4. 请求抉择论
14. 表白决断论
4. Viññattivinicchayakathā
2121.‘Viññatti’意为请求。于此有如是决断（《大分别·第八·342》）：为根本截断之事，不应请求男子；为‘请为助伴、为作务而给与男子’而请求，是允许的；请求男子应做的手工活计，即所谓‘男子所作之事’，也是允许的。因为手工活计并非某种实物，所以除了猎鹿者、捕鱼者等自己的本业之外，其余一切皆适宜。当被问‘尊者，您为何事而来？’时，无论问或不问，皆可请求；不因请求之缘而生过犯。然而，猎鹿者等不应被请求其本业，即使未明确说‘请给手工活计’，也不应请求。若如此请求，他们便会说‘善哉，尊者’，遣走比丘后，可能猎杀鹿等而带来。若明确限定而请求：‘寺中有事需做，请为此提供手工活计’，则是允许的。拿着犁、轭等工具去耕、种或割的人，即使是正忙于自己事务的农夫或其他人，请求其任何手工活计，都是允许的。若有人是食残食者，或其他任何无业、说无义语、躺卧睡眠而住者，对这样的人，即使不请求，也可随意令其做：‘喂，来做这个或那个’。
21.Viññattīti yācanā. Tatrāyaṃ vinicchayo (pārā. aṭṭha. 2.342) – mūlacchejjāya purisaṃ yācituṃ na vaṭṭati, ‘‘sahāyatthāya kammakaraṇatthāya purisaṃ dethā’’ti yācituṃ vaṭṭati, purisena kattabbaṃ hatthakammasaṅkhātaṃ purisattakaraṃ yācituṃ vaṭṭatiyeva. Hatthakammañhi kiñci vatthu na hoti, tasmā taṃ ṭhapetvā migaluddakamacchabandhanakādīnaṃ sakakammaṃ avasesaṃ sabbaṃ kappiyaṃ. ‘‘Kiṃ, bhante, āgatāttha kena kammenā’’ti pucchite vā apucchite vā yācituṃ vaṭṭati, viññattipaccayā doso natthi. Migaluddakādayo pana sakakammaṃ na yācitabbā, ‘‘hatthakammaṃ dethā’’ti aniyametvāpi na yācitabbā. Evaṃ yācitā hi te ‘‘sādhu, bhante’’ti bhikkhū uyyojetvā migepi māretvā āhareyyuṃ. Niyametvā pana ‘‘vihāre kiñci kattabbaṃ atthi, tattha hatthakammaṃ dethā’’ti yācitabbā, phālanaṅgalādīni upakaraṇāni gahetvā kasituṃ vā vapituṃ vā lāyituṃ vā gacchantaṃ sakakiccapasutampi kassakaṃ vā aññaṃ vā kiñci hatthakammaṃ yācituṃ vaṭṭateva. Yo pana vighāsādo vā añño vā koci nikkammo niratthakakathaṃ kathento niddāyanto vā viharati, evarūpaṃ ayācitvāpi ‘‘ehi re idaṃ vā idaṃ vā karohī’’ti yadicchakaṃ kārāpetuṃ vaṭṭati.
2为阐明手工活计一切皆适宜的道理，他们讲述此理：若比丘想建造殿堂，为柱子之事前往石匠的作坊，应说：‘居士，得到手工活计是允许的。’‘需要做什么，尊者？’‘请取出石柱给予。’若他们取出后给予，或将自己已取出放置的石柱给予，皆允许。若他们说：‘尊者，我们无暇做手工活计，请另找人取出，我们会给出工钱。’则可令人取出后说：‘请给出取出石柱之人的工钱。’依此方法，为殿堂木材之事，可往木匠处；为砖之事，往制砖匠处；为覆盖之事，往盖屋匠处；为彩绘之事，往画师处——凡有所需，为彼等所需，往彼等诸工匠处请求手工活计，皆是允许的。且依请求手工活计的方式，即使是通过根本截断或给予饭食工钱所得的一切，皆可接受。若令人从林野运来，则应运来一切无主之物。
Hatthakammassa pana sabbakappiyabhāvadīpanatthaṃ imaṃ nayaṃ kathenti. Sace hi bhikkhu pāsādaṃ kāretukāmo hoti, thambhatthāya pāsāṇakoṭṭakānaṃ gharaṃ gantvā vattabbaṃ ‘‘hatthakammaṃ laddhuṃ vaṭṭati upāsakā’’ti. ‘‘Kiṃ kātabbaṃ, bhante’’ti? ‘‘Pāsāṇatthambhā uddharitvā dātabbā’’ti. Sace te uddharitvā vā denti, uddharitvā nikkhitte attano thambhe vā denti, vaṭṭati. Athāpi vadanti ‘‘amhākaṃ, bhante, hatthakammaṃ kātuṃ khaṇo natthi, aññaṃ uddharāpetha, tassa mūlaṃ dassāmā’’ti, uddharāpetvā ‘‘pāsāṇatthambhe uddhaṭamanussānaṃ mūlaṃ dethā’’ti vattuṃ vaṭṭati. Eteneva upāyena pāsādadārūnaṃ atthāya vaḍḍhakīnaṃ santikaṃ, iṭṭhakatthāya iṭṭhakavaḍḍhakīnaṃ, chadanatthāya gehacchādakānaṃ, cittakammatthāya cittakārānanti yena yena attho hoti, tassa tassa atthāya tesaṃ tesaṃ sippakārakānaṃ santikaṃ gantvā hatthakammaṃ yācituṃ vaṭṭati, hatthakammayācanavasena ca mūlacchejjāya vā bhattavetanānuppadānena vā laddhampi sabbaṃ gahetuṃ vaṭṭati. Araññato āharāpentena ca sabbaṃ anajjhāvutthakaṃ āharāpetabbaṃ.
2222. 不仅为建造殿堂，若想令人制作床、凳、钵、滤水囊、扇柄、衣等，得到木、金属、线等后，前往彼等工匠处，依前述之理请求手工活计。且依请求手工活计的方式，即使是通过根本截断或给予饭食工钱所得的一切，皆应接受。若他们不愿制作，而期望饭食工钱，则不应给予不适宜的货币等；依乞食行仪，寻得米等给予，是允许的。以手工活计的方式令人制钵，并同样令人烧制后，为给新烧制的钵涂擦油，进入村内时，应作意‘为乞食而来’，当粥或饭被带来时，应用手盖住钵。若优婆夷问：‘尊者，怎么了？’应说：‘钵是新烧制的，需要涂擦油。’若她说：‘给我吧，尊者。’取钵以油涂擦后，盛满粥或饭而给予，这不称为请求，可以接受。
22. Na kevalañca pāsādaṃ kāretukāmena, mañcapīṭhapattaparissāvanadhamakaraṇacīvarādīni kārāpetukāmenapi dārulohasuttādīni labhitvā te te sippakārake upasaṅkamitvā vuttanayeneva hatthakammaṃ yācitabbaṃ. Hatthakammayācanavasena ca mūlacchejjāya vā bhattavetanānuppadānena vā laddhampi sabbaṃ gahetabbaṃ. Sace pana kātuṃ na icchanti, bhattavetanaṃ paccāsīsanti, akappiyakahāpaṇādi na dātabbaṃ, bhikkhācāravattena taṇḍulādīni pariyesitvā dātuṃ vaṭṭati. Hatthakammavasena pattaṃ kāretvā tatheva pācetvā navapakkassa pattassa puñchanatelatthāya antogāmaṃ paviṭṭhena ‘‘bhikkhāya āgato’’ti sallakkhetvā yāguyā vā bhatte vā ānīte hatthena patto pidhātabbo. Sace upāsikā ‘‘kiṃ, bhante’’ti pucchati, ‘‘navapakko patto, puñchanatelena attho’’ti vattabbaṃ. Sace sā ‘‘dehi, bhante’’ti pattaṃ gahetvā telena puñchitvā yāguyā vā bhattassa vā pūretvā deti, viññatti nāma na hoti, gahetuṃ vaṭṭati.
2323. 比丘们清晨乞食后，前往座堂，不见座位而站立。若在那里，居士们见到比丘站立，自己便令人取来座位，比丘坐下后，离去时应告知后离去；即使未告知而离去，若有遗失，不负赔偿责任；但告知后离去是仪规。若比丘们说‘请取座位来’，而座位被取来，则必须告知后离去；若未告知而离去，则有违仪规，且若有遗失，须负赔偿责任。对于敷具、毯子等，也是如此。
23. Bhikkhū pageva piṇḍāya caritvā āsanasālaṃ gantvā āsanaṃ apassantā tiṭṭhanti. Tatra ce upāsakā bhikkhū ṭhite disvā sayameva āsanāni āharāpenti, nisīditvā gacchantehi āpucchitvā gantabbaṃ, anāpucchā gatānampi naṭṭhaṃ gīvā na hoti, āpucchitvā gamanaṃ pana vattaṃ. Sace bhikkhūhi ‘‘āsanāni āharathā’’ti vuttehi āhaṭāni honti, āpucchitvāva gantabbaṃ, anāpucchā gatānaṃ vattabhedo ca naṭṭhañca gīvā. Attharaṇakojavakādīsupi eseva nayo.
5若苍蝇众多，应说‘请取苍蝇扇来’；若他们取来楝树枝等，应令人作净后接受。座堂中水器空时，不应说‘拿扇柄来’。因为将扇柄放入空器可能会打破它；但可说‘去河或池取水来’，绝不应说‘从家里取来’，也不应使用已取来的水。在座堂或林野中用餐时，若令人取来那里生长的、无主的、任何适合作为额外食物的叶或果，若正在做任何活计时令人取来，依手工活计的方式令人取来后使用，是允许的。然而，不应令无惭的比丘或沙弥做手工活计。以上是男子所作之事之理。
Makkhikā bahukā honti, ‘‘makkhikabījaniṃ āharathā’’ti vattabbaṃ, pucimandasākhādīni āharanti, kappiyaṃ kārāpetvā paṭiggahetabbāni. Āsanasālāyaṃ udakabhājanaṃ rittaṃ hoti, ‘‘dhamakaraṇaṃ gaṇhāhī’’ti na vattabbaṃ. Dhamakaraṇañhi rittabhājane pakkhipanto bhindeyya, ‘‘nadiṃ vā taḷākaṃ vā gantvā udakaṃ āharā’’ti pana vattuṃ vaṭṭati, ‘‘gehato āharā’’ti neva vattuṃ vaṭṭati, na āhaṭaṃ paribhuñjituṃ. Āsanasālāya vā araññe vā bhattakiccaṃ karontehi tattha jātakaṃ anajjhāvutthakaṃ yaṃ kiñci uttaribhaṅgārahaṃ pattaṃ vā phalaṃ vā sace kiñci kammaṃ karontaṃ āharāpeti, hatthakammavasena āharāpetvā paribhuñjituṃ vaṭṭati, alajjīhi pana bhikkhūhi vā sāmaṇerehi vā hatthakammaṃ na kāretabbaṃ. Ayaṃ tāva purisattakare nayo.
2424. 然而，不得从非亲属、未邀请之处让人拿来公牛，若让人拿来则犯恶作。即使从亲属、已邀请之处，也不得为了断根（永久占有）而乞求；以暂时使用的方式，在任何处都是允许的。如此让人拿来的公牛，应加以保护、照料，并让物主收回。如果它的脚或角破损或丢失，若物主接受（赔偿），这固然好；若物主不接受，则（比丘）有责任（赔偿）。如果说“我们就给你们了”，则不应接受。如果说“我们给寺院”，则应说：“请告知净人以便照料。”
24. Goṇaṃ pana aññātakaappavāritaṭṭhānato āharāpetuṃ na vaṭṭati, āharāpentassa dukkaṭaṃ. Ñātakapavāritaṭṭhānatopi mūlacchejjāya yācituṃ na vaṭṭati, tāvakālikanayena sabbattha vaṭṭati. Evaṃ āharāpitañca goṇaṃ rakkhitvā jaggitvā sāmikā paṭicchāpetabbā. Sacassa pādo vā siṅgaṃ vā bhijjati vā nassati vā, sāmikā ce sampaṭicchanti, iccetaṃ kusalaṃ. No ce sampaṭicchanti, gīvā hoti. Sace ‘‘tumhākaṃyeva demā’’ti vadanti, na sampaṭicchitabbaṃ. ‘‘Vihārassa demā’’ti vutte pana ‘‘ārāmikānaṃ ācikkhatha jagganatthāyā’’ti vattabbā.
2525. “请给车”一语，也不得对非亲属、未邀请者说，这即是乞求，犯恶作。然而，在亲属、已邀请之处是允许的，暂时使用也是允许的，但用完后应归还。如果轮辋等损坏，应修复原状后归还；若丢失，则有责任（赔偿）。若对方说“我们就给你们了”，名为木制品的车是可以接受的。此法同样适用于斧、锛、锄、镐、凿等以及藤条等他人所有之物。唯有在相当于重物（garubhaṇḍa）价值的藤条等物上才构成乞求，低于此则不构成。
25. ‘‘Sakaṭaṃ dethā’’tipi aññātakaappavārite vattuṃ na vaṭṭati, viññatti eva hoti, dukkaṭaṃ āpajjati. Ñātakapavāritaṭṭhāne pana vaṭṭati, tāvakālikaṃ vaṭṭati, kammaṃ pana katvā puna dātabbaṃ. Sace nemiādīni bhijjanti, pākatikāni katvā dātabbaṃ, naṭṭhe gīvā hoti. ‘‘Tumhākameva demā’’ti vutte dārubhaṇḍaṃ nāma sampaṭicchituṃ vaṭṭati. Esa nayo vāsipharasukuṭhārīkudālanikhādanesu valliādīsu ca parapariggahitesu. Garubhaṇḍappahonakesuyeva valliādīsu viññatti hoti, na tato oraṃ.
2626. 然而，对于无人居住之处，任何物品都可以让人拿来。因为所谓“乞求”，唯指在有守护、有保管之处。在两种资具（饮食、衣服）上，乞求完全不被允许。在住所资具上，仅仅“拿来、给”这样的直接乞求是不允许的，而间接说、暗示、示意行为则是允许的。其中，若有人想要布萨堂、食堂或其他任何住所，说“在此处建造这样的住所是合适的”、“恰当的”、“相宜的”等类似言语，名为间接说。说“居士们，你们住在哪里？”“在殿堂，尊者。”“居士们，难道比丘们不能有殿堂吗？”如此等言语，名为暗示。见到人后拉绳子、让人钉桩，当被问“这是什么，尊者？”时回答“我们将在这里建住所”，如此等行为，名为示意。在病患资具上，即使直接乞求也是允许的，更不用说间接说等了。
26. Anajjhāvutthakaṃ pana yaṃ kiñci āharāpetuṃ vaṭṭati. Rakkhitagopitaṭṭhāneyeva hi viññatti nāma vuccati. Sā dvīsu paccayesu sabbena sabbaṃ na vaṭṭati. Senāsanapaccaye pana ‘‘āhara dehī’’ti viññattimattameva na vaṭṭati, parikathobhāsanimittakammāni vaṭṭanti. Tattha uposathāgāraṃ vā bhojanasālaṃ vā aññaṃ vā kiñci senāsanaṃ icchato ‘‘imasmiṃ vata okāse evarūpaṃ senāsanaṃ kātuṃ vaṭṭatī’’ti vā ‘‘yutta’’nti vā ‘‘anurūpa’’nti vātiādinā nayena vacanaṃ parikathā nāma. Upāsakā tumhe kuhiṃ vasathāti. Pāsāde, bhanteti. ‘‘Kiṃ bhikkhūnaṃ pana upāsakā pāsādo na vaṭṭatī’’ti evamādivacanaṃ obhāso nāma. Manusse disvā rajjuṃ pasāreti, khīle ākoṭāpeti, ‘‘kiṃ idaṃ, bhante’’ti vutte ‘‘idha āvāsaṃ karissāmā’’ti evamādikaraṇaṃ pana nimittakammaṃ nāma. Gilānapaccaye pana viññattipi vaṭṭati, pageva parikathādīni.
10如是，于《经外律决择集》中
Iti pāḷimuttakavinayavinicchayasaṅgahe
11乞求决择论已毕。
Viññattivinicchayakathā samattā.