3. Pakiṇṇakaparicchedo
3. Pakiṇṇakaparicchedo3. 杂类品
§1
1. Sampayuttā yathāyogaṃ, tepaññāsa sabhāvato.
第一，夹缠相应者，诸法本具其性。
Cittacetasikā dhammā, tesaṃ dāni yathārahaṃ.
心与心所法，现今如理说明。
§2
2. Vedanāhetuto kiccadvārālambaṇavatthuto.
第二，受乃缘起因，职事门与依止缘起之所。
Cittuppādavaseneva, saṅgaho nāma nīyate.
如心所念的生起，名为集合。
Vedanāsaṅgaho受之摄
§3
3. Tattha vedanāsaṅgahe tāva tividhā vedanā sukhaṃ dukkhaṃ adukkhamasukhā ceti, sukhaṃ dukkhaṃ somanassaṃ domanassaṃ upekkhāti ca bhedena pana pañcadhā hoti.
第三，此中关于受的集合，有三种：彼受为乐、苦、不苦乐者；乐、苦、喜悦、忧愁、舍分，此虽分别却有五种。
§4
4. Tattha sukhasahagataṃ kusalavipākaṃ kāyaviññāṇamekameva, tathā dukkhasahagataṃ akusalavipākaṃ.
第四，其中与乐相应者，即是善业果报，身识一如是；同样，与苦相应者为不善业果报。
§5
5. Somanassasahagatacittāni pana lobhamūlāni cattāri, dvādasa kāmāvacarasobhanāni, sukhasantīraṇahasanāni ca dveti aṭṭhārasa kāmāvacarasomanassasahagatacittāni ceva paṭhamadutiyatatiyacatutthajjhānasaṅkhātāni catucattālīsa mahaggatalokuttaracittāni ceti dvāsaṭṭhividhāni bhavanti.
由欢喜心所伴随的贪欲根源共有四种；由十二种美好欲行所伴随的欢喜心，及由十八种美好欲行所伴随的欢喜心，分别归于初禅、第二禅、第三禅和第四禅；合计共四十四种由欢喜心构成的高贵超世心态，因此有二十八种种类。
§6
6. Domanassasahagatacittāni pana dve paṭighasampayuttacittāneva.
由不欢喜心所伴随的心，只有两种，均为生起冲突厌恨的心。
§7
7. Sesāni sabbānipi pañcapaññāsa upekkhāsahagatacittānevāti.
其余所有皆为五十五种由舍心所伴随的心。
§8
8. Sukhaṃ dukkhamupekkhāti, tividhā tattha vedanā.
感受分为三类：乐受、苦受与舍受。
Somanassaṃ domanassamitibhedena pañcadhā.
由欢喜与不欢喜之间的极端差别，还能将感受分为五类。
§9
9. Sukhamekattha dukkhañca, domanassaṃ dvaye ṭhitaṃ.
乐受处于一端，苦受处于另一端，不欢喜则居于其中二处。
Dvāsaṭṭhīsu somanassaṃ, pañcapaññāsaketarā.
在六十二种善乐中有五十五种成熟的。
Hetusaṅgaho因之摄
§10
10.Hetusaṅgahe hetū nāma lobho doso moho alobho adoso amoho cāti chabbidhā bhavanti.
第十、因缘所聚者，名为六种因：贪、嗔、痴、无贪、无嗔、无痴。
§11
11. Tattha pañcadvārāvajjanadvipañcaviññāṇasampaṭicchanasantīraṇavoṭṭhabbanahasanavasena ahetukacittāni nāma.
第十一、其中五门邪见、执著、身见、戒禁取见、怀疑，以及断除分别，称为无因心。
§12
12. Sesāni sabbānipi ekasattati cittāni sahetukāneva.
第十二、其余诸心共有一百七十一种，都是有因心。
§13
13. Tatthāpi dve momūhacittāni ekahetukāni.
第十三、其中还有两种痴心，属于有因心。
§14
14. Sesāni dasa akusalacittāni ceva ñāṇavippayuttāni dvādasa kāmāvacarasobhanāni ceti dvāvīsati dvihetukacittāni.
第十四、其余十种不善心，以及十二种与智相应的心，和二十二种清净欲行心，共计四十四种有二因的心。
§15
15. Dvādasa ñāṇasampayuttakāmāvacarasobhanāni ceva pañcatiṃsa mahaggatalokuttaracittāni ceti sattacattālīsa tihetukacittānīti.
十五、那十二种具足智慧的欲望悦行俱足者，五十种庄严美妙、上趣大境界之心，七十四种三因心，亦称此。
§16
16. Lobho doso ca moho ca,
十六、贪、嗔、痴，
Hetū akusalā tayo;
此乃三种不善的因，
Alobhādosāmoho ca,
无贪无嗔无痴，
Kusalābyākatā tathā.
亦即三种善的不生起，
§17
17. Ahetukāṭṭhārasekahetukā dve dvāvīsati.
十七、非因者十八，单因者二，二十一总数也。
Dvihetukā matā sattacattālīsatihetukā.
被认为是具有两种因缘的，或者说具有四十七种因缘。
Kiccasaṅgaho作用之摄
§18
18.Kiccasaṅgahe kiccāni nāma paṭisandhibhavaṅgāvajjanadassanasavanaghāyanasāyanaphusanasampaṭicchanasantīraṇavoṭṭhabbanajavanatadārammaṇacutivasena cuddasavidhāni bhavanti.
第十八条。关于业事的总合，所谓业事，有十四种：包括再生、生成、增长、完成、结果、压伏、消灭、输持、突破、出现、保持和消失等。
§19
19. Paṭisandhibhavaṅgāvajjanapañcaviññāṇaṭhānādivasena pana tesaṃ dasadhā ṭhānabhedo veditabbo.
第十九条。再生、生成、增长、完成这五种意识之处的作用，应当了解它们在十类处所中的区别。
§20
20. Tattha dve upekkhāsahagatasantīraṇāni ceva aṭṭha mahāvipākāni ca nava rūpārūpavipākāni ceti ekūnavīsati cittāni paṭisandhibhavaṅgacutikiccāni nāma.
第二十条。其中包括两种与无记无染的平等心伴随的突破作用，以及八种大果报和九种色与非色果报，总共十九种心。这些合称为再生生成增长完成十四种业事。
§21
21. Āvajjanakiccāni pana dve.
第二十一条。惹起业事的行为有两种。
§22
22. Tathā dassanasavanaghāyanasāyanaphusanasampaṭicchanakiccāni ca.
第二十二条。还有生成、增长、完成、结果、压伏等行为。
§23
23. Tīṇi santīraṇakiccāni.
23. 三种退遣之业。
§24
24. Manodvārāvajjanameva pañcadvāre voṭṭhabbanakiccaṃ sādheti.
24. 仅凭心门生起，便成就于五门之内守护退遣的业。
§25
25. Āvajjanadvayavajjitāni kusalākusalaphalakiriyacittāni pañcapaññāsa javanakiccāni.
25. 由两种意门退遣，善恶及其果报的身口意行为心，进进修习的五十五业。
§26
26. Aṭṭha mahāvipākāni ceva santīraṇattayañceti ekādasa tadārammaṇakiccāni.
26. 八种大果报与三种退遣合称，共十一种起世间障碍的业。
§27
27. Tesu pana dve upekkhāsahagatasantīraṇacittāni paṭisandhibhavaṅgacutitadārammaṇasantīraṇavasena pañcakiccāni nāma.
27. 其中有二种与不执著相应，具备退遣心，称为与再生有关，生死循环障碍已断除的五种业。
§28
28. Mahāvipākāni aṭṭha paṭisandhibhavaṅgacutitadārammaṇavasena catukiccāni nāma.
28. 八种大果报业，以再生障碍除去为标的，称为四种业。
§29
29. Mahaggatavipākāni nava paṭisandhibhavaṅgacutivasena tikiccāni nāma.
29. 大集果报者，谓为九种起散、住灭、流转等变化之作业。
§30
30. Somanassasantīraṇaṃ santīraṇatadārammaṇavasena dukiccaṃ.
30. 欣悦得渡，谓由得渡心所表现而为难作之事。
§31
31. Tathā voṭṭhabbanaṃ voṭṭhabbanāvajjanavasena.
31. 如是当治，谓当以觉治之者治之之法。
§32
32. Sesāni pana sabbānipi javanamanodhātuttikadvipañcaviññāṇāni yathāsambhavamekakiccānīti.
32. 余诸便指，谓所有余诸心所及触及十二因缘中五识，按理各分别进行单一作业。
§33
33. Paṭisandhādayo nāma, kiccabhedena cuddasa.
33. 所谓起散者，共分十三作业种类。
Dasadhā ṭhānabhedena, cittuppādā pakāsitā.
34. 由十处之体分别，而显现心之产生。
§34
34. Aṭṭhasaṭṭhi tathā dve ca, navāṭṭha dve yathākkamaṃ.
三十四。六十八以及两个，九十八以及两个，依次如法。
Ekadviticatupañcakiccaṭhānāni niddise.
列示一、二、四、五处所在。
Dvārasaṅgaho门之摄
§35
35.Dvārasaṅgahe dvārāni nāma cakkhudvāraṃ sotadvāraṃ ghānadvāraṃ jivhādvāraṃ kāyadvāraṃ manodvārañceti chabbidhāni bhavanti.
三十五。于门的聚合处，门者即眼门、耳门、鼻门、舌门、身门、意门，共有六种。
§36
36. Tattha cakkhumeva cakkhudvāraṃ.
三十六。此中眼者即眼门。
§37
37. Tathā sotādayo sotadvārādīni.
三十七。亦如是，耳等为耳门等。
§38
38. Manodvāraṃ pana bhavaṅganti pavuccati.
三十八。但意门在有为法中起作用，故称意门。
§39
39. Tattha pañcadvārāvajjanacakkhuviññāṇasampaṭicchanasantīraṇavoṭṭhabbanakāmāvacarajavanatadārammaṇavasena chacattālīsa cittāni cakkhudvāre yathārahaṃ uppajjanti, tathā pañcadvārāvajjanasotaviññāṇādivasena sotadvārādīsupi chacattālīseva bhavantīti sabbathāpi pañcadvāre catupaññāsa cittāni kāmāvacarāneva.
其处五处门以障蔽眼识而生起的觉知与断灭、止息、翻转、欲求和流动的境界，作为现象，现出四十八心在眼门时，诚然同样，在以五处门障蔽耳识等诸识为缘起者中，耳门等处也同有四十八种心；综其方位，五处门中，所有四十五种心皆为欲求流动心。
§40
40. Manodvāre pana manodvārāvajjanapañcapaññāsajavanatadārammaṇavasena sattasaṭṭhi cittāni bhavanti.
不过在心门，则以心门障蔽流动而成的五十五种境界为缘，生起的心共有七十七种。
§41
41. Ekūnavīsati paṭisandhibhavaṅgacutivasena dvāravimuttāni.
一十九种为中断、转依处等的出入心，得以自门中离脱。
§42
42. Tesu pana pañcaviññāṇāni ceva mahaggatalokuttarajavanāni ceti chattiṃsa yathārahamekadvārikacittāni nāma.
而其中五识所生之心，则为广大无边极乐世界之流动，其数三十三，诚如前所说，即为一门中的心。
§43
43. Manodhātuttikaṃ pana pañcadvārikaṃ.
而属于心行者，有五种门所生之心。
§44
44. Sukhasantīraṇavoṭṭhabbanakāmāvacarajavanāni chadvārikacittāni.
流动的境界为止、断、翻转、欲求和流动五心，故有六门生心。
§45
45. Upekkhāsahagatasantīraṇamahāvipākāni chadvārikāni ceva dvāravimuttāni ca.
四十五、安忍相随所超越的大果报者，名为六道与诸天门已解脱者。
§46
46. Mahaggatavipākāni dvāravimuttānevāti.
四十六、称为宏大果报者，意即已从门而解脱者。
§47
47. Ekadvārikacittāni, pañcachadvārikāni ca.
四十七、意谓一门心者与五六门者也。
Chadvārikavimuttāni, vimuttāni ca sabbathā.
六门已解脱者，常处于解脱之中。
Chattiṃsati tathā tīṇi, ekatiṃsa yathākkamaṃ;
三十七法如是，三十一法依次排列。
Dasadhā navadhā ceti, pañcadhā paridīpaye.
十法、九法，如此五法以明示之。
Ālambaṇasaṅgaho所缘之摄
§48
48.Ālambaṇasaṅgahe ārammaṇāni nāma rūpārammaṇaṃ saddārammaṇaṃ gandhārammaṇaṃ rasārammaṇaṃ phoṭṭhabbārammaṇaṃ dhammārammaṇañceti chabbidhāni bhavanti.
第四十八节 「执着缘合」者，即所缘境，有称为色缘境、声缘境、香缘境、味缘境、触缘境及法缘境，共有六种。
§49
49. Tattha rūpameva rūpārammaṇaṃ, tathā saddādayo saddārammaṇādīni.
其中文色者专指色缘境，声等诸法亦同属声缘境等之类。
§50
50. Dhammārammaṇaṃ pana pasādasukhumarūpacittacetasikanibbānapaññattivasena chadhā saṅgayhati.
至于法缘境，则依其微妙、清净、形色心与心识灭尽的特性而有所区别，呈现其特定的类别。
§51
51. Tattha cakkhudvārikacittānaṃ sabbesampi rūpameva ārammaṇaṃ, tañca paccuppannaṃ. Tathā sotadvārikacittādīnampi saddādīni, tāni ca paccuppannāniyeva.
其中眼识对境的心所皆属于色缘境，此境则是当前显现的；同样，耳识等根对境属于声缘境等境，这些境亦是当前现前的。
§52
52. Manodvārikacittānaṃ pana chabbidhampi paccuppannamatītaṃ anāgataṃ kālavimuttañca yathārahamārammaṇaṃ hoti.
唯有意根的识及其所缘的六种境界，包含现前、过去、未来以及超越时间的诸境界，皆是自由于时间的适当所缘的境。
§53
53. Dvāravimuttānañca paṭisandhibhavaṅgacutisaṅkhātānaṃ chabbidhampi yathāsambhavaṃ yebhuyyena bhavantare chadvāraggahitaṃ paccuppannamatītaṃ paññattibhūtaṃ vā kammakammanimittagatinimittasammataṃ ārammaṇaṃ hoti.
此外对于离开六根之识及其重合相续之心流，六种境界则依其可能，或现前、或过去，或为已定义的境界，又或为业力及行为因缘的流转而被接受的所缘境。
§54
54. Tesu cakkhuviññāṇādīni yathākkamaṃ rūpādiekekārammaṇāneva.
54. 这些是从眼识等起，按顺序仅就色境单一受境而现行的。
§55
55. Manodhātuttikaṃ pana rūpādipañcārammaṇaṃ.
55. 然而，心所因缘包括色及其他四种受境组成的五种受境。
§56
56. Sesāni kāmāvacaravipākāni hasanacittañceti sabbathāpi kāmāvacarārammaṇāneva.
56. 余者是指欲界行为的果报及其本心欣乐，此皆无一不常作为欲界行为的所缘受境。
§57
57. Akusalāni ceva ñāṇavippayuttakāmāvacarajavanāni ceti lokuttaravajjitasabbārammaṇāni.
57. 亦指不善行，与智慧相应的欲界行为之速现，此皆超世间、谴责者之所有所缘。
§58
58. Ñāṇasampayuttakāmāvacarakusalāni ceva pañcamajjhānasaṅkhātaṃ abhiññākusalañceti arahattamaggaphalavajjitasabbārammaṇāni.
58. 亦指与智慧相应、利于禅定的欲界行为之善行，属于五禅中称为神通之善行，是正道与果位相应，超世间、被谴责者之所缘。
§59
59. Ñāṇasampayuttakāmāvacarakiriyāni ceva kiriyābhiññāvoṭṭhabbanañceti sabbathāpi sabbārammaṇāni.
59. 亦指与智慧相应欲界行为之行，为行神通的起修，普遍作为一切所缘受境皆存在。
§60
60. Āruppesu dutiyacatutthāni mahaggatārammaṇāni.
六十、属于无著法中的第二第四项，大在色境。
§61
61. Sesāni mahaggatacittāni sabbānipi paññattārammaṇāni.
六十一、余者乃心为大在色者所依，从而具足万法中所说的色境。
§62
62. Lokuttaracittāni nibbānārammaṇānīti.
六十二、乃超世间的心，称为涅槃所依色境。
§63
63. Pañcavīsa parittamhi, cha cittāni mahaggate.
六十三、共二十五种，属于大在色中的六心。
Ekavīsati vohāre, aṭṭha nibbānagocare.
二十一为发心，八心证入涅槃境界。
Vīsānuttaramuttamhi , aggamaggaphalujjhite;
二十以上及最高者，乃拔除诸上道果之心。
Pañca sabbattha chacceti, sattadhā tattha saṅgaho.
五者无所不包者，谓之五遍，诸集亦有七种形式。
Vatthusaṅgaho依处摄。
§64
64.Vatthusaṅgahe vatthūni nāma cakkhusotaghānajivhākāyahadayavatthu ceti chabbidhāni bhavanti.
64. 如于物的集聚中，诸物名为眼、耳、鼻、舌、身、意所缘之处，亦即六种根所依之处，共有六种。
§65
65. Tāni kāmaloke sabbānipi labbhanti.
65. 此等全皆可于欲界中获得。
§66
66. Rūpaloke pana ghānādittayaṃ natthi.
66. 而于色界，则无鼻、舌、身三根。
§67
67. Arūpaloke pana sabbānipi na saṃvijjanti.
67. 于无色界，则所有根全然不可得。
§68
68. Tattha pañcaviññāṇadhātuyo yathākkamaṃ ekantena pañca pasādavatthūni nissāyeva pavattanti.
68. 于彼处，五种识根界随其所应，依止着于单一的五种对应安住处而运转。
§69
69. Pañcadvārāvajjanasampaṭicchanasaṅkhātā pana manodhātu ca hadayaṃ nissitāyeva pavattanti.
69. 由五门感受器受阻而产生的断除，唯有心根业力所依托的心识领域，确实依止于心所而发生作用。
§70
70. Avasesā pana manoviññāṇadhātusaṅkhātā ca santīraṇamahāvipākapaṭighadvayapaṭhamamaggahasanarūpāvacaravasena hadayaṃ nissāyeva pavattanti.
70. 其余与心识法界所缘的，皆为通过生死流转与大果报痛感对立二法之先导道，显现为触对心所依止而发生作用。
§71
71. Avasesā kusalākusalakiriyānuttaravasena pana nissāya vā anissāya vā.
71. 其余诸行，或依托于善恶业作之最高层次，或不依托而存在。
§72
72. Āruppavipākavasena hadayaṃ anissāyevāti.
72. 佛法中所说无形果报，乃是无依止地发生于心所。
§73
73. Chavatthuṃ nissitā kāme, satta rūpe catubbidhā.
73. 命终时依止于欲界，欲界中有七处依止，色界中有四种，俱为此类。
Tivatthuṃ nissitāruppe, dhātvekā nissitā matā.
74. 在三界中依止无色界时，仅此二种依止被认可为成立。
§74
74. Tecattālīsa nissāya, dvecattālīsa jāyare.
七十四依止，四十二出生。
Nissāya ca anissāya, pākāruppā anissitā.
依止与不依止，诱因亦缘起于不依止。
Iti abhidhammatthasaṅgahe pakiṇṇakasaṅgahavibhāgo nāma · 如是，《阿毗达摩义摄》中名为“杂项摄分别”的部分。
Tatiyo paricchedo. · 第三章。