6. Yamakamātikā
6. Yamakamātikā6. 双论母
Mūlayamakaṃ
根本的东西
Kusalapadanayacatukkaṃ
善业的根源四项
Ye keci kusalā dhammā (yama. 1.mūlayamaka.1 ādayo), sabbe te kusalamūlā. Ye vā pana kusalamūlā, sabbe te dhammā kusalā.
一切善法，皆由其根本所生。又若说是善的根本者，则一切法皆为善。
Ye keci kusalā dhammā, sabbe te kusalamūlena ekamūlā. Ye vā pana kusalamūlena ekamūlā, sabbe te dhammā kusalā.
一切善法，皆共于同一善根。又若说共于同一善根者，则一切法皆为善。
Ye keci kusalamūlena ekamūlā dhammā, sabbe te kusalamūlena aññamaññamūlā. Ye vā pana kusalamūlena aññamaññamūlā, sabbe te dhammā kusalā.
一切共于同一善根的善法，皆相互为根。若说相互为根者，则一切法皆为善。
Ye keci kusalā dhammā, sabbe te kusalamūlamūlā. Ye vā pana kusalamūlamūlā, sabbe te dhammā kusalā.
一切善法，皆由善的根本之根所生。若说由善的根本之根所生者，则一切法皆为善。
Ye keci kusalā dhammā, sabbe te kusalamūlena ekamūlamūlā. Ye vā pana kusalamūlena ekamūlamūlā, sabbe te dhammā kusalā.
凡所有善法，皆以一善根为根。若诸法以一善根为根，则一切法皆为善。
Ye keci kusalamūlena ekamūlamūlā dhammā, sabbe te kusalamūlena aññamaññamūlamūlā. Ye vā pana kusalamūlena aññamaññamūlamūlā, sabbe te dhammā kusalā.
凡所有以一善根为根之善法，皆以相互为根。若诸法以相互为根，则一切法皆为善。
Ye keci kusalā dhammā, sabbe te kusalamūlakā. Ye vā pana kusalamūlakā, sabbe te dhammā kusalā.
凡所有善法，皆以善根为华。若诸法以善根为华，则一切法皆为善。
Ye keci kusalā dhammā, sabbe te kusalamūlena ekamūlakā. Ye vā pana kusalamūlena ekamūlakā, sabbe te dhammā kusalā.
凡所有善法，皆以一善根为华。若诸法以一善根为华，则一切法皆为善。
Ye keci kusalamūlena ekamūlakā dhammā, sabbe te kusalamūlena aññamaññamūlakā. Ye vā pana kusalamūlena aññamaññamūlakā, sabbe te dhammā kusalā.
凡所有以一善根为华之善法，皆以相互为华。若诸法以相互为华，则一切法皆为善。
Ye keci kusalā dhammā, sabbe te kusalamūlamūlakā. Ye vā pana kusalamūlamūlakā, sabbe te dhammā kusalā.
凡所有善法，皆以善根为根华。若诸法以善根为根华，则一切法皆为善。
Ye keci kusalā dhammā, sabbe te kusalamūlena ekamūlamūlakā. Ye vā pana kusalamūlena ekamūlamūlakā, sabbe te dhammā kusalā.
一切善法，皆以善根为根本。又所有以善根为根本的，一切法皆是善法。
Ye keci kusalamūlena ekamūlamūlakā dhammā, sabbe te kusalamūlena aññamaññamūlamūlakā. Ye vā pana kusalamūlena aññamaññamūlamūlakā, sabbe te dhammā kusalā.
一切以善根为根本的善法，彼此也是相互为根本者。又所有彼此为根本的善根所成，皆是善法。
Akusalapadanayacatukkaṃ
四种不善业行。
Ye keci akusalā dhammā, sabbe te akusalamūlā. Ye vā pana akusalamūlā, sabbe te dhammā akusalā.
一切不善法，皆是不善根。又所有不善根，满是所有不善法。
Ye keci akusalā dhammā, sabbe te akusalamūlena ekamūlā. Ye vā pana akusalamūlena ekamūlā, sabbe te dhammā akusalā.
一切不善法，皆以不善根为唯一根本。又所有以不善根为唯一根本者，一切法皆是不善法。
Ye keci akusalamūlena ekamūlā dhammā, sabbe te akusalamūlena aññamaññamūlā. Ye vā pana akusalamūlena aññamaññamūlā, sabbe te dhammā akusalā.
一切以不善根为唯一根本的不善法，彼此也是相互为根本者。又所有彼此为根本的不善根所成，皆是不善法。
Ye keci akusalā dhammā, sabbe te akusalamūlamūlā. Ye vā pana akusalamūlamūlā, sabbe te dhammā akusalā.
凡所有不善法，皆以不善的根为根本。又若以不善的根为根本者，诸法皆为不善法。
Ye keci akusalā dhammā, sabbe te akusalamūlena ekamūlamūlā. Ye vā pana akusalamūlena ekamūlamūlā, sabbe te dhammā akusalā.
凡所有由不善根本所生的法，皆以同一根本为其根基。又若以同一不善根本为根基者，诸法皆为不善法。
Ye keci akusalamūlena ekamūlamūlā dhammā, sabbe te akusalamūlena aññamaññamūlamūlā. Ye vā pana akusalamūlena aññamaññamūlamūlā, sabbe te dhammā akusalā.
凡所有由同一不善根本所生的法，皆以其他不同的不善根本为根基。又若以其他不同的不善根本为根基者，诸法皆为不善法。
Ye keci akusalā dhammā, sabbe te akusalamūlakā. Ye vā pana akusalamūlakā, sabbe te dhammā akusalā.
凡所有不善法，皆是由不善的根本所成。又若是由不善根本所成者，诸法皆为不善法。
Ye keci akusalā dhammā, sabbe te akusalamūlena ekamūlakā. Ye vā pana akusalamūlena ekamūlakā, sabbe te dhammā akusalā.
凡所有由不善根本所成的法，皆同由一不善根本所成。又若是由一不善根本所成者，诸法皆为不善法。
Ye keci akusalamūlena ekamūlakā dhammā, sabbe te akusalamūlena aññamaññamūlakā. Ye vā pana akusalamūlena aññamaññamūlakā, sabbe te dhammā akusalā.
凡所有由一不善根本所成的法，皆由其他不同不善根本所成。又若由其他不同不善根本所成者，诸法皆为不善法。
Ye keci akusalā dhammā, sabbe te akusalamūlamūlakā. Ye vā pana akusalamūlamūlakā, sabbe te dhammā akusalā.
一切的不善法，都是由不善的根所生。不善的根所生的法，全部都是不善的法。
Ye keci akusalā dhammā, sabbe te akusalamūlena ekamūlamūlakā. Ye vā pana akusalamūlena ekamūlamūlakā, sabbe te dhammā akusalā.
一切由不善根中单一根所生的不善法，都是由不善根中的单一根所生。不善根中的单一根所生的法，一切都是不善法。
Ye keci akusalamūlena ekamūlamūlakā dhammā, sabbe te akusalamūlena aññamaññamūlamūlakā. Ye vā pana akusalamūlena aññamaññamūlamūlakā, sabbe te dhammā akusalā.
一切由不善根中单一根所生的法，又由不善根中彼此分别不同的根所生。不善根中彼此分别不同的根所生的法，都是不善法。
Abyākatapadanayacatukkaṃ
不确定法的四类
Ye keci abyākatā dhammā, sabbe te abyākatamūlā. Ye vā pana abyākatamūlā, sabbe te dhammā abyākatā.
一切不确定的法，都是由不确定根所生。不确定根所生的法，一切都是不确定法。
Ye keci abyākatā dhammā, sabbe te abyākatamūlena ekamūlā. Ye vā pana abyākatamūlena ekamūlā, sabbe te dhammā abyākatā.
一切由不确定根中单一根所生的不确定法，都是由不确定根中的单一根所生。不确定根中的单一根所生的法，都是不确定法。
Ye keci abyākatamūlena ekamūlā dhammā, sabbe te abyākatamūlena aññamaññamūlā. Ye vā pana abyākatamūlena aññamaññamūlā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡由未曾决定根本而为一根本的法，诸法皆由此未曾决定根本而互为根本。又若因未曾决定根本而相为根本，诸法皆是未曾决定。
Ye keci abyākatā dhammā, sabbe te abyākatamūlamūlā. Ye vā pana abyākatamūlamūlā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡未曾决定的法，皆以未曾决定的根本为根本。又若以未曾决定根本为根本者，诸法皆为未曾决定。
Ye keci abyākatā dhammā, sabbe te abyākatamūlena ekamūlamūlā. Ye vā pana abyākatamūlena ekamūlamūlā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡未曾决定的法，皆由未曾决定根本而为一根本。又若由未曾决定根本为一根本者，诸法皆未曾决定。
Ye keci abyākatamūlena ekamūlamūlā dhammā, sabbe te abyākatamūlena aññamaññamūlamūlā. Ye vā pana abyākatamūlena aññamaññamūlamūlā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡由未曾决定根本而为一根本的法，诸法皆由此未曾决定根本而互为根本。又若由未曾决定根本而为互为根本者，诸法皆未曾决定。
Ye keci abyākatā dhammā, sabbe te abyākatamūlakā. Ye vā pana abyākatamūlakā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡未曾决定的法，皆为未曾决定的根本。又若为未曾决定根本者，诸法皆未曾决定。
Ye keci abyākatā dhammā, sabbe te abyākatamūlena ekamūlakā. Ye vā pana abyākatamūlena ekamūlakā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡未曾决定的法，皆由未曾决定根本而构成本根。又若由未曾决定根本形成根本者，诸法皆未曾决定。
Ye keci abyākatamūlena ekamūlakā dhammā, sabbe te abyākatamūlena aññamaññamūlakā. Ye vā pana abyākatamūlena aññamaññamūlakā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡是以无记根为唯一根本的法，诸法皆以无记根为相互之根本。若有法是以无记根相互为根本者，则诸法皆无记相。
Ye keci abyākatā dhammā, sabbe te abyākatamūlamūlakā. Ye vā pana abyākatamūlamūlakā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡是无记法者，皆以无记根为根本。若法以无记根为根本者，则诸法无记。
Ye keci abyākatā dhammā, sabbe te abyākatamūlena ekamūlamūlakā. Ye vā pana abyākatamūlena ekamūlamūlakā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡是无记法，皆以无记根为唯一根本。若法以无记根为唯一根本者，则诸法无记。
Ye keci abyākatamūlena ekamūlamūlakā dhammā, sabbe te abyākatamūlena aññamaññamūlamūlakā. Ye vā pana abyākatamūlena aññamaññamūlamūlakā, sabbe te dhammā abyākatā.
凡是以无记根为唯一根本的法，诸法皆以无记根为相互根本。若有法是以无记根相互为根本者，则诸法皆无记。
Nāmapadanayacatukkaṃ
名称言辞四类。
Ye keci nāmā dhammā, sabbe te nāmamūlā. Ye vā pana nāmamūlā, sabbe te dhammā nāmā.
凡是名称相的法，皆为名称之根本。若为名称之根本者，则诸法名称相也。
Ye keci nāmā dhammā, sabbe te nāmamūlena ekamūlā. Ye vā pana nāmamūlena ekamūlā, sabbe te dhammā nāmā.
凡所有名称法，皆以名称所根为唯一根本。又反之，凡以名称所根为唯一根者，皆是名称法。
Ye keci nāmamūlena ekamūlā dhammā, sabbe te nāmamūlena aññamaññamūlā. Ye vā pana nāmamūlena aññamaññamūlā, sabbe te dhammā nāmā.
凡所有以名称为唯一根基之法，皆相互以名称为根。再者，凡以名称相互为根者，皆是名称法。
Ye keci nāmā dhammā, sabbe te nāmamūlamūlā. Ye vā pana nāmamūlamūlā, sabbe te dhammā nāmā.
凡所有名称法，皆以名称根作为根本。又反之，凡以名称根作为根本者，皆是名称法。
Ye keci nāmā dhammā, sabbe te nāmamūlena ekamūlamūlā. Ye vā pana nāmamūlena ekamūlamūlā, sabbe te dhammā nāmā.
凡所有名称法，皆以名称根的唯一根为根本。又反之，凡以名称根的唯一根为根本者，皆是名称法。
Ye keci nāmamūlena ekamūlamūlā dhammā, sabbe te nāmamūlena aññamaññamūlamūlā. Ye vā pana nāmamūlena aññamaññamūlamūlā, sabbe te dhammā nāmā.
凡所有以名称根的唯一根为根本之法，皆相互以名称根为根本。又反之，凡以名称根相互为根本者，皆是名称法。
Ye keci nāmā dhammā, sabbe te nāmamūlakā. Ye vā pana nāmamūlakā, sabbe te dhammā nāmā.
凡所有名称法，皆以名称根所成。又反之，凡以名称根所成者，皆是名称法。
Ye keci nāmā dhammā, sabbe te nāmamūlena ekamūlakā. Ye vā pana nāmamūlena ekamūlakā, sabbe te dhammā nāmā.
一切名称诸法，皆以名称之根为其根本。若有以名称之根为其根者，诸法皆是名称。
Ye keci nāmamūlena ekamūlakā dhammā, sabbe te nāmamūlena aññamaññamūlakā. Ye vā pana nāmamūlena aññamaññamūlakā, sabbe te dhammā nāmā.
一切以名称之根为根的法，彼此相互成为彼此的根本。若有以名称之根相互为根者，诸法皆是名称。
Ye keci nāmā dhammā, sabbe te nāmamūlamūlakā. Ye vā pana nāmamūlamūlakā, sabbe te dhammā nāmā.
一切名称诸法，皆由名称之根枝为根基。若有由名称之根枝为根基者，诸法皆是名称。
Ye keci nāmā dhammā, sabbe te nāmamūlena ekamūlamūlakā. Ye vā pana nāmamūlena ekamūlamūlakā, sabbe te dhammā nāmā.
一切名称诸法，皆以名称之根枝为根本。若有以名称之根枝为根本者，诸法皆是名称。
Ye keci nāmamūlena ekamūlamūlakā dhammā, sabbe te nāmamūlena aññamaññamūlamūlakā. Ye vā pana nāmamūlena aññamaññamūlamūlakā, sabbe te dhammā nāmā.
一切以名称之根枝为根本的法，彼此相互成为彼此的根本。若有以名称之根枝相互为根本者，诸法皆是名称。
Ye keci kusalā dhammā, sabbe te kusalahetū…pe… kusalanidānā…pe… kusalasambhavā…pe… kusalappabhavā…pe… kusalasamuṭṭhānā…pe… kusalāhārā…pe… kusalārammaṇā…pe… kusalapaccayā…pe… kusalasamudayā…pe….
一切善法，皆是善之因；善因生起；由善因产生；由善因发生；由善因聚合；善的食养；善的因缘；善的条件；善的生起。
Mūlaṃ hetu nidānañca, sambhavo pabhavena ca;
根本、因缘与缘起，以及生起与产生。
Samuṭṭhānāhārārammaṇā, paccayo samudayena cāti.
此等是因生、缘起，亦即缘起的相续现起。
Mūlayamakamātikā niṭṭhitā. · 根本双论母已竟。
Khandhayamakaṃ
蕴双论
Paṇṇattivāro施设分
Pañcakkhandhā (yama. 1.khandhayamaka.1 ādayo) – rūpakkhandho vedanākkhandho saññākkhandho saṅkhārakkhandho viññāṇakkhandho.
五蕴合集（《遗教经》卷一『蕴合集』起）——即色蕴、受蕴、想蕴、行蕴、识蕴五者。
Padasodhanavāro
语句净除章节
Anulomaṃ顺
Rūpaṃ rūpakkhandho, rūpakkhandho rūpaṃ.
色是色蕴，色蕴即是色。
Vedanā vedanākkhandho, vedanākkhandho vedanā.
受者是受蕴，受蕴即为受。
Saññā saññākkhandho, saññākkhandho saññā.
想者是想蕴，想蕴即为想。
Saṅkhārā saṅkhārakkhandho, saṅkhārakkhandho saṅkhārā.
行者是行蕴，行蕴即为行。
Viññāṇaṃ viññāṇakkhandho, viññāṇakkhandho viññāṇaṃ.
识者是识蕴，识蕴即为识。
Paccanīkaṃ逆
Na rūpaṃ na rūpakkhandho, na rūpakkhandho na rūpaṃ.
非色非色蕴，非色蕴即非色。
Na vedanā na vedanākkhandho, na vedanākkhandho na vedanā.
非受非受蕴，非受蕴即非受。
Na saññā na saññākkhandho, na saññākkhandho na saññā.
既非想，亦非由想所成的蕴；既非由想所成的蕴，亦非想。
Na saṅkhārā na saṅkhārakkhandho, na saṅkhārakkhandho na saṅkhārā.
既非行，亦非由行所成的蕴；既非由行所成的蕴，亦非行。
Na viññāṇaṃ na viññāṇakkhandho, na viññāṇakkhandho na viññāṇaṃ.
既非识，亦非由识所成的蕴；既非由识所成的蕴，亦非识。
Padasodhanamūlacakkavāro
足净因根转轮。
Anulomaṃ顺
Rūpaṃ rūpakkhandho, khandhā vedanākkhandho.
色是色蕴，蕴是受蕴。
Rūpaṃ rūpakkhandho, khandhā saññākkhandho.
色是色蕴，蕴是想蕴。
Rūpaṃ rūpakkhandho, khandhā saṅkhārakkhandho.
色者乃色蕴，蕴者为行蕴。
Rūpaṃ rūpakkhandho, khandhā viññāṇakkhandho.
色者乃色蕴，蕴者为识蕴。
Vedanā vedanākkhandho, khandhā rūpakkhandho.
受者乃受蕴，蕴者为色蕴。
Vedanā vedanākkhandho, khandhā saññākkhandho.
受者乃受蕴，蕴者为想蕴。
Vedanā vedanākkhandho, khandhā saṅkhārakkhandho.
受者乃受蕴，蕴者为行蕴。
Vedanā vedanākkhandho, khandhā viññāṇakkhandho.
受者乃受蕴，蕴者为识蕴。
Saññā saññākkhandho, khandhā rūpakkhandho.
想蕴者，为想蕴蕴，蕴者，为色蕴蕴。
Saññā saññākkhandho, khandhā vedanākkhandho.
想蕴者，为想蕴蕴，蕴者，为受蕴蕴。
Saññā saññākkhandho, khandhā saṅkhārakkhandho.
想蕴者，为想蕴蕴，蕴者，为行蕴蕴。
Saññā saññākkhandho, khandhā viññāṇakkhandho.
想蕴者，为想蕴蕴，蕴者，为识蕴蕴。
Saṅkhārā saṅkhārakkhandho, khandhā rūpakkhandho.
行者，为行蕴蕴，蕴者，为色蕴蕴。
Saṅkhārā saṅkhārakkhandho, khandhā vedanākkhandho.
行者，为行蕴蕴，蕴者，为受蕴蕴。
Saṅkhārā saṅkhārakkhandho, khandhā saññākkhandho.
『行』者，是『行蕴』总名；『蕴』者，是『受蕴』总名。
Saṅkhārā saṅkhārakkhandho, khandhā viññāṇakkhandho.
『行』者，是『行蕴』总名；『蕴』者，是『识蕴』总名。
Viññāṇaṃ viññāṇakkhandho, khandhā rūpakkhandho.
『识』者，是『识蕴』总名；『蕴』者，是『色蕴』总名。
Viññāṇaṃ viññāṇakkhandho, khandhā vedanākkhandho.
『识』者，是『识蕴』总名；『蕴』者，是『受蕴』总名。
Viññāṇaṃ viññāṇakkhandho, khandhā saññākkhandho.
『识』者，是『识蕴』总名；『蕴』者，是『识蕴』总名。
Viññāṇaṃ viññāṇakkhandho, khandhā saṅkhārakkhandho.
『识』者，是『识蕴』总名；『蕴』者，是『行蕴』总名。
Paccanīkaṃ逆向。
Na rūpaṃ na rūpakkhandho, na khandhā na vedanākkhandho.
非色非色蕴，非蕴非受蕴。
Na rūpaṃ na rūpakkhandho, na khandhā na saññākkhandho.
非色非色蕴，非蕴非想蕴。
Na rūpaṃ na rūpakkhandho, na khandhā na saṅkhārakkhandho.
非色非色蕴，非蕴非行蕴。
Na rūpaṃ na rūpakkhandho, na khandhā na viññāṇakkhandho.
非色非色蕴，非蕴非识蕴。
Na vedanā na vedanākkhandho, na khandhā na rūpakkhandho.
非受非受蕴，非蕴非色蕴。
Na vedanā na vedanākkhandho, na khandhā na saññākkhandho.
非受非受蕴，非蕴非想蕴。
Na vedanā na vedanākkhandho, na khandhā na saṅkhārakkhandho.
非受，非受蕴；非蕴，非行蕴。
Na vedanā na vedanākkhandho, na khandhā na viññāṇakkhandho.
非受，非受蕴；非蕴，非识蕴。
Na saññā na saññākkhandho, na khandhā na rūpakkhandho.
非想，非想蕴；非蕴，非色蕴。
Na saññā na saññākkhandho, na khandhā na vedanākkhandho.
非想，非想蕴；非蕴，非受蕴。
Na saññā na saññākkhandho, na khandhā na saṅkhārakkhandho.
非想，非想蕴；非蕴，非行蕴。
Na saññā na saññākkhandho, na khandhā na viññāṇakkhandho.
非想，非想蕴；非蕴，非识蕴。
Na saṅkhārā na saṅkhārakkhandho, na khandhā na rūpakkhandho.
既非行蕴，亦非行蕴界；非蕴身，亦非色蕴界。
Na saṅkhārā na saṅkhārakkhandho, na khandhā na vedanākkhandho.
既非行蕴，亦非行蕴界；非蕴身，亦非受蕴界。
Na saṅkhārā na saṅkhārakkhandho, na khandhā na saññākkhandho.
既非行蕴，亦非行蕴界；非蕴身，亦非想蕴界。
Na saṅkhārā na saṅkhārakkhandho, na khandhā na viññāṇakkhandho.
既非行蕴，亦非行蕴界；非蕴身，亦非识蕴界。
Na viññāṇaṃ na viññāṇakkhandho, na khandhā na rūpakkhandho.
非识，亦非识蕴界；非蕴身，亦非色蕴界。
Na viññāṇaṃ na viññāṇakkhandho, na khandhā na vedanākkhandho.
非识，亦非识蕴界；非蕴身，亦非受蕴界。
Na viññāṇaṃ na viññāṇakkhandho, na khandhā na saññākkhandho.
不是识，不是识蕴，也不是蕴；不是蕴，也不是想蕴。
Na viññāṇaṃ na viññāṇakkhandho, na khandhā na saṅkhārakkhandho.
不是识，不是识蕴；不是蕴，也不是行蕴。
Suddhakhandhavāro
清净蕴垢隔。
Anulomaṃ顺向。
Rūpaṃ khandho, khandhā rūpaṃ.
色是蕴，蕴是色。
Vedanā khandho, khandhā vedanā.
受是蕴，蕴是受。
Saññā khandho, khandhā saññā.
想是蕴，蕴是想。
Saṅkhārā khandho, khandhā saṅkhārā.
取名为作用蕴的蕴，也是所谓蕴的作用。
Viññāṇaṃ khandho, khandhā viññāṇaṃ.
取名为识蕴的蕴，也是所谓蕴的识。
Paccanīkaṃ逆向。
Na rūpaṃ na khandho, na khandhā na rūpaṃ.
既非色蕴是蕴，亦非蕴是色蕴。
Na vedanā na khandho, na khandhā na vedanā.
既非受蕴是蕴，亦非蕴是受蕴。
Na saññā na khandho, na khandhā na saññā.
既非想蕴是蕴，亦非蕴是想蕴。
Na saṅkhārā na khandho, na khandhā na saṅkhārā.
既非行蕴是蕴，亦非蕴是行蕴。
Na viññāṇaṃ na khandho, na khandhā na viññāṇaṃ.
非识非蕴，非蕴非识。
Suddhakhandhamūlacakkavāro
清净蕴根的轮转。
Anulomaṃ顺向。
Rūpaṃ khandho, khandhā vedanā.
色是蕴，蕴是受。
Rūpaṃ khandho, khandhā saññā.
色是蕴，蕴是想。
Rūpaṃ khandho, khandhā saṅkhārā.
色是蕴，蕴是行。
Rūpaṃ khandho, khandhā viññāṇaṃ.
色是蕴，蕴是识。
Vedanā khandho, khandhā rūpaṃ.
受蕴，蕴为色蕴。
Vedanā khandho, khandhā saññā.
受蕴，蕴为想蕴。
Vedanā khandho, khandhā saṅkhārā.
受蕴，蕴为行蕴。
Vedanā khandho, khandhā viññāṇaṃ.
受蕴，蕴为识蕴。
Saññā khandho, khandhā rūpaṃ.
想蕴，蕴为色蕴。
Saññā khandho, khandhā vedanā.
想蕴，蕴为受蕴。
Saññā khandho, khandhā saṅkhārā.
『想』蕴者，蕴中有『行』者。
Saññā khandho, khandhā viññāṇaṃ.
『想』蕴者，蕴中有『识』者。
Saṅkhārā khandho, khandhā rūpaṃ.
『行』蕴者，蕴中有『色』者。
Saṅkhārā khandho, khandhā vedanā.
『行』蕴者，蕴中有『受』者。
Saṅkhārā khandho, khandhā saññā.
『行』蕴者，蕴中有『想』者。
Saṅkhārā khandho, khandhā viññāṇaṃ.
『行』蕴者，蕴中有『识』者。
Viññāṇaṃ khandho, khandhā rūpaṃ.
识蕴是蕴，蕴是色蕴。
Viññāṇaṃ khandho, khandhā vedanā.
识蕴是蕴，蕴是受蕴。
Viññāṇaṃ khandho, khandhā saññā.
识蕴是蕴，蕴是想蕴。
Viññāṇaṃ khandho, khandhā saṅkhārā.
识蕴是蕴，蕴是行蕴。
Paccanīkaṃ逆向。
Na rūpaṃ na khandho, na khandhā na vedanā.
非色非蕴，非蕴非受。
Na rūpaṃ na khandho, na khandhā na saññā.
非色非蕴，非蕴非想。
Na rūpaṃ na khandho, na khandhā na saṅkhārā.
非色非蕴，非蕴非行。
Na rūpaṃ na khandho, na khandhā na viññāṇaṃ.
非色非蕴，非蕴非识。
Na vedanā na khandho, na khandhā na rūpaṃ.
非受非蕴，非蕴非色。
Na vedanā na khandho, na khandhā na saññā.
非受非蕴，非蕴非想。
Na vedanā na khandho, na khandhā na saṅkhārā.
非受非蕴，非蕴非行。
Na vedanā na khandho, na khandhā na viññāṇaṃ.
非受非蕴，非蕴非识。
Na saññā na khandho, na khandhā na rūpaṃ.
不是分别，是蕴；不是蕴，是色法。
Na saññā na khandho, na khandhā na vedanā.
不是分别，是蕴；不是蕴，是受法。
Na saññā na khandho, na khandhā na saṅkhārā.
不是分别，是蕴；不是蕴，是行法。
Na saññā na khandho, na khandhā na viññāṇaṃ.
不是分别，是蕴；不是蕴，是识法。
Na saṅkhārā na khandho, na khandhā na rūpaṃ.
不是行，是蕴；不是蕴，是色法。
Na saṅkhārā na khandho, na khandhā na vedanā.
不是行，是蕴；不是蕴，是受法。
Na saṅkhārā na khandho, na khandhā na saññā.
不是行蕴，不是蕴块，也不是蕴块，不是想蕴。
Na saṅkhārā na khandho, na khandhā na viññāṇaṃ.
不是行蕴，不是蕴块，也不是蕴块，不是识蕴。
Na viññāṇaṃ na khandho, na khandhā na rūpaṃ.
不是识蕴，不是蕴块，也不是蕴块，不是色蕴。
Na viññāṇaṃ na khandho, na khandhā na vedanā.
不是识蕴，不是蕴块，也不是蕴块，不是受蕴。
Na viññāṇaṃ na khandho, na khandhā na saññā.
不是识蕴，不是蕴块，也不是蕴块，不是想蕴。
Na viññāṇaṃ na khandho, na khandhā na saṅkhārā.
不是识蕴，不是蕴块，也不是蕴块，不是行蕴。
Khandhayamakamātikā niṭṭhitā. · 《蕴双论》的论母结束。
Āyatanayamakaṃ
以处为基础者
Paṇṇattivāro施设章
Dvādasāyatanāni (yama. 1.āyatanayamaka.1 ādayo) – cakkhāyatanaṃ sotāyatanaṃ ghānāyatanaṃ jivhāyatanaṃ kāyāyatanaṃ rūpāyatanaṃ saddāyatanaṃ gandhāyatanaṃ rasāyatanaṃ phoṭṭhabbāyatanaṃ manāyatanaṃ dhammāyatanaṃ.
十二处——『处』指基础或场所。此十二处包括眼根处、耳根处、鼻根处、舌根处、身体根处、色处、声处、香处、味处、触处、意根处、法处。
Padasodhanavāro
字义净化章
Anulomaṃ顺向
Cakkhu cakkhāyatanaṃ, cakkhāyatanaṃ cakkhu.
眼与眼根处，眼根处与眼相应。
Sotaṃ sotāyatanaṃ, sotāyatanaṃ sotaṃ.
耳与耳根处，耳根处与耳相应。
Ghānaṃ ghānāyatanaṃ, ghānāyatanaṃ ghānaṃ.
鼻与鼻根处，鼻根处与鼻相应。
Jivhā jivhāyatanaṃ, jivhāyatanaṃ jivhā.
舌乃是舌根，舌根即是舌。
Kāyo kāyāyatanaṃ, kāyāyatanaṃ kāyo.
身体即是身体根，身体根即是身体。
Rūpaṃ rūpāyatanaṃ, rūpāyatanaṃ rūpaṃ.
色乃是色根，色根即是色。
Saddo saddāyatanaṃ, saddāyatanaṃ saddo.
声即是声根，声根即是声。
Gandho gandhāyatanaṃ, gandhāyatanaṃ gandho.
香即是香根，香根即是香。
Raso rasāyatanaṃ, rasāyatanaṃ raso.
味即是味根，味根即是味。
Phoṭṭhabbo phoṭṭhabbāyatanaṃ, phoṭṭhabbāyatanaṃ phoṭṭhabbo.
触处者为触，触即是触处。
Mano manāyatanaṃ, manāyatanaṃ mano.
意处者为意，意即是意处。
Dhammo dhammāyatanaṃ, dhammāyatanaṃ dhammo.
法处者为法，法即是法处。
Paccanīkaṃ逆向
Na cakkhu na cakkhāyatanaṃ, na cakkhāyatanaṃ na cakkhu.
非眼，非眼处，非眼处即非法眼。
Na sotaṃ na sotāyatanaṃ, na sotāyatanaṃ na sotaṃ.
非耳，非耳处，非耳处即非法耳。
Na ghānaṃ na ghānāyatanaṃ, na ghānāyatanaṃ na ghānaṃ.
非鼻，非鼻处，非鼻处即非法鼻。
Na jivhā na jivhāyatanaṃ, na jivhāyatanaṃ na jivhā.
非舌，非舌所依；非舌所依，亦非舌。
Na kāyo na kāyāyatanaṃ, na kāyāyatanaṃ na kāyo.
非身，非身所依；非身所依，亦非身。
Na rūpaṃ na rūpāyatanaṃ, na rūpāyatanaṃ na rūpaṃ.
非色，非色所依；非色所依，亦非色。
Na saddo na saddāyatanaṃ, na saddāyatanaṃ na saddo.
非声，非声所依；非声所依，亦非声。
Na gandho na gandhāyatanaṃ, na gandhāyatanaṃ na gandho.
非香，非香所依；非香所依，亦非香。
Na raso na rasāyatanaṃ, na rasāyatanaṃ na raso.
非味，非味所依；非味所依，亦非味。
Na phoṭṭhabbo na phoṭṭhabbāyatanaṃ, na phoṭṭhabbāyatanaṃ na phoṭṭhabbo.
不可触，触之所不可触；触之所不可触，亦不可触。
Na mano na manāyatanaṃ, na manāyatanaṃ na mano.
非心，非心之所；心之所亦非心。
Na dhammo na dhammāyatanaṃ, na dhammāyatanaṃ na dhammo.
非法，法之所；法之所亦非法。
Padasodhanamūlacakkavāro
清净足根根轮回。
Anulomaṃ顺向
Cakkhu cakkhāyatanaṃ, āyatanā sotāyatanaṃ.
眼为眼根处，根处为耳根处。
Cakkhu cakkhāyatanaṃ, āyatanā ghānāyatanaṃ.
眼为眼根处，根处为鼻根处。
Cakkhu cakkhāyatanaṃ, āyatanā jivhāyatanaṃ…pe….
『眼』者，『眼识所缘境』也，即眼识的境界。『境界』即指『舌』之所缘境界……如此类推。
Cakkhu cakkhāyatanaṃ, āyatanā dhammāyatanaṃ.
『眼』者，『眼识所缘境』也；『境界』即『法』的境界。
Sotaṃ sotāyatanaṃ, āyatanā cakkhāyatanaṃ.
『耳』者，『耳识所缘境』也；『境界』即『眼识所缘境』也。
Sotaṃ sotāyatanaṃ, āyatanā ghānāyatanaṃ…pe….
『耳』者，『耳识所缘境』也；『境界』即『鼻识所缘境』……如此类推。
Sotaṃ sotāyatanaṃ, āyatanā dhammāyatanaṃ.
『耳』者，『耳识所缘境』也；『境界』即『法』的境界。
Ghānaṃ ghānāyatanaṃ, āyatanā cakkhāyatanaṃ…pe….
『鼻』者，『鼻识所缘境』也；『境界』即『眼识所缘境』……如此类推。
Ghānaṃ ghānāyatanaṃ, āyatanā dhammāyatanaṃ…pe….
『色』是色根界，『色根界』是根与境的界域……（此略）。
Dhammo dhammāyatanaṃ, āyatanā cakkhāyatanaṃ.
『法』是法界，法界是眼根界。
Dhammo dhammāyatanaṃ, āyatanā sotāyatanaṃ…pe….
『法』是法界，法界是耳根界……（此略）。
Dhammo dhammāyatanaṃ, āyatanā manāyatanaṃ. (Cakkaṃ bandhitabbaṃ.)
『法』是法界，法界是意根界。〔『眼当闭敛』〕
Paccanīkaṃ逆向
Na cakkhu na cakkhāyatanaṃ, nāyatanā na sotāyatanaṃ.
既无眼根，亦无眼根界；既无境界，亦无耳根界。
Na cakkhu na cakkhāyatanaṃ, nāyatanā na ghānāyatanaṃ…pe….
既无眼根，亦无眼根界；既无境界，亦无鼻根界……（此略）。
Na cakkhu na cakkhāyatanaṃ, nāyatanā na dhammāyatanaṃ.
无眼无眼处，无界无法界。
Na sotaṃ na sotāyatanaṃ, nāyatanā na cakkhāyatanaṃ…pe….
无耳无耳处，无界无眼处……
Na sotaṃ na sotāyatanaṃ, nāyatanā na dhammāyatanaṃ.
无耳无耳处，无界无法界。
Na ghānaṃ na ghānāyatanaṃ, nāyatanā na cakkhāyatanaṃ…pe….
无鼻无鼻处，无界无眼处……
Na ghānaṃ na ghānāyatanaṃ, nāyatanā na dhammāyatanaṃ…pe….
无鼻无鼻处，无界无法界……
Na dhammo na dhammāyatanaṃ, nāyatanā na cakkhāyatanaṃ.
无法无法界，无界无眼处。
Na dhammo na dhammāyatanaṃ, nāyatanā na sotāyatanaṃ…pe….
非法亦非法境，亦非境亦非声闻境……诸如此类。
Na dhammo na dhammāyatanaṃ, nāyatanā na manāyatanaṃ. (Cakkaṃ bandhitabbaṃ.)
非法亦非法境，亦非境亦非心境。（此处应结锁眼）
Suddhāyatanavāro
清净境障。
Anulomaṃ顺向
Cakkhu āyatanaṃ, āyatanā cakkhu.
眼根是境，境即是眼。
Sotaṃ āyatanaṃ, āyatanā sotaṃ.
耳根是境，境即是耳。
Ghānaṃ āyatanaṃ, āyatanā ghānaṃ.
鼻根是境，境即是鼻。
Jivhā āyatanaṃ, āyatanā jivhā.
舌为处所，处所即舌。
Kāyo āyatanaṃ, āyatanā kāyo.
身为处所，处所即身。
Rūpaṃ āyatanaṃ, āyatanā rūpaṃ.
色为处所，处所即色。
Saddo āyatanaṃ, āyatanā saddo.
声为处所，处所即声。
Gandho āyatanaṃ, āyatanā gandho.
香为处所，处所即香。
Raso āyatanaṃ, āyatanā raso.
味为处所，处所即味。
Phoṭṭhabbo āyatanaṃ, āyatanā phoṭṭhabbo.
净明之处为根所缘处，根所缘处即为净明之处。
Mano āyatanaṃ, āyatanā mano.
心为根所缘处，根所缘处即为心。
Dhammo āyatanaṃ, āyatanā dhammo.
法为根所缘处，根所缘处即为法。
Paccanīkaṃ逆向。
Na cakkhu nāyatanaṃ, nāyatanā na cakkhu.
非眼为根所缘处，根所缘处非眼。
Na sotaṃ nāyatanaṃ, nāyatanā na sotaṃ.
非耳为根所缘处，根所缘处非耳。
Na ghānaṃ nāyatanaṃ, nāyatanā na ghānaṃ.
非鼻为根所缘处，根所缘处非鼻。
Na jivhā nāyatanaṃ, nāyatanā na jivhā.
非舌为处，处非舌；
Na kāyo nāyatanaṃ, nāyatanā na kāyo.
非身为处，处非身；
Na rūpaṃ nāyatanaṃ, nāyatanā na rūpaṃ.
非色为处，处非色；
Na saddo nāyatanaṃ, nāyatanā na saddo.
非声为处，处非声；
Na gandho nāyatanaṃ, nāyatanā na gandho.
非香为处，处非香；
Na raso nāyatanaṃ, nāyatanā na raso.
非味为处，处非味；
Na phoṭṭhabbo nāyatanaṃ, nāyatanā na phoṭṭhabbo.
不可触及根境者，亦不可谓作为根境；根境者非不可触及也。
Na mano nāyatanaṃ, nāyatanā na mano.
心不为根境，根境亦非心。
Na dhammo nāyatanaṃ, nāyatanā na dhammo.
法非根境，根境亦非法。
Suddhāyatanamūlacakkavāro
净净之根境为根本转轮。
Anulomaṃ顺向。
Cakkhu āyatanaṃ, āyatanā sotaṃ…pe….
眼为根境，根境为耳……诸根境及其所缘如是。
Cakkhu āyatanaṃ, āyatanā dhammo.
眼为根境，根境即法。
Sotaṃ āyatanaṃ, āyatanā cakkhu…pe….
耳处为境界，境界即为耳根所缘之法。
Sotaṃ āyatanaṃ, āyatanā dhammo.
耳处为境界，境界即为法。
Ghānaṃ āyatanaṃ, āyatanā cakkhu…pe….
鼻处为境界，境界即为鼻根所缘之法。
Ghānaṃ āyatanaṃ, āyatanā dhammo…pe….
鼻处为境界，境界即为法。
Dhammo āyatanaṃ, āyatanā cakkhu.
法为境界，境界即为眼根所缘之法。
Dhammo āyatanaṃ, āyatanā sotaṃ…pe….
法为境界，境界即为耳根所缘之法。
Dhammo āyatanaṃ, āyatanā mano. (Cakkaṃ bandhitabbaṃ.)
法是处，处是意根。（须作轮转。）
Paccanīkaṃ逆向。
Na cakkhu nāyatanaṃ, nāyatanā na sotaṃ…pe….
眼非处，非处非耳……乃至……
Na cakkhu nāyatanaṃ, nāyatanā na dhammo.
非『眼』为『界处』，非『界处』为『法』。
Na sotaṃ nāyatanaṃ, nāyatanā na cakkhu…pe….
耳非处，非处非眼……乃至……
Na sotaṃ nāyatanaṃ, nāyatanā na dhammo.
非『耳』为『界处』，非『界处』为『法』。
Na ghānaṃ nāyatanaṃ, nāyatanā na cakkhu…pe….
鼻非处，非处非眼……乃至……
Na ghānaṃ nāyatanaṃ, nāyatanā na dhammo…pe….
非指密叶部非指触处，触处非法……
Na dhammo nāyatanaṃ, nāyatanā na cakkhu.
非法为触处，触处非眼。
Na dhammo nāyatanaṃ, nāyatanā na sotaṃ…pe….
非法为触处，触处非耳……
Na dhammo nāyatanaṃ, nāyatanā na mano. (Cakkaṃ bandhitabbaṃ.)
非法为触处，触处非心。（眼当被束缚。）
Āyatanayamakamātikā niṭṭhitā. · 《处双论母》结束。
Dhātuyamakaṃ
界双论
Paṇṇattivāro施设品。
Aṭṭhārasadhātuyo (yama. 1.dhāturamaka.1 ādayo) – cakkhudhātu sotadhātu ghānadhātu jivhādhātu kāyadhātu rūpadhātu saddadhātu gandhadhātu rasadhātu phoṭṭhabbadhātu cakkhuviññāṇadhātu sotaviññāṇadhātu ghānaviññāṇadhātu jivhāviññāṇadhātu kāyaviññāṇadhātu manodhātu manoviññāṇadhātu dhammadhātu.
十八界（或称界耦之一）。包括眼界、耳界、鼻界、舌界、身界、色界、声界、香界、味界、触界，眼识界、耳识界、鼻识界、舌识界、身识界、心界、心识界、法界。
Padasodhanavāro
词句校订章节
Anulomaṃ顺向。
Cakkhu cakkhudhātu, cakkhudhātu cakkhu.
眼界是眼根，眼根是眼界。
Sotaṃ sotadhātu, sotadhātu sotaṃ…pe….
耳界是耳根，耳根是耳界……同前。
Cakkhuviññāṇaṃ cakkhuviññāṇadhātu, cakkhuviññāṇadhātu cakkhuviññāṇaṃ…pe….
眼识是眼识根，眼识根是眼识……同前。
Mano manodhātu, manodhātu mano.
意界是意根，意根是意界。
Manoviññāṇaṃ manoviññāṇadhātu, manoviññāṇadhātu manoviññāṇaṃ.
意识是意识根，意识根是意识。
Dhammo dhammadhātu, dhammadhātu dhammo.
法者法性，法性即法。
Paccanīkaṃ逆
Na cakkhu na cakkhudhātu, na cakkhudhātu na cakkhu.
无眼无眼界，无眼界亦无眼。
Na sotaṃ na sotadhātu, na sotadhātu na sotaṃ…pe….
无耳无耳界，无耳界亦无耳……
Na cakkhuviññāṇaṃ na cakkhuviññāṇadhātu, na cakkhuviññāṇadhātu na cakkhuviññāṇaṃ…pe….
无眼识无眼识界，无眼识界亦无眼识……
Na mano na manodhātu, na manodhātu na mano.
无意无意界，无意界亦无意。
Na manoviññāṇaṃ na manoviññāṇadhātu, na manoviññāṇadhātu na manoviññāṇaṃ.
无意识无意识界，无意识界亦无意识。
Na dhammo na dhammadhātu, na dhammadhātu na dhammo.
既无法亦无法界，亦无法界亦无法。
Padasodhanamūlacakkavāro
根本清净之轮转。
Anulomaṃ顺
Cakkhu cakkhudhātu, dhātū sotadhātu…pe….
眼与眼界，界者耳界……依此类推。
Cakkhu cakkhudhātu, dhātū dhammadhātu. (Yathā āyatanayamake cakkaṃ bandhitaṃ, evamidha cakkaṃ bandhitabbaṃ.)
眼与眼界，界者法界。（譬如在六入中车轮紧闭，法轮亦当紧闭。）
Paccanīkaṃ逆
Na cakkhu na cakkhudhātu, na dhātū na sotadhātu.
无眼无眼界，无界无耳界。
Na cakkhu na cakkhudhātu, na dhātū na ghānadhātu…pe….
无眼无眼界，无界无鼻界……依此类推。
Na cakkhu na cakkhudhātu, na dhātū na dhammadhātu…pe….
无眼，无眼界，无界，无法界……以此类推。
Na dhammo na dhammadhātu, na dhātū na cakkhudhātu…pe….
无法，无法界，无界，无眼界……以此类推。
Na dhammo na dhammadhātu, na dhātū na manoviññāṇadhātu. (Cakkaṃ bandhitabbaṃ.)
无法，无法界，无界，无心识界。（眼须被束缚。）
Suddhadhātuvāro
净界之守护者。
Anulomaṃ顺
Cakkhu dhātu, dhātū cakkhu…pe….
眼界，界为眼……以此类推。
Cakkhuviññāṇaṃ dhātu, dhātū cakkhuviññāṇaṃ…pe….
眼识界，界为眼识……以此类推。
Manoviññāṇaṃ dhātu, dhātū manoviññāṇaṃ.
意识为界，界即为意识。
Dhammo dhātu, dhātū dhammo.
法为界，界即为法。
Paccanīkaṃ逆
Na cakkhu na dhātu, na dhātū na cakkhu…pe….
非眼非界，界亦非眼……
Na cakkhuviññāṇaṃ na dhātu, na dhātū na cakkhuviññāṇaṃ…pe….
非眼识非界，界亦非眼识……
Na manoviññāṇaṃ na dhātu, na dhātū na manoviññāṇaṃ.
非意识非界，界亦非意识。
Na dhammo na dhātu, na dhātū na dhammo.
非法非界，界亦非法。
Suddhadhātumūlacakkavāro
净法根缘轮
Anulomaṃ顺
Cakkhu dhātu, dhātū sotaṃ…pe….
眼根者，根中之根；耳根……诸根亦复如是。
Cakkhu dhātu, dhātū dhammo…pe….
眼识对象者，识中之识；法识……诸法亦复如是。
Dhammo dhātu, dhātū cakkhu…pe….
法识者，识之所识；眼识……诸识亦复如是。
Dhammo dhātu, dhātū manoviññāṇaṃ. (Cakkaṃ bandhitabbaṃ.)
法识者，识之所识，心识。此处，当当束缚眼。
Paccanīkaṃ逆向。
Na cakkhu na dhātu, na dhātū na sotaṃ…pe….
非眼非法根，非法根非耳……诸根亦复如是。
Na cakkhu na dhātu, na dhātū na dhammo…pe….
眼不是界，界不是元素，元素不是法……
Na dhammo na dhātu, na dhātū na cakkhu…pe….
法不是元素，元素不是界，界不是眼……
Na dhammo na dhātu, na dhātū na manoviññāṇaṃ. (Cakkaṃ bandhitabbaṃ. )
法不是元素，元素不是心识。（眼应当被束缚。）
Dhātuyamakamātikā niṭṭhitā. · 界双论纲要已结束。
Saccayamakaṃ谛双论。
Paṇṇattivāro施设分。
Cattāri saccāni (yama. 1.saccayamaka.1 ādayo) – dukkhasaccaṃ samudayasaccaṃ nirodhasaccaṃ maggasaccaṃ.
四谛是（此处为一切谛的初始一谛）——苦谛、集谛、灭谛、道谛。
Padasodhanavāro
清净语词的文法分段。
Anulomaṃ顺向。
Dukkhaṃ dukkhasaccaṃ, dukkhasaccaṃ dukkhaṃ.
苦者是苦谛，苦谛即苦。
Samudayo samudayasaccaṃ, samudayasaccaṃ samudayo.
集谛为集的真谛，集的真谛即集。
Nirodho nirodhasaccaṃ, nirodhasaccaṃ nirodho.
灭谛为灭的真谛，灭的真谛即灭。
Maggo maggasaccaṃ, maggasaccaṃ maggo.
道谛为道的真谛，道的真谛即道。
Paccanīkaṃ逆向。
Na dukkhaṃ na dukkhasaccaṃ, na dukkhasaccaṃ na dukkhaṃ.
无苦非无苦的真谛，无苦的真谛即无苦。
Na samudayo na samudayasaccaṃ, na samudayasaccaṃ na samudayo.
无集非无集的真谛，无集的真谛即无集。
Na nirodho na nirodhasaccaṃ, na nirodhasaccaṃ na nirodho.
无灭非无灭的真谛，无灭的真谛即无灭。
Na maggo na maggasaccaṃ, na maggasaccaṃ na maggo.
既不是道，亦非道谛，亦非道谛亦非道。
Padasodhanamūlacakkavāro
清净语辞的根本结界。
Anulomaṃ顺向。
Dukkhaṃ dukkhasaccaṃ, saccā samudayasaccaṃ.
苦为苦谛，癸谛为集谛。
Dukkhaṃ dukkhasaccaṃ, saccā nirodhasaccaṃ.
苦为苦谛，涅槃为灭谛。
Dukkhaṃ dukkhasaccaṃ, saccā maggasaccaṃ.
苦为苦谛，道为道谛。
Samudayo samudayasaccaṃ, saccā dukkhasaccaṃ.
集为集谛，集为苦谛。
Samudayo samudayasaccaṃ, saccā nirodhasaccaṃ.
「集谛」者，集谛圣谛也；「灭谛」者，灭谛圣谛也。
Samudayo samudayasaccaṃ, saccā maggasaccaṃ.
「集谛」者，集谛圣谛也；「道谛」者，道谛圣谛也。
Nirodho nirodhasaccaṃ, saccā dukkhasaccaṃ.
「灭谛」者，灭谛圣谛也；「苦谛」者，苦谛圣谛也。
Nirodho nirodhasaccaṃ, saccā samudayasaccaṃ.
「灭谛」者，灭谛圣谛也；「集谛」者，集谛圣谛也。
Nirodho nirodhasaccaṃ, saccā maggasaccaṃ.
「灭谛」者，灭谛圣谛也；「道谛」者，道谛圣谛也。
Maggo maggasaccaṃ, saccā dukkhasaccaṃ.
「道谛」者，道谛圣谛也；「苦谛」者，苦谛圣谛也。
Maggo maggasaccaṃ, saccā samudayasaccaṃ.
道是道谛，集是集谛。
Maggo maggasaccaṃ, saccā nirodhasaccaṃ.
道是道谛，灭是灭谛。
Paccanīkaṃ逆向。
Na dukkhaṃ na dukkhasaccaṃ, na saccā na samudayasaccaṃ.
非苦非苦谛，非谛非集谛。
Na dukkhaṃ na dukkhasaccaṃ, na saccā na nirodhasaccaṃ.
非苦非苦谛，非谛非灭谛。
Na dukkhaṃ na dukkhasaccaṃ, na saccā na maggasaccaṃ.
非苦非苦谛，非谛非道谛。
Na samudayo na samudayasaccaṃ, na saccā na dukkhasaccaṃ.
非集非集谛，非谛非苦谛。
Na samudayo na samudayasaccaṃ, na saccā na nirodhasaccaṃ.
无集无集谛，无谛无灭谛。
Na samudayo na samudayasaccaṃ, na saccā na maggasaccaṃ.
无集无集谛，无谛无道谛。
Na nirodho na nirodhasaccaṃ, na saccā na dukkhasaccaṃ.
无灭无灭谛，无谛无苦谛。
Na nirodho na nirodhasaccaṃ, na saccā na samudayasaccaṃ.
无灭无灭谛，无谛无集谛。
Na nirodho na nirodhasaccaṃ, na saccā na maggasaccaṃ.
无灭无灭谛，无谛无道谛。
Na maggo na maggasaccaṃ, na saccā na dukkhasaccaṃ.
无道无道谛，无谛无苦谛。
Na maggo na maggasaccaṃ, na saccā na samudayasaccaṃ.
无谓之道，非真实之道，亦非苦集真谛。
Na maggo na maggasaccaṃ, na saccā na nirodhasaccaṃ.
无谓之道，非真实之道，亦非苦灭真谛。
Suddhasaccavāro
纯净真谛之观。
Anulomaṃ顺向。
Dukkhaṃ saccaṃ, saccā dukkhaṃ.
苦为真实，真实即苦。
Samudayo saccaṃ, saccā samudayo.
集为真实，真实即集。
Nirodho saccaṃ, saccā nirodho.
灭为真实，真实即灭。
Maggo saccaṃ, saccā maggo.
圣谛乃道路，道路即为圣谛。
Paccanīkaṃ逆向。
Na dukkhaṃ na saccaṃ, na saccā na dukkhaṃ.
苦非真实，真实非苦；真实非苦，苦亦非真实。
Na samudayo na saccaṃ, na saccā na samudayo.
集非真实，真实非集；真实非集，集亦非真实。
Na nirodho na saccaṃ, na saccā na nirodho.
灭非真实，真实非灭；真实非灭，灭亦非真实。
Na maggo na saccaṃ, na saccā na maggo.
道非真实，真实非道；真实非道，道亦非真实。
Suddhasaccamūlacakkavāro
净圣谛根本之转轮王
Anulomaṃ顺向。
Dukkhaṃ saccaṃ, saccā samudayo.
苦为真实，苦的真实有集。
Dukkhaṃ saccaṃ, saccā nirodho.
苦为真实，苦的真实有灭。
Dukkhaṃ saccaṃ, saccā maggo.
苦为真实，苦的真实有道。
Samudayo saccaṃ, saccā dukkhaṃ…pe… saccā maggo.
集为真实，真实苦⋯⋯诸义⋯⋯真实道。
Nirodho saccaṃ, saccā dukkhaṃ…pe… saccā maggo.
灭为真实，真实苦⋯⋯诸义⋯⋯真实道。
Maggo saccaṃ, saccā dukkhaṃ.
道为真实，真实苦。
Maggo saccaṃ, saccā samudayo.
『道』为真实，真实者为『集』。
Maggo saccaṃ, saccā nirodho.
『道』为真实，真实者为『灭』。
Paccanīkaṃ逆向。
Na dukkhaṃ na saccaṃ, na saccā na samudayo.
既非苦，亦非真实；既非真实，亦非『集』。
Na dukkhaṃ na saccaṃ, na saccā na nirodho.
既非苦，亦非真实；既非真实，亦非『灭』。
Na dukkhaṃ na saccaṃ, na saccā na maggo.
既非苦，亦非真实；既非真实，亦非『道』。
Na samudayo na saccaṃ, na saccā na dukkhaṃ…pe… na saccā na maggo.
既非『集』，亦非真实；既非真实，亦非苦……亦非真实，亦非『道』。
Na nirodho na saccaṃ, na saccā na dukkhaṃ…pe… na saccā na maggo.
无有灭无真谛，无真实苦……无真实无道。
Na maggo na saccaṃ, na saccā na dukkhaṃ.
无有道亦无真谛，无真实苦。
Na maggo na saccaṃ, na saccā na samudayo.
无有道亦无真谛，无真实集。
Na maggo na saccaṃ, na saccā na nirodho.
无有道亦无真谛，无真实灭。
Saccayamakamātikā niṭṭhitā. · 《谛双论》母题结束。
Saṅkhārayamakaṃ
行蕴所摄。
Paṇṇattivāro施设品
Tayosaṅkhārā (yama. 2.saṅkhārayamaka.1 ādayo) – kāyasaṅkhāro vacīsaṅkhāro cittasaṅkhāro. Assāsapassāsā kāyasaṅkhāro, vitakkavicārā vacīsaṅkhāro, saññā ca vedanā ca cittasaṅkhāro, ṭhapetvā vitakkavicāre sabbepi cittasampayuttakā dhammā cittasaṅkhāro.
三种行蕴（第二种行蕴所摄之一）：身行、语行、心行。身行者为呼吸；语行者为思维分别；心行者为想受。呼吸属于身行，思维分别属于语行，想受及受属于心行。设立后，思维分别皆是与心相应的法，谓之心行。
Padasodhanavāro
词根清正段
Anulomaṃ顺向
Kāyo kāyasaṅkhāro, kāyasaṅkhāro kāyo.
「身」者，身法聚合，身法聚合即是「身」。
Vacī vacīsaṅkhāro, vacīsaṅkhāro vacī.
「语」者，语法聚合，语法聚合即是「语」。
Cittaṃ cittasaṅkhāro, cittasaṅkhāro cittaṃ.
「心」者，心法聚合，心法聚合即是「心」。
Paccanīkaṃ逆向
Na kāyo na kāyasaṅkhāro, na kāyasaṅkhāro na kāyo.
既非「身」，亦非身法聚合，亦非身法聚合，亦非「身」。
Na vacī na vacīsaṅkhāro, na vacīsaṅkhāro na vacī.
既非「语」，亦非语法聚合，亦非语法聚合，亦非「语」。
Na cittaṃ na cittasaṅkhāro, na cittasaṅkhāro na cittaṃ.
心识非心所造，心所造亦非心识。
Padasodhanamūlacakkavāro
分辨语根之根本递转。
Anulomaṃ顺向
Kāyo kāyasaṅkhāro, saṅkhārā vacīsaṅkhāro.
身为身所造，造行为语所造。
Kāyo kāyasaṅkhāro, saṅkhārā cittasaṅkhāro.
身为身所造，造行为心所造。
Vacī vacīsaṅkhāro, saṅkhārā kāyasaṅkhāro.
语为语所造，造行为身所造。
Vacī vacīsaṅkhāro, saṅkhārā cittasaṅkhāro.
语为语所造，造行为心所造。
Cittaṃ cittasaṅkhāro, saṅkhārā kāyasaṅkhāro.
『心』为心所造作，『造作』则为身之造作。
Cittaṃ cittasaṅkhāro, saṅkhārā vacīsaṅkhāro.
『心』为心所造作，『造作』则为语之造作。
Paccanīkaṃ逆向
Na kāyo na kāyasaṅkhāro, na saṅkhārā na vacīsaṅkhāro.
既非身，亦非身之造作，亦非造作，亦非语之造作。
Na kāyo na kāyasaṅkhāro, na saṅkhārā na cittasaṅkhāro.
既非身，亦非身之造作，亦非造作，亦非心之造作。
Na vacī na vacīsaṅkhāro, na saṅkhārā na kāyasaṅkhāro.
既非语，亦非语之造作，亦非造作，亦非身之造作。
Na vacī na vacīsaṅkhāro, na saṅkhārā na cittasaṅkhāro.
既非语，亦非语之造作，亦非造作，亦非心之造作。
Na cittaṃ na cittasaṅkhāro, na saṅkhārā na kāyasaṅkhāro.
既非心，亦非心所行，既非行，亦非身行。
Na cittaṃ na cittasaṅkhāro, na saṅkhārā na vacīsaṅkhāro.
既非心，亦非心所行，既非行，亦非语行。
Suddhasaṅkhāravāro
净行之语障。
Anulomaṃ顺向。
Kāyasaṅkhāro vacīsaṅkhāro, vacīsaṅkhāro kāyasaṅkhāro.
身行与语行相互依存，语行与身行相互依存。
Kāyasaṅkhāro cittasaṅkhāro, cittasaṅkhāro kāyasaṅkhāro.
身行与心所行相互依存，心所行与身行相互依存。
Vacīsaṅkhāro cittasaṅkhāro, cittasaṅkhāro vacīsaṅkhāro.
语行与心所行相互依存，心所行与语行相互依存。
Paccanīkaṃ逆向。
Na kāyasaṅkhāro na vacīsaṅkhāro, na vacīsaṅkhāro na kāyasaṅkhāro.
非色蕴行为，非语蕴行为，亦非语蕴行为，亦非色蕴行为。
Na kāyasaṅkhāro na cittasaṅkhāro, na cittasaṅkhāro na kāyasaṅkhāro.
非色蕴行为，非识蕴行为，亦非识蕴行为，亦非色蕴行为。
Na vacīsaṅkhāro na cittasaṅkhāro, na cittasaṅkhāro na vacīsaṅkhāro.
非语蕴行为，非识蕴行为，亦非识蕴行为，亦非语蕴行为。
Saṅkhārayamakamātikā niṭṭhitā. · 《行双论》的母纲已结束。
Anusayayamakaṃ随眠双论。
Sattānusayā (yama. 2.anusayayamaka.1) – kāmarāgānusayo paṭighānusayo mānānusayo diṭṭhānusayo vicikicchānusayo bhavarāgānusayo avijjānusayo.
六种习气（此处依《耶摩经》第三卷二节第一分共修篇）乃指六种根本之习气：欲爱习气、瞋恚习气、自负习气、见习气、疑习气、对轮回之爱习气及无明习气。
Anusayayamakamātikā niṭṭhitā. · 《随眠双论》的母纲已结束。
Cittayamakaṃ
心双论
Suddhacittasāmaññaṃ
清净识之共性。
Puggalavāro
『有漏者』者，指存在身心诸污染的个体范畴。
1. Uppādanirodhakālasambhedavāro一、生灭时分混合品。
Yassa cittaṃ uppajjati na nirujjhati (yama. 2.cittayamaka.1 ādayo), tassa cittaṃ nirujjhissati na uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ nirujjhissati na uppajjissati, tassa cittaṃ uppajjati na nirujjhati.
『心生而不灭者，其心必将灭不复生』：指若有心念发生却不止息，则该心念终将止息不再生起。若心念止息不复生，反而于此心必复起不灭。
Yassa cittaṃ na uppajjati nirujjhati, tassa cittaṃ na nirujjhissati uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ na nirujjhissati uppajjissati, tassa cittaṃ na uppajjati nirujjhati.
『心若不生而灭者，其心必不灭而复生』：若心念不生而止息，则该心念不会止息反而生起。若心念不灭而生起，则该心不会生起而灭尽。
2. Uppāduppannavāro2. 生与已生品
Yassa cittaṃ uppajjati, tassa cittaṃ uppannaṃ. Yassa vā pana cittaṃ uppannaṃ, tassa cittaṃ uppajjati.
『心生者，谓心已现起』：若心生起，则是心已生现。若心已现起，则心生。
Yassa cittaṃ na uppajjati, tassa cittaṃ na uppannaṃ. Yassa vā pana cittaṃ na uppannaṃ, tassa cittaṃ na uppajjati.
『心不生者，谓心未现起』：若心不生，则心未现起；若心未现起，则心不生。
3. Nirodhuppannavāro3. 灭与已生品
Yassa cittaṃ nirujjhati, tassa cittaṃ uppannaṃ. Yassa vā pana cittaṃ uppannaṃ, tassa cittaṃ nirujjhati.
『心灭者，谓心已现起』：若心止息，则心属于已现起。若心已现起，则心必止息。
Yassa cittaṃ na nirujjhati, tassa cittaṃ na uppannaṃ. Yassa vā pana cittaṃ na uppannaṃ, tassa cittaṃ na nirujjhati.
『心』若不止息，则该『心』未曾生起。反之，『心』若未曾生起，则该『心』不会止息。
4. Uppādavāro4. 生品
Yassa cittaṃ uppajjati, tassa cittaṃ uppajjittha. Yassa vā pana cittaṃ uppajjittha, tassa cittaṃ uppajjati.
『心』若已生起，则该『心』曾生起。反之，『心』若曾生起，则该『心』已生起。
Yassa cittaṃ na uppajjati, tassa cittaṃ na uppajjittha. Yassa vā pana cittaṃ na uppajjittha, tassa cittaṃ na uppajjati.
『心』若未生起，则该『心』未曾生起。反之，『心』若未曾生起，则该『心』未生起。
Yassa cittaṃ uppajjati, tassa cittaṃ uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ uppajjissati, tassa cittaṃ uppajjati.
『心』若生起，则该『心』将生起。反之，『心』若将生起，则该『心』生起。
Yassa cittaṃ na uppajjati, tassa cittaṃ na uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ na uppajjissati, tassa cittaṃ na uppajjati.
『心』若未生起，则该『心』不会将生起。反之，『心』若不会将生起，则该『心』未生起。
Yassa cittaṃ uppajjittha, tassa cittaṃ uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ uppajjissati, tassa cittaṃ uppajjittha.
『心』若曾生起，则该『心』将生起。反之，『心』若将生起，则该『心』曾生起。
Yassa cittaṃ na uppajjittha, tassa cittaṃ na uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ na uppajjissati, tassa cittaṃ na uppajjittha.
『若心未生』者,『其心将不生』；『若心将不生』者,『其心未生』。
5. Nirodhavāro5. 灭品
Yassa cittaṃ nirujjhati, tassa cittaṃ nirujjhittha. Yassa vā pana cittaṃ nirujjhittha, tassa cittaṃ nirujjhati.
『若心已灭』者,『其心已灭』；『若心已灭』者,『其心已灭』。
Yassa cittaṃ na nirujjhati, tassa cittaṃ na nirujjhittha. Yassa vā pana cittaṃ na nirujjhittha, tassa cittaṃ na nirujjhati.
『若心不灭』者,『其心不灭』；『若心不灭』者,『其心不灭』。
Yassa cittaṃ nirujjhati, tassa cittaṃ nirujjhissati. Yassa vā pana cittaṃ nirujjhissati, tassa cittaṃ nirujjhati.
『若心灭』者,『其心将灭』；『若心将灭』者,『其心灭』。
Yassa cittaṃ na nirujjhati, tassa cittaṃ na nirujjhissati. Yassa vā pana cittaṃ na nirujjhissati, tassa cittaṃ na nirujjhati.
『若心不灭』者,『其心不灭』；『若心将不灭』者,『其心不灭』。
Yassa cittaṃ nirujjhittha, tassa cittaṃ nirujjhissati. Yassa vā pana cittaṃ nirujjhissati, tassa cittaṃ nirujjhittha.
『若心已灭』者,『其心将灭』；『若心将灭』者,『其心已灭』。
Yassa cittaṃ na nirujjhittha, tassa cittaṃ na nirujjhissati. Yassa vā pana cittaṃ na nirujjhissati, tassa cittaṃ na nirujjhittha.
『心』未曾止息者，其心当不止息。又若『心』当不止息者，其心未曾止息。
6. Uppādanirodhavāro6. 生灭品
Yassa cittaṃ uppajjati, tassa cittaṃ nirujjhittha. Yassa vā pana cittaṃ nirujjhittha, tassa cittaṃ uppajjati.
『心』生起者，其心止息。又若『心』止息者，其心生起。
Yassa cittaṃ na uppajjati, tassa cittaṃ na nirujjhittha. Yassa vā pana cittaṃ na nirujjhittha, tassa cittaṃ na uppajjati.
『心』不生起者，其心不止息。又若『心』不止息者，其心不生起。
Yassa cittaṃ uppajjati, tassa cittaṃ nirujjhissati. Yassa vā pana cittaṃ nirujjhissati, tassa cittaṃ uppajjati.
『心』生起者，其心当止息。又若『心』止息者，其心生起。
Yassa cittaṃ na uppajjati, tassa cittaṃ na nirujjhissati. Yassa vā pana cittaṃ na nirujjhissati, tassa cittaṃ na uppajjati.
『心』不生起者，其心不止息。又若『心』不止息者，其心不生起。
Yassa cittaṃ uppajjittha, tassa cittaṃ nirujjhissati. Yassa vā pana cittaṃ nirujjhissati, tassa cittaṃ uppajjittha.
『心』曾经生起者，其心当止息。又若『心』止息者，其心曾经生起。
Yassa cittaṃ na uppajjittha, tassa cittaṃ na nirujjhissati. Yassa vā pana cittaṃ na nirujjhissati, tassa cittaṃ na uppajjittha.
心若未生，心则不灭。反之，心若不灭，心则未生。
7. Uppajjamānananirodhavāro7. 正生与不灭品
Yassa cittaṃ uppajjati, tassa cittaṃ na nirujjhati. Yassa vā pana cittaṃ na nirujjhati, tassa cittaṃ uppajjati.
心若生起，心则不灭。反之，心若不灭，心则生起。
Yassa cittaṃ na uppajjati, tassa cittaṃ nirujjhati. Yassa vā pana cittaṃ nirujjhati, tassa cittaṃ na uppajjati.
心若未生，心则灭尽。反之，心若灭尽，心则未生。
8. Uppajjamānuppannavāro8. 正生与已生之门
Yassa cittaṃ uppajjamānaṃ, tassa cittaṃ uppannaṃ. Yassa vā pana cittaṃ uppannaṃ, tassa cittaṃ uppajjamānaṃ.
心若正在生起，心即已生。反之，心若已生，心则尚在生起。
Yassa cittaṃ na uppajjamānaṃ, tassa cittaṃ na uppannaṃ. Yassa vā pana cittaṃ na uppannaṃ, tassa cittaṃ na uppajjamānaṃ.
心若未在生起，心则未生。反之，心若未生，心则不在生起。
9. Nirujjhamānuppannavāro9. 正灭与已生之门
Yassa cittaṃ nirujjhamānaṃ, tassa cittaṃ uppannaṃ. Yassa vā pana cittaṃ uppannaṃ, tassa cittaṃ nirujjhamānaṃ.
心若正灭尽，心即已生。反之，心若已生，心则正在灭尽。
Yassa cittaṃ na nirujjhamānaṃ, tassa cittaṃ na uppannaṃ. Yassa vā pana cittaṃ na uppannaṃ, tassa cittaṃ na nirujjhamānaṃ.
心若不生起，则此心不曾生出。反之，心若不曾生出，则此心不生起。
10. Uppannuppādavāro10. 已生与生起之门
Yassa cittaṃ uppannaṃ, tassa cittaṃ uppajjittha. Yassa vā pana cittaṃ uppajjittha, tassa cittaṃ uppannaṃ.
心若已生出，则此心已发生。反之，心若已发生，则此心已生出。
Yassa cittaṃ na uppannaṃ, tassa cittaṃ na uppajjittha. Yassa vā pana cittaṃ na uppajjittha, tassa cittaṃ na uppannaṃ.
心若不曾生出，则此心不曾发生。反之，心若不曾发生，则此心不曾生出。
Yassa cittaṃ uppannaṃ, tassa cittaṃ uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ uppajjissati, tassa cittaṃ uppannaṃ.
心若已生出，则此心将发生。反之，心若将发生，则此心已生出。
Yassa cittaṃ na uppannaṃ, tassa cittaṃ na uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ na uppajjissati, tassa cittaṃ na uppannaṃ.
心若不曾生出，则此心不将发生。反之，心若不将发生，则此心不曾生出。
11. Atītānāgatavāro11. 过去与未来之门
Yassa cittaṃ uppajjittha, no ca tassa cittaṃ uppannaṃ, tassa cittaṃ uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ uppajjissati, no ca tassa cittaṃ uppannaṃ, tassa cittaṃ uppajjittha.
心若已发生，且此心未生出，则此心将发生。反之，心若将发生，且此心未生出，则此心已发生。
Yassa cittaṃ na uppajjittha, no ca tassa cittaṃ na uppannaṃ, tassa cittaṃ na uppajjissati. Yassa vā pana cittaṃ na uppajjissati, no ca tassa cittaṃ na uppannaṃ, tassa cittaṃ na uppajjittha.
若心未曾生起，且该心未曾现起，则该心必不生起。又若该心必不生起，且该心未曾现起，则该心必未曾生起。
12. Uppannuppajjamānavāro12. 已生与正生之门
Uppannaṃ uppajjamānaṃ, uppajjamānaṃ uppannaṃ.
现起即生起，生起即现起。
Na uppannaṃ na uppajjamānaṃ, na uppajjamānaṃ na uppannaṃ.
非现起非生起，非生起非现起。
13. Niruddhanirujjhamānavāro13. 已灭与正灭之门
Niruddhaṃ nirujjhamānaṃ, nirujjhamānaṃ niruddhaṃ.
已断即正在断，正在断即已断。
Na niruddhaṃ na nirujjhamānaṃ, na nirujjhamānaṃ na niruddhaṃ.
非已断非正在断，非正在断非已断。
14. Atikkantakālavāro十四、已过时间分段
Yassa cittaṃ uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ tassa cittaṃ. Yassa vā pana cittaṃ nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ tassa cittaṃ.
若心现起，片刻片刻皆超越不同，超越时段即为断灭。若心正在断灭，片刻片刻皆超越不同，超越时段亦为生起。
Yassa cittaṃ na uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, na nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ tassa cittaṃ. Yassa vā pana cittaṃ na nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, na uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ tassa cittaṃ.
其心念若未生起，且在每一时刻皆超越此生灭时刻，亦不灭绝，亦超越此灭绝时；又若其心念不灭绝，亦在每一时刻皆超越此生灭时刻，亦未生起，亦超越此生起时，此心念亦如是。
Suddhacittasāmaññaṃ
清净心的共相。
Dhammavāro
法的别相。
1. Uppādanirodhakālasambhedavāro一、生灭时间交错分段
Yaṃ cittaṃ uppajjati na nirujjhati, taṃ cittaṃ nirujjhissati na uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ nirujjhissati na uppajjissati, taṃ cittaṃ uppajjati na nirujjhati.
若其心念生起而不灭，此心念将灭而不生；若其心念将灭而不生，此心念生起而不灭。
Yaṃ cittaṃ na uppajjati nirujjhati, taṃ cittaṃ na nirujjhissati uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ na nirujjhissati uppajjissati, taṃ cittaṃ na uppajjati nirujjhati.
若其心念不生而灭，此心念不灭而生；若其心念不灭而生，此心念不生而灭。
2. Uppāduppannavāro二、生与已生分段
Yaṃ cittaṃ uppajjati, taṃ cittaṃ uppannaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ uppannaṃ, taṃ cittaṃ uppajjati.
其心念生起，即是现起；又其心念现起，即是生起。
Yaṃ cittaṃ na uppajjati, taṃ cittaṃ na uppannaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppannaṃ, taṃ cittaṃ na uppajjati.
『心』者，不生则非已生的心。又复『心』者，非已生则不生的心。
3. Nirodhuppannavāro三、灭与已生分段
Yaṃ cittaṃ nirujjhati, taṃ cittaṃ uppannaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ uppannaṃ, taṃ cittaṃ nirujjhati.
『心』者，灭尽即是已生的心。又复『心』者，是已生即是灭尽的心。
Yaṃ cittaṃ na nirujjhati, taṃ cittaṃ na uppannaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppannaṃ, taṃ cittaṃ na nirujjhati.
『心』者，非灭尽即非已生的心。又复『心』者，非已生即非灭尽的心。
4. Uppādavāro四、生起分段
Yaṃ cittaṃ uppajjati, taṃ cittaṃ uppajjittha. Yaṃ vā pana cittaṃ uppajjittha, taṃ cittaṃ uppajjati.
『心』者，已生即曾生的心。又复『心』者，曾生即已生的心。
Yaṃ cittaṃ na uppajjati, taṃ cittaṃ na uppajjittha. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppajjittha, taṃ cittaṃ na uppajjati.
『心』者，不生即非曾生的心。又复『心』者，非曾生即不生的心。
Yaṃ cittaṃ uppajjati, taṃ cittaṃ uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ uppajjissati, taṃ cittaṃ uppajjati.
『心』者，已生即将生的心。又复『心』者，将生即已生的心。
Yaṃ cittaṃ na uppajjati, taṃ cittaṃ na uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppajjissati, taṃ cittaṃ na uppajjati.
心若不生，该心未来亦不生。心若未来不生，该心因缘已不生。
Yaṃ cittaṃ uppajjittha, taṃ cittaṃ uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ uppajjissati, taṃ cittaṃ uppajjittha.
心若已生，该心将来亦会生。心若将来会生，该心因缘已生。
Yaṃ cittaṃ na uppajjittha, taṃ cittaṃ na uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppajjissati, taṃ cittaṃ na uppajjittha.
心若未生，该心未来亦不生。心若未来不生，该心因缘未生。
5. Nirodhavāro五、灭尽分段
Yaṃ cittaṃ nirujjhati, taṃ cittaṃ nirujjhittha. Yaṃ vā pana cittaṃ nirujjhittha, taṃ cittaṃ nirujjhati.
心若止息，该心已止息。心若已止息，该心止息。
Yaṃ cittaṃ na nirujjhati, taṃ cittaṃ na nirujjhittha. Yaṃ vā pana cittaṃ na nirujjhittha, taṃ cittaṃ na nirujjhati.
心若不断，该心亦未断。心若未断，该心亦未断。
Yaṃ cittaṃ nirujjhati, taṃ cittaṃ nirujjhissati. Yaṃ vā pana cittaṃ nirujjhissati, taṃ cittaṃ nirujjhati.
心若止息，该心将来亦会止息。心若将来会止息，该心已止息。
Yaṃ cittaṃ na nirujjhati, taṃ cittaṃ na nirujjhissati. Yaṃ vā pana cittaṃ na nirujjhissati, taṃ cittaṃ na nirujjhati.
心不住者，心亦不灭；心若将不灭，心亦不住。
Yaṃ cittaṃ nirujjhittha, taṃ cittaṃ nirujjhissati. Yaṃ vā pana cittaṃ nirujjhissati, taṃ cittaṃ nirujjhittha.
心若已灭，心必灭；心若将灭，心亦已灭。
Yaṃ cittaṃ na nirujjhittha, taṃ cittaṃ na nirujjhissati. Yaṃ vā pana cittaṃ na nirujjhissati, taṃ cittaṃ na nirujjhittha.
心未灭者，心不灭；心若将不灭，心尚未灭。
6. Uppādanirodhavāro6. 生起与灭分
Yaṃ cittaṃ uppajjati, taṃ cittaṃ nirujjhittha. Yaṃ vā pana cittaṃ nirujjhittha, taṃ cittaṃ uppajjati.
心生者，心已灭；心若已灭，心即生。
Yaṃ cittaṃ na uppajjati, taṃ cittaṃ na nirujjhittha. Yaṃ vā pana cittaṃ na nirujjhittha, taṃ cittaṃ na uppajjati.
心不生者，心不灭；心若未灭，心不生。
Yaṃ cittaṃ uppajjati, taṃ cittaṃ nirujjhissati. Yaṃ vā pana cittaṃ nirujjhissati, taṃ cittaṃ uppajjati.
心生者，心将灭；心若将灭，心即生。
Yaṃ cittaṃ na uppajjati, taṃ cittaṃ na nirujjhissati. Yaṃ vā pana cittaṃ na nirujjhissati, taṃ cittaṃ na uppajjati.
『何者心不生起者』，彼心不灭。『何者心不灭者』，彼心不生起。
Yaṃ cittaṃ uppajjittha, taṃ cittaṃ nirujjhissati. Yaṃ vā pana cittaṃ nirujjhissati, taṃ cittaṃ uppajjittha.
『何者心已生起者』，彼心当灭。『何者心已灭者』，彼心当生起。
Yaṃ cittaṃ na uppajjittha, taṃ cittaṃ na nirujjhissati. Yaṃ vā pana cittaṃ na nirujjhissati, taṃ cittaṃ na uppajjittha.
『何者心不曾生起者』，彼心不灭。『何者心不灭者』，彼心不曾生起。
7. Uppajjamānananirodhavāro7. 正在生起与灭分
Yaṃ cittaṃ uppajjati, taṃ cittaṃ na nirujjhati. Yaṃ vā pana cittaṃ na nirujjhati, taṃ cittaṃ uppajjati.
『何者心生起者』，彼心不灭。『何者心不灭者』，彼心生起。
Yaṃ cittaṃ na uppajjati, taṃ cittaṃ nirujjhati. Yaṃ vā pana cittaṃ nirujjhati, taṃ cittaṃ na uppajjati.
『何者心不生起者』，彼心灭。『何者心灭者』，彼心不生起。
8. Uppajjamānuppannavāro8. 正在生起与已生起分
Yaṃ cittaṃ uppajjamānaṃ, taṃ cittaṃ uppannaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ uppannaṃ, taṃ cittaṃ uppajjamānaṃ.
『何者心正在生起者』，彼心已生。『何者心已生者』，彼心正在生起。
Yaṃ cittaṃ na uppajjamānaṃ, taṃ cittaṃ na uppannaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppannaṃ, taṃ cittaṃ na uppajjamānaṃ.
那个心念若不生起，则该心念不是已生心。反之，那已非已生者，即不是生起心。
9. Nirujjhamānuppannavāro9. 正在灭去与已生起分
Yaṃ cittaṃ nirujjhamānaṃ, taṃ cittaṃ uppannaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ uppannaṃ, taṃ cittaṃ nirujjhamānaṃ.
那个心念若灭失，则为已生心。反之，那已是已生心者，即为灭失心。
Yaṃ cittaṃ na nirujjhamānaṃ, taṃ cittaṃ na uppannaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppannaṃ, taṃ cittaṃ na nirujjhamānaṃ.
那个心念若不灭失，则非已生心。反之，那非已生心者，即不灭失心。
10. Uppannuppādavāro10. 已生起与生起分
Yaṃ cittaṃ uppannaṃ, taṃ cittaṃ uppajjittha. Yaṃ vā pana cittaṃ uppajjittha, taṃ cittaṃ uppannaṃ.
那个心念是已生者，则是生起了的。反之，那生起了的心，就是已生心。
Yaṃ cittaṃ na uppannaṃ, taṃ cittaṃ na uppajjittha. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppajjittha, taṃ cittaṃ na uppannaṃ.
那个心念非已生，则非生起了的。反之，那非生起了者，即非已生心。
Yaṃ cittaṃ uppannaṃ, taṃ cittaṃ uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ uppajjissati, taṃ cittaṃ uppannaṃ.
那个心念已生，则将要生起。反之，那将要生起者，即已生心。
Yaṃ cittaṃ na uppannaṃ, taṃ cittaṃ na uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppajjissati, taṃ cittaṃ na uppannaṃ.
『心』者，若未生者，则彼心未来生。又若心未来生者，则彼心未曾生。
11. Atītānāgatavāro11. 过去与未来分
Yaṃ cittaṃ uppajjittha, no ca taṃ cittaṃ uppannaṃ, taṃ cittaṃ uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ uppajjissati, no ca taṃ cittaṃ uppannaṃ, taṃ cittaṃ uppajjittha.
『心』者，若已经生者，然彼心未生者，则彼心将生。又若心将生者，然彼心未生者，则彼心已经生。
Yaṃ cittaṃ na uppajjittha, no ca taṃ cittaṃ na uppannaṃ, taṃ cittaṃ na uppajjissati. Yaṃ vā pana cittaṃ na uppajjissati, no ca taṃ cittaṃ na uppannaṃ, taṃ cittaṃ na uppajjittha.
『心』者，若未曾生者，且彼心未生者，则彼心未将生。又若心未将生者，且彼心未生者，则彼心未曾生。
12. Uppannuppajjamānavāro12. 已生与正生之分别
Uppannaṃ uppajjamānaṃ, uppajjamānaṃ uppannaṃ.
已生即生起者，生起即已生。
Na uppannaṃ na uppajjamānaṃ, na uppajjamānaṃ na uppannaṃ.
非已生者，非生起者，非生起者，非已生。
13. Niruddhanirujjhamānavāro13. 已灭与正灭之分别
Niruddhaṃ nirujjhamānaṃ, nirujjhamānaṃ niruddhaṃ.
止息即灭者，灭即止息。
Na niruddhaṃ na nirujjhamānaṃ, na nirujjhamānaṃ na niruddhaṃ.
非遏止者，非灭亡者；非灭亡者，非遏止者。
14. Atikkantakālavāro14. 已过时之分别
Yaṃ cittaṃ uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ taṃ cittaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ taṃ cittaṃ.
若此心于每一刹那，即时超越所超越时，正生起而非灭亡者，是此心。又或此心于每一刹那，虽然即将灭亡而已，却已超越所超越时，正灭亡而非生起者，是此心。
Yaṃ cittaṃ na uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, na nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ taṃ cittaṃ. Yaṃ vā pana cittaṃ na nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, na uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ taṃ cittaṃ.
若此心非生起于每一刹那，即非灭亡于每一刹那，而超越所超越时，是此心。又或此心非灭亡于每一刹那，非生起于每一刹那，而超越所超越时，是此心。
Suddhacittasāmaññaṃ
纯净心之共相
Puggaladhammavāro
人法品
1. Uppādanirodhakālasambhedavāro1. 生灭时之区分分别
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjati na nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ nirujjhissati na uppajjissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ nirujjhissati na uppajjissati, tassa taṃ cittaṃ uppajjati na nirujjhati.
彼之所生起心非灭亡者，则彼所灭亡心必生起不灭亡。又则彼之所灭亡心非生起者，则彼所生起心必灭亡不生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjati nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhissati uppajjissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na nirujjhissati uppajjissati, tassa taṃ cittaṃ na uppajjati nirujjhati.
若某一心不生，则该心不灭。又若某一心不灭，则该心不生。
2. Uppāduppannavāro2. 生与已生之分别
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjati, tassa taṃ cittaṃ uppannaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ uppajjati.
若某一心生起，则该心已生。又若某一心已生，则该心生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjati, tassa taṃ cittaṃ na uppannaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ na uppajjati.
若某一心不生起，则该心未生。又若某一心未生，则该心不生起。
3. Nirodhuppannavāro3. 灭与已生之分别
Yassa yaṃ cittaṃ nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ uppannaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ nirujjhati.
若某一心灭，则该心已生。又若某一心已生，则该心灭。
Yassa yaṃ cittaṃ na nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ na uppannaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhati.
若某一心不灭，则该心未生。又若某一心未生，则该心不灭。
4. Uppādavāro4. 生起分
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjati, tassa taṃ cittaṃ uppajjittha. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppajjittha, tassa taṃ cittaṃ uppajjati.
若某一心生起，则该心曾生起。又若某一心曾生起，则该心生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjati, tassa taṃ cittaṃ na uppajjittha. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppajjittha, tassa taṃ cittaṃ na uppajjati.
若某心未曾生起，则彼心不曾生起；又若某心不曾生起，则彼心未曾生起。
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjati, tassa taṃ cittaṃ uppajjissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppajjissati, tassa taṃ cittaṃ uppajjati.
若某心生起，则彼心必将生起；又若某心必将生起，则彼心生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjati, tassa taṃ cittaṃ na uppajjissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppajjissati, tassa taṃ cittaṃ na uppajjati.
若某心未生起，则彼心不将生起；又若某心不将生起，则彼心未生起。
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjittha, tassa taṃ cittaṃ uppajjissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppajjissati, tassa taṃ cittaṃ uppajjittha.
若某心曾生起，则彼心必将生起；又若某心必将生起，则彼心曾生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjittha, tassa taṃ cittaṃ na uppajjissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppajjissati, tassa taṃ cittaṃ na uppajjittha.
若某心未曾生起，则彼心不将生起；又若某心不将生起，则彼心未曾生起。
5. Nirodhavāro5. 灭分
Yassa yaṃ cittaṃ nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ nirujjhittha. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ nirujjhittha, tassa taṃ cittaṃ nirujjhati.
若某心断灭，则彼心断灭过；又若某心断灭过，则彼心断灭。
Yassa yaṃ cittaṃ na nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhittha. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na nirujjhittha, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhati.
『心』者，若不止息，则『彼心』亦不止息。若『彼心』未曾止息，则『此心』亦未曾止息。
Yassa yaṃ cittaṃ nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ nirujjhissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ nirujjhissati, tassa taṃ cittaṃ nirujjhati.
若『心』止息，则『彼心』必定会止息。若『彼心』必定会止息，则『此心』止息。
Yassa yaṃ cittaṃ na nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na nirujjhissati, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhati.
若『心』未止息，则『彼心』未必止息。若『彼心』未必止息，则『此心』未止息。
Yassa yaṃ cittaṃ nirujjhittha, tassa taṃ cittaṃ nirujjhissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ nirujjhissati, tassa taṃ cittaṃ nirujjhittha.
若『心』曾止息，则『彼心』必定会止息。若『彼心』必定会止息，则『心』曾止息。
Yassa yaṃ cittaṃ na nirujjhittha, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na nirujjhissati, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhittha.
若『心』未曾止息，则『彼心』未必止息。若『彼心』未必止息，则『心』未曾止息。
6. Uppādanirodhavāro6. 生起与灭分
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjati, tassa taṃ cittaṃ nirujjhittha. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ nirujjhittha, tassa taṃ cittaṃ uppajjati.
若『心』生起，则『彼心』必曾止息。若『彼心』必曾止息，则『心』生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjati, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhittha. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na nirujjhittha, tassa taṃ cittaṃ na uppajjati.
若某种心不生起，则该心不灭去。反之，若某种心不灭去，则该心不生起。
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjati, tassa taṃ cittaṃ nirujjhissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ nirujjhissati, tassa taṃ cittaṃ uppajjati.
若某种心生起，则该心必然灭去。反之，若某种心灭去，则该心必然生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjati, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na nirujjhissati, tassa taṃ cittaṃ na uppajjati.
若某种心不生起，则该心必不灭去。反之，若某种心必不灭去，则该心必不生起。
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjittha, tassa taṃ cittaṃ nirujjhissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ nirujjhissati, tassa taṃ cittaṃ uppajjittha.
若某种心已生起，则该心必灭去。反之，若某种心已灭去，则该心必已生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjittha, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na nirujjhissati, tassa taṃ cittaṃ na uppajjittha.
若某种心未曾生起，则该心必不灭去。反之，若某种心必不灭去，则该心必未曾生起。
7. Uppajjamānananirodhavāro7. 正在生起与灭分
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjati, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ uppajjati.
若某种心生起，则该心不灭去。反之，若某种心不灭去，则该心生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjati, tassa taṃ cittaṃ nirujjhati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ nirujjhati, tassa taṃ cittaṃ na uppajjati.
若某一心识不起，彼心识即灭止。反之，若某一心识已灭止，彼心识即不再起。
8. Uppajjamānuppannavāro8. 正在生起与已生分
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjamānaṃ, tassa taṃ cittaṃ uppannaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ uppajjamānaṃ.
若某一心识正在生起，彼心识即已生。反之，若某一心识已生，彼心识即正在生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjamānaṃ, tassa taṃ cittaṃ na uppannaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ na uppajjamānaṃ.
某一心识若不正在生起，彼心识亦不已生。反之，某一心识若不已生，彼心识亦不正在生起。
9. Nirujjhamānuppannavāro9. 正在灭与已生分
Yassa yaṃ cittaṃ nirujjhamānaṃ, tassa taṃ cittaṃ uppannaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ nirujjhamānaṃ.
若某一心识正在灭止，彼心识即已生。反之，若某一心识已生，彼心识即正在灭止。
Yassa yaṃ cittaṃ na nirujjhamānaṃ, tassa taṃ cittaṃ na uppannaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ na nirujjhamānaṃ.
某一心识若不正在灭止，彼心识亦不已生。反之，某一心识若不已生，彼心识亦不正在灭止。
10. Uppannuppādavāro10. 已生与生起之门
Yassa yaṃ cittaṃ uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ uppajjittha. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppajjittha, tassa taṃ cittaṃ uppannaṃ.
若某一心识已生，彼心识即已生起。反之，若某一心识已生起，彼心识即已生。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ na uppajjittha. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppajjittha, tassa taṃ cittaṃ na uppannaṃ.
若某一心未曾生起，彼此心必不生起。若某一心未生起者，此心亦未曾生起。
Yassa yaṃ cittaṃ uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ uppajjissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppajjissati, tassa taṃ cittaṃ uppannaṃ.
若某一心已生起，彼此心必将生起。若某一心将生起者，此心必已生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ na uppajjissati, yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppajjissati, tassa taṃ cittaṃ na uppannaṃ.
若某一心未曾生起，彼此心亦必不将生起。若某一心不将生起者，彼此心亦未曾生起。
11. Atītānāgatavāro11. 过去与未来之门
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjittha, no ca tassa taṃ cittaṃ uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ uppajjissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ uppajjissati, no ca tassa taṃ cittaṃ uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ uppajjittha.
若某心曾生起，但彼心未曾生起，则彼心必将生起。若某心将生起，但彼心未曾生起，则彼心曾生起。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjittha, no ca tassa taṃ cittaṃ na uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ na uppajjissati. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na uppajjissati, no ca tassa taṃ cittaṃ na uppannaṃ, tassa taṃ cittaṃ na uppajjittha.
若某心未曾生起，且彼心未曾生起，彼心必不将生起。若某心不将生起，且彼心未曾生起，彼心必未曾生起。
12. Uppannuppajjamānavāro12. 已生与正生之门
Uppannaṃ uppajjamānaṃ, uppajjamānaṃ uppannaṃ.
已生起即是正在生起，正在生起即是已生起。
Na uppannaṃ na uppajjamānaṃ, na uppajjamānaṃ na uppannaṃ.
非生起者，非正在生起者；非正在生起者，非已生起者。
13. Niruddhanirujjhamānavāro13. 已灭与正灭之门
Niruddhaṃ nirujjhamānaṃ, nirujjhamānaṃ niruddhaṃ.
已止息者，正在止息者；正在止息者，已止息者。
Na niruddhaṃ na nirujjhamānaṃ, na nirujjhamānaṃ na niruddhaṃ.
非已止息者，非正在止息者；非正在止息者，非已止息者。
14. Atikkantakālavāro14. 已过时之门
Yassa yaṃ cittaṃ uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ tassa taṃ cittaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ tassa taṃ cittaṃ.
凡心若在某刹那生起后已超越该刹那，且已超越之时心仍在止息，则彼心即是此心。若某心在某刹那止息后已超越该刹那，且已超越之时心仍在生起，则彼心即是此心。
Yassa yaṃ cittaṃ na uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, na nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ tassa taṃ cittaṃ. Yassa vā pana yaṃ cittaṃ na nirujjhamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ, na uppajjamānaṃ khaṇaṃ khaṇaṃ vītikkantaṃ atikkantakālaṃ tassa taṃ cittaṃ.
若某心非在某刹那生起后已超越该刹那，亦非在该刹那止息后已超越该刹那，则彼心即是此心。若某心非止息后已超越该刹那，亦非生起后已超越该刹那，则彼心即是此心。
Suttantacittamissakaviseso经与心混合之差别
Yassa sarāgaṃ cittaṃ uppajjati…pe… yassa vītarāgaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa sadosaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa vītadosaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa samohaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa vītamohaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa saṃkhittaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa vikkhittaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa mahaggataṃ cittaṃ uppajjati. Yassa amahaggataṃ cittaṃ uppajjati. Yassa sauttaraṃ cittaṃ uppajjati. Yassa anuttaraṃ cittaṃ uppajjati. Yassa samāhitaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa asamāhitaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa vimuttaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa avimuttaṃ cittaṃ uppajjati.
凡带贪欲之心生起……至……凡无贪欲之心生起。凡带嗔恨之心生起。凡无嗔恨之心生起。凡带痴愚之心生起。凡无痴愚之心生起。凡聚合之心生起。凡散乱之心生起。凡宏大之心生起。凡非宏大之心生起。凡优胜之心生起。凡非优胜之心生起。凡专注之心生起。凡不专注之心生起。凡解脱之心生起。凡未解脱之心生起。
Abhidhammacittamissakaviseso阿毗达摩心混合差别
Yassa kusalaṃ cittaṃ uppajjati…pe… yassa akusalaṃ cittaṃ uppajjati. Yassa abyākataṃ cittaṃ uppajjati. Yassa sukhāya vedanāya sampayuttaṃ cittaṃ uppajjati.
一切善心起者，即心生善法；一切不善心起者，即心生不善法；一切未分明心起者，即心生未界定法；一切与安乐受相应心起者，即心生安乐受相应法。
(Etena upāyena yāva saraṇaaraṇā uddharitabbā.)
此法应如是设用，以至于能得护持。
Yassa araṇaṃ cittaṃ uppajjati na nirujjhati, tassa araṇaṃ cittaṃ nirujjhissati na uppajjissati. Yassa vā pana araṇaṃ cittaṃ nirujjhissati na uppajjissati, tassa araṇaṃ cittaṃ uppajjati na nirujjhati.
若有心所护持者心生，则此护持心不断；此护持心断，不复生起。若护持心断且不复生起者，则有护持心生，不断流转。
Cittayamakamātikā niṭṭhitā. · 心双论母论已完。
Dhammayamakaṃ
依法而住者。
Paṇṇattivāro
分别之覆。
Padasodhanavāro
辞句净除。
Anulomaṃ随顺
Kusalā kusalā dhammā (yama. 3.dhammayamaka.1 ādayo). Kusalā dhammā kusalā.
善法即是善法。善法就是善法。
Akusalā akusalā dhammā. Akusalā dhammā akusalā.
不善法即是不善法。不善法就是不善法。
Abyākatā abyākatā dhammā. Abyākatā dhammā abyākatā.
不分别法即是不分别法。不分别法就是不分别法。
Paccanīkaṃ违逆
Na kusalā na kusalā dhammā. Na kusalā dhammā na kusalā.
非善法即非善法。非善法就是非善法。
Na akusalā na akusalā dhammā. Na akusalā dhammā na akusalā.
非不善法即非不善法。非不善法就是非不善法。
Na abyākatā na abyākatā dhammā. Na abyākatā dhammā na abyākatā.
非不分别法即非不分别法。非不分别法就是非不分别法。
Padasodhanamūlacakkavāro
词素净化的根本轮回
Anulomaṃ随顺
Kusalā kusalā dhammā. Dhammā akusalā dhammā.
善法者乃是善法。法者，谓善法。非善法者乃是非善法。
Kusalā kusalā dhammā. Dhammā abyākatā dhammā.
善法者乃是善法。法者，谓未分别法。非分别法者，谓未分别法。
Akusalā akusalā dhammā. Dhammā kusalā dhammā.
非善法者乃是非善法。法者，谓善法。
Akusalā akusalā dhammā. Dhammā abyākatā dhammā.
非善法者乃是非善法。法者，谓未分别法。
Abyākatā abyākatā dhammā. Dhammā kusalā dhammā.
未分别法者乃是未分别法。法者，谓善法。
Abyākatā abyākatā dhammā. Dhammā akusalā dhammā.
不可说之法，不可说之法。所谓不可说法者，谓非善法，非恶法之法。
Paccanīkaṃ违逆
Na kusalā na kusalā dhammā. Na dhammā na akusalā dhammā.
非善非善之法，非法非恶之法。
Na kusalā na kusalā dhammā. Na dhammā na abyākatā dhammā.
非善非善之法，非法非不可说之法。
Na akusalā na akusalā dhammā. Na dhammā na kusalā dhammā.
非恶非恶之法，非法非善之法。
Na akusalā na akusalā dhammā. Na dhammā na abyākatā dhammā.
非恶非恶之法，非法非不可说之法。
Na abyākatā na abyākatā dhammā. Na dhammā na kusalā dhammā.
非不可说非不可说之法，非法非善之法。
Na abyākatā na abyākatā dhammā. Na dhammā na akusalā dhammā.
非不可说法，非不可说法之法。非法非不善法。
Suddhadhammavāro
清净法类。
Anulomaṃ随顺
Kusalā dhammā. Dhammā kusalā.
善法。法为善。
Akusalā dhammā. Dhammā akusalā.
不善法。法为不善。
Abyākatā dhammā. Dhammā abyākatā.
不可说法。法为不可说。
Paccanīkaṃ违逆
Na kusalā na dhammā. Na dhammā na kusalā.
非法非善法，法非善法。
Na akusalā na dhammā. Na dhammā na akusalā.
非善法者，非法也。非法者，非善法也。
Na abyākatā na dhammā. Na dhammā na abyākatā.
非不显法者，非法也。非法者，非不显法也。
Suddhadhammamūlacakkavāro
净法为根本之轮转。
Anulomaṃ随顺
Kusalā dhammā. Dhammā akusalā.
善法者，法也。法者，非善法也。
Kusalā dhammā. Dhammā abyākatā.
善法者，法也。法者，不显法也。
Akusalā dhammā. Dhammā kusalā.
非善法者，法也。法者，善法也。
Akusalā dhammā. Dhammā abyākatā.
不善法。不显著法。
Abyākatā dhammā. Dhammā kusalā.
不显著法。善法。
Abyākatā dhammā. Dhammā akusalā.
不显著法。不善法。
Paccanīkaṃ违逆
Na kusalā na dhammā. Na dhammā na akusalā.
非善法，非法。非法，非不善法。
Na kusalā na dhammā. Na dhammā na abyākatā.
非善法，非法。非法，非不显著法。
Na akusalā na dhammā. Na dhammā na kusalā.
非不善法，非法。非法，非善法。
Na akusalā na dhammā. Na dhammā na abyākatā.
不善法非法，不法非不显法。
Na abyākatā na dhammā. Na dhammā na kusalā.
非不显法非法，非法非善法。
Na abyākatā na dhammā. Na dhammā na akusalā.
非不显法非法，非法非不善法。
Dhammayamakamātikā niṭṭhitā. · 法双论母论已完结。
Indriyayamakaṃ
根双论
Paṇṇattivāro施设品
Bāvīsatindriyāni (yama. 3.indriyayamaka.1 ādayo) – cakkhundriyaṃ sotindriyaṃ ghānindriyaṃ jivhindriyaṃ kāyindriyaṃ manindriyaṃ itthindriyaṃ purisindriyaṃ jīvitindriyaṃ sukhindriyaṃ dukkhindriyaṃ somanassindriyaṃ domanassindriyaṃ upekkhindriyaṃ saddhindriyaṃ vīriyindriyaṃ satindriyaṃ samādhindriyaṃ paññindriyaṃ anaññātaññassāmītindriyaṃ aññindriyaṃ aññātāvindriyaṃ.
二十二根（此名出自第三章根制第一节）——眼根、耳根、鼻根、舌根、身根、意根、女性根、男性根、命根、乐根、苦根、喜乐根、忧愁根、舍根、声根、精进根、念根、定根、慧根、未知知根、知根、未知根。
Padasodhanavāro
词句辨净分
Anulomaṃ顺
Cakkhu cakkhundriyaṃ, cakkhundriyaṃ cakkhu.
眼为眼根，眼根即为眼。
Sotaṃ sotindriyaṃ, sotindriyaṃ sotaṃ.
耳为耳根，耳根即为耳。
Ghānaṃ ghānindriyaṃ, ghānindriyaṃ ghānaṃ.
鼻为鼻根，鼻根即为鼻。
Jivhā jivhindriyaṃ, jivhindriyaṃ jivhā.
舌为舌根，舌根即为舌。
Kāyo kāyindriyaṃ, kāyindriyaṃ kāyo.
身为身根，身根即为身。
Mano manindriyaṃ, manindriyaṃ mano.
意为意根，意根即为意。
Itthī itthindriyaṃ, itthindriyaṃ itthī.
『女性』者，女性根也；『女性根』者，女性也。
Puriso purisindriyaṃ, purisindriyaṃ puriso.
『男性』者，男性根也；『男性根』者，男性也。
Jīvitaṃ jīvitindriyaṃ, jīvitindriyaṃ jīvitaṃ.
『命』者，命根也；『命根』者，命也。
Sukhaṃ sukhindriyaṃ, sukhindriyaṃ sukhaṃ.
『乐』者，乐根也；『乐根』者，乐也。
Dukkhaṃ dukkhindriyaṃ, dukkhindriyaṃ dukkhaṃ.
『苦』者，苦根也；『苦根』者，苦也。
Somanassaṃ somanassindriyaṃ, somanassindriyaṃ somanassaṃ.
『喜悦』者，喜悦根也；『喜悦根』者，喜悦也。
Domanassaṃ domanassindriyaṃ, domanassindriyaṃ domanassaṃ.
『忧愁』是忧愁根，忧愁根是忧愁。
Upekkhā upekkhindriyaṃ, upekkhindriyaṃ upekkhā.
『平等心』是平等心根，平等心根是平等心。
Saddhā saddhindriyaṃ, saddhindriyaṃ saddhā.
『信心』是信心根，信心根是信心。
Vīriyaṃ vīriyindriyaṃ, vīriyindriyaṃ vīriyaṃ.
『精进』是精进根，精进根是精进。
Sati satindriyaṃ, satindriyaṃ sati.
『念』是念根，念根是念。
Samādhi samādhindriyaṃ, samādhindriyaṃ samādhi.
『定』是定根，定根是定。
Paññā paññindriyaṃ, paññindriyaṃ paññā.
慧为慧根，慧根即慧。
Anaññātaññassāmīti anaññātaññassāmītindriyaṃ, anaññātaññassāmītindriyaṃ anaññātaññassāmīti.
无所知者即无所知者根，无所知者根即无所知者。
Aññaṃ aññindriyaṃ, aññindriyaṃ aññaṃ.
他者为他者根，他者根即他者。
Aññātāvī aññātāvindriyaṃ, aññātāvindriyaṃ aññātāvī.
无他者为无他者根，无他者根即无他者。
Paccanīkaṃ逆
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na cakkhundriyaṃ na cakkhu.
无眼非眼根，眼根非眼。
Na sotaṃ na sotindriyaṃ, na sotindriyaṃ na sotaṃ.
无耳非耳根，耳根非耳。
Na ghānaṃ na ghānindriyaṃ, na ghānindriyaṃ na ghānaṃ.
非云雾，非云雾之根；非云雾之根，非云雾。
Na jivhā na jivhindriyaṃ, na jivhindriyaṃ na jivhā.
非舌，非舌之根；非舌之根，非舌。
Na kāyo na kāyindriyaṃ, na kāyindriyaṃ na kāyo.
非身，非身之根；非身之根，非身。
Na mano na manindriyaṃ, na manindriyaṃ na mano.
非心，非心之根；非心之根，非心。
Na itthī na itthindriyaṃ, na itthindriyaṃ na itthī.
非女人，非女人之根；非女人之根，非女人。
Na puriso na purisindriyaṃ, na purisindriyaṃ na puriso.
非男人，非男人之根；非男人之根，非男人。
Na jīvitaṃ na jīvitindriyaṃ, na jīvitindriyaṃ na jīvitaṃ.
非命，即非命根；非命根，亦非命。
Na sukhaṃ na sukhindriyaṃ, na sukhindriyaṃ na sukhaṃ.
非乐，即非乐根；非乐根，亦非乐。
Na dukkhaṃ na dukkhindriyaṃ, na dukkhindriyaṃ na dukkhaṃ.
非苦，即非苦根；非苦根，亦非苦。
Na somanassaṃ na somanassindriyaṃ, na somanassindriyaṃ na somanassaṃ.
非喜，即非喜根；非喜根，亦非喜。
Na domanassaṃ na domanassindriyaṃ, na domanassindriyaṃ na domanassaṃ.
非忧，即非忧根；非忧根，亦非忧。
Na upekkhā na upekkhindriyaṃ, na upekkhindriyaṃ na upekkhā.
非舍，即非舍根；非舍根，亦非舍。
Na saddhā na saddhindriyaṃ, na saddhindriyaṃ na saddhā.
非信非信根，非信根非信。
Na vīriyaṃ na vīriyindriyaṃ, na vīriyindriyaṃ na vīriyaṃ.
非精进非精进根，非精进根非精进。
Na sati na satindriyaṃ, na satindriyaṃ na sati.
非念非念根，非念根非念。
Na samādhi na samādhindriyaṃ, na samādhindriyaṃ na samādhi.
非定非定根，非定根非定。
Na paññā na paññindriyaṃ, na paññindriyaṃ na paññā.
非慧非慧根，非慧根非慧。
Na anaññātaññassāmīti na anaññātaññassāmītindriyaṃ, na anaññātaññassāmītindriyaṃ na anaññātaññassāmīti.
非无分别知非无分别知根，非无分别知根非无分别知。
Na aññaṃ na aññindriyaṃ, na aññindriyaṃ na aññaṃ.
不是别的根，也不是根外有别的；不是别的根，也不存在于根之外。
Na aññātāvī na aññātāvindriyaṃ, na aññātāvindriyaṃ na aññātāvī.
不是别的所知，也非所知之外有别的；不是别的所知，也不存在于所知之外。
Padasodhanamūlacakkavāro
由根净除所生之轮回。
Anulomaṃ顺
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā sotindriyaṃ.
眼为眼根，听觉为耳根，根即诸感官之所依。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā ghānindriyaṃ.
眼为眼根，嗅觉为鼻根，根即诸感官之所依。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā jivhindriyaṃ.
眼为眼根，味觉为舌根，根即诸感官之所依。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā kāyindriyaṃ.
眼是眼根，根属于色根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā manindriyaṃ.
眼是眼根，根属于意根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā itthindriyaṃ.
眼是眼根，根属于女性根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā purisindriyaṃ.
眼是眼根，根属于男性根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā jīvitindriyaṃ.
眼是眼根，根属于命根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā sukhindriyaṃ.
眼是眼根，根属于受根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā dukkhindriyaṃ.
眼乃眼根，是感受苦的根门。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā somanassindriyaṃ.
眼乃眼根，是感受欢喜的根门。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā domanassindriyaṃ.
眼乃眼根，是感受忧愁的根门。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā upekkhindriyaṃ.
眼乃眼根，是感受舍念（平等心）的根门。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā saddhindriyaṃ.
眼乃眼根，是感受声闻善根的根门。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā vīriyindriyaṃ.
眼乃眼根，是感受精进善根的根门。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā satindriyaṃ.
眼为眼根，乃五根中的一根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā samādhindriyaṃ.
眼为眼根，乃定根中的一根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā paññindriyaṃ.
眼为眼根，乃慧根中的一根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā anaññātaññassāmītindriyaṃ.
眼为眼根，乃无与伦比的根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā aññindriyaṃ.
眼为眼根，是所知根。
Cakkhu cakkhundriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
眼为眼根，是所知境根。
Sotaṃ sotindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
耳为耳根，根即受根，是指感受外声之门，与其他感官，如眼根同理。
Sotaṃ sotindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
耳为耳根，根乃未知根，意指此根并非眼根等其他根的别种，而是各自独立的感受器官。
Ghānaṃ ghānindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
鼻为鼻根，根即受根，指感受外臭之门，如同眼根等感官门。
Ghānaṃ ghānindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
鼻为鼻根，根乃未知根，说明此根非其他根的变异，而是自身独立的感受器。
Jivhā jivhindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
舌为舌根，根即受根，是识别味觉之感官，与眼根等同理。
Jivhā jivhindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
舌为舌根，根乃未知根，表明此根独立存在，并非他根的隐藏变形。
Kāyo kāyindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
身为身之根，根即六入之身根……诸根如前所说。
Kāyo kāyindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
身为身之根，根即未知之根。
Mano manindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
心为心之根，根即六入之身根……诸根如前所说。
Mano manindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
心为心之根，根即未知之根。
Itthī itthindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
女人为女人之根，根即六入之身根……诸根如前所说。
Itthī itthindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
女人为女人之根，根即未知之根。
Puriso purisindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
『人』者，为人的根本感官。『根』者，为感官。『感官』者，眼根等众感官也……
Puriso purisindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
『人』者，乃指人的根本感官。『感官』者，为他物之感官也。
Jīvitaṃ jīvitindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
『生命』者，即生命根。『根』者，感官根。『感官』者，眼根等诸感官也……
Jīvitaṃ jīvitindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
『生命』者，乃指生命根本之感官。『感官』者，别他所知之根也。
Sukhaṃ sukhindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
『快乐』者，谓快乐根。『根』者，为感官根。『感官』者，眼根等诸感官也……
Sukhaṃ sukhindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
『快乐』者，意指快乐根本感官。『感官』者，别他所有感官也。
Dukkhaṃ dukkhindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
苦是苦境界，境界是六根中的眼根……诸根同理。
Dukkhaṃ dukkhindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
苦是苦境界，境界是六根中的未知根。
Somanassaṃ somanassindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
喜是喜境界，境界是六根中的眼根……诸根同理。
Somanassaṃ somanassindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
喜是喜境界，境界是六根中的未知根。
Domanassaṃ domanassindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
忧是忧境界，境界是六根中的眼根……诸根同理。
Domanassaṃ domanassindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
忧是忧境界，境界是六根中的未知根。
Upekkhā upekkhindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
「舍不惊」为舍不惊根，诸根中之根也……
Upekkhā upekkhindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
「舍不惊」为舍不惊根，诸根中为别知根者。
Saddhā saddhindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
「信」为信根，诸根中之根也……
Saddhā saddhindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
「信」为信根，诸根中为别知根者。
Vīriyaṃ vīriyindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
「精进」为精进根，诸根中之根也……
Vīriyaṃ vīriyindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
「精进」为精进根，诸根中为别知根者。
Sati satindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
念即念根，根者，眼根……（乃至）……
Sati satindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
念即念根，根者，已知根也。
Samādhi samādhindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
定即定根，根者，眼根……（乃至）……
Samādhi samādhindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
定即定根，根者，已知根也。
Paññā paññindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
慧即慧根，根者，眼根……（乃至）……
Paññā paññindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
慧即慧根，根者，已知根也。
Anaññātaññassāmīti anaññātaññassāmītindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
『不知彼不知者』者，不知彼不知者之根，与根所引之眼根，……等。
Anaññātaññassāmīti anaññātaññassāmītindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
『不知彼不知者』者，不知彼不知者之根，与根所知相根。
Aññaṃ aññindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
『彼知彼知者』者，彼知彼知者之根，与根所引之眼根，……等。
Aññaṃ aññindriyaṃ, indriyā aññātāvindriyaṃ.
『彼知彼知者』者，彼知彼知者之根，与根所知相根。
Aññātāvī aññātāvindriyaṃ, indriyā cakkhundriyaṃ…pe….
『彼知者所知者』者，彼知者所知者之根，与根所引之眼根，……等。
Aññātāvī aññātāvindriyaṃ, indriyā aññindriyaṃ.
『彼知者所知者』者，彼知者所知者之根，与根所知相根。
Paccanīkaṃ逆
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na sotindriyaṃ.
非眼识，非眼根，非根界，亦非耳根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na ghānindriyaṃ.
非眼识，非眼根，非根界，亦非鼻根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na jivhindriyaṃ.
非眼识，非眼根，非根界，亦非舌根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na kāyindriyaṃ.
非眼识，非眼根，非根界，亦非身根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na manindriyaṃ.
非眼识，非眼根，非根界，亦非意根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na itthindriyaṃ.
非眼识，非眼根，非根界，亦非女根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na purisindriyaṃ.
非眼非眼根，非诸根，亦非男子根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na jīvitindriyaṃ.
非眼非眼根，非诸根，亦非命之根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na sukhindriyaṃ.
非眼非眼根，非诸根，亦非乐之根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na dukkhindriyaṃ.
非眼非眼根，非诸根，亦非苦之根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na somanassindriyaṃ.
非眼非眼根，非诸根，亦非快意之根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na domanassindriyaṃ.
非眼非眼根，非诸根，亦非不快之根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na upekkhindriyaṃ.
非眼，非眼根，非根不变者。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na saddhindriyaṃ.
非眼，非眼根，非根不变者，非声音根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na vīriyindriyaṃ.
非眼，非眼根，非根不变者，非精进根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na satindriyaṃ.
非眼，非眼根，非根不变者，非念根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na samādhindriyaṃ.
非眼，非眼根，非根不变者，非定根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na paññindriyaṃ.
非眼，非眼根，非根不变者，非慧根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na anaññātaññassāmītindriyaṃ.
眼非为眼根，非根所起；亦非不生不灭之根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na aññindriyaṃ.
眼非为眼根，非根所生；亦非他眼根。
Na cakkhu na cakkhundriyaṃ, na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
眼非为眼根，非根所知；亦非知根相续。
Na sotaṃ na sotindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
耳非为耳根，非根所生；亦非眼根……亦非识根相续。
Na ghānaṃ na ghānindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
鼻非为鼻根，非根所生；亦非眼根……亦非识根相续。
Na jivhā na jivhindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
舌非为舌根，非根所生；亦非眼根……亦非识根相续。
Na kāyo na kāyindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
既无身躯，亦无身根；既无根处，亦无眼根……至于无根处，则无识根。
Na mano na manindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
既无心识，亦无心根；既无根处，亦无眼根……至于无根处，则无识根。
Na itthī na itthindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
既无女人，亦无女根；既无根处，亦无眼根……至于无根处，则无识根。
Na puriso na purisindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
既无男人，亦无男根；既无根处，亦无眼根……至于无根处，则无识根。
Na jīvitaṃ na jīvitindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
既无生命，亦无命根；既无根处，亦无眼根……至于无根处，则无识根。
Na sukhaṃ na sukhindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
既无快乐，亦无乐根；既无根处，亦无眼根……至于无根处，则无识根。
Na dukkhaṃ na dukkhindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
非苦非苦根，非根亦非眼根……非根非他根。
Na somanassaṃ na somanassindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
非喜悦非喜悦根，非根亦非眼根……非根非他根。
Na domanassaṃ na domanassindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
非忧非忧根，非根亦非眼根……非根非他根。
Na upekkhā na upekkhindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
非舍非舍根，非根亦非眼根……非根非他根。
Na saddhā na saddhindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
非信非信根，非根亦非眼根……非根非他根。
Na vīriyaṃ na vīriyindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
非精进非精进根，非根亦非眼根……非根非他根。
Na sati na satindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
念并非念根;诸根并非眼根……乃至……诸根并非已知根。
Na samādhi na samādhindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
定并非定根;诸根并非眼根……乃至……诸根并非已知根。
Na paññā na paññindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
慧并非慧根;诸根并非眼根……乃至……诸根并非已知根。
Na anaññātaññassāmīti na anaññātaññassāmītindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
「我将了知未知之法」之心并非「我将了知未知之法」根;诸根并非眼根……乃至……诸根并非已知根。
Na aññaṃ na aññindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññātāvindriyaṃ.
已知并非已知根;诸根并非眼根……乃至……诸根并非已知根。
Na aññātāvī na aññātāvindriyaṃ, na indriyā na cakkhundriyaṃ…pe… na indriyā na aññindriyaṃ.
具知者并非具知根;诸根并非眼根……乃至……诸根并非已知根。
Suddhindriyavāro
净根品
Anulomaṃ顺
Cakkhu indriyaṃ, indriyā cakkhu.
眼根，根者为眼。
Sotaṃ indriyaṃ, indriyā sotaṃ.
耳根，根者为耳。
Ghānaṃ indriyaṃ, indriyā ghānaṃ.
鼻根，根者为鼻。
Jivhā indriyaṃ, indriyā jivhā.
舌根，根者为舌。
Kāyo indriyaṃ, indriyā kāyo.
身根，根者为身。
Mano indriyaṃ, indriyā mano.
心为根，是诸根之主。
Itthī indriyaṃ, indriyā itthī.
女性为根，诸根即为女性。
Puriso indriyaṃ, indriyā puriso.
男性为根，诸根即为男性。
Jīvitaṃ indriyaṃ, indriyā jīvitaṃ.
生命为根，诸根即为生命。
Sukhaṃ indriyaṃ, indriyā sukhaṃ.
快乐为根，诸根即为快乐。
Dukkhaṃ indriyaṃ, indriyā dukkhaṃ.
痛苦为根，诸根即为痛苦。
Somanassaṃ indriyaṃ, indriyā somanassaṃ.
欢喜为根本的根，是欢喜的根本根。
Domanassaṃ indriyaṃ, indriyā domanassaṃ.
忧愁为根本的根，是忧愁的根本根。
Upekkhā indriyaṃ, indriyā upekkhā.
舍为根本的根，是舍的根本根。
Saddhā indriyaṃ, indriyā saddhā.
信为根本的根，是信的根本根。
Vīriyaṃ indriyaṃ, indriyā vīriyaṃ.
精进为根本的根，是精进的根本根。
Sati indriyaṃ, indriyā sati.
念为根本的根，是念的根本根。
Samādhi indriyaṃ, indriyā samādhi.
定为根，根即定。
Paññā indriyaṃ, indriyā paññā.
慧为根，根即慧。
Anaññātaññassāmīti indriyaṃ, indriyā anaññātaññassāmīti.
无所知者为根，根为无所知者。
Aññaṃ indriyaṃ, indriyā aññaṃ.
他根，他即他根。
Aññātāvī indriyaṃ, indriyā aññātāvī.
为所知者根，为根所知者。
Paccanīkaṃ逆
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu.
非眼非根，非根非眼。
Na sotaṃ na indriyaṃ, na indriyā na sotaṃ.
不是耳朵，也不是感官；不是感官，也不是耳朵。
Na ghānaṃ na indriyaṃ, na indriyā na ghānaṃ.
不是鼻子，也不是感官；不是感官，也不是鼻子。
Na jivhā na indriyaṃ, na indriyā na jivhā.
不是舌头，也不是感官；不是感官，也不是舌头。
Na kāyo na indriyaṃ, na indriyā na kāyo.
不是身体，也不是感官；不是感官，也不是身体。
Na mano na indriyaṃ, na indriyā na mano.
不是意根，也不是感官；不是感官，也不是意根。
Na itthī na indriyaṃ, na indriyā na itthī.
不是妇女，也不是感官；不是感官，也不是妇女。
Na puriso na indriyaṃ, na indriyā na puriso.
非是人，亦非根；非是根，亦非人。
Na jīvitaṃ na indriyaṃ, na indriyā na jīvitaṃ.
非是生命，亦非根；非是根，亦非生命。
Na sukhaṃ na indriyaṃ, na indriyā na sukhaṃ.
非是快乐，亦非根；非是根，亦非快乐。
Na dukkhaṃ na indriyaṃ, na indriyā na dukkhaṃ.
非是痛苦，亦非根；非是根，亦非痛苦。
Na somanassaṃ na indriyaṃ, na indriyā na somanassaṃ.
非是欢喜，亦非根；非是根，亦非欢喜。
Na domanassaṃ na indriyaṃ, na indriyā na domanassaṃ.
非是忧惧，亦非根；非是根，亦非忧惧。
Na upekkhā na indriyaṃ, na indriyā na upekkhā.
不以无分别智为根本，无根本则无无分别智。
Na saddhā na indriyaṃ, na indriyā na saddhā.
不以信为根本，无根本则无信。
Na vīriyaṃ na indriyaṃ, na indriyā na vīriyaṃ.
不以精进为根本，无根本则无精进。
Na sati na indriyaṃ, na indriyā na sati.
不以念为根本，无根本则无念。
Na samādhi na indriyaṃ, na indriyā na samādhi.
不以定为根本，无根本则无定。
Na paññā na indriyaṃ, na indriyā na paññā.
不以慧为根本，无根本则无慧。
Na anaññātaññassāmīti na indriyaṃ, na indriyā na anaññātaññassāmīti.
非谓他者未知，故非称为根，亦非称为根属其他；亦非称为根属根者。
Na aññaṃ na indriyaṃ, na indriyā na aññaṃ.
非谓他者，为根；亦非谓根，成他者根属。
Na aññātāvī na indriyaṃ, na indriyā na aññātāvī.
非谓知他为根，亦非谓根属知他者。
Suddhindriyamūlacakkavāro
净根为本者，轮回之根也。
Anulomaṃ顺向。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā sotaṃ.
眼为根，根者；耳为根，
Cakkhu indriyaṃ, indriyā ghānaṃ.
眼为根，根者；鼻为根，
Cakkhu indriyaṃ, indriyā jivhā.
眼为根，根所依赖者为舌。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā kāyo.
眼为根，根所依赖者为身体。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā mano.
眼为根，根所依赖者为心。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā itthī.
眼为根，根所依赖者为女人。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā puriso.
眼为根，根所依赖者为男人。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā jīvitaṃ.
眼为根，根所依赖者为生命。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā sukhaṃ.
眼根是根所依赖的感官之乐。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā dukkhaṃ.
眼根是根所依赖的感官之苦。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā somanassaṃ.
眼根是根所生的欢喜。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā domanassaṃ.
眼根是根所生的忧惧。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā upekkhā.
眼根是根所生的无分别。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā saddhā.
眼根是根所生的信心。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā vīriyaṃ.
眼根为根，根的力量为精进。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā sati.
眼根为根，根的力量为念。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā samādhi.
眼根为根，根的力量为定。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā paññā.
眼根为根，根的力量为慧。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā anaññātaññassāmīti.
眼根为根，根的力量为无所不知者。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā aññaṃ.
眼根为根，根的力量为他者。
Cakkhu indriyaṃ, indriyā aññātāvī.
『眼』为根，为诸根所知。
Sotaṃ indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『耳』为根，诸根中亦为所知。
Ghānaṃ indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『鼻』为根，诸根中亦为所知。
Jivhā indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『舌』为根，诸根中亦为所知。
Kāyo indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『身』为根，诸根中亦为所知。
Mano indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『意』为根，诸根中亦为所知。
Itthī indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
女性之根，即六根中的眼根……诸根皆悉称为根。
Puriso indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
男性之根，即六根中的眼根……诸根皆悉称为根。
Jīvitaṃ indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
生命之根，即六根中的眼根……诸根皆悉称为根。
Sukhaṃ indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
快乐之根，即六根中的眼根……诸根皆悉称为根。
Dukkhaṃ indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
苦难之根，即六根中的眼根……诸根皆悉称为根。
Somanassaṃ indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
欢喜之根，即六根中的眼根……诸根皆悉称为根。
Domanassaṃ indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『忧愁』为根本感官之一，感官即眼根……眼根为诸根之一。
Upekkhā indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『舍』为根本感官之一，感官即眼根……眼根为诸根之一。
Saddhā indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『信』为根本感官之一，感官即眼根……眼根为诸根之一。
Vīriyaṃ indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『精进』为根本感官之一，感官即眼根……眼根为诸根之一。
Sati indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『念』为根本感官之一，感官即眼根……眼根为诸根之一。
Samādhi indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『定』为根本感官之一，感官即眼根……眼根为诸根之一。
Paññā indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『智慧』为根本之根，诸根中则以『眼根』为其他根之所知。
Anaññātaññassāmīti indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『不可知彼此境』者谓此根，诸根中以『眼根』为其他根不能知彼。
Aññaṃ indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññātāvī.
『他根』即谓诸根，诸根中『眼根』为他根所知。
Aññātāvī indriyaṃ, indriyā cakkhu…pe… indriyā aññaṃ.
『所知之根』者，即诸根中『眼根』作为他根，故称所知。
Paccanīkaṃ逆向。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na sotaṃ.
非眼，非根，非诸根，亦非耳根。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na ghānaṃ.
非眼，非根，非诸根，亦非鼻根。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na jivhā.
无眼，无根，亦无根所缘的舌。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na kāyo.
无眼，无根，亦无根所缘的身。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na mano.
无眼，无根，亦无根所缘的心。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na itthī.
无眼，无根，亦无根所缘的女性。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na puriso.
无眼，无根，亦无根所缘的男性。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na jīvitaṃ.
无眼，无根，亦无根所缘的生命。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na sukhaṃ.
既无眼，即无眼根，既无眼根，则无由眼根生起的快乐。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na dukkhaṃ.
既无眼，即无眼根，既无眼根，则无由眼根生起的苦。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na somanassaṃ.
既无眼，即无眼根，既无眼根，则无由眼根生起的欢喜。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na domanassaṃ.
既无眼，即无眼根，既无眼根，则无由眼根生起的忧惧。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na upekkhā.
既无眼，即无眼根，既无眼根，则无由眼根生起的舍（平等心）。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na saddhā.
既无眼，即无眼根，既无眼根，则无由眼根生起的信心。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na vīriyaṃ.
无眼亦无根，无根亦无精进。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na sati.
无眼亦无根，无根亦无念。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na samādhi.
无眼亦无根，无根亦无定。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na paññā.
无眼亦无根，无根亦无慧。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na anaññātaññassāmīti.
无眼亦无根，无根亦无所知所见。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na aññaṃ.
无眼亦无根，无根亦无他。
Na cakkhu na indriyaṃ, na indriyā na aññātāvī.
非眼根乃为根，非根则无彼知觉。
Na sotaṃ na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非耳根乃为根，非根则无彼眼识……非根则无彼知觉。
Na ghānaṃ na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非鼻根乃为根，非根则无彼眼识……非根则无彼知觉。
Na jivhā na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非舌根乃为根，非根则无彼眼识……非根则无彼知觉。
Na kāyo na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非身根乃为根，非根则无彼眼识……非根则无彼知觉。
Na mano na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非意根乃为根，非根则无彼眼识……非根则无彼知觉。
Na itthī na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非女性，非根，非诸根，非眼……诸根，非所知。
Na puriso na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非男性，非根，非诸根，非眼……诸根，非所知。
Na jīvitaṃ na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非生命，非根，非诸根，非眼……诸根，非所知。
Na sukhaṃ na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非快乐，非根，非诸根，非眼……诸根，非所知。
Na dukkhaṃ na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非苦，非根，非诸根，非眼……诸根，非所知。
Na somanassaṃ na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非安乐，非根，非诸根，非眼……诸根，非所知。
Na domanassaṃ na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
既无忧愁心力，亦无根，亦无根与眼……诸根俱无，亦无能知根者。
Na upekkhā na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
既无舍心力，亦无根，亦无根与眼……诸根俱无，亦无能知根者。
Na saddhā na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
既无信心力，亦无根，亦无根与眼……诸根俱无，亦无能知根者。
Na vīriyaṃ na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
既无精进心力，亦无根，亦无根与眼……诸根俱无，亦无能知根者。
Na sati na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
既无念心力，亦无根，亦无根与眼……诸根俱无，亦无能知根者。
Na samādhi na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
既无定心力，亦无根，亦无根与眼……诸根俱无，亦无能知根者。
Na paññā na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
既无慧解，亦无根；既无根，眼根亦无……亦无根，亦无所知解者。
Na anaññātaññassāmīti na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
非所知解，非此根；非此根，眼根亦无……亦非此根，亦非所知解者。
Na aññaṃ na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññātāvī.
无他根，无此根；无此根，眼根亦无……亦无此根，亦无他所知解。
Na aññātāvī na indriyaṃ, na indriyā na cakkhu…pe… na indriyā na aññaṃ.
无所知解，无此根；无此根，眼根亦无……亦无此根，亦无他所知者。
Indriyayamakamātikā niṭṭhitā. · 根双论母题结束。
Yamakamātikā niṭṭhitā. · 双论母题结束。