2. Cetasikaparicchedo
2. Cetasikaparicchedo二、心所分别
Sampayogalakkhaṇaṃ相应的特相
§1
1. Ekuppādanirodhā ca, ekālambaṇavatthukā.
一、指一处生起与消灭者，又如依止之所。
Cetoyuttā dvipaññāsa, dhammā cetasikā matā.
心所分为五十二种，被称为心行法。
Aññasamānacetasikaṃ同他心所
§2
2. Kathaṃ? Phasso vedanā saññā cetanā ekaggatā jīvitindriyaṃ manasikāro ceti sattime cetasikā sabbacittasādhāraṇā nāma.
二、如何？触、受、想、思、定、一境心所、生命根、念、作用，谓第七类心行法，整体为一切心的共通法。
§3
3. Vitakko vicāro adhimokkho vīriyaṃ pīti chando cāti cha ime cetasikā pakiṇṇakā nāma.
三、思惟、思量、决断、精进、喜悦、欲望，此六种心行法称为散心法。
§4
4. Evamete terasa cetasikā aññasamānāti veditabbā.
四、这三类心行法应区别于他类分别认识。
Akusalacetasikaṃ不善心所
§5
5. Moho ahirikaṃ anottappaṃ uddhaccaṃ lobho diṭṭhi māno doso issā macchariyaṃ kukkuccaṃ thinaṃ middhaṃ vicikicchā ceti cuddasime cetasikā akusalā nāma.
五、愚痴、不羞耻、不畏惧、掉举、贪欲、见解、傲慢、嗔恚、嫉妒、悔恨、昏沉、懈怠、疑惑，此十三种心行为不善法。
Sobhanacetasikaṃ美心所
§6
6. Saddhā sati hirī ottappaṃ alobho adoso tatramajjhattatā kāyapassaddhi cittapassaddhi kāyalahutā cittalahutā kāyamudutā cittamudutā kāyakammaññatā cittakammaññatā kāyapāguññatā cittapāguññatā kāyujukatā cittujukatā ceti ekūnavīsatime cetasikā sobhanasādhāraṇā nāma.
第六品：信心、念、廉耻、害怕、不贪、不瞋，及其适中；身体清静、心意清静；身体敏捷、心意敏捷；身体柔软、心意柔软；身体善作、心意善作；身体正直、心意正直；身体调适、心意调适，这些共计十九种心所，是光明心相的共相。
§7
7. Sammāvācā sammākammanto sammāājīvo ceti tisso viratiyo nāma.
第七品：正语、正业、正命，这三种节制法称为三种禁戒。
§8
8. Karuṇā muditā appamaññāyo nāmāti sabbathāpi paññindriyena saddhiṃ pañcavīsatime cetasikā sobhanāti veditabbā.
第八品：慈悲、喜舍、无分别智，这三种，总体上与智慧根相应，称为共计二十五种善心所，是光明心相。
§9
9. Ettāvatā ca –
第九品：这些事项便是——
Terasaññasamānā ca, cuddasākusalā tathā;
十三种相同的色受，以及十四种善法；
Sobhanā pañcavīsāti, dvipaññāsa pavuccare.
共计二十五种光明心相，在这里说到五十六。
Sampayoganayo相应的方法
§10
10. Tesaṃ cittāviyuttānaṃ, yathāyogamito paraṃ.
第十：那些失去正念的心，远离正法，
Cittuppādesu paccekaṃ, sampayogo pavuccati.
在众多心生中，各各都有相应的结合。
§11
11. Satta sabbattha yujjanti, yathāyogaṃ pakiṇṇakā.
第十一：这七种结合无处不在，各自依其相应，彼此相连。
Cuddasākusalesveva, sobhanesveva sobhanā.
就如十四种不善之心，亦如美妙清净之心。
Aññasamānacetasikasampayoganayo与其他相同心所相应之法
§12
12. Kathaṃ? Sabbacittasādhāraṇā tāva sattime cetasikā sabbesupi ekūnanavuticittuppādesu labbhanti.
第十二：如何说？一切心所共通的，正是这七种心所现行的，皆能在九十九种心生中获得。
§13
13.Pakiṇṇakesu pana vitakko tāva dvipañcaviññāṇavajjitakāmāvacaracittesu ceva ekādasasu paṭhamajjhānacittesu ceti pañcapaññāsacittesu uppajjati.
第十三：但散乱的思虑，乃从二十五种无贪欲的心生中，以及十一种初禅心生与五十五种心生中生起。
§14
14. Vicāro pana tesu ceva ekādasasu dutiyajjhānacittesu cāti chasaṭṭhicittesu.
十四、思维分别，存在于十一本次禅定心中，以及三十六种心中。
§15
15. Adhimokkho dvipañcaviññāṇavicikicchāsahagatavajjitacittesu.
十五、意根，是在带有疑惑、杂乱无章的心中，具二十五种识的心。
§16
16. Vīriyaṃ pañcadvārāvajjanadvipañcaviññāṇasampaṭicchanasantīraṇavajjitacittesu.
十六、精进，是以五门努力防止染污，斩断二十五种识的心。
§17
17. Pīti domanassupekkhāsahagatakāyaviññāṇacatutthajjhānavajjitacittesu.
十七、喜乐、忧愁、平等心，是在具身心识的第四禅定心中。
§18
18. Chando ahetukamomūhavajjitacittesūti.
十八、欲望，是无因、痴狂无明防止染污的心。
§19
19. Te pana cittuppādā yathākkamaṃ –
十九、这些皆为心的生成，依其性质无一不同——
Chasaṭṭhi pañcapaññāsa, ekādasa ca soḷasa;
六十五、十一及十六；
Sattati vīsati ceva, pakiṇṇakavivajjitā.
七十、二十及其他零散者。
Pañcapaññāsa chasaṭṭhiṭṭhasattati tisattati;
五十五、六十、七十、三十；
Ekapaññāsa cekūnasattati sapakiṇṇakā.
五十一及四十七零散者。
Akusalacetasikasampayoganayo与不善心所相应之法
§20
20.Akusalesu pana moho ahirikaṃ anottappaṃ uddhaccañcāti cattārome cetasikā sabbākusalasādhāraṇā nāma, sabbesupi dvādasā kusalesu labbhanti.
二十。在不善法中，愚痴、无愧、无惭、掉举散乱四种心念，名为一切不善心的共性。且这四种心念，在十二种善法中亦能得见。
§21
21. Lobho aṭṭhasu lobhasahagatacittesveva labbhati.
二十一。在贪欲中，贪根所属的心念即得此名。
§22
22. Diṭṭhi catūsu diṭṭhigatasampayuttesu.
22. 见分在四种依见之心中。
§23
23. Māno catūsu diṭṭhigatavippayuttesu.
23. 慢者有四种依见而相违之心。
§24
24. Doso issā macchariyaṃ kukkuccañcāti dvīsu paṭighasampayuttacittesu.
24. 恶性心中有瞋恨、嫉妒、忿恚、忧闷四种配合于二种敌对心。
§25
25. Thinamiddhaṃ pañcasu sasaṅkhārikacittesu.
25. 昏沉睡眠属于五种所造作心中。
§26
26. Vicikicchā vicikicchāsahagatacitteyevāti.
26. 疑为疑惑所感所染之心。
§27
27. Sabbāpuññesu cattāro,
27. 一切善法中有四
Lobhamūle tayo gatā;
贪欲根本共有三种。
Dosamūlesu cattāro,
瞋恚根本则有四种，
Sasaṅkhāre dvayaṃ tathā.
在行蕴中亦有两种如此。
Vicikicchā vicikicchā-citte cāti catuddasa;
疑惑心，心中疑惑，共计十四种；
Dvādasākulesveva, sampayujjanti pañcadhā.
于十二种动乱中，这十四种以五种方式相互结合。
Sobhanacetasikasampayoganayo与净心所相应之法
§28
28.Sobhanesu pana sobhanasādhāraṇā tāva ekūnavīsatime cetasikā sabbesupi ekūnasaṭṭhisobhanacittesu saṃvijjanti.
清净心中，与清净心的共相所共有者，就如此在二十一种心行中，在所有二十十九种清净心中显现。
§29
29. Viratiyo pana tissopi lokuttaracittesu sabbathāpi niyatā ekatova labbhanti, lokiyesu pana kāmāvacarakusalesveva kadāci sandissanti visuṃ visuṃ.
29. 然而，戒行心则于三世唯世间心中，常恒固定，唯一安住；唯然于世俗心中，善于欲行者中，有时稍有相会，断断续续而现。
§30
30. Appamaññāyo pana dvādasasu pañcamajjhānavajjitamahaggatacittesu ceva kāmāvacarakusalesu ca sahetukakāmāvacarakiriyacittesu cāti aṭṭhavīsaticittesveva kadāci nānā hutvā jāyanti, upekkhāsahagatesu panettha karuṇāmuditā na santīti keci vadanti.
30. 至于无量心，则在十二种、五种中不染禅定大行心者，以及善欲行心，和有缘欲行行为心等二十八种心中，有时虽不同，而偶尔发生；但若与无对治心相伴，则此间无悲、无喜，谓之不存在，这是某些人所言。
§31
31. Paññā pana dvādasasu ñāṇasampayuttakāmāvacaracittesu ceva sabbesupi pañcatiṃsamahaggatalokuttaracittesu cāti sattacattālīsacittesu sampayogaṃ gacchatīti.
31. 智慧心者，在十二种带智慧相随欲行心，以及一切三五种大行禅定世间心中，与七十四种心相联结。
§32
32. Ekūnavīsati dhammā, jāyantekūnasaṭṭhisu.
32. 十九种法，生于六十九种心中。
Tayo soḷasacittesu, aṭṭhavīsatiyaṃ dvayaṃ.
在三十六种、十六种心中生起二十八种心。
Paññā pakāsitā, sattacattālīsavidhesupi;
智慧显现于七十四种之中。
Sampayuttā catudhevaṃ, sobhanesveva sobhanā.
连结如实包括四者，正如美善之中最美者。
§33
33. Issāmaccherakukkucca-viratikaruṇādayo.
三十三、嫉妒、嗔恨、掉举与忧悔、戒禁与慈悲等。
Nānā kadāci māno ca, thina middhaṃ tathā saha.
各种各样偶尔有自尊、昏沉和嗜睡等。
§34
34. Yathāvuttānusārena, sesā niyatayogino.
三十四、依正理顺次，余者则为根本修习者。
Saṅgahañca pavakkhāmi, tesaṃ dāni yathārahaṃ.
现今为您简要总结上述诸法，如实而说。
Saṅgahanayo摄法
§35
35. Chattiṃsānuttare dhammā, pañcatiṃsa mahaggate.
三十五、三十八种以上法，五十三种殊胜法门。
Aṭṭhatiṃsāpi labbhanti, kāmāvacarasobhane.
三十五者亦得，即诸欲界妙好清净心。
Sattavīsatipuññamhi, dvādasāhetuketi ca;
在二十七功德中，称为十二因。
Yathāsambhavayogena, pañcadhā tattha saṅgaho.
如其适当因缘，五法彼处集结。
Lokuttaracittasaṅgahanayo出世间心摄法
§36
36. Kathaṃ ? Lokuttaresu tāva aṭṭhasu paṭhamajjhānikacittesu aññasamānā terasa cetasikā, appamaññāvajjitā tevīsati sobhanacetasikā ceti chattiṃsa dhammā saṅgahaṃ gacchanti, tathā dutiyajjhānikacittesu vitakkavajjā, tatiyajjhānikacittesu vitakkavicāravajjā, catutthajjhānikacittesu vitakkavicārapītivajjā, pañcamajjhānikacittesupi upekkhāsahagatā te eva saṅgayhantīti sabbathāpi aṭṭhasu lokuttaracittesu pañcakajjhānavasena pañcadhāva saṅgaho hotīti.
三十六。云何？在超世法中，八法中于初禅中心，有三种相同心法，具无上智慧者，三十三妙好心法，如是行汇集三十六法，第二禅中心无思，第三禅中心无思无虑，第四禅中心含无想无虑无喜，第五禅心乃含舍，皆总摄于此，故八超世心中，以五禅策，五法集结成法。
§37
37. Chattiṃsa pañcatiṃsa ca, catuttiṃsa yathākkamaṃ.
三十六与三十五，四十四皆依次序而立。
Tettiṃsadvayamiccevaṃ, pañcadhānuttare ṭhitā.
三十与二者，亦复如此，五法立于超世中。
Mahaggatacittasaṅgahanayo广大心摄法
§38
38.Mahaggatesu pana tīsu paṭhamajjhānikacittesu tāva aññasamānā terasa cetasikā, viratittayavajjitā dvāvīsati sobhanacetasikā ceti pañcatiṃsa dhammā saṅgahaṃ gacchanti, karuṇāmuditā panettha paccekameva yojetabbā, tathā dutiyajjhānikacittesu vitakkavajjā, tatiyajjhānikacittesu vitakkavicāravajjā, catutthajjhānikacittesu vitakkavicārapītivajjā, pañcamajjhānikacittesu pana pannarasasu appamaññāyo na labbhantīti sabbathāpi sattavīsatimahaggatacittesu pañcakajjhānavasena pañcadhāva saṅgaho hotīti.
38. 至于大意念结合中初始中念（三分法）时，其他差不多的有三种心法；已断除染垢配合适当的，有二十二种美好心法，总共有三十五种法归纳在一起。慈悲喜舍四无色法在此仅单独作为配合。其次第二正念时为思维止，第三正念为思维分别止，第四正念为思维分别喜止。至于第五正念时仅十五种无间断智慧不可得。总之，在所有二十二种大意念所含的七十种心法中，由五种正念合起来而成为五类归纳。
§39
39. Pañcatiṃsa catuttiṃsa, tettiṃsa ca yathākkamaṃ.
39. 共计三十五种、三十四种和三十三种，视具体情况而定。
Bāttiṃsa ceva tiṃseti, pañcadhāva mahaggate.
还有四十种和三十种，五类合归于大意念。
Kāmāvacarasobhanacittasaṅgahanayo欲界美心摄法
§40
40.Kāmāvacarasobhanesu pana kusalesu tāva paṭhamadvaye aññasamānā terasa cetasikā, pañcavīsati sobhanacetasikā ceti aṭṭhatiṃsa dhammā saṅgahaṃ gacchanti, appamaññāviratiyo panettha pañcapi paccekameva yojetabbā, tathā dutiyadvaye ñāṇavajjitā, tatiyadvaye ñāṇasampayuttā pītivajjitā, catutthadvaye ñāṇapītivajjitā te eva saṅgayhanti. Kiriyacittesupi virativajjitā tatheva catūsupi dukesu catudhāva saṅgayhanti. Tathā vipākesu ca appamaññāvirativajjitā te eva saṅgayhantīti sabbathāpi catuvīsatikāmāvacarasobhanacittesu dukavasena dvādasadhāva saṅgaho hotīti.
40. 至于具欲行为的善心，初二正念时其他相似的有三种心法，合五十二种美好心法归纳。无间断智慧、已断尽污垢在此亦仅单独配合。第二正念时以知识止，第三正念时以具足知识加喜止，第四正念时以具足知识喜止，概与大意念单独配合一致。作意心中同样有已断污垢止，受苦的四种亦有四类归纳。在果报中无间断智慧已断污垢止亦同样归纳。总之，在所有四十二种具欲善心苦心中，共有十二种归纳。
§41
41. Aṭṭhatiṃsa sattatiṃsa, dvayaṃ chattiṃsakaṃ subhe.
41. 八十二种、七十三种，两者为三十八类的美好心法。
Pañcatiṃsa catuttiṃsa, dvayaṃ tettiṃsakaṃ kriye;
三十五种、三十四种，两者为三十三类的作意心。
Tettiṃsa pāke bāttiṃsa, dvayekatiṃsakaṃ bhave;
三十三品为三十二品之所成；其有二十一品。
Sahetukāmāvacarapuñña-pākakriyāmane.
彼时，彼以求和合因缘，行善业之成熟行为。
§42
42. Navijjantettha viratī, kriyesu ca mahaggate.
第四十二节：此处为欲断戒律及于大行之行为。
Anuttare appamaññā, kāmapāke dvayaṃ tathā;
在无上定中具无限正念，于欲果位中亦复如是具两法；
Anuttare jhānadhammā, appamaññā ca majjhime;
在无上禅定中具禅法及无限正念，于中等禅位中亦然；
Viratī ñāṇapītī ca, parittesu visesakā.
戒律与智慧之欢喜，加之护持彼戒乃特殊之要。
Akusalacittasaṅgahanayo不善心摄法
§43
43.Akusalesu pana lobhamūlesu tāva paṭhame asaṅkhārike aññasamānā terasa cetasikā, akusalasādhāraṇā cattāro cāti sattarasa lobhadiṭṭhīhi saddhiṃ ekūnavīsati dhammā saṅgahaṃ gacchanti.
43. 对于不善业的根本——贪欲而言，首先是不生法中与其他相同的三种心行法，这三种为不善、非常见的心法；以及四种不善的普通心法，共计二十一种法，这些法与贪见等七种根本不善法相互联系。
§44
44. Tatheva dutiye asaṅkhārike lobhamānena.
44. 第二类也是类似地，属于不生法中因贪欲而起的心法。
§45
45. Tatiye tatheva pītivajjitā lobhadiṭṭhīhi saha aṭṭhārasa.
45. 第三类同样如此，是与贪见染污的十八种心法。
§46
46. Catutthe tatheva lobhamānena.
46. 第四类也是同样，属于因贪欲而生的心法。
§47
47. Pañcame pana paṭighasampayutte asaṅkhārike doso issā macchariyaṃ kukkuccañcāti catūhi saddhiṃ pītivajjitā te eva vīsati dhammā saṅgayhanti, issāmacchariyakukkuccāni panettha paccekameva yojetabbāni.
47. 第五类，是与嗔恨相应的不生法，这包括嗔恨、嫉恨、羡慕及恼恨这四种，这四种心加上不染污的心总共为二十种心法。这其中嫉恨、羡慕、恼恨三者必须单独结合。
§48
48. Sasaṅkhārikapañcakepi tatheva thinamiddhena visesetvā yojetabbā.
48. 第五类的不生法同样应结合昏沉心法加以分别。
§49
49. Chandapītivajjitā pana aññasamānā ekādasa, akusalasādhāraṇā cattāro cāti pannarasa dhammā uddhaccasahagate sampayujjanti.
第四十九条 由贪欲、嗔恚所摒除并彼此不同者计为十一种，不善的普通特征共有四种，如幻动乱缠结合而成的十五种法相。
§50
50. Vicikicchāsahagatacitte ca adhimokkhavirahitā vicikicchāsahagatā tatheva pannarasa dhammā samupalabbhantīti sabbathāpi dvādasākusalacittuppādesu paccekaṃ yojiyamānāpi gaṇanavasena sattadhāva saṅgahitā bhavantīti.
第五十条 对于疑惑缠绕之心，服从于贪欲而不应受解脱的疑惑缠绕心，彼此同样十五种法相显现。综上，不论在十二个不善心起处，各自单独相接连，汇集计数共为七类。
§51
51. Ekūnavīsāṭṭhārasa, vīsekavīsa vīsati.
第五十一条 十九种加六种共为二十五。
Dvāvīsa pannaraseti, sattadhā kusaleṭhitā.
第二十二加十五共计三十七，七类合于善法之位。
§52
52. Sādhāraṇā ca cattāro, samānā ca dasāpare.
第五十二条 普通特征共有四种，彼此相同者共有十种。
Cuddasete pavuccanti, sabbākusalayogino.
十四种总称为具足所有善法的集合。
Ahetukacittasaṅgahanayo无因心摄法
§53
53.Ahetukesu pana hasanacitte tāva chandavajjitā aññasamānā dvādasa dhammā saṅgahaṃ gacchanti.
53. 然而在无因境界中，意乐心（喜欢之心）尚未兴起时，十二种他法所集摄而行。
§54
54. Tathā voṭṭhabbane chandapītivajjitā.
54. 如是依止者为无欲乐受所依止的。
§55
55. Sukhasantīraṇe chandavīriyavajjitā.
55. 为安乐安定，断除乐欲之勇力所依止的。
§56
56. Manodhātuttikāhetukapaṭisandhiyugaḷe chandapītivīriyavajjitā.
56. 于心法源起、彼此因缘相接之双重因缘中，以乐欲与勇力依止的。
§57
57. Dvipañcaviññāṇe pakiṇṇakavajjitā teyeva saṅgayhantīti sabbathāpi aṭṭhārasasu ahetukesu gaṇanavasena catudhāva saṅgaho hotīti.
57. 于二十五识中，依散乱所趣断除之，三者亦是集摄者。故在诸处以十八种无因法，作为数量聚集，分为四种集摄。
§58
58. Dvādasekādasa dasa, satta cāti catubbidho.
58. 十二、十一、十、七，称为四种数目。
Aṭṭhārasāhetukesu, cittuppādesu saṅgaho.
十八缘起中，心的产生之集摄。
§59
59. Ahetukesu sabbattha, satta sesā yathārahaṃ.
59. 无因缘者在一切处，七余法按其所摄。
Iti vitthārato vutto, tettiṃsavidhasaṅgaho.
如此详细宣说，为三十法之集摄。
§60
60. Itthaṃ cittāviyuttānaṃ, sampayogañca saṅgahaṃ.
60. 如此与心相应者，及其结合之集摄。
Ñatvā bhedaṃ yathāyogaṃ, cittena samamuddise.
知其差别及所相应者，以心为本等示现。
Iti abhidhammatthasaṅgahe cetasikasaṅgahavibhāgo nāma · 如是，在《阿毗达摩义摄》中，名为“心所摄分别”的部分。
Dutiyo paricchedo. · 第二章。