MN 43 · 大韦达喇经
449如是我闻：有一次，世尊住在舍卫城的祇树给孤独园。那时，具寿摩诃俱絺罗在傍晚时分，从禅坐中起来，前往具寿舍利弗那里。到了之后，他和具寿舍利弗互相问候致意。谈过了亲切友好的话语之后，他坐到一边。坐在一边的具寿摩诃俱絺罗这样问具寿舍利弗：
Evaṃ me sutaṃ – ekaṃ samayaṃ bhagavā sāvatthiyaṃ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Atha kho āyasmā mahākoṭṭhiko sāyanhasamayaṃ paṭisallānā vuṭṭhito yenāyasmā sāriputto tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā āyasmatā sāriputtena saddhiṃ sammodi. Sammodanīyaṃ kathaṃ sāraṇīyaṃ vītisāretvā ekamantaṃ nisīdi. Ekamantaṃ nisinno kho āyasmā mahākoṭṭhiko āyasmantaṃ sāriputtaṃ etadavoca –
2“贤友，人们常说‘劣慧者、劣慧者’。贤友，要怎样才算被称为劣慧者呢？”
‘‘‘Duppañño duppañño’ti, āvuso, vuccati. Kittāvatā nu kho, āvuso, duppaññoti vuccatī’’ti?
3“贤友，因为‘他不了知、他不了知’，所以才被称为劣慧者。”
‘‘‘Nappajānāti nappajānātī’ti kho, āvuso, tasmā duppaññoti vuccati.
4“他不了知什么呢？他不了知‘这是苦’，不了知‘这是苦的集起’，不了知‘这是苦的灭尽’，不了知‘这是通往苦灭尽的路’。贤友，正因为‘他不了知、他不了知’，所以才被称为劣慧者。”
‘‘Kiñca nappajānāti? ‘Idaṃ dukkha’nti nappajānāti, ‘ayaṃ dukkhasamudayo’ti nappajānāti, ‘ayaṃ dukkhanirodho’ti nappajānāti, ‘ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’ti nappajānāti. ‘Nappajānāti nappajānātī’ti kho, āvuso, tasmā duppaññoti vuccatī’’ti.
5“太好了，贤友！”具寿摩诃俱絺罗对具寿舍利弗的解说感到欢喜、表示赞同，接着又问了一个更进一步的问题：
‘‘‘Sādhāvuso’ti kho āyasmā mahākoṭṭhiko āyasmato sāriputtassa bhāsitaṃ abhinanditvā anumoditvā āyasmantaṃ sāriputtaṃ uttariṃ pañhaṃ apucchi –
6“贤友，人们常说‘有慧者、有慧者’。贤友，要怎样才算被称为有慧者呢？”
‘‘‘Paññavā paññavā’ti, āvuso, vuccati. Kittāvatā nu kho, āvuso, paññavāti vuccatī’’ti?
7“他了知，他了知”，朋友，正因为如此，才被称为有慧者。
‘‘‘Pajānāti pajānātī’ti kho, āvuso, tasmā paññavāti vuccati.
8他了知什么呢？他了知“这是苦”，他了知“这是苦的集起”，他了知“这是苦的灭尽”，他了知“这是通往苦灭的道路”。“他了知，他了知”，朋友，正因为如此，才被称为有慧者。
‘‘Kiñca pajānāti? ‘Idaṃ dukkha’nti pajānāti, ‘ayaṃ dukkhasamudayo’ti pajānāti, ‘ayaṃ dukkhanirodho’ti pajānāti, ‘ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’ti pajānāti. ‘Pajānāti pajānātī’ti kho, āvuso, tasmā paññavāti vuccatī’’ti.
9朋友，说到“识，识”。朋友，到什么程度才被称为“识”呢？
‘‘‘Viññāṇaṃ viññāṇa’nti, āvuso, vuccati. Kittāvatā nu kho, āvuso, viññāṇanti vuccatī’’ti?
10“他识知，他识知”，朋友，正因为如此，才被称为识。
‘‘‘Vijānāti vijānātī’ti kho, āvuso, tasmā viññāṇanti vuccati.
11他识知什么呢？他识知乐，也识知苦，也识知不苦不乐。“他识知，他识知”，朋友，正因为如此，才被称为识。
‘‘Kiñca vijānāti? Sukhantipi vijānāti, dukkhantipi vijānāti, adukkhamasukhantipi vijānāti. ‘Vijānāti vijānātī’ti kho, āvuso, tasmā viññāṇanti vuccatī’’ti.
12朋友，那么，慧与识——这些法是相互混合的，还是互不混合的？而且，能够将这些法一一分离、辨析出它们的差别吗？
“朋友，慧与识——这些法是相互混合的，并非互不混合。而且，无法将这些法一一分离、辨析出它们的差别。朋友，因为他所了知的，正是他所识知的；他所识知的，正是他所了知的。因此，这些法是相互混合的，并非互不混合，而且无法将这些法一一分离、辨析出它们的差别。”
‘‘Yā cāvuso, paññā yañca viññāṇaṃ – ime dhammā saṃsaṭṭhā udāhu visaṃsaṭṭhā? Labbhā ca panimesaṃ dhammānaṃ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṃ paññāpetu’’nti? ‘‘Yā cāvuso, paññā yañca viññāṇaṃ – ime dhammā saṃsaṭṭhā, no visaṃsaṭṭhā. Na ca labbhā imesaṃ dhammānaṃ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṃ paññāpetuṃ. Yaṃ hāvuso , pajānāti taṃ vijānāti, yaṃ vijānāti taṃ pajānāti. Tasmā ime dhammā saṃsaṭṭhā, no visaṃsaṭṭhā. Na ca labbhā imesaṃ dhammānaṃ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṃ paññāpetu’’nti.
13“贤友，慧和识——这些法是混合的，不是分离的。那么，两者的差别在哪里呢？” “贤友，慧和识——这些法混合在一起，没有分离。慧是应当修习的，识是应当遍知的。这就是它们之间的差别。”
‘‘Yā cāvuso, paññā yañca viññāṇaṃ – imesaṃ dhammānaṃ saṃsaṭṭhānaṃ no visaṃsaṭṭhānaṃ kiṃ nānākaraṇa’’nti? ‘‘Yā cāvuso, paññā yañca viññāṇaṃ – imesaṃ dhammānaṃ saṃsaṭṭhānaṃ no visaṃsaṭṭhānaṃ paññā bhāvetabbā, viññāṇaṃ pariññeyyaṃ. Idaṃ nesaṃ nānākaraṇa’’nti.
450“贤友，人们说‘受、受’。那么，在什么意义上，它被称为‘受’呢？”
‘‘‘Vedanā vedanā’ti, āvuso, vuccati. Kittāvatā nu kho, āvuso , vedanāti vuccatī’’ti?
15“贤友，它感受，它感受，因此才被称为‘受’。”
‘‘‘Vedeti vedetī’ti kho, āvuso, tasmā vedanāti vuccati.
16“它感受什么呢？它感受乐，也感受苦，也感受不苦不乐。贤友，它感受，它感受，因此才被称为‘受’。”
‘‘Kiñca vedeti? Sukhampi vedeti, dukkhampi vedeti, adukkhamasukhampi vedeti. ‘Vedeti vedetī’ti kho, āvuso, tasmā vedanāti vuccatī’’ti.
17“贤友，人们说‘想、想’。那么，在什么意义上，它被称为‘想’呢？”
‘‘‘Saññā saññā’ti, āvuso, vuccati. Kittāvatā nu kho, āvuso, saññāti vuccatī’’ti?
18“贤友，它认知，它认知，因此才被称为‘想’。”
‘‘‘Sañjānāti sañjānātī’ti kho, āvuso, tasmā saññāti vuccati.
19“它认知什么呢？它认知青，也认知黄，也认知赤，也认知白。‘它认知，它认知’，贤友，正因如此，这才叫做‘想’。”
‘‘Kiñca sañjānāti? Nīlakampi sañjānāti, pītakampi sañjānāti, lohitakampi sañjānāti, odātampi sañjānāti. ‘Sañjānāti sañjānātī’ti kho, āvuso, tasmā saññāti vuccatī’’ti.
20“贤友，那个受、那个想，还有那个识——这些法是合在一起的，还是分散的呢？能不能把这些法一个接一个地拆开，来显示它们之间的差别呢？”“贤友，那个受、那个想，还有那个识——这些法是合在一起的，并不是分散的。而且，不可能把这些法一个接一个地拆开，来显示它们之间的差别。贤友，你感受什么，就认知什么；你认知什么，就了知什么。所以这些法是合在一起的，并非分散的，也不可能把它们一个接一个地拆开，来显示它们之间的差别。”
‘‘Yā cāvuso, vedanā yā ca saññā yañca viññāṇaṃ – ime dhammā saṃsaṭṭhā udāhu visaṃsaṭṭhā? Labbhā ca panimesaṃ dhammānaṃ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṃ paññāpetu’’nti? ‘‘Yā cāvuso, vedanā yā ca saññā yañca viññāṇaṃ – ime dhammā saṃsaṭṭhā, no visaṃsaṭṭhā. Na ca labbhā imesaṃ dhammānaṃ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṃ paññāpetuṃ. Yaṃ hāvuso , vedeti taṃ sañjānāti, yaṃ sañjānāti taṃ vijānāti. Tasmā ime dhammā saṃsaṭṭhā no visaṃsaṭṭhā. Na ca labbhā imesaṃ dhammānaṃ vinibbhujitvā vinibbhujitvā nānākaraṇaṃ paññāpetu’’nti.
451“贤友，那么，当离开了五种感官，变得极清净的意所成的心，能导向什么呢？”
‘‘Nissaṭṭhena hāvuso , pañcahi indriyehi parisuddhena manoviññāṇena kiṃ neyya’’nti?
22“贤友，当离开了五种感官，变得极清净的意所成的心，能导向‘虚空是无限的’的空无边处；能导向‘识是无限的’的识无边处；能导向‘什么东西都没有’的无所有处。”
‘‘Nissaṭṭhena āvuso, pañcahi indriyehi parisuddhena manoviññāṇena ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanaṃ neyyaṃ, ‘anantaṃ viññāṇa’nti viññāṇañcāyatanaṃ neyyaṃ, ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṃ neyya’’nti.
23“但贤友，用什么去了解那应被导向的法呢？”
‘‘Neyyaṃ panāvuso, dhammaṃ kena pajānātī’’ti?
24“贤友，那应被导向的法，是用慧眼去了解的。”
‘‘Neyyaṃ kho, āvuso, dhammaṃ paññācakkhunā pajānātī’’ti.
25“那么，贤友，慧是为了什么目的呢？”
‘‘Paññā panāvuso, kimatthiyā’’ti?
26“贤友，慧是为了证知的目的、为了遍知的目的、为了断除的目的。”
‘‘Paññā kho, āvuso, abhiññatthā pariññatthā pahānatthā’’ti.
452“那么，贤友，正见生起有几个因缘呢？”
‘‘Kati panāvuso, paccayā sammādiṭṭhiyā uppādāyā’’ti?
28“贤友，正见生起有两个因缘——来自他人的声音，与如理作意。贤友，这就是正见生起的两个因缘。”
‘‘Dve kho, āvuso, paccayā sammādiṭṭhiyā uppādāya – parato ca ghoso, yoniso ca manasikāro. Ime kho, āvuso, dve paccayā sammādiṭṭhiyā uppādāyā’’ti.
29“那么，贤友，正见被几支所辅助，能获得心解脱的果与心解脱果的利益，能获得慧解脱的果与慧解脱果的利益呢？”
‘‘Katihi panāvuso, aṅgehi anuggahitā sammādiṭṭhi cetovimuttiphalā ca hoti cetovimuttiphalānisaṃsā ca, paññāvimuttiphalā ca hoti paññāvimuttiphalānisaṃsā cā’’ti?
30“贤友，正见被五支所辅助，就能获得心解脱的果与心解脱果的利益，也能获得慧解脱的果与慧解脱果的利益。贤友，这里，正见被戒所辅助，被多闻所辅助，被论议所辅助，被止所辅助，被观所辅助。贤友，正是被这五支所辅助，正见就能获得心解脱的果与心解脱果的利益，也能获得慧解脱的果与慧解脱果的利益。”
‘‘Pañcahi kho, āvuso, aṅgehi anuggahitā sammādiṭṭhi cetovimuttiphalā ca hoti cetovimuttiphalānisaṃsā ca, paññāvimuttiphalā ca hoti paññāvimuttiphalānisaṃsā ca. Idhāvuso, sammādiṭṭhi sīlānuggahitā ca hoti, sutānuggahitā ca hoti, sākacchānuggahitā ca hoti, samathānuggahitā ca hoti, vipassanānuggahitā ca hoti. Imehi kho, āvuso, pañcahaṅgehi anuggahitā sammādiṭṭhi cetovimuttiphalā ca hoti cetovimuttiphalānisaṃsā ca, paññāvimuttiphalā ca hoti paññāvimuttiphalānisaṃsā cā’’ti.
453贤友，请问有几种‘有’呢？
‘‘Kati panāvuso, bhavā’’ti?
32贤友，有三种有：欲有、色有、无色有。
‘‘Tayome, āvuso, bhavā – kāmabhavo , rūpabhavo, arūpabhavo’’ti.
33贤友，那么，未来的再出生是如何发生的呢？
‘‘Kathaṃ panāvuso, āyatiṃ punabbhavābhinibbatti hotī’’ti?
34贤友，众生被无明覆盖，被渴爱系缚，对种种境界心生欢喜——这样，未来的再出生便发生了。
‘‘Avijjānīvaraṇānaṃ kho, āvuso, sattānaṃ taṇhāsaṃyojanānaṃ tatratatrābhinandanā – evaṃ āyatiṃ punabbhavābhinibbatti hotī’’ti.
35贤友，那么，未来的再出生不再发生，又是如何呢？
‘‘Kathaṃ panāvuso, āyatiṃ punabbhavābhinibbatti na hotī’’ti?
36贤友，由于无明的消退、明的生起、渴爱的灭尽——这样，未来的再出生便不再发生。
‘‘Avijjāvirāgā kho, āvuso, vijjuppādā taṇhānirodhā – evaṃ āyatiṃ punabbhavābhinibbatti na hotī’’ti.
454“贤友，那什么是初禅呢？”
‘‘Katamaṃ panāvuso, paṭhamaṃ jhāna’’nti?
38“贤友，这里，比丘完全远离感官享乐、远离不善法后，进入并安住于有寻有伺、由远离而生起喜与乐的初禅。贤友，这就称为初禅。”
‘‘Idhāvuso, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṃ savicāraṃ vivekajaṃ pītisukhaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ upasampajja viharati – idaṃ vuccati, āvuso, paṭhamaṃ jhāna’’nti.
39“贤友，那初禅有几个部分呢？”
‘‘Paṭhamaṃ panāvuso, jhānaṃ katiaṅgika’’nti?
40“贤友，初禅有五个部分。贤友，这里，一位进入了初禅的比丘，寻在进行，伺在进行，喜在进行，乐在进行，心一境性也在进行。贤友，初禅就是这样具有五个部分。”
‘‘Paṭhamaṃ kho, āvuso, jhānaṃ pañcaṅgikaṃ. Idhāvuso, paṭhamaṃ jhānaṃ samāpannassa bhikkhuno vitakko ca vattati, vicāro ca pīti ca sukhañca cittekaggatā ca. Paṭhamaṃ kho, āvuso, jhānaṃ evaṃ pañcaṅgika’’nti.
41“贤友，那初禅舍弃了哪些部分，又具足了哪些部分呢？”
‘‘Paṭhamaṃ panāvuso, jhānaṃ kataṅgavippahīnaṃ kataṅgasamannāgata’’nti?
42“贤友，初禅舍弃了五个部分，具足了五个部分。贤友，这里，一位进入了初禅的比丘，感官欲望被舍弃了，嗔恚被舍弃了，昏沉睡眠被舍弃了，掉举追悔被舍弃了，疑惑被舍弃了；而寻在进行，伺在进行，喜在进行，乐在进行，心一境性也在进行。贤友，初禅就是这样舍弃了五个部分，具足了五个部分。”
‘‘Paṭhamaṃ kho, āvuso, jhānaṃ pañcaṅgavippahīnaṃ, pañcaṅgasamannāgataṃ. Idhāvuso, paṭhamaṃ jhānaṃ samāpannassa bhikkhuno kāmacchando pahīno hoti, byāpādo pahīno hoti, thīnamiddhaṃ pahīnaṃ hoti, uddhaccakukkuccaṃ pahīnaṃ hoti, vicikicchā pahīnā hoti; vitakko ca vattati, vicāro ca pīti ca sukhañca cittekaggatā ca. Paṭhamaṃ kho, āvuso, jhānaṃ evaṃ pañcaṅgavippahīnaṃ pañcaṅgasamannāgata’’nti.
455“贤友，有五种根，它们各自有不同的范围、不同的行境，不互相经验对方的行境和范围，也就是——眼根、耳根、鼻根、舌根、身根。贤友，这五种根，各有不同范围、不同行境，不互相经验对方的行境和范围，它们以什么为依止？又是什么在经验它们的行境和范围呢？”
‘‘Pañcimāni , āvuso, indriyāni nānāvisayāni nānāgocarāni, na aññamaññassa gocaravisayaṃ paccanubhonti, seyyathidaṃ – cakkhundriyaṃ, sotindriyaṃ, ghānindriyaṃ, jivhindriyaṃ, kāyindriyaṃ. Imesaṃ kho, āvuso, pañcannaṃ indriyānaṃ nānāvisayānaṃ nānāgocarānaṃ, na aññamaññassa gocaravisayaṃ paccanubhontānaṃ, kiṃ paṭisaraṇaṃ, ko ca nesaṃ gocaravisayaṃ paccanubhotī’’ti?
44“贤友，有五种根，它们各自有不同的范围、不同的行境，不互相经验对方的行境和范围，也就是——眼根、耳根、鼻根、舌根、身根。贤友，这五种根，各有不同范围、不同行境，不互相经验对方的行境和范围，它们以意为依止，是意在经验它们的行境和范围。”
‘‘Pañcimāni, āvuso, indriyāni nānāvisayāni nānāgocarāni, na aññamaññassa gocaravisayaṃ paccanubhonti, seyyathidaṃ – cakkhundriyaṃ, sotindriyaṃ, ghānindriyaṃ, jivhindriyaṃ, kāyindriyaṃ. Imesaṃ kho, āvuso, pañcannaṃ indriyānaṃ nānāvisayānaṃ nānāgocarānaṃ, na aññamaññassa gocaravisayaṃ paccanubhontānaṃ, mano paṭisaraṇaṃ, mano ca nesaṃ gocaravisayaṃ paccanubhotī’’ti.
456“贤友，有这五种根，也就是——眼根、耳根、鼻根、舌根、身根。贤友，这五种根是依什么而住立的呢？”
‘‘Pañcimāni, āvuso, indriyāni, seyyathidaṃ – cakkhundriyaṃ, sotindriyaṃ, ghānindriyaṃ, jivhindriyaṃ, kāyindriyaṃ. Imāni kho, āvuso, pañcindriyāni kiṃ paṭicca tiṭṭhantī’’ti?
46“贤友，有这五种根，也就是——眼根、耳根、鼻根、舌根、身根。贤友，这五种根是依寿而住立的。”
‘‘Pañcimāni, āvuso, indriyāni, seyyathidaṃ – cakkhundriyaṃ, sotindriyaṃ, ghānindriyaṃ, jivhindriyaṃ, kāyindriyaṃ. Imāni kho, āvuso, pañcindriyāni āyuṃ paṭicca tiṭṭhantī’’ti.
47“那么，贤友，寿又是依什么而住立的呢？”
‘‘Āyu panāvuso, kiṃ paṭicca tiṭṭhatī’’ti?
48“寿依体温而住立。”
‘‘Āyu usmaṃ paṭicca tiṭṭhatī’’ti.
49“贤友，那么体温依赖什么而维持呢？”
‘‘Usmā panāvuso, kiṃ paṭicca tiṭṭhatī’’ti?
50“体温依赖寿命而维持。”
‘‘Usmā āyuṃ paṭicca tiṭṭhatī’’ti.
51“贤友，我们方才这样理解具寿舍利弗所说的话：‘寿命依赖体温而维持。’可现在，贤友，我们却又这样理解具寿舍利弗所说的话：‘体温依赖寿命而维持。’”
‘‘Idāneva kho mayaṃ, āvuso, āyasmato sāriputtassa bhāsitaṃ evaṃ ājānāma – ‘āyu usmaṃ paṭicca tiṭṭhatī’ti. Idāneva pana mayaṃ, āvuso, āyasmato sāriputtassa bhāsitaṃ evaṃ ājānāma – ‘usmā āyuṃ paṭicca tiṭṭhatī’ti.
52“贤友，那么应当如何看待这话的含义呢？”
‘‘Yathā kathaṃ panāvuso, imassa bhāsitassa attho daṭṭhabbo’’ti?
53“贤友，既然如此，我就为你打个比方；借助比方，一些有智慧的人能理解所说的话的含义。贤友，就好比一盏油灯在燃烧时，依赖火焰而显现光亮，依赖光亮而显现火焰；同样地，贤友，寿命依赖体温而维持，体温也依赖寿命而维持。”
‘‘Tena hāvuso, upamaṃ te karissāmi; upamāyapidhekacce viññū purisā bhāsitassa atthaṃ ājānanti. Seyyathāpi, āvuso, telappadīpassa jhāyato acciṃ paṭicca ābhā paññāyati, ābhaṃ paṭicca acci paññāyati; evameva kho, āvuso, āyu usmaṃ paṭicca tiṭṭhati, usmā āyuṃ paṭicca tiṭṭhatī’’ti.
457“贤友，那么，那些生命行蕴就是那些可被感受的法，还是生命行蕴是一回事，可被感受的法是另一回事呢？”“贤友，那些生命行蕴并不是那些可被感受的法。贤友，如果那些生命行蕴就是那些可被感受的法，那么，一位入想受灭定的比丘的出定就不会被认识到。贤友，正因为生命行蕴是一回事，可被感受的法是另一回事，所以入想受灭定的比丘的出定才得以被认识到。”
‘‘Teva nu kho, āvuso, āyusaṅkhārā, te vedaniyā dhammā udāhu aññe āyusaṅkhārā aññe vedaniyā dhammā’’ti? ‘‘Na kho , āvuso, teva āyusaṅkhārā te vedaniyā dhammā. Te ca hāvuso, āyusaṅkhārā abhaviṃsu te vedaniyā dhammā, na yidaṃ saññāvedayitanirodhaṃ samāpannassa bhikkhuno vuṭṭhānaṃ paññāyetha. Yasmā ca kho, āvuso, aññe āyusaṅkhārā aññe vedaniyā dhammā, tasmā saññāvedayitanirodhaṃ samāpannassa bhikkhuno vuṭṭhānaṃ paññāyatī’’ti.
55“朋友，当多少种法离开这个身体时，这身体就会被抛弃、被丢弃，躺在那里，就像一块无意识的木头一样呢？”
‘‘Yadā nu kho, āvuso, imaṃ kāyaṃ kati dhammā jahanti; athāyaṃ kāyo ujjhito avakkhitto seti, yathā kaṭṭhaṃ acetana’’nti?
56“朋友，当三种法离开这个身体——寿命、体温和识；这时，这身体就被抛弃、被丢弃，躺在那里，就像一块无意识的木头一样。”
‘‘Yadā kho, āvuso, imaṃ kāyaṃ tayo dhammā jahanti – āyu usmā ca viññāṇaṃ; athāyaṃ kāyo ujjhito avakkhitto seti, yathā kaṭṭhaṃ acetana’’nti.
57“朋友，那位已死去、命终的人，与那位已进入想受灭定的比丘，他们两者之间有什么差别呢？”
‘‘Yvāyaṃ, āvuso, mato kālaṅkato, yo cāyaṃ bhikkhu saññāvedayitanirodhaṃ samāpanno – imesaṃ kiṃ nānākaraṇa’’nti?
58“朋友，那位已死去、命终的人，他的身行已息灭、寂止，语行已息灭、寂止，心行已息灭、寂止，寿命耗尽，体温消散，诸根已破坏。而那位已进入想受灭定的比丘，他的身行也已息灭、寂止，语行也已息灭、寂止，心行也已息灭、寂止，但寿命未耗尽，体温未消散，诸根是明净的。朋友，那位已死去、命终的人，与那位已进入想受灭定的比丘，这就是他们之间的差别。”
‘‘Yvāyaṃ, āvuso, mato kālaṅkato tassa kāyasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā , vacīsaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, cittasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, āyu parikkhīṇo, usmā vūpasantā, indriyāni paribhinnāni. Yo cāyaṃ bhikkhu saññāvedayitanirodhaṃ samāpanno tassapi kāyasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, vacīsaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, cittasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, āyu na parikkhīṇo, usmā avūpasantā, indriyāni vippasannāni. Yvāyaṃ, āvuso, mato kālaṅkato, yo cāyaṃ bhikkhu saññāvedayitanirodhaṃ samāpanno – idaṃ nesaṃ nānākaraṇa’’nti.
458“那么，朋友，证入不苦不乐心解脱的缘有多少种呢？”
‘‘Kati panāvuso, paccayā adukkhamasukhāya cetovimuttiyā samāpattiyā’’ti?
60“朋友，证入不苦不乐心解脱的缘有四种。朋友，在此，比丘舍断乐、舍断苦，并在先前喜与忧消失之后，具足无苦无乐的、舍念清净的第四禅而住。朋友，这就是证入不苦不乐心解脱的四种缘。”
‘‘Cattāro kho, āvuso, paccayā adukkhamasukhāya cetovimuttiyā samāpattiyā. Idhāvuso, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassānaṃ atthaṅgamā adukkhamasukhaṃ upekkhāsatipārisuddhiṃ catutthaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ime kho, āvuso, cattāro paccayā adukkhamasukhāya cetovimuttiyā samāpattiyā’’ti.
61“朋友，那么，达到无相心解脱的入定有几个因缘呢？”
‘‘Kati panāvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā samāpattiyā’’ti?
62“朋友，达到无相心解脱的入定有两个因缘：即对一切相的不作意，以及对无相界的作意。朋友，这就是达到无相心解脱入定的两个因缘。”
‘‘Dve kho, āvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā samāpattiyā – sabbanimittānañca amanasikāro, animittāya ca dhātuyā manasikāro. Ime kho, āvuso, dve paccayā animittāya cetovimuttiyā samāpattiyā’’ti.
63“朋友，那么，保持无相心解脱的住定有几个因缘呢？”
‘‘Kati panāvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā ṭhitiyā’’ti?
64“朋友，保持无相心解脱的住定有三个因缘：即对一切相的不作意，对无相界的作意，以及事先的加行努力。朋友，这就是保持无相心解脱住定的三个因缘。”
‘‘Tayo kho, āvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā ṭhitiyā – sabbanimittānañca amanasikāro, animittāya ca dhātuyā manasikāro, pubbe ca abhisaṅkhāro. Ime kho, āvuso, tayo paccayā animittāya cetovimuttiyā ṭhitiyā’’ti.
65“朋友，那么，从无相心解脱中出定有几个因缘呢？”
‘‘Kati panāvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā vuṭṭhānāyā’’ti?
66“朋友，从无相心解脱中出定有两个因缘：即对一切相的作意，以及对无相界的不作意。朋友，这就是从无相心解脱中出定的两个因缘。”
‘‘Dve kho, āvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā vuṭṭhānāya – sabbanimittānañca manasikāro, animittāya ca dhātuyā amanasikāro. Ime kho, āvuso, dve paccayā animittāya cetovimuttiyā vuṭṭhānāyā’’ti.
459“朋友，这无量的心解脱、无所有的心解脱、空的心解脱，还有无相的心解脱——这些法是义理不同、文辞也不同呢，还是义理相同，仅仅是文辞有别？”
‘‘Yā cāyaṃ, āvuso, appamāṇā cetovimutti, yā ca ākiñcaññā cetovimutti, yā ca suññatā cetovimutti, yā ca animittā cetovimutti – ime dhammā nānātthā ceva nānābyañjanā ca udāhu ekatthā byañjanameva nāna’’nti?
68“朋友，这无量的心解脱、无所有的心解脱、空的心解脱，还有无相的心解脱——朋友，有一种解说，依据这一解说，这些法是义理不同、文辞也不同的；但朋友，也有另一种解说，依据那种解说，这些法是义理相同的，仅仅是文辞有别。”
‘‘Yā cāyaṃ, āvuso, appamāṇā cetovimutti, yā ca ākiñcaññā cetovimutti, yā ca suññatā cetovimutti, yā ca animittā cetovimutti – atthi kho, āvuso, pariyāyo yaṃ pariyāyaṃ āgamma ime dhammā nānātthā ceva nānābyañjanā ca; atthi ca kho, āvuso, pariyāyo yaṃ pariyāyaṃ āgamma ime dhammā ekatthā, byañjanameva nānaṃ’’.
69“那么，朋友，依据哪种解说，这些法是义理不同、文辞也不同的呢？”
‘‘Katamo cāvuso, pariyāyo yaṃ pariyāyaṃ āgamma ime dhammā nānātthā ceva nānābyañjanā ca’’?
70“朋友，这里，一位比丘以与慈俱行的心，遍满一个方向而住，同样地第二个方向，同样地第三个方向，同样地第四个方向。这样，向上、向下、横向，于一切处、于一切有情世界，他以与慈俱行的心——广大、崇高、无量、无怨恨、无恼害——遍满而住。以与悲俱行的心……以与喜俱行的心……以与舍俱行的心，遍满一个方向而住，同样地第二个方向，同样地第三个方向，同样地第四个方向。这样，向上、向下、横向，于一切处、于一切有情世界，他以与舍俱行的心——广大、崇高、无量、无怨恨、无恼害——遍满而住。朋友，这便叫做无量的心解脱。”
‘‘Idhāvuso, bhikkhu mettāsahagatena cetasā ekaṃ disaṃ pharitvā viharati, tathā dutiyaṃ, tathā tatiyaṃ, tathā catutthaṃ. Iti uddhamadho tiriyaṃ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṃ lokaṃ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā viharati. Karuṇāsahagatena cetasā…pe… muditāsahagatena cetasā… upekkhāsahagatena cetasā ekaṃ disaṃ pharitvā viharati, tathā dutiyaṃ, tathā tatiyaṃ, tathā catutthaṃ. Iti uddhamadho tiriyaṃ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṃ lokaṃ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyābajjhena pharitvā viharati. Ayaṃ vuccatāvuso, appamāṇā cetovimutti’’.
71“朋友，什么是无所有的心解脱呢？”
‘‘Katamā cāvuso, ākiñcaññā cetovimutti’’?
72“朋友，这里，一位比丘完全超越了识无边处，作意‘什么都没有’，便证入并安住于无所有处。朋友，这便叫做无所有的心解脱。”
‘‘Idhāvuso, bhikkhu sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma natthi kiñcīti ākiñcaññāyatanaṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccatāvuso, ākiñcaññā cetovimutti’’.
73“贤友，什么是空心解脱？”
‘‘Katamā cāvuso, suññatā cetovimutti’’?
74“贤友，在此，一位比丘到了山林里，或到了树底下，或到了空屋里，他这样反思：‘这是空于自我，或是空于属于自我的。’贤友，这就叫做空心解脱。”
‘‘Idhāvuso, bhikkhu araññagato vā rukkhamūlagato vā suññāgāragato vā iti paṭisañcikkhati – ‘suññamidaṃ attena vā attaniyena vā’ti. Ayaṃ vuccatāvuso, suññatā cetovimutti’’.
75“贤友，什么是无相心解脱？”
‘‘Katamā cāvuso, animittā cetovimutti’’?
76“贤友，在此，一位比丘通过不去关注一切相，进入并安住于无相的心定。贤友，这就叫做无相心解脱。贤友，根据这种解说途径，这些法是意义不同且文句不同的。”
‘‘Idhāvuso, bhikkhu sabbanimittānaṃ amanasikārā animittaṃ cetosamādhiṃ upasampajja viharati. Ayaṃ vuccatāvuso, animittā cetovimutti. Ayaṃ kho, āvuso, pariyāyo yaṃ pariyāyaṃ āgamma ime dhammā nānātthā ceva nānābyañjanā ca’’.
77“那么，贤友，根据哪种解说途径，这些法是意义相同而只是文句不同的呢？”
‘‘Katamo cāvuso, pariyāyo yaṃ pariyāyaṃ āgamma ime dhammā ekatthā byañjanameva nānaṃ’’?
78“贤友，贪是量的制造者，嗔是量的制造者，痴是量的制造者。这些，已被一位断尽烦恼的比丘所断除，从根切断，如同砍断的棕榈树桩，不复存在，未来不再生起。贤友，在那些无量的心解脱中，不动心解脱被宣称为它们中的最上者。而这个不动心解脱，是空于贪，空于嗔，空于痴的。贤友，贪是障碍物，嗔是障碍物，痴是障碍物。这些，已被一位断尽烦恼的比丘所断除，从根切断，如同砍断的棕榈树桩，不复存在，未来不再生起。贤友，在那些无所有的心解脱中，不动心解脱被宣称为它们中的最上者。而这个不动心解脱，是空于贪，空于嗔，空于痴的。贤友，贪是相的制造者，嗔是相的制造者，痴是相的制造者。这些，已被一位断尽烦恼的比丘所断除，从根切断，如同砍断的棕榈树桩，不复存在，未来不再生起。贤友，在那些无相的心解脱中，不动心解脱被宣称为它们中的最上者。而这个不动心解脱，是空于贪，空于嗔，空于痴的。贤友，根据这种解说途径，这些法是意义相同而只是文句不同的。”
‘‘Rāgo kho, āvuso, pamāṇakaraṇo, doso pamāṇakaraṇo, moho pamāṇakaraṇo. Te khīṇāsavassa bhikkhuno pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Yāvatā kho, āvuso, appamāṇā cetovimuttiyo, akuppā tāsaṃ cetovimutti aggamakkhāyati. Sā kho panākuppā cetovimutti suññā rāgena, suññā dosena, suññā mohena. Rāgo kho, āvuso, kiñcano, doso kiñcano, moho kiñcano. Te khīṇāsavassa bhikkhuno pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Yāvatā kho, āvuso, ākiñcaññā cetovimuttiyo, akuppā tāsaṃ cetovimutti aggamakkhāyati. Sā kho panākuppā cetovimutti suññā rāgena, suññā dosena , suññā mohena. Rāgo kho, āvuso, nimittakaraṇo, doso nimittakaraṇo, moho nimittakaraṇo. Te khīṇāsavassa bhikkhuno pahīnā ucchinnamūlā tālāvatthukatā anabhāvaṃkatā āyatiṃ anuppādadhammā. Yāvatā kho, āvuso, animittā cetovimuttiyo, akuppā tāsaṃ cetovimutti aggamakkhāyati. Sā kho panākuppā cetovimutti suññā rāgena, suññā dosena, suññā mohena. Ayaṃ kho, āvuso, pariyāyo yaṃ pariyāyaṃ āgamma ime dhammā ekatthā byañjanameva nāna’’nti.
79尊者舍利弗说了这些。尊者摩诃俱絺罗对尊者舍利弗所说的话内心感到满意与欢喜。
Idamavocāyasmā sāriputto. Attamano āyasmā mahākoṭṭhiko āyasmato sāriputtassa bhāsitaṃ abhinandīti.
80大韦达喇经完 第三
Mahāvedallasuttaṃ niṭṭhitaṃ tatiyaṃ.