6. 药篇义注
16. 药犍度
6. Bhesajjakkhandhakaṃ
2五种药等之论
Pañcabhesajjādikathā
260260. 在药犍度中——“因秋季之病”指在秋季生起的胆汁病。因为在那时，他们既被雨水淋湿，又踩踏泥泞，间或烈日也很猛烈，因此他们的胆汁滞留在腹内。“应能滋养”指应能达成滋养的作用。
260. Bhesajjakkhandhake – sāradikena ābādhenāti saradakāle uppannena pittābādhena, tasmiñhi kāle vassodakenapi tementi, kaddamampi maddanti, antarantarā ātapopi kharo hoti, tena tesaṃ pittaṃ koṭṭhabbhantaragataṃ hoti. Āhāratthañca phareyyāti āhāratthaṃ sādheyya.
261261. “不能覆盖”指不能消化，不能平息风病。“油腻的”指滋润的。“以食覆盖”指因厌食而覆盖食物。
261.Nacchādentīti na jiranti, na vātarogaṃ paṭippassambhetuṃ sakkonti. Senesitānīti siniddhāni. Bhattācchādakenāti bhattaṃ arocikena.
262262. 对于“丢弃”等词的解释，应依《舍堕篇》注释中所说的方法来理解。“适时接受”等，指在正午未过时接受、煮、过滤后食用。“以油的使用而使用”指以七日药油的使用方式来使用。
262.Acchavasantiādīsu nissaggiyavaṇṇanāyaṃ vuttanayeneva vinicchayo veditabbo. Kāle paṭiggahitantiādīsu majjhanhike avītivatte paṭiggahetvā pacitvā parissāvetvā cāti attho. Telaparibhogenaparibhuñjitunti sattāhakālikatelaparibhogena paribhuñjituṃ.
263263. 关于根药等的判别，也已在《小品注释》中说过。因此，这里只注释先前未曾说明之处。“白菖蒲”指白菖蒲。“研石与研杵”指研磨石板与研磨杵。“藤蔓类”指一种藤本植物。“苦楝”指苦楝树。“阿魏、阿魏胶、阿魏荚”皆属阿魏类。“紫胶、紫胶片、紫胶叶”皆属紫胶类。
263.Mūlabhesajjādi vinicchayopi khuddakavaṇṇanāyaṃ vuttoyeva. Tasmā idha yaṃ yaṃ pubbe avuttaṃ taṃ tadeva vaṇṇayissāma. Vacattanti setavacaṃ. Nisadaṃ nisadapotakanti pisanasilā ca pisanapoto ca. Phaggavanti latājāti. Nattamālanti karañjaṃ. Hiṅguhiṅgujatuhiṅgusipāṭikā hiṅgujātiyoyeva. Takatakapattitakapaṇṇiyo lākhājātiyo.
5“海盐”指在海边如沙般堆积的盐。“黑盐”指普通盐。“辛德瓦盐”指在山上生成的白色盐。“涌出盐”指从地面如芽般涌出的盐。“胆汁盐”指与各种成分一起煮成的盐，呈红色。
Sāmuddanti samuddatīre vālukā viya santiṭṭhati. Kāḷaloṇanti pakatiloṇaṃ. Sindhavanti setavaṇṇaṃ pabbate uṭṭhahati. Ubbhidanti bhūmito aṅkuraṃ uṭṭhahati. Bilanti dabbasambhārehi saddhiṃ pacitaṃ, taṃ rattavaṇṇaṃ.
264-6264-6. “身体有恶臭”指某些如马等的身体有体臭，对于此，一切如合欢、红花等粉末或香粉都适用。“粪”指牛粪。“染衣残渣”指染衣的残渣。即使将普通粉末捣碎后用水调湿沐浴也是可以的；这也归入染衣残渣的范畴。
264-6.Kāyo vā duggandhoti kassaci assādīnaṃ viya kāyagandho hoti, tassāpi sirīsakosumbādicuṇṇāni vā gandhacuṇṇāni vā sabbāni vaṭṭanti. Chakaṇanti gomayaṃ. Rajananippakkanti rajanakasaṭaṃ. Pākatikacuṇṇampi koṭṭetvā udakena temetvā nhāyituṃ vaṭṭati; etampi rajananippakkasaṅkhepameva gacchati.
7“他吃了生肉，喝了生血”并非指那位比丘吃了、喝了，而是非人吃了、喝了之后离去，因此说：“他的非人病平息了。”
Āmakamaṃsañcakhādi āmakalohitañca pivīti na taṃ bhikkhu khādi na pivi, amanusso khāditvā ca pivitvā ca pakkanto, tena vuttaṃ – ‘‘tassa so amanussikābādho paṭippassambhī’’ti.
8“眼药”是总称。“黑眼药”是一种眼药。“味眼药”由各种成分制成。“流眼药”指在河流等中产生的眼药。“黄赭石”名为金赭石。“灯烟”指从灯芯上取下的烟灰。“眼药研磨物”指应与眼药一起研磨的物品，没有任何东西不能作为眼药研磨物。“檀香”指红檀等任何种类。“零陵香”等是众所周知的，其他如青莲花等也适用。
Añjananti sabbasaṅgāhikavacanametaṃ. Kāḷñjananti ekā añjanajāti. Rasañjanaṃ nānāsambhārehi kataṃ. Sotañjananti nadīsotādīsu uppajjanakaṃ añjanaṃ. Geruko nāma suvaṇṇageruko. Kapallanti dīpasikhato gahitamasi. Añjanūpapiṃsanehīti añjanena saddhiṃ ekato piṃsitabbehi, na hi kiñci aññanūpapiṃsanaṃ na vaṭṭati. Candananti lohitacandanādikaṃ yaṃkiñci. Tagarādīni pākaṭāni, aññānipi nīluppalādīni vaṭṭantiyeva.
9“骨制”指除人骨外的其余骨制成。“牙制”指象牙等所有牙制成。“角制”也没有不许可的，竹制等则完全许可。“置签处”指放置签的带孔小棍或小袋，我允许。“肩挂”指眼药袋的肩挂带。“双鼻管”指用两根等长的管做成的单个鼻管。
Aṭṭhimayanti manussaṭṭhiṃ ṭhapetvā avasesaaṭṭhimayaṃ. Dantamayanti hatthidantādisabbadantamayaṃ. Visāṇamayepi akappiyaṃ nāma natthi, naḷamayādayo ekantakappiyāyeva. Salākaṭṭhāniyanti yattha salākaṃ odahanti, taṃ susiradaṇḍakaṃ vā thavikaṃ vā anujānāmīti attho. Aṃsabaddhakoti añjanitthavikāya aṃsabaddhako. Yamakanatthukaraṇinti samasotāhi dvīhi panāḷikāhi ekaṃ natthukaraṇiṃ.
267267. “比丘们，我允许煎油”指任何加入药物的煎油都是被允许的。“过度加入酒”指加入过多的酒，即放入很多酒来配制。
267.Anujānāmi bhikkhave telapākanti yaṃkiñci bhesajjapakkhittaṃ sabbaṃ anuññātameva hoti. Atipakkhittamajjānīti ativiya khittamajjāni; bahuṃ majjaṃ pakkhipitvā yojitānīti attho.
11“肢节风”指手足的风病。“药草蒸浴”指用各种药叶碎片做的蒸浴。“大蒸浴”指大蒸浴；即挖一个一人大小的坑，填满火炭，用沙土等覆盖，铺上各种祛风药叶，让身体涂油后躺入其中，辗转反侧，使身体发汗，我允许。“药叶水”指用各种药叶碎片煎煮的水；用那些药叶和水反复浇淋，应以此发汗。“水室”指在水室中放满缸或槽的热水，进入其中做发汗疗法，我允许。
Aṅgavātoti hatthapāde vāto. Sambhārasedanti nānāvidhapaṇṇabhaṅgasedaṃ. Mahāsedanti mahantaṃ sedaṃ; porisappamāṇaṃ āvāṭaṃ aṅgārānaṃ pūretvā paṃsuvālikādīhi pidahitvā tattha nānāvidhāni vātaharaṇapaṇṇāni santharitvā telamakkhitena gattena tattha nipajjitvā samparivattantena sarīraṃ sedetuṃ anujānāmīti attho. Bhaṅgodakanti nānāpaṇṇabhaṅgakuthitaṃ udakaṃ; tehi paṇṇehi ca udakena ca siñcitvā siñcitvā sedetabbo. Udakakoṭṭhakanti udakakoṭṭhe cāṭiṃ vā doṇiṃ vā uṇhodakassa pūretvā tattha pavisitvā sedakammakaraṇaṃ anujānāmīti attho.
12“关节风”指在每个关节穿刺的风。“放血”指用手术刀放血。“准备药膏”指为使开裂的脚恢复正常，在椰子等中加入各种药物来准备药膏；即煮制适合脚部的药物。“需要芝麻渣”指需要芝麻粉渣。“药饼”指在疮口放入面粉团。“用芥子粉”指用芥子粉。“赘肉”指如楔子般突出的多余肉。“用盐晶切割”指用刀切割。“敷料”指覆盖油膏的布片。“一切疮伤处理”指任何疮伤的处理，我全部允许。
Pabbavātohotīti pabbe pabbe vāto vijjhati. Lohitaṃ mocetunti satthakena lohitaṃ mocetuṃ. Pajjaṃ abhisaṅkharitunti yena phālitapādā pākatikā honti; taṃ nāḷikerādīsu nānābhesajjāni pakkhipitvā pajjaṃ abhisaṅkharituṃ; pādānaṃ sappāyabhesajjaṃ pacitunti attho. Tilakakkena atthoti piṭṭhehi tilehi attho. Kabaḷikanti vaṇamukhe sattupiṇḍaṃ pakkhipituṃ. Sāsapakuḍḍenāti sāsapapiṭṭhena. Vaḍḍhamaṃsanti adhikamaṃsaṃ āṇi viya uṭṭhahati. Loṇasakkharikāya chinditunti khurena chindituṃ. Vikāsikanti telarundhanapilotikaṃ. Sabbaṃ vaṇapaṭikammanti yaṃkiñci vaṇaparikammaṃ nāma atthi; sabbaṃ anujānāmīti attho.
268“自己拿取后”这不仅限于被蛇咬的情况，在其他中毒情况下也应自己拿取后使用；但在其他情况下，只有接受后才适用。“已做则不应再接受”指如果已落到地上，则应接受；若未落地，则可以拿取。
268.Sāmaṃ gahetvāti idaṃ na kevalaṃ sappadaṭṭhasseva, aññasmimpi daṭṭhavise sati sāmaṃ gahetvā paribhuñjitabbaṃ; aññesu pana kāraṇesu paṭiggahitameva vaṭṭati. Kato na puna paṭiggahetabboti sace bhūmippatto, paṭiggahetabbo; appattaṃ pana gahetuṃ vaṭṭati.
269“家宅病”指由迷情药水所引发的疾病。“冷泥浆”指用犁头耕作时粘在犁铧上的泥土，用水调和后令其饮用，我允许。
269.Gharadinnakābādhoti vasīkaraṇapānakasamuṭṭhitarogo. Sītāloḷinti naṅgalena kasantassa phāle laggamattikaṃ udakena āloḷetvā pāyetuṃ anujānāmīti attho.
15“劣合剂”指变质的合剂；意思是排泄物难以排出。“肉汁碱”指将干饭烧过后，用其灰烬滤出的碱水。“牛尿诃子”指用牛尿浸泡过的诃子。“体液积聚之身”指体液增盛之身。“清米汤”指米泔水。“未作之汤”指未加油脂的绿豆煮汁。“作之汤”即指已洗净并加了油脂的那种。“覆盖物”指肉汁。
Duṭṭhagahaṇikoti vipannagahaṇiko; kicchena uccāro nikkhamatīti attho. Āmisakhāranti sukkhodanaṃ jhāpetvā tāya chārikāya paggharitaṃ khārodakaṃ. Muttaharītakanti gomuttaparibhāvitaṃ harītakaṃ. Abhisannakāyoti ussannadosakāyo. Acchakañjiyanti taṇḍulodakamaṇḍo. Akaṭayusanti asiniddho muggapacitapānīyo. Kaṭākaṭanti sova dhotasiniddho. Paṭicchādanīyenāti maṃsarasena.
18糖等开许之论
Guḷādianujānanakathā
272比丘们，即使煮熟的绿豆还会生长，煮熟的绿豆即使还会生长，也可以随意食用。因为它们是煮熟的，所以是如法的。
272.Sace bhikkhave pakkāpi muggā jāyantīti pakkā muggā sacepi jāyanti, yathāsukhaṃ paribhuñjitabbā. Pakkattā hi te kappiyā eva.
274“在内住者”指在不净小屋中住过的。关于“自己煮”：此处任何生食，比丘都不可煮。即使有人将嫩荷叶、生姜或盐放入热粥中，也不可搅动；但若以“我让粥冷却”之意而搅动，则是可以的。得到未煮熟的米饭后，也不可盖住；但若人们盖好了再给，则是可以的；或者以“别让饭凉了”之意而盖住，也是可以的。至于乳酪等，已经煮过一次的，可以再放到火上，因为再次煮是被允许的。“他们也吃残食团”指被老鼠、猫鼬、蜥蜴等吃掉。“残食者”指食残食者。
274.Antovutthanti akappiyakuṭiyaṃ vutthaṃ. Sāmaṃ pakkanti ettha yaṃkiñci āmisaṃ bhikkhuno pacituṃ na vaṭṭati. Sacepissa uṇhayāguyā sulasipaṇṇāni vā siṅgiveraṃ vā loṇaṃ vā pakkhipanti, tampi cāletuṃ na vaṭṭati, ‘‘yāguṃ nibbāpemī’’ti pana cāletuṃ vaṭṭati. Uttaṇḍulabhattaṃ labhitvāpi pidahituṃ na vaṭṭati. Sace pana manussā pidahitvāva denti, vaṭṭati; ‘‘bhattaṃ vā mā nibbāyatū’’ti pidahituṃ vaṭṭati. Khīratakkādīsu pana sakiṃ kuthitesu aggiṃ dātuṃ vaṭṭati, punapākassa anuññātattā. Ukkapiṇḍakāpi khādantīti biḷāmūsikagodhāmaṅgusā khādanti. Damakāti vighāsādā.
276“从那里取出”指从被邀请进食的地方取出。
276.Tato nīhaṭanti yattha nimantitā bhuñjanti, tato nīhaṭaṃ.
278“林生、莲池生”指生于林中及生于莲池中的。“无种”指嫩果，其种子不能发芽。“除去种子”指除去种子后、去掉种子后可食用的，如芒果、波罗蜜等。
278.Vanaṭṭhaṃ pokkharaṭṭhanti vane ceva paduminigacche ca jātaṃ. Abījanti taruṇaphalaṃ, yassa bījaṃ na aṅkuraṃ janeti. Nibbaṭṭabījanti bījaṃ nibbaṭṭetvā apanetvā paribhuñjitabbakaṃ ambapanasādi.
279“难愈之疮”指难以愈合，难以恢复常态的意思。“难以避开刀”指在狭窄处难以避开刀具。所谓“刀械作业或灌肠作业”：在已界定的部位，不得用任何刀具、针、刺、矛、石片或指甲进行切割、劈开、穿刺或刮削；这一切都属刀械作业。也不得用任何皮革或布进行灌肠挤压；这一切都属灌肠作业。此处所说“密处附近两指”，是仅就刀械作业而言。而灌肠作业则在密处本身即被禁止。但在那里，为取碱液，可以用任何绳子绑缚，若因此破裂，则视为已妥善切割。在睾丸肿大之病中，也不可行刀械作业，因此不可切开睾丸取出其“种子”而欲“令其康复”。然而，火灸、药膏涂敷则无禁止。在排泄道中，涂了药的药栓或竹管是允许的，用以进行碱液作业或灌油。
279.Duropayo vaṇoti dukkhena ruhati, dukkhena pākatiko hotīti attho. Dupparihāraṃ satthanti sambādhe dukkhena satthaṃ parihareyyaṃ. Satthakammaṃ vā vatthikammaṃ vāti yathāparicchinne okāse yena kenaci satthena vā sūciyā vā kaṇṭakena vā sattikāya vā pāsāṇasakkhalikāya vā nakhena vā chindanaṃ vā phālanaṃ vā vijjhanaṃ vā lekhanaṃ vā na kātabbaṃ; sabbañhetaṃ satthakammameva hoti. Yena kenaci pana cammena vā vatthena vā vatthipīḷanampi na kātabbaṃ; sabbañhetaṃ vatthikammameva hoti. Ettha ca sambādhassa sāmantā dvaṅgulāti idaṃ satthakammaṃyeva sandhāya vuttaṃ. Vatthikammaṃ pana sambādheyeva paṭikkhittaṃ. Tattha pana khāraṃ ādātuṃ yena kenaci rajjukena vā bandhituṃ vaṭṭati. Yadi tena chijjati, succhinnaṃ. Aṇḍavuḍḍhirogepi satthakammaṃ na vaṭṭati, tasmā aṇḍaṃ phāletvā bījāni uddharitvā ‘‘arogaṃ karissāmī’’ti na kattabbaṃ. Aggitāpanabhesajjālimpanesu pana paṭikkhepo natthi. Vaccamagge bhesajjamakkhitā ādānavaṭṭi vā veḷunāḷikā vā vaṭṭati, yāya khārakammaṃ vā karonti, telaṃ vā pavesenti.
280“自然死亡之肉”指已死之物的肉。“不杀日”指那一天任何人不得夺取任何生命。“小刀”指切肉用的刀具。“这有什么用”即“用这个做什么”。“世尊不许可”指世尊不允许。“既然名为”即因为名为。“审察”即探究；意思是询问。“未审察”即未询问。然而，如果知道是某种肉，则无需询问；若不知道，则应询问后再食。
280.Pavattamaṃsanti matassa maṃsaṃ. Māghātoti taṃ divasaṃ na labbhā kenaci kiñci jīvitā voropetuṃ. Potthanikanti maṃsacchedanasatthakaṃ vuccati. Kimpimāyāti kimpi imāya. Na bhagavā ussahatīti na bhagavā sakkoti. Yatra hi nāmāti yasmā nāma. Paṭivekkhīti vīmaṃsi; paṭipucchīti vuttaṃ hoti. Appaṭivekkhitvāti appaṭipucchitvā. Sace pana asukamaṃsanti jānāti, paṭipucchanakiccaṃ natthi, ajānantena pana pucchitvāva khāditabbaṃ.
25象肉等遮止之论
Hatthimaṃsādipaṭikkhepakathā
281关于“狗肉”：此处有一种名为林豺的动物，与狗相似，其肉可食。但若是由母家犬与公豺，或母豺与公家犬交配所生者，其肉不可食，因为它兼具两者之性。关于“蛇肉”：任何无足长形类动物的肉都不可食。狮肉等则已是众所周知的。
281.Sunakhamaṃsanti ettha araññakokā nāma sunakhasadisā honti, tesaṃ maṃsaṃ vaṭṭati. Yo pana gāmasunakhiyā vā kokena kokasunakhiyā vā gāmasunakhena saṃyogā uppanno, tassa maṃsaṃ na vaṭṭati, so hi ubhayaṃ bhajatīti. Ahimaṃsanti kassaci apādakassa dīghajātikassa maṃsaṃ na vaṭṭati. Sīhamaṃsādīni pākaṭāneva.
23在此，人肉因同类而禁止，象肉、马肉因属国王之物而禁止，狗肉和蛇肉因可厌而禁止，五种狮肉等为保护自身不受伤害而禁止。这十种人肉等的肉、骨、血、皮、毛，一切皆不可用，无论知道或不知道而食者，皆有罪。当知道时，应忏悔。若持“我不问就吃”之心而取食，于接受时有恶作；若持“我问后再吃”之心而取食，则无罪。然而，明知是特意为自己而做的肉而食，则有罪；若事后才知道，则不应按罪处理。
Ettha ca manussamaṃsaṃ sajātitāya paṭikkhittaṃ, hatthiassamaṃsaṃ rājaṅgatāya, sunakhamaṃsañca ahimaṃsañca paṭikūlatāya, sīhamaṃsādīni pañca attano anupaddavatthāyāti. Imesaṃ manussādīnaṃ dasannaṃ maṃsampi aṭṭhipi lohitampi cammampi lomampi sabbaṃ na vaṭṭati, yaṃkiñci ñatvā vā añatvā vā khādantassa āpattiyeva. Yadā jānāti, tadā desetabbā. ‘‘Apucchitvā khādissāmī’’ti gaṇhato paṭiggahaṇe dukkaṭaṃ, ‘‘pucchitvā khādissāmī’’ti gaṇhato anāpatti. Uddissa kataṃ pana jānitvā khādantasseva āpatti, pacchā jānanto āpattiyā na kāretabboti.
28粥、蜜丸等之论
Yāgumadhugoḷakādikathā
282“独自一人”指单独一人，没有第二人的意思。他准备了大量的粥和蜜丸：据说他花费了十万资财令人准备。在随喜偈颂的末尾，“愿求者、欲求者”等词与“足以施与”此句相连。若有“愿求者、欲求者”的读法，即应取此读法。
282.Ekattakoti ekako, natthi me dutiyoti attho. Pahūtaṃ yāguñca madhugoḷakañca paṭiyādāpetvāti so kira satasahassaṃ vayaṃ katvā paṭiyādāpesi. Anumodanāgāthāpariyosāne ‘‘patthayataṃ icchata’’nti padānaṃ ‘‘alameva dātu’’nti iminā sambandho. Sace pana ‘‘patthayatā icchatā’’ti pāṭho atthi, soyeva gahetabbo.
283283．『能引发告满的粥』者，即能产生告满之粥也。『从……为始』者，即以……为起点也。『你们的善趣功德已积累』者，意谓能生善趣之福德已积聚也。『应依法令其受用』者，应以辗转相传之食令其受用，盖以此粥可作告满之故也。
283.Bhojjayāgunti yā pavāraṇaṃ janeti. Yadaggenāti yaṃ ādiṃ katvā. Saggā te āraddhāti sagganibbattakapuññaṃ upacitanti attho. Yathādhammokāretabboti paramparabhojanena kāretabbo, bhojjayāguyā hi pavāraṇā hotīti.
284284．『迦旃延，我不（给）你』者，据说彼时剩余的糖块中，天人们注入了微细的精华，此精华不能转化给他人，故作此语。『病人之糖块』者，意谓：我允许患有此类病症之病人于饭后服用糖块也。
284.Nāhaṃ taṃ kaccānāti tasmiṃ kira avasiṭṭhaguḷe devatā sukhumojaṃ pakkhipiṃsu, sā aññesaṃ pariṇāmaṃ na gacchati, tasmā evamāha. Gilānassa guḷanti tathārūpena byādhinā gilānassa pacchābhattaṃ guḷaṃ anujānāmīti attho.
32巴吒厘村因缘之论
Pāṭaligāmavatthukathā
285285．『一切铺敷之物』者，犹如一切皆已铺展开来之意也。
285.Sabbasantharinti yathā sabbaṃ santhataṃ hoti, evaṃ.
286286.「须尼陀与雨行」者，须尼陀与雨行是两位婆罗门，为摩揭陀王的大臣、重臣。「为抵御跋耆人」者，意为为了切断跋耆王族的财源入口。「地基」者，即房屋的地基。「心转向之，令建造居所」者，据说那些天神附在堪舆师身上，如此引导其心。为何？意为：他们将依适合我们的方式作恭敬供养。「与三十三天」者，据说世间流传着以帝释天王和毗首羯磨为首的三十三天是智者这样的说法，因此说「与三十三天」，意为：如同与三十三天商议后而建造。「凡是圣众来往之处」者，即凡是圣者前来聚集之处。「凡是商道」者，即凡是商人以运来货物之堆量进行买卖交易之处。「此将成为最胜之城」者，于那些圣众来往处与商道中，此城将成为最胜之城。「货物分发处」者，即货物拆散分发之处、放行之处，这样说。「或火……」等句中，「或」字是总括之义。因为在那里，一部分从火，一部分从水，一部分从内部，由彼此破坏而产生障碍。「木筏」者，为渡到彼岸而打入木钉所造。「芦筏」者，以藤蔓等捆扎所造。
286.Sunidhavassakārāti sunidho ca vassakāro ca dve brāhmaṇā magadharañño mahāmattā mahāmaccā. Vajjīnaṃ paṭibāhāyāti vajjirājakulānaṃ āyamukhapacchindanatthaṃ. Vatthūnīti gharavatthūni. Cittāni namanti nivesanāni māpetunti tā kira devatā vatthuvijjāpāṭhakānaṃ sarīre adhimuccitvā evaṃ cittāni nāmenti. Kasmā? Amhākaṃ yathānurūpaṃ sakkāraṃ karissantīti attho. Tāvatiṃsehīti loke kira sakkaṃ devarājānaṃ vissakammañca upādāya tāvatiṃsā paṇḍitāti saddo abbhuggato, tenevāha tāvatiṃsehīti, tāvatiṃsehi saddhiṃ mantetvā viya māpentīti attho. Yāvatā ariyaṃ āyatananti yattakaṃ ariyamanussānaṃ osaraṇaṭṭhānaṃ nāma atthi. Yāvatā vaṇippathoti yattakaṃ vāṇijānaṃ ābhatabhaṇḍassa rāsivaseneva kayavikkayaṭṭhānaṃ nāma atthi. Idaṃ agganagaranti tesaṃ ariyāyatanavaṇippathānaṃ idaṃ agganagaraṃ bhavissati. Puṭabhedananti puṭabhedanaṭṭhānaṃ mocanaṭṭhānanti vuttaṃ hoti. Aggito vātiādīsu samuccayattho vā saddo. Tatra hi ekassa koṭṭhāsassa aggito, ekassa udakato, ekassa abbhantarato, aññamaññabhedā antarāyo bhavissati. Uḷumpanti pāragamanatthāya āṇiyo ākoṭetvā kataṃ. Kullanti valliādīhi bandhitvā kataṃ.
29「海洋」者，以最究竟的界定而言，这是对深与广各约一由旬的水域之称谓。「流」者，此处意指河流。此所说如下：那些渡越深广渴爱之流者，乃是以称为圣道之桥，舍弃而不触及那些充满水的低洼处——即沼泽——而渡越；然而，即使想渡越这区区少许之水的此寻常人，其随从尚且要绑扎芦筏，而诸佛与佛弟子则是不用芦筏即已渡越的智者。
Aṇṇavanti sabbantimena paricchedena yojanamattaṃ gambhīrassa ca puthullassa ca udakaṭṭhānassetaṃ adhivacanaṃ. Saranti idha nadī adhippetā. Idaṃ vuttaṃ hoti – ye gambhīraṃ vitthataṃ taṇhāsaraṃ taranti, te ariyamaggasaṅkhātaṃ setuṃ katvāna visajja pallalāni anāmasitvāva udakabharitāni ninnaṭṭhānāni; ayaṃ pana idaṃ appamattakaṃ udakaṃ uttaritukāmopi kullañhi parijano bandhati, buddhā pana buddhasāvakā ca vinā eva kullena tiṇṇā medhāvino janāti.
287287.「不随觉」者，谓不觉悟也。「流转」者，谓以从此有到彼有之行进而流转也。「轮回」者，谓以一再行进之故而轮回也。「我及汝等」者，谓我及汝等也。或者，应如此理解此处之义：「流转、轮回」即我及汝等曾有流转、轮回。「轮回」即流转之义。「有之牵引已被根除」者，谓从此有到彼有之流转，即渴爱之绳索，已被善加斩断、切除，令其不再生起也。
287.Ananubodhāti abujjhanena. Sandhāvitanti bhavato bhavaṃ gamanavasena sandhāvitaṃ. Saṃsaritanti punappunaṃ gamanavasena saṃsaritaṃ. Mamañceva tumhākañcāti mayā ca tumhehi ca. Atha vā sandhāvitaṃ saṃsaritanti sandhāvanaṃ saṃsaraṇaṃ mamañceva tumhākañca ahosīti evamettha attho daṭṭhabbo. Saṃsitanti saṃsaritaṃ. Bhavanetti samūhatāti bhavato bhavagamanā sandhāvanā taṇhārajju suṭṭhu hatā chinnā appavattikatā.
289289.「蓝色」者，此为总摄之词。「蓝色等」是为了显示其分类。其中，并非它们的本色为蓝，而是依蓝色涂料的缤纷多彩而这样说。「回转」者，即击打。「应给予连同食物」者，即应给予连同村落。「弹指」者，即摇动手指。「女人」者，即妇女。「观看」者，即看。「反复观看」者，即一再地看。「引近」者，即带近。意为：你们以自心将此离车众引向三十三天众，视同三十三天而观看。
289.Nīlāti idaṃ sabbasaṅgāhakaṃ. Nīlavaṇṇātiādi tasseva vibhāgadassanatthaṃ. Tattha na tesaṃ pakativaṇṇā nīlā, nīlavilepanānaṃ vicittatāvasenetaṃ vuttaṃ. Paṭivaṭṭesīti pahāresi. Sāhāraṃ dajjeyyāthāti sajanapadaṃ dadeyyātha. Aṅguliṃ phoṭesunti aṅguliṃ cālesuṃ. Ambakāyāti itthikāya. Olokethāti passatha. Apalokethāti punappunaṃ passatha. Upasaṃharathāti upanetha. Imaṃ licchaviparisaṃ tumhākaṃ cittena tāvatiṃsaparisaṃ haratha, tāvatiṃsassa samakaṃ katvā passathāti attho.
38关于狮子将军事缘等的讲解
Sīhasenāpativatthuādikathā
290290.「随法而记说」者，即宣说世尊所说理由的随顺理由。「有法理的诘难」者，即成为有理由的，以他人所说的理由，你们的言论是否有任何一点点应受智者呵责的理由呢？此所说如下：「是否以一切理由，你们的言论都没有应受呵责的理由？」「不欲非难」者，即不欲压倒而说。
290.Dhammassa ca anudhammaṃ byākarontīti bhagavatā vuttakāraṇassa anukāraṇaṃ kathenti. Sahadhammiko vādānuvādoti aparehi vuttakāraṇena sakāraṇo hutvā tumhākaṃ vādo viññugarahitabbaṃ kāraṇaṃ koci appamattakopi kiṃ na āgacchati. Idaṃ vuttaṃ hoti ‘‘kiṃ sabbakārenāpi tumhākaṃ vāde gārayhakāraṇaṃ natthī’’ti. Anabbhakkhātukāmāti abhibhavitvā na ācikkhitukāmā.
293293.「审虑而行」者，即说：应审察、思考、权衡后，做所应做。「知名人士」者，即世间著名之人。「善」者，即美好。「应持幡巡行」者，即应举起幡，在城市中宣告巡行。为何？「如此，我们将有伟大的声望。」「成为饮处」者，即如同已准备好的水井而住立。「家」者，即住所。「你应想应施与」者，即教诫说：莫断绝这些人的施物，对已来者必定应施与。「卑劣」者，即低下、劣质性。「自所称赞」者，即自己取出而执持；意为不共于他人。「为某而作」者，即指定而作。
293.Anuviccakāranti anuviditvā cintetvā tulayitvā kātabbaṃ karohīti vuttaṃ hoti. Ñātamanussānanti loke pākaṭānaṃ. Sādhu hotīti sundaraṃ hoti. Paṭākaṃ parihareyyunti paṭākaṃ ukkhipitvā nagare ghosantā āhiṇḍeyyuṃ. Kasmā? ‘‘Evaṃ no amhākaṃ mahantabhāvo bhavissatī’’ti. Opānabhūtanti paṭiyattaudapāno viya ṭhitaṃ. Kulanti nivesanaṃ. Dātabbaṃ maññeyyāsīti mā imesaṃ deyyadhammaṃ upacchindittha, sampattānañhi dātabbamevāti ovadati. Okāroti avakāro lāmakabhāvo. Sāmukkaṃsikāti attanāyeva uddharitvā gahitā; asādhāraṇaṃ aññesanti attho. Uddissa katanti uddisitvā kataṃ.
294294.「缘己而作」者，意为缘于自己而作。或者，「缘己而作」是征兆业之称谓，此肉具有彼缘己而作，故肉也称为「缘己而作」。其意趣为：凡是食用此类肉者，他也是彼业的继承者，如同屠杀者一样，他也有杀生业。「不坏」者，即非难者不坏，意为非难没有尽头。三清净之说已于僧团分裂学处注释中说过。
294.Paṭiccakammanti attānaṃ paṭicca katanti attho. Atha vā paṭiccakammanti nimittakammassetaṃ adhivacanaṃ, taṃ paṭiccakammaṃ ettha atthīti maṃsampi paṭiccakammanti vuttaṃ. Yo hi evarūpaṃ maṃsaṃ paribhuñjati, sopi tassa kammassa dāyādo hoti, vadhakassa viya tassāpi pāṇaghātakammaṃ hotīti adhippāyo . Jiridantiti jiranti abbhācikkhantā na jiranti, abbhakkhānassa antaṃ na gacchantīti attho. Tikoṭiparisuddhakathā saṅghabhedasikkhāpadavaṇṇanāyaṃ vuttā.
42关于准许净地的讲解
Kappiyabhūmianujānanakathā
295295.「车围」者，即以车作围绕而住。「边远的」者，此仅是言说，因说「若僧团希望」，故即使主寺也可指定，即使不作羯磨语，仅以公告也可。「乌鸦叫声」者，即各处进入的乌鸦为食食物而尚未到达便聚集的乌鸦叫声。名为耶输阇者，是《迦毗罗经》末尾出家的五百人之首。
295.Sakaṭaparivaṭṭanti sakaṭehi parikkhepaṃ viya katvā acchanti. Paccantimanti abhilāpamattametaṃ ‘‘yaṃ saṅgho ākaṅkhatī’’ti vuttattā pana dhuravihāropi sammannituṃ vaṭṭati, kammavācaṃ avatvā apalokanenāpi vaṭṭatiyeva. Kākoravasaddanti tattha tattha paviṭṭhānaṃ āmisakhādanatthāya anuppageyeva sannipatitānaṃ kākānaṃ oravasaddaṃ. Yasojo nāma kapilasuttapariyosāne pabbajitānaṃ pañcannaṃ satānaṃ aggapuriso.
36在“界内柱基”等类别中，首先应这样做：若将柱子或墙脚深埋地下而建造寺院，其下方的柱础石仍属地面。然而，当人们安立第一根柱子或第一处墙脚时，应由众人围绕，并齐声念诵“我们在做净屋，我们在做净屋”，在众人抬起安立时，或触摸后自己抬起，再将柱子或墙脚安立。在《库伦地》和《大普遮利》中则说：“应说‘净屋，净屋’后安立。”《暗部注》中说：“我为僧团决意净屋。”但即使不说此语，而依注疏所述方式说，亦无过失。此处的一般规则是：柱子的安立与念诵的结束必须同时。若念诵未结束而柱子已安立，或柱子未安立而念诵已结束，则净屋未成。因此《大普遮利》中说：“应由众人围绕而说，因为在此必定会有某一人念诵结束与柱子安立同时发生。”
Ussāvanantikantiādīsu ussāvanantikā tāva evaṃ kattabbā. Yo thambhānaṃ vā upari bhittipāde vā nikhanitvā vihāro kariyati, tassa heṭṭhā thambhapaṭicchakā pāsāṇā bhūmigatikā eva. Paṭhamathambhaṃ pana paṭhamabhittipādaṃ vā patiṭṭhāpentehi bahūhi samparivāretvā ‘‘kappiyakuṭiṃ karoma, kappiyakuṭiṃ karomā’’ti vācaṃ nicchārentehi manussesu ukkhipitvā patiṭṭhāpentesu āmasitvā vā sayaṃ ukkhipitvā vā thambhe vā bhittipādo vā patiṭṭhāpetabbo. Kurundimahāpaccarīsu pana ‘‘kappiyakuṭi kappiyakuṭī’’ti vatvā patiṭṭhāpetabbanti vuttaṃ. Andhakaṭṭhakathāyaṃ ‘‘saṅghassa kappiyakuṭiṃ adhiṭṭhāmī’’ti vuttaṃ. Taṃ pana avatvāpi aṭṭhakathāsu vuttanayena vutte doso natthi. Idaṃ panettha sādhāraṇalakkhaṇaṃ, thambhapatiṭṭhānañca vacanapariyosānañca samakālaṃ vaṭṭati. Sace hi aniṭṭhite vacane thambho patiṭṭhāti, appatiṭṭhite vā tasmiṃ vacanaṃ niṭṭhāti, akatā hoti kappiyakuṭi. Teneva mahāpaccariyaṃ vuttaṃ – ‘‘bahūhi samparivāretvā vattabbaṃ, avassañhi ettha ekassapi vacananiṭṭhānañca thambhapatiṭṭhānañca ekato bhavissatī’’ti.
37对于用砖、石、泥团砌筑的墙壁小屋，无论下方是否先砌基础，当想要开始立墙时，应取第一块砖、第一块石或第一个泥团，依前述方法作成净屋。因为砖等材料在墙壁的第一块砖等的下方是不适用的，而柱子则向上延伸，所以适用。《暗部注》中说：“用柱子建造时，应在四角安立四根柱子；在砖等墙壁小屋中，应在四角决意两块或三块砖。”但即使不这样做，也无过失，因为唯以注疏所说为准量。
Iṭṭhakasilāmattikākuṭṭikāsu pana kuṭīsu heṭṭhā cayaṃ bandhitvā vā abandhitvā vā karontu, yato paṭṭhāya bhittiṃ uṭṭhāpetukāmā honti, taṃ sabbapaṭhamaṃ iṭṭhakaṃ vā silaṃ vā mattikāpiṇḍaṃ vā gahetvā vuttanayeneva kappiyakuṭi kātabbā. Iṭṭhakādayo hi bhittiyā paṭhamiṭṭhakādīnaṃ heṭṭhā na vaṭṭanti, thambhā pana upari uggacchanti, tasmā vaṭṭanti. Andhakaṭṭhakathāyaṃ ‘‘thambhehi kariyamāne catūsu koṇesu cattāro thambhā iṭṭhakādikuṭṭe catūsu koṇesu dve tisso iṭṭhakā adhiṭṭhātabbā’’ti vuttaṃ. Tathā pana akatāyapi doso natthi, aṭṭhakathāsu hi vuttameva pamāṇaṃ.
38牛棚有两种：寺院园牛棚和精舍牛棚。其中，若园和住所均无围墙，此名为“寺院园牛棚”；若住所全部或部分有围墙，而园无围墙，此名为“精舍牛棚”。如此，两者的判定标准唯在于园是否无围墙。然而，在《库伦地》《大普遮利》等中说：“园即使有半围墙或大部分有围墙，仍名为有围墙。”在此情况下，获得净屋是允许的。
Gonisādikā duvidhā – ārāmagonisādikā, vihāragonisādikāti. Tāsu yattha neva ārāmo na senāsanāni parikkhittāni honti, ayaṃ ‘‘ārāmagonisādikā’’ nāma. Yattha senāsanāni sabbāni vā ekaccāni vā parikkhittāni, ārāmo aparikkhitto, ayaṃ ‘‘vihāragonisādikā’’ nāma. Iti ubhayatrāpi ārāmassa aparikkhittabhāvoyeva pamāṇaṃ. Ārāmo pana upaḍḍhaparikkhittopi bahutaraṃ parikkhittopi parikkhittoyeva nāmāti kurundimahaāpaccariyādīsu vuttaṃ. Ettha kappiyakuṭiṃ laddhuṃ vaṭṭati.
39“居士”是指：俗人建造住所后说“我们供养净屋，请使用”，此即名为居士。即使说“我们供养建造净屋”，也是允许的。而《暗部注》中说：“因为除了比丘之外，其余同法者及一切天、人亲手给予的受持、存放及内宿之物，属于他们所有的，对比丘是允许的，所以他们的家宅或由他们供养的净屋，称为居士。”又再说道：“除了比丘僧团的精舍之外，比丘尼的住处、净人住处、外道住处、天祠、龙宫乃至梵天的宫殿，皆可为净屋。”此说善妙；因为唯有属于僧团或比丘所有的家宅，才不是居士小屋。“羯磨净屋”是指通过宣读羯磨语而成立的。
Gahapatīti manussā āvāsaṃ katvā ‘‘kappiyakuṭiṃ dema, paribhuñjathā’’ti vadanti, esā gahapati nāma. ‘‘Kappiyakuṭiṃ kātuṃ demā’’ti vuttepi vaṭṭatiyeva. Andhakaṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘yasmā bhikkhuṃ ṭhapetvā sesasahadhammikānaṃ sabbesañca devamanussānaṃ hatthato paṭiggaho ca sannidhi ca antovutthañca tesaṃ santakaṃ bhikkhussa vaṭṭati, tasmā tesaṃ gehāni vā tehi dinnā kappiyakuṭi vā gahapatīti vuccatī’’ti vuttaṃ. Punapi vuttaṃ – ‘‘bhikkhusaṅghassa vihāraṃ ṭhapetvā bhikkhunupassayo vā ārāmikānaṃ vā titthiyānaṃ vā devatānaṃ vā nāgānaṃ vā api brahmānaṃ vimānaṃ kappiyakuṭi hotī’’ti, taṃ suvuttaṃ; saṅghasantakameva hi bhikkhusantakaṃ vā gehaṃ gahapatikuṭikā na hoti. Sammutikā nāma kammavācaṃ sāvetvā katāti.
40在这四种净地中所存放的食物，一切都不算作“内宿”。因为净屋正是为了比丘和比丘尼免除内宿和内煮而开许的。然而，若在非净地、足以共宿的房屋中，存放了属于僧团或个人的、比丘或比丘尼所有的物品，即使仅一夜，此即“内宿”；在其中煮熟的，名为“内煮”，这是不许可的。但七日药和尽形寿药则是允许的。
Yaṃ imāsu catūsu kappiyabhūmīsu vutthaṃ āmisaṃ, taṃ sabbaṃ antovutthasaṅkhyaṃ na gacchati. Bhikkhūnañca bhikkhunīnañca antovutthaantopakkamocanatthañhi kappiyakuṭiyo anuññātā. Yaṃ pana akappiyabhūmiyaṃ sahaseyyappahonake gehe vutthaṃ saṅghikaṃ vā puggalikaṃ vā bhikkhussa bhikkhuniyā vā santakaṃ ekarattampi ṭhapitaṃ, taṃ antovutthaṃ; tattha pakkañca antopakkaṃ nāma hoti, etaṃ na kappati. Sattāhakālikaṃ pana yāvajīvikañca vaṭṭati.
41此处的判定如下：沙弥为比丘取来米等食物，存放于净屋中，次日煮熟后供养，此不成为内宿。若在非净屋中存放的熟酥等中，加入任何东西后供养，则名为“口边藏”。但《大普遮利》中说：“此成为内宿。”此处仅是名称上的差别。比丘将存放于非净屋中的熟酥与尽形寿药叶一起煮熟后食用，若七日之内不混杂食物，是允许的。若混杂食物后食用，则既成内宿，亦成自煮。依此方法，应知一切混杂的情况。
Tatrāyaṃ vinicchayo – sāmaṇero bhikkhussa taṇḍulādikaṃ āmisaṃ āharitvā kappiyakuṭiyaṃ nikkhipitvā punadivase pacitvā deti, antovutthaṃ na hoti. Tattha akappiyakuṭiyaṃ nikkhittasappiādīsu yaṃkiñci pakkhipitvā deti, mukhasannidhi nāma hoti. Mahāpaccariyaṃ pana ‘‘antovutthaṃ hotī’’ti vuttaṃ. Tattha nāmamattameva nānākaraṇaṃ. Bhikkhu akappiyakuṭiyaṃ ṭhapitasappiñca yāvajīvikapaṇṇañca ekato pacitvā paribhuñjati, sattāhaṃ nirāmisaṃ vaṭṭati. Sace āmisasaṃsaṭṭhaṃ katvā paribhuñjati, antovutthañceva sāmaṃpākañca hoti. Etenupāyena sabbasaṃsaggā veditabbā.
42这些净屋何时成为舍基？首先，界内柱基净屋：若是在柱子或墙脚上深埋而建造的，当所有柱子和墙脚都被移除时，即成为舍基。然而，若将柱子或墙脚翻转移动，则每一根安立之处即在那里成立；即使全部翻转移动，仍非舍基。对于用砖等建造、在基础上为立墙而安放的第一块砖、第一块石或第一个泥团，当它们被破坏时，即成为舍基。但若用以决意的那些砖等被移除，而其他砖等被安立，则仍非舍基。
Imā pana kappiyakuṭiyo kadā jahitavatthukā honti? Ussāvanantikā tāva yā thambhānaṃ upari bhittipāde vā nikhaṇitvā katā, sā sabbesu thambhesu ca bhittipādesu ca apanītesu jahitavatthukā hoti. Sace pana thambhe vā bhittipāde vā parivattenti, yo yo ṭhito tattha tattha patiṭṭhāti, sabbesupi parivattitesu ajahitavatthukāva hoti. Iṭṭhakādīhi katā cayassa upari bhittiatthāya ṭhapitaṃ iṭṭhakaṃ vā silaṃ vā mattikāpiṇḍaṃ vā ādiṃkatvā vināsitakāle jahitavatthukā hoti. Yehi pana iṭṭhakādīhi adhiṭṭhitā, tesu apanītesupi tadaññāsu patiṭṭhitāsu ajahitavatthukāva hoti.
43当以牛舍等围墙等作了围护时，便成为已舍弃地基的（用地）。之后，在该园中建造净屋是允许的。然而，如果围墙等又处处破损，牛从各处进入，则又成为净屋。另外两种（情况）：除了留下两根椽子外，整个屋顶毁坏时，便成为已舍弃地基的。如果椽子之上还有哪怕一个翼端环圈，则仍受保护。
Gonisādikā pākārādīhi parikkhepe kate jahitavatthukā hoti. Puna tasmiṃ ārāme kappiyakuṭi laddhuṃ vaṭṭati. Sace pana punapi pākārādayo tattha tattha khaṇḍā honti, tato tato gāvo pavisanti, puna kappiyakuṭi hoti. Itarā pana dve gopānasīmattaṃ ṭhapetvā sabbasmiṃ chadane vinaṭṭhe jahitavatthukā honti. Sace gopānasīnaṃ upari ekampi pakkhapāsakamaṇḍalaṃ atthi, rakkhati.
44然而，若这四种净地都不存在，那时应如何做？应给予未受具足戒者，作为其所有物后而受用。在此有一事缘：据说，迦罗维迦帝须长老，一位持律上首，前往大尸婆长老处。他借着灯光看见一个酥油罐，问道：‘尊者，这是什么？’长老说：‘贤友，这酥油罐是从村里带来的，为了在粗食日以酥油食用。’于是，帝须长老对他说：‘尊者，这不如法。’长老第二天让人把它放在门口。帝须长老又有一天到来，看见后同样询问，然后说：‘尊者，放在共宿够得着的地方不如法。’长老第二天让人把它拿到外面丢弃，结果被贼偷走了。他又一次对前来的帝须长老说：‘贤友，你说不如法的那个罐子，被扔在外面后，被贼偷走了。’于是，帝须长老对他说：‘尊者，难道不应该把它给未受具足戒者吗？因为给了未受具足戒者，作为其所有物后，就可以受用了。’
Yatra panimā catassopi kappiyabhūmiyo natthi, tattha kiṃ kātabbaṃ? Anupasampannassa datvā tassa santakaṃ katvā paribhuñjitabbaṃ. Tatridaṃ vatthu – karavikatissatthero kira vinayadharapāmokkho mahāsīvattherassa santikaṃ agamāsi. So dīpālokena sappikumbhaṃ passitvā ‘‘bhante kimeta’’nti pucchi. Thero ‘‘āvuso gāmato sappikumbho ābhato, lūkhadivase sappinā bhuñjanatthāyā’’ti āha. Tato naṃ tissatthero ‘‘na vaṭṭati bhante’’ti āha. Thero punadivase pamukhe nikkhipāpesi. Tissatthero puna ekadivase āgato taṃ disvā tatheva pucchitvā ‘‘bhante sahaseyyappahonakaṭṭhāne ṭhapetuṃ na vaṭṭatī’’ti āha. Thero punadivase bahi nīharāpetvā nikkhipāpesi, taṃ corā hariṃsu. So puna ekadivasaṃ āgataṃ tissattheraṃ āha – ‘‘āvuso tayā ‘na vaṭṭatī’ti vutto so kumbho bahi nikkhitto corehi avahato’’ti. Tato naṃ tissatthero āha – ‘‘nanu bhante anupasampannassa dātabbo assa, anupasampannassa hi datvā tassa santakaṃ katvā paribhuñjituṃ vaṭṭatī’’ti.
296-9296-9. 门达迦事缘意义明显。在此，‘诸比丘，我允许五种牛乳品’的意思是：我允许这五种牛乳品也以各别受用的方式受用。‘寻求了路粮’：在此，若有人自己知道后而施与，这固然好；若不施与，则应在亲属已邀请处或依乞食行仪而寻求。如此仍不得者，即使从非亲属未邀请处，乞求后也可取用。对于一日可至的道路，应寻求一餐之食。对于长途，应寻求足以度过荒野之量。
296-9. Meṇḍakavatthu uttānameva. Api cettha anujānāmi bhikkhave pañca goraseti ime pañca gorase visuṃ paribhogena paribhuñjitumpi anujānāmīti attho. Pātheyyaṃ pariyesitunti ettha sace keci sayameva ñatvā denti, iccetaṃ kusalaṃ; no ce denti, ñātipavāritaṭṭhānato vā bhikkhācāravattena vā pariyesitabbaṃ. Tathā alabhantena aññātikaapavāritaṭṭhānato yācitvāpi gahetabbaṃ. Ekadivasena gamanīye magge ekabhattatthāya pariyesitabbaṃ. Dīghe addhāne yattakena kantāraṃ nittharati, tattakaṃ pariyesitabbaṃ.
54关于结发苦行者给尼亚事缘的讲解
Keṇiyajaṭilavatthukathā
300300. ‘以扁担让人挑着’：即让人用五百根扁担挑着精心准备的枣饮一千罐。‘在此因缘、在此事由下，说了法谈后’：即‘善哉，诸比丘，饮水的沙门乔达摩的弟子们，不会生起“他们是资具丰足者”的议论，你们对我生起了恭敬，我也在你们中生起了恭敬，因此我对你们十分欢喜’等，依此方式说了法谈后，说：‘诸比丘，我允许八种饮物’等。
300.Kājehi gāhāpetvāti pañcahi kājasatehi susaṅkhatassa badarapānassa kuṭasahassaṃ gāhāpetvā. Etasmiṃ nidāne etasmiṃ pakaraṇe dhammiṃ kathaṃ katvāti ‘‘sādhu bhikkhave pānaṃ apivantā samaṇassa gotamassa sāvakā paccayabāhullikāti vādaṃ na uppādayittha, mayi ca gāravaṃ akattha, mama ca tumhesu gāravaṃ janayittha, iti vo ahaṃ iminā kāraṇena suṭṭhu pasanno’’tiādinā nayena dhammiṃ kathaṃ katvā anujānāmi bhikkhave aṭṭha pānānītiādimāha.
47其中，‘芒果饮’：指以生芒果或熟芒果制成的饮料。在此，若以生芒果制作，应将嫩芒果剖开，放入水中，在日光下以日晒煮熟，过滤后，与当日接受的蜜、糖、樟脑等混合而作。如此制成的，仅限食前适用。若从非受具足戒者处获得已作成的，于食前接受者，即使以杂食受用方式于食前也适用；食后则以非杂食受用方式，直至破晓仍适用。此理适用于一切饮物。
Tattha ambapānanti āmehi vā pakkehi vā ambehi katapānaṃ. Tattha āmehi karontena ambataruṇāni bhinditvā udake pakkhipitvā ātape ādiccapākena pacitvā parissāvetvā tadahupaṭiggahitehi madhusakkarakappūrādīhi yojetvā kātabbaṃ. Evaṃ kataṃ purebhattameva kappati. Anupasampannehi kataṃ labhitvā pana purebhattaṃ paṭiggahitaṃ purebhattaṃ sāmisaparibhogenāpi vaṭṭati, pacchābhattaṃ nirāmisaparibhogena yāva aruṇuggamanā vaṭṭatiyeva. Esa nayo sabbapānesu.
48其中，‘阎浮果饮’：指以阎浮果制成的饮料。‘蕉饮’：指以有籽香蕉果制成的饮料。‘茂遮饮’：指以无籽香蕉果制成的饮料。‘蜜果饮’：指以蜜果的自然汁液制成的饮料；然而，那须掺水才适用，纯的则不适用。‘葡萄饮’：指将葡萄在水中捣碎，如同芒果饮那样制成的饮料。‘藕根饮’：指将红莲、青莲等的藕根捣碎制成的饮料。‘法鲁沙果饮’：指以法鲁沙果如同芒果饮那样制成的饮料。这八种饮物，冷的或日晒的皆适用，火煮的则不适用。‘谷物果汁’：指七种谷物的果汁。‘菜汁’：指煮熟的菜汁。因为，时药类叶子的汁，仅限食前适用。尽形寿药类，接受后存放的酥油等一起煮的，七日适用。然而，若以纯水煮，则尽形寿也适用。但与乳等一起煮则不适用。由他人煮的，也算入菜汁之类。在《库伦底》中则说：‘时药类叶子的，以冷水捣碎制成的汁，或日晒的，也适用。’‘除蜜花汁外’：在此，蜜花汁无论是火煮的还是日晒的，食后皆不适用。食前，那种取来后能制酒的饮物，从一开始就不适用。然而，蜜花无论是生的、干的或炒的，或以它制成的糖浆，只要从它开始不制酒，这一切在食前都适用。甘蔗汁滤清后，食后适用。如此，在允许饮物时，这四种汁也被允许了。‘以火供为首之祭祀’等中，火供为最胜，火供为面首，如此说。
Tesu pana jambupānanti jambuphalehi katapānaṃ. Cocapānanti aṭṭhikehi kadaliphalehi katapānaṃ. Mocapānanti anaṭṭhikehi kadaliphalehi katapānaṃ. Madhukapānanti madhukānaṃ jātirasena katapānaṃ; taṃ pana udakasambhinnaṃ vaṭṭati, suddhaṃ na vaṭṭati. Muddikapānanti muddikā udake madditvā ambapānaṃ viya katapānaṃ. Sālūkapānanti rattuppalanīluppalādīnaṃ sālūke madditvā katapānaṃ. Phārusakapānanti phārusakaphalehi ambapānaṃ viya katapānaṃ. Imāni aṭṭha pānāni sītānipi ādiccapākānipi vaṭṭanti, aggipākāni na vaṭṭanti. Dhaññaphalarasanti sattannaṃ dhaññānaṃ phalarasaṃ. Ḍākarasanti pakkaḍākarasaṃ. Yāvakālikapattānañhi purebhattaṃyeva raso kappati. Yāvajīvikānaṃ paṭiggahetvā ṭhapitasappiādīhi saddhiṃ pakkānaṃ sattāhaṃ kappati. Sace pana suddhaudakena pacati, yāvajīvampi vaṭṭati. Khīrādīhi pana saddhiṃ pacituṃ na vaṭṭati. Aññehi pakkampi ḍākarasasaṅkhyameva gacchati. Kurundiyaṃ pana ‘‘yāvakālikapattānampi sītodakena madditvā kataraso vā ādiccapāko vā vaṭṭatī’’ti vuttaṃ. Ṭhapetvā madhukapuppharasanti ettha madhukapuppharaso aggipāko vā hotu ādiccapāko vā, pacchābhattaṃ na vaṭṭati. Purebhattampi yaṃ pānaṃ gahetvā majjaṃ karonti, so ādito paṭṭhāya na vaṭṭati. Madhukapupphaṃ pana allaṃ vā sukkhaṃ vā bhajjitaṃ vā tena kataphāṇitaṃ vā yato paṭṭhāya majjaṃ na karonti, taṃ sabbaṃ purebhattaṃ vaṭṭati. Ucchuraso nikasaṭo pacchābhattaṃ vaṭṭati . Iti pānāni anujānantena imepi cattāro rasā anuññātāti. Aggihuttamukhā yaññātiādīsu aggihutaṃ seṭṭhaṃ, aggihutaṃ mukhanti vuttaṃ hoti.
58关于马喇人罗迦等事缘的讲解
Rojamallādivatthukathā
301-2301-2. 罗奢事缘意义明显。其中，‘作了约定’：即作了协议。‘你这实在丰盛啊’：即你这实在美好啊。‘尊者阿难，我非多作’：此表明‘我并非因对佛陀等所生净信与恭敬之多而来此’。‘一切菜肴’：指以酥油等煮的或未煮的任何菜肴。‘粉食’：指以粉制成的嚼食；据说罗奢为此二者各花费十万金钱而备办。
301-2. Rojavatthu uttānatthameva. Tattha saṅkaraṃ akaṃsūti katikaṃ akaṃsu. Uḷāraṃ kho te idanti sundaraṃ kho te idaṃ. Nāhaṃ bhante ānanda bahukatoti nāhaṃ buddhādigatapasādabahumānena idhāgatoti dasseti. Sabbañca ḍākanti sappiādīhi pakkaṃ vā apakkaṃ vā yaṃkiñci ḍākaṃ. Piṭṭhakhādanīyanti piṭṭhamayaṃ khādanīyaṃ; rojo kira idaṃ ubhayampi satasahassaṃ vayaṃ katvā paṭiyādāpesi.
303『言语柔和者』，即言语温婉悦耳之人。『具辩才者』，即于各自技艺中具足辩才之人。『能干者』，即熟练、或不懈怠之人。『技艺纯熟者』，即技艺无瑕疵之人。『以量器和播种器』，即以量筒和播种器；所谓播种器，即于各处将所得之物一一投入、放入之处，这是所说的意思。『比丘们，不得持用非剃师所有之剃刀用具』，此处仅指不得取来并持有保管，但用他人之物为他人剃发则是允许的。若收取酬劳而剃发，则不允许。对于从未曾为他人剃发者，持有保管也是允许的，取此刀或他刀为他人剃发，也是允许的。
303.Mañjukāti madhuravacanā. Paṭibhāneyyakāti sake sippe paṭibhānasampannā. Dakkhāti chekā, analasā vā. Pariyodātasippāti niddosasippā. Nāḷiyāvāpakenāti nāḷiyā ca āvāpakena ca. Āvāpako nāma yattha laddhaṃ laddhaṃ āvapanti, pakkhipantīti vuttaṃ hoti. Na ca bhikkhave nahāpitapubbena khurabhaṇḍanti ettha gahetvā pariharitumeva na vaṭṭati, aññassa santakena kese chedetuṃ vaṭṭati. Sace vetanaṃ gahetvā chindati, na vaṭṭati. Yo anahāpitapubbo tassa pariharitumpi vaṭṭati, taṃ vā aññaṃ vā gahetvā kese chedetumpi vaṭṭati.
304『分给份额后』，即分十份而给与后；据说这是古时在阎浮提洲的旧有习俗，因此将土地分成十份，其中一份应给予土地所有者。
304.Bhāgaṃ datvāti dasamabhāgaṃ datvā; idaṃ kira jambudīpe porāṇakacārittaṃ, tasmā dasakoṭṭhāse katvā eko koṭṭhāso bhūmisāmikānaṃ dātabbo.
62关于四大准则的讲解
Catumahāpadesakathā
305『诸比丘，凡我未开许此为如法者』，世尊为令诸比丘掌握判断准则，而说此四大教示。于此，结集法藏的长老们取来经文，在审定时发现了此点。除了谷物、果实、汁液之外，七种谷物和果实汁液被禁止于午后食用。棕榈果、椰子、波罗蜜、面包果、葫芦、南瓜、花瓜、黄瓜等九种大果实，以及所有其他蔬菜，皆归入谷物类。这些虽未被明确禁止，但随顺于不如法，故午后不得食用。八种饮品已被开许。其余如藤条、草、枸橼、木苹果、迦罗摩达等小果饮品，皆归入八种饮品之类；这些虽未被明确开许，但随顺于如法，故是允许的。因为除了随顺于不如法的谷物果实汁液外，没有其他名为不如法的果饮，一切皆属一日夜时限，此乃《库伦达注》中所说。
305.Yaṃ bhikkhave mayā idaṃ na kappatīti ime cattāro mahāpadese bhagavā bhikkhūnaṃ nayaggahaṇatthāya āha. Tattha dhammasaṅgāhakattherā suttaṃ gahetvā parimaddantā idaṃ addasaṃsu. Ṭhapetvā dhaññaphalarasanti sattadhaññarasāni pacchābhattaṃ na kappantīti paṭikkhittāni. Tālanāḷikerapanasalabujaalābukumbhaṇḍapussaphalatipusaphalaeḷālukāni , nava mahāphalāni sabbañca aparaṇṇaṃ, dhaññagatikameva. Taṃ kiñcāpi na paṭikkhittaṃ, atha kho akappiyaṃ anulometi, tasmā pacchābhattaṃ na kappati. Aṭṭha pānāni anuññātāni. Avasesāni vettatintiṇikamātuluṅgakapitthakosambakaramandādikhuddakaphalapānāni aṭṭhapānagatikāneva, tāni kiñcāpi na anuññātāni, atha kho kappiyaṃ anulomenti, tasmā kappanti. Ṭhapetvā hi sānulomaṃ dhaññaphalarasaṃ aññaṃ phalapānaṃ nāma akappiyaṃ natthi, sabbaṃ yāmakālikaṃyevāti kurundiyaṃ vuttaṃ.
53世尊开许了六种衣。结集法藏的长老们又开许了随顺于彼的另外六种：粗麻衣、绢绸、中国布、苏摩罗布、神通所成衣、天授衣。其中，‘绢绸’指产于绢绸国的虫所生之布。两种布仅以产地名称呼。此三种随顺于蚕丝衣。粗麻衣随顺于麻衣，其余两种随顺于棉衣，或随顺于一切衣。
Bhagavatā cha cīvarāni anuññātāni. Dhammasaṅgāhakattherehi tesaṃ anulomāni dukūlaṃ, pattuṇṇaṃ, cīnapaṭṭaṃ, somārapaṭṭaṃ, iddhimayikaṃ, devadattiyanti aparāni cha anuññātāni. Tattha ‘‘pattuṇṇa’’nti pattuṇṇadese pāṇakehi sañjātavatthaṃ. Dve paṭā desanāmeneva vuttā. Tāni tīṇi koseyyassānulomāni. Dukūlaṃ sāṇassa, itarāni dve kappāsikassa vā sabbesaṃ vā.
54世尊禁止了十一种钵后，开许了两种钵——铁钵和陶钵。铁碗、陶碗、铜碗，即随顺于此二者。世尊开许了三种水筒——铁水筒、木水筒、果壳水筒。水瓶、金瓶、水筒，即随顺于此三者。然而在《库伦达注》中说：‘饮水螺、饮水杯、饮水碟，随顺于此等。’腰带、猪皮带，两种腰带被开许；以布条和绳索制成的腰带，随顺于此二者。白伞、草席伞、叶伞，三种伞被开许。单叶伞即随顺于此等。依此理则，审察巴利圣典及注释书后，对于其他如法与不如法物品的随顺品，亦应了知。
Bhagavatā ekādasa patte paṭikkhipitvā dve pattā anuññātā – lohapatto ceva mattikāpatto ca. Lohathālakaṃ, mattikāthālakaṃ, tambalohathālakanti tesaṃyeva anulomāni. Bhagavatā tayo tumbā anuññātā – lohatumbo, kaṭṭhatumbo, phalatumboti. Kuṇḍikā, kañcanako, udakatumboti tesaṃyeva anulomāni. Kurundiyaṃ pana ‘‘pānīyasaṅkhapānīyasarāvakāni etesaṃ anulomānī’’ti vuttaṃ. Paṭṭikā, sūkarantanti dve kāyabandhanāni anuññātāni, dussapaṭṭena rajjukena ca katakāyabandhanāni tesaṃ anulomāni. Setacchattaṃ, kilañjacchattaṃ, paṇṇacchattanti tīṇi chattāni anuññātāni. Ekapaṇṇacchattaṃ tesaṃyeva anulomanti iminā nayena pāḷiñca aṭṭhakathañca anupekkhitvā aññānipi kappiyākappiyānaṃ anulomāni veditabbāni.
55‘于当日受领者，在适时可食用’等一切，是就混合味而言。若连外壳也不去除，以整个椰子果一起受领了饮品，则除去椰子后，该饮品在非时亦可食用。若在上方放置酥油团而施与冷乳粥，则未与乳粥混合的酥油，取出后可食用七日。关于块蜜、糖蜜等，亦同此理。以荜澄茄、肉豆蔻等装饰而施与的钵食，将其取出洗净后，可终生食用。关于投入粥中而施与的生姜等，以及投入油等中而施与的甘草蜜等，亦同此理。如此，凡未混合味者，即使一同受领，只要使其成为纯净，或洗或削，便可依各自时限而食用。
Tadahupaṭiggahitaṃ kāle kappatītiādi sabbaṃ sambhinnarasaṃ sandhāya vuttaṃ. Sace hi challimpi anapanetvā sakaleneva nāḷikeraphalena saddhiṃ pānakaṃ paṭiggahitaṃ hoti , nāḷikeraṃ apanetvā taṃ vikālepi kappati. Upari sappipiṇḍaṃ ṭhapetvā sītalapāyāsaṃ denti, yaṃ pāyāsena asaṃsaṭṭhaṃ sappi, taṃ apanetvā sattāhaṃ paribhuñjituṃ vaṭṭati. Baddhamadhuphāṇitādīsupi eseva nayo. Takkolajātiphalādīhi alaṅkaritvā piṇḍapātaṃ denti, tāni uddharitvā dhovitvā yāvajīvaṃ paribhuñjitabbāni. Yāguyaṃ pakkhipitvā dinnasiṅgiverādīsupi telādīsu pakkhipitvā dinnalaṭṭhimadhukādīsupi eseva nayo. Evaṃ yaṃ yaṃ asambhinnarasaṃ hoti, taṃ taṃ ekato paṭiggahitampi yathā suddhaṃ hoti, tathā dhovitvā vā tacchetvā vā tassa tassa kālavasena paribhuñjituṃ vaṭṭati.
56然而，若是混合味、相杂者，则不可食用。因为当日时限食若与自身相混合，会将其他三种——一日夜时限食等，变为自身性质；一日夜时限食若与自身相混合，会将其他两种——七日时限食等，变为自身性质；七日时限食若与自身相混合，会将终生时限食变为自身性质。因此，应知：与当日受领者一起，当日受领或先前受领的终生时限食，可食用七日；与两日前受领者一起，可食用六日；与三日前受领者一起，可食用五日……与七日前受领者一起，仅当日可食用。正因如此，不说‘诸比丘，与七日时限食一起，终生时限食于当日受领’，而说‘受领者，可食用七日’。
Sace pana sambhinnarasaṃ hoti saṃsaṭṭhaṃ, na vaṭṭati. Yāvakālikañhi attanā saddhiṃ sambhinnarasāni tīṇipi yāmakālikādīni attano sabhāvaṃ upaneti, yāmakālikaṃ dvepi sattāhakālikādīni attano sabhāvaṃ upaneti, sattāhakālikampi attanā saddhiṃ saṃsaṭṭhaṃ yāvajīvikaṃ attano sabhāvaññeva upaneti; tasmā tena tadahupaṭiggahitena saddhiṃ tadahupaṭiggahitaṃ vā purepaṭiggahitaṃ vā yāvajīvikaṃ sattāhaṃ kappati dvīhapaṭiggahitena chāhaṃ, tīhapaṭiggahitena pañcāhaṃ…pe… sattāhapaṭiggahitena tadaheva kappatīti veditabbaṃ. Tasmāyeva hi ‘‘sattāhakālikena bhikkhave yāvajīvikaṃ tadahupaṭiggahita’’nti avatvā ‘‘paṭiggahitaṃ sattāhaṃ kappatī’’ti vuttaṃ.
57在此，关于时限、一日夜、七日等超过时限的情况，应依非时食、储存、药食学处的规定而了知罪过。又，于此四种时限中，当日时限食与一日夜时限食，此二者既是内宿者，亦是储存者；七日时限食与终生时限食，即使存放于不如法的小屋中亦可，且不产生储存。其余一切处，皆显而易见。
Kālayāmasattāhātikkamesu cettha vikālabhojanasannidhibhesajjasikkhāpadānaṃ vasena āpattiyo veditabbā. Imesu ca pana catūsu kālikesu yāvakālikaṃ yāmakālikanti idameva dvayaṃ antovutthakañceva sannidhikārakañca hoti, sattāhakālikañca yāvajīvikañca akappiyakuṭiyaṃ nikkhipitumpi vaṭṭati, sannidhimpi na janetīti. Sesaṃ sabbattha uttānamevāti.
69药物篇集的注解已结束。
Bhesajjakkhandhakavaṇṇanā niṭṭhitā.