
Dvādasayojanubbedhaṃ, duddikkhaṃ cakkhumūsanaṃ;
此处距离十二由旬，极为难以企及，目力亦难及。
Kūṭā gāravarupetaṃ, sabbasovaṇṇayaṃ subhaṃ.
其上筑有高阁坚固如山，遍满纯金，光彩殊胜。
§3
3.
Mama puññena nibbattaṃ, nekarāgaddhajākulaṃ,
因我功德所感所致，远离爱欲烦恼缠绕，
Tatheva parisuddhehi, vitānehi ca laṅkataṃ.
亦如其地清净无秽，被净洁台阶围绕。
§4
4.
Pāsādapariyantamhi, dibbavatthāni lambare;
围绕宫殿周围，有诸天金树垂拂枝叶，
Vāteritā te sobhanti, avhentāva sudhāsino.
随风轻摆，彼如月光般清凉光明。
§5
5.
Pāsādassa samantā me, bhūmibhāge tiyojane;
我的皇宫周围，地界宽广，广袤三十由旬；
Icchiticchitadātāro, jātāsuṃ surapādapā.
天界众神自愿赠施三生间的供养，永不断绝。
§6
6.
Tattha naccehi gītehi, vādehi turiyehi ca;
其中有歌舞应和、器乐伴奏、四重和音，
Ne kaccharāsahassehi, modāmi bhavane mama.
不以千百琵琶的声响比拟，我在吾宫内欢喜畅乐。
§7
7.
Na sammā dinnavatthassa, akkhette phalamī disaṃ;
对未正当布施的田产，不收获果实于其中；
Khette sammā dadantassa, ko phalaṃ vaṇṇayissatīti.
唯有正当布施的田土，果实才有资格被称扬。
§8
8.
Evaṃ vidhampi kusalaṃ manujo karitvā,
如是方法，善业人类成就，
Pappoti dibbavibhavaṃ munivaṇṇanīyaṃ;
得享天人殊胜，圣者称赞；
Mantvāna bho dadatha dānavaraṃ susīle,
思虑周全，则施予宽广，守护善戒，
Saddhāya suddhamanasāssa visesabhāgīti.
以清净信心并明净心境，具足殊胜份。
Aññataramanussassa vatthuṃ dutiyaṃ. · 某人的故事为第二。
13. Visamalomakumārassa vatthumhi ayamānupubbīkathā
13. 关于秃毛王子家中所述渐进说法
Atīte kira imasmiṃ jambudīpe kassapo nāma sammāsambuddho pāramiyo pūretvā sabbaññutaṃ patto lokassa dukkhāpanudo sukhāvaho paṭivasati lokaṃ nibbāṇamahānagaravare paripūrento. Tasmiṃ samaye aññataro puriso satthu dhammadesanaṃ sutvā pasanno bhikkhusaṅghassa dānaṃ dento sīlaṃ rakkhanto uposathakammaṃ karonto nānāvidhāni puññakammāni katvā suttappabuddhoviya gantvā devaloke nibbatti sabbaratanamaye dibbavidhāne devaccharāsahassaparivuto. Tattha yāvatāyukaṃ ṭhatvā tato cuto amhākaṃ bhagavati parinibbute jambudīpe pāṭaliputtanagare āṇācakkavattidhammāsokamahānarindassa aggamahesiyā kucchimhi nibbatti. Tassa nāmaṃ karonto sīse lomaṃ visamaṃ hutvā jātatthā visamalomakumāroti sañjāniṃsu. So kamena viññutaṃ patto balasampanno ahosi. Mahāthāmo abhirūpoca ahosi. Dassanīyo pāsādiko yasaparivārasampanno paṭivasati. Tato aparena samayena dhammāsokamahānarindo caturāsītisahassarājaparivuto anantabalavāhano kī ḷā pa ro himavantaṃ gantvā yathābhirantaṃ kīḷitvā āgacchanto candabhāgaṃ nāma gaṅgaṃ sampāpuṇi. Sā pana yojanavitthatā tigāvutagambhīrā ahosi. Tadā sā adhunāgatehi oghehi mahāpheṇasamākulā bahūmiyo ubhokūle uttarantī mahāvegā gacchanti. Tadā rājā gaṅgaṃ disvā ko nāmettha puriso evaṃvidhaṃ mahāgaṅgaṃ tarituṃ samattho bhavissatīti āha. Taṃ sutvā visamaloma kumāro āgantvā vanditvā ahaṃ deva gaṅgaṃ taritvā gantuñca āgantuñca sakkomīti āha. Rājā sādhūti sampaṭicchi. Atha kumāro gāḷhaṃ nivāsetvā makaradantiyā kese bandhitvā gaṅgākūle ṭhito aṭṭhārasahatthaṃ abbhuggantvā usabhamattaṭṭhāne patitvā taritu mārabhi. Tato caṇḍasotaṃ chinditvā taranto gamanā gamanakāle gaṇhanatthāya āgate caṇḍasuṃsumāre pāṇinā paharitvā cuṇṇavicuṇṇaṃ karonto vīsasataṃ māretvā uttāretvā talamuggamma rājānaṃ vanditvā aṭṭhāsi. Rājā taṃ kāraṇaṃ disvā bhayappatto eso kho maṃ māretvā rajjampi gahituṃ samattho. Etaṃ māretuṃ vaṭṭatīti cintetvā nagaraṃ sampatto kumāraṃ pakkosāpetvā amacce āha. Imaṃ bhaṇe bandhanāgāre karothāti. Te tathā kariṃsu, athassa bandhanāgāre vasantassa cattāro māsā atikkantā. Tato rājā catumāsaccayena dīghato saṭṭhihatthappamāṇe saṭṭhiveḷukalāpe āharāpetvā gaṇṭhiyo sodhāpetvā anto ayosāraṃ pūretvā rājaṅgaṇe ṭhapāpetvā visamalomakumāraṃ bandhanāgārato āhārāpetvā amacce evamāha. Bhaṇe svāyaṃ kumāro iminā khaggena ime veḷukalāpe caturaṅgulaṃ katvā chindatu. No ce chindituṃ sakkoti. Taṃ mārethāti āha, taṃ sutvā kumāro ahaṃ bandhanāgāre ci ra vu ttho jighacchāpīḷito āhārena kilamiṃ, yannūnāhaṃ āhāraṃ bhuñcitvā chindeyyanti. Te natthi dāni tuyhaṃ āhāranti āhaṃsu. Tenahi pokkharaṇiyā pānīyaṃ pivissāmīti āha. Te sādhūti pokkharaṇiṃ nesuṃ. Kumāro pokkharaṇiṃ otaritvā nahāyitvā nimuggo yāvadatthaṃ kalalaṃ bhuñcitvā pānīyaṃ pivitvā uṭṭhāya asipattaṃ gahetvā mahājanānaṃ passantānameva aṭṭhāsītihatthaṭṭhānaṃ ākāsaṃ ullaṅghitvā sabbaveḷukalāpe caturaṅgulamattena khaṇḍākhaṇḍaṃ kurumāno otaritvā mūle thūlaayasalākaṃ patvā kiṇīti saddaṃ sutvā asipattaṃ vissajjetvā rodamāno aṭṭhāsi. Tato rājapurisehi kimattaṃ rodasīti vutte ettakānaṃ purisānamantare mayhaṃ ekopi suhado natti. Sace bhaveyya, imesaṃ veḷukalāpānamantare ayo sāraṃ atthibhāvaṃ katheyya, ahaṃ pana jānamāno ime veḷu kalāpe aṅgulaṅgulesu chindeyyanti āha. Tato rājā kumārena katakammaṃ oloketvā pasanno uparājaṭṭhānaṃ bahuñca vibhavaṃ dāpesi, evamassa balasampattilābho nāma na jātigottakulapadesādīnaṃ balaṃ. Na pāṇātipātādiduccaritānaṃ balaṃ. Kassetaṃ balanti. Kassapasammāsambuddhakāle bhikkhusaṅghassa dinnadānādisucaritakammavipākaṃ. Tena vuttaṃ.
过去，据说在此须弥洲（日称占婆提陀）内，有一位名为咖萨巴的正自觉者，圆满了各种波罗蜜多，证得了究竟智，成为世间苦难的悲悯者，广行安乐，遍满世间，常居涅槃的极乐大城。彼时，有一人听闻世尊的教诲，欢喜护持比库僧团，布施施舍，恪守戒律，行持斋戒，并作众多善行，以通达经典之智，得生天界，受天宝充满，环绕众天众神。其处寿命极长，死后转生至果德玛涅槃后的须弥洲，巴塔利城，拜于四方诸王之中，尊崇教法，为王中第一尊王侯。头发杂乱不齐，故名秃毛王子。此人因修习有欲力，具足力量。是位伟大贤士，仪表端庄威严，明朗且慈祥，居于观瞻所及，随从众多。时值他王，号曰教法忧王，统治八万四千诸王，具无边威力，赴喜马拉雅游乐，恣意游玩，始终契合其愿，归来河名曰千佛，河流宽广深远，长达三十由旬。时河水湍急，波浪翻涌，众多鱼类聚集于岸边，奔急流疾行。彼时王思考：见此河流，谁今可渡如此宽大之河？闻此，秃毛王子前来，拜见称道：我作为天人，能渡此河，往来自由无碍。王大喜，予以许可。王子简陋居所内，以鳄鱼牙缚发，立于江岸，淹没至十八肘，跌入水中。迎面魔王持利刃割水，渡水途中，自身持利刃斩击恶魔，杀死五百恶魔，过河达岸，拜见国王。国王见状心生恐惧，怀疑此人若我死，谁能执王权？因忧虑以镇国安民之计，将王子囚禁入牢狱。狱中居四个月。王于四个月满之日，进献六十具长达六十臂的铁链，净治其绳，入宫设在王宫。对囚者言：自今用此铁链断其羽翼，使其不能飞翔，若不成，不得释放。王子闻言，心中忧惧，身禁困苦，思若食得食物，当可断链。狱卒不予食物，于是王子同囚者说：来，饮水于井中。众人应允。王子沐浴净身，潜游井水，食壼中杂糊，饮水，然后起身执利刃，跃阶高台，上下敲击，断开铁链，刀落声响。释放利刃，哭泣站立，国王侍从问其哭何故。王子答言：众囚中无一人欢喜我，如若此链在此处具足效力，我便知已可断，然众囚多有折断。王见王子所为，欢喜赏赐副王位及丰厚财富。此乃真力与财富，非由出生门第、族群之家。非由杀生等恶行所得。此乃咖萨巴正觉时，因惠施比库及行善所感果报。故言如是。
§1
1.
Kassapassa munindassa, kāle aññataro naro;
在咖萨巴山中，有一位特定的人，
Sambuddhamupasaṃkamma, sutvā dhammaṃ sudesitaṃ.
他亲近了正觉者，听闻了教法的美妙宣说。
§2
2.
Paṭiladdhasaddho hutvā, sīlavantāna bhikkhunaṃ;
成为一位有信心者，投奔了有德比库，
Madhurannapāne pacure, adāsi sumano tadā.
以甘甜的饭食与饮水款待，彼时施以欢喜。
§3
3.
Adāsi cīvare patte, tatheva kāyabandhane;
布施了僧衣与袈裟，也同样献给身缚和合之具；
Adā khīrasalākañca, bahū kattarayaṭṭhiyo.
还赠与了牛奶、糖浆以及许多供养日用品。
§4
4.
Adā supassayaṃ dānaṃ, mañcapīṭhādikaṃ tathā;
赐与清净居所、床铺等物，
Pāvāra kambalādīni, adā sītanivāraṇe.
供应袈裟与毯等物，以障护寒冷。
§5
5.
Adā bhesajjadānāni, ārogyatthāya bhikkhunaṃ;
施与药物，为比库之健康而供；
Evaṃ nānāvidhaṃ puññaṃ, katvāna tidivaṃ gato.
如是作了多种功德，三天已然往生。
§6
6.
Tattha dibbavimānamhi, uppanno so mahiddhiko;
彼时其在天宫中，具大神力；
Devaccharāparivuto, devasenāpurakkhato.
众天侍卫环绕，天众军队护卫其侧。
§7
7.
Dibbehi naccagītehi, dibbavāditatantihi;
以天堂中的舞蹈歌唱，以诸天之语的绳索；
Modamāno anekehi, dibbasampattiyā saha.
以诸多的欢悦和天上财富相伴同喜。
§8
8.
Yāvatāyuṃ tahiṃ ṭhatvā, jambudīpe manorame;
在美丽的南瞻部洲中，寿命长久而安住；
Pure pāṭaliputtamhi, dhammāsokassa rājino.
曾在昔日巴塔里城中，作为正法忧伤之王。
§9
9.
Putto hutvāna nibbatti, mahāthāmo mahābalo;
出身为子，具伟大威势与强大力量；
Mahāyaso mahābhogo, āsi buddhādimāmako.
具大名声与大财富，成为了如来之亲属。
§10
10.
Kātabbaṃ kusalaṃ tasmā, bhavasampatti micchatā;
由此可知，应当作善行，因缘于无误堕落之世间现象；
Pāletabba matho sīlaṃ, bhāvetabbañca bhāvananti.
应当守护清净戒律，并应修习禅定及修习法门。
Tato kumāro uparājaṭṭhānaṃ labhitvā sampattiṃanubhavamāno moggaliputtatissattheramādiṃ katvā mahābhikkhusaṅghassa cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayadānā divasena sakkāraṃ katvā sīlaṃ rakkhitvā uposathakammaṃ katvā āyupariyosāne yathākammaṃ gatoti.
于是，年轻王子得位于太子之位，经历勤修，追随长老莫迦利佛陀等，以大比库僧团，付施布施乞衣及布施饭食、座位、病患供养等，日以恭敬奉行，守持戒律，完成伍波萨他仪轨，终其寿命遂成正果。
§11
11.
Evaṃvidhaṃ sucaritaṃ sumano karitvā,
依此造作善行，生欢喜而周全其行；
Bhāgissa nekavibhavassa bhavābhavesu;
将来必得广大利益，脱离世间生死；
Tumhepi bho sucaritaṃ vibhavānurūpaṃ,
尔时诸汝亦当如此善行，令自具足福德之业。
Katvāna nibbutipadaṃ karagaṃ karothāti.
作已涅槃道之支时，谓之行也。
Visamalomakumārassa vatthuṃ tatiyaṃ. · 毗萨玛罗玛童子的故事为第三。
14. Kañcanadeviyā vatthumhi ayamānupubbīkathā
十四、金刚夫人于宅内之此缓次说。
Jambudīpe kira devaputtanagaraṃ nāma dassanīyaṃ ekaṃ nagaraṃ ahosi. Tasmiṃ samaye manussā yebhuyyena pattamahaṃ nāma pūjaṃ karonti, bhagavatā paribhuttapattaṃ gahetvā katānekapūjāvidhānā ussavaṃ karonti. Taṃ pattamahanti vuccati. Tasmiṃ samaye devaputtanagare rājā sabbaratanamayaṃ rathaṃ sabbālaṅkārehi alaṅkārāpetvā kumudapattavaṇṇe cattāro sindhave yojetvā susikkhitasippācariyehi sattaratanapariniṭṭhite asītihatthaveḷagge satthunā paribhuttaṃ selamayapattaṃ muttājālādīhi alaṅkaritvā veḷaggaṃ āropetvā veḷuṃ rathe ṭhapāpetvā nagaraṃ devanagaraṃ viya alaṅkaritvā dhajapatākādayo ussāpetvā toraṇaggha kapantiyoca puṇṇaghaṭadīpamālādayoca patiṭṭhāpetvā anekehi pūjāvidhānehi nagaraṃ padakkhiṇaṃ kāretvā nagaramajjhe susajjitaratanamaṇḍape pattadhātuṃ ṭhapetvā sattame divase mahādhammasavaṇaṃ kārāpesi. Tadā tasmiṃ janapade bahū manussāca devatāca yakkharakkhasanāgasupaṇṇādayoca manussavesena yebhuyyena taṃ samāgamaṃ otaranti, evamacchariyaṃ taṃ pūjāvidhānaṃ ahosi.
据说，在须弥山海外，有一名为天子城的一座可观之城。彼时，人与诸天多共奉事一名为帕陀摩哈的尊者，供养甚盛；世尊持有帕陀摩哈幡帽，依多种供养仪轨设节日庆典。此者即名为帕陀摩哈。彼时天子城中，国王以宝饰齐备的车轮车驾，用莲叶色为瓔珞，四匹马系于车前，配合规范技艺师匠，宝饰轮辐七宝撑托八十根金柱，由世尊加持的硒麻（纤维）旗帜及络索装饰车轮，将车轮安置于车轴，并成就豪华宝车，布置如诸天之城。飘扬旌旗与彩带，并立华门，装饰满满灯华花环。以多般供养仪轨环绕城镇朝拜，于城中央设置装饰华严的宝亭，安置帕陀摩哈舍利。在第七天举办盛大佛法听闻会。于是彼国众多人类、天众、夜叉、罗刹、龙王、鸱鸮等各类众生，广大民众聚集，共同礼赞此供养仪轨，故此礼仪大为殊胜。
Tadā eko nāgarājā uttamarūpadharaṃ agatapubbapurisaṃ ekaṃ kumārikaṃ dhammaparisantare nisinnaṃ disvā tassā paṭibaddhacitto anekākārehi taṃ yā ci tvā tassā aladdhamāno kujjhitvā nāsāvātaṃ vissajjesi imaṃ māressāmīti. Taṃ tassā saddhābalena kiñci upaddavaṃ kātuṃ samattho nāhosi. Athassā nāgo pādato paṭṭhāya yāvasakalasarīraṃ bhogena veṭhetvā sīse phaṇaṃ katvā bhāyāpento aṭṭhāsi. Anaññavihitāya tāya dhammasavaṇabalena aṇumattampi dukkhaṃ nāhosi. Pabhātāya rattiyā taṃ disvā manussā kimetanti kāraṇaṃ pucchiṃsu, sāpi tesaṃ kathetvā evaṃ saccakiriyamakāsi. Tathāhi.
当时，有一龙王，具极美丽相貌，离奢侈先人，仅一少女独坐于佛法净林。其心坚定不移，遇诸种情形皆澄净无恼。彼因嫉妒少女之正念，妄念烦恼起，欲以鼻息魔扰使其罹患不净及疾病，欲令堕魔。然因少女坚固的信心力量，无能为力生此烦恼。后龙王以其脚顶地，遍身以波斯匿身饰环绕，张开鳞盾示威吓敌，伺机而立，终未能以佛法听闻之力引其微恼。清晨夜晚，众人见此异象，问其故由，少女向众说明由此，真实不虚。如此情形。
§1
1.
Brahmacārī ahosāhaṃ, sañjātā idha mānuse;
我曾为修行者，现生身于人间。
Tena saccena maṃ nāgo, khippameva pamuñcatu.
基于此真实，龙王当速速离去。
§2
2.
Kāmāturassa nāgassa, nokāsamakariṃyato;
对贪欲恼害之亚卡而言，不可行使怨恨报复；
Tena saccena maṃ nāgo, khippameva muñcatu.
依此真理，该亚卡应迅速放我离去。
§3
3.
Visavātena khittassa, kupitassoragassahaṃ;
我由狂风所吹动，恼怒之蛇亚卡；
Akuddhā tena saccena, so maṃ khippaṃ pamuñcatu.
依此不怒之真理，彼应速速放我离去。
§4
4.
Saddhammaṃ suṇamānāhaṃ, garugāravabhattiyā;
我聆听正法时，伴随着重声如雷之震响；
Assosiṃ tena saccena, khippaṃ nāgo pamuñcatu.
依此真理，那亚卡应迅速放我离去。
§5
5.
Akkharaṃvā padaṃvāpi, avināsetvāva ādito;
无论是字母或词汇，都是无损坏地被最初提出的；
Assosiṃ tena saccena, khippaṃ nāgo pamuñcatūti.
我听闻这真实之理，愿那巨龙迅速得以解脱。
Saccakiriyāvasāne nāgarājā tassā atīva pasanno bhogaṃ viniveṭhetvā phaṇasataṃ māpetvā taṃ phaṇagabbhe nisīdāpetvā bahūhi nāgamānavakehi saddhiṃ udakapūjaṃ nāma pūja makāsi, taṃ disvā bahū nagaravāsino acchariyabbhutajātā aṭṭhārasakoṭidhanena pūja makaṃsu. Tathāhi.
真实行为完成时，龙王对其极为欢喜，舍弃一切享乐，展现百条蛇身，将其安置于大蛇体中，并与众多龙族人族一同坐设水浴礼仪。诸多城市居民见此异事，因惊奇而奉献财富达十八千万。如此者也。
§6
6.
Natthi saddhāsamo loke, suhado sabbakāmado;
世间无有如信心一般，相信者皆所欲成就；
Passathassā balaṃ saddhā, pūjentevaṃ naro ragā.
观察其力量者，当知信心之力，因信而赞礼者如人之爱恋。
§7
7.
Idha lokeva sālattha, bhavabhoga manappakaṃ;
此地世上，乃生死轮回中安乐享受之中心。
Tasmā saddhena kātabbaṃ, ratanattayagāravanti.
因此应当以信心对待，有如尊敬宝物般。
Athevaṃ sā paṭiladdhamahāvibhavā yāvajīvaṃ komāriya brahmacāriṇī hutvā āyupariyosāne kālaṃ katvā tasmiṃyeva nagare rañño aggamahesiyā kucchimhi paṭisandhiṃ gaṇhitvā dasamāsaccayena mātukucchito nikkhami. Nikkhantadivase panassā sakaladevaputtanagare ratanavassaṃ vassi. Tenassā kañjanadevīti nāmaṃ kariṃsu. Samantapāsādikā ahosi. Abhirūpā devaccharapaṭibhāgā. Mukhato uppalagandho vāyati. Sarīrato candanagandho vāyati. Sakalasarīrato bālasuriyo viya raṃsiyo nicchārentī caturatanagabbhe padīpakiccaṃ nāma natthi. Sabbo gabbho sarīrā lokena eko bhāso hoti, tassā rūpasampatti sakalajambudīpe pākaṭā ahosi. Tato sakalajambudīpavāsī rājāno tassā atthāya piturañño paṇṇākārāni pahiṇiṃsu. Sā pana pañcakāme ananulittā pitaraṃ anujānāpetvā bhikkhunū passayaṃ gantvā pabbajitvā vipassanaṃ vaḍḍhetvā saha paṭisambhidāhi arahattaṃ pāpuṇīti.
如此她得到极大的富贵，一生作为贵族的出家女修行者，在寿命终结之时，度过时日，就在那座城中，依照国王亲王之女的身份，举行官方的聚会，历时十个月怀胎生育。在分娩之日，于菩萨天子所在的城镇沐浴珍宝雨。为她取名为甘伽纳天女。她周身莹然如宫殿，身形秀美，有天人光辉，面部散发莲花香气，身躯散发檀香气息。浑身宛如小太阳放射光辉，照耀四方众宝藏，光芒无量。她的全身是世间唯一的光辉，她的容貌美丽不凡，为整个犍陀罗陆地所共同认可。于是各地国王为她的利益，献上五百辆战车。她未有违逆五重欲望，获准见父前往比库僧团，出家修习内观禅定，通过智慧和洞察，最终证得阿拉汉果位。
§8
8.
Sutvāna sādaravasena kumārikevaṃ;
听闻之后，因敬爱之情，以少女之仪态，
Dhammañhi sīlamamalaṃ paripālayantī;
在法中持守清净的戒律，
Laddhāna nekavibhavaṃ vibhavaṃ payātā,
获得独一无二的财宝和地位，
Mā bho pamajjatha sadā kusalappayogeti.
不曾懈怠，常勤修善，
Kañcanadeviyā vatthuṃ catutthaṃ. · 咖加那天女的故事为第四。
15. Byagghassa vatthumhi ayamānupubbīkathā
十五、在虎的住所中，此乃逐渐展开的说法。
Jambudīpe cūlaraṭṭhā sanne bārāṇasīnagare ekaṃ paṃsupabbataṃ vinivijjhitvā mahāmaggo hoti, tattha vemajjhe eko byaggho attano andhapitaraṃ pabbataguhāyaṃ katvā posento vasati. Tasseva pabbatassa vanadvāre tuṇḍilo nāma eko suvapotako rukkhasmiṃ vasati. Te ubhopi aññamaññaṃ piyasahāyā ahesuṃ, tasmiṃ samaye paccantagāmavāsī eko manusso attano mātugāmena saddhiṃ kalahaṃ katvā bārāṇasiṃ gacchanto taṃ vanadvāraṃ sampāpuṇi. Atha suvapotako parihīnattabhāvaṃ dukkhitaṃ taṃ disvā kampamānahadayo taṃ pakkositvā bho kuhiṃ gacchasīti āha, tena parakhaṇḍaṃ gacchāmīti vutte tuṇḍilo bho imasmiṃ vanakhaṇḍamajjhe eko byaggho vasati. Kakkhalo pharuso sampattasampatte māretvā khādati. Mā tvaṃ tena gacchāti āha. Svāyaṃ dubbhago manusso hitakāmassa tassa vacanaṃ anādiyitvā gacchāmevāti āha. Tuṇḍilo tenahi samma yadi anivattamāno gacchasi. Eso byaggho mama sahāyo. Me vacanaṃ tava santikā sutvā na gaṇhātīti. Tassa taṃ anādiyanto so suvarāje paduṭṭhacitto muggarena paharitvā māretvā araṇiṃ aggiṃ katvā maṃsaṃ khādi. Asappurisasaṃsaggo nāme sa idha lokaparalokesu dukkhāvahoyeva. Tathāhi.
在印度大陆的小国，巴拉那西城中，有一座尘堆山，隔绝隐密，形成大道。其上有一只虎，把自己的父母藏于山洞中照料，居住于此。在该山的林边，有一只名为突尼陀的美丽夜猴，栖居在树上。两者彼此相亲相爱为依伴。此时，后方村落中有一名男子，带着母驴一起行走，因纷争而往巴拉那西去，经过那林边的入口。突尼陀见其失意忧伤，心生痛苦，摇动心怀劝说他说：“好朋友，你欲往何处去？”对方回答：“我将前往巴拉那西。”突尼陀说：“请你不要前往那里。那里有一只虎居住在这林中间的片区，凶猛残暴，杀生吞食众生。你切勿与他同行。”男子答曰：“我自身穷苦，无人可助，我必然往去。”突尼陀说：“如果你与你的行伴同行，我便是你的依伴。”男子答：“不，我不采纳你的话，必将前行。”男子不听突尼陀劝告，便前行。后来，那人被一位恶劣心肠的苏婆罗王仆人，用短矛刺杀致死；又被放火焚烧，肉体被食。此人乃恶人往恶趣之因。正如所说。
§1
1.
Mayā kataṃ mayhamidaṃ, iti vessānaraṃ naro;
这是我所作，我是凡人中之凡人；
Samāliṅgati sappemo, dahatevassa viggahaṃ.
他亲吻着我，满怀爱意，如火一般地燃烧着把握。
§2
2.
Madhukhīrādidānena, pemasā paripālito;
用蜜汁乳品等施舍，被爱覆盖保护，
Sorago kupitovassa, ḍasatevassa viggahaṃ.
如同风怒吼，如同闪电般地猛击。
§3
3.
Evaṃ nihīnajaccena, pāpena akataññunā;
如此，由于心地卑劣，因作恶而不知足；
Narā dhamena dīnena, katopi khaṇasaṅgamo.
世人因法而忧苦，即使有短暂的相聚也难得。
§4
4.
Asādhuko ayaṃtevaṃ, jānamānena jantunā;
这不善之人复如是，是由于生生世世的众生；
Muhuttampi na kātabbo, saṅgamo so anatthadoti.
片刻也不应与之接触，因为与之相会无益。
Tato so asappuriso maṃsaṃ khāditvā gacchanto vanakhaṇḍamajjhaṃ sampāpuṇi. Atha byaggho taṃ disvā mahānādaṃ karonto gahaṇatthāya uṭṭhāsi. So byagghaṃ disvā bhayappatto tuṇḍilassa vacanaṃ saritvā ahaṃ bho tava sahāyatuṇḍilassa santikā āgatomhīti āha, taṃ sutvā byaggho attamano ehi sammāti taṃ pakkositvā attano vasanaṭṭhānaṃ netvā khāditabbāhārena taṃ santappetvā pitusantike nisīdāpetvā puna vanakhaṇḍa magamāsi. Athassa pitā puttassa gatakāle tena saddhiṃ sallapanto tassa vacanānusārena tuṇḍilaṃ māretvā khāditabhāvaṃ aññāsi. Tato so puttassa āgatakāle tava sahāyo tena māritoti āha. Taṃ sutvā byaggho anattamano vegena tassa vasanaṭṭhānaṃ gantvā samma tuṇḍilāti saddaṃ katvā apassanto luñcitapattaṃcassa disvā nissaṃsayaṃ tena mārito me sahāyoti socanto paridevanto āgañchi. Atha so asappuriso tasmiṃ tattha gate tassa pitaraṃ pāsāṇena paharitvā māretvā byagghaṃca dāni māressāmīti byagghāgamanamaggaṃ olokento nilīno aṭṭhāsi. Tasmiṃ khaṇe byagghopi āgañchi. So tassā gatakāle tassa tejena bhīto gantvā jīvitaṃ me sāmi dehīti pādamūle urena nipajji, byaggho pana tena katakammaṃ disvā tasmiṃ cittaṃ nibbāpetvā mama sahāyassa sāsanamādāyāgatassa dubbhituṃ na yuttanti cintento taṃ samassāsetvā gaccha sammāti sukhaṃ pesesi. Evañhi sappurisasamāgamo nāma idha lokaparalokesu sukhāvahoyeva, vuttaṃhi.
于是那恶人吃肉而去，进入森林深处。忽有虎见之，高声吼叫以为守护，便起来。那人见虎惊惧，记起唇舌，便说：“我啊，此乃你同伴唇舌来了。”虎听后心安，便命令其靠近，带领居所，拿肉食喂之；饱食后坐于父亲面前，又同其谈笑。依言杀唇舌，以示已杀，显其吃肉之状。于是虎在你来时杀了唇舌，他说：“你的同伴已经被你所杀。”虎闻言意不悦，速往其居所，见唇舌尸体确是他所害，悲伤哀悼而来。然后那恶人现身，将其父岩石击杀，也要杀虎。虎察觉即将有人来，潜伏等待。那时虎亦来了，见父被杀因恐惧而归，跪地泣血。虎见此，内心超然不起杀意，却思念同伴教诲，安慰他道：“你去吧，我来承受教法传承，不致令你遭苦。”如此贤者聚会称为，此乃人间与天上共乐之事，已被如是宣说。
§5
5.
Sabbhireva samāsetha, sabbhi kubbetha santhavaṃ;
要以诚心集合众人，要以一心促成和睦。
Sabbattha santhavo tena, seyyo hoti na pāpiyo.
善良之人所结之友谊,处处皆为更优,不为恶劣者所及。
§6
6.
Sukhāvaho dukkhanudo, sadā sabbhi samāgamo;
带来快乐、消除苦恼者,总是与众善众相聚；
Tasmā sappuriseheva, saṅgamo hotu jantunaṃ.
因此生灵当如善人一般,同善者会和相集；
Tato so byaggho tena mettacittānubhāvena kālaṃ katvā sagge nibbattoti.
于是那猛虎以慈心相待度过时日,得成天界之果；
§7
7.
Evaṃvidhopi pharuso paramaṃsabhojī;
虽然凶猛而残暴者,却常为极端贪食者；
Byaggho dayāyupagato sugatiṃ sumedho;
然猛虎怀慈悲心,具智慧故入善道。
Tasmā karotha karuṇaṃ satataṃ janānaṃ,
所以你应当常行慈悲，时时对众生生起怜悯心，
Taṃ vo dadāti vibhavañca bhavesu bhoganti.
如此者，诸天及一切众生便与汝分享富饶与世间享乐。
Byagghassa vatthuṃ pañcamaṃ. · 虎的故事为第五。
16. Phalakakhaṇḍadinnassa vatthumhi ayamānupubbīkathā
16. 〈果实枝肉之授受：此为依次叙说〉
Sāvatthiyaṃ kireko manusso uttarāpathaṃ gacchāmīti addhānamaggapaṭipanno gimhānamāse majjhaṇhe bahalātapena kilanto hutvā rukkhacchāyaṃ pavisitvā tambulaṃ khādanto phalake nisīdi. Atha uttarāpathenāgacchānto eko tatheva ātapena kilanto āgantvā purimassa santike nisīditvā bho pānīyaṃ atthīti pucchi. Itaro pānīyaṃ natthīti āha. Athassa so mayhampi bho tambulaṃ dehi pipāsitomhiti vatvāpi na labhi. Catukahāpaṇena ekaṃ tambulapaṇṇaṃ kiṇitvā laddho tattheva nisīditvā khāditvā pipāsaṃ vinodetvā tena upakārena tassa sinehaṃ katvā attano gamanaṭṭhāna magamāsi, athā parabhāge so paṭṭanaṃ gantvā nāvāya vaṇijjatthāya gacchanto samuddamajjhaṃ pāpuṇi. Tato sattame divase nāvā bhijji. Manussā macchakacchapānaṃ bhakkhā jātā. So eva puriso arogo hutvā ekaṃ phalakakhaṇḍaṃ ure katvā samuddaṃ tarati. Athe taropi tatheva nāvāya bhinnāya seso hutvā samuddaṃ taranto purimena samāgami. Atha te sattadivasaṃ samudde tarantā aññamaññaṃ sañjāniṃsu. Tesu kahāpaṇe datvā tambulaṃ gahito ekaṃ phalakakhaṇḍaṃ ure katvā tarati. Itarassetaṃ natthi. Atha so kahāpaṇe gahetvā dinnatambulamattasso pakāraṃ saritvā attano phalakakhaṇḍaṃ tassa adāsi. So tasmiṃ sayitvā taranto taṃ pahāya agamāsi, aparo anādhārakena taranto ossaṭṭhaviriyo udake osīditumārati. Tasmiṃ khaṇe samudde adhivatthā maṇimekhalā nāma devadhītā osīdantaṃ taṃ disvā sappurisoti tassa guṇānussarantī vegenā gantvā taṃ attano ānubhāvena samuddatīraṃ pāpesi. Itaraṃpi sā etasseva guṇānubhāvena tīraṃ pāpesi. Atha phalakenotiṇṇapuriso taṃ disvā vimhito kathaṃ purato ahosi sammāti pucchi. So na jānāmi. Apica kho sukheneva tīraṃ pattosmīti āha. Atha devadhītā dissamānakasarīreneva attanā ānītabhāvaṃ ārocentī āha.
当时，在舍卫城，有一人因准备出行北方，正值午时，因酷暑疲惫，便进入树荫中，边嚼凉叶边坐于果枝上。后来，另有一人从北方来，也同样因酷暑疲累，到前者处就坐，问道：『请饮一杯水吧？』前者答道：『无水可饮。』后者仍央求给予凉叶，但未得偿愿。于是前者用四个铜钱买得一片凉叶，坐下吃食，解了渴，又以此恩惠生起亲爱之情，遂启程前往目的地。途中，后者往镇上去，乘船出海做商旅。第七日，船倾覆于海中，人鱼龟类群起相食。前者却健康无恙，割下一块果实的树枝，渡海而来。此时虽船毁残损，他依旧渡海，与前者相会。此后，七日之中，他们不断渡海，彼此认知相识。期间，用铜钱买凉叶，割下果枝渡海，别人无有此物。后来携钱款，呈现出所受凉叶的样貌，将自身的果枝赠予对方。渡海者卸下果枝后离开，另一人则不依靠任何物资，渡海后决心入水。此刻，海中有名为玛尼美迦罗的天女，见其坐而渡海，品德非凡，连忙以自身神力护送届岸。另一人亦由于其能力护送，到达岸边。遂见果枝上的渡海者，惊悸疑惑，道：「他为何如此走在前面呢？」渡海者答：「我不知晓。我只是安然渡过岸罢了。」天女便以显现之神体，宣说自己之所感，开始言说。
§1
1.
Yo mātaraṃ pitaraṃvā, dhammena idha posati;
『护持父母者，依教而行，
Rakkhanti taṃ sadā devā, samudde vā thalepi vā.
此人恒受诸天常护，无论于海中或陆上。』
§2
2.
Yo ce buddhañca dhammañca, saṃghañca saraṇaṃ gato;
若有人皈依世尊、法，及比库僧三宝，
Rakkhanti taṃ sadā devā, samudde vā thalepi vā.
无论在海中还是陆地上，天众恒常护持彼人。
§3
3.
Pañcavidhaṃ aṭṭhavidhaṃ, pātimokkhañca saṃvaraṃ;
五种修行、八种修行，以及戒律守护；
Pāleti yo taṃ pālenti, devā sabbattha sabbadā.
护持此者天众无时无处常加守护。
§4
4.
Kāyena vācā manasā, sucarittaṃ caratī dha yo;
若有人身、口、意，行持善美行为，
Pālenti taṃ sadā devā, samudde vā thalepi vā.
则无论处于海中或陆地，天众恒护之。
§5
5.
Yo sappurisadhammesu, ṭhito dha katavediko;
在善人诸德中立定者，即是行为明了者；
Pālenti taṃ sadā devā, samudde vā thalepi vā.
诸天常常保护他，无论在海中或陆地上。
Tato so āha. · 随后他说。
§6
6.
Neva dānaṃ adāsāhaṃ, na sīlaṃ paripālayiṃ;
我既未曾施与布施，也未曾守护戒律；
Kena me puññakammena, mamaṃ rakkhanti devatā;
以何种善业，诸天护持我乎？
Pucchāmi saṃsayaṃ tuyhaṃ, taṃ me akkhāhi devateti.
我怀疑问汝，愿为我说明，天神！
Devatā āha. · 天人说。
§7
7.
Agādhā pārage bhīme, sāgare duritā kare;
深广而远的险境，恐怖如海，灾难产生于其中；
Bhinnanāvo taranto tvaṃ, hadaye katvā kaliṅgaraṃ.
你当横渡断绝的苦流，于心中刺穿荆棘。
§8
8.
Ṭhatvā sappurise dhamme, attāna manavekkhiya;
坚立于善人之法中，当省察自身；
Khaṇasanthavassa purisassa, adāsi phalakaṃ sakaṃ.
在片刻时光中，男子赠你一块牌匾。
§9
9.
Taṃ tuyhaṃ mittadhammañca, dānañca phalakassa te;
你将此牌及朋友的善法与施舍，
Patiṭṭhāsi samuddasmiṃ, evaṃ jānāhi mārisāti.
安置于大海之中，如此认识魔王的本质。
Evañca vatvā sā te dibbāhārena santappetvā dibbavatthālaṅkārehi alaṅkaritvā attano ānubhāvena sāvatthinagareyeva te patiṭṭhāpesi. Tato paṭṭhāya tameva ārammaṇaṃ katvā te dānaṃ dadantā sīlaṃ rakkhantā uposathakammaṃ karontā āyupariyosāne saggaparāyaṇā ahesuṃ.
言毕，你用神力感召附近城邑，用神圣装饰装点，凭自身力量即立于沙瓦提城中。继而守护此场所，施与布施，持守戒律，修行伍波萨他法，直至寿终，归向天上善趣。
§10
10.
Evaṃ parittakusalenapi sāgarasmiṃ,
如是，即便对利益微小且善法护持之处，如大海般广大，
Sattā labhanti saraṇaṃ khalu devatāhi;
众生确实获得天神的庇护；
Tumhepi sappurisataṃ na vināsayantā,
你们这些善人也莫要灭失善法，
Mā bho pamajjatha sadā kusalappayogeti.
当常勿于懈怠中，持续勤修善行。
Phalakakhaṇḍadinnassa vatthuṃ chaṭṭhamaṃ. · 施与木板片者的故事，第六。
17. Corasahāyassa vatthumhi ayamānupubbīkathā
第十七章 盗贼同伙狱中往事前序说
Amhākaṃ bhagavati parinibbute jambudīpe devadahanagare eko manusso dukkhito tattha tattha vicaranto paccante aññataraṃ gāmaṃ gantvā tattha ekasmiṃ kulagehe nivāsaṃ kappesi. Tattha manussā tassa yāgubhattaṃ datvā posesuṃ, tato so tattha manussehi mittasanthavaṃ katvā katipāhaṃ tattha vasitvā aññaṭṭhānaṃ gantvā aparabhāge corakammaṃ karonto jīvikaṃ kappeti. Athekadivasaṃ corentaṃ taṃ rājapurisā gahetvā rañño dassesuṃ. Rājā taṃ bandhanāgāre karothāti āṇāpesi, te taṃ bandhanāgāraṃ netvā saṅkhalikāhi bandhitvā ārakkhakānaṃ paṭipādetvā agamaṃsu, bandhanāgāre vasantassa tassa dvādasasaṃvaccharāni atikkantāni. Tato aparabhāge tassa pubbasahāyo paccantagāmavāsī manusso kenaci kammena devadaha māgato tattha tattha āhiṇḍanto bandhanāgāre baddhaṃ taṃ addasa. Disvā tassa hadayaṃ kampi, so roditvā paridevitvā kiṃ te mayā kattabbaṃ sammāti pucchi. Tato tena samma bandhanāgāre vasantassa me idāni dvādasasaṃvaccharāni atikkantāni, ettakaṃ kālaṃ dubbhojanādinā mahādukkhaṃ anubhomi. Yāvāhaṃ āhāraṃ pariyesitvā bhuñjitvā āgamissāmi. Tāva maṃ ito muñcanupāyaṃ jānāhīti vutte so sappuriso.
我等于世尊涅槃后，在须弥山洲的天灯城中，有一人类感苦恼，时常四处游走，来到彼处一村庄，安居于某族之家。彼处人类以牺牲供养其食饭，他与众人结为友伴，久居恆处，然后往他方去，后来开始行盗贼之事，以偷盗谋生。某日其盗贼行为被王宫卫士所获，呈请国王过问。国王将其押入拘禁牢房。卫士们解送至牢房，铐以锁链，看守严密，该犯已度过十二周年牢狱之期。后来，其先前的同伙、来自邻村的人，被天灯城差遣，逐处搜查捕拿，终于在牢房中见其被囚。见此，心中震动，哭泣悲痛，问曰：‘我应当为你何所为？’彼人答曰：‘我已于此牢房中度过十二年，期间因吃不饱食，劳苦甚大。我誓言：直到我觅得食物、饱食离狱为止，必不离此牢狱。望你知晓此事，善人为证。’
§1
1.
Rūpena kintu guṇasīlavivajjitena,
然而，若是形态却没有品性与戒德相伴，
Micchālayassa kitavassa dhiyā kimatthaṃ;
对于虚伪欺诈及狡猾心智，还有何益处呢？
Dānā dicāgavigatena dhanena kiṃ vā;
舍施慷慨、广施财物又有何用处？
Mittena kiṃ byasanakālaparammukhenāti.
于恶友及沉迷颓废的时光又有何价值呢？
Evañca pana vatvā sādhu samma karomi te vacananti ārakkhakānaṃ santikaṃ gantvā bhonto yāveso bhattaṃ bhuñjitvā āgacchati. Tāvāhaṃ tassa pāṭibhogo bhavissāmi. Vissajjetha nanti āha, tehi na sakkā bho etaṃ vissajjetuṃ, api ca kho yāvāyaṃ āgacchati. Tāva tvaṃ ayasaṅkhalikāya baddho nisīdissasi, evaṃ taṃ vissajjessāma, no ce na sakkāti āhaṃsu, so evampi hotu sammāti vatvā tassa pādato saṅkhalikaṃ muñcitvā attano pāde katvā bandhanāgāraṃ pavisitvā itaraṃ muñcāpesi. Sopi asappuriso bandhanā mutto na puna taṃ ṭhāna magamāsi, aho akataññuno pakatiṃ ñātuṃ bhāriyaṃ. Yathāha.
如此说道，我真诚称赞你。于是，他来到戒律守护者们面前，尊者，长时间享受饮食后归来。我今当故意作难。请放开他吧，他说，但你们无法放他，他会继续回来。于是你就用铁链锁住他，让他坐着。我们本拟放他，不然说不行。于是他说「行吧」，将脚上的铁链松开，自己用脚蹬开监牢，进入后又打开另一道门。此人无仁慈，不再回到原处，唉，忘恩负义宛如奸亲恶妻。如是说。
§2
2.
Vāripūre yathā sobbhe, nevanto visamaṃ samaṃ;
如同在水城中，有明亮之处，也有参差不齐不平坦的地面。
Paññāyatevaṃsādhussa, bhāvaṃ manasi sambhavaṃ.
智慧者正如是见，对应的事物在心中生起。
§3
3.
Bhāsanti mukhato ekaṃ, cintenti manasā paraṃ;
他们口中说同一件事，心中则思惟不同之物；
Kāyenekaṃ karontevaṃ, pakatāyamasādhunaṃ.
身体亦如同只做一件事，表现出各自不同的性情。
§4
4.
Tesaṃ yo bhāvamaññāsi, sova paṇḍitajātiko;
对于诸法的真实相，能悟解者为智慧之士；
Bahussutopi soyeva, paracittavidūpi so.
即便博闻多识者，亦是他心了知者。
Athassa bandhanāgāre vasantassa dvādasasaṃvaccharāni atikkantāni. Ettakaṃ kālaṃ jighacchāpīḷitena tena āhārattāya paro na yācitapubbo, anucchiṭṭhāhāraṃ labhanadivasato alabhanadivasāyeva bahutarā honti, atha dvādasasaṃvaccharātikkame rañño putto nibbatti. Tadā rājā attano vijite sabbabandhanāgārāni vivarāpesi. Antamaso migapakkhinopi bandhanā muñcāpesi. Dvāre vivaṭamatteyeva bandhanāgāre manussā icchiticchitaṭṭhānaṃ agamaṃsu. So panekova tehi saddhiṃ agantvā ohīyi. Ārakkhakehi tvaṃ bho kasmā na gacchasīti vutte ahaṃ bho paññātabhāvena idāni na gamissāmi. Atīva parihīnagattosmi. Andhakāre gamissāmīti vatvā andhakāre āgate nikkhamma antonagare vissāsikānaṃ abhāvena kuto āhāraṃ labhissāmīti cintento nikkhamma rattandhakāre āmakasusāna magamāsi. Etthāhāraṃ labhissāmīti. Tattha so adhunā nikkhittamatamanussaṃ disvā manussaṭṭhinā maṃsaṃ chinditvā sīsakapāle pakkhipitvā tīhi manussasīsehi katauddhane ṭhapetvā citakato omukkaalātehi aggiṃ katvā susānaṃ nibbāpanatthāyā bhataudakena manussaṭṭhinā ālolento maṃsaṃ pacitvā otāretvā sākhābhaṅgena hirikopīṇaṃ paṭicchādetvā nivatthapilokikaṃ vātāvaraṇaṃ katvānisīdi. Tasmiṃ khaṇe tattha pippalīrukkhe adhivatthā devatā tassa taṃ kiriyaṃ disvā pucchissāmi tāva nanti taṃ upasaṅkamitvā evamāha. Bho tvaṃ ghanataratimirākule mahārattiyaṃ tattha tattha vikiṇṇanaraṭṭhisamākiṇṇe soṇasigālādikuṇapādakākule manussamaṃsabhakkhayakkharakkhasākule tattha tattha pajjalantānekacitakabhayānake susāne manussamaṃsaṃ pacitvā kiṃkarosīti pucchantī āha.
此前被囚禁在牢狱中的王子，忍受十二年的困苦。彼时忍饥挨饿甚重，却未乞求他人施食，或得或不得的剩饭菜日常离离。他历经十二年后出狱，国王遂解开所有牢门。甚至连守卫猛兽鸟类的桎梏也被放开。人们则自由进出牢狱入想去处。王子独自一人赴会，与守卫言曰：“大人，何故不去？”我今因智慧身心疲惫极为沉重，故不去也。说毕，便入黑暗之处，深思若去无依无靠何处求食。故深夜出门，行至幽暗之处身心经历艰辛。于此处得以食物；见其忽然入黑暗之所，心念人肉，割断肉体，将首骨刺之三人头骨所成之鼎中，专心以火焰炼烧。不净者以水清洗，煮熟食肉，还以树枝遮盖羞耻。顿然端坐，闭口止息外境气息。此时，有天神藏身胡椒树上，见此情景后，前来问曰：“汝于极深幽暗之间，食肉作此乎？”遂临近子王说：“大人，于黑暗险窟之地，面对群魔鬼怪、烈火恐怖之中，汝何故烧煮人肉？”
§5
5.
Rattandhakāre kuṇapādakehi,
在黑暗的夜晚，于隐蔽幽微之处，
Samākule sīvathikāya majjhe;
恰在城镇中央的集市中，
Manussamaṃsaṃ pacasī dha sīse,
有人用人肉烹煮，置于锅中，
Vadehi kiṃ tena payojanaṃ teti.
请说此举有何目的？
Atha so āha. · 于是他说。
§6
6.
Na yāgahetu na ca dānahetu,
非因祭祀，亦非因施舍，
Susānamajjhamhi pacāmi maṃsaṃ;
我于集市正中煮食此肉。
Khudāsamaṃ natthi narassa aññaṃ,
世人无有比饥饿更甚者，
Khudāvināsāya pacāmimambhoti.
为灭除饥饿因此烧烤鱼虾。
Tato devatā taṃ tathā hotu, iminā pilotikena vātāvaraṇaṃ karosi. Kimatthametanti pucchantī.
于是天众愿其如是，以此蜜蜂般众多，形成防护罩。有人问此义何为？
§7
7.
Nivatthasākho hirisaṃvarāya,
结网之枝具遮护之功，
Pilotikaṃ tattha pasārayanto;
蜜蜂群聚其上安身，
Karosi vātāvaraṇañca samma,
恰当构筑风之屏障。
Kimatthametaṃ vada pucchito meti.
问者意指欲知道此意何故。
So tassā cikkhanto āha. · 他向她说明时说。
§8
8.
Subhā subhāmissitasītavāto,
清凉爽净之风，洁净且凉爽，
Sayaṃ acittova acittabhāvā;
如同心境本应安稳而清净；
Dehaṃ phusitvāna asādhukassa,
触及身体而觉不安，不善之相，
Akataññuno mittapadhaṃsakassa.
对于不知恩报之同伴所行之事。
§9
9.
Samāvahanto yadi me sarīre,
若于我身中具足此类之苦，
Phusāti taṃ vāyu mamā visitvā;
那个风触及了我的身体，吹拂着我的身躯；
Dukkhaṃ dadātīti visaṃva taṃ bho,
给我带来了痛苦，像毒药那样恶劣，
Parivajjituṃ baddhamimaṃ kucelanti.
因此我被束缚于这污秽之物，难以回避。
Devatā āha. · 天人说。
§10
10.
Ki makāsi bho so katanāsako te,
哎呀，你做了什么，嗳，带来如此破坏？
Dhanañca dhaññaṃ tava nāsayī ca;
你的财物财富都已毁灭；
Mātā pitā bandhavo khetta vatthū,
父母、亲属、田地和家产悉数亏损。
Vināsitā tena vadehi kiṃ teti.
以此言已，当问：『被消灭者为何？』
Tato so āha. · 于是他说：
§11
11.
Yaṃ rājato hoti bhayaṃ mahantaṃ,
所谓根本的恐怖，乃至于王者所畏之大怖，
Sabbassa haraṇādivadhādikañca;
以及一切的抢夺、杀害等诸恶，
Akataññunā sappurisena hoti,
皆由无知之善人所为，
Ārāva so bho parivajjanīyo.
此种恶人，当极为应受摈弃者。
§12
12.
Yamatthi corāribhayañhi loke,
世间有比盗贼更甚的恐怖吗？
Atho dakenāpi ca pāvakena;
又如剑刃之利，
Akataññunā taṃ sakalampi hoti,
如果未曾表示感恩，整体而言都是如此，
Ārāva so bho parivajjanīyo.
这是应当令人远离的恶行，唉！
§13
13.
Pāṇātipātampi adinnadānaṃ,
伤害生命与偷盗，
Parassa dārūpagamaṃ musā ca;
取用他人木材与妄言；
Majjassa pānaṃ kalahañca pesunaṃ,
酗酒与争斗，辱骂他人，
Samphaṃ giraṃ dhuttajanehi yogaṃ.
凡以邪舌者，交合同谤之言，结缔不正之语。
§14
14.
Sabbaṃ anatthaṃ asivaṃ aniṭṭhaṃ,
一切皆为无益、无用、不得利之事，
Apāyikaṃ dukkhamananta maññaṃ;
当知此等乃是堕落之苦无边，
Akataññunā sappurisena hoti;
为未知恩德之善人所不悦，
Ārāva so bho parivajjanīyoti.
故而此人应当远离而弃绝。
Vatvā attanā asappurisasaṃsaggenānubhūtaṃ sabbaṃ dukkhaṃ kathesi, tato devatā ahampi bho satthuno maṅgalasuttadesanādivase imasmiṃyeva rukkhe nisinno.
自己言说亲近不善者之所经历诸苦，继而天众亦言：『我亦当如是，世尊所说吉祥经教之事，皆悉听受而行。』时即坐于此树之下。
Asevanā ca bālānaṃ, paṇḍitānañca sevanā;
不与愚人交往，应与贤者交往；
Pūjā ca pūjanīyyānaṃ, etaṃ maṅgala muttamanti.
应尊敬当受敬重者，此为至善之吉祥。
Gāthāya bālassa dose assosiṃti vatvā tassa pasanno taṃ attano vimānaṃ netvā nahāpetvā dibbavatthālaṅkārehi alaṅkaritvā dibbannapānaṃ datvā mahantaṃ sakkārasammānaṃ katvā attano ānubhāvena tasmiṃ nagare rajje abhisiñcāpesi. So tattha rajjaṃ karonto dānādīni puññāni katvā āyupariyosāne yathākammaṃ gatoti.
有一偈云：‘愚人因过错生烦恼’，所言不虚。于是他欢喜自己的寓所，带领自己洁净沐浴，装饰神树华丽，供养神食，表示极大敬意，以此行持在城中施洒甘露。他治理王政，行施诸善业，至命终时皆得其报。
§15
15.
Evaṃ asādhujanasaṅgamasannivāsaṃ,
转而结交善士纯洁之人；
Sañcajja sādhusucisajjanasaṅgamena;
积持布施等多种善法圆满施行，
Dānādi nekakusalaṃ paripūrayantā,
圆满布施等诸多善法，
Saggā pavaggavibhavaṃ abhisambhunāthāti.
『天上、地上、掌控万物』者，指佛陀作为世尊的殊胜地位。
Corasahāyassa vatthuṃ sattamaṃ. · 第七，盗贼之友的事缘。
18. Maruttabrāhmaṇassa vatthumhi ayamānupubbīkathā
第十八章：关于摩噜多婆罗门家中的渐次说法。
Jambudīpe candabhāgā nāma gaṅgātīre homagāmaṃ nāma atthi. Tasmiṃ eko marutto nāma brāhmaṇo paṭivasati. Tadā so vohāratthāya takkasīlaṃ gantvā gehaṃ āgacchanto antarāmagge ekāya sālāya kuṭṭharogā turaṃ sunakhaṃ disvā tasmiṃ kāruññena nīlavallitakkambilena madditvā pāyesi. Sunakho vūpasantarogo pākatiko hutvā brāhmaṇena attano katūpakāraṃ sallakkhento teneva saddhiṃ agamāsi. Aparabhāge brāhmaṇassa bhariyā gabbhaṃ paṭilabhi, paripuṇṇagabbhāya tāya vijāyanakāle dārako tiriyampatitvā antogabbheyeva mato. Tadā taṃ satthena khaṇḍākhaṇḍikaṃ chinditvā nīhariṃsu, atha brāhmaṇo taṃ disvā nibbindahadayo gharāvāsaṃ pahāya isipabbajjaṃ pabbajitvā araññe viharati. Athassa bhariyā aññena saddhiṃ saṃvasantī ayaṃ maṃ pahāya pabbajitoti brāhmaṇe paduṭṭhacittā bho brāhmaṇaṃ mārehīti sāmikena saddhiṃ mantesi. Tesaṃ mantanaṃ sunakho sutvā brāhmaṇeneva saddhiṃ carati. Athekadivasaṃ tassā sāmiko tā pa saṃ māressāmīti dhanu kalāpaṃ gahetvā nikkhami, tadā tāpaso phalāphalatthāya araññaṃ gato. Su na kho assameyeva o hī yi. Puriso tāpasassāgamanamaggaṃ olokento gacchantare nilīno acchi. Sunakho tassa pamādaṃ oloketvā dhanuno guṇaṃ khāditvā chindi. So puna guṇaṃ pākatikaṃ katvā āropesi. Evaṃ so āropitaṃ āropitaṃ khādateva, atha so pāpapuriso tāpasassāgamanaṃ ñatvā taṃ māressāmīti dhanunā saddhiṃ agamāsi. Athassa sunakho pāde ḍasitvā pātetvā tassa mukhaṃ khāditvā dubbalaṃ katvā bhuṅkāramakāsi, evañhi sappurisā attano upakārakānaṃ paccupakāraṃ karonti. Vuttañhi.
〔释义〕在称为‘印度大陆’的地方，有一条名为‘江布’的河流，其岸边有一个村落，名叫‘号马伽乡’。那里住着一位名为摩噜多的婆罗门。某日，他为了祈愿而携带学问与品德回家，途中来到自家后园一处孤立的厅堂，见到一只患有咳嗽和伤口的狗。摩噜多以慈悲心施以一根涂有蓝蜡的藤条，加以抚慰和喂食。那狗患上了顽固的皮肤病，后经护理逐渐康复，并对婆罗门的恩情有所回报。后来，婆罗门的妻子怀孕，胎儿因生育异常而胎死腹中。当时，佛陀手持断骨，安静地将其掩埋。婆罗门见状，生起厌离心，弃却家业出家修行于森林。其妻子与他人同居，患乱心术，合谋欲害婆罗门。婆罗门察觉，便与主人合谋加以防范。狗亦将此事听闻，便陪同婆罗门行动。一天，其主人携带弓箭准备赴德行禅修之地，途中微怒时，狗咬断了主人的弓弦。主人遂用弓箭攻击狗。狗咬断箭矢，再被重新装上，狗继续咬断，如此反复。后来，狗识破了这恶人欲害主人之图谋，随主人同行。途中，狗被主人踢倒，咬伤主人面部，致其虚弱。此时善人必定报答助己之人以恩。文有说明。
§1
1.
Upakāraṃ karonto so, sunakho katavediko;
他行善助人，这只狗叫做加特维迪迦；
Sattūpaghātakaṃ katvā, isino dāsi jīvitaṃ.
曾杀害众生，伤了主人的生命。
§2
2.
Tiracchānāpi jānanti, guṇamattani kataṃ sadā;
即使是恶兽，也知道何时行善、何时作恶。
Iti utvāna medhāvī, kataññū hontu pāṇinoti.
说：「智者已言，应当心存感恩。」
Tato tāpaso sunakhassa saddenā gantvā tassa taṃ vippakāraṃ disvā kāruññena paṭijiggitvā vūpasantavaṇaṃ balappattaṃ posetvā tattheva vasanto jhānābhiññaṃ nibbattetvā āyupariyosāne brāhmalokaparāyaṇo ahosīti.
于是，以热忱苦行者苏纳加恭敬其名，见其殊胜变化，怀着慈悲心报答，护持坚定的戒律并加以培护，便于彼处安住，具足禅那神通，圆满涅槃，寿终时投生至婆罗门天界。
§3
3.
Sutvāna sādhu sunakhena katūpakāraṃ,
听闻苏纳加之善行，
Mettiṃdisassa pakataṃ isinā ca sutvā;
听闻他敬奉母亲及长者的教诲，
Sammā karotha karuṇañca parūpakāraṃ,
当竭力行善，慈悲利益他人，
Taṃ sabbadā bhavati vo bhavabhogahetūti.
如是善行永恒为你们，因缘成就生死安乐。
Maruttabrāhmaṇassa vatthuṃ aṭṭhamaṃ. · 第八，马鲁达婆罗门的事缘。
19. Pānīyadinnassa vatthumhi ayamānupubbīkathā
19. 关于饮用水的论述是如次的递次说明。
Jambudīpe aññatarasmiṃ janapade kire ko manusso raṭṭhato raṭṭhaṃ janapadato janapadaṃ vicaranto anukkamena candabhāgānadītīraṃ patvā nāvaṃ abhiruhitvā paratīraṃ gacchati. Athāparā gabbhinitthī tāya eva nāvāya gacchati, atha nāvā gaṅgāmajjhappattakāle tassā kammajavātā caliṃsu. Tato sā vijāyitumasakkontī kilantā pānīyaṃ me detha, pipāsitāmhiti manusse yāci. Te tassā vacanaṃ asuṇantā viya pānīyaṃ nādaṃsu, atha so jānapadiko tassā karuṇāyanto toyaṃ gahetvā mukhe āsiñci, tasmiṃ khaṇe sā laddhassāsā sukhena dārakaṃ vijāyi, atha te tīraṃ patvā katipayadivasena attano attano ṭhānaṃ pāpuṇiṃsu. Athāparabhāge so jānapadiko aññatarakiccaṃ paṭicca tassā itthiyā vasananagaraṃ patvā tattha tattha āhiṇḍanto nivāsanaṭṭhānaṃ alabhitvā nagaradvāre sālaṃ gantvā tattha nipajji. Tasmiṃyeva divase corā nagaraṃ pavisitvā rājagehe sandhiṃ chinditvā dhanasāraṃ gahetvā gacchantā rājapurisehi anubandhā gantvā tāyeva sālāya chaḍḍetvā palāyiṃsu. Atha rājapurisā āgantvā core apassantā taṃ jānapadikaṃ disvā ayaṃ coroti gahetvā pacchābāhaṃ gāḷhaṃ bandhitvā puna divase rañño dassesuṃ. Raññā kasmā bhaṇe corakamma makāsīti pucchito nāhaṃ deva coro, āgantukomhīti vutte rājā core pariyesitvā alabhanto ayameva coro, imaṃ mārethāti āṇāpesi. Rājapurisehi taṃ gāḷhaṃ bandhitvā āghātanaṃ nīte sā itthī taṃ tathā nīyamānaṃ disvā sañjānitvā kampamānahadayā muhuttena rañño santikaṃ gantvā vanditvā deva eso na coro āgantuko muñcathetaṃ devāti āha. Rājā tassā kathaṃ asaddahanto yajjetaṃ mocetu micchasi. Tassagghanakaṃ dhanaṃ datvā muñcāpehīti, sā sāmi mama gehe dhanaṃ natthi. Apica mama sattaputtehi saddhiṃ maṃ dāsiṃ karohi, etaṃ muñca devāti āha, atha rājā tvaṃ etaṃ adhunāgatoti vadasi. Etaṃ nissāya puttehi saddhiṃ attānaṃ dāsattaṃ sāvesi. Kimeso te ñāti vā, udāhu upakārakoti pucchanto āha.
在琰伽陀国（即印度大陆）某一个部族中，有一位男子从一个国度周围的乡村中，沿着坎陀波伽河岸边，乘船经过河对岸而去。随后，一位孕妇乘坐同一艘船，船到了恒河中流时，她因风起而感到摇晃不稳。她便请求男子：『请将饮用水给我，我感到口渴。』那些男子们似乎没有听见她的话，便不愿给水。后来，这名乡村人出于慈悲，取水含于口中，立即让这孕妇喝水，孕妇因此安然无恙。船抵岸后，几天之内乡村人各自回到了自己的住处。后来，这乡村人因某事，前往一名女子居住的城镇，四处游走，寻找住处，最终在城门前找到一棵树，于是坐下休息。当日，盗贼闯入城中，破坏宫殿，抢走财宝。在被王宫侍从追赶时，他们在树下放弃赃物并逃跑。次日，王宫侍从来访，见不到窃贼，发现此乡村人，便将他拘禁，次日向国王报告。国王问他何以被拘：他答道『我不是窃贼，是外乡人。』当时国王除名追捕窃贼，到处寻找，最终得知此人即为盗贼，即责令拘留此人。拘禁时，见那女子经过，国王见她被拘禁，心生同情，立刻前往见王说：『她非窃贼，是外来女子，故应释放。』国王询问拘禁者：『你为何怀疑她，应该释放她才对。』拘禁者说：『王舍城我没有财物，那女子与我七个儿子同住，请您释放她。』国王说：『你此言我已记下，今后你要依靠你的儿子们，保持你们的仆役身份。』王又问：『他与你亲属是否有关？比如说是否对你有恩惠？』
§1
1.
Kiṃte bhoti ayaṃ poso, tuvaṃ pucchāmi saṃsayaṃ;
『哪位尊者，这是我的养育者，我问你没有疑惑。』
Bhātā vā te pitā hoti, pati vā devaro tava.
『是你的兄长，也可能是你的父亲，或者是你的丈夫。』
§2
2.
Ñāti sālohito kinnu, udāhu iṇadāyako;
『亲属亲切朋友，譬如是给农夫播种的牛。』
Athopakārako kinnu, kasmāssa desi jīvitaṃti.
『又或者是助人为乐的人，为何你要宣说以此为生呢？』
Tato sā āha. · 于是她说：
§3
3.
Eso me puriso deva, katapubbopakārako;
这是圣洁的天人所为，是早先所作的善行因缘所致；
Atāṇamekikaṃ ceso, dukkhitaṃ maraṇe ṭhitaṃ.
这是一种惟一无二的痛苦，死时所处的痛苦状态。
§4
4.
Vijāyitu masakkontiṃ, gabbhiniṃ dukkhavediniṃ;
士女因怀孕而烦恼，孕育胎儿是令人痛苦的；
Toyena maṃ upaṭṭhāsi, tenāhaṃ sukhitā tadā.
被胎水所包裹，在此照顾我，因而当时我感到安乐。
§5
5.
Bhaṅgakallolamālāya, uttarantaṃ mahaṇṇavaṃ;
因破碎的水浪声响而形成，水流向上游深潭以引渡；
Pahāya pātuṃ kūpassa, yāti loko pipāsito.
离开碗去饮水，世间贪渴者因此而往（水源）处去。
§6
6.
Tatheva vijjamānesu, janesu manujādhipa,
正如世间现有的国王，
Ekasseva manasmiṃhi, guṇaṃ tiṭṭhati sādhukaṃ.
他的心中只执持一种美善的品性。
§7
7.
Pahatvāna mataṃ hatthiṃ, maṃsatthī keci jantuno;
摧毁了贪欲之象与部分有情的心念，
Anubandhanti maṃsatthaṃ, sasaṃ dhāvanta mekakaṃ.
众心相连，彼此如一并行的犬类。
§8
8.
Tatheva vijjamānesu, janesu manujādhipa;
亦如世间现有的国王，
Guṇavanta manubandhanti, sappurisaṃ katavedikaṃ.
有德者相互牵连，成就完美善人之德业。
§9
9.
Tasmā sappurise dhamme, patiṭṭhāsmi narādhipa;
因此，贤人中具有德行的人，是人中之王的根基；
Anussaranti etena, katapubbū pakārakaṃ.
众人俱遵从这一点，因而依此修作以前所未作之善。
§10
10.
Ahañca mama puttā ca, etenamha sukhāpitā;
我与我的儿子们，以此获得安乐；
Jīvitampi pariccajja, muccanīyo ayaṃ mayāti.
甚至舍弃生命，也应当被释放，认为这是必须的。
Tato rājā dovārikaṃ pakkositvā tampi pucchitvā adhunāgatabhāvaṃ ñatvā tassā sappurisadhamme santuṭṭho tesaṃ ubhinnampi mahantaṃ yasaṃ anuppadāsi. Te laddhayasā ta to paṭṭhāya dānādīni puññakammāni katvā saggaparāyaṇā ahesunti.
于是国王派遣使者，考察之后，知晓现状，因贤人之德而心满意足，甚至赐予他们极大的声誉。他们接受了这些声誉后，秉持正法，行施功德，成为往生天上的人。
§11
11.
Dhamme patiṭṭhitamanā api mātugāmā,
心立于法之上者，即使是妇人家属，亦当如是。
Evaṃ labhanti vibhavañca pasaṃsanañca;
如是获得富饶与称赞，
Dhammañca sādhucaritaṃ manasīkaronto,
并且专心于佛法和善行，
Dhammesu vattatha sadā sucisajjanāti.
常在法中活动，随顺良善贤者。
Pānīyadinnassa vatthuṃ navamaṃ. · 第九，施饮水者的事缘。
20. Sahāyassa pariccattajīvitakassa vatthumhi ayamānupubbīkathā
二十、同伴被驱逐离生活时，此处为逐步说明。世尊般涅槃后，于沙瓦提有两位婆罗门，名为索摩婆罗门与索摩达多婆罗门。其中索摩达多婆罗门与索摩婆罗门友好，常派使者往来。某日，索摩达多打败索摩婆罗门，夺取其上衣与标记，携带回家中，对索摩婆罗门说:“我虽单独一人，却能穿越中间巷道；你回去吧，这里最为稳妥。”索摩达多说这话时，确实将上衣拿去，索摩婆罗门虽说“我收下了，那就算了”，但仍不来还回。又有人问索摩达多为何不来还，手中标记未见，称他与孩子们因这个事争吵。索摩达多说“若你们平静，我会回还。”于是赠与标记再回家。从此，两人成为了同伴。后来索摩达多欲做他人妻子之事被人劝阻送给国王。国王见其美色，告诫说:“千万不可做此事，不可再犯。”王反复劝戒他三次，第四次即将离去劝说勿造杀业。虽多次被劝，因执迷不悟，难以制止，正如是。
Bhagavati parinibbute sāvatthiyaṃ somabrāhmaṇo somadattabrāhmaṇoti dve brāhmaṇā vasanti. Tattha somadattabrāhmaṇena saddhiṃ somabrāhmaṇo yebhuyyena dūtaṃ kīḷati. Athekadivasaṃ somadatto somabrāhmaṇaṃ tena parājetvā tassa uttarāsaṅgañca lañchanamuddikañca gahetvā attano gehaṃ gacchanto somabrāhmaṇassa ehi gehaṃ gacchā- māti āha. Tato somo nāhaṃ samma ekasāṭako hutvā antaravīthiṃ otarituṃ sakkomi. Gamanato ettheva me ṭhānaṃ varataranti āha, somadattena evaṃ sati samma imaṃ uttarāsaṅgaṃ gaṇhāti tassa taṃ datvā idāni samma ehīti vuttopi nāgacchati. Puna tena bho kasmā nāgacchasīti puṭṭho samma mama hatthe muddikaṃ apassantā me puttadārādayo mayā saddhiṃ kalahaṃ karontīti āha, atha so evaṃ sante yadā te pahoti. Tadā mayhaṃ dehīti muddikampi datvā taṃ gahetvā gehaṃ agamāsi. Atha te ettakena sahāyā ahesuṃ. Aparabhāge somadattabrāhmaṇaṃ ayaṃ paradārakammaṃ akāsīti manussā gahetvā rañño dassesuṃ. Rājā tassa rūpasampattiṃ disvā rājāṇaṃ akatvā mā bho puna evamakāsīti ovaditvā vissajjesi. Rājā naṃ yāvatatiyavāraṃ ovadanto vissajjetvā catutthevāre gacchathetaṃ āghātanaṃ netvā mārethāti āṇāpesi. Evaṃ pāpakamme niratā anekākārena ovadantāpi na sakkā nivāretuṃ. Tathāhi.
世尊般涅槃后，沙瓦提城中住有两位婆罗门，名为索玛与索玛达德。其中，索玛婆罗门常与索玛达德婆罗门赌博为乐。某日，索玛达德将索玛婆罗门赌败，取走其上衣及印章戒指，正欲返家，便邀索玛婆罗门同往其家。索玛婆罗门答道：「友啊，我如今只剩一件下衣，实无法步入街市，留在此处远胜于前往。」索玛达德闻言，便道：「友啊，那就拿着这件上衣吧。」将上衣还给他，再度邀请道：「友啊，现在来吧。」然而索玛婆罗门仍不肯前往。索玛达德再问：「朋友，你为何还是不来？」索玛婆罗门答道：「友啊，我的印章戒指不在手上，我的妻儿等人便会与我争吵。」索玛达德于是说：「若是如此，待你有能力时再还我。」便将印章戒指也还给他，索玛婆罗门接了之后便一同回家。就这样，二人由此结为挚友。后来，众人抓住索玛达德婆罗门，以其通奸他人妻室之事禀报国王。国王见其相貌出众，不加惩罚，只是告诫道：「朋友，切勿再如此行事。」便将其释放。国王一而再、再而三地告诫后释放，到第四次时，才下令：「将此人押送刑场，处以极刑。」由此可见，沉迷于恶业者，纵经多番劝诫，亦无法令其改过。诚如下文所示。
§1
1.
Soṇā ceva sigālā ca, vāyasā nīlamakkhikā;
有索那与锡迦拉，瓦耶沙与尼蓝马基迦；
Iccete kuṇape sattā, na sakkā te nisedhituṃ.
众生贪恋于此身，不能使其止息。
§2
2.
Tathā pāṇātipātesu, paradāre surāya ca;
诸如杀生、奸淫、酗酒等罪过，
Musāvādesu theyyesu, sattasattā na vāriyāti.
谎言、妄语等恶行，众生不自约束。
Tato rājapurisā taṃ bandhitvā pakkamiṃsu. Tadā somabrāhmaṇo somadattaṃ tathā nīyamānaṃ disvā kampamānahadayo rājapurisānaṃ santikaṃ gantvā imaṃ bho muhuttaṃ mā māretha. Yāva rājānaṃ jānāpessāmīti vatvā rañño santikaṃ gantvā vanditvā ṭhito deva mama jīvitaṃ somadattassa brāhmaṇassa dassāmi. Etaṃ muñcatha. Yadi māretukāmā, maṃ mārethāti āha. Rājā tuṇhī ahosi, rājapurisā somadattaṃ muñcitvā somabrāhmaṇaṃ āghātanaṃ netvā māresuṃ, aho kataññuno kataveditā.
于是宫中臣子将其缚送。彼时，婆罗门索摩见索摩达塔被拘，心中震动，亲往宫廷，对众臣说：『此刻勿杀他，待皇王来处置。』待至王前，恭敬立奏：『天神愿我保索摩达塔婆罗门之命。求释此人。』王默然，宫人释索摩达塔，未杀索摩婆罗门。众臣称赞，感恩不尽。
Hoti cettha. · 这里有偈颂说：
§3
3.
Kakūpakāra mattānaṃ, sarantā keci mānusā;
似雏鸟幼雏之类，有些人自狂妄，
Jīvitaṃ denti somova, somadattassa attanoti.
如所摩达塔之命，是以付出生命。
So tena jīvitadānena devaloke nibbattitvā mahante kanakavimāne devaccharāsahassaparivuto dibbasampattimanubhonto paṭivasati. Tadā somadattabrāhmaṇo eso maṃ maraṇappattaṃ mocesīti vatvā tassatthāya dānaṃ datvā pattiṃ adāsi. Tāvadevassa tato bahutaraṃ devissariyaṃ ahosi devānubhāvañca. Tato so somadevo attano devissariyaṃ olokento sahāyassa attano jīvitadānaṃ addasa. Disvā attabhāvaṃ vijahitvā māṇavakavaṇṇena somadattabrāhmaṇaṃ upasaṅkamitvā paṭisanthāraṃ katvā attānaṃ devaloke nibbattabhāvaṃ pakāsetvā taṃ gahetvā attano ānubhāvena devalokaṃ netvā yathākāmaṃ sampatti manubhavāti vatvā sattāhaṃ devassariyaṃ datvā sattame divase netvā tassa geheyeva patiṭṭhāpesi. Tattha hi dibbasampatti manubhūtassa manussasampatti paṭikkulā hoti. Tato so dibbasampattimanussaranto kiso dubbalo uppaṇḍuppaṇḍukajāto ahosi. Athekadivasaṃ devaputto taṃ olokento tathā dukkhappattaṃ disvā na sakkā manussena dibbasampattimanubhavitunti icchiticchitasampattidāyakaṃ ekaṃ cintāmaṇiṃ datvā tassa bhariyampi attano ānubhāvena rūpavanthaṃ yasavantaṃ vaṇṇavantaṃ atikkantamanussitthivaṇṇaṃ akāsi, aparabhāge te jayampatikā paccakkhato diṭṭhadibbasampattivibhavā dānaṃ datvā sīlaṃ rakkhitvā sahāyadevaputtassa santikeyeva nibbattiṃsūti.
因此，他以生命为资本，在天界中出生，居于宏伟的金殿，周围环绕着一万四千名天神，享受天上的财富。他安住于此时，婆罗门苏摩达特认为：“此人死而获得解脱了。”说罢，为他施舍并给予供养。于是，他在天界获得更多的天人领导身份，并享受天神的感应。然后这位苏摩天神察看自己的天人领袖身份，看见助手以自己的生命为资本，如人类般的形相出现。看见其本来相貌后，他前往苏摩达特婆罗门处，与之相约，说明自己将出生于天界的情形。接着，他带领助手凭借自己的感应力，领往天界，随意享受天界财富。他供养这位天人领袖七天，第七日将其安置在其家中。因为享受天上财富的人，其人间财富便变得相对较贫乏。因此他生活于天界财富之中，却变得瘦弱、虚弱，长满疥癣。有一天，一位天子察看他，见其痛苦，无法再在人间享受天界财富，便给予一颗能净除烦恼、供给予财富的宝石。他使其妻子也因自身感应力变得美丽、尊贵、荣光，与人类的美色不可比拟。过后一部分人赞叹胜利者所现的天界财富之光荣。他们施以布施，持守戒律，就在这位助手天子附近出生。
§4
4.
Mandena nanditamanā upakārakena,
由缓慢、欢喜、用心助益的人，
Pāṇampi denti sujanā iti cintayitvā;
思考“贤人也施予手足”，
Mittaddu mā bhavatha bho upakārakassa;
“不应成为朋友的负担”，
Pāsaṃsiyā bhavatha sādhujanehi niccaṃti.
“应当常被善人称赞”。
Sahāyassa pariccattajīvitakassa vatthuṃ dasamaṃ. · 舍弃生命的朋友事，第十。
Nandiyarājavaggo dutiyo. · 难提亚王品第二。