3. Tatiyo paricchedo
3. Tatiyo paricchedo三、第三章
Cetasikavibhāganiddesavaṇṇanā心所分类解说注释
§89
89.Sabbecetasikā vuttā, buddhenādiccabandhunā ye sabbe cetasikā ādiccabandhunā buddhena vuttā, te sabbe cetasikā nāmasāmaññato nāmasamānabhāvena dvepaññāsabhavanti te, anottappapariyosānā dvipaññāsa bhavanti.
89. 所有分别心皆含义之心，世尊及诸如来所说的凡属含义之心，其中诸含义之心从名称上虽然相同，但在数量上则有二十五种与三十一种之别；其中未得忧惧尽灭者为二十五，已得忧惧尽灭者为三十一。
§90-92
90-92.Catupaññāsadhā kāme, rūpe pañcadaseritā kāme kāmāvacare catupaññāsa cittāni īritā. Rūpe rūpāvacare pañcadasa cittāni īritā bhavanti. Dvādasārūpe arūpāvacare dvādasa cittāni bhavanti. Cattālīsa manāsavā lokuttaracittāni cattālīsa bhavanti, ekavīsasataṃ sabbe cittuppādā samāsato saṅkhepato ekavīsasataṃ hoti. Etesu tesamuppattiṃ ito paraṃ etesu mayā vuttesu cittesu tesaṃ phassādīnaṃ dhammānaṃ uppattiṃ ekaṃ ekaṃ uddharitvā cittacetasikesu bhikkhūnaṃ pāṭavatthāya ahaṃ pavakkhāmi desissāmi.
90-92. 五十分别行所生欲，色境中十五种欲，欲行中五十心被淘汰；色界中对色之欲有十五心被淘汰。无色界中十二种心为无色欲行所生。超世心业共有四十八，即四十八无染心生。合计共二百二十一心起。关于这些心的生成，我将根据以上心的描述，逐一援引这些心所缘之触等法产生的起源，专为比库们讲授这些心及心所的修习准则，作详尽说明。此乃我所宣说者。
§93
93.Ekaggatā cittekaggatā manakkāro manasikāro jīvitaṃ phassapañcakaṃ ete aṭṭha cetasikā avinibbhogā aññamaññato avigatā ekuppādā samānuppādā sahakkhayā sahavayā.
93. 专注，即一心一境，意念及心念的作用，生活五取（五取指色、受、想、行、识），构成此八心所，彼此间不相涅槃，相续生起，彼此生起同时灭，互为伴行，同行共灭。
§94
94.Phasso ca vedanā saññā, cetanā jīvitindriyaṃ ekaggatā manakkāro ime cetasikā sabbasādhāraṇā sabbacittehi sādhāraṇā, sabbacittānaṃ sādhāraṇā vā.
94. 触及感受，记忆，意向为生命根本，专注，意念之作用，此等心所皆为一切心所共有，且为一切心之共同心所。
§95
95.Vitakko pañcapaññāsa-cittesu samudīrito. Cāro chasaṭṭhicittesu vitakko tāva dvipañcaviññāṇavajjitakāmāvacaresu ceva ekādasasu paṭhamajjhānacittesu cāti pañcapaññāsacittesu bhagavatā samudīrito. Vicāro dvipañcaviññāṇavajjitakāmāvacaracittesu ekādasasu paṭhamajjhānacittesu ca ekādasasu dutiyajjhānacittesu cāti chasaṭṭhicittesu jāyati. Ettha etasmiṃ vacane saṃsayo natthi.
95. 思维在五十五心中起用。在六十六心中思维者为行，存在于二十五无贪无瞋根识欲行中及十一第一禅初禅心中，共计五十五心由世尊证说思维。思虑则起于二十五无贪无瞋根识欲行中十一第一禅及十一第二禅心及六十六心。于此宣说毫无疑义。
§96
96.Ekapaññāsacittesu, pīti tesaṭṭhiyā sukhaṃ pītidomanassupekkhāsahagatakāyaviññāṇacatutthajjhānavajjitesu ekapaññāsacittesu jāyati. Sukhaṃ domanassadukkhupekkhāsahagatavajjitesu tesaṭṭhicittesu jāyati. Upekkhā somanassasukhadukkhasahagatavajjitesu pañcapaññāsacittesu jāyati. Dukkhaṃ akusalavipākakāyaviññāṇapaṭighasahagatesu tīsu cittesu jāyati.
96. 在五十一心中心生喜，为第四禅无行心中，涵盖喜、乐、憎憎、舍及身识。于五十一心中生乐、憎、苦、舍者亦生；于五十五心中生舍与欢、乐、苦相关心。苦行身体识及恶因果报心皆在三类心中生起。
§97
97.Hoti dvāsaṭṭhicittesu, somanassindriyaṃ pana domanassadukkhasukhupekkhāsahagatavajjitesu dvāsaṭṭhicittesu jāyati. Dukkhindriyaṃ panekasmiṃ akusalavipāke kāyaviññāṇe jāyati. Tathekamhi sukhindriyaṃ tathā ekasmiṃ puññapāke kāyaviññāṇe hoti.
在二十八种心中，乐根（即欢喜感受）产生于由憎恶、苦乐、平等感受所夹杂、不可取的二十八种心中。而苦根仅在某一不善果报中，于身识中生起。同样，乐根亦仅在某一善果报中，于身识中生起。
§98
98.Pañcuttarasate citte, vīriyaṃ āha nāyako jino pañcadvārāvajjanadvipañcaviññāṇasampaṭicchanasantīraṇavajjite pañcuttarasate citte vīriyaṃ āha kathesi. Catuttarasate citte, samādhindriyamabrvi vicikicchāsahagatadvipañcaviññāṇasampaṭicchanasantīraṇapañcadvārāvajjanavajjite catuttarasate citte samādhindriyaṃ avoca.
在二十五种以上的心中，勇猛心称为领袖，因其能断除五门内染，断除五识分别，而被称赞。四十四种心中，定根称为四十四心之心，因断除疑惑所夹杂的五门内染及五识分别，而显说此定根。
§99
99.Sabbāhetukacittāni, ṭhapetvā cekahetuke sabbāni aṭṭhārasa ahetukacittāni ekahetukacittadvayañca ṭhapetvā sesasmiṃ ekuttarasate citte chandassa uppattiṃ uddise paṇḍito katheyya.
所有有因缘的心被标定后，置于一个无因缘的集合中，总共有十八个无因缘心及两个有因缘心被标定后，最后在四十一种心中，为了产生欲念，贤达者会予以说明。
§100
100.Ṭhapetvādasa viññāṇe cakkhuviññāṇādike dasa viññāṇe ca vicikicchāyutampi cittaṃ ṭhapetvā sesasmiṃ dasuttarasate citte adhimokkho bhagavatā udīrito.
置于十种识中，包括眼识等，虽带疑惑心，皆被标定；在剩余的四十种以上识中，尊者世尊为定根开示了加持。
§101-2
101-2. Saddhā sati hirī ottappaṃ alobho adoso tatramajjhattaṃ cha yugaḷā ca iti ime ekūnavīsati dhammā niyatā hutvā ekanavutiyā citte jāyanti. Ekūnavīsati dhammā ahetukesu aṭṭhārasasu apuññesu dvādasasu akusalesu na jāyare na jāyanti.
信、念、忏悔、羞耻、不贪、不嗔这六对中位的两两俱现，共有二十一种法则既已成为定性，在九十种心中生起。二十一种法则中的十八种无因缘善法、十二种不善法则不生不灭。
§103
103.Ekūnāsītiyā citte, paññā jāyati sabbadā paññā dvādasaakusalaaṭṭhārasaahetukamahākusalañāṇavippayuttamahāvipākañāṇavippayuttamahākiriyāñāṇavippayuttavajjite ekūnāsītiyā citte jāyati. Aṭṭhavīsatiyā citte, karuṇāmuditā siyuṃ karuṇāmuditā aṭṭhasu mahākusalesu, aṭṭhasu mahākiriyāsu, rūpāvacarapañcamajjhānavajjitesu dvādasarūpāvacaresu cāti aṭṭhavīsatiyā cittesu siyuṃ bhaveyyuṃ.
在三十九种心中，智慧总显现；智慧常常现于十二种不善业、十八种有因缘业、伟大善业识及断除三种知识的定识心中。在二十八种心中，慈悲喜舍亦进一步显现，它们分别现于八种伟大善业、八种伟大功德、五种色或非色禅、十二种色行禅中。
§104
104.Kāmāvacarapuññesu, sabbalokuttaresu ca kāmāvacaramahākusalesu cittesu sabbesu lokuttaresu cāti saha aṭṭhake cattālīsavidhe citte viratittayaṃ hoti.
在十善业中属于欲界行为善业者，以及属于超越世间的欲界行为大善者，乃是在心中所有善心中，包括一切超越世间的心，在这四十八种心中具有断除（不善）的性质。
§105
105. Saddhā sati hirottappaṃ alobhādittayampi ca yugaḷāni cha ca majjhattaṃ karuṇāmuditāpi ca.
信心、正念、廉耻、无怖畏、无贪这六法并且兼具中道的慈、悲、喜、舍四无量心，是一对对相俱足的因素。
§106
106. Tathā tisso viratiyo sabbe te pañcavīsati dhammā mahākusalacittasampayuttaabyākatacittasampayuttāti kusalena sabbesuyeva dhammesu chekena vijitaṅgaṇena pakāsitā.
如此，这三种断除（禁戒）——即信心、正念等纯净心，和二十五种具大善心的法，乃皆连属于具足善根、明了辨识心，说明善法、战胜魔境界所依的心。
§107
107.Ahirīkaṃanottappaṃ, moho uddhaccameva cāti ime cattāro dhammā niyatā hutvā dvādasāpuññacittesuyeva dvādasaakusalacittesuyeva jāyare jāyanti.
无廉耻与无无怖畏，这种无明与心放逸，其四种法必然存在，如同十二种造作善心与十二善心产生、并行产生一样。
§108-9
108-9.Lobho doso ca moho ca, māno diṭṭhi ca saṃsayo vicikicchā middhaṃ uddhaccaṃ kukkuccaṃ thinaṃ macchariyampi ca ahirikaṃ anottappaṃ issā ca domanassakaṃ ete dhammā akusalā akusalacittasampayuttā ekantena mahesinā vijitaṅgaṇavigatamalena vuttā.
贪、嗔、痴、慢、见、疑、昏沉、掉举、忧恼、惰怠、无廉耻、无无怖畏、嫉恨与心不善，是与不善心相应的法，显著由大神通断除，已获远离诸魔境界之见解。
§110
110. Lobho aṭṭhasu lobhamūlesu cittesu bhagavatā niddiṭṭho dassito. Diṭṭhi catūsu diṭṭhisampayuttesu cittesu vuttā. Māno diṭṭhivippayuttesu catūsu gāhūpavādappabhindanena vutto. Doso dvīsu eva paṭighasampayuttesu cittesu munindena vutto.
贪，是于八种贪根心中由世尊所现示、宣说的。见，是于四种与见相应的心中宣说的。慢，是于四种与见相违之心中，因其深刻见解与谗毁而宣说。嗔，是于两种与触相应的心中，由尊者宣说。
§111
111. Issāmaccherakukkuccā dvīsu dosamūlesu cittesu jāyanti, no saha saha no jāyanti, ekekova jāyantīti attho. Vicikicchā panekasmiṃ vicikicchā pana ekasmiṃ vicikicchāsahagatacitte jāyati. Thinamiddhaṃ pañcasu sasaṅkhārikaakusalacittesu jāyati.
111. 贪欲、嗔恨、掉举懊悔这两种烦恼根在心中生起，但不是同时共生，也不是各自各生，只能各自独立生起。疑惑在某些疑惑心里生起，而在另一些同具疑心的心中也生起。昏沉懈怠则生起于五种有相应染污造作的不善心中。
§112-3
112-3.Phasso ca vedanā saññā, cetanā jīvitaṃ mano vitakko ca vicāro ca pīti vīriyaṃ samādhi ca chando cevādhimokkho ca manasikāro ca cuddasa dhammā kusalā ca kusalacetasikā ca honti. Akusalā ceva akusalacetasikā ceva abyākatāpi ca abyākatacetasikā ca honti.
112-3. 触、受、想、意志、生命、心、思惟与思虑，这十三法都是善法，也都是善心法。它们之中也有不善的、不善心法，还有不表态的、不表态心法。
§114
114.Ekūnatiṃsacittesu, jhānaṃ pañcaṅgikaṃ mataṃ catūsu somanassasahagatākusalesu, dvādasasu somanassasahagatamahākusalamahāvipākamahākiriyacittesu, sukhasantīraṇahasituppādacittesu , tīsu rūpapaṭhamajjhānacittesu, aṭṭhasu lokuttarapaṭhamajjhānacittesu cāti ekūnatiṃsacittesu pañcaṅgikaṃ pañcāvayavajhānayuttaṃ jhānaṃ sugatena mataṃ. Upekkhāsahagatāni cattāri lobhamūlāni ca dve dosamūlāni ca dve mohamūlāni ca manodhātuttikañca upekkhāsahagatā tisso ahetukamanoviññāṇadhātuyo ca dvādasupekkhāsahagatāni mahākusalamahāvipākakiriyacittāni tīṇi rūpadutiyajjhānacittāni aṭṭha lokuttaradutiyajjhānacittāni cāti sattatiṃsa cittāni catujhānaṅgayuttāni catujhānāvayavayuttāni iti evaṃ niddise katheyya.
114. 在九十九种心中，住于四禅中有五支的禅心是含有喜乐的善心；在十二种含有喜乐的不善、大不善、结果和大作用的心中；在生起安乐、宁静的心中；在三种色界初禅、中禅的心中；在八种色界梵天初禅的心中，这九十九种心都被认为是由圣人所说的五支禅所摄受的。带有平等心的有四种，带有贪欲根的有两种，带有嗔恨根的也有两种，带有痴根的也有两种，还有由意根所生的带平等心的三种，无因的三种无穿透识界的心，以及十二种带平等心的，都是大善、具有大果报、大作用的心。这其中包含三种色界中禅的心和八种无余涅槃中色界禅的心，共七十三种心，是与四禅、四禅支相应的心。如此所说之义可详作此解说。
§115
115.Ekādasavidhaṃ cittaṃ, tivaṅgikamudīritaṃ tīṇi rūpāvacaratatiyajjhānacittāni, aṭṭhalokuttaratatiyajjhānacittāni cāti ekādasavidhaṃ cittaṃ tivaṅgikaṃ tiavayavajhānayuttaṃ, cha rūpāvacaracatutthajjhānapañcamajjhānacittāni, dvādasārūpāvacaracittāni, soḷasa lokuttaracatutthajjhānapañcamajjhānacittāni cāti catutiṃsavidhaṃ cittaṃ duvaṅgikaṃ dviavayavajhānayuttaṃ udīritaṃ jinena īritaṃ.
115. 十一种心，被谓之三段式的禅行心，有三种色界第三禅心，八种无余涅槃第三禅心，合称十一种心。三段式乃指有三支、五支禅及二支禅相应；六种色界第四禅及第五禅心，十二种无余涅槃色界心，十六种无余涅槃四禅及五禅心，合称三十四种心。它们是由圣者证悟、正确分别的双段式、两支禅相应。
§116
116.Sabhāvenāvitakkesu, jhānaṅgāni na uddhare sabhāvena pakatiyā avitakkesu vitakkavirahitesu dvipañcaviññāṇesu jhānaṅgāni jhānāvayavāni jino na uddhare. Ayametthādhippāyo – aññattha vitakko jhānacittena vippahīno bhāsito, imesu pana neva jhānacittena pahīnā, pakatiyā vitakkavirahitāni dvipañcaviññāṇāni sabbāhetukacittesu maggaṅgāni maggāvayavāni jino na uddhare na deseyya.
116. 在带相应念处中，虽然禅支没有被提出，但在带分别念处中和无念分别处的十二意识中，禅支被当作禅的组成部分，并没有被舍弃。这是有特定目的的——换言之，其他地方虽有禅识，但不是以禅心表现；而对带分别念处且无分别的十二意识，作为所有因缘的释者，禅支没有被提出，不被宣讲。
§117
117.Budho jino dvipañcaviññāṇesu manodhātuttike ca tīsu santīraṇesu cāti soḷasacittesu tīṇindriyāni vade katheyya. Ekasmiṃ pana cattāri ekasmiṃ vicikicchāsahagatacitte cattāri indriyāni honti, ekādasasu akusalacittesu vicikicchāyuttacittavajjitesu hasituppāde ceva voṭṭhabbanacitte cāti terasasu cittesu pañca indriyāni budho bhagavā uddhare uddhareyya.
117. 对内在的智慧圣者，对十二意识中的五种心与意识根的三种平等心共十六种心，理当加以说明。在某些心中有四种根，在另一些具疑惑心的心中有四根，在十一种不善心中有具疑心和无烦恼心，并有生起欢喜的心、反思辨别的心等，这十三种心中都有五根。智慧尊者世尊曾反复提示和声明这些心。
§118
118.Satta dvādasacittesu, indriyāni jinobrvi jino buddho ñāṇavippayuttamahākusalamahāvipākamahākiriyāsaṅkhātesu dvādasacittesu satta indriyāni abrvi kathesi, ekenūnesu aṭṭheva, cattālīsamanesu ca jino ñāṇasampayuttamahākusalamahāvipākamahākiriyāsaṅkhātesu dvādasasu cittesu, pañcadasasu rūpesu, dvādasasu arūpesu cāti ekenūnesu cattālīsamanesu aṭṭheva indriyāni abrvi.
118.七支十二心地中，诸根世尊称为已降服者、觉者，是与智慧相应、极为善巧、成熟果报、具大力行的十二心中，称为七根未说。于十八心中称为八根，四十八心中称为未说。世尊述及与智慧相应、极为善巧、成熟果报、具大力行的十二心中，十五色身心中，十二无色心地中，又于十八心中称为八根。
§119
119.Cattālīsāya lokuttaracittesu navakaṃ indriyanavakaṃ nāyako abrvi kathesi. Evaṃ indriyayogopi, veditabbo vibhāvinā evaṃ iminā mayā vuttappakārena cittesu indriyayogo vibhāvinā visesena paññaṃ bhāvetuṃ pakāsetuṃ sīlametassāti vibhāvī, tena veditabbo.
119.在这四十八出世心中，世尊为九根说法领导者。如此根相之合，亦应依其分别所认识。依我所说教义，则于心中以根相结合为分别，特别能令智慧增长、启发道德。这根相合宜依此而知。
§120
120.Amaggaṅgāni nāmettha, aṭṭhārasa ahetukā ettha etesu cittesu aṭṭhārasa ahetukā natthi maggo etesūti amaggaṅgāni nāma, jhānaṅgāni na vijjanti, viññāṇesu dvipañcasu dvipañcaviññāṇesu jhānaṅgānipi na saṃvijjanti.
120.非道果者，此指十八无缘心，无缘无因，没有道。禅定支不被认识，无论是第十七识，或二十五识中的二十五识亦无禅支存在。
§121
121.Ekaṃ cittaṃ dumaggaṅgaṃ ekaṃ vicikicchāsahagatacittaṃ dumaggaṅgaṃ dumaggāvayavaṃ, catūsu diṭṭhivippayuttākusalacittesu ca dvīsu paṭighayuttesu ca uddhaccayuttesu cāti sattasu cittesu ca timaggaṅgāni timaggāvayavāni honti. Cattālīsāyacittesu, maggo so caturaṅgiko catūsu diṭṭhisampayuttākusalesu ñāṇavippayuttamahākusalamahāvipākamahākiriyāsaṅkhātesu dvādasasu cittesu ca rūpāvacaradutiyatatiyacatutthapañcamajjhānasaṅkhātesu dvādasasu rūpāvacaresu, dvādasasu arūpāvacaresu cāti cattālīsāya cittesu caturaṅgiko maggo caturāvayavo maggo hoti.
121.一心为非道支，一心为含疑惑心支的非道支。非道支具备非道支因素。在四种与见相应的不善心及两种瞋恨、不安心中，七心含三非道支因素。于四十八心中，道为四重，顶止四见相应不善心的十二心，智慧相应、极为善巧、成熟果报、具大力行之十二心，又是色禅第二、三、四禅以及无色禅十二心，合计四十八心，道为四重，具四因。
§122
122.Pañcaddasasu cittesu, maggo pañcaṅgiko mato ñāṇasampayuttamahākusalamahāvipākamahākiriyāsaṅkhātesu dvādasasu, tīsu rūpapaṭhamajjhānacittesu cāti pañcaddasasu cittesu pañcaṅgiko pañcāvayavo maggo bhagavatā mato. Dvattiṃsacittesu maggo sattaṅgikopi ca lokuttaradutiyatatiyacatutthapañcamajjhānasaṅkhātesu dvattiṃsacittesu maggo sattaṅgiko sattāvayavo hoti.
122.于十五心中，道为五重。认为五重道是智慧相应、极为善巧、成熟果报、具大力行的十二心中之法，以及三色禅第一心中的智慧相应、极为善巧、成熟果报、具大力行的十五心。于二十二心中，道为七重，亦为出世色禅第二、三、四禅以及无色禅的二十二心，道为七重，具七因。
§123
123.Maggo aṭṭhasu cittesu maggaphalavasena aṭṭhasu lokuttaracittesu maggo aṭṭhaṅgiko aṭṭhāvayavo hoti. Iti parisamāpane. Tu padapūraṇe. Evaṃ iminā mayā vuttappakārena sabbacittesu maggaṅgāni maggāvayavāni dhīro uddhareyya, deseyyāti attho.
123.道在八心中如果实般成熟，出世心中的道为八重，具八因。至此终结。对词义之补充：如是我说。以此我所释，即能全面于诸心中实现道的具备与因素，德行导师应当宣讲传扬。此义也。
§124
124.Balāni dve dvicittesu hasituppādavoṭṭhabbanasaṅkhātesu dvīsu cittesu dve balāni honti . Ekasmiṃ tīṇi dīpaye ekasmiṃ vicikicchāyutte tīṇi balāni dhīro dīpaye pakāseyya. Vicikicchāyuttato sesesu ekādasasu akusalesu cattāri balāni honti. Cha dvādasasu ñāṇavippayuttamahākusalamahāvipākamahākiriyāsaṅkhātesu dvādasasu cittesu cha balāni hontīti dhīro niddise katheyya.
124.心有两种力量，产生、消失及起伏的两重心中各有两种力量。一种心中有三种力量被点燃，另一种有怀疑的三种力量被点燃。怀疑心余下的不善心共有十一种力量。十二种大智、极善、极果、极业染心中有六种力量，智者应当说明、宣说这些力量。
§125
125.Ekūnāsītiyāsatta ñāṇasampayuttamahākusalamahāvipākamahākiriyāsaṅkhātesu dvādasasu kāmāvacaracittesu, sattavīsatiyā mahaggatacittesu, cattālīsalokuttaracittesu cāti ekūnāsītiyā cittesu satta balāni honti. Soḷasevābalāni tu dvipañcaviññāṇāni ca tisso manodhātuyo ca tīṇi santīraṇāni cāti soḷasa eva cittāni abalāni balavirahitāni honti, evaṃ iminā mayā vuttappakārena cittaṃ sabalaṃ balena sahagataṃ abalampi ca balavirahitañcāpi cittaṃ viññeyyaṃ dhīrena vijānitabbaṃ.
125.在五欲界心中，有五十九种极智、极善、极果与极业染心；在大聚合心中，有二十七种；在四禅天上心中，有四十四种；合计五十九种心中共有七种力量。十六种无力心、二十五种识根、三种心所以及三个通达力，合计十六识心是无力且无力所助的。由此我以教义讲明，心可被识作有力且外附力量，也可被识作无力且无力相随，智者应当了解识的此理。
§126
126.Jhānaṅgamaggaṅgabalindriyāni, cittesu jāyanti hi yesu yāni yesu cittesu yāni jhānaṅgamaggaṅgabalaindriyāni jāyanti, mayā samāsena samuddharitvā asaṃsaṭṭhaṃ uddharitvā tesu cittesu sabbānipi tāni jhānaṅgamaggaṅgabalaindriyāni samāsena saṅkhepena mayā buddhadattācariyena vuttāni kathitāni.
126.禅定、道、力量、感官等心所，生于某些心中。凡这些心所出现的心，是由我整体提取、未遗漏地提取，称为禅定、道、力量及感官等心所。由佛陀及老师曾经教示，这些心所被整体而略简地归纳于这些心中。
Iti abhidhammāvatāraṭīkāya · 如是，《阿毗达摩入门疏》中
Cetasikavibhāganiddesavaṇṇanā niṭṭhitā. · 心所分类解说注释完毕。
Tatiyo paricchedo. · 第三章。