3. Kārakakaṇḍa · 3. Kārakakaṇḍa
3. Kārakakaṇḍa三、格用篇
Paṭhamāvibhattirāsi第一格词尾类
Atha nāmavibhattīnaṃ atthabhedā vuccante.
又名不同分法的义理差别称为义的别法。
Kasmiṃ atthe paṭhamā?
何者为第一义？
§289
289.Paṭhamatthamatte.
第一义别义。
Nāmassa abhidheyyamatte paṭhamāvibhatti hoti.
名称的分别义，在第一分法中。
Rukkho, mālā, dhanaṃ.
树木、花鬘、财富。
Ettha ca mattasaddena kattu, kammādike vibhatyatthe nivatteti. Tasmā atthamattanti liṅgatthoyeva vuccati.
这里用分法词尾表示种类，如做、业等，指向义理，故称为义的别法，是词类的义理别称。
Tattha anuccārite sati suṇantassa avidito attho līnattho nāma. Taṃ līnamatthaṃ gameti bodhetīti liṅgaṃ, uccāritapadaṃ.
这里所说的“连说的谛念”，是指听闻时的谛念。因不明了义故称为“含混义”。这含混义的缘起是指要认识其含混义的标志，这标志即是加重的词句。
Taṃ pana pakatiliṅgaṃ, nipphannaliṅganti duvidhaṃ. Tattha vibhattirahitaṃ pakatiliṅgaṃ idhādhippetaṃ liṅga, vibhattīnaṃ visuṃ visuṃ vibhāgaṭṭhānattā.
而所谓明显的标志与隐伏的标志分为两种。其中无分断的称为明显的标志，在此教法中称为“标志”，因分断的也作为标志而分别存在。
Līnaṃ aṅganti liṅgaṃ. Tattha ‘līna’nti apākaṭaṃ. ‘Aṅga’nti avayavo. Liṅgaṃ, nāmaṃ, pāṭipadikanti atthato ekaṃ.
含混的与部分的都属于标志。这里“含混”指未明了的，“部分”指组成部分。标志、名称、施行序列这三者从意义上是一体的。
Liṅgassa attho paramattho, paññattiatthoti duvidho. Tathā visesanattho, visesyatthoti.
标志的意义有二：究竟义与约定义，也称为特异义和受特异义。
Tattha visesanattho nāma sakattho, tassa tassa saddassa paṭiniyato pāṭipuggalikatthoti vuttaṃ hoti. Soyeva tasmiṃ tasmiṃ atthe ādimhi sadduppattiyā cirakālañca saddapavattiyā nibaddhakāraṇattā nimittatthoti ca vuccati . So suti, jāti, guṇa, dabba, kriyā, nāma, sambandhavasena sattavidho hoti.
特异义者，称为所属义，是指各个词自身所特别用于个别对象的意义。所谓属于某义，就是因语义发生、延续很久而由语法约束所导致的标志意义。其例有出生、资质、性质、法、行为、名称、关联七种。
Visesyattho nāma sāmaññattho, bahunimittānaṃ sādhāraṇatthoti vuttaṃ hoti, soyeva taṃtaṃnimittayogā nemittakatthoti ca vuccati, so jāti, guṇa, dabba, kriyā, nāmavasena pañcavidho. Go, sukko, daṇḍī, pācako, tissoti.
受特异义者，称为一般义，是指多因缘共通的普通义，因此也称为共缘义和无缘义。这包括出生、性质、法、行为、名称五种意义，如牛、干旱、鞭、囚犯、三（者）。
Tattha gosaddo yadā jātimattaṃ vadati go jātīti, tadā suti visesanaṃ. Yadā dabbaṃ vadati go gacchatīti, tadā suti ca jāti ca visesanaṃ.
关于“牛”的声音，当仅说其种类时，是说“牛声”；这时是音相的特别称谓。若说“牛走”，则此时指的既是音声，又有种类的特别义。
Sukkasaddo yadā guṇamattaṃ vadati sukko guṇoti, tadā suti visesanaṃ. Yadā guṇavisesaṃ vadati gossa sukkoti, tadā suti ca guṇajāti ca visesanaṃ. Yadā guṇavantaṃ dabbaṃ vadati sukko goti, tadā suti ca guṇajāti ca guṇaviseso ca sambandho ca visesanaṃ.
“猪”的声音当以性质为所指称，若说“猪声”，此时是音声的特别称谓。若说与性质相关的声音为“猪声”，则是音声与性质种类兼具的特别义。若对具有性质的事物说“猪声”，则既是声音所指的性质种类与特别义以及彼此关联的特别称谓。
Daṇḍīsaddo yadā jātimattaṃ vadati daṇḍī jātīti, tadā suti ca dabbañca visesanaṃ. Yadā dabbavantaṃ dabbaṃ vadati daṇḍī purisoti, tadā suti ca dabbañca jāti ca sambandho ca visesanaṃ.
“杖”的声音若仅说其种类时，即称“杖声”，此时是声音和事物的特别义。若说具有事物性质的事物，如“杖声为人”的话，则是声音、种类及其彼此间的关联的特别义。
Pācakasaddo yadā jātimattaṃ vadati pācako jātīti, tadā suti ca kriyā ca visesanaṃ. Yadā kriyānipphādakaṃ dabbaṃ vadati pācako purisoti, tadā suti ca kriyā ca jāti ca kriyākārakasambandho ca visesanaṃ.
“厨师”的声音若仅指种类时，说“厨师声”，这时是声音与行为的特别义。若说发出行为的事物，如“厨师是人”的话，则是声音、种类及行动者之间的关联特别义。
Tissasaddo yadā nāmamattaṃ vadati tisso nāmanti, tadā suti visesanaṃ. Yadā nāmavantaṃ dabbaṃ vadati, tisso bhikkhūti, tadā suti ca nāmajāti ca sambandho ca visesanaṃ.
“三”的声音，仅指名称时，说“三声”，这时是音声的特别称谓。若说具有名称性质的事物，如“三比库”，则是声音、名称、种类及其关系的特别义。
Sabbattha yaṃ yaṃ vadatīti vuttaṃ, taṃ taṃ visesyanti ca dabbanti ca veditabbaṃ. Ettha ca suti nāma saddasabhāvā eva hoti, saddapakkhikā eva. Sabbo saddo paṭhamaṃ sattābhidhāyakoti ca ñāse vuttaṃ. Tasmā sabbattha sutiṭṭhāne sattā eva yuttā vattunti. Sattāti ca tassa tassa atthassa vohāramattenapi loke vijjamānatā vuccati, taṃ taṃ saddaṃ suṇantassa ca ñāṇaṃ taṃtadatthassa atthitāmattaṃ sabbapaṭhamaṃ jānāti, tato paraṃ jātisadde jātiṃ jānāti. Guṇasadde guṇanti evamādi sabbaṃ vattabbaṃ. Liṅga, saṅkhyā, parimāṇānipi visesanatthe saṅgayhanti.
一切所说者，即所有所论述者，都应被特别识别、被了知。这里声音本身即为声音的本性与本质，是声音的标志。所有声音最初被称为“生命”，甚至说是存在者。因此一切声音本质上总与生命相关。所谓“生命”指的即便是其所表示意义的显现，在世间即称为已知。听闻该声音者所识所知，乃对该意义的理解度，即最先了知该意义；继而认识其种类声音（出生之声等），亦应如此认知。类似地，“性质之声”即视为性质，诸如此类，一切皆应如是论述。指示符号、数量、大小等亦都因其特别性而相互联结。
Tattha liṅgaṃ nāma ye itthi, purisānaṃ liṅga, nimitta, kuttā’kappā nāma abhidhamme vuttā, ye ca napuṃsakānaṃ liṅga, nimitta, kuttā’kappā nāma avuttasiddhā, ye ca saddesu ceva atthesu ca visadā’visadākāra, majjhimākārā sandissanti, sabbametaṃ liṅgaṃ nāma.
此处所谓标志，是指女性和男性的标志、相状。此相当于经律论中所说的“比喻”，又称为“名义比喻”。此外，所谓非男性者的标志、相状，是指女性、男性之外的相貌形态，细分为清净与不清净形态，各有不同表现。这些全部统称为标志。
Evaṃ visesana, visesyavasena duvidho attho pubbe vuttassa saddaliṅgassa attho nāma, so saliṅgo, sasaṅkhyo, saparimāṇo cāti tividho hoti.
如是区分特征、特殊性，有两个层义，谓之前所说的声音的标志，此为意义。声音标志有三类，即声相、音数及音量。
Tattha saliṅgo yathā? Saññā, phasso, cittaṃ. Kaññā, puriso, kulaṃ. Mālā, rukkho, dhananti.
其中声相如何？例如感知、接触及心。音数如何？例如一个、两个、三个、多个等。音量如何？例如大、小、深浅等。
Sasaṅkhyo yathā? Eko, dve, tayo, bahū iccādi.
音数的种类有几？一、二、三以及许多等差别。
Saparimāṇo yathā? Vidatthi, hattho, doṇo, āḷhakaṃ iccādi.
音量的种类有几？如长、中、短、极短等。
Api ca suddho, saṃsaṭṭhoti duvidho liṅgattho. Tattha kammādisaṃsaggarahito suddho nāma. So saliṅgo, sasaṅkhyo, saparimāṇo, upasaggattho, nipātattho, pāṭi-padikatthoti chabbidho. Atthi, sakkā, labbhāiccādi idha pāṭipadikaṃ nāma. Tuna, tvāna, tvā, tave, tuṃ, khattuṃpaccayantāpi nipātesu gayhanti.
而且，标志之义还分为纯净与摞积两类。所谓纯净者，是指不与业等烦恼连缀者。此纯净标志包括声相、音数、音量。又分为带附加意义、关系性、顺序性，共六种分类。这里存在可使用、可得等多种差别。例如古语中的音变如“tuna”“tvāna”“tvā”“tave”“tuṃ”等，正因在顺序法中使用，即便有音变也包含于同类标志中。
Saṃsaṭṭho vuttasaṃsaṭṭho, avuttasaṃsaṭṭhoti duvidho. Tattha vuttasaṃsaṭṭho catubbidho samāsena vuttasaṃsaṭṭho, taddhitena, ākhyātena, kitenāti. Tattha samāsena vutto chakārakasambandhavasena sattavidho, bhāvena saddhiṃ aṭṭhavidho vā, tathā taddhitena vutto. Ākhyātena vutto kattu, kamma, bhāvavasena tividho. Kitena vutto chakāraka, bhāvavasena sattavidho. Sabbo suddho ceva vuttasaṃsaṭṭho ca paṭhamāya visayo.
“Saṃsaṭṭho”有二种：已说的(saṃsaṭṭho vutta)与未说的(saṃsaṭṭho avutta)。其中已说的有四类，合称为“vuttasaṃsaṭṭho”：分别是合成词、派生词、定义词和限定词。其中合成词依其关系，有七种，根据意义又分为八种，派生词亦分八类。定义词包括动作者、行为和状态三种；限定词包括行为者和状态者七类。所有清净语词皆属已说词，且是第一分类之一。
Avuttasaṃsaṭṭhopi kattusaṃsaṭṭho, kammasaṃsaṭṭhotiādinā anekavidho. So dutiyādīnaṃ eva visayoti. Ettha ca vibhattiyā vinā kevalo saddo payogaṃ nārahatīti katvā payogārahatthameva chabbidhe suddhe catubbidhe ca vuttasaṃsaṭṭhe paṭhamā payujjati, na atthajotanatthaṃ.
未说的(saṃsaṭṭho avutta)也有分类，如作为动词、行为的未说词等，种类繁多。此即归于第二类主题。除这些细分外，单纯无分解的语音组合，被称为“纯声音”，作为已说四类第一，即基本使用，不含内涵解说。
Kenaci vācakena avuttāni pana kammādīni vibhattīhi vinā viditāni na hontītikatvā atthajotanatthampi kammādīsu dutiyādayo payujjanti. Tasmā atthamatteti idha desantarāvacchedake visayamatte bhummaṃ. Kamme dutiyāiccādīsu pana nipphādetabbe payojane bhummanti evaṃ dvinnaṃ bhummānaṃ nānattaṃ veditabbanti.
某些语词的未说内容虽未详细解说，但依其用法与上下文能知所指之行为等，如第二类的主题被用来表目的。由此可见，意义层面，于句意转换及主题不同时有所区别，二者的领域应当分别明了。
§290
290.Āmantane.
290. 呼格中。
Pageva siddhassa vatthuno nāmena vā nipātena vā attano abhimukhīkaraṇaṃ āmantanaṃ nāma. Adhikāmantane atthamatte paṭhamā hoti. Ettha ca āmantanapadaṃ nāma kriyāpekkhaṃ na hoti, tasmā kārakasaññaṃ na labhati.
“呼请”即以名称或句尾表明对自己之指示或呼唤，称为“āmantana”。形式上具有呼唤之意，首为最重要。此处“呼请”非依赖于行为词，因此不承认其具有语法上的担当，故缺乏作格标记。
Taṃ pana duvidhaṃ sādarā’nādaravasena. Ehi samma, ehi jeti.
但是“呼请”有两种态度：表示敬请或不敬，请来或赶走，其语气分别为“ehi samma”(请正来)与“ehi jeti”(请去)。
Tathā sajīva, nijjīvavasena, bho purisa, vadehi bho saṅkha, vadehi bho saṅkha . Ummujja bho puthusile, ummujja bho puthusileti .
如是活泼生动、具现真实之状，善男子，应当言说，应当呼唤。应当提起，善男子，应当提起。激励善男子的善行，激励善男子的善行。
Tathā paccakkhā’paccakkhavasena, bho purisa, kahaṃ ekaputtaka, kahaṃ ekaputtakāti .
如是以正面与反面的分别呼唤，善男子，何处是独生子，何处是独生子？
Tathā niyamā’niyamavasena, bho purisa, acchariyaṃ vata bho abbhutaṃ vata bho . Yatra hi nāma saññī samānotiādi . Idaṃ āmantanaṃ nāma pageva siddhe eva hoti, na vidhātabbe, na hi pageva rājabhāvaṃ vā bhikkhubhāvaṃ vā appattaṃ janaṃ ‘‘bho rājā’’ti vā ‘‘bho bhikkhū’’ti vā āmantentīti.
如是以规则与不规则的分别，善男子，真是不可思议，真是奇妙。因为有分别故，名为共相等。此为呼唤，只有在适当时机方可确立，不能人为定制，亦非只在王者之身、比库之身，或不成熟者身上呼唤曰“善男子尊者”或“善男子比库”。
Paṭhamāvibhattirāsi niṭṭhito. · 第一格词尾类完。
Dutiyāvibhattirāsi第二格词尾类
Kasmiṃ atthe dutiyā?
此意指何义？第二义为何？
§291
291.Kamme dutiyā.
291、业力之第二义。
Kammatthe dutiyā hoti. Kariyateti kammaṃ, taṃ nibbattikammaṃ, vikatikammaṃ, pattikammanti tividhaṃ hoti.
即为业处之第二义。所造之事谓之业，此业有三种：生起业、变化业、得果业。
Tattha nibbattikammaṃ yathā? Iddhimā hatthivaṇṇaṃ māpeti, rājā nagaraṃ māpeti, mātā puttaṃ vijāyati, bījaṃ rukkhaṃ janeti, kammaṃ vipākaṃ janeti, āhāro balaṃ janeti, jano puññaṃ karoti, pāpaṃ karoti, buddho dhammaṃ desesi, vinayaṃ paññapesi, bhikkhu jhānaṃ uppādeti, maggaṃ uppādeti iccādi.
在那里，所发生的业是怎样的呢？有神力者挥动象鼻，有国王建设城邑，母亲生育子女，种子发芽出树木，业产生业果，饮食生起力量，人们造作善业，造作恶业，佛陀宣说法义，教诲律仪，比库生起禅定，生起道境等。
Vikatikammaṃ yathā? Gehaṃ karoti, rathaṃ karoti, ghaṭaṃ karoti, paṭaṃ vāyati, odanaṃ pacati, bhattaṃ pacati, kaṭṭhaṃ aṅgāraṃ karoti, suvaṇṇaṃ kaṭakaṃ karoti, gehaṃ jhāpeti, rukkhaṃ chindati, pākāraṃ bhindati, vihayo lunāti, pāṇaṃ hanati, bhattaṃ bhuñjati iccādi.
破坏性的业是怎样的呢？造建房屋，制造车轮，烧制瓦器，煮饭烹羹，生火烧木，炼金作金器，拆毁房舍，砍伐树木，破坏围栏，毁坏住处，杀生夺命，吃饭饮食等。
Pattikammaṃ yathā? Gāmaṃ gacchati, gehaṃ pavisati, rukkhaṃ ārohati, nadiṃ tarati, ādiccaṃ passati, dhammaṃ suṇāti, buddhaṃ vandati payirupāsati iccādi.
护持性的业是怎样的呢？行往乡村，进入房屋，攀登树木，渡过河流，观见世间，听闻法义，顶礼佛陀，恭敬供养等。
Pakatikammaṃ, vikatikammanti duvidhaṃ. Suvaṇṇaṃ kaṭakaṃ karoti, kaṭṭhaṃ aṅgāraṃ karoti, purisaṃ ṭhitaṃ passati, purisaṃ gacchantaṃ passati, bhikkhuṃ passati sataṃ, sampajānaṃ, abhikkamantaṃ, paṭikkamantaṃ, ālokentaṃ, vilokentaṃ, samiñjentaṃ, pasārentaṃ.
作用性的业和破坏性的业分为两种。作用性的业如铸造金器，炼木成炭，见稳立之人，见行走之人，见比库。具足正知，前进、后退，照视，端详，隐忍，伸展等皆属破坏性的业。
Ettha ‘purisaṃ, bhikkhu’nti pakatikammaṃ, ‘ṭhitaṃ, sataṃ’iccādīni vikatikammāni.
此中‘见人，见比库’为作用性的业；‘稳立、正知’等则属于破坏性的业。
Dhātukammaṃ, kāritakammanti duvidhaṃ. Gāmaṃ gacchati, purisaṃ gāmaṃ gameti.
构成要素的业和所行的业分为两种。行往乡村，男人前往乡村。
Dhātukammañca dvikammikadhātūnaṃ duvidhaṃ padhānakammaṃ, appadhānakammanti. Ajapālo ajaṃ gāmaṃ neti, puriso bhāraṃ gāmaṃ vahati, harati, gāmaṃ sākhaṃ kaḍḍhati, gāviṃ khīraṃ dohati, brāhmaṇaṃ kambalaṃ yācati, brāhmaṇaṃ bhattaṃ bhikkhati, gāviyo vajaṃ avarundhati, bhagavantaṃ pañhaṃ pucchati, rukkhaṃ phalāni ocināti, sissaṃ dhammaṃ bravīti, bhagavā bhikkhū etadavoca , sissaṃ dhammaṃ anusāsati iccādi.
关于元素作用（Dhātu-kamma）及二种元素（dvikammikadhātū）有两类从属作用：主导作用（padhānakamma）与次属作用（appadhānakamma）。所谓主导作用者，如守护者牵引小牛，男人挑重担进村庄、掠取村庄、砍伐树枝，牛挤奶，婆罗门乞求毯子，婆罗门乞食，牧人牵马，向世尊提问，树上摘果，传授法教。世尊对比库们宣说此等，并教导此等次第等。
Ettha ca ‘ajaṃ, khīraṃ’ iccādi padhānakammaṃ nāma kattārā pariggahetuṃ iṭṭhatarattā. ‘Gāmaṃ, gāviṃ’iccādi appadhānakammaṃ nāma tathā aniṭṭhatarattā.
这里‘山羊、牛奶’等乃称为主导作用（padhānakamma），指行者乐于取用者。‘村庄、牛’等称为次属作用（appadhānakamma），则指行者不乐于取用者。
Tattha padhānakammaṃ kathinakammaṃ nāma, kammabhāve thirakammanti vuttaṃ hoti. Appadhānakammaṃ akathinakammaṃ nāma, athirakammanti vuttaṃ hoti. Tañhi kadāci sampadānaṃ hoti, kadāci apādānaṃ, kadāci sāmi, kadāci okāso. Yathā – so maṃ dakāya neti, gāvito khīraṃ dohati, gāviyā khīraṃ dohahi, gāviyaṃ khīraṃ dohati iccādi.
其中主导作用又称为艰难作用（kathinakamma），谓其在行为本质上为稳固行为（thirakamma）。次属作用称为非艰难作用（akathinakamma），谓之非稳固行为（athirakamma）。此中，有时成为资助，有时成为损害，有时为主宰，有时为因缘。比如‘他带我去水车旁’、‘牧人挤奶’、‘我的牧人挤奶’、‘牧人挤奶’等。
Kamme dutiyāti vattate.
【对格用于业】，承上文而言。
§292
292.Gatibodhāhārasaddatthā kammaka bhajjādīnaṃ payojje.
关于行为的移动、知觉、摄取等目的和意义的基础音（二九二）等。
Niccavidhisuttamidaṃ. Gamanatthānaṃ bodhanatthānaṃ āhāratthānaṃ saddatthānaṃ akammakānaṃ bhajjādīnañca dhātūnaṃ payojje kammani dutiyā hoti. Ettha ca payojjakammaṃ nāma kāritakammaṃ vuccati.
本为常法经中所说。行为的目的有三：行走、觉知、摄取并基础音的意义等；被动的行为和分支的行为也属于元素的双重作用范畴。在此，称造作行为（kāritakamma）为动因行为（payojjakamma）。
Puriso purisaṃ gāmaṃ gamayati, sāmiko ajapālaṃ ajaṃ gāmaṃ nayāpeti, ācariyo sissaṃ dhammaṃ bodheti, puriso purisaṃ bhattaṃ bhojeti, ācariyo sissaṃ dhammaṃ pāṭheti, puriso purisaṃ sayāpeti, acchāpeti, uṭṭhāpeti, puriso purisaṃ dhaññaṃ bhajjāpeti, koṭṭāpeti, uddharāpeti.
人引领人进入村落，主人引导羊群进入羊圈，老师启迪弟子理解法义，人享用人的食物，老师向弟子讲授法义，人供养人，供给、扶起，人分享谷物，打碎、提取。
Etesamīti kiṃ? Puriso purisena odanaṃ pāceti.
此等为何？是指人以饭食喂养人。
Ettha ca gamanatthādīnaṃ payojje tatiyāpi rūpasiddhiyaṃ saddanītiyañca vuttā. Saddanītiyaṃ tatiyāpayogepi kammatthameva icchati. Ñāsādīsu katvatthaṃ icchanti.
此中所说‘进入村落’等目的，还有第三层意为色身成就与声响所指。所谓声响，于第三层目的上只须作业所用。师徒间意图阐明诸法。
Yadā pana paṭhamaṃ payojakaṃ añño dutiyo payojeti, tadā paṭhamo payojjo nāma. Tasmiṃ tatiyāevāti vuttiyaṃ vuttaṃ. Attanā vippakataṃ kuṭiṃ parehi pariyosāpeti .
若是第一目的由别人完成，第二目的由他人担任，则称第一目为起始。此中‘第三人’之说即此义。自我离散之处由他人包围完成。
§293
293.Harādīnaṃ vā.
指耕作之类。
Harādīnaṃ payojje kammani vikappena dutiyā hoti.
耕作之类，在作业改易后为第二种用途。
Sāmiko purisaṃ bhāraṃ hāreti purisena vā, purisaṃ āhāraṃ ajjhohāreti purisena vā, purisaṃ kammaṃ kāreti purisena vā, rājā purisaṃ attānaṃ dasseti purisena vā, purisaṃ buddhaṃ vandāpeti purisena vā.
主人承担人的重担，或者人承担主人的重担；主人供应人的食物，或者人供应主人的食物；主人替人做业，或者人替主人做业；王以人为己所，或者人以人为自己；主人敬礼佛陀，或者人敬礼佛陀。
§194
194.Na khādādīnaṃ.
194. 不适用于副食等。
Khādādīnaṃ payojje kammani na dutiyā hoti.
非饮食有关者，在业业中不生第二果。
Sāmiko purisena khajjaṃ khādāpeti, ada-bhakkhane, bhattaṃ ādeti, sāmiko dāsena purisaṃ avhāpeti, saddāyāpeti, kandayati, nādayati. Ettha ca ‘saddāyāpetī’ti saddaṃ kārāpeti, nāmadhātu cesā. Kanda, nadāpi saddatthāyeva.
主人用面包喂食人，非食物，做饮食供养；主人以言语斥责仆人，呵斥、命令，哭泣、发声。其中「以言语斥责」是造声，「叫」与「声」的意思相同。
§295
295.Vahissāniyantuke.
295. 关于「将承载」及其限定词。
Vahissāti dhātuniddeso i-kāro, niyāmeti payojetīti niyantā, natthi niyantā etassāti aniyantuko. Yassa aññena payojakena kiccaṃ natthi, sayameva ñatvā vahati, so aniyantuko nāma, vahadhātussa tādise aniyantuke payojje kammani dutiyā na hoti.
「驾御」乃指操控的性质，乃使役、限制之意。若无任何操控者，称之为不被驾御者。不被他物支使，自己知晓而操持者，名为不被驾御。从驾御的本质看，此类操控中，业因不生第二果。
Sāmiko dāsena bhāraṃ vāheti.
主人担负仆人的担子。
Aniyantuketi kiṃ? Balībadde bhāraṃ vāheti.
何为不能节制？便是软弱无力地担负担子。
§296
296.Bhakkhissāhiṃsāyaṃ.
296. 饮食中的伤害。
Bhakkhituṃ icchantassa bhakkhāpanaṃ hiṃsā nāma na hoti, anicchantassa bhakkhāpanaṃ hiṃsā nāma, bhakkhadhātussa payojje kammani ahiṃsāvisaye dutiyā na hoti.
欲食者对食物的取用不称为伤害；但对不欲食的强取即为伤害。若因食物而行伤害行为，则非初级（初步）伤害领域。
Sāmiko purisena modake bhakkhāpeti.
主人用软饼喂食人。
Ahiṃsāyanti kiṃ? Balībadde sassaṃ bhakkhāpeti. Ettha ‘sassa’nti thūlataraṃ sassanti vadanti.
何谓无害？便是在软弱无力中喂食它。此处‘它’指更为年长的动植物，含义广泛。
Pāḷiyaṃ ‘‘sabbesaṃ viññāpetvāna , tosenti sabbapāṇinaṃ . Therassa patto dutiyassa gāhetabbo’’ iccādinā payojje chaṭṭhīpi dissati.
巴利语云：“向一切众生尽皆宣说，使一切众生欢喜。应当持取长老第二品。”如此等文中，第六品亦显现。
§297
297.Jhādīhi yuttā.
第297条。宜与枝叶相连。
Dhīiccādīhi nipātopasaggehi yuttā liṅgamhā dutiyā hoti.
依诸智慧等止息分段相连者，则第二标志出现。
Dhī brāhmaṇassa hantāraṃ , dhīratthu’maṃ pūtikāyaṃ , dhīratthu taṃ dhanalābhaṃ , dhīratthu bahuke kāme. Tatiyāpi dissati, dhīratthu jīvitena me . Antarā ca rājagahaṃ antarā ca nāḷandaṃ , abhito gāmaṃ vasati, paritogāmaṃ vasati, nadiṃ nerañjaraṃ pati , etesu chaṭṭhyatthe dutiyā.
智慧能断除婆罗门杀害者，智慧当护卫此净法，智慧护持财富，智慧护持众多欲乐。第三标志亦显：智慧护持吾命。其间有王舍城，有那烂陀，近村，远村，临近尼连禅河，此中于第六处，第二标志出现。
Tathā paṭibhāti maṃ bhagavā , apissu maṃ tisso upamāyo paṭibhaṃsu , paṭibhātu taṃ bhikkhu dhammo bhāsituṃ . Paṭibhantu taṃ cunda bojjhaṅgā – ‘ma’nti mama, ‘ta’nti tava, sampadānatthe dutiyā. ‘Ma’nti mamañāṇe, ‘ta’nti tavañāṇetipi vaṇṇesuṃ. Na upāyamantarena atthassa siddhi, natthi samādānamantarena sikkhāpaṭilābho, nevidha na huraṃ na ubhayamantarena, esevanto dukkhassa . Tattha ‘antarenā’ti nipātapadametaṃ, vajjetvātyattho. Pubbena gāmaṃ, dakkhiṇena gāmaṃ, uttarena gāmaṃ, gāmassa pubbeti attho.
世尊如此显现于我，三种比喻复显现于我，惟愿比库悦说佛法。迎向此意者是尊贵觉支——其中『为我所属』（‘ma’）者，‘为汝所属’（‘ta’）者，于具足出世功德第二品示现。‘为我所属’者，谓智慧知见；‘为汝所属’者，谓智慧知见之表现。非借方法境界之成就，亦非依持学问之获得，非疾速亦非缓慢，亦非兼存两者，此乃苦集处境。此中『介于之中』一词为副词，意即居中。前为村落，南为村落，北为村落，村落之前即此意。
Upasaggapubbānaṃ akammakadhātūnaṃ payoge ādhāre dutiyā, pathaviṃ adhisessati, gāmaṃ adhitiṭṭhati, rukkhaṃ ajjhāvasati, mañcaṃ vā pīṭhaṃ vā abhinisīdeyya vā abhinipajjeyya vā , gāmaṃ upavasati, gāmaṃ anuvasati, pabbataṃ adhivasati, gharaṃ āvasati, agāraṃ ajjhāvasati , uposathaṃ upavasati, kāmāvacaraṃ upapajjati, rūpāvacaraṃ upapajjati, arūpāvacaraṃ upapajjati, sakkassa sahabyataṃ upapajjati, nipannaṃ vā upanipajjeyya , nisinnaṃ vā upanisīdeyya , ṭhitaṃ vā upatiṭṭheyya iccādi.
于先前称之高位无作境界之运用或依止，地为基础，村落稳立，树木栖身，床榻或座具可依坐卧，可倚靠，村落坐住，村落追随，山居，房舍居住，无宅所栖身，持斋日坐禅，入欲界，入色界，入无色界，伴随诸天，或至入天，或至坐禅，或至站立，如此等意。
Tappāna, cārepi dutiyā, nadiṃ pivati, samuddaṃ pivati, gāmaṃ carati, araññaṃ carati, nadiyaṃ, gāmeti attho.
“Tappāna”、“cārepi” 是第二个词，这些词意指涉水、饮水、游牧村庄、游行森林，意即『河流』、『村落』的涵义。
Kāla, disāsupi ādhāre eva dutiyā, taṃ khaṇaṃ, taṃ muhuttaṃ, taṃ kālaṃ, ekamantaṃ , ekaṃ samayaṃ , pubbaṇhasamayaṃ , sāyanhasamayaṃ, taṃ divasaṃ, imaṃ rattiṃ , dutiyampi, tatiyampi, catutthaṃ vā pañcamaṃ vā appeti, tato pubbaṃ, tato paraṃ, purimaṃ disaṃ , dakkhiṇaṃ disaṃ , pacchimaṃ disaṃ , uttaraṃ disaṃ , imā dasa disāyo, katamaṃ disaṃ tiṭṭhati nāgarājā , imāsu disāsu katamāya disāya tiṭṭhati chaddantanāgarājāti atthoiccādi.
“Kāla”与“disā”都依赖于基点，表示特定时刻、瞬间、时间、方位等；如一侧、一时、晨时、暮时、一日、一夜，第二、第三、第四或第五时刻，前后、东、南、西、北十方。『哪一方为龙王所居？』此中提及的是遮蔽之龙王所在方向的释义。
§298
298.Lakkhaṇitthambhūtavicchāsvabhinā.
298. 有“标志基础存在”的释义。
Lakkhaṇādīsu atthesu pavattena abhinā yuttā liṅgamhā dutiyā hoti.
在“标志”等义项中，依据文义适当，“存在”的意思隐含于“标志”；是“第二义”。
Lakkhīyati lakkhitabbaṃ anenāti lakkhaṇaṃ. Ayaṃ pakāro itthaṃ, īdiso visesoti attho. Itthaṃ bhūto pattoti itthambhūto. Bhinne atthe byāpituṃ icchā vicchā.
“Lakkhīyati”即“应标识”，意即“标记”。此为一种表达方式，意味“如此存在”“如此特色”之义。存在的方式称为“如此存在”，若意在区别某义则用“区别存在”。遣上说明意图阐释区别之义。
Tattha lakkhaṇe –
此处接引“标志”之义阶段——
Rukkhamabhi vijjotate vijju, rukkhaṃ abhi byāpetvā vijjotateti attho, vijjobhāsena byāpito rukkho vijjuppādassa lakkhaṇaṃ saññāṇaṃ hoti.
“树木发光”者，谓树木显现光亮之义。此中“发光”意指光芒遍布四周，树木所散发之光辉是慧慧所生之表征，亦即识心之现象。
Itthambhūte –
“伊特坦布特”——
Sādhu devadatto mātaramabhi, mātaraṃ abhi visiṭṭhaṃ katvā sādhūti attho, devadatto sakkaccaṃ mātupaṭṭhāne aggapurisoti vuttaṃ hoti. Taṃ kho pana bhavantaṃ gotamaṃ evaṃ kalyāṇo kittisaddo abbhuggato . Ettha ca ‘abbhuggato’ti abhi visiṭṭhaṃ katvā uggatoti attho, ayaṃ kittisaddo bhoto gotamassa sakalalokaggabhāvaṃ pakāsetvā uggatoti vuttaṃ hoti, kittisaddasambandhe pana tassa kho pana bhoto gotamassāti attho.
“贤德的德瓦达多对母亲而言”，谓德瓦达多极其尊崇母亲，故称之为“贤德”。文中亦谓德瓦达多曾被称为“第一护母之人”，此乃赞誉其堪当顶礼之德行。至于称其为“阿毗斯塔”即“超越者”，意指此誉扬显现了果德玛广大名声，诸天下人皆知之。故此处“超越者”言其名声远扬天下。整体而言，此赞语指向尊者果德玛。
Vicchāyaṃ –
在分配之义中——
Rukkhaṃ rukkhaṃ abhi vijjotate cando, byāpetvā vijjotatetyattho.
“树木发光者”的意思是月亮照耀于树木，光芒遍布其上，如此而已。
Ettha ca lakkhaṇādiatthā abhisaddena jotanīyā piṇḍatthā eva, na vacanīyatthā, byāpanādiatthā eva vacanīyatthāti.
此处“标志”等词意在表达“凭借名称而引发的意义”是可称道的实体意义，而非单纯文字表达。故“光辉”等只是标志的实体义，却非文字上的。传播其义时应以内涵之义为准。
§299
299.Patiparīhi bhāge ca.
299. 关于『返还』及『份额』二者。
Lakkhaṇi’tthambhūta, vicchāsu ca bhāge ca pavattehi pati, parīhi yuttā liṅgamhā dutiyā hoti.
「以特征为所依」者，即于展现时相与遍行境界中，以其所依之相为第二特征。
Lakkhaṇe –
「特征」者─
Rukkhaṃ pati vijjotate vijju, rukkhaṃ pari vijjotate vijju. Tattha ‘patī’ti paṭicca, ‘parī’ti pharitvā.
比方树木，称为「向下展现之木」与「环绕展现之木」。此中「patī」以「所依」义解，「parī」以「环绕」义解。
Itthambhūte –
「展现」者─
Sādhu devadatto mātaraṃ pati, sādhu devadatto mātaraṃ pari.
譬如德韦达多赞许母亲为「patī」，与尊敬其周围。
Vicchāyaṃ –
在遮蔽（树荫、屏障）之中——
Rukkhaṃ rukkhaṃ pati vijjotate cando, rukkhaṃ rukkhaṃ pari vijjotate cando.
『月亮照向每一棵树，月亮环绕每一棵树照耀。』
Bhāge –
【用于『份额』义】——
Taṃ dīyatu, yadettha maṃ pati siyā, taṃ dīyatu, yadettha maṃ pari siyā. Tattha ‘patī’ti paṭicca, ‘parī’ti paricca, uddissāti attho, ‘ṭhapita’nti pāṭhaseso. Ettha maṃ uddissa yaṃ vatthu ṭhapitaṃ siyā, taṃ me dīyatūtyattho, etesu bahūsu bhāgesu yo mama bhāgo, so mayhaṃ dīyatūti vuttaṃ hotīti.
『请给予属于我的那一份，请给予归于我的那一份。』于此，『pati』者，朝向也；『pari』者，周遍也；意谓「指向、献给」，『ṭhapita』（已置放者）为句中所省略之词。意即：于此处为我而置放之物，愿施予我——在这诸多份额之中，属于我的那一份，请给予我，此乃所说之义。
§300
300.Anunā.
与表示“随、沿”义的前置词连用时。
Lakkhaṇi’tthambhūta, vicchāsu ca bhāge ca pavattena anunā yuttā liṅgamhā dutiyā hoti.
『标志』等义，在分配及份额的语境中，与表示『随从』之词连用，从主格变为第二格（宾格）。
Lakkhaṇe –
在『标志』义中——
Rukkhaṃ anu vijjotate vijju, rukkhaṃ anu pharitvāti attho. Caturāsītisahassāni, sambuddhamanupabbajuṃ , ‘sambuddha’nti bodhisattaṃ, anu gantvā pabbajiṃsūti attho, vipassibodhisatte pabbajite sati tānipi caturāsītikulaputtasahassāni pabbajiṃsūti vuttaṃ hoti. Saccakriyamanu vuṭṭhi pāvassi, ‘anū’ti anvāya, paṭiccāti attho, saccakriyāya sati saccakriyahetu devo pāvassīti vuttaṃ hoti. ‘‘Hetu ca lakkhaṇaṃ bhavatī’’ti vuttiyaṃ vuttaṃ. Saccakriyāya sahevātipi yujjati. ‘‘Saha sacce kate mayha’’nti hi vuttaṃ.
“遵循树木”之意。『遵循』者，谓依照、随顺之意；『树木』者，指树木本身。此语意涵为，佛陀在四万八千岁时出家，谓“正觉者”“菩萨”依次遵循示现出家之理义。『观察觉悟菩萨出家』时，亦有四万八千族子随之出家之说。『真理作用由此显现』，『遵循』一词体现因缘关系。《真理作用》之具备使天尊等明了，谓『因亦即特征』。言说中亦结合真理作用，谓“与真理结说于彼我”。
Itthambhūte –
“依母而生”之意——
Sādhu devadatto mātaramanu. Tattha ‘anū’ti anvāya paṭicca.
善哉！天授此意母亲。其处“遵循”一词指依赖、顺承之义。
Vicchāyaṃ –
在『分配』义中——
Rukkhaṃ rukkhaṃ anu vijjotate cando. Tattha ‘anū’ti anu pharitvā.
谓照见树木，自月出时遵循树木四周转动，‘遵循’即为环绕、随顺之意。
Bhāge –
在『份额』义中——
Yadettha maṃ anu siyā, taṃ dīyatu. Tattha ‘anū’ti anvāya. Sesaṃ vuttanayameva.
「此处属于我的随份，请给予之。」其中『随』者，随从、依附之义也。其余依已说之方式。
§301
301.Sahatthe.
第三〇一条。共同义。
Sahatthe anunā yuttā liṅgamhā dutiyā hoti.
当与「自身」义连用时，从「性」（格）转为第二格（对格）。
Pabbataṃ anu tiṭṭhati . Nadiṃ anvāvasitā bārāṇasī. ‘Anū’ti anugantvā, nadiyā saha ābaddhā tiṭṭhatīti vuttaṃ hoti.
「沿山而立」。「巴拉纳西沿河而居」——『沿』者，随行而去也；谓与河相连而居，如是说也。
§302
302.Hīne.
302.〔介词「伍波」用于表示〕卑下义。
Hīne pavattena anunā yuttā liṅgamhā dutiyā hoti.
由较低层次流传下来的标志，其第二义便产生于此。
Anu sāriputtaṃ paññavanto, anugatā pacchato gatāti attho, sabbe paññavanto sāriputtato hīnāti vuttaṃ hoti.
仆尊萨利弗陀者，是有智慧者，其所随顺并随后而来的涵义，谓一切有智慧者相较于萨利弗陀者则为较低层次者，此理得以宣说。
§303
303.Upena.
303.〔介词「伍波」用于表示〕以……义。
Hīne upena yuttā liṅgamhā dutiyā hoti.
标志由较低层次“Upena”所搭配，第二义由此而生。
Upa sāriputtaṃ paññavanto, upecca gatā samīpe gatāti attho, hīnātveva vuttaṃ hoti.
“Upa”者，仆尊萨利弗陀为有智慧者，舍弃相对外境而入于亲近涵义者，此即为所说为较低层次。
Ettha ca abhiiccādayo kammappavacanīyāti saddasatthesu vuttā. Tattha pakārena vuccatīti pavacanīyaṃ, pakāro ca lakkhaṇi’tthambhūta, vicchādiko piṇḍattho vuccati, kammanti byāpanādikriyā, kammaṃ pavacanīyaṃ yehi te kammappavacanīyā.
在此，“包含”与“作用”的说法，乃谓于语义中所说者。于此，表达之义谓为“应宣说”，而表达者为“标志”之义根基，由于分离而产生的涵义，谓之取集，其谓“作用”者即为所在范围及其相关行事，凡此称为“应宣说者”的“包含之作用”者。
Tattha byāpanādikriyāvisesavācīhi upasaggehi sambandhesati kammatthe dutiyā hoti, asambandhe pana ādhāra, sāmyādiatthesu hoti, lakkhaṇādayo pana sāmatthiyasiddhā piṇḍatthā evāti.
在那里，通过表示包含等之谓的前缀，联系于业的对象时属于第二类；而非联系的则归于基础、共通等义；其特征等则为达成普遍适用的有效标志，即为具有该意义的具体事物。
§304
304.Kāladdhānamaccantasaṃyoge
304.时间累积无间断的连结
Kālassa vā addhuno vā dabba, guṇa, kriyāhi accantaṃ nirantaraṃ saṃyoge kāla’ddhānavācīhi liṅgehi paraṃ dutiyā hoti.
时间或期间，通过事物、性质、作用等不断持续无间断的连结，借由表示时间区间的词素和语法标记，属于第二类的另外一种情况。
Kāle –
关于时间——
Sattāhaṃ gavapānaṃ, māsaṃ maṃsodanaṃ, saradaṃ ramaṇīyā nadī, sabbakālaṃ ramaṇīyaṃ nandanaṃ, māsaṃ sajjhāyati, vassasataṃ jīvati, tayo māse abhidhammaṃ deseti.
每周的牛奶、每月的肉食、秋季的美丽河流、所有时段的美好花园，每月的静修，百日的持续生存，三个月内讲说阿毗达摩。
Addhāne –
关于时间区间——
Yojanaṃ vanarāji, yojanaṃ dīgho pabbato, kosaṃ sajjhāyati.
江河宽广达十余由旬，山峦巍峨逶迤绵长，其规模如数典藏书册所在。
Accantasaṃyogeti kiṃ? Māse māse bhuñjati, yojane yojane vihāro.
何谓极端聚合？是指每月食用，逐由旬期而居处迁移。
Ettha ca kriyāvisesanampi kattārā sādhetabbattā kammagatikaṃ hoti, tasmā tampi ‘kamme dutiyā’ti ettha kammasaddena gayhati.
在此，行为变异亦由执行者完成，此乃行为鲜明之故。因此此处以“行为第二”等行为名称称之。
Sukhaṃ seti, dukkhaṃ seti, sīghaṃ gacchati, khippaṃ gacchati, dandhaṃ gacchati, muduṃ pacati, garuṃ essati, lahuṃ essati, sannidhikārakaṃ bhuñjati, samparivattakaṃ otāpeti, kāyappacālakaṃ gacchati , hatthappacālakaṃ gacchati, sīsappacālakaṃ gacchati , surusurukārakaṃ bhuñjati , avagaṇḍakārakaṃ bhuñjati , piṇḍukkhepakaṃ bhuñjati , hatthaniddhunakaṃ bhuñjati , hatthanillehakaṃ bhuñjati , candimasūriyā samaṃ pariyāyanti, visamaṃ pariyāyanti iccādi.
快乐之境，痛苦之境，迅速前行，快速运动，持杖前行，柔软熟化，缓慢消逝，轻重有别，享受存在之近因，扰乱周旋，身行调治，手行调治，头行调治，精细施益者，粗陋践踏者，投掷谷物者，手掌拍打者，手掌捻捻者，月日星辰并行，其变化不一，如此等。
Dutiyāvibhattirāsi niṭṭhito. · 第二格词尾类完。
Tatiyāvibhattirāsi第三格词尾类
Kasmiṃ atthe tatiyā?
第三为何义？
§305
305.Kattukaraṇesu tatiyā.
三者指行为执行者处。
Kattari karaṇe ca tatiyā hoti. Kattāti ca kārakoti ca atthato ekaṃ ‘‘karotīti kattā, karotīti kārako’’ti, tasmā ‘‘kattukārako’’ti vutte dvinnaṃ pariyāyasaddānaṃ vasena ayameva kriyaṃ ekantaṃ karoti, sāmī hutvā karoti, attappadhāno hutvā karotīti viññāyati, tato kriyā nāma kattuno eva byāpāro, na aññesanti ca, aññe pana kriyāsādhane kattuno upakārakattā kārakā nāmāti ca, tathā anupakārakattā akārakā nāmāti ca viññāyantīti.
第三者为行为者。行为（kattā）与原因（kāraka）从意义上看同指一事，故称作「作事者」；谓「作」者为行为者，谓「作」者为原因者，因此称为「行因者」，是两种称谓的转变。此谓虽然是同一行为，但专指行为者，说明行为由行为者独自完成，作为主宰而成。行为因注重自身故称行为者，故行为之事属于行为者的事务，不归属于他人。然而，在其他行为手段上，则有辅助的行为者称为原因者，有不参与辅助的称为非因者。此义足见。
Tattha kattā tividho sayaṃkattā, payojakakattā, kammakattāti.
这里的行为者分为三种：自行为者、自他牵引者及行为执行者。
Tattha dhātvatthaṃ sayaṃ karonto sayaṃkattā nāma, puriso kammaṃ karoti.
自行为者是指亲自动手完成行为者，如人自己去做某项工作。
Paraṃ niyojento payojakakattā nāma, puriso dāsaṃ kammaṃ kāreti.
他牵引者则是指委托别人代为行动者，就如人让仆人去做工作。
Kammakattā nāma payojjakakattāpi vuccati, puriso dāsena kammaṃ kāreti dāsassa vā, yo ca aññena kataṃ payogaṃ paṭicca kammabhūtopi sukarattā vā kammabhāvena avattukāmatāya vā ajānanatāya vā vañcetukāmatāya vā kattubhāvena voharīyati, so kammakattā nāma, kusūlo sayameva bhijjati, ghaṭo sayameva bhijjati. Apica sukaro vā hotu dukkaro vā, yo kammarūpakriyāpade paṭhamanto kattā, so kammakattāti vuccati. Saddarūpena kammañca taṃ attharūpena kattā cāti kammakattā, kusūlo bhijjati, ghaṭo bhijjati, paccati munino bhattaṃ, thokaṃ thokaṃ ghare ghare iccādi.
行为执行者称为行为者，同时也适用于他牵引者。即某人通过仆人完成某事，或依赖他人的行为因缘而成立，基于难以自行完成或出于无知、懈怠、渴求逃避等心态，以行为者身份示现，于是称为行为执行者。正如手刺破针头、陶罐被刺破。虽难或易，凡是首次施行某种行为者，皆称为行为者。行为者不仅依据表面的行为形式，也依据其内在之理义而成立，故称为行为执行者。比库修行、智者饮食、家家养蚕，皆属此例。
Ettha ca saddattho duvidho paramattho, paññattatthoti. Tattha paramattho ekantena vijjamānoyeva. Paññattattho pana koci vijjamānoti sammato. Yathā? Rājaputto, govisāṇaṃ, campakapupphanti. Koci avijjamānoti sammato. Yathā? Vañjhāputto, sasavisāṇaṃ, udumbarapupphanti. Saddo ca nāma vatticchāpaṭibaddhavuttī hoti, vattamāno ca saddo atthaṃ na dīpetīti natthi, saṅkete sati suṇantassa atthavisayaṃ buddhiṃ na janetīti natthīti adhippāyo. Iti avijjamānasammatopi attho saddabuddhīnaṃ visayabhāvena vijjamāno eva hoti. Itarathā ‘vañjhāputto’ti padaṃ suṇantassa tadatthavisayaṃ cittaṃ nāma na pavatteyyāti, saddabuddhīnañca visayabhāvena vijjamāno nāma attho saddanānātte buddhinānātte ca sati nānā hoti, visuṃ visuṃ vijjamāno nāma hotīti adhippāyo. Evaṃ saddabuddhivisayabhāvena vijjamānañca nānābhūtañca atthaṃ paṭicca kārakanānāttaṃ kriyākārakanānāttañca hoti , na pana sabhāvato vijjamānameva nānābhūtameva ca atthanti niṭṭhamettha gantabbaṃ. Tasmā ‘‘saṃyogo jāyate’’ iccādīsu saddabuddhīnaṃ nānāttasiddhena atthanānāttena dvinnaṃ saddānaṃ dvinnaṃ atthānañca kriyākārakatāsiddhi veditabbāti.
此处词义有两层：表面意义与深义。表面意义意指人们普遍约定俗成的义项，深义则指唯一的究竟真正义。譬如：王子孕育牛犊的花朵——这是深义，获普遍认可的表面义则是指无人知道有上述真义。譬如：无子女者孕育蛇花，这虽得认可为词义，但听者无法心领神会。声作为依赖语境的音响活动时，并无固定含义，而是有待听闻者理解其所指，且若无解读能力则不能获得意义，这就是约定俗成的义项。即便无深义可把握，表面义为懂音声者所知晓。由此可见，依声义界面观，一词多义产生是由于执因与果的不同，即词与义的多样性及行为因与行为果的多重关系，不可能仅从本质上统一语言意义，应以此作终。故而如「结合生起」等教法中，因词义多样而产生多义，因语义差异及行为因果层面将二词二义和行为者特性清晰区分，应当明了此理。
Kayirate anenāti karaṇaṃ, kriyāsādhane kattuno sahakārīkāraṇanti vuttaṃ hoti. Taṃ duvidhaṃ ajjhattikakaraṇaṃ, bāhirakaraṇanti.
所谓“做为因缘的行为”，是指使行为得以成就的辅助因缘。此因缘分为内在因缘与外在因缘两种。
Tattha kattuno aṅgabhūtaṃ karaṇaṃ ajjhattikaṃ nāma, puriso cakkhunā rūpaṃ passati, manasā dhammaṃ vijānāti, hatthena kammaṃ karoti, pādena maggaṃ gacchati, rukkho phalabhārena oṇamati.
其中，作为行为的组成部分的内在因缘，谓人以眼睛观见色境，以心了知法义，以手作业，以足行道，以树承载果实。
Kattuno bahibhūtaṃ bāhiraṃ nāma, puriso yānena gacchati, pharasunā chindati, rukkho vātena oṇamati.
作为行为的外在因缘，即外因，谓人乘车辆而行，持杖砍伐，树因风而摇动。
§306
306.Sahatthena.
306.〔介词用于表示〕自身之义。
Sahasaddassa attho yassa soti sahattho, sahatthena saddena yuttā liṅgamhā tatiyā hoti. Sahasaddassa attho nāma samavāyattho.
“一手”是指听音时所依托的那只手，有手所发的声响与标志。
So tividho dabbasamavāyo, guṇasamavāyo, kriyāsamavāyoti. Puttena saha dhanavā pitā, puttena saha thūlo pitā, puttena saha āgato pitā. Saha, saddhiṃ, samaṃ, nānā, vināiccādiko sahatthasaddo nāma.
所谓“一手声音”有三种分别：事物类别的分别，属性类别的分别，行为类别的分别。比如父亲与儿子同行，父亲体型高大与儿子同行，父亲从某处来与儿子同行。“同行”“一同”“相同”“各异”等叫做“一手声音”。
Nisīdi bhagavā saddhiṃ bhikkhusaṅghena , sahassena samaṃ mitā , piyehi nānābhāvo vinābhāvo , saṅgho saha vā gaggena vinā vā gaggena uposathaṃ kareyya .
世尊同众多比库僧团共坐，人数与修量相等，彼等亲爱者之间无分别无差别，僧团与或有，或无的僧团一起，举行伍波萨他节。
§307
307.Lakkhaṇe.
307.〔介词用于表示〕标志、特征义。
Lakkhaṇaṃ vuccati itthambhūtalakkhaṇaṃ, tasmiṃ tatiyā hoti.
所谓标志者，即实体标志，其于第三者出现。
Assupuṇṇehi nettehi, pitaraṃ so udikkhati . Brahmabhūtena attanā viharati , asambhinnena vilepanena rājānamadakkhi, tidaṇḍakena paribbājakamadakkhi, ūnapañcabandhanena pattena aññaṃ pattaṃ cetāpeti , bhikkhu pāsādikena abhikkantena paṭikkantena ālokitena vilokitena samiñjitena pasāritena gāmaṃ piṇḍāya pāvisi, sā kāḷī dāsī bhinnena sīsena lohitena galantena pativissakānaṃ ujjhāpesi , ukkhittakāya antaraghare gacchanti , pallatthikāya antaraghare nisīdanti .
通过圆满的网眼，他能洞察父亲。自居如梵天，远离污染，能洞察国王如同三杖僧，因未受五缚束缚，能思惟他法。比库以庄严端正、心境开明而观察、照察，净持庄严，进入村落托钵，彼时黑色女仆用破裂的头颅、鲜血淋漓，召唤主人，身撑屋檐而行，卧室内有人对峙，卧室内有人坐定。
Aṅgavikāropi idha saṅgayhati , akkhinā kāṇaṃ passati, ‘akkhī’ti idaṃ ‘kāṇa’nti pade visesanaṃ, vikalena cakkhuaṅgena so kāṇo nāma hoti. Hatthena kuṇiṃ passati, pādena khañjaṃ passati.
肢体障碍者在此汇集，用眼见耳称欲说“眼”，这里“眼”是对“耳”一词细分解释，借助损坏之眼器官称为“耳”。他用手见跛足，用足见拐杖。
§308
308.Hetumhi.
308. 在因的意义上。
Hinoti pavattati phalaṃ etenāti hetu, tasmiṃ tatiyā hoti.
「因」者，藉此以推动、运转果报，故称为因；于此（因）用第三格。
Annena vasati, vijjāya sādhu, kammunā vattati loko, kammunā vattati pajā . Kammunā vasalo hoti, kammunā hoti brāhmaṇo . Kenaṭṭhena , kena nimittena, kena vaṇṇena kena paccayena, kena hetunā , kena kāraṇena iccādi.
『Annena』者，以他法而住，『vijjāya sādhu』者，以智慧为善，以业力驱使世间，驱使众生。由业作奴者，业使婆罗门。以何最微小？以何缘由？以何相状？以何条件？以何因缘？以何原因？此等如是。
Ettha ca karaṇaṃ tividhaṃ kriyāsādhakakaraṇaṃ, visesanakaraṇaṃ, nānāttakaraṇanti.
此中所说作缘有三种，即行为成就缘、区别缘、各种他变缘。
Tattha kriyāsādhakaṃ pubbe vuttameva.
其中行为成就缘，依前所说。
Visesanakaraṇaṃ yathā? Ādicco nāma gottena, sākiyo nāma jātiyā . Gottena gotamo nātho , sāriputtoti nāmena , vissuto paññavā ca so, jātiyā khattiyo buddho , jātiyā sattavassiko , sippena naḷakāro so, ekūnatiṃso vayasā , vijjāya sādhu, tapasā uttamo, suvaṇṇena abhirūpo, pakatiyā abhirūpo, pakatiyā bhaddako, yebhuyyena mattikā , dhammena samena rajjaṃ kāreti, samena dhāvati, visamena dhāvati, sukhena sukhito homi, pāmojjena pamudito . Dvidoṇena dhaññaṃ kiṇāti, sahassena asse vikkiṇāti, attanāva attānaṃ sammannati iccādi.
区别缘者如何？『Ādicco』者，谓种姓，『sākiyo』者，谓出生；由种姓故，果德摩为父，沙利子为名；受人尊敬，亦有智慧。由出生故为王族，佛陀为出家者，年数三十九，智慧良善，修苦行上乘，身色金黄光美，体形匀称庄严，身形佳美，持业庄严，能律国政，能正速行，能曲速行，安乐则安乐，欢喜则欢喜。以两银矿买稻谷，以千驴出售，以己自敬，诸如此类。
Nānāttakaraṇaṃ yathā? Kiṃ me ekena tiṇṇena, purisena thāmadassinā . Kiṃ te jaṭāhi dummedha, kiṃ te ajinasāṭiyā . Alaṃ te idha vāsena , alaṃ me buddhena , kinnumebuddhena , na mamattho buddhena , maṇinā me attho , vadeyyātha bhante yenattho, pānīyena attho, mūlehi bhesajjehi attho , seyyena atthiko, mahagghena atthiko, māsena pubbo, pitarā sadiso, mātarā samo, kahāpaṇena ūno, dhanena vikalo, asinā kalaho, vācāya kalaho, ācārena nipuṇo, vācāya nipuṇo, guḷena missako, tilena missako, vācāya sakhilo iccādi.
各种他变缘者如何？如我何以一根草，以人慢睹；如汝以蓬乱愚钝；如汝以无知愚癡。于此居处无赖，如我无生无死；何为佛？非我佛；我若是佛，何以珠宝有益？若以语明当作何事？以饮水有益？以药根有益？以床有益？以油有益？以药膏有益？以月有益？以前生有益？父母相似，母亲相同；以钱币贫乏，以财富贫穷；以铁生争，以语生争；以行为能者，以语能者；以糖佳者，以芝麻佳者；以语言恶者，诸如此类。
Tathā kammā’vadhi, ādhāra’ccantasaṃyoga, kriyāpavaggāpi nānāttakaraṇe saṅgayhanti.
如是，业的期限（有期）、缘起终结的聚合，及行为的发生，皆因多种不同的原因而相结合。
Kamme tāva –
业者即如是——
Tilehi khette vappati, tantavāyehi cīvaraṃ vāyāpeti, sunakhehi khādāpenti iccādi.
在田地中用锄头耕作，在织布时用纱线织造衣服，用萧麦等作食物等。
Avadhimhi –
期限者——
Sumuttā mayaṃ tena mahāsamaṇena , muttomhi kāsirājena, cakkhu suññaṃ attena vā attaniyena vā , ottappati kāyaduccaritena , hirīyati kāyaduccaritena , jigucchati sakena kāyena, pathabyā ekarajjena, saggassa gamanena vā. Sabbalokādhipaccena, sotāpattiphalaṃ varaṃ iccādi.
我们曾被那位大沙门所开示，随时代的国王，眼目空虚，或对自己，或对他人，因身业恶行而生恐惧，因身业恶行而惭愧，身业恶行使内心憎恶；不论在地界或天界，或为世间一切主宰，渴望证得声闻果（初果）等善法。
Ādhāre –
缘起终结的聚合者——
Tena khaṇena tena layena tena muhuttena , tena samayena , kālena dhammassavanaṃ . So vo mamaccayena satthā , tiṇṇaṃ māsānaṃ accayena , pubbena gāmaṃ, dakkhiṇena gāmaṃ, puratthimena dhataraṭṭho, dakkhiṇena virūḷhako pacchimena virūpakkho , yena bhagavā tenupasaṅkami iccādi.
当时彼时、彼刻、彼瞬间，乃至彼时节、时期，正是听闻法的时刻。世尊在你们中间，以三个月的期限为限，先在南方村庄，后在前方辖境，在南方的维鲁迦科村，西方的维鲁帕哥村，以此种种，世尊由此亲近而来。
Accantasaṃyoge –
【关于紧密相合】——
Māsena bhuñjati, yojanena dhāvati iccādi.
以月为食，以由旬为行，诸如此类。
Kriyāpavaggo nāma kriyāya sīghataraṃ niṭṭhāpanaṃ, tasmiṃ jotetabbe tatiyā, ekāheneva bārāṇasiṃ pāpuṇi, tīhi māsehi abhidhammaṃ desesi, navahi māsehi vihāraṃ niṭṭhāpesi, gamanamattena labhati, oṭṭhapahaṭamattena paguṇaṃ akāsi.
『行为分』者，谓行为得以较速完成者。其中第三节，曾仅用一天便达巴拉那西，三个月中宣说了阿毗达摩，九个月中终止了住止，单凭步行获得此成就，乘车乘船则益加快增。
Tatiyāvibhattirāsi niṭṭhito. · 第三格变位堆已完成。
Catutthīvibhattirāsi第四格变位堆
Kasmiṃ atthe catutthī?
第四节论什么？
§309
309.Sampadāne catutthī.
第三百零九。名为『资具分』的第四节。
Sampadāne catutthī hoti. Sammā padīyate assāti sampadānaṃ, sampaṭicchakanti vuttaṃ hoti.
成就分为第四。在此教法中，成就被称为彻底安立，谓成就完成、圆满已成。
Taṃ vatthusampaṭicchakaṃ, kriyāsampaṭicchakanti duvidhaṃ. Bhikkhussa cīvaraṃ deti, buddhassa silāghate.
此成就完成又分为外在完成与行为完成二种。如比库衣袍之给予，为行为完成；而佛陀受戒之威严，则属外在完成。
Puna anirākaraṇaṃ, anumati, ārādhananti tividhaṃ hoti. Tattha na nirākaroti na nivāretīti anirākaraṇaṃ, diyyamānaṃ na paṭikkhipatīti attho. Asati hi paṭikkhipane sampaṭicchanaṃ nāma hotīti. Kāyacittehi sampaṭicchanākāraṃ dassetvā paṭiggaṇhantaṃ sampadānaṃ anumati nāma. Vividhehi āyācanavacanehi parassa cittaṃ ārādhetvā sampaṭicchantaṃ ārādhanaṃ nāma. Bodhirukkhassa jalaṃ deti, bhikkhussa annaṃ deti, yācakassa annaṃ deti.
又有不禁止、允许、供养三种。其意即是不阻止、不阻碍为不禁止；对所给予者示现接受、接纳即为允许；以各种恳求语激发他人心意、使之动念则为供养。如向菩提树浇水，比库施食，乞者受食皆属供养。
Kriyāsampaṭicchakaṃ nānākriyāvasena bahuvidhaṃ.
行为完成因行为多样而形式丰富。
Tattha rocanakriyāyoge –
于其中，荣光行为紧密相连——
Tañca amhākaṃ ruccati ceva khamati ca , pabbajjā mama ruccati , kassa sāduṃ na ruccati, na me ruccati bhaddante, ulūkassābhisecanaṃ . Gamanaṃ mayhaṃ ruccati, māyasmantānampi saṅghabhedo ruccittha , yassāyasmato na khamati, khamati saṅghassa , bhattaṃ mayhaṃ chādeti, bhattamassa nacchādeti , tesaṃ bhikkhūnaṃ lūkhāni bhojanāni nacchādenti . Tattha ‘chādetī’ti icchaṃ uppādetīti attho.
「此者既令人喜欢，亦令人宽容；出家令我喜欢，谁又不喜悦呢？尊贵长老，当施净除污秽法器。我所行步伐令人愉悦，即便结社者亦应喜欢无闹。对尊长所不容者，社会予以容忍。我所食食物予以遮盖，彼之食物不可遮盖。此等比库，其所食必去秽污。」其中「遮盖」意指生起保护之意。
Dhāraṇappayoge –
持法的运用——
Chattaggāho rañño chattaṃ dhāreti, sampatijātassa bodhisattassa devā chattaṃ dhārayiṃsu.
沙盖德国王持有王伞，未来佛成道后天人们也为其持有伞盖。
Buddhassa silāghate, thometīti attho, tuyhaṃ hanute, tuṇhibhāvena vañcetīti attho, bhikkhunī bhikkhussa bhuñjamānassa pānīyena vā vidhūpanena vā upaṭṭhāti . Dutiyāpi hoti, rañño upaṭṭhāti, rājānaṃ upaṭṭhāti, ahaṃ bhotiṃ upaṭṭhissaṃ , ahaṃ taṃ upaṭṭhissāmi, mātāpituupaṭṭhānaṃ , tuyhaṃ sapate, sapassu me vepacitti , sapathampi te samma ahaṃ karomi , tava mayi saddahanatthaṃ saccaṃ karomīti attho, rañño sataṃ dhāreti, idha kulaputto na kassaci kiñci dhāreti , tassa rañño mayaṃ nāgaṃ dhārayāma. Tattha ‘rañño sataṃ dhāretī’ti sataṃ balidhanaṃ vā daṇḍadhanaṃ vā nidetīti attho, ‘‘iṇaṃ katvā gaṇhātī’’ti ca vadanti. ‘Dhārayāmā’ti puna nidema , tuyhaṃ saddahati, mayhaṃ saddahati, saddahāsi siṅgālassa, surāpītassa brāhmaṇa .
在如来的石碑边，‘thometi’的意思为‘你击打，我则以靴子遮挡’，意指比库尼以比库饮用的水或涤净之物侍奉。还有另一个义，意为侍奉国王，侍奉国王的意义含有‘我要侍奉您，我将侍奉您’、‘父母之侍奉’，‘你发誓，我见你真心’，‘我诚实守信’，国王得百姓的忠诚扶持。这里‘国君持百姓’指家族之子未为他人效命，故说‘我们为国王守护如龙’，‘持守’指以势力或刑罚维持，‘牵引带走’亦有人如此解释。‘持守’意思是‘你信靠我，我信靠你’，例如锡兰的喝酒婆罗门即为信任而事奉。
Devāpi te pihayanti tādino , devāpi tesaṃ pihayanti, sambuddhānaṃ satīmataṃ , ‘pihayantī’ti punappunaṃ daṭṭhuṃ patthentīti attho. Dutiyāpi hoti, sace maṃ pihayasi, dhanaṃ piheti, hiraññaṃ piheti, suvaṇṇaṃ piheti. Tatiyāpi dissati, rūpena piheti, saddena piheti iccādi.
天神们也会憎恨你，天神们也会憎恨那些不起敬意之人，反复观察正觉者时常现此相。又有另义：如果你憎恨我，会憎恨我的财物、金银、黄金；第三则显现为憎恨形貌、言语与欲望等。
Tassa kujjha mahāvīra , mā me kujjha rathesabha , yadihaṃ tassa kuppeyyaṃ, mātu kuppati, pitu kuppati, yo appaduṭṭhassa narassa dussati , duhayati disānaṃ megho, pūreti vināseti vāti attho, akāle vassanto hi vināseti nāma, yo mittānaṃ na dubbhati , aduṭṭhassa tuvaṃ dubbhi , mittānaṃ na dubbheyya, titthiyā issanti samaṇānaṃ, ussūyanti dujjanā guṇavantānaṃ, pativissakānaṃ ujjhāpesi , mā tumhe tassa ujjhāyittha , mahārājānaṃ ujjhāpetabbaṃ viravitabbaṃ vikkanditabbaṃ, kyāhaṃ ayyānaṃ aparajjhāmi ayye vā, rañño aparajjhati rājānaṃ vā, ārādho me rājā hoti.
对此，伟大的勇士说：‘勿向我发怒，如车之雄牛勿怒。如我向彼发怒，则父母必怒。恶人若为恶，宛如云聚集，充满摧灭，乃是时节不当之雨毁坏万物。真友若无人伤害则好，恶友则受其害。外道嫉妒比库，伤害贤德恶人，扬言攻击，勿为其所动。应远离那些应当避离、避免、抵触、驱逐的暴君国王。吾亦未曾愚昧向大阿阇梨或尊者犯过此戒。’
Pati, āpubbassa su-dhātussa anu, patipubbassa ca gī-dhātussa yoge sampadāne catutthī. Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi ‘‘bhikkhavo’’ti, ‘‘bhaddante’’ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṃ . Ettha ca pubbavākye āmantanakriyāya kattā bhagavā, so paravākye paccāsuyoge sampadānaṃ hoti, ‘paccassosu’nti bhaddanteti paṭivacanaṃ adaṃsūti attho. Bhikkhū buddhassa āsuṇanti, rājā bimbisāro pilindavacchattherassa ārāmikaṃ paṭissutvā , amacco rañño bimbisārassa paṭissutvā , sampaṭicchitvāti attho, bhikkhu janaṃ dhammaṃ sāveti , jano tassa bhikkhuno anugiṇāti paṭigiṇāti, sādhukāraṃ detīti attho.
这是关于具足善根先后的连续第四品。世尊告诫比库们“比库们！”“善男子们！”比库们听闻世尊之言。此处的先语为发起邀请，后语则成完成的关联，意谓“听闻了”称为“善男子”作回应。比库侍奉佛、锡兰国王宾多纳帕拉德瓦迦侍奉高僧师长，侍奉世尊宠信，意即比库们传播佛法，众生因比库而亲近、远离他们，遂能行善事。
Ārocanatthayoge –
为说明意图而言——
Ārocayāmi vo bhikkhave , paṭivedayāmi vo bhikkhave , āmantayāmi vo bhikkhave , dhammaṃ vo desessāmi , bhikkhūnaṃ dhammaṃ deseti, yathā no bhagavā byākareyya, niruttiṃ te pavakkhāmi, ahaṃ te ācikkhissāmi, ahaṃ te kittayissāmi, bhikkhūnaṃ etadavoca.
我向汝等比库宣说，我向汝等比库讲达，我向汝等比库告知，我将为汝等演说法，诸比库宣说法，如同世尊亲自阐述，我将为汝等详解，我将为汝等讲明，诸比库如是言。
§310
310.Tadatthe.
310. 为了那个目的。
Tassā tassā kriyāya atthoti tadattho, tadatthe sampadāne catutthī hoti.
依其各自行为之义，即所谓该义，而于该义完备时，有第四者存在。
§311
311.Sassāya catutthiyā.
311. 就于是说，第四随其使然而得。
Akārantato catutthībhūtassa sassa āyo hoti vā.
因无行为而成为第四者者，亦有其由。
Vinayo saṃvaratthāya, saṃvaro avippaṭisāratthāya, avippaṭisāro pāmujjatthāya, pāmujjaṃ pītatthāya, pīti passaddhatthāya, passaddhi sukhatthāya, sukhaṃ samādhatthāya, samādhi yathābhūtañāṇadassanatthāya, yathābhūtañāṇadassanaṃ nibbidatthāya, nibbidā virāgatthāya, virāgo vimuttatthāya, vimutti vimuttiñāṇadassanatthāya, vimuttiñāṇadassanaṃ anupādāparinibbānatthāya , atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṃ , alaṃ kukkuccāya , alaṃ sammohāya, pākāya vajati, yuddhāya gacchati, gāmaṃ piṇḍāya pāvisiṃ .
律藏之所以有约束，是为了达成守护的目的；守护是为了远离过失；远离过失则是为了欢喜；欢喜则是为了安静；安静则是为了幸福；幸福是为了专注；专注是为了如实的知识觉知；如实的知识觉知是为了厌离；厌离是为了离欲；离欲是为了解脱；解脱是为了显现解脱智慧；解脱智慧是为了无取灭尽涅槃的目的；其真实利益、利益众生、利益天人、无忧、无惑，成就成熟；战胜恶意，赴诸战场，进入村镇布施食粮。
Tumatthopi tadatthe saṅgayhati, alaṃ mitte sukhāpetuṃ, amittānaṃ dukhāya ca . Lokānukampāya buddho loke uppajjati, alaṃ phāsuvihārāya, abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṃvattati .
正因如此，法则乃生于此，令其远离亲友的苦恼；佛为同情世间众生而在世间出现，他出于善行安住，依般若智慧觉悟，归趣涅槃。
Alamatthayoge –
去除烦恼的意义在于——
Alaṃ mallo mallassa, arahati mallo mallassa, alaṃ te idha vāsena , alaṃ te hiraññasuvaṇṇena, kiṃ me ekena tiṇṇena , kiṃ te jaṭāhi dummedha, kiṃ te ajinasāṭiyā .
烦恼如同斗士对敌斗士，烦恼是斗士的敌人；烦恼非我，我亦非烦恼；以黄金珠宝为家者与你无涉；为什麽独以一根草束缚自己？你为何依赖愚痴长发？你为何依赖无知和猜疑？
Maññanāpayoge anādare apāṇismimeva catutthī, kaṭṭhassa tuvaṃ maññe, kaliṅgarassa tuvaṃ maññe, jīvitaṃ tiṇāyapi na maññati.
不尊重他人是指什么？就是视他人如无有；你看我为木材，我看你为铁器；即便是微小的生命也不可轻视。
Anādareti kiṃ? Suvaṇṇaṃ taṃ maññe.
所谓不尊重者，即将黄金视为无足轻重者也。
Apāṇisminti kiṃ? Gadrabhaṃ tuvaṃ maññe.
“无命”指什么？我认为你是骡子。
Gatyatthānaṃ nayanatthānañca dhātūnaṃ kammani catutthī, appo saggāya gacchati , yo maṃ dakāya neti , nirayāyupakaḍḍhati , mūlāya paṭikasseyya .
行为四种（四业）中有动向与导向的根本，水往天上流，他却转向你这里，必堕地狱。
Āsīsanakriyāyoge –
随着遗留行为的结合——
Āyu bhavato hotu, bhaddaṃ te hotu, bhaddamatthu te , kusalaṃ te hotu, anāmayaṃ te hotu, sukhaṃ te hotu, atthaṃ te hotu, hitaṃ te hotu, kalyāṇaṃ te hotu, svāgataṃ te hotu, sotthi te hotu sotthi gabbhassa , maṅgalaṃ te hotu.
愿你长寿，吉祥，甚为吉祥，善良健康，安稳快乐，有利益，有益处，善美受欢迎，欢迎你，愿你安乐，愿胎儿安乐，愿你吉祥。
Sammutiyoge kammatthe [chaṭṭhī], itthannāmassa bhikkhuno rūpiyachaḍḍakassa sammuti , pattagāhāpakassa sammutiiccādi .
在同意时的行为所缘，第六，是比库对女人名目银币赎回者等的认可。
Āvikaraṇādiyoge –
随着不变等的结合——
Tuyhañcassa āvi karomi, tassa me sakko pāturahosi, tassa pahiṇeyya, bhikkhūnaṃ dūtaṃ pāhesi, kappati bhikkhūnaṃ āyogo, vaṭṭati bhikkhūnaṃ āyogo, patthodano dvinnaṃ tiṇṇaṃ nappahoti, ekassa pahoti, ekassa pariyatto, upamaṃ te karissāmi , añjaliṃ te paggaṇhāmi , tathāgatassa phāsu hoti, āvikatā hissa phāsu , lokassa attho, lokassa hitaṃ, maṇinā me attho , na mamattho buddhena , namatthu buddhānaṃ namatthu bodhiyā , vipassissa ca namatthu , namo karohi nāgassa , namo te purisājañña, namo te purisuttama . Sotthi pajānaṃ , suvatthi pajānaṃ iccādi.
我对你恭敬顶礼，愿你如天帝护佑我，愿你启示、慈悲，作为比库们的使者而至。比库们的集会因此得以成就、扩展，不同的修行便途不致消失，反而圆满俱足。我将比喻为你，顶礼你合掌，如来因此受用。你的光辉照彻，普利世间，为世间谋福。我的利益胜于宝石，却非唯我所有，非由佛所独有，唯应敬礼诸佛，敬礼觉者，敬礼慧观者，敬礼龙王，敬礼你这具大人智慧者，敬礼你这诸德至人。愿众生安乐，愿众生安乐等言辞。
Catutthīvibhattirāsi niṭṭhito. · 第四格变位堆已完成。
Pañcamīvibhattirāsi第五格变位堆
Kasmiṃ atthe pañcamī?
第五点涵义为何？
§312
312.Pañcamyāvadhismiṃ.
是第三百一十二条第五项。
Avadhiyati vavatthiyati padattho etasmāti avadhi, tasmiṃ pañcamī hoti, avadhīti ca apādānaṃ vuccati.
「起点」者，藉此以界定、确立词义之界限，故称为起点；于此用第五格，而起点亦称为离格。
Apanetvā ito aññaṃ ādadāti gaṇhātīti apādānaṃ. Taṃ tividhaṃ niddiṭṭhavisayaṃ, uppāṭavisayaṃ, anumeyyavisayanti.
「离格」者，排除于此之外，另有所取、所得之义。此有三类：（一）已明示对象类、（二）剥离对象类、（三）推断对象类。
Tattha yasmiṃ apādānavisayabhūto kriyāviseso sarūpato niddiṭṭho hoti, taṃ niddiṭṭhavisayaṃ. Yathā? Gāmā apenti munayo, nagarā niggato rājā.
其中以“apādāna”的性质为核心，所生的不同作用类型被称为“niddiṭṭhavisaya”（明示作用）。其例如：圣者入村，国王赴城，均为已明示的作用。
Yasmiṃ pana so pāṭhasesaṃ katvā ajjhāharitabbo hoti, taṃ uppāṭavisayaṃ. Yathā? Valāhakā vijjotate vijju, agārasmā anagāriyaṃ pabbajitoti . Ettha hi ‘nikkhamitvā’ti padaṃ ajjhāharitabbaṃ.
假如某人完成了全部章节的阅读而必须摒弃舍弃的部分，那便是所谓的破除境界。如何理解？就像风暴卷起尘埃，家中出家成为无家者。在这里，‘离开’这一词应当理解为摒弃。
Yasmiṃ pana so niddiṭṭho ca na hoti, ajjhāharituñca na sakkā, atha kho atthato anumānavasena so viññeyyo hoti, taṃ anumeyyavisayaṃ. Yathā? Māthurā pāṭaliputtakehi abhirūpatarā, sīlameva sutā seyyo , mayā bhiyyo na vijjati, aggohamasmi lokassa, jeṭṭhohamasmi lokassa, seṭṭhohamasmi lokassa iccādi . Kriyaṃ vinā kārakaṃ nāma na sijjhatītikatvā ukkaṃsanakriyā ettha anumetabbā hoti. Evaṃ kriyāpadarahitesu dūrayogādīsupi avinābhāvikriyānumānaṃ veditabbaṃ.
假如某人既未明示也无法明示，那从本质上用推察法便能了解，这便是可推察的境界。如何理解？比如摩诃拉在巴塔利普特罗众中品行最美，唯有闻其戒行更胜；我无更胜无双，自认为为天下之首、为天下最大、为天下最上等等。无动因的行为是不会说无因缘地被除灭的，在此处应当推察这些行为字无因缘的情况。这样，即使在无行动词的远距连结中，也应当认知无对应行为的推察。
Puna calā’calavasena duvidhaṃ.
又分为动与不动两种。
Calaṃ yathā? Puriso dhāvatā assā patati, dve meṇḍā yujjhitvā aññamaññato apasakkanti. Ettha ca yadi calaṃ siyā, kathaṃ avadhi nāma bhaveyya. Accutilakkhaṇo hi avadhīti? Vuccate-dve meṇḍā sakasakakriyāya calanti, itarītarakriyāya avadhī hontīti natthi ettha avadhilakkhaṇavirodhoti.
动是什么？譬如一个人奔跑时脚跌倒，两只脚交叉互相碰撞。如果是动的，何以名为不动？所谓不动之特征为何？答案是两足通过协作而运动，若两足各自运动则无所谓不动。这便是与不动的特征相违背。
Acalaṃ yathā? Gāmā apenti munayo, nagarā niggato rājā.
不动如何？村庄由圣者驱使前往，城市由国王派遣前去。
Puna kāyasaṃsaggapubbakaṃ, cittasaṃsaggapubbakanti duvidhaṃ hoti, gāmā apenti munayo, corā bhayaṃ jāyate. Ettha ca ‘‘kiṃva dūro ito gāmo, ito sā dakkhiṇā disā . Ito ekanavutikappe’’ti ādīsu vadantassa cittasaṃsaggapubbakampi veditabbaṃ. ‘‘Na mātā puttato bhāyati, na ca putto mātito bhāyati, bhayā bhīto na bhāsasī’’ti pāḷi. Atthi te ito bhayaṃ , natthi te ito bhayaṃ, yato khemaṃ tato bhayaṃ , corā bhāyati, corā bhīto. Chaṭṭhī ca, corassa bhāyati, corassa bhīto. Dutiyā ca, ‘‘kathaṃ paralokaṃ na bhāyeyya, evaṃ paralokaṃ na bhāyeyya, bhāyasi maṃ samaṇa , nāhaṃ taṃ bhāyāmi , bhāyitabbaṃ na bhāyati, nāhaṃ bhāyāmi bhoginaṃ , na maṃ migā uttasantī’’ti pāḷipadāni dissanti. Tattha ‘‘bhogina’nti nāgaṃ, corā tasati uttasati corassa vā, sabbe tasanti daṇḍassa , pāpato ottappati jigucchati harāyati pāpena vā.
又有身的接触与心的接触两种，村庄由圣者前往，引起盗贼的恐惧。在此所谓『或遥远此处村庄，彼南方方位，此在第九十朝代』等语中，心的接触亦可见。『母不惧子，子亦不惧母，恐怖和惧怕皆无』这是巴利语。有时盗贼恐惧，有时不恐惧，若安全即无恐惧，因盗贼而生恐惧；盗贼惧怕第六，因盗贼而生恐惧第六。又有第二：“如何不惧他世间？如此不惧他世间。修行者，你怕我，我却不怕你；可怕之物不怕，我不怕有财者，也不怕猎物从我头上逃去”这些巴利词语表明其中“有财者”即龙，盗贼时时期望为他们盗取财富，大家都惧怕惩罚，惧怕恶行，害怕不善之事而羞愧。
Yato kiñci sippaṃ vā vijjaṃ vā dhammaṃ vā gaṇhāti, tasmiṃ akkhātari pañcamī, upajjhāyā adhīte, upajjhāyā sippaṃ gaṇhāti, dvāsīti buddhato gaṇhiṃ, dve sahassāni bhikkhuto. Caturāsītisahassāni, yeme dhammā pavattino .
凡是记忆技巧、学识或教法者，其第五者为教授，比库受师教，师承受技艺，佛陀则承受两者，比库众约有两千人。活跃法轮者约四万八千。
Yato suṇāti, tasmiṃ pañcamī, chaṭṭhī ca, ito sutvā, imassa sutvā vā, yamhā dhammaṃ vijāneyya, sammāsambuddhadesitaṃ .
凡是听闻者，其第五、第六等，从此处及其他所闻，得以认识正自觉所宣说的法。
Yato labhati, tasmiṃ pañcamī, saṅghato labhati, gaṇato labhati.
凡是获得者，其第五者，是获得僧团、法众。
Yato parājayati, yato pabhavati, yato jāyati, tasmiṃ pañcamī, buddhasmā parājayanti aññatitthiyā, pāḷiyaṃ pana parājiyoge apādānaṃ pāṭhasesavasena labbhati, tasmiṃ kho pana saṅgāme devā jiniṃsu, asurā parājiniṃsu. Ettha devehi parājiniṃsūti pāṭhaseso. ‘‘Mayaṃ jitāmhā ambakāya. Himavantā pabhavanti pañca mahānadiyo , ayaṃ bhāgīrathī gaṅgā, himavantā pabhāvitā’’ti pāḷi , corā bhayaṃ jāyate, kāmato jāyate bhayaṃ , jātaṃ saraṇato bhayaṃ , yaṃkiñci bhayaṃ vā veraṃ vā upaddavo vā upasaggo vā jāyati, sabbaṃ taṃ bālato jāyati, no paṇḍitato, kāmato jāyatī soko , ubhato sujāto putto , urasmā jāto, ure jāto vā, cīvaraṃ uppajjeyya saṅghato vā gaṇato vā ñātimittato vā .
凡是失败、解散、生起者，其第五，在佛处失败者为他宗外道；巴利教团中则失败者，因过失无精进而失去戒律。彼时天神胜过魔罗，魔罗败落。此中“天神败敌”之谚语表达：‘我们已经战胜了雨水，喜马拉雅山脉发源五大河流，其中即为巴吉拉希恒河，因喜马拉雅山脉而生。’此为巴利说辞。由此生出诸恶怖、欲令生恐怖，所有恐怖、憎恨、灾害纷至沓来，皆由无智愚人所致。由欲令生愁苦，生孩子、痛苦、疾病等，怀胎孕育，出家受教或因亲族关系而入教团。
Aññatthānaṃ yoge pañcamī, tato aññaṃ, tato paraṃ , tato aparena samayena .
在他事发生时，第五（教团纪律）及其他法同时、相继、不同时间生起。
Upasaggānaṃ yoge pana –
至于引发罪过的条件——
§313
313.Apaparīhi vajjane.
三百一十三、不完全从上界传来者。
Vajjane pavattehi apa, parīhi yoge pañcamī hoti.
从上界发生者之外，从完整结合者中，第五种产生。
Apapabbatā vassati devo, paripabbatā vassati devo, apasālāya āyanti vāṇijā, parisālāya āyanti vāṇijā, pabbataṃ sālaṃ vajjetvāti attho. Kaccāyane pana ‘‘uparipabbatā devo vassatī’’ti pāṭho , paripabbatāti yutto. Upariyoge pana sattamīyeva dissati – ‘‘tasmiṃ uparipabbate , uparipāsāde , uparivehāse, uparivehāsakuṭiyā’’ti, tattha pabbatassa upari uparipabbatanti attho.
不在山上降雨者是天，而在山上降雨者也是天；商人进村者是村外来客，商人进入村内则是村内来客，此中‘山’与‘村’意指山地与村落。迦毗罗卫国中有云：‘上山有天常降雨’，因文中加了‘完整的山’义。关于‘上合’，义仅见于第七条——‘在那上山上，上村上，上住处上，上住处的小屋上’，此处‘上’即指山顶之上。
§314
314.Paṭinidhipaṭidānesu patinā.
三百一十四、送还物归还之处称为“帕提尼地”。
Paṭinidhi nāma paṭibimbaṭṭhapanaṃ, paṭidānaṃ nāma paṭibhaṇḍadānaṃ tesu pavattena patinā yoge pañcamī hoti.
帕提尼地即回归和赋予之意，帕提兑乃归还所持之物，在此三者发生时，上界结合者中出现第五种形式。
Buddhasmā pati sāriputto dhammaṃ deseti, telasmā pati ghataṃ deti.
世尊向清净比库弘法，油液则供给罐器。
§315
315.Rite dutiyā ca.
315. 第二仪式及其次第。
Ritesaddena yoge pañcamī hoti dutiyā ca.
在仪式之名中，结合处为第五，同时也是第二。
Rite saddhammā, rite saddhammaṃ.
仪式之名应当符合圣法，仪式本身合于圣法。
§316
316.Vināññatrehi tatiyā ca.
316. 除了他处之外也有第三仪式。
Vajjane pavattehi vinā, aññatrasaddehi yoge pañcamī, dutiyā, tatiyā ca honti.
在进行仪式时，除特定名称外，结合处在第五、第二、第三位皆有出现。
Vinā saddhammā, vinā saddhammaṃ, vinā saddhammena, aññatra saddhammā, aññatra saddhammaṃ, aññatra saddhammena.
无特定名称的仪式，应合于圣法；无圣法的仪式，不得作；无圣法的合仪，除特定圣法外，皆属于非圣法；无特定圣法者，无圣法；无特定圣法合仪。
§317
317.Puthunānāhi ca.
317. 种种不同的相续。
Vajjane pavattehi puthu, nānāsaddehi ca yoge pañcamī, tatiyā ca honti.
在受苦现象中，诸种不同的苦难现象与各种声音相应，构成第五支（觉支），且亦成为第三觉支。
Puthageva janasmā, puthageva janena, nānā saddhammā, nānā saddhammena, piyehi manāpehi nānābhāvo vinābhāvo . ‘‘Te bhikkhū nānākulā pabbajitā’’ti ettha pana nānāppakārattho nānāsaddo, na vajjanattho, ettha ca vajjanattho nāma viyogattho asammissattho.
从苦难种类而言，也从众生而言，因各种真实法、因各种真实法的缘故，因爱敬与欢喜的不同状态或无状态，故多种不同表现。谓：『这些比库归依于不同家族（即不同根基）』。但于这里，多种缘故是为了不同之目的，乃多种声音所致，并非苦难缘故；于此处苦难缘故即是不和合故、不能持守之意。
Mariyādā’bhividhīsu pavattehi āsadda, yāvasaddehi yogepi pañcamī, dutiyā ca.
于庄严规范等彰显现象中，烦恼出现，其与禅定相应亦成为第五觉支，且为第二觉支。
Tattha yassa avadhino sambandhinī kriyā, taṃ bahikatvā pavattati, so mariyādo. Yathā? Āpabbatā khettaṃ tiṭṭhati āpabbataṃ vā, yāvapabbatā khettaṃ tiṭṭhati yāvapabbataṃ vā.
其庄严规范者，从断绝外缘并令现象生起者是庄严规范。如何？如覆土覆地，或山峦覆地，或覆山峦。
Yassa sambandhinī kriyā, taṃ antokatvā byāpetvā pavattati, so abhividhi. Yathā? Ābhavaggā bhagavato kittisaddo abbhuggato ābhavaggaṃ vā, bhavato ābhavaggaṃ dhammato āgotrabhuṃ savantīti āsavā, yāvabhavaggā yāvabhavaggaṃ vā, tāvadeva yāvabrahmalokā saddo abbhuggato.
从内在缘起作用，破断并遍及具足时，则为彰显。如何？如世尊的名声传扬，名声起于外境，即名境，闻名声归属于法境及修行境，即三境相融合；烦恼乃至生起，至生灭，亦如是。诸如梵天界的声声，从外地出现。
Ārabbhe, sahatthe ca pañcamī, yatohaṃ bhagini ariyāya jātiyā jāto , yato paṭṭhāyāti attho. Yato sarāmi attānaṃ, yato pattosmi viññutaṃ . Yato paṭṭhāya, yato pabhuti.
「开始」：又「同期」者是第五，谓我以圣者之出生为起点。何以为义？谓我依此出生立地；谓我觉知自己；谓我得以察知。谓以此为起点，谓以此显示。
Sahatthe –
【于俱义】
Saha sabbaññutaññāṇappaṭilābhā, saha parinibbānā , saha dassanuppādā.
谓伴随诸般全知智慧的获得，伴随涅槃，伴随见解的生起。
‘‘Uppādā vā tathāgatānaṃ anuppādā vā tathāgatāna’’nti , ettha bhāvalakkhaṇe pañcamī.
「生起者」或「如来不生者」之语，乃此处善法品中第五。
‘‘Sahatthā dānaṃ deti, sahatthā paṭiggaṇhātī’’ti ettha karaṇe.
「同期者施予，亦同期者受纳」，此语当作缘起。
‘‘Ajjatagge pāṇupetaṃ , tadagge kho vāseṭṭha’’iccādīsu , ārabbhe sattamī.
如「现今头顶有手捧物，彼处当为上主」等语中，在开始处为第七。
‘‘Yatvādhikaraṇaṃ , yatonidānaṃ , tatonidānaṃ’’ iccādīsu vākye icchite sati hetvatthe pañcamī, samāse icchite sati atthamatte pañcamī.
「‘因何事、依何条件、依何缘故’等语，在表示意愿时谓之第五分句，若于复合句中表示意愿，即于意义层面为第五分句。」
Dvinnaṃ kārakānaṃ kriyānañca majjhe pavattakāladdhānavācīhi pañcamī, luddako pakkhasmā migaṃ vijjhati, kosā kuñjaraṃ vijjhati. Ettha ca luddako sakiṃ migaṃ vijjhitvā pakkhabbhantaramhi na vijjhi, pakkhe paripuṇṇe puna vijjhati, pakkhasaddo dvinnaṃ vijjhanavārānaṃ majjhe kālavācī hoti, dvepi vijjhanakriyā kārakehi saheva sijjhantīti kārakānañca majjheti vuccati. Vuttiyaṃ pana ‘‘ajja bhutvā devadatto dvihe bhuñjissati, dvihā bhuñjissati, atraṭṭho’yamissāso kose lakkhaṃ vijjhati, kosā lakkhaṃ vijjhatī’’ti evaṃ sattamīvasena paripuṇṇavākyampi vuttaṃ. Pāḷiyaṃ ‘‘anāpatti chabbassā karoti , atirekachabbassā karotī’’ti , ‘‘chabbassānī’’tipi pāṭho.
动作受两种作因者及动作发生时之间的关系，由时序副词联系谓第五分句。譬如幼鹰从翼间刺穿野兽，大象鼻从鼻孔刺穿。此处幼鹰先刺穿伙伴野兽，于翼间之后不再刺穿，翼丰满时复又刺穿。翼鸣声乃两次刺穿动作间的时间副词，两次刺穿动作与作因者共生，称作因者居中。次疏有:“今日现身，迭瓦达德将享用两次，享用两次，此力证谓野兽被刺穿两次，野兽刺穿。”巴利文中云“无过犯做六次，超过六次做”，且读为“六次者”。
Rakkhanatthānaṃ yoge –
适于保护目的之时机——
Yañca vatthuṃ guttaṃ icchiyate, yato ca guttaṃ icchiyate, tattha pañcamī, yavehi gāvo rakkhati vāreti, taṇḍulā kāke rakkhati vāreti, taṃ maṃ puññā nivāresi, pāpā cittaṃ nivāraye , na naṃ jāti nivāreti, duggatyā garahāya vā . Rājato vā corato vā ārakkhaṃ gaṇhantu.
若欲守护某物，因其被守者是被欲守者，则谓之第五分句。比如牛在保护稻米，乌鸦守护稻米，以是其福德能护心不恶，不能护其生，免其恶趣或被掠夺。有王或盗贼应来守护。
Antaradhānatthayoge –
为防止失踪之故——
Yassa adassanaṃ icchiyati, tasmiṃ pañcamī, upajjhāyā antaradhāyati sisso, nilīyatīti attho. Pāḷiyaṃ pana yassa adassanaṃ icchiyati, tasmiṃ chaṭṭhī eva- ‘‘antaradhāyissāmi samaṇassa gotamassa, antaradhāyissāmi samaṇassa gotamassā’’ti. ‘‘Na sakkhi me antaradhāyitu’’nti pāḷi, ‘antaradhāyissāmī’ti antarite acakkhuvisaye ṭhāne attānaṃ ṭhapessāmītyattho, nilīyissāmīti vuttaṃ hoti.
若欲防止失踪，则谓之第五分句。辅导长官使徒弟失踪，谓之“隐匿”。巴利文中，“若欲防止失踪”者第六分句：“我将隐匿比库果德玛，我将隐匿比库果德玛”。巴利文说“不证我隐匿”，谓于隐匿时，将于无眼间自立，即“将隐匿”意也。
Yasmiṃ ṭhāne antaradhāyati, tasmiṃ sattamī eva dissati, atikhippaṃ loke cakkhu antaradhāyissati , jetavane antaradhāyitvā, brahmaloke antaradhāyitvā, maddakucchismiṃ antaradhāyitvā, tatthevantaradhāyī iccādi. ‘‘Bhagavato purato antaradhāyitvā’’ti etthapi tosaddo sattamyatthe eva. ‘‘Sakko nimissa rañño sammukhe antarahito’’ti pāḷi. ‘Dhajatavane antaradhāyitvā’ti jetavane aññesaṃ adassanaṃ katvā, aññesaṃ acakkhuvisayaṃ katvāti attho. ‘‘Andhakāro antaradhāyati, āloko antaradhāyati, saddhammo antaradhāyati, sāsanaṃ antaradhāyati’’ iccādīsu pana chaṭṭhī, sattamiyo yathāsambhavaṃ veditabbā.
在某处消失时，唯有第七者显现;因目睛迅速转动，世间眼目便无法察见。揭德林中消失，梵天界中消失，醉卧国中消失，正是在那里消失——此等义理。所谓『世尊前方消失』之说，此语也仅指第七者而已。巴利语『萨咖在国王面前消失』，揭德林说『旌旗林中消失』，是划分某些不可见处，划分某些非眼所及处的意。又说『黑暗消失，光明消失，正法消失，教法消失』等，第六、第七者应依当理知之。
Dūratthayoge –
远处消失——
Kiṃva dūro ito gāmo, kacci ārā pamādamhā , atho ārā pamādamhā , gāmato avidūre, ārakā te moghapurisā imasmā dhammavinayā, ārakā tehi bhagavā, kilesehi ārakāti arahaṃ, ārā so āsavakkhayā . Dutiyā ca tatiyā ca chaṭṭhī ca, ārakā imaṃ dhammavinayaṃ iminā dhammavinayena vā, ārakā mandabuddhīnaṃ .
又或者遥远之地，有乡村，或是外方，或是内部不远处，愚痴之人没有见识于此法律戒，世尊亦未在彼等处，即断贪恚之圣者，彼者即断尽烦恼。第二、第三、第六者，不能了解此法律戒本质者即为无识之人。
Dūratthe –
于远离时——
Dūratova namassanti, addasā kho bhagavantaṃ dūratova āgacchantaṃ , kinnu tiṭṭhatha ārakā, tasmā tiṭṭhāma ārakā. Dutiyā ca tatiyā ca, dūraṃ gāmaṃ āgato, dūrena gāmena āgato , dūrā gāmā āgato iccevattho, dūraṃ gāmena vā.
远处的人行礼，见世尊远处来至，则问“您为何止步”？故应当止步。第二者、第三者、第六者，来时从远处乡村、从遥远乡村来至，谓之是远来，亦或是从远乡村来。
Antikatthayoge –
近处消失——
Antikaṃ gāmā, āsannaṃ gāmā, samīpaṃ gāmā. Dutiyā ca tatiyā ca chaṭṭhī ca, antikaṃ gāmaṃ, antikaṃ gāmena, antikaṃ gāmassa.
「邻村、近村、附近的村庄」；「第二、第三及第六」亦同称为「邻村」、「邻近的人」、「邻近村庄」。
Kāladdhānaṃ parimāṇavacane –
以时间单位及长度单位而言——
Ito mathurāya catūsu yojanesu saṅkassaṃ, rājagahato pañcacattālīsayojane sāvatthi, ito ekanavutikappe , ito ekatiṃse kappe , ito sattame divase, ito tiṇṇaṃ māsānaṃ accayena parinibbāyissāmi iccādi.
从此地起算，至摩揭陀国首都王舍城为四十由旬，至舍卫城为十五十由旬，自此起算一百劫，一三十劫，第七天，三个月以内，我将依序涅槃，如是等。
Pamāṇatthe –
论长度度量——
Āyāmato ca vitthārato ca yojanaṃ, parikkhepato navayojanasataparimāṇo majjhimadeso parikkhepena vā, dīghaso navavidatthiyo , yojanaṃ āyāmena yojanaṃ vitthārena yojanaṃ ubbedhena sāsaparāsi iccādi.
所谓由旬即长度及宽度，抛掷的距离约九百由旬，中心地区的周边距离，长九十宽九十的由旬，以长度、宽度、纵深、平面等均可加以测度，如是等。
Tvālopepi pañcamī. Ettha ca tvālopo nāma paripuṇṇavākye laddhabbassa tvāntapadassa aparipuṇṇavākye natthi bhāvo, yañca padaṃ tvāntapade sati kammaṃ vā hoti adhikaraṇaṃ vā. Taṃ tvāntapade asati padantare avadhi hoti, tasmiṃ pañcamī, pāsādā vā pāsādaṃ saṅkameyya , hatthikkhandhā vā hatthikkhandhaṃ saṅkameyya iccādi. Ettha ca paṭhamaṃ ekaṃ pāsādaṃ abhirūhitvā puna aññaṃ pāsādaṃ saṅkameyyāti vā paṭhamaṃ ekasmiṃ pāsāde nisīditvā puna aññaṃ pāsādaṃ saṅkameyyāti vā evaṃ paripuṇṇavākyaṃ veditabbaṃ. ‘‘Andhakārā vā andhakāraṃ gaccheyya, tamā vā tamaṃ gaccheyyā’’ti pāḷi. Tathā raṭṭhā raṭṭhaṃ vicarati, gāmā gāmaṃ vicarati, vanā vanaṃ vicarati, vihārato vihāraṃ gacchati, pariveṇato pariveṇaṃ gacchati, bhavato bhavaṃ gacchati, kulato kulaṃ gacchati iccādi. Tathā vinayā vinayaṃ pucchati, abhidhammā abhidhammaṃ pucchati, vinayā vinayaṃ katheti, abhidhammā abhidhammaṃ katheti. Etthapi paṭhamaṃ ekaṃ vinayavacanaṃ pucchitvā vā ekasmiṃ vinayavacane ṭhatvā vā puna aññaṃ vinayavacanaṃ pucchatīti paripuṇṇavākyaṃ veditabbaṃ. Vuttiyaṃ pana ‘‘pāsādaṃ āruyha pekkhati, pāsādā pekkhati, āsane pavisitvā pekkhati, āsanā pekkhatī’’ti vuttaṃ.
至于路径第五。此谓路径，即必须具备完整句义的路径词，若路径词处于不完整句义中，则无意义，且在路径词处若有行为或议题，则路径词不成立；在非路径词的其他词处则限定意义。在第五处，可举例说，若登上某殿堂后，再至另一殿堂，或用手臂等肢体接近某处。这里，先登上一殿堂，再接近另一殿堂，或先坐于一座殿堂，再转至另一座殿堂，均属完整句义。『或于黑暗中前行至黑暗处，或于黑暗处移至黑暗』等，此为巴利文表达。如此，国家游行于国家间，村庄游行于村庄间，林野游行于林野中，住所游行于住所内，区域游行于区域中，存在游行于存在中，家族游行于家族中，诸义同此。律藏询问律藏，阿毗达摩询问阿毗达摩，律藏阐述律藏，阿毗达摩阐述阿毗达摩。此中，当先问一律句，或在某一律句立定，再问另一律句，均属完整句义。又云：「登上殿堂而观，观殿堂，坐下而观，观坐具」等，于此有明文记载。
Disatthayoge disatthe ca pañcamī, ito sā purimā disā , ito sā dakkhiṇā disā , avīcito upari, uddhaṃ pādatalā, adho kesamatthakā .
有关方向之法，方向为第五。此乃从此处起，先是东方，次为南方，再次为未被撩动的上方，顶端为足底，下方则是头部所在之处。
Disatthe –
关于方向之法——
Purimato gāmassa, dakkhiṇato gāmassa, uparito pabbatassa, heṭṭhato pāsādassa, puratthimato, dakkhiṇato, yato khemaṃ, tato bhayaṃ , yato yato sammasati, khandhānaṃ udayabbayaṃ iccādi.
东方者指村庄之东，南方者指村庄之南，上方者指山岳之顶，下方者指殿堂之下。东西南北者是指安稳之处，亦即恐惧所不及之方。无论何处，当知五蕴兴起与灭亡常在其中。
Pubbādiyogepi pañcamī, pubbeva me sambodhā , ito pubbe, tato pubbe, ito parā paccantimā janapadā , tato pure, tato pacchā, tato uttari iccādi.
从过去的结合中第五，亦即在我正觉之前，即在此之前，之前之后，还有南方后方的领域，之前的之前、之后的之前、南方以外的地方、之前之前、之后之后、北方等，皆如此。
Vibhattatthe ca pañcamī chaṭṭhī ca. Vibhatti nāma pageva visuṃbhūtassa atthassa kenaci adhikena vā hīnena vā bhāgena tadaññato puthakkaraṇaṃ, māthurā pāṭaliputtakehi abhirūpatarā, yato paṇītataro vā visiṭṭhataro vā natthi, attadanto tato varaṃ , channavutīnaṃ pāsaṇḍānaṃ pavaraṃ yadidaṃ sugatavinayo , sadevakassa lokassa, satthā loke anuttaro, aggohamasmi lokassa , jeṭṭhohamasmi lokassa , seṭṭhohamasmi lokassa , paññavantā nāma sāriputtato hīnā sāriputtassa vā, tato adhikaṃ vā ūnaṃ vā na vaṭṭati iccādi.
关于分相为第五、第六。所谓分相就是指篇章中依据详细与模糊各异，或加或减的部分，以此辨识之，犹如在巴提利普特等地的文字更加雅致，或纯正，也没有更好的或更差的。此超越分别，是遮盖断见之中最上者，为善知识之律，是天人世界、世尊于世间无上导师、首相、长者、第一、最上者，智慧第一者沙利子，即使较差者沙利子亦不退减甚多，如此等。
Viramaṇatthayoge –
关于停止之法——
Āratī viratī pāpā , pāṇātipātā veramaṇi iccādi.
厌离、不乐恶行，如杀生等恶法的禁戒。
Suddhatthayoge –
为达清净之目的——
Lobhanīyehi dhammehi suddho iccādi.
断除贪欲等烦恼法，是清净的禁戒等。
Mocanatthayoge pañcamī tatiyā ca, so parimuccati jātiyā jarāya maraṇena sokehi paridevehi dukkhehi domanassehi upāyāsehi, parimutto so dukkhasmāti vadāmi , mokkhanti mārabandhanā , na te muccanti maccunā iccādi, sabbattha avadhiattho veditabbo.
解脱之法次第中的第五与第三者，借此可从生死、老死、忧悲、痛苦、烦恼、折磨中获解脱，我称之为离苦。解脱即断除魔缠，非为死者所解脱。解脱理应于一切处所加以审察认知。
Hetvatthe –
论其因缘——
Kasmā hetunā, kena hetunā, kasmā nu tumhaṃ kule daharā na miyyare , tasmātiha bhikkhave . Dutiyā tatiyā chaṭṭhī ca, kiṃkāraṇaṃ , yatvādhikaraṇaṃ , yatonidānaṃ , tatonidānaṃ , kena kāraṇena , taṃ kissahetu , kissa tumhe kilamatha iccādi.
为何由何因缘，何以你等子弟不死？故此，比库，即第二、第三与第六因缘，有何作因？有何缘起？或何本因？或何因缘？凭何因缘？为何因缘？为何你们苦恼？
Vivecanatthayoge –
为便于分别理解的目的——
Vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi , vivitto pāpakā dhammā.
与爱欲分别，远离不善法，远离恶法，故恶法彼此疏离。
Bandhanatthayoge –
为便于分别因果联系的目的——
§318
318.Pañcamīṇe vā.
318条，或第五条。
Iṇabhūte hetumhi pañcamī hoti vā.
若缘起的因缘是第五缘起，或是第五缘起。
Satasmā bandho naro satena vā.
由于束缚，人受缚，或由线索而受缚。
§319
319.Guṇe.
319. 属于功德（的场合）。
Ajjhattabhūto hetu guṇo nāma, aguṇopi idha guṇotveva vuccati, tasmiṃ pañcamī hoti vā.
所谓内在存在的缘起者为品质，若无品质亦称为品质，在此中第五种亦可算为品质。
Jaḷattā bandho naro jaḷattena vā, attano bālattāyeva bandhoti attho, paññāya bandhanā mutto, vācāya marati, vācāya muccati, vācāya piyo hoti, vācāya desso, issariyā janaṃ rakkhati rājā issariyena vā, sīlato naṃ pasaṃsanti sīlena vā, hutvā abhāvato aniccā, udayabbayapīḷanato dukkhā, avijjānirodhā saṅkhāranirodho , saṅkhāranirodhā viññāṇanirodho , catunnaṃ ariyasaccānaṃ anaññā appaṭivedhā dīghamaddhānaṃ saṃsaranti iccādi.
如同人以身体为羁绊，或以身体为羁绊人意即以自身愚痴为羁绊之义，智慧则能解脱此羁绊。以语言则一方面死于语言，一方面从语言解脱，语言中生出亲爱，也造作示现，犹如君王以威权护持众人，因具戒行众人敬佩。因无常而生灭消逝，受苦，因无明而灭，业制亦灭，业制灭则识亦灭，四圣谛的别解未得，因此众生长久流转于轮回生死之中。
Pañhā, kathanesupi pañcamī, kuto bhavaṃ, ahaṃ pāṭaliputtato iccādi.
问题，即上文所说第五种品质，何因何缘有此存在？我来自巴嗒厘子等地。
Thokatthepi asatvavacane pañcamī, satvaṃ vuccati dabbaṃ, thokā muccati thokena vā, muccanamattaṃ hotīti vuttaṃ hoti ‘‘nadiṃ taranto manaṃ vuḷho’’ti ettha viya. Appamattakā muccati appamattakena vā, kicchā muccati kicchena vā, kicchā laddho piyo putto , kicchā muttā’mha dukkhasmā, yāma dāni mahosadha .
譬如虚假之言第五星品质，谓实存之物，能有所放逸，如以放逸释脱，犹如“越河愚童”的说法。细心者能解脱，如以细心释脱。忧苦能解脱，如以忧苦释脱。获得忧苦者是爱子，今为无常苦所解脱，今日乃大良医。
Asatvavacaneti kiṃ? Paccati munino bhattaṃ, thokaṃ thokaṃ ghare ghareti .
所谓虚假之言为何？即圣人所舍弃之饭食，隐喻虚妄之物在各处被舍弃。
‘‘Anupubbena medhāvī, thokaṃ thokaṃ khaṇe khaṇe ’’ iccādīsu kriyāvisesane dutiyā.
“聪慧者当逐渐渐进，片刻片刻之间”，此等语句中的“等等”等词，是对动作的特征进行的第二层说明。
Akattaripi pañcamī, tassa kammassa katattā upacitattā ussannattā vipulattā tathāgato suppatiṭṭhitapādo hoti . Ettha ca ‘akattarī’ti akārake ñāpakahetumhīti vadanti. Ñāse pana ‘‘akattarīti hetvatthe saṅgaṇhāti. Yattha hi kattubuddhi sañjāyate, sova kattā na hotīti vattuṃ sakkā’’ti vuttaṃ. Etena kattusadiso janakahetu akattā nāmāti dīpeti, kammassa katattāiccādi ca janakahetu evāti.
即使是不作第二次分割的第五节中，因其作为业的成就、应当、增长以及广大，世尊亦具足安立正足。这里所谓“不作第二次分割”，指的是不引起行动作用的原因。释言：“在因果中‘不作第二次分割’者，当聚合于理由之处。若有作事智慧现起，则该作事者犹不存在。”由此，业的成就等此类理由即为造作之因，名为“不作第二分割”。
Bhiyyatthayoge –
针对加成条件──
Yodha sītañca uṇhañca, tiṇā bhiyyo na maññati , sukhā bhiyyo somanassaṃ , khantyā bhiyyo na vijjati , mayā bhiyyo na vijjati, sotukāmāttha tumhe bhikkhave bhiyyosomattāya pubbenivāsakathaṃ, attamano tvaṃ hohi paraṃ viya mattāya, ahampi attamano homi paraṃ viya mattāya.
战士且寒且热，对草木苦恼不以为苦，善感快乐更甚于苦难，忍耐亦无可伤者，而我无所伤害，愿汝等比库为更大愉悦之乐，昔昔住处如是，汝自照明犹如他者的明照，我亦自照明犹如他者的明照。
Pañcamīvibhattirāsi niṭṭhito. · 第五格变位堆已完成。
Chaṭṭhīvibhattirāsi第六格变位堆
Kasmiṃ atthe chaṭṭhī?
第六义蕴何所在？
§320
320.Chaṭṭhī sambandhe.
第三二〇条有关第六义蕴的章节。
Dvinnaṃ sambandhīnaṃ kenaci pakārena āyattabhāvo sambandho nāma, sambandhe jotetabbe visesanasambandhimhi chaṭṭhī hoti.
二者相应关系以某种因缘相牵连者为联系，所谓联系。联系应当显现于定语关系的第六种形态中。
Tattha kriyākārakasañjāto assedambhāvahetuko sambandho nāmāti vuttaṃ. Tattha dve sambandhino aññamaññaṃ taṃtaṃkriyaṃ karonti, taṃ disvā ‘‘ime aññamaññasambandhino’’ti jānantassa dvinnaṃ kārakānaṃ dvinnaṃ kriyānañca saṃyogaṃ nissāya sambandhopi vidito hoti, evaṃ sambandho kriyākārakasañjāto, ‘imassa aya’nti evaṃ pavattabuddhiyā hetubhūtattā assedambhāvahetuko ca.
此处称为动作者所生之互依关系，即联系。二相应者彼此彼此施为动作，见之而知“此为彼此相应关系者”，故知二因者、二动之结合以此联系起，是故联系为因缘所起，有因果性，亦为依附之因缘。
Tattha sambandho tividho sāmisambandho, nānāttasambandho, kriyākārakasambandhoti.
联系有三种：共同依存联系、异质联系及动作者联系。
Tattha ‘sāmī’ti yassa kassaci visesanasambandhino nāmaṃ, tasmā visesyapadatthassa taṃtaṃvisesanabhāvena sambandho sāmisambandho nāma.
其中“共同”指某一特定定语关系，为名词定语关系者，因此因词义特具定语关系而称为共同依存联系。
So visesyapadatthabhedena anekavidho.
此联系因定语关系词义不同而多种多样。
Tattha tassa mātā, tassa pitāiccādi janakasambandho nāma.
其中有母亲、父亲等与生者的世俗亲属关系称为亲属关联。
Tassā putto, tassā dhītā iccādi jaññasambandho nāma.
其子及其女等，诸如此类，称为亲属之联系。
Tassa bhātā, tassa bhaginī iccādi kulasambandho nāma.
其兄弟及其姊妹等，诸如此类，称为家族之联系。
Sakko devānamindo iccādi sāmisambandho nāma.
萨咖天帝等诸天，诸如此类，称为主宰之联系。
Pahūtaṃ me dhanaṃ sakka , bhikkhussa pattacīvaraṃ iccādi saṃsambandho nāma.
我拥有大量财富，或比库所受用的缁衣等，诸如此类，称为关系之联系。
Ambavanassa avidūre, nibbānasseva santike iccādi samīpasambandho nāma.
远离云层处，如同涅槃般的安宁之所，诸如此类，称为近处之联系。
Suvaṇṇassa rāsi, bhikkhūnaṃ samūho iccādi samūhasambandho nāma.
黄金堆积如山，或比库众多聚集，诸如此类，称为团体之联系。
Manussasseva te sīsaṃ , rukkhassa sākhā iccādi avayavasambandho nāma.
唯有人类如头颅之属，如树木枝干等肢体相连关系者，称为此种部位相续关系。
Suvaṇṇassa bhājanaṃ, alābussa kaṭāhaṃ, bhaṭṭhadhaññānaṃ sattu iccādi vikārasambandho nāma.
黄金为用具、金属片、粮食食物的七种等生长变化关系者，称为此种形态变化相续关系。
Yavassa aṅkuro, meghassa saddo, pupphānaṃ gandho, phalānaṃ raso, aggissa dhūmo iccādi kāriyasambandho nāma.
大麦之芽、云之声、花之香气、果实之汁液、火之烟尘等因果作用关系者，称为此类作用联系关系。
Khandhānaṃ jāti, khandhānaṃ jarā, khandhānaṃ bhedo iccādi avatthāsambandho nāma.
蕴的出生、蕴的衰老、蕴的分离破坏等理据，称为此种涵义相续关系。
Suvaṇṇassa vaṇṇo, vaṇṇo na khīyyetha tathāgatassa , buddhassa kittisaddo, sippikānaṃ sataṃ natthi , tilānaṃ muṭṭhi iccādi guṇasambandho nāma.
黄金之色泽，色泽不衰，正觉者如来佛陀之名声，手工艺者臂力之无量，禾苗握拳等称为此种性质德性相续关系。
Pādassa ukkhipanaṃ, hatthassa samiñjanaṃ, dhātūnaṃ gamanaṃ ṭhānaṃ iccādi kriyāsambandho nāma.
足之抬起，手之清洁，道理之通达与所在等称为此类行为作用相续关系。
Cātumahārājikānaṃ ṭhānaṃ iccādi ṭhānasambandho nāma. Evamādinā nayena sāmisambandho anekasahassappabhedo, so ca kriyāsambandhābhāvā kārako nāma na hoti. Yadi evaṃ ‘‘pādassa ukkhipanaṃ’’ iccādi kriyāsambandho nāmāti idaṃ na yujjatīti? Vuccate – kriyāsambandhābhāvāti idaṃ sādhakabhāvena sambandhābhāvaṃ sandhāya vuttaṃ, siddhāya pana kriyāya sambandhaṃ sandhāya kriyāsambandho nāma vuttoti.
四大王天所在之处等，称为『地位关系』。由此起，『领导关系』、『主人关系』种种成千上万的分别，若无作为关系，则称为『业因』不可成立。若说『脚的抬起』是所谓作为关系，这样的说法不适当吗？回答是：所谓作为关系，是从广义的关系成立角度说的；确实从作为之动作与其联系成立来说，则称为作为关系。
Nānāttasambandhe pana nānāatthesu chaṭṭhī hoti. Tattha ṇī, āvīpaccayānaṃ kamme niccaṃ chaṭṭhī, jhānassa lābhī, cīvarassa lābhī, dhanassa lābhī, ādīnavassa dassāvī, atthi rūpānaṃ dassāvī, atthi samavisamassa dassāvī, atthi tārakarūpānaṃ dassāvī, atthi candimasūriyānaṃ dassāvī.
种种分别关系中，在不同对象上有六种发生：即怨恨和祝福的行为，常与业有关；禅定的获得；衣服的获得；财富的获得；灾难的显现；色相的显现；相应与合会的色相显现；星辰的显现；以及日月的显现。
Tu, aka, ana, ṇapaccayānaṃ yoge kvaci kammatthe chaṭṭhī.
但是，在无、无所有及非所缘因的结合中，有时亦有关于业的显现。
Tupaccaye tāva –
所谓缘依有下列：
Tassa bhavanti vattāro , sahasā kammassa kattāro, amatassa dātā , bhinnānaṃ sandhātā , sahitānaṃ vā anuppadātā iccādi.
业的发起者，业的主宰者，不死者的施予者，破坏者的中断者，支持者或不产生者等。
Kvacīti kiṃ? Gambhīrañca kathaṃ kattā , gādhaṃ kattā novasitā , kālena dhammīkathaṃ bhāsitā, sarasi tvaṃ evarūpaṃ vācaṃ bhāsitā, paresaṃ puññaṃ anumodetā, bujjhitā saccāni iccādi.
所谓何处？是指深奥的怎样行使权力，非粗浅的行为，常以时间配合佛法之语讲说，像你这样说此类言语，赞叹他人的善业，理解真理等。
Akapaccaye –
无条件缘者——
Kammassa kārako natthi, vipākassa ca vedako , avisaṃvādako lokassa iccādi.
业本体无有，果报受者亦无，彼不与世间相应，譬如贪嗔等。
Kvacīti kiṃ? Mahatiṃ mahiṃ anusāsako, janaṃ aheṭhako, kaṭaṃ kārako, pasavo ghātako iccādi.
何谓无条件缘？如大地之纵横或指导众生者，贫瘠不杀生者，器械之作用者，畜类之杀害者等，是为无条件缘。
Anapaccaye –
无因缘者——
Pāpassa akaraṇaṃ sukhaṃ , bhārassa ukkhipanaṃ, hatthassa gahaṇaṃ, hatthassa parāmasanaṃ, aññatarassa aṅgassa parāmasanaṃ iccādi.
作恶之不为者即为安乐，负重之卸除者，手之握持，手之支持，以及其余诸肢体之辅助等亦属无因缘。
Kvacīti kiṃ? Bhagavantaṃ dassanāya iccādi.
何谓无因缘？为示现世尊之显现等者。
Ṇapaccaye –
『无因』者，
Acchariyo arajakena vatthānaṃ rāgo, agopālakena gāvīnaṃ doho, appapuññena lābhānaṃ lābho, hatthassa gāho, pattassa paṭiggāho iccādi.
『令人惊异者』者，譬如无王者看守禾田之贪欲，牛群之牧者的打斗，功德浅薄者所得之利益，象所触及之树枝，爪所抓取之物等。
Tvāpaccayepi kvaci kammani chaṭṭhī, alajjīnaṃ nissāya, āyasmato nissāya vacchāmi, catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya pasādo iccādi.
又『缘起』亦于某处有六根，依赖无羞耻者，依赖尊者而说，依四大因缘而安立，依此而生欣悦等。
Kattari ta, tavantu, tāvī, māna’ntānaṃ yoge pana kammani dutiyā eva, sukhakāmo vihāraṃ kato, gāmaṃ gato, odanaṃ bhuttavā bhuttāvī, kammaṃ kurumāno, kammaṃ karonto iccādi.
『作为者』者，汝等知之，在众人之联合中，所作之业为第二次，乐欲者从容安住，入村而去，食用稀饭，正于造业之时，正在作业中等。
Kvaci chaṭṭhīpi dissati, dhammassa gutto medhāvī iccādi.
有时亦见六根，正法的藏者，智慧者等。
Sara, isu, cinta, isa, dayadhātūnaṃ kammani chaṭṭhī vā, mātussa sarati, mātaraṃ sarati, pitussa sarati, pitaraṃ sarati, na rajjassa sarissasi , na tesaṃ koci sarati, sattānaṃ kammapaccayā , āpattipariyantaṃ nassarati, rattipariyantaṃ nassarati , puttassa icchati puttaṃ vā, mātussa cinteti mātaraṃ vā, therassa ajjhesati theraṃ vā, telassa dayati telaṃ vā, rakkhatīti attho.
意、欲、思虑、渴求、怜悯等六根之造业。于母亲而经营，母亲而爱慕，父亲而经营，父亲而爱慕，不依绳索也不依第三者。众生由业之缘起，至失丧期止，夜眠终止，子欲子者，母思慕母者，长老敬重长老者，油施予油者，护持之义。
Karadhātussa abhisaṅkharaṇatthavācino kamme chaṭṭhī, udakassa paṭikurute udakaṃ vā, kaṇḍassa paṭikurute kaṇḍaṃ vā iccādi.
关于手部所涉及的行为中第六种，若对水加害，即伤害水本身或水体，或对树枝加害，即伤害树枝本身或树枝，诸如此类。
Tapaccaye pūjanatthādidhātūnaṃ kattari chaṭṭhī vā, rañño sammato raññā vā, gāmassa pūjito gāmena vā, rañño sakkato raññā vā, rañño apacito raññā vā, rañño mānito raññā vā, tathā suppaṭividdhā buddhānaṃ dhammadhātu, amataṃ tesaṃ paribhuttaṃ, yesaṃ kāyagatāsati paribhuttā , amataṃ tesaṃ viraddhaṃ, yesaṃ kāyagatāsati viraddhā .
关于火种、祭祀等供奉法器的制造，第六种亦然。国王所允许的国土、乡村，被乡村所供养，国王被国王天所保护，国王被尊敬，也被贬毁，正如佛陀的法界一般。有那些已由身念所破坏的不灭之法，却被破坏；而那些未被身念所破坏的未灭之法，却被增长。
Tipaccayepi kvaci kattari chaṭṭhī vā, sobhaṇā kaccāyanassa pakati kaccāyanena vā, sobhaṇā buddhaghosassa pakati buddhaghosena vā iccādi.
关于另一依止，或第六种，如美丽的袈裟被袈裟所遮蔽，或美丽的佛音被佛音所覆盖等。
Pūjanatthānaṃ pūraṇatthānañca karaṇe chaṭṭhī, pupphassa buddhaṃ pūjeti pupphena vā, ghatassa aggiṃ juhoti ghatena vā, pattaṃ udakassa pūretvā, pūraṃ nānāppakārassa asucino , bālo pūrati pāpassa , dhīro pūrati puññassa pūrati dhaññānaṃ vā muggānaṃ vā māsānaṃ vā iccādi. Tatiyā vā, khemā nāma pokkharaṇī, puṇṇā haṃsehi tiṭṭhati.
为完成供养和其充足之意，供养以花敬礼佛陀，或以花饰之；用罐奉火，或以罐敬火；用叶子盛水；充满各种容器，虽污秽愚人以恶充满，智慧者以功德或谷物、老鼠、老鼠粪充满。第三者的湖名曰“坚固”，有满是天鹅驻足。
Tabba, rujādiyoge pana sampadāne catutthī eva, yakkhasenāpatīnaṃ ujjhāpetabbaṃ vikkanditabbaṃ viravitabbaṃ , devadattassa rujjati, rajakassa vatthaṃ dadāti iccādi.
痛苦等苦集的第四种增上，即众魔头的军队，应当被唤醒，驱散，避开。譬如奉献给迦楼罗者，给予王袍等。
Bhayatthādīnaṃ apādāne bahulaṃ chaṭṭhī, kiṃ nu kho ahaṃ tassa sukhassa bhāyāmi, sabbe tasanti daṇḍassa, sabbe bhāyanti maccuno , bhīto catunnaṃ āsīvisānaṃ , mā bhikkhave puññānaṃ bhāyittha , saṅkhātuṃ nopi sakkomi, musāvādassa ottapaṃ iccādi. Tattha ‘ottapa’nti ottappanto. Tathā aggohamasmi lokassa, jeṭṭhohamasmi lokassa iccādi ca.
出于恐惧等原因的放弃行为多为第六种，我岂因他人之快乐而恐惧？一切都害怕惩罚，一切都害怕死去，惧怕四种恶迹，诸比库们，勿恐惧功德，不可计算，也恐惧妄语的戒惧。此“戒惧”即畏戒。正如我为天下首领、为天下长者一般。
Kusala, kovida, pasādatthānaṃ ādhāre chaṭṭhī, kusalā naccagītassa , kusalo tvaṃ rathassa aṅgapaccaṅgānaṃ , amacce tāta jānāhi, dhīre atthassa kovide , narā dhammassa kovidā , maggāmaggassa kovidā, ‘‘keci iddhīsu kovidā’’tipi atthi, santi yakkhā buddhassa pasannā , dhammassa pasannā, saṅghassa pasannā, buddhe pasannā, dhamme pasannā, saṅghe pasannā vā. Tathā cetopariyañāṇassa, vasī homi mahāmuni. Jhānassa vasimhi iccādi.
善者、明达者、胜解者之基础为第六者。善者非歌舞；你善于车轮各部，少年以此理，明智而善于利益，众人中善于法者，善于道法者， ‘‘有三种称为神通者’’。天龙对佛欢喜，法欢喜，僧欢喜，亦对佛、法、僧欢喜。或对佛、法、僧欢喜。若有此般超越之慧，则我将服从，伟大的圣人。我得禅定而服从欲等诸法。
§321
321.Chaṭṭhī hetvatthehi.
三百二十一．第六者因缘之义。
Hetvatthehi yoge hetumhi chaṭṭhī hoti.
因缘合和中，第六者即成因。
Taṃ kissa hetu , aṅgavarassa hetu, udarassa hetu, udarassa kāraṇā iccādi.
此为何因？肢体之因，腹部之因，腹部之缘起原因等。
§322
322.Tulyatthena vā tatiyā.
三百二十二．等义或第三者。
Tulyatthena yoge chaṭṭhī hoti tatiyā vā.
等义之合和中，第六者或第三者成立。
Tulyo pitu pitarā vā, sadiso pitu pitarā vā. Iti nānāttasambandho.
均等者谓父为父，如同者谓父为父。此为诸差别关系。
Kriyākārakasambandho nāma kārakānaṃ kriyāya saha sādhaka, sādhyabhāvena aññamaññāpekkhatā avinābhāvitā vuccati, na hi kriyaṃ vinā kārakaṃ nāma sijjhati, na ca kārakaṃ vinā kriyā nāma sijjhatīti, sā pana chaṭṭhīvisayo na hotīti.
谓行为者与行为同具关系者为行为所缘，其协助性及可被实现性彼此相依，相互不离。因为无行为则无行为者，无行为者则无行为，是故不成多出六分之事。
Chaṭṭhīvibhattirāsi niṭṭhito. · 第六格(属格)之聚已完。
Sattamīvibhattirāsi第七格(处格)之聚
Kasmiṃ atthe sattamī?
第七者在何义中？
§323
323.Sattamyādhāre.
在第三百二十三条第七品中。
Ādhāro, okāso, adhikaraṇanti atthato ekaṃ, ādhāratthe sattamī hoti. Kattukammaṭṭhaṃ kriyaṃ bhuso dhāretīti ādhāro.
所谓根本、场所、依缘者，自义而言为一，根本义中第七。谓为所作之处，行为因缘所依。
Kaṭe nisīdati puriso, thāliyaṃ odanaṃ pacati. Tattha kaṭo kattubhūte purise ṭhitaṃ nisīdanakriyaṃ dhāreti, thālī kammabhūte taṇḍule ṭhitaṃ pacanakriyaṃ dhāreti.
人坐于凳上，厨灶中煮饭。在此，凳作为动作主体在人坐着的动作中起根本作用，厨灶作为行为对象在米饭被煮的动作中起根本作用。
So catubbidho byāpikādhāro, opasilesikādhāro, sāmīpikādhāro, vesayikādhāroti.
「四种基础」者，即「浸染基础」、「依止基础」、「亲近基础」与「庄严基础」。
Tattha yasmiṃ ādheyyavatthu sakale vā ekadese vā byāpetvā tiṭṭhati, so byāpiko. Yathā? Tilesu telaṃ tiṭṭhati, ucchūsu raso tiṭṭhati, jalesu khīraṃ tiṭṭhati, dadhimhi sappi tiṭṭhatīti.
于此，若某种所依处遍及整体或部分处所而存在，则称为「浸染」。何谓浸染？譬如油附于瓦上，汁附于树梢，乳存于水中，胶生于酪中。
Yasmiṃ ādheyyavatthu allīyitvā vā tiṭṭhati, adhiṭṭhitamattaṃ hutvā vā tiṭṭhati, so opasilesiko. Yathā? Ukkhaliyaṃ ācāmo tiṭṭhati, ghaṭesu udakaṃ tiṭṭhati, āsane nisīdati bhikkhu, pariyaṅke rājā seti.
若某所依处被覆蔽而存在，或仅作为持守而存在，则称为「依止」。譬如稻秸堆积而存，水存于瓶中，比库安坐于座，王眠于栏杆。
Yo pana attho ādheyyassa avatthubhūtopi tadāyattavuttidīpanatthaṃ ādhārabhāvena vohariyati, so sāmīpiko nāma. Yathā? Gaṅgāyaṃ ghoso tiṭṭhati, sāvatthiyaṃ viharati bhagavāti .
若其事理虽不属所依之处，却因以所依为起点而指示显现，则称为「亲近」。譬如声响响于恒河，世尊停驻于舍卫城。
Yo ca attho attanā vinā ādheyyassa aññatthattaṃ kriyaṃ sampādetuṃ asakkuṇeyyattā ādhārabhāvena vohariyati, yo ca ādheyyassa anaññābhimukhabhāvadīpanatthaṃ ādhārabhāvena vohariyati, so vesayiko nāma. Yathā? Ākāse sakuṇā pakkhanti, bhūmīsu manussā caranti , udake macchā caranti, bhagavantaṃ pādesu vandati, pādesu patitvā rodati, pāpasmiṃ ramatī mano , pasanno buddhasāsaneti .
若其事理非由自身能成于依止之处，且以所依为起点而显现无他者之属性，则称为「庄严」。譬如风中鸟飞，地上人行，水中鱼游，敬礼世尊，跌倒而哭，于恶地怡心，心安于佛法。
§324
324.Nimitte.
注释：「相」乃标志、迹象之意。
Niminanti sañjānanti etenāti nimittaṃ, nemittakasahabhāvino saññāṇakāraṇassetaṃ nāmaṃ, tasmiṃ nimitte sattamī hoti.
『指示』『认识』者，如此，谓之『相』，若有相续为伴，乃是识之缘起，此即名为『相』，于此『相』中，第七为其分相。
Dīpi cammesu haññate, kuñjaro dantesu haññate, musāvāde pācittiyaṃ , omasavāde pācittiyaṃ iccādi.
灯烛中毁坏，象牙上毁坏，妄语为悔戒，邪言为悔戒，诸如此类。
§325
325.Yambhāvo bhāvalakkhaṇaṃ.
325.『某种状态』者，乃『状态』之相也。
Yādiso bhāvo yambhāvo, lakkhiyati etenāti lakkhaṇaṃ, bhāvantarassa lakkhaṇaṃ bhāvalakkhaṇaṃ, yambhāvo bhāvantarassa lakkhaṇaṃ hoti, tasmiṃ bhāve gamyamāne sattamī hoti, chaṭṭhīpi dissati.
『自性』者亦称『存在相』，谓之『相』，是存在体之相，亦是存在相。存在相为存在体之标志，凡入于此存在中者，有第七相，而第六相亦显现。
Acirapakkantassa sāriputtassa brāhmaṇo kālamakāsi , appamattassa te viharato itthāgāropi te appamatto viharissati iccādi.
不久将逝者沙利子，婆罗门名为迦罗摩迦尸，彼于诸行精勤，于是如是说：即使如是彼精勤而行。
Imasmiṃ sati idaṃ hoti, imasmiṃ asati idaṃ na hoti , acirapakkante bhagavati brāhmaṇo kālamakāsi, sabbe maggā vivajjanti, gacchante lokanāyake . Gāvīsu duyhamānāsu gato, gāvīsu duddhāsu āgato iccādi.
此中有，则为有；此中无，则为无。即将不久逝去者世尊，婆罗门迦罗摩迦尸，诸根皆净，行于众生领袖。譬如入于困牛群中，至于不乳牛处，如是说。
Kvaci paṭhamāpi bahulaṃ dissati, gacchanto so bhāradvājo, addasā accutaṃ isiṃ . Yāyamāno mahārājā, addā sīdantare nage iccādi.
有时首先显现的是那位作大供养者，行走中他见到了不动的圣者。他当时正是大国王，见到了在席地而坐等情景。
Pubbaṇhasamaye gato, sāyanhasamaye āgato iccādi vesayikādhāro eva.
早晨时他离去，傍晚时返回，此即是农耕季节的起止之时。
Tathā akāle vassatī tassa, kāle tassa na vassati . Ito satasahassamhi, kappe uppajji nāyako iccādi.
他非时雨季来临，时雨也不降；自此在十万个劫中，涌现出一位导师。
§326
326.Chaṭṭhī cānādare.
六、也称为无敬。
‘Anādaro’ti dvinnaṃ lakkhaṇa, lakkhitabbakriyānaṃ ekappahārena pavattiyā adhivacanaṃ, anādarabhūte bhāvalakkhaṇe gamyamāne sattamī chaṭṭhī ca hoti.
「无敬」一词涵盖两种意义，是修行功德过程中某些行为的停止性阶段的专用名称；在无敬状态中，修行第七和第六阶段皆得成立。
Maccu gacchati ādāya, pekkhamāne mahājane. Ākoṭayanto so neti, sivirājassa pekkhato . Akāmakānaṃ mātāpitūnaṃ rudantānaṃ pabbaji, anagāriyupetassa, vippamuttassa te sato. Samaṇassa na taṃ sādhu, yadaññamanusocati .
死亡来临，人们察视大辩士；他虽觉察此事，但心不动摇；他注目正法，非愿乐者的父母哀号，他出家离家，沐浴清净，不为沙门可悦，亦不哀悼情知之人。
§327
327.Yato niddhāraṇaṃ.
327. 从中抽举（的场合）。
Jāti, guṇa, kriyā, nāmehi samudāyato ekadesassa puthakkaraṇaṃ niddhāraṇaṃ, yato taṃ niddhāraṇaṃ jāyati, tasmiṃ samudāye chaṭṭhī, sattamiyo honti.
依出生、性质、作用和名称而生起的一切法，皆为某一共有作用的确定，正因为这确定而生起的此一聚合法，其内在第六与第七蕴由此形成。
Jātiyaṃ tāva –
关于『出生』，有云——
Manussānaṃ khattiyo sūratamo, manussesu khattiyo sūratamo.
『在人中，刹帝利为最勇猛者；在人中，刹帝利最为勇猛。』
Guṇe –
关于『性质』，有云——
Kaṇhā gāvīnaṃ sampannakhīratamā, kaṇhāgāvīsu sampannakhīratamā.
『在牛群中，黑牛为最具乳的；在黑牛当中，最具乳者为……』。
Kriyāyaṃ –
『以行事义』者，
Addhikānaṃ dhāvanto sīghatamo, addhikesu dhāvanto sīghatamo.
『更加地奔走者』，于诸奔走者中最为迅速，且于更奔走者中最为迅速。
Nāme –
『以名称义』者，
Āyasmā ānando arahataṃ aññataro, arahantesu aññataro iccādi.
『具寿梵志阿难尊者，诸阿拉汉中之某一位，像阿拉汉中之某一人之欲等』。
Idha nānāttasattamī vuccate.
『于此称为多种差别义』。
Kammatthe sattamī, bhikkhūsu abhivādenti , puttaṃ muddhani cumbitvā, purisaṃ nānābāhāsu gahetvā iccādi.
『为作业者之差别义』，谓于比库中之敬礼，亲吻子女头顶，携持男子各异部位等之义。
Atha vā ‘muddhani, bāhāsū’ti ādhāre eva bhummaṃ. Yathā? Rukkhaṃ mūle chindati, rukkhaṃ khandhe chindati, purisaṃ sīse paharati, bhagavantaṃ pādesu vandati.
或者按照「muddhani, bāhāsū」这个词根来理解，这里确实是根本之意。比如说：砍树于根部，砍树于树干，击打人头，向佛足礼敬。
Karaṇe ca sattamī, hatthesu piṇḍāya caranti , pattesu piṇḍāya caranti, pathesu gacchanti, sopi maṃ anusāseyya, sampaṭicchāmi matthake .
指的第七种器具，包括用手、臂膀支撑身体，在树叶上支撑身体，在路上行走，甚至跟随我不离左右，我也欣然接受头部的接触。
Sampadāne ca sattamī, saṅghe dinne mahapphalaṃ, saṅghe gotamī dadeyyāsi, saṅghe dinne ahañceva pūjito bhavissāmi , viceyya dānaṃ dātabbaṃ, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ . Etesu pana visayasattamīpi yujjati.
第七种财富的聚集，施予僧团将得极大福报，你应当给予饥饿的僧团，我自己也将受供养，施舍时应审慎选择，给予之处福报极为广大。在这些方面，第七种领域亦包含其中。
Apādāne ca sattamī, gadalīsu gaje rakkhantiiccādi.
在戒律中的第七种防护，如象群中使用长棍保护自己等。
Sāmissarādiyoge pana chaṭṭhī sattamī ca hoti, gunnaṃ sāmi, gosu sāmi, gunnaṃ issaro, gosu issaro, gunnaṃ adhipati, gosu adhipati, gunnaṃ dāyādo, gosu dāyādo, gunnaṃ sakkhi, gosu sakkhi, gunnaṃ patibhū, gosu patibhū, gunnaṃ pasuto, gosu pasuto, āyutto kaṭakaraṇassa, āyutto kaṭakaraṇeti, etesu pana sambandhe chaṭṭhī, visayādhāre sattamī. Ñāṇasmiṃ pasanno, ñāṇasmiṃ ussukkoti visayādhāre sattamī. Ñāṇena pasanno, ñāṇena ussukkoti karaṇe tatiyā.
在涉及法义关系时，六种与第七种相依，包括：拥有主权者、领主、统治者、受托者、证人、保障者、畜主、及兵器的持有者，这些关系中六种是主，事物根本为第七。于慧得自在、于智慧欢喜时，属于事物根本的第七。于智慧得自在、于智慧得欢喜，在器具的第三种类别中。
§328
328.Sattamyādhikye.
328. 关于第七种属性增补。
Adhikabhāvatthe upena yuttā liṅgamhā sattamī hoti.
在表示优势的意义上，加上“upena”连词时，第三种标志性词义成立。
Upa khāriyaṃ doṇo, upa nikkhe kahāpaṇaṃ, atirekadoṇā khārī, atirekakahāpaṇaṃ nikkhanti vuttaṃ hoti.
近义词互相替换应当注意：‘近似出租’与‘近似获取’，另外，‘过度出租’与‘过度获取’的说法被阐明成立。
§329
329.Sāmittedhinā.
三百二十九条，题为『适用条件』。
Sāmibhāvatthe adhinā yuttā liṅgamhā sattamī hoti.
在同属关系意义上，加上‘adhinā’连词时，第三种标志性词义成立。
Adhi brahmadatte pañcālā, adhi pañcālesu brahmadatto, adhi devesu buddho. Tattha ‘adhi brahmadatte pañcālā’ti brahmadattissarā pañcālaraṭṭhavāsinoti vadanti, ‘pañcālā’ti vā janapadanāmattā bahuvacanaṃ, kadāci pañcālarājā brahmadatte kāsiraññe issaro, kadāci brahmadatto pañcālaraññe issaroti attho.
『天神之中，佛陀[居上]』。其中，『班札喇人在婆罗门达多之上』，意谓班札喇国的居民以婆罗门达多为主；或『班札喇』一词不过是国名的复数用法，意谓有时婆罗门达多这位班札喇王为迦尸国王之主，有时婆罗门达多又以班札喇国王为主。
§330
330.Sabbāditosabbā.
三百三十条，题为『一切所起即是一切所灭』。
Hetvatthehi yoge sabbādīhi sabbanāmehi hetvatthe sabbā vibhattiyo honti.
关于因缘的事实，全体的诸法因缘及其名称，因缘的各种分别皆具足于此。
Kiṃ kāraṇaṃ, kena kāraṇena , kiṃ nimittaṃ, kena nimittena, kiṃ payojanaṃ, kena payojanena, kenaṭṭhena , kena vaṇṇena , kimatthaṃ, kuto nidānaṃ , kissa hetu , kasmiṃ nidāne, etasmiṃ nidāne , etasmiṃ pakaraṇe iccādi.
何为缘起，因何而起，何为缘由，因何而成，何为所依，因何而缘，因何缘最甚，因何缘故，以何眷属，为何宗旨，缘起之由何处，何因，何所缘，缘于此因，缘于此缘起法，诸如此等。
Sattamīvibhattirāsi niṭṭhito. · 第七格(处格)之聚已完。
Iti niruttidīpaniyā nāma moggallānadīpaniyā · 如是名为《语义阐明》之《摩嘎喇那阐明》
Kārakakaṇḍo niṭṭhito. · 作用品已完。