5. 应巴底德萨尼篇(比丘尼分别)
5. 应巴底德萨尼篇(比丘尼分别)
5. Pāṭidesanīyakaṇḍaṃ (bhikkhunīvibhaṅgo)
11. 第一应巴底德萨尼学处
1. Paṭhamapāṭidesanīyasikkhāpadaṃ
2诸具寿尼，这八应巴底德萨尼
Ime kho panāyyāyo aṭṭha pāṭidesanīyā
3法来诵说
Dhammā uddesaṃ āgacchanti.
1228那时候，佛世尊正在舍卫城的祇树给孤独园里住着。而就在那时候，六群比丘尼向人请求了熟酥之后拿来吃。在家人看到了，就非难、呵责、讥嫌起来：“这些比丘尼怎么可以请求熟酥来吃呢！谁还会觉得丰盛的食物不可意？谁还会觉得美味的东西不好吃呢？”那些少欲的比丘尼们听到了这些在家人非难、呵责、讥嫌的话。她们也非难、呵责、讥嫌说：“六群比丘尼怎么可以请求熟酥来吃呢！”……“比丘们，六群比丘尼真的向人请求了熟酥来吃吗？”“是真的，世尊。”佛世尊呵责了她们……“比丘们，六群比丘尼怎么可以请求熟酥来吃呢！比丘们，这既不能让没有信心的人生起信心……比丘们，你们这些比丘尼应该这样诵出这条学处——
Tena samayena buddho bhagavā sāvatthiyaṃ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Tena kho pana samayena chabbaggiyā bhikkhuniyo sappiṃ viññāpetvā bhuñjanti. Manussā ujjhāyanti khiyyanti vipācenti – ‘‘kathañhi nāma bhikkhuniyo sappiṃ viññāpetvā bhuñjissanti! Kassa sampannaṃ na manāpaṃ, kassa sāduṃ na ruccatī’’ti! Assosuṃ kho bhikkhuniyo tesaṃ manussānaṃ ujjhāyantānaṃ khiyyantānaṃ vipācentānaṃ. Yā tā bhikkhuniyo appicchā…pe… tā ujjhāyanti khiyyanti vipācenti – ‘‘kathañhi nāma chabbaggiyā bhikkhuniyo sappiṃ viññāpetvā bhuñjissantī’’ti…pe… saccaṃ kira, bhikkhave, chabbaggiyā, bhikkhuniyo sappiṃ viññāpetvā bhuñjantīti? ‘‘Saccaṃ, bhagavā’’ti. Vigarahi buddho bhagavā…pe… kathañhi nāma, bhikkhave, chabbaggiyā bhikkhuniyo sappiṃ viññāpetvā bhuñjissanti! Netaṃ, bhikkhave, appasannānaṃ vā pasādāya…pe… evañca pana, bhikkhave, bhikkhuniyo imaṃ sikkhāpadaṃ uddisantu –
2——接下来是学处的条文。
ti.
3就这样，世尊为比丘尼们制定了这条学处。
Evañcidaṃ bhagavatā bhikkhunīnaṃ sikkhāpadaṃ paññattaṃ hoti.
1229而就在那时候，有一些比丘尼生病了。那些探病的比丘尼，对生病的比丘尼们这样问道：“圣尼，您身体还能忍耐吗？还能过得去吗？”“圣尼，以前我们会请求熟酥来吃，靠着那个，我们感到安乐；而现在，因为想到‘世尊禁止了’，我们心里有疑虑，不敢去请求，因为这个，我们感到不安乐。”……她们把这件事禀告了世尊……“比丘们，我允许生病的比丘尼请求了熟酥之后来吃。比丘们，你们这些比丘尼应该这样诵出这条学处——
Tena kho pana samayena bhikkhuniyo gilānā honti. Gilānapucchikā bhikkhuniyo gilānā bhikkhuniyo etadavocuṃ – ‘‘kacci, ayye, khamanīyaṃ, kacci yāpanīya’’nti? ‘‘Pubbe mayaṃ, ayye, sappiṃ viññāpetvā bhuñjāma, tena no phāsu hoti; idāni pana ‘‘bhagavatā paṭikkhitta’’nti kukkuccāyantā na viññāpema, tena no na phāsu hotī’’ti…pe… bhagavato etamatthaṃ ārocesuṃ…pe… anujānāmi, bhikkhave, gilānāya bhikkhuniyā sappiṃ viññāpetvā bhuñjituṃ . Evañca pana, bhikkhave, bhikkhuniyo imaṃ sikkhāpadaṃ uddisantu –
1230——接下来是经过开许后，调整了表述的学处条文。
ti.
1231“比丘尼”的意思，在经中说，指的是乞食者……（中略）……在这里指的就是这类人。
ti yā yādisā…pe… ti…pe… ayaṃ imasmiṃ atthe adhippetā bhikkhunīti.
7“有病者”的意思，经文里说，指的是离开了熟酥，就感到不安乐的那种状态。
nāma yassā vinā sappinā phāsu hoti.
8“无病者”的意思，经文里说，指的是离开了熟酥，仍然感到安乐的那种状态。
nāma yassā vinā sappinā na phāsu hoti.
9就是黄牛熟酥、山羊熟酥、水牛熟酥，凡是那些允许吃其肉的动物，它们的熟酥都可以。
nāma gosappi vā ajikāsappi vā mahiṃsasappi vā. Yesaṃ maṃsaṃ kappati tesaṃ sappi.
10无病者为了自己的利益而请求，在开口索求的当下，犯恶作。拿到手时，心里想着“我要吃这个”而接受下来，犯恶作。每吞咽一口，犯一个应悔过。
Agilānā attano atthāya viññāpeti, payoge dukkaṭaṃ. Paṭilābhena ‘‘bhuñjissāmī’’ti paṭiggaṇhāti, āpatti dukkaṭassa. Ajjhohāre ajjhohāre āpatti pāṭidesanīyassa.
1232无病者，心里也确定自己是无病的，去请求熟酥来吃，犯应悔过。无病者，心里有疑惑，去请求熟酥来吃，犯应悔过。无病者，心里却误以为自己有病，去请求熟酥来吃，犯应悔过。
Agilānā agilānasaññā sappiṃ viññāpetvā bhuñjati, āpatti pāṭidesanīyassa. Agilānā vematikā sappiṃ viññāpetvā bhuñjati, āpatti pāṭidesanīyassa. Agilānā gilānasaññā sappiṃ viññāpetvā bhuñjati, āpatti pāṭidesanīyassa.
12有病者，心里却误以为自己无病，去请求，犯恶作。有病者，心里有疑惑，去请求，犯恶作。有病者，心里也确定自己是有病的，去请求，不犯。
Gilānā agilānasaññā, āpatti dukkaṭassa. Gilānā vematikā, āpatti dukkaṭassa. Gilānā gilānasaññā, anāpatti.
1233不犯的情况是：有病者；先前有病时请求了，病好之后吃剩下的；吃有病者剩下的；从亲属那里；从发出邀请者那里；为了别人而请求；用自己合法的财物换来的；精神失常者；最初犯戒者。
Anāpatti gilānāya, gilānā hutvā viññāpetvā agilānā bhuñjati, gilānāya sesakaṃ bhuñjati, ñātakānaṃ pavāritānaṃ, aññassatthāya, attano dhanena, ummattikāya, ādikammikāyāti.
17第一应巴底德萨尼学处完
Paṭhamapāṭidesanīyasikkhāpadaṃ niṭṭhitaṃ.
182. 第二等应巴底德萨尼学处
2. Dutiyādipāṭidesanīyasikkhāpadāni
1234那时，佛世尊正住在舍卫城的祇树给孤独园。就在那时，六群比丘尼向人请求了油来吃……请求了蜜来吃……请求了糖来吃……请求了鱼来吃……请求了肉来吃……请求了牛奶来吃……请求了酸奶来吃。人们对此非难、呵责、批评说：“这些比丘尼怎么可以请求酸奶来吃呢！对谁来说，得到的不是称心的？对谁来说，美味是不合意的？”一些比丘尼听到了那些人们的非难、呵责和批评。那些少欲的比丘尼……也都非难、呵责、批评说：“六群比丘尼怎么可以请求酸奶来吃呢？”……世尊问：“比丘们，六群比丘尼真的请求了酸奶来吃吗？”“是真的，世尊。”佛世尊呵责了她们……然后说：“比丘们，六群比丘尼怎么可以请求酸奶来吃呢！比丘们，这不能让那些没有生起信心的人生起信心……比丘们，你们应当这样诵持这条学处——
Tena samayena buddho bhagavā sāvatthiyaṃ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Tena kho pana samayena chabbaggiyā bhikkhuniyo telaṃ viññāpetvā bhuñjanti…pe… madhuṃ viññāpetvā bhuñjanti…pe… phāṇitaṃ viññāpetvā bhuñjanti…pe… macchaṃ viññāpetvā bhuñjanti…pe… maṃsaṃ viññāpetvā bhuñjanti…pe… khīraṃ viññāpetvā bhuñjanti…pe… dadhiṃ viññāpetvā bhuñjanti. Manussā ujjhāyanti khiyyanti vipācenti – ‘‘kathañhi nāma bhikkhuniyo dadhiṃ viññāpetvā bhuñjissanti! Kassa sampannaṃ na manāpaṃ, kassa sāduṃ na ruccatī’’ti! Assosuṃ kho bhikkhuniyo tesaṃ manussānaṃ ujjhāyantānaṃ khiyyantānaṃ vipācentānaṃ. Yā tā bhikkhuniyo appicchā…pe… tā ujjhāyanti khiyyanti vipācenti – ‘‘kathañhi nāma chabbaggiyā bhikkhuniyo dadhiṃ viññāpetvā bhuñjissantī’’ti…pe… saccaṃ kira, bhikkhave, chabbaggiyā bhikkhuniyo dadhiṃ viññāpetvā bhuñjantīti? ‘‘Saccaṃ, bhagavā’’ti. Vigarahi buddho bhagavā…pe… kathañhi nāma, bhikkhave, chabbaggiyā bhikkhuniyo dadhiṃ viññāpetvā bhuñjissanti! Netaṃ, bhikkhave, appasannānaṃ vā pasādāya…pe… evañca pana bhikkhave, bhikkhuniyo imaṃ sikkhāpadaṃ uddisantu –
15以此方式。
ti.
16这样，世尊便为比丘尼们制定了这条学处。
Evañcidaṃ bhagavatā bhikkhunīnaṃ sikkhāpadaṃ paññattaṃ hoti.
1235那时，有些比丘尼生病了。探病比丘尼们对病比丘尼们说：“圣尼，您能忍受吗？您过得去吗？”“圣尼，以前我们讨要酸奶后食用，因此我们安乐。但现在‘被世尊禁止了’，我们心存疑虑，不敢讨要，因此我们不安乐。”……比丘尼们将此事禀告世尊……“比丘们，我允许生病的比丘尼讨要酸奶后食用。再者，比丘们，比丘尼们应这样诵此学处——
Tena kho pana samayena bhikkhuniyo gilānā honti. Gilānapucchikā bhikkhuniyo gilānā bhikkhuniyo etadavocuṃ – ‘‘kacci, ayye, khamanīyaṃ, kacci yāpanīya’’nti? ‘‘Pubbe mayaṃ, ayye, dadhiṃ viññāpetvā bhuñjimhā, tena no phāsu hoti, idāni pana ‘‘bhagavatā paṭikkhitta’’nti kukkuccāyantā na viññāpema, tena no na phāsu hotī’’ti…pe… bhagavato etamatthaṃ ārocesuṃ…pe… anujānāmi, bhikkhave, gilānāya bhikkhuniyā dadhiṃ viññāpetvā bhuñjituṃ. Evañca pana, bhikkhave, bhikkhuniyo imaṃ sikkhāpadaṃ uddisantu –
1236ti.
ti.
1237凡是任何……在此义中所指的比丘尼。
ti yā yādisā…pe… ti…pe… ayaṃ imasmiṃ atthe adhippetā bhikkhunīti.
20名为没有酸奶就不安乐者。
nāma yassā vinā dadhinā phāsu hoti.
21名为没有酸奶就不舒服的。
nāma yassā vinā dadhinā na phāsu hoti.
22名为胡麻油、芥子油、蜂蜜油、蓖麻油、脂肪油。
nāma tilatelaṃ sāsapatelaṃ madhukatelaṃ eraṇḍatelaṃ vasātelaṃ.
23名为蜜蜂蜜。名为从甘蔗生出的。名为被称为水的。名为那些肉是许可的(动物)的肉。名为牛奶或山羊奶或水牛奶或那些肉是许可的(动物)的奶。名为那些同样的酸奶。
nāma makkhikāmadhu. nāma ucchumhā nibbattaṃ. nāma odako vuccati. nāma yesaṃ maṃsaṃ kappati tesaṃ maṃsaṃ. nāma gokhīraṃ vā ajikākhīraṃ vā mahiṃsakhīraṃ vā yesaṃ maṃsaṃ kappati tesaṃ khīraṃ. nāma tesaññeva dadhi.
24无病者为自己的利益而请求，在努力中(犯)恶作。以「得到后我将食用」而接受，犯恶作罪。在每一吞咽，犯应巴底德萨尼罪。
Agilānā attano atthāya viññāpeti, payoge dukkaṭaṃ. Paṭilābhena bhuñjissāmīti paṭiggaṇhāti, āpatti dukkaṭassa. Ajjhohāre ajjhohāre āpatti pāṭidesanīyassa.
1238无病的人，心里想自己无病，向人请求酸奶来吃，犯应悔过。
无病的人，对自身有无病感到疑惑，向人请求酸奶来吃，犯应悔过。
无病的人，心里想自己有病，向人请求酸奶来吃，犯应悔过。
Agilānā agilānasaññā dadhiṃ viññāpetvā bhuñjati, āpatti pāṭidesanīyassa . Agilānā vematikā dadhiṃ viññāpetvā bhuñjati, āpatti pāṭidesanīyassa. Agilānā gilānasaññā dadhiṃ viññāpetvā bhuñjati, āpatti pāṭidesanīyassa.
26有病的人，心里想自己无病，犯恶作。
有病的人，对自身有无病感到疑惑，犯恶作。
有病的人，心里想自己有病，不犯。
Gilānā agilānasaññā, āpatti dukkaṭassa. Gilānā vematikā, āpatti dukkaṭassa. Gilānā gilānasaññā anāpatti.
1239不犯的情况：有病的人；先前有病而请求，后来病好了才吃；有病的人吃剩余的部分；从亲戚、或曾主动邀请自己的人那里得到；为了别人才请求；用自己财物换来；疯癫失控的人；最初开始实行此学处的人。
Anāpatti gilānāya, gilānā hutvā viññāpetvā agilānā bhuñjati, gilānāya sesakaṃ bhuñjati, ñātakānaṃ pavāritānaṃ, aññassatthāya, attano dhanena, ummattikāya, ādikammikāyāti.
33第八应巴底德萨尼学处完
Aṭṭhamapāṭidesanīyasikkhāpadaṃ niṭṭhitaṃ.
28诸位圣尼，这八条应悔过法已经诵出。在此我请问诸位圣尼：“你们在这些方面是否完全清净？” 第二遍我再问：“你们是否完全清净？” 第三遍我又问：“你们是否完全清净？” 诸位圣尼在这些方面完全清净，所以默然不语。我这样把它记住。
Uddiṭṭhā kho, ayyāyo, aṭṭha pāṭidesanīyā dhammā. Tatthāyyāyo pucchāmi – ‘‘kaccittha parisuddhā’’? Dutiyampi pucchāmi – ‘‘kaccittha parisuddhā’’? Tatiyampi pucchāmi – ‘‘kaccittha parisuddhā’’? Parisuddhetthāyyāyo, tasmā tuṇhī, evametaṃ dhārayāmīti.
35比丘尼分别应巴底德萨尼篇完
Bhikkhunivibhaṅge pāṭidesanīyakaṇḍaṃ niṭṭhitaṃ.