19. Sampayuttapaccayo · 19. Sampayuttapaccayo
19. Sampayuttapaccayo十九、相应缘
Sampayuttapaccayo vippayuttapaccayoti ekaṃ dukkaṃ. Atthi paccayo natthi paccayoti ekaṃ dukkaṃ. Vigatapaccayo avigata paccayoti ekaṃ dukkaṃ. Imāni tīṇi paccayadukkāni visuṃ paccaya visesāni na honti. Pubbe āgatesu paccayesu keci paccayā attano paccayuppannehi sampayuttā hutvā paccayattaṃ gacchanti, keci vippayuttā hutvā, keci vijjamānā hutvā, keci avijjamānā hutvā, keci vigatā hutvā, keci avigatā hutvā paccayattaṃ gacchantīti dassanatthaṃ imāni tīṇi paccayadukkāni vuttāni.
所谓“联合缘起”与“离散缘起”是一种苦。有缘则有，没有缘则无，这也是一种苦。有断缘则断，无断缘则无断，这也是一种苦。这三种缘起之苦各自不同。过去所生的各种缘中，有的在现存缘生起时，与之联合而缘起，有的则离散，有的已知存在，有的未知存在，有的已断灭，有的未断灭，分别缘起存在。说这些三种缘起苦是为了说明此理。
Ettha ca atthīti kho kaccāna ayameko anto, natthīti kho dutiyo antoti evarūpesu ṭhānesu atthinatthisaddā sassatucchedesupavattanti, tasmā evarūpānaṃ atthānaṃ nivattanatthaṃ puna vigatadukkaṃ vuttaṃ.
此中“有”是第一极限，“无”是第二极限。这“有”与“无”称为存在与不存在的界限，是连续不断的相续断端。因此说这类“有”“无”是无苦的，终归无烦恼。
Sabbepi sahajātā cittacetasikā dhammā aññamaññassa paccayā ceva honti paccayuppannā ca.
一切同出自天然，心与心所诸法互为条件，互相缘起而生。
Kenaṭṭhena sampayutto. Ekuppādatā ekanirodhatā ekavatthukatā ekārammaṇatāti imehi catūhi sampayogaṅgehi samannāgato hutvā saṃyutto ekībhāvaṃ gatoti sampayutto.
何以谓之联合？一念生起，一念灭息，一念持续，一念专心，具足这四种结合而相联，故称联合。
Tattha ekībhāvaṃ gatoti cakkhuviññāṇaṃ phassādīhi sattahi cetasikehi saha ekībhāvaṃ gataṃ hoti, dassananti ekaṃ vohāraṃ gacchati. Aṭṭha dhammā visuṃ visuṃ vohāraṃ na gacchanti, vinibbhujjitvā viññātuṃ na sakkoti. Esa nayo sesesu sabbacittuppādesūti. Sampayuttapaccayadīpanā niṭṭhitā.
所谓“一体化”是指眼识与触等六种心所一起合体统一，这种合一显现为一种觉知。虽然八法各自不称为同一事实，但归于心的整体造作说。至此联合缘起的阐述了结。