4. 尼萨耆亚篇
14. 尼萨耆亚篇
4. Nissaggiyakaṇḍaṃ
1一、衣品
1. Cīvaravaggo
31. 第一迦提那学处注释
1. Paṭhamakathinasikkhāpadavaṇṇanā
2三十条应舍罪，已由寂静者宣说；
Tiṃsa nissaggiyā dhammā, ye vuttā samitāvinā;
3如今我将为它们，作前所未有的文句注释。
Tesaṃ dāni karissāmi, apubbapadavaṇṇanaṃ.
459459. 那时，佛陀世尊住在毗舍离的乔达摩塔庙。那时，世尊允许比丘们使用三衣。此处所谓三衣，即下衣、上衣与僧伽帝，此三衣被允许使用。至于在何处被允许、何时被允许、以何因缘被允许，这一切在《衣犍度》的《耆婆事》中已有记载。比丘们以另一套三衣进入村庄，即与在寺院居住和入浴时所穿者不同的一套，如此每日穿着九件新衣。
459. Tena samayena buddho bhagavā vesāliyaṃ viharati gotamake cetiye. Tena kho pana samayena bhagavatā bhikkhūnaṃ ticīvaraṃ anuññātaṃ hotīti ettha ticīvaranti antaravāsako uttarāsaṅgo saṅghāṭīti idaṃ cīvarattayaṃ paribhuñjituṃ anuññātaṃ hoti. Yattha panetaṃ anuññātaṃ, yadā ca anuññātaṃ, yena ca kāraṇena anuññātaṃ, taṃ sabbaṃ cīvarakkhandhake jīvakavatthusmiṃ (mahāva. 326 ādayo) āgatameva. Aññeneva ticīvarena gāmaṃ pavisantīti yena vihāre acchanti nhānañca otaranti, tato aññena, evaṃ divase divase nava cīvarāni dhārenti.
460460. “已生起”者，即为了给随制戒开方便门，依获得而言已生起，非依完成而言。
460.Uppannaṃ hotīti anupaññattiyā dvāraṃ dadamānaṃ paṭilābhavasena uppannaṃ hoti, no nipphattivasena.
6“欲给予具寿舍利弗”者：据说，具寿阿难认为除了世尊之外，没有其他如此功德卓越的人，因此出于对功德的崇敬，特别爱护具寿舍利弗。他无论何时得到可意的衣服，都会染色、作点净标记后，就给予长老；在食前得到殊胜的粥、硬食或钵食，也给予长老；在食后得到蜂蜜、糖浆等，也给予长老；甚至从护持者家中带出孩童令其出家，也让其在长老跟前受依止，自己则作告白羯磨。具寿舍利弗也认为：“父亲应做之事，本是长子的责任，而应由我为世尊所做之事，阿难在做；我依靠阿难，得以少事安住。”因此特别爱护具寿阿难，他得到可意的衣服，也给予阿难长老，一切如前所述。如此，出于对功德的崇敬而爱护，当时即使那衣服已生起，也应知是“欲给予具寿舍利弗”。
Āyasmato sāriputtassa dātukāmo hotīti āyasmā kira ānando bhagavantaṃ ṭhapetvā añño evarūpo guṇavisiṭṭho puggalo natthīti guṇabahumānena āyasmantaṃ sāriputtaṃ atimamāyati. So sadāpi manāpaṃ cīvaraṃ labhitvā rajitvā kappabinduṃ datvā therasseva deti, purebhatte paṇītaṃ yāgukhajjakaṃ vā piṇḍapātaṃ vā labhitvāpi therasseva deti, pacchābhatte madhuphāṇitādīni labhitvāpi therasseva deti, upaṭṭhākakulehi dārake nikkhāmetvā pabbājetvāpi therassa santike upajjhaṃ gāhāpetvā sayaṃ anusāvanakammaṃ karoti. Āyasmāpi sāriputto ‘‘pitu kattabbakiccaṃ nāma jeṭṭhaputtassa bhāro, taṃ mayā bhagavato kattabbaṃ kiccaṃ ānando karoti, ahaṃ ānandaṃ nissāya appossukko viharituṃ labhāmī’’ti āyasmantaṃ ānandaṃ ativiya mamāyati, sopi manāpaṃ cīvaraṃ labhitvā ānandattherasseva detīti sabbaṃ purimasadisameva . Evaṃ guṇabahumānena mamāyanto tadā uppannampi taṃ cīvaraṃ āyasmato sāriputtassa dātukāmo hotīti veditabbo.
7“世尊，第九日或第十日”：此处若有人问：“长老如何得知？”由多种原因得知。据说，舍利弗长老前往乡间游行时，必定向阿难长老告辞后才离去，并说：“我将于若干时日后回来，在此期间，切勿于侍奉世尊有所懈怠。”若未能当面告辞，也会派遣比丘代为告辞后才离去。若在他处安居，则对先来的比丘们如此传言：“以我之名，以头面礼世尊之足，并问候阿难健康，说我将于某日回来。”而且他总是于所预定的日期回来。此外，具寿阿难也由推测而知：“具寿舍利弗忍受与世尊的分离，安住于此若干日，从今以后，必定不会超过某日，定会回来。”因为凡是智慧广大者，对世尊的爱敬也愈大，由此道理也能得知。如此由多种原因得知。因此说：“世尊，第九日或第十日。”如此说后，因为此学处是制戒罪，而非性罪，所以世尊便以与具寿阿难所说相同的时限，说：“那时，世尊……应持。”若长老曾预告半月或一月，世尊也会允许。
Navamaṃ vā bhagavā divasaṃ dasamaṃ vāti ettha pana sace bhaveyya ‘‘kathaṃ thero jānātī’’ti? Bahūhi kāraṇehi jānāti. Sāriputtatthero kira janapadacārikaṃ pakkamanto ānandattheraṃ āpucchitvāva pakkamati ‘‘ahaṃ ettakena nāma kālena āgacchissāmi, etthantare bhagavantaṃ mā pamajjī’’ti. Sace sammukhā na āpucchati, bhikkhū pesetvāpi āpucchitvāva gacchati. Sace aññattha vassaṃ vasati, ye paṭhamataraṃ bhikkhū āgacchanti, te evaṃ pahiṇati ‘‘mama vacanena bhagavato ca pāde sirasā vandatha, ānandassa ca ārogyaṃ vatvā maṃ ‘asukadivase nāma āgamissatī’ti vadathā’’ti sadā ca yathāparicchinnadivaseyeva eti. Apicāyasmā ānando anumānenapi jānāti ‘‘ettake divase bhagavatā viyogaṃ sahanto adhivāsento āyasmā sāriputto vasi, ito dāni paṭṭhāya asukaṃ nāma divasaṃ na atikkamissati addhā āgamissatī’’ti. Yesaṃ yesañhi paññā mahatī tesaṃ tesaṃ bhagavati pemañca gāravo ca mahā hotīti iminā nayenāpi jānāti. Evaṃ bahūhi kāraṇehi jānāti. Tenāha – ‘‘navamaṃ vā bhagavā divasaṃ dasamaṃ vā’’ti. Evaṃ vutte yasmā idaṃ sikkhāpadaṃ paṇṇattivajjaṃ, na lokavajjaṃ; tasmā āyasmatā ānandena vuttasadisameva paricchedaṃ karonto ‘‘atha kho bhagavā…pe… dhāretu’’nti. Sace pana therena addhamāso vā māso vā uddiṭṭho abhavissa, sopi bhagavatā anuññāto assa.
462-3462-3. “衣已作成时”：指以任何一种完成方式而衣已作成时。然而，因为衣或因制作而完成，或因丢失等而完成，所以在分别句中，仅为了显示其义理，而说“比丘的衣已作或……”等。其中，“已作”指以缝纫工作的结束而作；所谓缝纫工作的结束，即完成任何须以针所做之事，如完成系带、纽结、边缘后，将针收起。“已失”指被贼等夺去，这也因制作障碍的结束而称为“已作成”。“已坏”指被白蚁等咬坏。“已烧”指被火烧毁。“或衣的期望已断”指“我将于某家得到衣服”这样的衣的期望已生起，而此期望已断，这也应知因制作障碍的结束而成为“已作成”的状态。
462-3.Niṭṭhitacīvarasminti yena kenaci niṭṭhānena niṭṭhite cīvarasmiṃ. Yasmā pana taṃ cīvaraṃ karaṇenapi niṭṭhitaṃ hoti, nassanādīhipi tasmāssa padabhājane atthamattameva dassetuṃ bhikkhuno cīvaraṃ kataṃ vā hotītiādi vuttaṃ. Tattha katanti sūcikammapariyosānena kataṃ, sūcikammapariyosānaṃ nāma yaṃkiñci sūciyā kattabbaṃ pāsapaṭṭagaṇṭhikapaṭṭapariyosānaṃ katvā sūciyā paṭisāmanaṃ. Naṭṭhanti corādīhi haṭaṃ, etampi hi karaṇapalibodhassa niṭṭhitattā niṭṭhitanti vuccati. Vinaṭṭhanti upacikādīhi khāyitaṃ. Daḍḍhanti agginā daḍḍhaṃ. Cīvarāsā vā upacchinnāti ‘‘asukasmiṃ nāma kule cīvaraṃ labhissāmī’’ti yā cīvarāsā uppannā hoti, sā vā upacchinnā, etesampi hi karaṇapalibodhasseva niṭṭhitattā niṭṭhitabhāvo veditabbo.
9“迦提那已出时”：即迦提那已出时。以此显示第二种障碍的不存在。然而，因为迦提那或以八种事中的一种，或以僧团内部出迦提那而出，所以在解释中说“八种事”等。其中，“诸比丘，有八种事为出迦提那：因离去、因作成、因决定、因失坏、因听闻、因期望断绝、因越界、因共出”，此八种事载于《迦提那犍度》。内部出迦提那也载于比丘尼分别中：“大德，请僧团听我言；若僧团已到时机，僧团应出迦提那，这是动议。大德，请僧团听我言；僧团出迦提那，若哪位具寿同意出迦提那，请默然；若不同意，请说。迦提那已由僧团所出，僧团同意，故默然，我如此持。”此处，应说者将于其出处解释。若在此处说，则须引用原文，也须解释义理，且即使说了也不易理解，因为说在了不当之处。
Ubbhatasmiṃ kathineti kathine ca ubbhatasmiṃ. Etena dutiyassa palibodhassa abhāvaṃ dasseti. Taṃ pana kathinaṃ yasmā aṭṭhasu vā mātikāsu ekāya antarubbhārena vā uddharīyati, tenassa niddese ‘‘aṭṭhannaṃ mātikāna’’ntiādi vuttaṃ. Tattha ‘‘aṭṭhimā, bhikkhave, mātikā kathinassa ubbhārāya – pakkamanantikā, niṭṭhānantikā, sanniṭṭhānantikā, nāsanantikā, savanantikā, āsāvacchedikā, sīmātikkantikā, sahubbhārā’’ti evaṃ aṭṭha mātikāyo kathinakkhandhake āgatā. Antarubbhāropi ‘‘suṇātu me, bhante, saṅgho; yadi saṅghassa pattakallaṃ, saṅgho kathinaṃ uddhareyya, esā ñatti. Suṇātu me, bhante, saṅgho; saṅgho kathinaṃ uddharati, yassāyasmato khamati, kathinassa ubbhāro, so tuṇhassa; yassa nakkhamati, so bhāseyya. Ubbhataṃ saṅghena kathinaṃ, khamati saṅghassa, tasmā tuṇhī, evametaṃ dhārayāmī’’ti (pāci. 926) evaṃ bhikkhunīvibhaṅge āgato. Tattha yaṃ vattabbaṃ taṃ āgataṭṭhāneyeva vaṇṇayissāma. Idha pana vuccamāne pāḷi āharitabbā hoti, atthopi vattabbo. Vuttopi ca na suviññeyyo hoti, aṭṭhāne vuttattāya.
10“以十日为限”的意思是：以十日为最大期限，这称为“以十日为限”，应保持这以十日为限的时间。在《分别》中，为了仅显示其义理，说为“应保持十日为限的状态”。因为这里的意思是：所谓“以十日为限”，即此十日为限的状态、十日为限的性质，这一定量的时间，只要不超越，就应当保持。
Dasāhaparamanti dasa ahāni paramo paricchedo assāti dasāhaparamo, taṃ dasāhaparamaṃ kālaṃ dhāretabbanti attho. Padabhājane pana atthamattameva dassetuṃ ‘‘dasāhaparamatā dhāretabba’’nti vuttaṃ. Idañhi vuttaṃ hoti ‘‘dasāhaparama’’nti ettha yā dasāhaparamatā dasāhaparamabhāvo, ayaṃ ettako kālo yāva nātikkamati tāva dhāretabbanti.
11由于不包含在已决意和已分配（的衣）之中，因此是多余的衣，称为“多余衣”。正因如此，在《分别》中说为“未决意、未分配”。
Adhiṭṭhitavikappitesu apariyāpannattā atirekaṃ cīvaranti atirekacīvaraṃ. Tenevassa padabhājane vuttaṃ ‘‘anadhiṭṭhitaṃ avikappita’’nti.
12六种衣中的任何一种，即：亚麻衣、棉衣、绢衣、毛衣、麻衣、混麻衣，这六种衣中的任何一种。以此显示衣的种类后，现在为了显示尺寸，说“适合分配的最下等（衣）”。其尺寸为：长度两搩手，宽度一搩手。关于此，有圣典说：“诸比丘，我允许分配最下等的衣，长度为善逝指八指，宽度为四指。”（《大品》358）
Channaṃ cīvarānaṃ aññataranti khomaṃ, kappāsikaṃ, koseyyaṃ, kambalaṃ, sāṇaṃ, bhaṅganti imesaṃ channaṃ cīvarānaṃ aññataraṃ. Etena cīvarassa jātiṃ dassetvā idāni pamāṇaṃ dassetuṃ ‘‘vikappanupagaṃ pacchima’’nti āha. Tassa pamāṇaṃ dīghato dve vidatthiyo, tiriyaṃ vidatthi. Tatrāyaṃ pāḷi – ‘‘anujānāmi, bhikkhave, āyāmena aṭṭhaṅgulaṃ sugataṅgulena caturaṅgulavitthataṃ pacchimaṃ cīvaraṃ vikappetu’’nti (mahāva. 358).
13“令其超越者，舍堕、波逸提”的意思是：令那如前所述的种类和尺寸的衣，超越十日为限的时间，在此期间，若不令其成为非多余衣，则犯舍堕、波逸提，而且那衣成为应舍弃的，同时有波逸提罪。或者，“应舍弃”称为“舍堕”，这是对在前期应作的律仪行为的名称。因为具有应舍弃之物，故称为“舍堕”。是什么？波逸提。令其超越者，有伴随舍堕律仪行为的波逸提，这是此处的意思。在《分别》中，首先为了显示义理的分辨，先设立论母：“令其超越者，为舍堕”，然后说：“在第十一日破晓时，成为舍堕，应舍弃。”再者，为了显示应舍弃给谁以及如何舍弃，说“应舍弃给僧团……”等。其中，“在第十一日破晓时”：此处，衣产生的那一天，其破晓是依附于产生之日的，因此应知，连同衣产生的日子，在第十一日破晓时成为舍堕。即使多件衣捆在一起或包在一起放置，也唯有一罪。若未捆未包，则依物的数目而有诸罪。
Taṃatikkāmayato nissaggiyaṃ pācittiyanti taṃ yathāvuttajātippamāṇaṃ cīvaraṃ dasāhaparamaṃ kālaṃ atikkāmayato, etthantare yathā atirekacīvaraṃ na hoti tathā akubbato nissaggiyaṃ pācittiyaṃ, tañca cīvaraṃ nissaggiyaṃ hoti, pācittiyāpatti cassa hotīti attho. Atha vā nissajjanaṃ nissaggiyaṃ, pubbabhāge kattabbassa vinayakammassetaṃ nāmaṃ. Nissaggiyamassa atthīti nissaggiyamicceva. Kintaṃ? Pācittiyaṃ. Taṃ atikkāmayato sanissaggiyavinayakammaṃ pācittiyaṃ hotīti ayamettha attho. Padabhājane pana paṭhamaṃ tāva atthavikappaṃ dassetuṃ ‘‘taṃ atikkāmayato nissaggiyaṃ hotī’’ti mātikaṃ ṭhapetvā ‘‘ekādase aruṇuggamane nissaggiyaṃ hoti, nissajjitabba’’nti vuttaṃ. Puna yassa ca nissajjitabbaṃ, yathā ca nissajjitabbaṃ, taṃ dassetuṃ ‘‘saṅghassa vā’’tiādi vuttaṃ. Tattha ekādase aruṇuggamaneti ettha yaṃ divasaṃ cīvaraṃ uppannaṃ tassa yo aruṇo, so uppannadivasanissito, tasmā cīvaruppādadivasaena saddhiṃ ekādase aruṇuggamane nissaggiyaṃ hotīti veditabbaṃ. Sacepi bahūni ekajjhaṃ bandhitvā vā veṭhetvā vā ṭhapitāni ekāva āpatti. Abaddhāveṭhitesu vatthugaṇanāya āpattiyo.
14“舍弃后，应发露罪”如何发露？如《犍度》中所说。那里是如何说的？是这样说的：“诸比丘，那位比丘应前往僧团，偏袒上衣，顶礼上座比丘们的足，蹲坐，合掌，应如此说：‘尊者，我犯了某某罪，我发露此罪。’”（《小品》239）在此，若有一件衣，应说“一件舍堕波逸提”。若有两件，应说“两件”。若有多件，应说“许多件”。在舍弃时，若是一件，应如圣典所说：“尊者，这是我的衣。”若有两件或多件，应说：“尊者，这些是我的衣，已超过十日，是应舍弃的，我将这些舍弃给僧团。”若不能诵圣典，也可以用其他方式说。
Nissajjitvāāpatti desetabbāti kathaṃ desetabbā? Yathā khandhake vuttaṃ, kathañca tattha vuttaṃ? Evaṃ vuttaṃ – ‘‘tena, bhikkhave, bhikkhunā saṅghaṃ upasaṅkamitvā ekaṃsaṃ uttarāsaṅgaṃ karitvā vuḍḍhānaṃ bhikkhūnaṃ pāde vanditvā ukkuṭikaṃ nisīditvā añjaliṃ paggahetvā evamassa vacanīyo – ‘ahaṃ, bhante, itthannāmaṃ āpattiṃ āpanno, taṃ paṭidesemī’’’ti (cūḷava. 239). Idha pana sace ekaṃ cīvaraṃ hoti ‘‘ekaṃ nissaggiyaṃ pācittiya’’nti vattabbaṃ. Sace dve, ‘‘dve’’ti vattabbaṃ. Sace bahūni ‘‘sambahulānī’’ti vattabbaṃ. Nissajjanepi sace ekaṃ yathāpāḷimeva ‘‘idaṃ me, bhante, cīvara’’nti vattabbaṃ. Sace dve vā bahūni vā, ‘‘imāni me, bhante, cīvarāni dasāhātikkantāni nissaggiyāni, imānāhaṃ saṅghassa nissajjāmī’’ti vattabbaṃ. Pāḷiṃ vattuṃ asakkontena aññathāpi vattabbaṃ.
15应由一位贤能、有能力的比丘接受罪——应依照《犍度》中所说的方式接受。因为那里如此说：“应由一位贤能、有能力的比丘告知僧团：”
Byattenabhikkhunā paṭibalena āpatti paṭiggahetabbāti khandhake vuttanayeneva paṭiggahetabbā. Evañhi tattha vuttaṃ – ‘‘byattena bhikkhunā paṭibalena saṅgho ñāpetabbo –
16“尊者，请僧团听我说：这位名为某某的比丘，忆念罪、显露罪、公开罪、发露罪。若僧团认为适当，我将接受名为某某比丘的罪。”
‘Suṇātu me bhante saṅgho, ayaṃ itthannāmo bhikkhu āpattiṃ sarati vivarati uttāniṃ karoti deseti, yadi saṅghassa pattakallaṃ, ahaṃ itthannāmassa bhikkhuno āpattiṃ paṭiggaṇheyya’nti.
17然后应对他说：“你看见了吗？”他答：“是的，我看见。” “将来应当防护。”（《小品》239）在两人或多人的情形中，应知语句的差别依前述方式。
Tena vattabbo ‘passasī’ti? ‘Āma, passāmī’ti. Āyatiṃ saṃvareyyāsī’’ti (cūḷava. 239). Dvīsu pana sambahulāsu vā purimanayeneva vacanabhedo ñātabbo.
18在给衣时，也应依事项而了知语句的差别，如：“僧团，这件衣、这些衣……”。对于向僧团、向众人、向个人舍弃的情形，也是同样的方法。
Cīvaradānepi ‘‘saṅgho imaṃ cīvaraṃ imāni cīvarānī’’ti vatthuvasena vacanabhedo veditabbo. Gaṇassa ca puggalassa ca nissajjanepi eseva nayo.
19在发露罪和接受罪时，此处的圣典是：“诸比丘，那位比丘应前往众多比丘处，偏袒上衣，顶礼上座比丘们的足，蹲坐，合掌，应如此说：‘尊者，我犯了某某罪，我发露此罪。’应由一位贤能、有能力的比丘告知那些比丘：”
Āpattidesanāpaṭiggahaṇesu panettha ayaṃ pāḷi – ‘‘tena, bhikkhave, bhikkhunā sambahule bhikkhū upasaṅkamitvā ekaṃsaṃ uttarāsaṅgaṃ katvā vuḍḍhānaṃ bhikkhūnaṃ pāde vanditvā ukkuṭikaṃ nisīditvā añjaliṃ paggahetvā evamassu vacanīyā – ‘ahaṃ, bhante, itthannāmaṃ āpattiṃ āpanno taṃ paṭidesemī’ti. Byattena bhikkhunā paṭibalena te bhikkhū ñāpetabbā –
20“诸尊请听我说：这位名为某某的比丘，忆念罪、显露罪、公开罪、发露罪。若诸尊认为适当，我将接受名为某某比丘的罪。”
‘Suṇantu me āyasmantā, ayaṃ itthannāmo bhikkhu āpattiṃ sarati vivarati uttāniṃ karoti deseti. Yadāyasmantānaṃ pattakallaṃ, ahaṃ itthannāmassa bhikkhuno āpattiṃ paṭiggaṇheyya’nti.
21然后应对他说：“你看见了吗？”他答：“是的，我看见。” “将来应当防护。”
Tena vattabbo ‘passasī’ti? ‘Āma, passāmī’ti. ‘Āyatiṃ saṃvareyyāsī’ti.
22那位比丘应前往一位比丘处，偏袒上衣，蹲坐，合掌，应如此说：“贤友，我犯了某某罪，我发露此罪。”然后应对他说：“你看见了吗？”他答：“是的，我看见。” “将来应当防护。”（《小品》239）其中，应知罪的名称取用和语句差别依前述方式。
Tena bhikkhunā ekaṃ bhikkhuṃ upasaṅkamitvā ekaṃsaṃ uttarāsaṅgaṃ karitvā ukkuṭikaṃ nisīditvā añjaliṃ paggahetvā evamassa vacanīyo – ‘ahaṃ, āvuso, itthannāmaṃ āpattiṃ āpanno taṃ paṭidesemī’ti. Tena vattabbo ‘passasī’ti, āma passāmīti āyatiṃ saṃvareyyāsī’’ti (cūḷava. 239). Tattha purimanayeneva āpattiyā nāmaggahaṇaṃ vacanabhedo ca veditabbo.
23正如在僧团中舍弃（认可）的巴利文，同样应知两人舍弃（认可）的巴利文。因为若有差别，就如‘诸比丘，我允许三人举行清净布萨，而且，诸比丘，应如此行：应由一位能干、胜任的比丘告知那些比丘’等方式，在说了‘三人举行清净布萨’之后，又依‘诸比丘，我允许两人举行清净布萨，而且，诸比丘，应如此行：由上座比丘偏袒一肩’等方式（《大品》168），单独宣说了两人的清净布萨；同样，若此处有差别，也会单独宣说巴利文，但由于没有，故未说而略过，此处即以对僧团所说的巴利文为准。
Yathā ca gaṇassa nissajjane evaṃ dvinnaṃ nissajjanepi pāḷi veditabbā. Yadi hi viseso bhaveyya, yatheva ‘‘anujānāmi, bhikkhave, tiṇṇannaṃ pārisuddhiuposathaṃ kātuṃ, evañca pana, bhikkhave, kātabbo. Byattena bhikkhunā paṭibalena te bhikkhū ñāpetabbā’’tiādinā nayena ‘‘tiṇṇannaṃ pārisuddhiuposathaṃ kātu’’nti vatvā puna ‘‘anujānāmi, bhikkhave, dvinnaṃ pārisuddhiuposathaṃ kātuṃ, evañca pana, bhikkhave, kātabbo. Therena bhikkhunā ekaṃsaṃ uttarāsaṅga’’ntiādinā (mahāva. 168) nayena visuṃyeva dvinnaṃ pārisuddhiuposatho vutto, evamidhāpi visuṃ pāḷiṃ vadeyya, yasmā pana natthi, tasmā avatvā gatoti, gaṇassa vuttā pāḷiyevettha pāḷi.
24然而，在接受犯戒（罪）方面，有这一差别：如同在僧团舍弃后，当犯戒被陈述时，接受犯戒的比丘提出动议；同样，在此不提出动议，而由两人中的任一人，如同单独一人接受那样，接受犯戒。因为对于两人，并没有所谓‘提出动议’这回事；如果有，就不会单独宣说两人的清净布萨了。
Āpattipaṭiggahaṇe pana ayaṃ viseso, yathā gaṇassa nissajjitvā āpattiyā desiyamānāya āpattipaṭiggāhako bhikkhu ñattiṃ ṭhapeti, evaṃ aṭṭhapetvā dvīsu aññatarena yathā ekapuggalo paṭiggaṇhāti, evaṃ āpatti paṭiggahetabbā. Dvinnañhi ñattiṭṭhapanā nāma natthi, yadi siyā dvinnaṃ pārisuddhiuposathaṃ visuṃ na vadeyya.
25在给予已舍弃之衣时，如同一个人说‘我将此衣给与尊者’，同样，说‘我们将此衣给与尊者’也是合适的。因为比这更重大的、需经动议及后续羯磨之事，也有说‘应经征询后而行’的，对此而言，这是随顺的。然而，已舍弃之衣必须给予，不能不给予，因为这仅是律仪行事。并非通过那样说，衣就已成为给予僧团、僧群或个人的了。
Nissaṭṭhacīvaradānepi yathā ‘‘imaṃ cīvaraṃ āyasmato dammī’’ti eko vadati, evaṃ ‘‘imaṃ mayaṃ cīvaraṃ āyasmato demā’’ti vattuṃ vaṭṭati. Ito garukatarāni hi ñattidutiyakammānipi ‘‘apaloketvā kātabbānī’’ti vuttāni atthi, tesaṃ etaṃ anulomaṃ nissaṭṭhacīvaraṃ pana dātabbameva adātuṃ na labbhati, vinayakammamattañhetaṃ. Na taṃ tena saṅghassa vā gaṇassa vā puggalassa vā dinnameva hotīti.
468468.‘超过十日且有过期想’：指衣服超过十日时，有‘这已超过’这样的想；或者在十日已过时，有‘十日已过’这样的想。此为应舍弃的波逸提。在此，想不能保护（免罪）。即使有这样的想，那件衣服也是应舍弃的，并犯波逸提罪。‘连同应舍弃的治罪行事’或‘波逸提’，两种释义都合理。此理适用于一切处。
468.Dasāhātikkante atikkantasaññīti dasāhaṃ atikkante cīvare ‘‘atikkantaṃ ida’’nti evaṃsaññī, dasāhe vā atikkante ‘‘atikkanto dasāho’’ti evaṃsaññī. Nissaggiyaṃ pācittiyanti na idha saññā rakkhati. Yopi evaṃsaññī, tassapi taṃ cīvaraṃ nissaggiyaṃ pācittiyāpatti ca. Sanissaggiyavinayakammaṃ vā pācittiyanti ubhopi atthavikappā yujjanti. Esa nayo sabbattha.
27‘未舍弃而有已舍弃想’：指对未给与任何人、未舍弃之物，有‘此已被我舍弃’这样的想。
Avissajjitevissajjitasaññīti kassaci adinne apariccatte ‘‘pariccattaṃ mayā’’ti evaṃsaññī.
28‘未失而有已失想’：指自己的衣服与许多他人的衣服放在一起，被贼偷走。在此情况下，对自己的衣服未失，却生起已失想。此理亦适用于‘未坏’等情况。
Anaṭṭhe naṭṭhasaññīti attano cīvarena saddhiṃ bahūni aññesaṃ cīvarāni ekato ṭhapitāni corā haranti. Tatresa attano cīvare anaṭṭhe naṭṭhasaññī hoti. Esa nayo avinaṭṭhādīsupi.
29‘未掠夺’：在此应知，是指并非通过破门而入、强行夺取的方式而被掠夺。
Avilutteti ettha pana gabbhaṃ bhinditvā pasayhāvahāravasena avilutteti veditabbaṃ.
30‘未舍弃而使用，犯突吉罗’：指穿过一次或披过一次后，不从身上脱下，即使游走一整天，也只犯一个罪。若脱下又穿上，或脱下又披上，每一次动作都犯突吉罗。整理穿得不好或披得不好的衣服，无罪。他人使用那件衣，也无罪。‘无罪：获得他人所作（衣）而使用’（《波罗夷》570）等语在此可作为佐证。对于未过期而有已过期想者，以及疑惑者，关于使用而说的突吉罗，是就使用而言的。
Anissajjitvā paribhuñjati āpatti dukkaṭassāti sakiṃ nivatthaṃ vā sakiṃ pārutaṃ vā kāyato amocetvā divasampi vicarati, ekāva āpatti. Mocetvā mocetvā nivāseti vā pārupati vā payoge payoge dukkaṭaṃ. Dunnivatthaṃ vā duppārutaṃ vā saṇṭhapentassa anāpatti. Aññassa taṃ paribhuñjatopi anāpatti, ‘‘anāpatti aññena kataṃ paṭilabhitvā paribhuñjatī’’ti (pārā. 570) ādivacanañcettha sādhakaṃ. Anatikkante atikkantasaññino vematikassa ca dukkaṭaṃ paribhogaṃ sandhāya vuttaṃ.
469469.‘无罪：在十日内决意，或作净施’：在此应知适合决意之物与适合作净施之物。关于此，有巴利文如下——那时，比丘们心生此念：‘那些世尊所允许的，所谓“三衣”、“雨浴衣”、“坐具”、“敷具”、“覆疮衣”、“擦面巾”或“杂用布”，这一切究竟是应当决意呢，还是应当作净施呢？’他们将此事禀告世尊——
469.‘‘Anāpatti antodasāhaṃ adhiṭṭheti, vikappetī’’ti ettha pana adhiṭṭhānupagaṃ vikappanupagañca veditabbaṃ. Tatrāyaṃ pāḷi – atha kho bhikkhūnaṃ etadahosi – ‘‘yāni tāni bhagavatā anuññātāni ‘ticīvara’nti vā ‘vassikasāṭikā’ti vā ‘nisīdana’nti vā ‘paccattharaṇa’nti vā ‘kaṇḍuppaṭicchādī’ti vā mukhapuñchanacoḷakanti vā parikkhāracoḷanti vā sabbāni tāni adhiṭṭhātabbānīti nu kho udāhu vikappetabbānī’’ti, bhagavato etamatthaṃ ārocesuṃ –
32‘诸比丘，我允许三衣决意，不得作净施；雨浴衣在雨季四个月内决意，此后可作净施；坐具决意，不得作净施；敷具决意，不得作净施；覆疮衣在有病期间决意，此后可作净施；擦面巾决意，不得作净施；杂用布决意，不得作净施。’（《大品》358）
‘‘Anujānāmi, bhikkhave, ticīvaraṃ adhiṭṭhātuṃ na vikappetuṃ; vassikasāṭikaṃ vassānaṃ cātumāsaṃ adhiṭṭhātuṃ tato paraṃ vikappetuṃ; nisīdanaṃ adhiṭṭhātuṃ na vikappetuṃ; paccattharaṇaṃ adhiṭṭhātuṃ na vikappetuṃ; kaṇḍuppaṭicchādiṃ yāvaābādhā adhiṭṭhātuṃ tato paraṃ vikappetuṃ; mukhapuñchanacoḷaṃ adhiṭṭhātuṃ na vikappetuṃ; parikkhāracoḷaṃ adhiṭṭhātuṃ na vikappetu’’nti (mahāva. 358).
33其中，‘三衣’在决意时，应染色、点上坏色点后，仅决意尺寸合宜者。其尺寸：以上等标准而言，小于善逝衣是允许的；以下等标准而言，僧伽帝和郁多罗僧的长度为五拳，宽度为三拳是允许的。安陀会长度为五拳，宽度二肘也是允许的。因为即使披着，也能遮盖肚脐。然而，超过或不足所述尺寸者，应作为‘杂用布’来决意。
‘‘Tattha ticīvaraṃ’’ adhiṭṭhahantena rajitvā kappabinduṃ datvā pamāṇayuttameva adhiṭṭhātabbaṃ. Tassa pamāṇaṃ ukkaṭṭhaparicchedena sugatacīvarato ūnakaṃ vaṭṭati, lāmakaparicchedena saṅghāṭiyā uttarāsaṅgassa ca dīghato muṭṭhipañcakaṃ tiriyaṃ muṭṭhittikaṃ pamāṇaṃ vaṭṭati. Antaravāsako dīghato muṭṭhipañcako tiriyaṃ dvihatthopi vaṭṭati. Pārupaṇenapi hi sakkā nābhiṃ paṭicchādetunti. Vuttappamāṇato pana atirekaṃ ūnakañca parikkhāracoḷanti adhiṭṭhātabbaṃ.
34其中，因为提到“对于衣的两种决意——以身决意，或以语决意”（《附随》322），所以对于旧桑喀帝，应说“我舍此桑喀帝”而舍去，然后手持新桑喀帝，以心作意“我决意此桑喀帝”，并作出身表，以身决意。这是以身决意。凡不以任何身体部分接触者，此决意不成立。至于以语决意，则应发出言语，以语决意。其中有两种情况：如果在手边，应发出言语“我决意此桑喀帝”。如果在内室、楼上或邻近的寺院，应确定放置之处后，发出言语“我决意那件桑喀帝”。此方法同样适用于上衣和下衣，区别仅在于名称。因此，所有衣都应以其各自的名称——桑喀帝、上衣、下衣——来决意。如果决意后，用放置的布料制作桑喀帝等，在染色和作净完成后，应说“我舍此”而舍去，再重新决意。与已决意的衣缝合更大的第二块布或补丁时，也必须重新决意。与相同大小或更小的布缝合，则无需决意之事。
Tattha yasmā ‘‘dve cīvarassa adhiṭṭhānā – kāyena vā adhiṭṭheti, vācāya vā adhiṭṭhetī’’ti (pari. 322) vuttaṃ, tasmā purāṇasaṅghāṭiṃ ‘‘imaṃ saṅghāṭiṃ paccuddharāmī’’ti paccuddharitvā navaṃ saṅghāṭiṃ hatthena gahetvā ‘‘imaṃ saṅghāṭiṃ adhiṭṭhāmī’’ti cittena ābhogaṃ katvā kāyavikāraṃ karontena kāyena adhiṭṭhātabbā. Idaṃ kāyena adhiṭṭhānaṃ, taṃ yena kenaci sarīrāvayavena aphusantassa na vaṭṭati. Vācāya adhiṭṭhāne pana vacībhedaṃ katvā vācāya adhiṭṭhātabbā. Tatra duvidhaṃ adhiṭṭhānaṃ – sace hatthapāse hoti ‘‘imaṃ saṅghāṭiṃ adhiṭṭhāmī’’ti vācā bhinditabbā. Atha antogabbhe vā uparipāsāde vā sāmantavihāre vā hoti ṭhapitaṭṭhānaṃ sallakkhetvā ‘‘etaṃ saṅghāṭiṃ adhiṭṭhāmī’’ti vācā bhinditabbā. Esa nayo uttarāsaṅge antaravāsake ca. Nāmamattameva hi viseso. Tasmā sabbāni saṅghāṭiṃ uttarāsaṅgaṃ antaravāsakanti evaṃ attano nāmeneva adhiṭṭhātabbāni. Sace adhiṭṭhahitvā ṭhapitavatthehi saṅghāṭiādīni karoti, niṭṭhite rajane ca kappe ca imaṃ ‘‘paccuddharāmī’’ti paccuddharitvā puna adhiṭṭhātabbāni. Adhiṭṭhitena pana saddhiṃ mahantatarameva dutiyapaṭṭaṃ vā khaṇḍaṃ vā saṃsibbantena puna adhiṭṭhātabbameva. Same vā khuddake vā adhiṭṭhānakiccaṃ natthi.
35那么，三衣能否决意为随众衣具呢？据说大莲花长老说：“三衣只能决意为三衣。如果允许决意为随众衣具，那么《无住处学处》中的开许就变得毫无意义了。”据说如此说后，其余比丘说：“随众衣具也是世尊所说应当决意的，因此是可以的。”《大护持》中也说：“所谓随众衣具，是一种单独存放的方式，因此将三衣决意为随众衣具而受用，是可以的。然而在《无住处学处》中，则说明了决意三衣而持守者的开许。”据说持诵《两分别》的普那瓦利迦住者大提舍长老也说：“我们从前听闻大长老们说，住林野的比丘将衣放在树洞等处后，去进行精勤修行。当他们去邻近寺院听法时，日出后沙弥或年少比丘会带着他们的钵和衣前去，因此为了受用方便，将三衣决意为随众衣具是可以的。”《大护持》中也说：“从前住林野的比丘们，因为在无结界处难以持守，便将三衣决意为随众衣具而受用。”
Ticīvaraṃ pana parikkhāracoḷaṃ adhiṭṭhātuṃ vaṭṭati na vaṭṭatīti? Mahāpadumatthero kirāha – ‘‘ticīvaraṃ ticīvarameva adhiṭṭhātabbaṃ. Sace parikkhāracoḷādhiṭṭhānaṃ labheyya udositasikkhāpade parihāro niratthako bhaveyyā’’ti. Evaṃ vutte kira avasesā bhikkhū āhaṃsu – ‘‘parikkhāracoḷampi bhagavatāva adhiṭṭhātabbanti vuttaṃ, tasmā vaṭṭatī’’ti. Mahāpaccariyampi vuttaṃ ‘‘parikkhāracoḷaṃ nāma pāṭekkaṃ nidhānamukhametanti ticīvaraṃ parikkhāracoḷanti adhiṭṭhahitvā paribhuñjituṃ vaṭṭati. Udositasikkhāpade pana ticīvaraṃ adhiṭṭhahitvā pariharantassa parihāro vutto’’ti. Ubhatovibhaṅgabhāṇako puṇṇavālikavāsī mahātissattheropi kira āha – ‘‘mayaṃ pubbe mahātherānaṃ assumha, araññavāsino bhikkhū rukkhasusirādīsu cīvaraṃ ṭhapetvā padhānaṃ padahanatthāya gacchanti. Sāmantavihāre dhammasavanatthāya gatānañca nesaṃ sūriye uṭṭhite sāmaṇerā vā daharabhikkhū vā pattacīvaraṃ gahetvā gacchanti, tasmā sukhaparibhogatthaṃ ticīvaraṃ parikkhāracoḷanti adhiṭṭhātuṃ vaṭṭatī’’ti. Mahāpaccariyampi vuttaṃ pubbe āraññikā bhikkhū abaddhasīmāyaṃ dupparihāranti ticīvaraṃ parikkhāracoḷameva adhiṭṭhahitvā paribhuñjiṃsū’’ti.
36“雨浴衣”——取名为“不过量”，依前述方法，在四个月的雨季期间决意，此后应舍去并作净。即使仅染了不同颜色，此衣也是可以的。但两件则不可。“坐具”——依前述方法决意，且须符合尺寸，仅一件，两件不可。“敷具”也应决意，大的可以，一件可以，多件也可以。蓝色、黄色、有花叶纹、有花朵纹等，所有种类都可以。一旦决意，即保持决意状态。“痒疮覆布”——只要病患存在，就应按尺寸决意。病患痊愈后，应舍去并作净，仅一件可以。“擦面布”应决意，当一件在清洗时，另一件可供使用，因此两件是可以的。然而其他长老说：“这是一种存放方式，多件也可以。”随众衣具没有数量限制，想要多少就决意多少。袋和滤水器，若达到可作净的最小衣量，也应决意为“随众衣具”。将多件合在一起，决意为“我决意这些衣为随众衣具”也是可以的。为医药、劳作、父母等用途而存放者，也应决意。然而《大护持》中说“无犯”。对于床垫、椅垫、枕头、披毯、毛毯等，以及为坐卧具资具而施的敷物，则无需决意之事。
‘‘Vassikasāṭikā’’ anatirittappamāṇā nāmaṃ gahetvā vuttanayeneva cattāro vassike māse adhiṭṭhātabbā, tato paraṃ paccuddharitvā vikappetabbā. Vaṇṇabhedamattarattāpi cesā vaṭṭati. Dve pana na vaṭṭanti. ‘‘Nisīdanaṃ’’ vuttanayena adhiṭṭhātabbameva, tañca kho pamāṇayuttaṃ ekameva, dve na vaṭṭanti. ‘‘Paccattharaṇa’’mpi adhiṭṭhātabbameva, taṃ pana mahantampi vaṭṭati, ekampi vaṭṭati, bahūnipi vaṭṭanti. Nīlampi pītakampi sadasampi pupphadasampīti sabbappakāraṃ vaṭṭati. Sakiṃ adhiṭṭhitaṃ adhiṭṭhitameva hoti. ‘‘Kaṇḍuppaṭicchādi’’ yāva ābādho atthi, tāva pamāṇikā adhiṭṭhātabbā. Ābādhe vūpasante paccuddharitvā vikappetabbā, ekāva vaṭṭati . ‘‘Mukhapuñchanacoḷaṃ’’ adhiṭṭhātabbameva, yāva ekaṃ dhoviyati, tāva aññaṃ paribhogatthāya icchitabbanti dve vaṭṭanti. Apare pana therā ‘‘nidhānamukhametaṃ bahūnipi vaṭṭantī’’ti vadanti. Parikkhāracoḷe gaṇanā natthi, yattakaṃ icchati tattakaṃ adhiṭṭhātabbameva. Thavikāpi parissāvanampi vikappanupagaṃ pacchimacīvarappamāṇaṃ ‘‘parikkhāracoḷaka’’nti adhiṭṭhātabbameva. Bahūni ekato katvā ‘‘imāni cīvarāni parikkhāracoḷāni adhiṭṭhāmī’’ti adhiṭṭhātumpi vaṭṭatiyeva. Bhesajjanavakammamātāpituādīnaṃ atthāya ṭhapentenapi adhiṭṭhātabbameva. Mahāpaccariyaṃ pana ‘‘anāpattī’’ti vuttaṃ. Mañcabhisi pīṭhakabhisi bimbohanaṃ pāvāro kojavoti etesu pana senāsanaparikkhāratthāya dinnapaccattharaṇe ca adhiṭṭhānakiccaṃ natthiyeva.
37那么，在使用已决意衣时，决意如何舍去？通过施与他人、被强夺、以亲厚想取用、还俗、舍戒、命终、变性别、舍出、出现破洞——以此九种因缘而舍去。其中，前八种使所有衣舍去决意，而出现破洞则唯独使三衣舍去决意，这在所有注释书中都有说明，且是指以指甲盖大小的破洞。此处指甲盖大小应依小指指甲来理解，且破洞必须是穿透的破洞。若破洞内尚有一根线未断，则仍护持决意。其中，僧伽帝和郁多罗僧，在长边一搩手量、横边八指量区域以内的破洞会破坏决意，超出此区域则不破坏。安陀会则在长边一搩手量、横边四指量区域以内的破洞破坏决意，超出则不破坏。因此，当出现破洞时，该衣即处于额外衣的状态，应缝补后重新决意。然而，大须摩长老说：‘标准量的衣，任何地方的破洞都破坏决意；大件衣则在标准量区域外的破洞不破坏决意，区域内产生的破洞则破坏。’迦罗毗迦帝须长老说：‘小或大并非标准，穿着两件衣时，在左手叠放处出现的破洞不破坏决意，在其下方则破坏。安陀会也是如此，作褶时在叠合处的破洞不破坏，从此以下则破坏。’但在安达卡注释书中，以三衣中大须摩长老的主张为标准，进一步说：‘最下量护持决意。’对于资具布，长边以善逝指八指、横边四指，任何地方的破洞都舍去决意。大块布上超出此量的破洞不舍去决意。此理适用于所有应决意的衣。
Adhiṭṭhitacīvaraṃ pana paribhuñjato kathaṃ adhiṭṭhānaṃ vijahatīti? Aññassa dānena, acchinditvā gahaṇena, vissāsaggāhena, hīnāyāvattanena, sikkhāpaccakkhānena , kālaṃkiriyāya, liṅgaparivattanena, paccuddharaṇena, chiddabhāvenāti imehi navahi kāraṇehi vijahati. Tattha purimehi aṭṭhahi sabbacīvarāni adhiṭṭhānaṃ vijahanti, chiddabhāvena pana ticīvarasseva sabbaaṭṭhakathāsu adhiṭṭhānavijahanaṃ vuttaṃ, tañca nakhapiṭṭhippamāṇena chiddena. Tattha nakhapiṭṭhippamāṇaṃ kaniṭṭhaṅgulinakhavasena veditabbaṃ, chiddañca vinibbiddhachiddameva. Chiddassa hi abbhantare ekatantu cepi acchinno hoti, rakkhati. Tattha saṅghāṭiyā ca uttarāsaṅgassa ca dīghantato vidatthippamāṇassa tiriyantato aṭṭhaṅgulappamāṇassa padesassa orato chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ bhindati, parato na bhindati. Antaravāsakassa pana dīghantato vidatthippamāṇasseva tiriyantato caturaṅgulappamāṇassa padesassa orato chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ bhindati, parato na bhindati. Tasmā jāte chidde taṃ cīvaraṃ atirekacīvaraṭṭhāne tiṭṭhati, sūcikammaṃ katvā puna adhiṭṭhātabbaṃ. Mahāsumatthero panāha – ‘‘pamāṇacīvarassa yattha katthaci chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ bhindati, mahantassa pana pamāṇato bahi chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ na bhindati, antojātaṃ bhindatī’’ti. Karavīkatissatthero āha – ‘‘khuddakaṃ mahantaṃ na pamāṇaṃ, dve cīvarāni pārupantassa vāmahatthe saṅgharitvā ṭhapitaṭṭhāne chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ na bhindati, orabhāge bhindati. Antaravāsakassapi ovaṭṭikaṃ karontena saṅgharitaṭṭhāne chiddaṃ na bhindati, tato oraṃ bhindatī’’ti. Andhakaṭṭhakathāyaṃ pana ticīvare mahāsumattheravādaṃ pamāṇaṃ katvā uttarimpi idaṃ vuttaṃ ‘‘pacchimappamāṇaṃ adhiṭṭhānaṃ rakkhatī’’ti. Parikkhāracoḷe dīghaso aṭṭhaṅgule sugataṅgulena tiriyaṃ caturaṅgule yattha katthaci chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ vijahati. Mahante coḷe tato parena chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ na vijahati. Esa nayo sabbesu adhiṭṭhātabbakesu cīvaresū’’ti.
38其中，因为所有应决意衣的最下量，除了可作净的最下量之外，并没有其他所谓的最下量。凡为坐具、痒疮覆布、雨浴衣所规定的量，那是上等量，由于超过此量被禁止，故不是最下量；低于此量则未被禁止。三衣的不足善逝衣量，也只是上等量。而最下量在经中并未单独说明。擦面巾、敷布、资具布根本没有上等量的限定。但通过可作净的最下量，说明了最下量的界限。因此，在安达卡注释书中，先说‘最下量护持决意’，然后仅对资具布以善逝指显示了八指、四指的最下量，而对于其他三衣等，则依拳量等差别的最下量，说‘此理适用于所有应决意的衣’，这并不合理。
Tattha yasmā sabbesampi adhiṭṭhātabbakacīvarānaṃ vikappanupagapacchimappamāṇato aññaṃ pacchimappamāṇaṃ nāma natthi, yañhi nisīdana-kaṇḍuppaṭicchādi-vassikasāṭikānaṃ pamāṇaṃ vuttaṃ, taṃ ukkaṭṭhaṃ, tato uttari paṭisiddhattā na pacchimaṃ tato heṭṭhā appaṭisiddhattā. Ticīvarassāpi sugatacīvarappamāṇato ūnakattaṃ ukkaṭṭhappamāṇameva. Pacchimaṃ pana visuṃ sutte vuttaṃ natthi. Mukhapuñchanapaccattharaṇaparikkhāracoḷānaṃ ukkaṭṭhaparicchedo natthiyeva. Vikappanupagapacchimena pana pacchimaparicchedo vutto. Tasmā yaṃ tāva andhakaṭṭhakathāyaṃ ‘‘pacchimappamāṇaṃ adhiṭṭhānaṃ rakkhatī’’ti vatvā tattha parikkhāracoḷasseva sugataṅgulena aṭṭhaṅgulacaturaṅgulapacchimappamāṇaṃ dassetvā itaresaṃ ticīvarādīnaṃ muṭṭhipañcakādipabhedaṃ pacchimappamāṇaṃ sandhāya ‘‘esa nayo sabbesu adhiṭṭhātabbakesucīvaresū’’ti vuttaṃ, taṃ na sameti.
39在迦罗毗迦帝须长老的主张中，也只显示了长边的破洞，未显示横边的，因此该主张未作明确界定。在大须摩长老的主张中说：‘标准量的衣，任何地方的破洞都破坏决意；大件衣则在标准量区域外的破洞不破坏决意。’但并未说明：‘此即是标准量的衣，超过此即为大件衣。’而且，此处意指三衣等以拳量等差别的最下量。其中，若超出最下量区域的破洞不破坏决意，那么达到上等量或中等量的衣，超出下等量区域的破洞也应不破坏决意，但事实并非不破坏。因此，这一主张也未作明确界定。
Karavīkatissattheravādepi dīghantatoyeva chiddaṃ dassitaṃ, tiriyantato na dassitaṃ, tasmā so aparicchinno. Mahāsumattheravāde ‘‘pamāṇacīvarassa yattha katthaci chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ bhindati, mahantassa pana pamāṇato bahi chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ na bhindatī’’ti vuttaṃ. Idaṃ pana na vuttaṃ – ‘‘idaṃ nāma pamāṇacīvaraṃ ito uttari mahantaṃ cīvara’’nti. Apicettha ticīvarādīnaṃ muṭṭhipañcakādibhedaṃ pacchimappamāṇanti adhippetaṃ. Tattha yadi pacchimappamāṇato bahi chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ na bhindeyya, ukkaṭṭhapattassāpi majjhimapattassa vā omakappamāṇato bahi chiddaṃ adhiṭṭhānaṃ na bhindeyya, na ca na bhindati. Tasmā ayampi vādo aparicchinno.
40然而，那最初的一切注释书之说，在此处才是标准。何以故？因其具有明确界定。对于三衣的最下量、破洞量及破洞产生处的量，一切注释书都作了明确界定而说，因此唯有此说才是标准。确实，此说是随顺世尊的意趣而说的。而其他主张中，既无明确界定，前后也不一致。
Yo panāyaṃ sabbapaṭhamo aṭṭhakathāvādo, ayamevettha pamāṇaṃ. Kasmā? Paricchedasabbhāvato. Ticīvarassa hi pacchimappamāṇañca chiddappamāṇañca chidduppattidesappamāṇañca sabbaaṭṭhakathāsuyeva paricchinditvā vuttaṃ, tasmā sveva vādo pamāṇaṃ. Addhā hi so bhagavato adhippāyaṃ anugantvā vutto. Itaresu pana neva paricchedo atthi, na pubbāparaṃ sametīti.
41若先在薄弱处加上补丁，然后再将薄弱处剪去，决意不坏。在翻转边缘时，道理亦同。对于双层衣，若一层出现破洞或脱落，决意不坏。将小衣改大，或将大衣改小，决意不坏。若将两端向中间缝合时，先剪断再拼接，则决意坏；若先拼接再剪断，则不坏。即使让洗衣工洗涤后使其变白，决意依然是决意。以上即是‘于十日内决意或作净’此处关于决意的判定。
Yo pana dubbalaṭṭhāne paṭhamaṃ aggaḷaṃ datvā pacchā dubbalaṭṭhānaṃ chinditvā apaneti, adhiṭṭhānaṃ na bhijjati. Maṇḍalaparivattanepi eseva nayo. Dupaṭṭassa ekasmiṃ paṭale chidde vā jāte gaḷite vā adhiṭṭhānaṃ na bhijjati, khuddakaṃ cīvaraṃ mahantaṃ karoti, mahantaṃ vā khuddakaṃ karoti, adhiṭṭhānaṃ na bhijjati. Ubho koṭiyo majjhe karonto sace paṭhamaṃ chinditvā pacchā ghaṭeti, adhiṭṭhānaṃ bhijjati. Atha ghaṭetvā chindati, na bhijjati, rajakehi dhovāpetvā setaṃ kārāpentassāpi adhiṭṭhānaṃ adhiṭṭhānamevāti . Ayaṃ tāva ‘‘antodasāhaṃ adhiṭṭheti vikappetī’’ti ettha adhiṭṭhāne vinicchayo.
42关于作净，有两种作净：面前作净与屏处作净。如何是面前作净？了知衣的一件或多件、现存或非现存的状态后，应说：‘此衣’或‘此等衣’、‘彼衣’或‘彼等衣’，‘我为你作净’，这是一种面前作净。至此，可以存放，但不可使用、舍出或决意。若说：‘我的所有物、我的所有物们，你使用、或舍出、或随缘处理吧’，如此说明为舍出。从此以后，使用等也是允许的。
Vikappane pana dve vikappanā – sammukhāvikappanā ca parammukhāvikappanā ca. Kathaṃ sammukhāvikappanā hotīti? Cīvarānaṃ ekabahubhāvaṃ sannihitāsannihitabhāvañca ñatvā ‘‘‘imaṃ cīvara’nti vā ‘imāni cīvarānī’ti vā ‘etaṃ cīvara’nti vā ‘etāni cīvarānī’’’ti vā ‘‘tuyhaṃ vikappemī’’ti vattabbaṃ, ayamekā sammukhāvikappanā. Ettāvatā nidhetuṃ vaṭṭati, paribhuñjituṃ pana vissajjetuṃ vā adhiṭṭhātuṃ vā na vaṭṭati. ‘‘Mayhaṃ santakaṃ, mayhaṃ santakāni paribhuñja vā vissajjehi vā yathāpaccayaṃ vā karohī’’ti evaṃ pana vutte paccuddhāro nāma hoti. Tatopabhuti paribhogādayopi vaṭṭanti.
43另一种方式——同样地，了知衣物的单件与多件状态以及存放与未存放的状态后，在那位比丘面前，说‘这件衣’或‘这些衣’或‘此衣’或‘此诸衣’后，在五位同法者中，选取自己中意的任何一位，称其名号，说‘我为帝沙比丘作净施’或‘我为帝沙比丘尼、式叉摩那、帝沙沙弥、帝沙沙弥尼作净施’，这是另一种当面净施。至此，可以存放，但在使用等方面则一样也不允许。然而，当那位比丘说‘帝沙比丘的所有物……乃至……帝沙沙弥尼的所有物，你使用、或处理、或随宜处置’时，这称为‘出离’。从此以后，使用等也便允许了。
Aparopi nayo – tatheva cīvarānaṃ ekabahubhāvaṃ sannihitāsannihitabhāvañca ñatvā tasseva bhikkhuno santike ‘‘‘imaṃ cīvara’nti vā ‘imāni cīvarānī’ti vā ‘etaṃ cīvara’nti vā ‘etāni cīvarānī’’’ti vā vatvā pañcasu sahadhammikesu aññatarassa attanā abhirucitassa yassa kassaci nāmaṃ gahetvā ‘‘‘tissassa bhikkhuno vikappemī’ti vā ‘tissāya bhikkhuniyā, sikkhamānāya, tissassa sāmaṇerassa, tissāya sāmaṇeriyā vikappemī’’’ti vā vattabbaṃ, ayaṃ aparāpi sammukhāvikappanā. Ettāvatā nidhetuṃ vaṭṭati, paribhogādīsu pana ekampi na vaṭṭati. Tena pana bhikkhunā ‘‘tissassa bhikkhuno santakaṃ…pe… tissāya sāmaṇeriyā santakaṃ paribhuñja vā vissajjehi vā yathāpaccayaṃ vā karohī’’ti vutte paccuddhāro nāma hoti. Tatopabhuti paribhogādayopi vaṭṭanti.
44如何是不对面净施？同样地，了知衣物的单件与多件状态以及存放与未存放的状态后，说‘这件衣’或‘这些衣’或‘此衣’或‘此诸衣’后，应说‘我给你作净施之用’。对方应问：‘谁是你的朋友或相识？’然后，前者应如前所述方式说‘帝沙比丘……乃至……帝沙沙弥尼’。接着，那位比丘应说‘我给帝沙比丘……乃至……我给帝沙沙弥尼’，这是不对面净施。至此，可以存放，但在使用等方面则一样也不允许。然而，当那位比丘如第二当面净施中所说方式说‘某某的所有物，你使用、或处理、或随宜处置’时，这称为‘出离’。从此以后，使用等也便允许了。
Kathaṃ parammukhāvikappanā hotīti? Cīvarānaṃ tatheva ekabahubhāvaṃ sannihitāsannihitabhāvañca ñatvā ‘‘‘imaṃ cīvara’nti vā ‘imāni cīvarānī’ti vā ‘etaṃ cīvara’nti vā ‘etāni cīvarānī’’’ti vā vatvā ‘‘tuyhaṃ vikappanatthāya dammī’’ti vattabbaṃ. Tena vattabbo – ‘‘ko te mitto vā sandiṭṭho vā’’ti? Tato itarena purimanayeneva ‘‘tisso bhikkhūti vā…pe… tissā sāmaṇerī’’ti vā vattabbaṃ. Puna tena bhikkhunā ‘‘ahaṃ tissassa bhikkhuno dammīti vā…pe… tissāya sāmaṇeriyā dammī’’ti vā vattabbaṃ, ayaṃ parammukhāvikappanā. Ettāvatā nidhetuṃ vaṭṭati, paribhogādīsu pana ekampi na vaṭṭati. Tena pana bhikkhunā dutiyasammukhāvikappanāyaṃ vuttanayeneva ‘‘itthannāmassa santakaṃ paribhuñja vā vissajjehi vā yathāpaccayaṃ vā karohī’’ti vutte paccuddhāro nāma hoti. Tatopabhuti paribhogādayopi vaṭṭanti.
45两种净施有何差别？在当面净施中，自己作净施后，由他人出离。在不对面净施中，由他人作净施，再由他人出离，这是此中的差别。然而，如果被净施的对象不精通制限，不知如何出离，则应取该衣，前往另一位通达者处，再次作净施后，令其出离。这称为‘已净施的净施’，是允许的。这是对‘净施’一词的判定。
Dvinnaṃ vikappanānaṃ kiṃ nānākaraṇaṃ? Sammukhāvikappanāyaṃ sayaṃ vikappetvā parena paccuddharāpeti . Parammukhāvikappanāya pareneva vikappāpetvā pareneva paccuddharāpeti, idamettha nānākaraṇaṃ. Sace pana yassa vikappeti, so paññattikovido na hoti, na jānāti paccuddharituṃ, taṃ cīvaraṃ gahetvā aññassa byattassa santikaṃ gantvā puna vikappetvā paccuddharāpetabbaṃ. Vikappitavikappanā nāmesā vaṭṭati. Ayaṃ ‘‘vikappetī’’ti imasmiṃ pade vinicchayo.
46由于‘诸比丘，我允许决意三衣，而不净施’等语，这与笼统所说的‘净施’一词看似相违，但如来所说并不相违。因此，应如此理解其义：对于以三衣想而持用三衣者，我只允许决意，而不允许净施。然而，雨浴衣在四个月之后，只允许净施，而不允许决意。如是，若有人想以一件衣而离三衣而住，则为其离衣宿之便利，通过撤回三衣决意，而给予净施的机会。并且，超过十日而无罪——应以此方法了知，在一切处净施并非被禁止。
‘‘Anujānāmi, bhikkhave, ticīvaraṃ adhiṭṭhātuṃ na vikappetu’’ntiādivacanato ca idaṃ ‘‘vikappetī’’ti avisesena vuttavacanaṃ viruddhaṃ viya dissati, na ca viruddhaṃ tathāgatā bhāsanti. Tasmā evamassa attho veditabbo, ticīvaraṃ ticīvarasaṅkhepeneva pariharato adhiṭṭhātumeva anujānāmi, na vikappetuṃ. Vassikasāṭikaṃ pana cātumāsato paraṃ vikappetumeva na adhiṭṭhātuṃ. Evañca sati yo ticīvare ekena cīvarena vippavasitukāmo hoti, tassa ticīvarādhiṭṭhānaṃ paccuddharitvā vippavāsasukhatthaṃ vikappanāya okāso dinno hoti. Dasāhātikkame ca anāpattīti etenupāyena sabbattha vikappanāya appaṭisiddhabhāvo veditabbo.
47‘施与’是指给予他人。然而，怎样算是已施与，怎样算是已接受？若说‘我把这件给你，我施、我赠、我授、我舍、我弃、我施与’，或说‘我给某某……乃至……我弃舍’，无论是当面或不对面，都算是已施与。若说‘你拿吧’，对方说‘我拿’，则是善施与、善接受。若说‘你作你的所有物吧’、‘成为你的所有物吧’、‘你将作你的所有物吧’，对方说‘我作我的所有物’、‘成为我的所有物’、‘我将作我的所有物’，则是恶施与、恶接受。施者不知如何施，受者不知如何受。然而，若说‘你作你的所有物吧’，对方说‘善哉，尊者，我拿’，则是善接受。若一方说‘你拿吧’，另一方说‘我不拿’，前者又说‘我已给你了，你拿吧’，后者也说‘我不需要这个’。于是，前者以‘我已施’想而超过十日，后者以‘我已拒绝’想。谁有罪？谁也无罪。然而，若有人喜欢，则可决意后使用。
Vissajjetīti aññassa deti. Kathaṃ pana dinnaṃ hoti, kathaṃ gahitaṃ? ‘‘Imaṃ tuyhaṃ demi dadāmi dajjāmi oṇojemi pariccajāmi nissajjāmi vissajjāmīti vā ‘‘itthannāmassa demi…pe… nissajjāmī’’ti vā vadati, sammukhāpi parammukhāpi dinnaṃyeva hoti. ‘‘Tuyhaṃ gaṇhāhī’’ti vutte ‘‘mayhaṃ gaṇhāmī’’ti vadati, sudinnaṃ suggahitañca. ‘‘Tava santakaṃ karohi, tava santakaṃ hotu, tava santakaṃ karissasī’’ti vutte ‘‘mama santakaṃ karomi, mama santakaṃ hotu, mama santakaṃ karissāmī’’ti vadati, duddinnaṃ duggahitañca. Neva dātā dātuṃ jānāti, na itaro gahetuṃ. Sace pana ‘‘tava santakaṃ karohī’’ti vutte ‘‘sādhu, bhante, mayhaṃ gaṇhāmī’’ti gaṇhāti, suggahitaṃ. Sace pana ‘‘eko gaṇhāhī’’ti vadati, itaro ‘‘na gaṇhāmī’’ti puna so ‘‘dinnaṃ mayā tuyhaṃ, gaṇhāhī’’ti vadati, itaropi ‘‘na mayhaṃ iminā attho’’ti vadati. Tato purimopi ‘‘mayā dinna’’nti dasāhaṃ atikkāmeti, pacchimopi ‘‘mayā paṭikkhitta’’nti. Kassa āpattīti? Na kassaci āpatti. Yassa pana ruccati, tena adhiṭṭhahitvā paribhuñjitabbaṃ.
48然而，若有人对决意心存疑惑，应当如何做？应表明疑惑之状，说：‘若是未决意，如此对我来说是如法的’，然后依前述方式舍弃。因为这样表明后而行持戒律之业，并非妄语。然而，有些人说：‘由一位比丘以亲厚想取用后，再施与是可以的’，这不合理。因为那并非他的戒律之业，也不会仅凭那样就成为另一物品。
Yo pana adhiṭṭhāne vematiko, tena kiṃ kātabbaṃ? Vematikabhāvaṃ ārocetvā sace anadhiṭṭhitaṃ bhavissati, evaṃ me kappiyaṃ hotīti vatvā vuttanayeneva nissajjitabbaṃ. Na hi evaṃ jānāpetvā vinayakammaṃ karontassa musāvādo hoti. Keci pana ‘‘ekena bhikkhunā vissāsaṃ gahetvā puna dinnaṃ vaṭṭatī’’ti vadanti, taṃ na yujjati. Na hi tassetaṃ vinayakammaṃ, nāpi taṃ ettakena aññaṃ vatthuṃ hoti.
49‘遗失’等意义浅显易明。‘若不给与，则犯恶作罪’——在此，若人以‘这是给我的’想而不给与，则犯恶作。然而，若了知该物已成为彼所有，而以欺骗手段夺取者，应估量物品价值后处罚。
Nassatītiādi uttānatthameva. Yo na dadeyya āpatti dukkaṭassāti ettha ‘‘mayhaṃ dinnaṃ iminā’’ti imāya saññāya na dentassa dukkaṭaṃ. Tassa santakabhāvaṃ pana ñatvā lesena acchindanto bhaṇḍaṃ agghāpetvā kāretabboti.
50在起源等中，此学处名为‘迦絺那起源’，由身与语、或由身与语与意而生起；因不决意与不净施而犯，故为非作业；虽无想亦不免除，虽不知亦犯，故非想解脱；为无心意、施设犯、身业、语业、三心、三受。
Samuṭṭhānādīsu idaṃ sikkhāpadaṃ kathinasamuṭṭhānaṃ nāma kāyavācāto ca kāyavācācittato ca samuṭṭhāti, anadhiṭṭhānena ca avikappanena ca āpajjanato akiriyaṃ, saññāya abhāvepi na muccati, ajānantopi āpajjatīti nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammaṃ, vacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
53第一咖提那学处解释完毕。
Paṭhamakathinasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
542. 伍多西德学处解释
2. Udositasikkhāpadavaṇṇanā
471471. 那时，佛陀、世尊——这是《优陀西塔学处》的开头。其中，“santaruttarena”的意思是：antarā是指下衣（antaravāsaka），uttara是指上衣（uttarāsaṅga），下衣与上衣合在一起称为santaruttara，以那个santaruttara，即带着下衣与上衣的意思。“Kaṇṇakitāni”是指被汗水浸湿之处生起的黑白圈纹。具寿阿难在巡视房舍时看见了：据说，当世尊为了白天的独处禅修而进入香室时，长老得到了那个机会，一边整理放置不当的木器、陶器，一边清扫未打扫之处，并与生病的比丘们互相问候，在到达那些比丘的住处时看见了。因此说：“具寿阿难在巡视房舍时看见了”。
471.Tenasamayena buddho bhagavāti udositasikkhāpadaṃ. Tattha santaruttarenāti antaranti antaravāsako vuccati, uttaranti uttarāsaṅgo, saha antarena uttaraṃ santaruttaraṃ, tena santaruttarena, saha antaravāsakena uttarāsaṅgenāti attho. Kaṇṇakitānīti sedena phuṭṭhokāsesu sañjātakāḷasetamaṇḍalāni. Addasa kho āyasmā ānando senāsanacārikaṃ āhiṇḍantoti thero kira bhagavati divā paṭisallānatthāya gandhakuṭiṃ paviṭṭhe taṃ okāsaṃ labhitvā dunnikkhittāni dārubhaṇḍamattikābhaṇḍāni paṭisāmento asammaṭṭhaṭṭhānaṃ sammajjanto gilānehi bhikkhūhi saddhiṃ paṭisanthāraṃ karonto tesaṃ bhikkhūnaṃ senāsanaṭṭhānaṃ sampatto addasa. Tena vuttaṃ – ‘‘addasa kho āyasmā ānando senāsanacārikaṃ āhiṇḍanto’’ti.
473473. “授予不离衣羯磨”的意思是：在不离衣上的羯磨称为不离衣羯磨，或者为了不离衣而作的羯磨称为不离衣羯磨。那么，这里有什么利益呢？以那件衣而离宿时，那件衣不会成为应舍（不犯舍堕），也不生罪过。多长时间呢？大须摩长老首先说：“只要疾病未平息，疾病平息后则应速回放衣之处。”大莲华长老说：“若速回，疾病可能复发，因此应缓慢返回。从开始寻找交通工具，或作意‘我要走了’之时起，即可。若以‘我现在不走了’而放弃责任，则应收回（羯磨），（否则）衣将处于多余的衣处。”如果他的疾病复发，应如何处理？触天长老首先说：“若同一种疾病复发，那同一个羯磨仍然有效，无需再授予羯磨。若是另一种疾病发作，则应再授予羯磨。”优波提舍长老说：“无论是同一种疾病还是另一种疾病，都无需再授予羯磨。”
473.Avippavāsasammutiṃ dātunti avippavāse sammuti avippavāsasammuti, avippavāsāya vā sammuti avippavāsasammuti. Ko panettha ānisaṃso? Yena cīvarena vippavasati, taṃ nissaggiyaṃ na hoti, āpattiñca nāpajjati. Kittakaṃ kālaṃ? Mahāsumatthero tāva āha – ‘‘yāva rogo na vūpasamati, vūpasante pana roge sīghaṃ cīvaraṭṭhānaṃ āgantabba’’nti . Mahāpadumatthero āha – ‘‘sīghaṃ āgacchato rogo paṭikuppeyya, tasmā saṇikaṃ āgantabbaṃ. Yato paṭṭhāya hi satthaṃ vā pariyesati, ‘gacchāmī’ti ābhogaṃ vā karoti, tato paṭṭhāya vaṭṭati. ‘Na dāni gamissāmī’ti evaṃ pana dhuranikkhepaṃ karontena paccuddharitabbaṃ, atirekacīvaraṭṭhāne ṭhassatī’’ti. Sace panassa rogo paṭikuppati, kiṃ kātabbanti? Phussadevatthero tāva āha – ‘‘sace soyeva rogo paṭikuppati, sā eva sammuti, puna sammutidānakiccaṃ natthi. Athañño kuppati, puna dātabbā sammutī’’ti. Upatissatthero āha – ‘‘so vā rogo hotu, añño vā puna sammutidānakiccaṃ natthī’’ti.
475-6475-6. “比丘的衣已作成时”：在此处，不应像前一条学处那样理解意思，而应理解为“比丘的衣已作成时”，如此以属主的意义来理解具格语。因为以具格来说，并没有“比丘应做某事”的意思。而以属主的意义，即“比丘的衣已作成，且迦絺那已出时，如此断除障碍的比丘即使只一夜以三衣离宿”，这样的意思才合理。其中，“以三衣”是指在已决意的三衣中，以任何一件。因为即使只离一件衣而宿，也属于以三衣离宿，因为离宿的是被禁止所包含的衣。因此，在它的分别中说“以僧伽帝……”等。“离宿”是指分离而住。
475-6.Niṭṭhitacīvarasmiṃ bhikkhunāti idha pana purimasikkhāpade viya atthaṃ aggahetvā niṭṭhite cīvarasmiṃ bhikkhunoti evaṃ sāmivasena karaṇavacanassa attho veditabbo. Karaṇavasena hi bhikkhunā idaṃ nāma kātabbanti natthi. Sāmivasena pana bhikkhuno cīvarasmiṃ niṭṭhite kathine ca ubbhate evaṃ chinnapalibodho ekarattampi ce bhikkhu ticīvarena vippavaseyyāti evaṃ attho yujjati. Tattha ticīvarenāti adhiṭṭhitesu tīsu cīvaresu yena kenaci. Ekena vippavutthopi hi ticīvarena vippavuttho hoti, paṭisiddhapariyāpannena vippavutthattā. Tenevassa padabhājane ‘‘saṅghāṭiyā vā’’tiādi vuttaṃ. Vippavaseyyāti vippayutto vaseyya.
477-8477-8. “同一界内的村庄”等，是为了确定不离衣的相状而说。此后，依次详细展开那十五个论题，说“名为同一界内的村庄”等。其中，“单一家族的村庄”是指属于一位国王或一位食主（领主）的村庄。“有围墙”是指以任何城墙、篱笆或围墙所围绕。至此，显示了单一家族村庄的同一界性。“应住在村内”：在这样的村庄中，放下衣后，可以在村内任意合适的地方过夜至天明。“无围墙”：以此显示该村庄的多界性。在这样的村庄中，衣放在哪一家，就应住在哪一家。“不应离开手距”：或者，不应离开那家周围的手距，即不应离开两肘半尺量的区域以上。在两肘半尺之内则可以住。若超过那个量，即使有神通的比丘在空中过夜至天明，也成舍堕。在此，“哪一家”中的家的界限，应依“是单一家族的住处”等相状来理解。
477-8.Gāmo ekūpacārotiādi avippavāsalakkhaṇavavatthāpanatthaṃ vuttaṃ. Tato paraṃ yathākkamena tāneva pannarasa mātikāpadāni vitthārento ‘‘gāmo ekūpacāro nāmā’’tiādimāha. Tattha ekakulassa gāmoti ekassa rañño vā bhojakassa vā gāmo. Parikkhittoti yena kenaci pākārena vā vatiyā vā parikkhāya vā parikkhitto. Ettāvatā ekakulagāmassa ekūpacāratā dassitā. Antogāme vatthabbanti evarūpe gāme cīvaraṃ nikkhipitvā gāmabbhantare yathārucite ṭhāne aruṇaṃ uṭṭhāpetuṃ vaṭṭati. Aparikkhittoti iminā tasseva gāmassa nānūpacāratā dassitā. Evarūpe gāme yasmiṃ ghare cīvaraṃ nikkhittaṃ, tattha vatthabbaṃ. Hatthapāsā vā na vijahitabbanti atha vā taṃ gharaṃ samantato hatthapāsā na vijahitabbaṃ, aḍḍhateyyaratanappamāṇappadesā uddhaṃ na vijahitabbanti vuttaṃ hoti. Aḍḍhateyyaratanabbhantare pana vatthuṃ vaṭṭati. Taṃ pamāṇaṃ atikkamitvā sacepi iddhimā bhikkhū ākāse aruṇaṃ uṭṭhāpeti, nissaggiyameva hoti. Ettha ca yasmiṃ ghareti gharaparicchedo ‘‘ekakulassa nivesanaṃ hotī’’tiādinā (pārā. 480) lakkhaṇena veditabbo.
479479. “多家族的村庄”是指属于多位国王或多为食主（领主）的村庄，如同毘舍离、拘尸那罗等。以“有围墙”显示多家族村庄的同一界性。“在会堂或城门处”：这里，“会堂”是以词性变化而说会堂。“城门处”是指城门的附近。这是说：在这样的村庄中，衣放在哪一家，就应住在哪一家。若因声音嘈杂或人群拥挤而不能住在那里的，应住在会堂或城门处。若在那里也不能住，则可在任何舒适的地方住下，但在天明前应回到那些会堂或城门处的手距之内，不应离开。并没有必须住在家或衣的手距之内的规定。
479.Nānākulassagāmoti nānārājūnaṃ vā bhojakānaṃ vā gāmo, vesālikusinārādisadiso. Parikkhittoti iminā nānākulagāmassa ekūpacāratā dassitā. Sabhāye vā dvāramūle vāti ettha sabhāyanti liṅgabyattayena sabhā vuttā. Dvāramūleti nagaradvārassa samīpe. Idaṃ vuttaṃ hoti – evarūpe gāme yasmiṃ ghare cīvaraṃ nikkhittaṃ, tattha vā vatthabbaṃ. Tattha saddasaṅghaṭṭanena vā janasambādhena vā vasituṃ asakkontena sabhāye vā vatthabbaṃ nagaradvāramūle vā. Tatrapi vasituṃ asakkontena yattha katthaci phāsukaṭṭhāne vasitvā antoaruṇe āgamma tesaṃyeva sabhāyadvāramūlānaṃ hatthapāsā vā na vijahitabbaṃ. Gharassa pana cīvarassa vā hatthapāse vattabbameva natthi.
56“前往会堂者将衣放在手距内”：如果心想“我不放在家里，而放在会堂”，于是前往会堂，那位前往会堂者，在伸手可及的“我把衣放在这里”这样方便放置的手距范围内的某个店铺中放下衣后，依前述方式，应住在会堂或城门处，不应离开手距。
Sabhāyaṃ gacchantena hatthapāse cīvaraṃ nikkhipitvāti sace ghare aṭṭhapetvā sabhāye ṭhapessāmīti sabhāyaṃ gacchati, tena sabhāyaṃ gacchantena hatthapāseti hatthaṃ pasāretvā ‘‘handimaṃ cīvaraṃ ṭhapemī’’ti evaṃ nikkhepasukhe hatthapāsagate kismiñci āpaṇe cīvaraṃ nikkhipitvā purimanayeneva sabhāye vā vatthabbaṃ dvāramūle vā, hatthapāsā vā na vijahitabbaṃ.
57对此，裁决如下：花天长老首先说：「不必住在衣手距之内，无论何处——街巷手距、集会堂手距或城门手距——都可以住。」但优波提舍长老说：「城有许多门，也有许多集会堂，因此并非处处都可。只有在放置袈裟的那条街巷，以及正对该街巷的集会堂和城门，才不可离开该集会堂与城门的手距。如此，才能知道袈裟的动向。」若前往集会堂时，将袈裟托付给某店主，而他把袈裟带回家中存放，则不再守护街巷手距，应住于该房屋的手距内。若房屋宽大，横跨两条街巷，则应在屋前或屋后的手距内迎接黎明。若将袈裟存放在集会堂，则应在集会堂内、或正对该集会堂的城门根处、或这些地方的手距内迎接黎明。
Tatrāyaṃ vinicchayo – phussadevatthero tāva āha – ‘‘cīvarahatthapāse vasitabbaṃ natthi, yattha katthaci vīthihatthapāsepi sabhāyahatthapāsepi dvārahatthapāsepi vasituṃ vaṭṭatī’’ti. Upatissatthero panāha – ‘‘nagarassa bahūnipi dvārāni honti bahūnipi sabhāyāni, tasmā sabbattha na vaṭṭati. Yassā pana vīthiyā cīvaraṃ ṭhapitaṃ yaṃ tassā sammukhaṭṭhāne sabhāyañca dvārañca tassa sabhāyassa ca dvārassa ca hatthapāsā na vijahitabbaṃ. Evañhi sati sakkā cīvarassa pavatti jānitu’’nti. Sabhāyaṃ pana gacchantena yassa āpaṇikassa hatthe nikkhittaṃ, sace so taṃ cīvaraṃ atiharitvā ghare nikkhipati, vīthihatthapāso na rakkhati, gharassa hatthapāse vatthabbaṃ. Sace mahantaṃ gharaṃ hoti, dve vīthiyo pharitvā ṭhitaṃ purato vā pacchato vā hatthapāseyeva aruṇaṃ uṭṭhāpetabbaṃ. Sabhāye nikkhipitvā pana sabhāye vā tassa sammukhe nagaradvāramūle vā tesaṃyeva hatthapāse vā aruṇaṃ uṭṭhāpetabbaṃ.
58「无围墙者」——以此显示该村为多近行处。依此方法，于一切处应知单一近行处与多近行处。在圣典中，以「村名为单一近行处」等为始，以「露天处名为单一近行处」等为终，仅举出一个论母句，然后展开句分别。因此，随顺该句，于一切处以围墙等为依，应知单一近行处与多近行处。
Aparikkhittotiiminā tasseva gāmassa nānūpacāratā dassitā. Etenevupāyena sabbattha ekūpacāratā ca nānūpacāratā ca veditabbā. Pāḷiyaṃ pana ‘‘gāmo ekūpacāro nāmā’’ti evaṃ ādimhi ‘‘ajjhokāso ekūpacāro nāmā’’ti evaṃ ante ca ekameva mātikāpadaṃ uddharitvā padabhājanaṃ vitthāritaṃ. Tasmā tasseva padassānusārena sabbattha parikkhepādivasena ekūpacāratā ca nānūpacāratā ca veditabbā.
480-1480-1. 在住宅等中，「内室」即是房间的同义词。「或手距」指房间的手距。「或门根处」指所有人共用的房屋门根处。「或手距」指房间或房屋门根处的手距。
480-1.Nivesanādīsuovarakāti gabbhānaṃyevetaṃ pariyāyavacanaṃ. Hatthapāsā vāti gabbhassa hatthapāsā. Dvāramūle vāti sabbesaṃ sādhāraṇe gharadvāramūle. Hatthapāsā vāti gabbhassa vā gharadvāramūlassa vā hatthapāsā.
482-7482-7. 「库房」指存放车乘等物品的棚舍。从此以后，应知与住宅中所说方法相同的裁决。「楼堡」指为防御敌国等而以砖砌成、墙壁厚实、有四层或五层的特殊住所。「殿阁」指以单一屋顶覆盖的四方形宫殿。「宫殿」指长形宫殿。「殿堂」指平顶宫殿。
482-7.Udositoti yānādīnaṃ bhaṇḍānaṃ sālā. Ito paṭṭhāya ca nivesane vuttanayeneva vinicchayo veditabbo. Aṭṭoti paṭirājādipaṭibāhanatthaṃ iṭṭhakāhi kato bahalabhittiko catupañcabhūmiko patissayaviseso. Māḷoti ekakūṭasaṅgahito caturassapāsādo. Pāsādoti dīghapāsādo. Hammiyanti muṇḍacchadanapāsādo.
489489. 「七内」——此处一内为二十八肘。若行进中的商队占据村庄或河流而停驻，与已进入者连成一片，横亘此岸与彼岸而停驻，则只得商队护。若已进入者被村庄或河流所包围，则得村庄护与河流护。若商队越过寺院界而停驻，而袈裟在界内，则应去寺院而住。若袈裟在界外，则应住在商队近处。若行进中因车坏或牛失而中断，则袈裟在哪一部分，便应住在那里。
489.Sattabbhantarātiettha ekaṃ abbhantaraṃ aṭṭhavīsatihatthaṃ hoti. Sace sattho gacchanto gāmaṃ vā nadiṃ vā pariyādiyitvā tiṭṭhati antopaviṭṭhena saddhiṃ ekābaddho hutvā orañca pārañca pharitvā ṭhito hoti, satthaparihārova labbhati. Atha gāme vā nadiyā vā pariyāpanno hoti antopaviṭṭho , gāmaparihāro ceva nadīparihāro ca labbhati. Sace vihārasīmaṃ atikkamitvā tiṭṭhati, antosīmāya ca cīvaraṃ hoti, vihāraṃ gantvā vasitabbaṃ. Sace bahisīmāya cīvaraṃ hoti satthasamīpeyeva vasitabbaṃ. Sace gacchanto sakaṭe vā bhagge goṇe vā naṭṭhe antarā chijjati, yasmiṃ koṭṭhāse cīvaraṃ tattha vasitabbaṃ.
490490. 在单一家族的田地中，手距即指衣手距；在多家族的田地中，手距指田地门口的手距。在无围墙处，即衣本身的手距。
490. Ekakulassa khette hatthapāso nāma cīvarahatthapāsoyeva, nānākulassa khette hatthapāso nāma khettadvārassa hatthapāso. Aparikkhitte cīvarasseva hatthapāso.
491-4491-4. 「谷场」指打谷场。「园」指花园或果园。两处田地中，裁决与前述相似。寺院与住宅相似。在树下，指在阴影之内，即被阴影覆盖的区域之内。若将袈裟放在枝叶稀疏的树被阳光照到之处，即成应舍；因此应放在那种树的枝叶阴影或树干阴影中。若放在树枝或枝丛上，应放在上方其他枝叶阴影覆盖的区域之内。弯曲树的阴影延伸很远，放在阴影所及之处即可。此处的手距也是衣手距。
491-4.Dhaññakaraṇanti khalaṃ vuccati. Ārāmoti pupphārāmo vā phalārāmo vā. Dvīsupi khette vuttasadisova vinicchayo. Vihāro nivesanasadiso. Rukkhamūle antochāyāyanti chāyāya phuṭṭhokāsassa anto eva. Viraḷasākhassa pana rukkhassa ātapena phuṭṭhokāse ṭhapitaṃ nissaggiyameva hoti, tasmā tādisassa sākhācchāyāya vā khandhacchāyāya vā ṭhapetabbaṃ. Sace sākhāya vā viṭape vā ṭhapeti, upari aññasākhācchāyāya phuṭṭhokāseyeva ṭhapetabbaṃ. Khujjarukkhassa chāyā dūraṃ gacchati, chāyāya gataṭṭhāne ṭhapetuṃ vaṭṭatiyeva. Idhāpi hatthapāso cīvarahatthapāsoyeva.
64「无村旷野」——无村旷野是指在毗阇耶林等、或大海中央渔人无路可至的小岛上所得到的。周围七内——对于坐在中央者，周围各方为七内，直径则为十四内。坐在中央者，能守护放在东方或西方边界上的袈裟。但若在黎明升起时，即使向东方移动一丝毫，西方之衣即成应舍。反之亦然。在布萨时，应从坐在众会边界的比丘开始，清理出七内界。比丘僧团增加多少，界也增加多少。
Agāmake araññeti agāmakaṃ nāma araññaṃ viñjhāṭavīādīsu vā samuddamajjhe vā macchabandhānaṃ agamanapathe dīpakesu labbhati. Samantā sattabbhantarāti majjhe ṭhitassa samattā sabbadisāsu sattabbhantarā, vinibbedhena cuddasa honti. Majjhe nisinno puratthimāya vā pacchimāya vā disāya pariyante ṭhapitacīvaraṃ rakkhati. Sace pana aruṇuggamanasamaye kesaggamattampi puratthimaṃ disaṃ gacchati, pacchimāya disāya cīvaraṃ nissaggiyaṃ hoti. Esa nayo itarasmiṃ. Uposathakāle pana parisapariyante nisinnabhikkhuto paṭṭhāya sattabbhantarasīmā sodhetabbā. Yattakaṃ bhikkhusaṅgho vaḍḍhati, sīmāpi tattakaṃ vaḍḍhati.
495未舍出而受用者，犯恶作。此处，若一位精勤比丘整夜用功后，于清晨时分心想“我要沐浴”，便将三衣放在岸边，下河沐浴。当他正在沐浴时，天亮了，应如何处理？若他上岸后穿上衣，则因受用未舍出的应舍衣而犯恶作。若裸身而行，是否也犯恶作？不犯。因为在他见到其他比丘并作羯磨之前，由于那些衣不适合受用，处于如同失衣的状态。而失衣者并无所谓不净。因此，应穿一件，手持两件，回到住处后作羯磨。若住处遥远，途中有行人往来，则应穿一件，披一件，将一件放在肩上而行。若在住处未见到同分比丘，他们都去乞食了，则应将僧伽帝放在村外，穿着内衣和上衣进入集会堂作羯磨。若村外有盗贼之险，则应披着而去。若集会堂拥挤、人群聚集，无法在一边将衣移开作羯磨，则应带一位比丘到村外，作羯磨后，方可受用这些衣。
495.Anissajjitvā paribhuñjati āpatti dukkaṭassāti ettha sace padhāniko bhikkhu sabbarattiṃ padhānamanuyuñjitvā paccusasamaye ‘‘nhāyissāmī’’ti tīṇipi cīvarāni tīre ṭhapetvā nadiṃ otarati, nhāyantasseva cassa aruṇaṃ uṭṭhahati, kiṃ kātabbaṃ. So hi yadi uttaritvā cīvaraṃ nivāseti, nissaggiyacīvaraṃ anissajjitvā paribhuñjanapaccayā dukkaṭaṃ āpajjati. Atha naggo gacchati, evampi dukkaṭaṃ āpajjatīti? Na āpajjati. So hi yāva aññaṃ bhikkhuṃ disvā vinayakammaṃ na karoti, tāva tesaṃ cīvarānaṃ aparibhogārahattā naṭṭhacīvaraṭṭhāne ṭhito hoti. Naṭṭhacīvarassa ca akappiyaṃ nāma natthi. Tasmā ekaṃ nivāsetvā dve hatthena gahetvā vihāraṃ gantvā vinayakammaṃ kātabbaṃ. Sace dūre vihāro hoti, antarāmagge manussā sañcaranti. Ekaṃ nivāsetvā ekaṃ pārupitvā ekaṃ aṃsakūṭe ṭhapetvā gantabbaṃ. Sace vihāre sabhāgabhikkhū na passati, bhikkhācāraṃ gatā honti, saṅghāṭiṃ bahigāme ṭhapetvā santaruttarena āsanasālaṃ gantvā vinayakammaṃ kātabbaṃ. Sace bahigāme corabhayaṃ hoti, pārupitvā gantabbaṃ. Sace āsanasālā sambādhā hoti janākiṇṇā, na sakkā ekamante cīvaraṃ apanetvā vinayakammaṃ kātuṃ, ekaṃ bhikkhuṃ ādāya bahigāmaṃ gantvā vinayakammaṃ katvā cīvarāni paribhuñjitabbāni.
66若比丘们将钵和衣交给沙弥手中，在行路时于后夜分想躺下休息，则应将自己的衣放在伸手可及之处后再睡。若在行走途中，沙弥们尚未到达时天亮了，衣成为应舍衣，但依止并不止息；若长老们在前行，沙弥们尚未到达，亦同此理。若迷路后在林中彼此看不见，亦同此理。然而，若沙弥们说：“尊者，我们稍睡片刻，将于某处赶上您们。”然后一直睡到天亮，则衣成为应舍衣，且依止止息；若长老们遣走沙弥后躺下睡觉，亦同此理。若见到分岔路，长老们说“这是路”，沙弥们说“这是路”，彼此不听从对方的话而分道而行，则在天亮的同时，衣成为应舍衣，且依止止息。若沙弥们离开道路，心想“我们将在天亮前返回”，为取药而进入村庄后再回来，在他们尚未到达时天亮了，则衣成为应舍衣，但依止并不止息。然而，若因惧怕母牛或惧怕狗而心想“稍停片刻再走”，于是站着或坐着，然后继续走，途中天亮时，衣成为应舍衣，且依止止息。若心想“我们将在天亮前回来”而进入界内的村庄，途中天亮时，衣既非应舍衣，依止也不止息。然而，若说“且等天亮吧”而坐下，即使天亮，衣也非应舍衣，但依止止息。那些心想“我们将在天亮前回来”而兴致勃勃地前往邻近寺院听法的人，若在途中天亮了，衣成为应舍衣，但依止并不止息。若出于敬法之心，心想“听完结束再走”而坐下，则在天亮的同时，衣成为应舍衣，且依止止息。长老派遣沙弥去小村庄洗衣时，应先把自己的衣舍出后再交给沙弥。沙弥的衣也应让他舍出后存放。若沙弥忘记而离去，则应将自己的衣舍出，并以信任取沙弥的衣存放。若长老忘记，而沙弥记得，沙弥应将自己的衣舍出，并以信任取长老的衣，然后前去告知：“尊者，请您决意受用您的衣。”自己也应决意自己的衣。如此，即使只有一人记得，也能免罪。其余内容意义明显。
Sace bhikkhū daharānaṃ hatthe pattacīvaraṃ datvā maggaṃ gacchantā pacchime yāme sayitukāmā honti, attano attano cīvaraṃ hatthapāse katvāva sayitabbaṃ. Sace gacchantānaṃyeva asampattesu daharesu aruṇaṃ uggacchati, cīvaraṃ nissaggiyaṃ hoti, nissayo pana na paṭippassambhati, daharānampi purato gacchantānaṃ theresu asampattesu eseva nayo. Maggaṃ virajjhitvā araññe aññamaññaṃ apassantesupi eseva nayo. Sace pana daharā ‘‘mayaṃ, bhante, muhuttaṃ sayitvā asukasmiṃ nāma okāse tumhe sampāpuṇissāmā’’ti vatvā yāva aruṇuggamanā sayanti, cīvarañca nissaggiyaṃ hoti, nissayo ca paṭippassambhati, dahare uyyojetvā theresu sayantesupi eseva nayo. Dvedhāpathaṃ disvā therā ‘‘ayaṃ maggo’’ daharā ‘‘ayaṃ maggo’’ti vatvā aññamaññassa vacanaṃ aggahetvā gatā, saha aruṇuggamanā cīvarāni ca nissaggiyāni honti , nissayo ca paṭippassambhati. Sace daharā maggato okkamma ‘‘antoaruṇeyeva nivattissāmā’’ti bhesajjatthāya gāmaṃ pavisitvā āgacchanti. Asampattānaṃyeva ca tesaṃ aruṇo uggacchati, cīvarāni nissaggiyāni honti, nissayo pana na paṭippassambhati. Sace pana dhenubhayena vā sunakhabhayena vā ‘‘muhuttaṃ ṭhatvā gamissāmā’’ti ṭhatvā vā nisīditvā vā gacchanti, antarā aruṇe uggate cīvarāni nissaggiyāni honti, nissayo ca paṭippassambhati. Sace ‘‘antoaruṇeyeva āgamissāmā’’ti antosīmāyaṃ gāmaṃ paviṭṭhānaṃ antarā aruṇo uggacchati, neva cīvarāni nissaggiyāni honti, na nissayo paṭippassambhati. Sace pana ‘‘vibhāyatu tāvā’’ti nisīdanti, aruṇe uggatepi na cīvarāni nissaggiyāni honti, nissayo pana paṭippassambhati. Yepi ‘‘antoaruṇeyeva āgamissāmā’’ti sāmantavihāraṃ dhammasavanatthāya saussāhā gacchanti, antarāmaggeyeva ca nesaṃ aruṇo uggacchati, cīvarāni nissaggiyāni honti, nissayo pana na paṭippassambhati. Sace dhammagāravena ‘‘yāva pariyosānaṃ sutvāva gamissāmā’’ti nisīdanti, saha aruṇassuggamanā cīvarānipi nissaggiyāni honti, nissayopi paṭippassambhati. Therena daharaṃ cīvaradhovanatthāya gāmakaṃ pesentena attano cīvaraṃ paccuddharitvāva dātabbaṃ. Daharassāpi cīvaraṃ paccuddharāpetvā ṭhapetabbaṃ. Sace assatiyā gacchati, attano cīvaraṃ paccuddharitvā daharassa cīvaraṃ vissāsena gahetvā ṭhapetabbaṃ. Sace thero nassarati, daharo eva sarati, daharena attano cīvaraṃ paccuddharitvā therassa cīvaraṃ vissāsena gahetvā gantvā vattabbo ‘‘bhante, tumhākaṃ cīvaraṃ adhiṭṭhahitvā paribhuñjathā’’ti attanopi cīvaraṃ adhiṭṭhātabbaṃ. Evaṃ ekassa satiyāpi āpattimokkho hotīti. Sesaṃ uttānatthameva .
67在等起等方面，第一迦絺那学处中是不决意、不分别说及不作为，此处是不舍出，仅此差别。其余一切处皆依前述之理。
Samuṭṭhānādīsu paṭhamakathinasikkhāpade anadhiṭṭhānaṃ avikappanañca akiriyaṃ, idha apaccuddharaṇaṃ ayameva viseso. Sesaṃ sabbattha vuttanayamevāti.
72伍多西德学处解释完毕。
Udositasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
733. 第三咖提那学处解释
3. Tatiyakathinasikkhāpadavaṇṇanā
497“那时”等，是第三迦絺那学处。其中，“撑开后反复擦拭”指他心想“若褶皱消失，这件衣就会变大”，便用水浇湿，用脚踩踏，用手撑开、提起，在背上摩擦。那衣在阳光下晒干后，仍是原来的尺寸。他又再次如此做，因此说“撑开后反复擦拭”。世尊坐在香室中，看见他如此劳累，便走出来，如同巡视房舍般走到那里。因此说“世尊看见”等。
497.Tena samayenāti tatiyakathinasikkhāpadaṃ. Tattha ussāpetvā punappunaṃ vimajjatīti ‘‘valīsu naṭṭhāsu idaṃ mahantaṃ bhavissatī’’ti maññamāno udakena siñcitvā pādehi akkamitvā hatthehi ussāpetvā ukkhipitvā piṭṭhiyaṃ ghaṃsati, taṃ ātape sukkhaṃ paṭhamappamāṇameva hoti. So punapi tathā karoti, tena vuttaṃ – ‘‘ussāpetvā punappunaṃ vimajjatī’’ti. Taṃ evaṃ kilamantaṃ bhagavā gandhakuṭiyaṃ nisinnova disvā nikkhamitvā senāsanacārikaṃ āhiṇḍanto viya tattha agamāsi. Tena vuttaṃ – ‘‘addasa kho bhagavā’’tiādi.
499-500“十一个月”指除去一个后迦絺那月，剩余的十一个月。“七个月”指除去迦絺那月及冬季四个月共五个月，剩余的七个月。“即使于时内指定而施”指为僧团而指定“此是非时衣”后施与，或为个人而施与“我把这个给你”。
499-500.Ekādasamāseti ekaṃ pacchimakattikamāsaṃ ṭhapetvā sese ekādasamāse. Sattamāseti kattikamāsaṃ hemantike ca cattāroti pañcamāse ṭhapetvā sese sattamāse. Kālepi ādissa dinnanti saṅghassa vā ‘‘idaṃ akālacīvara’’nti uddisitvā dinnaṃ, ekapuggalassa vā ‘‘idaṃ tuyhaṃ dammī’’ti dinnaṃ.
70“从僧团”指依自己所得份额而从僧团获得。“从众”指“我们给经部众这个，给论部众这个”，如此施与某众。由此，依自己所得份额而从该众获得。
Saṅghato vāti attano pattabhāgavasena saṅghato vā uppajjeyya. Gaṇato vāti idaṃ suttantikagaṇassa dema, idaṃ ābhidhammikagaṇassāti evaṃ gaṇassa denti. Tato attano pattabhāgavasena gaṇato vā uppajjeyya.
71“若不令其圆满”的意思是：如果没有圆满，即若用来制作决意衣的布料不足，该衣便不具足，成为不足量，这是其含义。
No cassa pāripūrīti no ce pāripūrī bhaveyya, yattakena kayiramānaṃ adhiṭṭhānacīvaraṃ pahoti, tañce cīvaraṃ tattakaṃ na bhaveyya, ūnakaṃ bhaveyyāti attho.
72“对僧团或别众有期待”等句中，指“在某日，僧团将获得衣物，别众将获得衣物，由此我将得到衣物”，这样对僧团或别众有期待。“亲属为我送来了衣物所需，朋友送来了，他们到来后将给予衣物”，这样对亲属或朋友有期待。至于“或粪扫衣”，应理解为“我将获得粪扫衣”，这样有期待。“或以自己的财物”指以自己的棉线等财物，“在某日我将得到”，这样也有期待，这是其含义。
Paccāsā hoti saṅghato vātiādīsu asukadivasaṃ nāma saṅgho cīvarāni labhissati, gaṇo labhissati, tato me cīvaraṃ uppajjissatīti evaṃ saṅghato vā gaṇato vā paccāsā hoti. Ñātakehi me cīvaratthāya pesitaṃ, mittehi pesitaṃ, te āgatā cīvare dassantīti evaṃ ñātito vā mittato vā paccāsā hoti. Paṃsukūlaṃ vāti ettha pana paṃsukūlaṃ vā lacchāmīti evaṃ paccāsā hotīti yojetabbaṃ. Attano vā dhanenāti attano kappāsasuttādinā dhanena, asukadivasaṃ nāma lacchāmīti evaṃ vā paccāsā hotīti attho.
73“若此后更存放，即使有念与期待”的意思是：若超过一个月的最长期限仍存放，则犯舍堕罪，这是其含义。然而，不这样说，而是因为：在中间产生的期待衣，从根本衣产生之日起至第二十日为止，所产生的期待衣使根本衣随顺自己；此后，根本衣使期待衣随顺自己。因此，为了显示这一差别，以“当那时产生了根本衣”等方法说了分别说，其义自明。
Tato ce uttari nikkhipeyya satiyāpi paccāsāyāti māsaparamato ce uttari nikkhipeyya, nissaggiyaṃ pācittiyanti attho. Evaṃ pana avatvā yasmā antarā uppajjamāne paccāsācīvare mūlacīvarassa uppannadivasato yāva vīsatimo divaso tāva uppannaṃ paccāsācīvaraṃ mūlacīvaraṃ attano gatikaṃ karoti, tato uddhaṃ mūlacīvaraṃ paccāsācīvaraṃ attano gatikaṃ karoti. Tasmā taṃ visesaṃ dassetuṃ ‘‘tadahuppanne mūlacīvare’’tiādinā nayena padabhājanaṃ vuttaṃ, taṃ uttānatthameva.
74“若产生的根本衣不相称”指：如果根本衣细软，期待衣粗厚，则不能结合。若尚有剩余日数，月未满，则不应勉强扣留衣物。只有在获得其他期待衣后，于时限内制作。期待衣也应决意为资具布。如果根本衣粗厚，期待衣细软，则应将根本衣决意为资具布，以期待衣作为根本衣而存放。它再次获得一个月的豁免期。以此方法，只要愿意，可以互相作为根本衣而存放，这是允许的。其余文义自明。
Visabhāge uppanne mūlacīvareti yadi mūlacīvaraṃ saṇhaṃ, paccāsācīvaraṃ thūlaṃ, na sakkā yojetuṃ. Rattiyo ca sesā honti, na tāva māso pūrati , na akāmā niggahena cīvaraṃ kāretabbaṃ. Aññaṃ paccāsācīvaraṃ labhitvāyeva kālabbhantare kāretabbaṃ. Paccāsācīvarampi parikkhāracoḷaṃ adhiṭṭhātabbaṃ. Atha mūlacīvaraṃ thūlaṃ hoti, paccāsācīvaraṃ saṇhaṃ, mūlacīvaraṃ parikkhāracoḷaṃ adhiṭṭhahitvā paccāsācīvarameva mūlacīvaraṃ katvā ṭhapetabbaṃ. Taṃ puna māsaparihāraṃ labhati, etenupāyena yāva icchati tāva aññamaññaṃ mūlacīvaraṃ katvā ṭhapetuṃ vaṭṭatīti. Sesaṃ uttānameva.
75等起等与第一迦絺那戒相似。
Samuṭṭhānādīni paṭhamakathinasadisānevāti.
82第三咖提那衣学处之解释已结束。
Tatiyakathinasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
83四、旧衣学处之解释
4. Purāṇacīvarasikkhāpadavaṇṇanā
503-5“那时”等，是旧衣学处。其中，“乃至第七代祖父辈”：父之父为祖父，祖父之代称为祖父辈。“代”指寿命量。这只是言说而已。从义理上说，祖父本身就是祖父辈。由此以上，所有先祖都以“祖父”一词所摄。如此，乃至第七代人，凡无亲属关系者，称为“乃至第七代祖父辈无亲属关系”。这只是说法方式。然而，由“从母方或从父方”之说，应知祖父辈、祖母辈、外祖父辈、外祖母辈，以及他们的兄弟、姐妹、甥侄、子孙等，全部包含在此。
503-5.Tena samayenāti purāṇacīvarasikkhāpadaṃ. Tattha yāva sattamā pitāmahayugāti pitupitā pitāmaho, pitāmahassa yugaṃ pitāmahayugaṃ. Yuganti āyuppamāṇaṃ vuccati. Abhilāpa mattameva cetaṃ. Atthato pana pitāmahoyeva pitāmahayugaṃ. Tato uddhaṃ sabbepi pubbapurisā pitāmahaggahaṇeneva gahitā. Evaṃ yāva sattamo puriso tāva yā asambaddhā sā yāva sattamā pitāmahayugā asambaddhāti vuccati. Desanāmukhameva cetaṃ. ‘‘Mātito vā pitito vā’’tivacanato pana pitāmahayugampi pitāmahiyugampi mātāmahayugampi mātāmahiyugampi tesaṃ bhātubhaginībhāgineyyaputtapaputtādayopi sabbe idha saṅgahitā evāti veditabbā.
77此中详细方法如下：父、父之父、其父、其父之父，如此乃至第七代；父、父之母、其父与母、兄弟与姐妹、子女与女儿，如此向上及向下乃至第七代；父、父之兄弟、父之姐妹、父之子女、父之女儿，以及他们的子女、女儿的相续，如此乃至第七代；母、母之母、其母、其母之母，如此乃至第七代；母、母之父、其母与父、兄弟与姐妹、子女与女儿，如此向上及向下乃至第七代；母、母之兄弟、母之姐妹、母之子女、母之女儿，以及他们的子女、女儿的相续，如此乃至第七代。既非由母方关系亦非由父方关系而联结者，此称为非亲属。
Tatrāyaṃ vitthāranayo – pitā pitupitā tassa pitā tassāpi pitāti evaṃ yāva sattamā yugā, pitā pitumātā tassā pitā ca mātā ca bhātā ca bhaginī ca puttā ca dhītaro cāti evampi uddhañca adho ca yāva sattamā yugā, pitā pitubhātā pitubhaginī pituputtā pitudhītaro tesampi puttadhītuparamparāti evampi yāva sattamā yugā, mātā mātumātā tassā mātā tassāpi mātāti evampi yāva sattamā yugā, mātā mātupitā tassa mātā ca pitā ca bhātā ca bhaginī ca puttā ca dhītaro cāti, evampi uddhañca adho ca yāva sattamā yugā, mātā mātubhātā mātubhaginī mātuputtā mātudhītaro tesampi puttadhītuparamparāti evampi yāva sattamā yugā, neva mātusambandhena na pitusambandhena sambaddhā, ayaṃ aññātikā nāma.
78“由两众”指：在比丘尼僧团中以白四羯磨、在比丘僧团中以白四羯磨，即通过八语羯磨法受具足戒者。
Ubhato saṅgheti bhikkhunisaṅghe ñatticatutthena bhikkhusaṅghe ñatticatutthenāti aṭṭhavācikavinayakammena upasampannā.
79“即使穿过一次、披过一次”指：染好并作净后，即使穿过一次或披过一次。乃至以受用之意，置于肩上或头上而行路，或作枕头而躺卧，这也属于旧衣。然而，若铺在垫褥下而躺卧，或以手举起在空中作帐幔，头不触碰而行，这不称为受用，此说见于《库伦达疏》。
Sakiṃ nivatthampi sakiṃ pārutampīti rajitvā kappaṃ katvā ekavārampi nivatthaṃ vā pārutaṃ vā. Antamaso paribhogasīsena aṃse vā matthake vā katvā maggaṃ gato hoti, ussīsakaṃ vā katvā nipanno hoti, etampi purāṇacīvarameva. Sace pana paccattharaṇassa heṭṭhā katvā nipajjati, hatthehi vā ukkhipitvā ākāse vitānaṃ katvā sīsena aphusanto gacchati, ayaṃ paribhogo nāma na hotīti kurundiyaṃ vuttaṃ.
80“洗已，舍堕”中：如此被吩咐的比丘尼，为洗涤而准备灶台，收集柴火，生火，取水，直至将其洗涤后拿起，在比丘尼的每个动作中，比丘犯恶作。洗涤后刚拿起时，成为舍堕。若认为未洗净而再次洒水或洗涤，直至完成，在每个动作中犯恶作。此理亦适用于染色和捶打。在染槽中放入染料后，直至染衣一次，在此之前为染色所作的任何事，或之后再染，一切处每个动作中比丘犯恶作。如此，捶打中的动作也应了知。
Dhotaṃ nissaggiyanti ettha evaṃ āṇattā bhikkhunī dhovanatthāya uddhanaṃ sajjeti, dārūni saṃharati, aggiṃ karoti, udakaṃ āharati yāva naṃ dhovitvā ukkhipati, tāva bhikkhuniyā payoge payoge bhikkhussa dukkaṭaṃ. Dhovitvā ukkhittamatte nissaggiyaṃ hoti. Sace duddhotanti maññamānā puna siñcati vā dhovati vā yāva niṭṭhānaṃ na gacchati tāva payoge payoge dukkaṭaṃ. Esa nayo rajanākoṭanesu. Rajanadoṇiyañhi rajanaṃ ākiritvā yāva sakiṃ cīvaraṃ rajati, tato pubbe yaṃkiñci rajanatthāya karoti, pacchā vā paṭirajati, sabbattha payoge payoge bhikkhussa dukkaṭaṃ. Evaṃ ākoṭanepi payogo veditabbo.
506对非亲戚作非亲戚想而令洗旧衣：即使不说“洗这件”，但做出为洗涤而用的身体动作，或用手递到对方手中，或放在脚边，或抛到上方，或差遣到正学尼、沙弥尼、沙弥、优婆塞、外道女等手中，或扔在河边正在洗衣者的附近，站在十二肘以内的范围，都算作已令洗。如果放到范围之外、靠近自己这边，而对方拿去洗后送回，则无犯。若交给正学尼、沙弥尼或优婆夷手中令洗，而对方在具足戒后洗，仍犯。若交给优婆塞手中，而对方转换身份在比丘尼中出家受具足戒后洗，仍犯。交给沙弥或比丘手中，在转换身份时，同理。
506.Aññātikāya aññātikasaññī purāṇacīvaraṃ dhovāpetīti no cepi ‘‘imaṃ dhovā’’ti vadati, atha kho dhovanatthāya kāyavikāraṃ katvā hatthena vā hatthe deti, pādamūle vā ṭhapeti, upari vā khipati, sikkhamānāsāmaṇerīsāmaṇeraupāsakatitthiyādīnaṃ vā hatthe peseti, nadītitthe dhovantiyā upacāre vā khipati, antodvādasahatthe okāse ṭhatvā, dhovāpitaṃyeva hoti. Sace pana upacāraṃ muñcitvā orato ṭhapeti sā ce dhovitvā āneti, anāpatti. Sikkhamānāya vā sāmaṇeriyā vā upāsikāya vā hatthe dhovanatthāya deti, sā ce upasampajjitvā dhovati, āpattiyeva. Upāsakassa hatthe deti, so ce liṅge parivatte bhikkhunīsu pabbajitvā upasampajjitvā dhovati , āpattiyeva. Sāmaṇerassa vā bhikkhussa vā hatthe dinnepi liṅgaparivattane eseva nayo.
82在“令洗、令染”等中，以一件物品（令做一事）犯一舍堕，以第二件（令做另一事）犯一恶作。若令做三事，以一件犯一舍堕，其余两件犯两个恶作。然而，由于无论按顺序或逆序令做这些洗染等事都无法避免犯戒，因此这里说了三组四句。即使说“把这衣染了、洗了再拿来”，若该比丘尼先洗后染，仍犯舍堕及恶作。在所有与所说相反的语句中，应如此类推。但若说“洗了再拿来”，她既洗又染，则仅因令洗而犯戒，令染无犯。如此，在一切情况下，若做了超出所吩咐的事，应知以“未被吩咐而洗”这一特征为无犯。若说“这件衣上该做的一切，全部由你负责”，则以一句话犯众多罪。
Dhovāpeti rajāpetītiādīsu ekena vatthunā nissaggiyaṃ, dutiyena dukkaṭaṃ. Tīṇipi kārāpentassa ekena nissaggiyaṃ, sesehi dve dukkaṭāni. Yasmā panetāni dhovanādīni paṭipāṭiyā vā uppaṭipāṭiyā vā kārentassa mokkho natthi, tasmā ettha tīṇi catukkāni vuttāni. Sacepi hi ‘‘imaṃ cīvaraṃ rajitvā dhovitvā ānehī’’ti vutte sā bhikkhunī paṭhamaṃ dhovitvā pacchā rajati, nissaggiyena dukkaṭameva. Evaṃ sabbesu viparītavacanesu nayo netabbo. Sace pana ‘‘dhovitvā ānehī’’ti vuttā dhovati ceva rajati ca, dhovāpanapaccayā eva āpatti, rajane anāpatti. Evaṃ sabbattha vuttādhikakaraṇe ‘‘avuttā dhovatī’’ti iminā lakkhaṇena anāpatti veditabbā. ‘‘Imasmiṃ cīvare yaṃ kātabbaṃ, sabbaṃ taṃ tuyhaṃ bhāro’’ti vadanto pana ekavācāya sambahulā āpattiyo āpajjatīti.
83“对非亲戚有疑”、“对非亲戚作亲戚想”等句，也应依已说的三组四句详细了知。
Aññātikāya vematiko aññātikāya ñātikasaññīti imānipi padāni vuttānaṃyeva tiṇṇaṃ catukkānaṃ vasena vitthārato veditabbāni.
84“一处受具足戒者”：令在比丘尼僧团中受具足戒者洗衣，犯恶作。令在比丘僧团中受具足戒者洗衣，则依事而定；所谓在比丘僧团中受具足戒者，指五百释迦族女。
Ekato upasampannāyāti bhikkhunīnaṃ santike upasampannāya dhovāpentassa dukkaṭaṃ. Bhikkhūnaṃ santike upasampannāya pana yathāvatthukameva, bhikkhūnaṃ santike upasampannā nāma pañcasatā sākiyāniyo.
507“未被吩咐而洗”：为了说法或教诫而来，见到弄脏的衣，从放置处拿起，或说“给我吧，圣尼，我来洗”而取去，既洗又染又捶打，这称为未被吩咐而洗。又有比丘吩咐年少的或沙弥“洗这件衣”，（比丘尼）听到后说“拿来吧，圣尼，我来洗”而洗，或暂时取去洗染后交还，这也称为未被吩咐而洗。
507.Avuttā dhovatīti uddesāya vā ovādāya vā āgatā kilinnaṃ cīvaraṃ disvā ṭhapitaṭṭhānato gahetvā vā ‘‘detha, ayya, dhovissāmī’’ti āharāpetvā vā dhovati ceva rajati ca ākoṭeti ca, ayaṃ avuttā dhovati nāma. Yāpi ‘‘imaṃ cīvaraṃ dhovā’’ti daharaṃ vā sāmaṇeraṃ vā āṇāpentassa bhikkhuno sutvā ‘‘āharathayya ahaṃ dhovissāmī’’ti dhovati, tāvakālikaṃ vā gahetvā dhovitvā rajitvā deti, ayampi avuttā dhovati nāma.
86“其他资具”：如鞋袋、钵袋、肩带、腰带、床、椅、褥垫、坐垫等任何物品，令洗，无犯。其余在此易解。
Aññaṃ parikkhāranti upāhanatthavikapattatthavikaaṃsabaddhakakāyabandhanamañcapīṭhabhisitaṭṭikādiṃ yaṃkiñci dhovāpeti, anāpatti. Sesamettha uttānatthameva.
87在等起等方面，此学处为六种等起、作业、非想解脱、非无想、制罪、身业、语业、三心、三受。
Samuṭṭhānādīsu pana idaṃ sikkhāpadaṃ chasamuṭṭhānaṃ, kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammaṃ, vacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
96旧衣学处之解释已结束。
Purāṇacīvarasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
97五、接受衣学处之解释
5. Cīvarapaṭiggahaṇasikkhāpadavaṇṇanā
508“那时”等，是接受衣学处。其中，“从乞食返回”指从乞食处返回。“前往盲林”：在学处未制定时，前往盲林。“已作业者”指已作偷盗之业者，即通过破窗等手段取走他人财物。盗贼首领即贼首。据说他以前认识长老尼，因此走在贼众前面时看见后，说“别往这边走，大家都到这边来”，带着他们从另一条路走了。“从定中出”：据说长老尼恰在预定的时间从定中出。他也恰在那一刻这样说，所以她听到了，听后心想“这里除了我，现在没有其他沙门或婆罗门了”，便接过了那块肉。因此说：“那时，优波离色比丘尼……”等。
508.Tena samayenāti cīvarapaṭiggahaṇasikkhāpadaṃ. Tattha piṇḍapātapaṭikkantāti piṇḍapātato paṭikkantā. Yena andhavanaṃ tenupasaṅkamīti apaññatte sikkhāpade yena andhavanaṃ tenupasaṅkami. Katakammāti katacorikakammā, sandhicchedanādīhi parabhaṇḍaṃ haritāti vuttaṃ hoti. Coragāmaṇikoti corajeṭṭhako. So kira pubbe theriṃ jānāti, tasmā corānaṃ purato gacchanto disvā ‘‘ito mā gacchatha, sabbe ito ethā’’ti te gahetvā aññena maggena agamāsi. Samādhimhā vuṭṭhahitvāti therī kira paricchinnavelāyaṃyeva samādhimhā vuṭṭhahi. Sopi tasmiṃyeva khaṇe evaṃ avaca, tasmā sā assosi, sutvā ca ‘‘natthi dāni añño ettha samaṇo vā brāhmaṇo vā aññatra mayā’’ti taṃ maṃsaṃ aggahesi. Tena vuttaṃ – ‘‘atha kho uppalavaṇṇā bhikkhunī’’tiādi.
89“留下者”：指被留下、剩余者，即轮到看守寺院时独自留在寺中者。为何说“如果你能给我下衣”？因为见到那件细滑密致的下衣而生贪，而且她对那下衣的贪著尚小，但对长老尼却生起了邪贪，想“她已证得最上果位，具足种种成就，我要借此看看她身体的圆满”，因而这样说。“最后的”：五衣中成为最末的，即最后的、最终的意思。并没有以任何方式通过改变或舍出而存放的其他衣，她是依所开许的五衣的受持而这样说，并非出于贪，因为漏尽者已无贪。“被挤压”：示现譬喻，指被紧紧挤压。
Ohiyyakoti avahīyako avaseso, vihāravāraṃ patvā ekova vihāre ṭhitoti attho. Sace me tvaṃ antaravāsakaṃ dadeyyāsīti kasmā āha? Saṇhaṃ ghanamaṭṭhaṃ antaravāsakaṃ disvā lobhena, apica appako tassā antaravāsake lobho, theriyā pana sikhāppattā koṭṭhāsasampatti tenassā sarīrapāripūriṃ passissāmīti visamalobhaṃ uppādetvā evamāha. Antimanti pañcannaṃ cīvarānaṃ sabbapariyantaṃ hutvā antimaṃ, antimanti pacchimaṃ. Aññaṃ lesenāpi vikappetvā vā paccuddharitvā vā ṭhapitaṃ cīvaraṃ natthīti evaṃ yathāanuññātānaṃ pañcannaṃ cīvarānaṃ dhāraṇavaseneva āha, na lobhena, na hi khīṇāsavānaṃ lobho atthi. Nippīḷiyamānāti upamaṃ dassetvā gāḷhaṃ pīḷayamānā.
90“给了下衣后，走向精舍”：她穿上覆肩衣，为了不让他的欲愿得逞，只展示在手掌上便离去了。
Antaravāsakaṃdatvā upassayaṃ agamāsīti saṅkaccikaṃ nivāsetvā yathā tassa manoratho na pūrati, evaṃ hatthataleyeva dassetvā agamāsi.
510为何那些人不接受交换衣而讥嫌呢？因为他们感到受挫与打击，心想：“如果圣尼们对我们连这么一点信任都没有，我们怎么过活呢？”
510. Kasmā pārivattakacīvaraṃ appaṭigaṇhante ujjhāyiṃsu? ‘‘Sace ettakopi amhesu ayyānaṃ vissāso natthi, kathaṃ mayaṃ yāpessāmā’’ti vihatthatāya samabhitunnattā.
92“比丘们，我允许这五种人”：意思是，我允许从这五种同法者、同信、同戒、同见者中接受交换衣。
Anujānāmi bhikkhave imesaṃ pañcannanti imesaṃ pañcannaṃ sahadhammikānaṃ samasaddhānaṃ samasīlānaṃ samadiṭṭhīnaṃ pārivattakaṃ gahetuṃ anujānāmīti attho.
512在努力中犯恶作：为了拿取而伸手等，犯恶作。以得到故：以接受故。在那里，若有人用手递与手中，或置于脚边，或向上抛掷，若他接受，即算已拿取。然而，若接受的是托付给在学比丘尼、沙弥、沙弥尼、优婆塞、优婆夷等人手中的物品，则无犯。正在说法者，四众弟子将袈裟及各种未染色之布拿来置于脚边，或立于近处，或离开近处抛掷，其中属于比丘尼的物品，若不以交换的方式而拿取，即犯。然而，若是在夜间被抛掷，无法辨别‘这是比丘尼的，这是他人的’，则无交换的必要，此说见于《大筏》与《小筏》，但此说因属无心的状态而不符。若比丘尼给予雨安居衣，则必须作交换。若置于垃圾堆等处，心想‘我将取作粪扫衣’，则可决意为粪扫衣后取用。
512.Payoge dukkaṭanti gahaṇatthāya hatthappasāraṇādīsu dukkaṭaṃ. Paṭilābhenāti paṭiggahaṇena. Tattha ca hatthena vā hatthe detu, pādamūle vā ṭhapetu, upari vā khipatu, so ce sādiyati , gahitameva hoti. Sace pana sikkhamānāsāmaṇerasāmaṇerīupāsakaupāsikādīnaṃ hatthe pesitaṃ paṭiggaṇhāti, anāpatti. Dhammakathaṃ kathentassa catassopi parisā cīvarāni ca nānāvirāgavatthāni ca ānetvā pādamūle ṭhapenti, upacāre vā ṭhatvā upacāraṃ vā muñcitvā khipanti, yaṃ tattha bhikkhunīnaṃ santakaṃ, taṃ aññatra pārivattakā gaṇhantassa āpattiyeva. Atha pana rattibhāge khittāni honti, ‘‘idaṃ bhikkhuniyā, idaṃ aññesa’’nti ñātuṃ na sakkā, pārivattakakiccaṃ natthīti mahāpaccariyaṃ kurundiyañca vuttaṃ, taṃ acittakabhāvena na sameti. Sace bhikkhunī vassāvāsikaṃ deti, pārivattakameva kātabbaṃ. Sace pana saṅkārakūṭādīsu ṭhapeti, ‘‘paṃsukūlaṃ gaṇhissantī’’ti paṃsukūlaṃ adhiṭṭhahitvā gahetuṃ vaṭṭati.
513对非亲族者作非亲族想，为三句波逸提。从一方受具足戒者：从比丘尼处受具足戒者手中拿取，犯恶作；从比丘处受具足戒者，则唯犯波逸提。
513.Aññātikāya aññātikasaññīti tikapācittiyaṃ. Ekato upasampannāyāti bhikkhunīnaṃ santike upasampannāya hatthato gaṇhantassa dukkaṭaṃ, bhikkhūnaṃ santike upasampannāya pana pācittiyameva.
514以小换大：以廉价之衣，或以鞋袋、钵袋、肩带、腰带等，换取昂贵之物后，即使接受衣，亦无犯。然而《大筏》中说：‘乃至以一片诃子果亦算’。以大换小：此应依所述之相反来理解。其他资具：钵袋等任何可作净施的资具，但凡达到最后衣量之布及滤水布，则不可。凡既非决意受持之物，亦非可作净施之物，则一切皆可。即使有床铺大小的坐垫皮，亦可；何况钵袋等物。其余文义易明。
514.Parittena vā vipulanti appagghacīvarena vā upāhanatthavikapattatthavikaaṃsabaddhakakāyabandhanādinā vā mahagghaṃ cetāpetvā sacepi cīvaraṃ paṭiggaṇhāti, anāpatti. Mahāpaccariyaṃ pana ‘‘antamaso harītakīkhaṇḍenāpī’’ti vuttaṃ. Vipulena vā parittanti idaṃ vuttavipallāsena veditabbaṃ. Aññaṃ parikkhāranti pattatthavikādiṃ yaṃ kiñci vikappanupagapacchimacīvarappamāṇaṃ pana paṭaparissāvanampi na vaṭṭati. Yaṃ neva adhiṭṭhānupagaṃ na vikappanupagaṃ taṃ sabbaṃ vaṭṭati. Sacepi mañcappamāṇā bhisicchavi hoti, vaṭṭatiyeva; ko pana vādo pattatthavikādīsu. Sesaṃ uttānatthameva.
96于等起等中，此为六种等起，有行作与非行作，非想解脱，无心，犯制戒，身业与语业，三心，三受。
Samuṭṭhānādīsu idaṃ chasamuṭṭhānaṃ, kiriyākiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ , paṇṇattivajjaṃ, kāyakammaṃvacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
107接受衣学处之解释已结束。
Cīvarapaṭiggahaṇasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
108六、向非亲族乞求衣学处之解释
6. Aññātakaviññattisikkhāpadavaṇṇanā
515那时：指非亲族乞求学处。其中，优波难陀释迦子：在约八万释迦族出家的比丘中，最为卑劣，性喜贪求。‘paṭṭo’：意为善巧、有能力、胜任、具足音韵、具足喉音甜美。‘于何者中如？’：意为如什么？如烦恼般，因惭与愧而如颤抖、如震动。
515.Tena samayenāti aññātakaviññattisikkhāpadaṃ. Tattha upanando sakyaputtoti asītisahassamattānaṃ sakyakulā pabbajitānaṃ bhikkhūnaṃ patikiṭṭho lolajātiko. Paṭṭoti cheko samattho paṭibalo sarasampanno kaṇṭhamādhuriyena samannāgato. Kismiṃ viyāti kiṃsu viya kileso viya, hirottappavasena kampanaṃ viya saṅkampanaṃ viya hotīti attho.
98『长途旅路』者，即所谓长途的旅路也，其义是指远途道路，而非城中街道。『彼诸比丘夺取之』者，即劫掠之义，谓夺走他们的钵与衣也。『当追问之』者，为查明其是否为比丘身份而询问之义。『被追问时』者，即被询问出家、达上、钵与衣的受持等事宜之时。『禀告了此事』者，即使对方知晓其比丘身份之后，依『从沙盖德前往舍卫城，走上长途旅路……』等所说之方式，禀告了该事。
Addhānamagganti addhānasaṅkhātaṃ dīghamaggaṃ, na nagaravīthimagganti attho. Te bhikkhū acchindiṃsūti musiṃsu, pattacīvarāni nesaṃ hariṃsūti attho. Anuyuñjāhīti bhikkhubhāvajānanatthāya puccha. Anuyuñjiyamānāti pabbajjāupasampadāpattacīvarādhiṭṭhānādīni pucchiyamānā. Etamatthaṃ ārocesunti bhikkhubhāvaṃ jānāpetvā yo ‘‘sāketā sāvatthiṃ addhānamaggappaṭipannā’’tiādinā nayena vutto, etamatthaṃ ārocesuṃ.
517对非亲族居士等：下文所说‘以草或叶遮盖’等，应以此为始，如此次第叙述当知。若见盗贼后，年轻比丘取衣钵而逃，盗贼仅取走长老们的下衣与上衣，此时长老们既不应乞求衣，亦不应折断枝叶。若年轻比丘丢弃所有行李而逃，盗贼取走长老们的下衣、上衣及那些行李，年轻比丘回来后，不应将自己的下衣、上衣给予长老们，因为衣未被夺者不可为自己而折断枝叶，但可为衣被夺者而折断，衣未被夺者亦可为自己及他人而折断。因此，长老们应折断枝叶，以树皮等系缚后给予年轻比丘；或年轻比丘为长老们而折断系缚后，交于其手或不交于其手，自己穿着后，将自己的下衣、上衣给予长老们。如此，既不犯坏生草木之波逸提，其穿着亦不犯恶作。
517.Aññātakaṃ gahapatiṃ vātiādīsu yaṃ parato ‘‘tiṇena vā paṇṇena vā paṭicchādetvā’’ti vuttaṃ, taṃ ādiṃ katvā evaṃ anupubbakathā veditabbā. Sace core passitvā daharā pattacīvarāni gahetvā palātā, corā therānaṃ nivāsanapārupanamattaṃyeva haritvā gacchanti, therehi neva tāva cīvaraṃ viññāpetabbaṃ, na sākhāpalāsaṃ bhañjitabbaṃ. Atha daharā sabbaṃ bhaṇḍakaṃ chaḍḍetvā palātā, corā therānaṃ nivāsanapārupanaṃ tañca bhaṇḍakaṃ gahetvā gacchanti, daharehi āgantvā attano nivāsanapārupanāni na tāva therānaṃ dātabbāni, na hi anacchinnacīvarā attano atthāya sākhāpalāsaṃ bhañjituṃ labhanti, acchinnacīvarānaṃ pana atthāya labhanti, acchinnacīvarāva attanopi paresampi atthāya labhanti. Tasmā therehi vā sākhāpalāsaṃ bhañjitvā vākādīhi ganthetvā daharānaṃ dātabbaṃ, daharehi vā therānaṃ atthāya bhañjitvā ganthetvā tesaṃ hatthe datvā vā adatvā vā attanā nivāsetvā attano nivāsanapārupanāni therānaṃ dātabbāni, neva bhūtagāmapātabyatāya pācittiyaṃ hoti, na tesaṃ dhāraṇe dukkaṭaṃ.
100若于途中见有染坊或类似之人，应乞求衣。凡彼等或乞求之人，或其他人，见比丘穿着枝叶衣而生起热忱，给予衣物，无论有边无边，或青等种种颜色，或如法不如法，一切皆因处于衣被夺之状态，故彼等可穿着与披覆。此亦于《附随》中说：
Sace antarāmagge rajakattharaṇaṃ vā hoti, aññe vā tādise manusse passanti, cīvaraṃ viññāpetabbaṃ. Yāni ca nesaṃ te vā viññattamanussā aññe vā sākhāpalāsanivāsane bhikkhū disvā ussāhajātā vatthāni denti, tāni sadasāni vā hontu adasāni vā nīlādinānāvaṇṇāni vā kappiyānipi akappiyānipi sabbāni acchinnacīvaraṭṭhāne ṭhitattā tesaṃ nivāsetuñca pārupituñca vaṭṭanti. Vuttampihetaṃ parivāre –
101‘非如法所作，亦非以染料染红；
‘‘Akappakataṃ nāpi rajanāya rattaṃ;
102彼穿着此衣，可随意而行；
Tena nivattho yena kāmaṃ vajeyya;
103于彼无罪过；
Na cassa hoti āpatti;
104彼法乃善逝所宣说；
So ca dhammo sugatena desito;
105此等问题，由智者深思而得。
Pañhā mesā kusalehi cintitā’’ti. (pari. 481);
106此句特别针对未拆断衣物的比丘所说。然后第三日他们一起去乞食，会给予他们那无损坏的衣服布块，为了获得这些，争执着想将它们安置好；但即使安置了，也不应当取用这些布块。
Ayañhi pañho acchinnacīvarakaṃ bhikkhuṃ sandhāya vutto. Atha pana titthiyehi sahagacchanti, te ca nesaṃ kusacīravākacīraphalakacīrāni denti, tānipi laddhiṃ aggahetvā nivāsetuṃ vaṭṭanti, nivāsetvāpi laddhi na gahetabbā.
107现在，在“他最初进入的住所，如果那里有僧团的住处衣”等句中，所谓住处衣，是指人们建造了住所后，准备好三衣，放在自己所建的住所中，心想：“愿四种资具都作为我们自己的所有物来受用。”这称为住处衣。上敷布，是指铺在床上的覆盖物。地敷布，是指为了保护经过平整的地面，用棉布等制成的敷设物，在其上铺上草席后经行。床垫皮，是指床垫或椅垫的外皮，如果它是填充的，抖掉填充物后也可以取用。如此，在这些住处衣等之中，凡是在那住所里有的，即使不告知，也可以取来穿着或披着，这是为那些衣已破损的比丘们所允许的，应当知道。而且，得到后，应以“我将放回原处，再安置好”的意图，而不是为了据为己有。得到之后，应从亲属、护持者或其他任何地方将其恢复原状。去往他方者，在某一僧团的住所中，应为了以僧团共用物来受用而放置。如果因他的受用而该物变旧或毁坏，他没有责任。然而，如果得不到上述这些——从住处衣到床垫皮为止的、所说的在家衣物等中的任何一种，他应当用草或树叶遮盖身体后前来。
Idāni ‘‘yaṃ āvāsaṃ paṭhamaṃ upagacchati, sace tattha hoti saṅghassa vihāracīvaraṃ vā’’tiādīsu vihāracīvaraṃ nāma manussā āvāsaṃ kāretvā ‘‘cattāropi paccayā amhākaṃyeva santakā paribhogaṃ gacchantū’’ti ticīvaraṃ sajjetvā attanā kārāpite āvāse ṭhapenti, etaṃ vihāracīvaraṃ nāma. Uttarattharaṇanti mañcakassa upari attharaṇakaṃ vuccati. Bhumattharaṇanti parikammakatāya bhūmiyā rakkhaṇatthaṃ cimilikāhi kataattharaṇaṃ tassa upari taṭṭikaṃ pattharitvā caṅkamanti. Bhisicchavīti mañcabhisiyā vā pīṭhabhisiyā vā chavi, sace pūritā hoti vidhunitvāpi gahetuṃ vaṭṭati. Evametesu vihāracīvarādīsu yaṃ tattha āvāse hoti, taṃ anāpucchāpi gahetvā nivāsetuṃ vā pārupituṃ vā acchinnacīvarakānaṃ bhikkhūnaṃ labbhatīti veditabbaṃ. Tañca kho labhitvā odahissāmi puna ṭhapessāmīti adhippāyena na mūlacchejjāya. Labhitvā ca pana ñātito vā upaṭṭhākato vā aññato vā kutoci pākatikameva kātabbaṃ. Videsagatena ekasmiṃ saṅghike āvāse saṅghikaparibhogena paribhuñjanatthāya ṭhapetabbaṃ. Sacassa paribhogeneva taṃ jīrati vā nassati vā gīvā na hoti. Sace pana etesaṃ vuttappakārānaṃ gihivatthādīnaṃ bhisicchavipariyantānaṃ kiñci na labbhati, tena tiṇena vā paṇṇena vā paṭicchādetvā āgantabbanti.
519“无论被谁”而衣未破损者：在此，即使那些衣未破损的戒师、依止师或其他人，通过请求说“贤友，请拿衣服来”或以亲厚想而取用，那也归入此列，这样说也是合理的。
519.Yehikehici vā acchinnanti ettha yampi acchinnacīvarā ācariyupajjhāyā aññe ‘‘āharatha, āvuso, cīvara’’nti yācitvā vā vissāsena vā gaṇhanti, tampi saṅgahaṃ gacchatīti vattuṃ yujjati.
109“或因受用而旧损者”：在此，那些衣未破损的戒师、依止师等人，用草或树叶遮盖自己身体后所给予的衣服，也归入此列，这样说也是合理的。因为这样，他们就将处于衣未破损和衣已丢失的两种情形，因此，对于他们而言，在乞求方面和在不如法衣的受用方面，无犯是恰当的。
Paribhogajiṇṇaṃ vāti ettha ca acchinnacīvarānaṃ ācariyupajjhāyādīnaṃ attanā tiṇapaṇṇehi paṭicchādetvā dinnacīvarampi saṅgahaṃ gacchatīti vattuṃ yujjati. Evañhi te acchinnacīvaraṭṭhāne naṭṭhacīvaraṭṭhāne ca ṭhitā bhavissanti, tena nesaṃ viññattiyaṃ akappiyacīvaraparibhoge ca anāpatti anurūpā bhavissati.
521“对已邀请的亲属”：在此，应这样理解其义：对于告知“请给这些人的所有物”而乞求者，无犯。因为对于已邀请的亲属，并不存在犯或不犯。“用自己的财物”：在此，也应这样理解其义：用自己的如法物品，通过如法的交易方式，告知、让人购买或交换衣服者，无犯。“对已邀请者”：在此，对于以僧团名义的邀请，只限于适当的量。对于个人的邀请，邀请什么，就只能乞求什么。若有人以四资具邀请后，自己留意，适时地给予衣服，日日给予粥、饭等，如此，需要什么就给什么，对于他，没有告知的必要。但若有人邀请后，因愚痴或失念而不给，则应告知他。若有人说“我邀请你到我家”，则可去他家随意坐卧，但不应拿取任何东西。若有人说“凡我家中有之物，我都邀请”，则家中如法之物可以乞求，但不得在其家中坐卧，这是《库伦迪》中所说。
521.Ñātakānaṃ pavāritānanti ettha ‘‘etesaṃ santakaṃ dethā’’ti viññāpentassa yācantassa anāpattīti evamattho daṭṭhabbo. Na hi ñātakapavāritānaṃ āpatti vā anāpatti vā hoti. Attano dhanenāti etthāpi attano kappiyabhaṇḍena kappiyavohāreneva cīvaraṃ viññāpentassa cetāpentassa parivattāpentassa anāpattīti evamattho daṭṭhabbo. Pavāritānanti ettha ca saṅghavasena pavāritesu pamāṇameva vaṭṭati. Puggalikapavāraṇāya yaṃ yaṃ pavāreti, taṃ taṃyeva viññāpetabbaṃ. Yo catūhi paccayehi pavāretvā sayameva sallakkhetvā kālānukālaṃ cīvarāni divase divase yāgubhattādīnīti evaṃ yena yenattho taṃ taṃ deti, tassa viññāpanakiccaṃ natthi. Yo pana pavāretvā bālatāya vā satisammosena vā na deti, so viññāpetabbo. Yo ‘‘mayhaṃ gehaṃ pavāremī’’ti vadati, tassa gehaṃ gantvā yathāsukhaṃ nisīditabbaṃ nipajjitabbaṃ, na kiñci gahetabbaṃ. Yo pana ‘‘yaṃ mayhaṃ gehe atthi, taṃ pavāremī’’ti vadati. Yaṃ tattha kappiyaṃ, taṃ viññāpetabbaṃ, gehe pana nisīdituṃ vā nipajjituṃ vā na labbhatīti kurundiyaṃ vuttaṃ.
111“为了他人”：在此，对于自己的已邀请亲属，不仅为了自己，也为了他人而乞求者，无犯，这是一个含义。而第二个含义是“他人的”：那些是他人的已邀请亲属，对于那位被称为“他人”的，例如为了佛护或法护的利益而乞求者，无犯。其余的文义是明显的。
Aññassatthāyāti ettha attano ñātakapavārite na kevalaṃ attano atthāya, atha kho aññassatthāya viññāpentassa anāpattīti ayameko attho. Ayaṃ pana dutiyo aññassāti ye aññassa ñātakapavāritā, te tasseva ‘‘aññassā’’ti laddhavohārassa buddharakkhitassa vā dhammarakkhitassa vā atthāya viññāpentassa anāpattīti. Sesaṃ uttānatthameva.
112在等起等方面，此学处也是六种等起：是身业、非想解脱、无意识、制戒罪、身业与语业、三心、三受。
Samuṭṭhānādīsu idampi chasamuṭṭhānaṃ, kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
125非亲族乞求学处的注释终了。
Aññātakaviññattisikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
126七、过量学处的注释
7. Tatuttarisikkhāpadavaṇṇanā
522-4“那时”等，是过量学处。在此，“abhihaṭṭhuṃ”：abhi是前缀，意为“带来”，即“取来”的意思。“pavāreyyā”：意为“使希望”，即“生起愿望、喜好”，说、邀请的意思。然而，对于以“abhihaṭṭhuṃ pavāreyya”的方式，应如何说，为了显示那种方式，而作了这样的释词：“你想取多少，就取多少”。或者，如同“见出离为安稳”中，“见”的意思，同样，在此“abhihaṭṭhuṃ pavāreyyā”也是“带来后邀请”的意思。在此，带来有两种：身带来和语带来。即，以身带来衣服，放在脚边，说“你想取多少，就取多少”，这样邀请；或以语说“我们的布库已满，你想取多少，就取多少”，这样邀请。将这两种合在一起，说为“abhihaṭṭhuṃ pavāreyyā”。
522-4.Tenasamayenāti tatuttarisikkhāpadaṃ. Tattha abhihaṭṭhunti abhīti upasaggo, haritunti attho, gaṇhitunti vuttaṃ hoti. Pavāreyyāti icchāpeyya, icchaṃ ruciṃ uppādeyya, vadeyya nimanteyyāti attho. Abhihaṭṭhuṃ pavārentena pana yathā vattabbaṃ, taṃ ākāraṃ dassetuṃ ‘‘yāvatakaṃ icchasi tāvatakaṃ gaṇhāhī’’ti evamassa padabhājanaṃ vuttaṃ. Atha vā yathā ‘‘nekkhammaṃ daṭṭhu khemato’’ti (su. ni. 426, 1104; cūḷani. jatukaṇṇimāṇavapucchāniddesa 67) ettha disvāti attho, evamidhāpi ‘‘abhiaṭṭhuṃ pavāreyyā’’ti abhiharitvā pavāreyyāti attho. Tattha kāyābhihāro vācābhihāroti duvidho abhihāro, kāyena vā hi vatthāni abhiharitvā pādamūle ṭhapetvā ‘‘yattakaṃ icchasi tattakaṃ gaṇhāhī’’ti vadanto pavāreyya, vācāya vā ‘‘amhākaṃ dussakoṭṭhāgāraṃ paripuṇṇaṃ, yattakaṃ icchasi tattakaṃ gaṇhāhī’’ti vadanto pavāreyya, tadubhayampi ekajjhaṃ katvā ‘‘abhihaṭṭhuṃ pavāreyyā’’ti vuttaṃ.
114“连同内衣的最上者”：即“有内衣的、最上的、极致的”衣服，意为下衣加上上衣是其最高限量。从那里应接受衣服：即从那些带来的衣服中，应接受这么多衣服，不应超过此量。然而，因为只有三衣全部破损、持三衣的比丘才应如此行持，其他人则可有不同方式，所以为了显示这种区别，以“如果三衣都丢失了”等方式作了它的释词。
Santaruttaraparamanti saantaraṃ uttaraṃ paramaṃ assa cīvarassāti santaruttaraparamaṃ, nivāsanena saddhiṃ pārupanaṃ ukkaṭṭhaparicchedo assāti vuttaṃ hoti. Tato cīvaraṃ sāditabbanti tato abhihaṭacīvarato ettakaṃ cīvaraṃ gahetabbaṃ, na ito paranti attho. Yasmā pana acchinnasabbacīvarena ticīvarikeneva bhikkhunā evaṃ paṭipajjitabbaṃ, aññena aññathāpi, tasmā taṃ vibhāgaṃ dassetuṃ ‘‘sace tīṇi naṭṭhāni hontī’’tiādinā nayenassa padabhājanaṃ vuttaṃ.
115于此，决断如下：若三件已失，则应受持两件，穿一件、披一件后，再从同分之处于寻求另一件。若两件已失，则应受持一件。若原本即以内衣外衣而行，则应受持两件。如此，仅受持一件即得均等。若三件中失一件，不应受持。若两件中失一件，应受持一件。若仅有一件且已失，应受持两件。比丘尼若五件全失，应受持两件。四件失应受持一件，三件失则不应受持任何一件，更何况两件或一件失。无论如何，应以具足内衣外衣为最上而住，不得过此，此即此处之特征。
Tatrāyaṃ vinicchayo – yassa tīṇi naṭṭhāni, tena dve sāditabbāni, ekaṃ nivāsetvā ekaṃ pārupitvā aññaṃ sabhāgaṭṭhānato pariyesissati. Yassa dve naṭṭhāni, tena ekaṃ sāditabbaṃ. Sace pakatiyāva santaruttarena carati, dve sāditabbāni. Evaṃ ekaṃ sādiyanteneva samo bhavissati. Yassa tīsu ekaṃ naṭṭhaṃ, na sāditabbaṃ. Yassa pana dvīsu ekaṃ naṭṭhaṃ, ekaṃ sāditabbaṃ. Yassa ekaṃyeva hoti, tañca naṭṭhaṃ, dve sāditabbāni. Bhikkhuniyā pana pañcasupi naṭṭhesu dve sāditabbāni. Catūsu naṭṭhesu ekaṃ sāditabbaṃ, tīsu naṭṭhesu kiñci na sāditabbaṃ, ko pana vādo dvīsu vā ekasmiṃ vā. Yena kenaci hi santaruttaraparamatāya ṭhātabbaṃ, tato uttari na labbhatīti idamettha lakkhaṇaṃ.
526“我将取回剩余”者，即作成两件衣后，再将剩余取回之义。“非因割截之故”者，指因多闻等功德而施与。关于“亲属”等，若亲属施与时接受、若已受邀请者施与时接受、若以自己财物接受，皆无犯，此是义。然而，注释书中说：“在亲属及已受邀请之处，通常虽多亦许；因割截之故，仅许适量。”此与巴利文不合。然因此学处唯在“为他人而乞求”之事缘中制定，故此处未说“为他人”。其余文义易解。
526.Sesakaṃ āharissāmīti dve cīvarāni katvā sesaṃ puna āharissāmīti attho. Na acchinnakāraṇāti bāhusaccādiguṇavasena denti. Ñātakānantiādīsu ñātakānaṃ dentānaṃ sādiyantassa pavāritānaṃ dentānaṃ sādiyantassa attano dhanena sādiyantassa anāpattīti attho. Aṭṭhakathāsu pana ‘‘ñātakapavāritaṭṭhāne pakatiyā bahumpi vaṭṭati, acchinnakāraṇā pamāṇameva vaṭṭatī’’ti vuttaṃ. Taṃ pāḷiyā na sameti. Yasmā panidaṃ sikkhāpadaṃ aññassatthāya viññāpanavatthusmiṃyeva paññattaṃ, tasmā idha ‘‘aññassatthāyā’’ti na vuttaṃ. Sesaṃ uttānatthameva.
117于等起等中，此亦为六等起：身行、非想解脱、非无想、依制戒而犯、身业语业、三心、三受。
Samuṭṭhānādīsu idampi chasamuṭṭhānaṃ, kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
132过量学处的注释终了。
Tatuttarisikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
133八、第一预备衣资学处的注释
8. Paṭhamaupakkhaṭasikkhāpadavaṇṇanā
527“那时”者，即预备衣资学处。其中，“贤友，那位是我的护持者”者，意为：贤友，你所说者，确有如是之我的护持者，此是此处之义。“或许我亦如是”者，即“或许我尊亦如是”，亦有“或许我亦”之读法。
527.Tenasamayenāti upakkhaṭasikkhāpadaṃ. Tattha atthāvuso maṃ so upaṭṭhākoti āvuso, yaṃ tvaṃ bhaṇasi, atthi evarūpo so mama upaṭṭhākoti ayamettha attho. Api meyya evaṃ hotīti api me ayya evaṃ hoti, api mayyā evantipi pāṭho.
528-9“特为比丘”者，此处“特为”即缘于、关于。然因凡特为某人而预备者，即名为“为其而预备”，故在其词语分别中说“为比丘故”。
528-9.Bhikkhuṃ paneva uddissāti ettha uddissāti apadissa ārabbha. Yasmā pana yaṃ uddissa upakkhaṭaṃ hoti, taṃ tassatthāya upakkhaṭaṃ nāma hoti. Tasmāssa padabhājane ‘‘bhikkhussatthāyā’’ti vuttaṃ.
120“以比丘为所缘”者，即以比丘为缘。凡特为比丘而预备者，决定是以比丘为缘而预备，故说“以比丘为所缘”。缘亦可称为“所缘”，如“魔得所缘”等语中所用。今为显示“特为”一词之作者之相状，故说“欲覆护比丘者”。盖欲覆护比丘者，特为此而预备，非由他缘。如是，彼即欲覆护者，故说“欲覆护比丘者”。
Bhikkhuṃ ārammaṇaṃ karitvāti bhikkhuṃ paccayaṃ katvā, yañhi bhikkhuṃ uddissa upakkhaṭaṃ, taṃ niyameneva bhikkhuṃ paccayaṃ katvā upakkhaṭaṃ hoti, tena vuttaṃ – ‘‘bhikkhuṃ ārammaṇaṃ karitvā’’ti. Paccayopi hi ‘‘labhati māro ārammaṇa’’ntiādīsu (saṃ. ni. 4.243) ārammaṇanti āgato. Idāni ‘‘uddissā’’ti ettha yo kattā, tassa ākāradassanatthaṃ ‘‘bhikkhuṃ acchādetukāmo’’ti vuttaṃ. Bhikkhuṃ acchādetukāmena hi tena taṃ uddissa upakkhaṭaṃ, na aññena kāraṇena. Iti so acchādetukāmo hoti. Tena vuttaṃ – ‘‘bhikkhuṃ acchādetukāmo’’ti.
121“或非亲居士”者，意为：由非亲居士。此处此属格用作具格之义。然在词语分别中，为不拘泥文字而仅显示义理，故说“所谓非亲者……乃至……所谓居士”等。
Aññātakassagahapatissa vāti aññātakena gahapatinā vāti attho. Karaṇatthe hi idaṃ sāmivacanaṃ. Padabhājane pana byañjanaṃ avicāretvā atthamattameva dassetuṃ ‘‘aññātako nāma…pe… gahapati nāmā’’tiādi vuttaṃ.
122“衣价”者，即衣资。然因彼为金银等物之一，故在词语分别中说“或为金银”等。“已预备”者，即已备办、收集存放。然因“或为金银”等语已显示其已预备之状态，故不另提出“所谓已预备”一词作单独词语分别。“以此”者，指已预备之物而言，故在其词语分别中说“以现前之物”。盖凡已预备、收集存放者，即为现前之物。“我将覆护”者，此为通俗用语，其义为：“我将给予某比丘”。正因如此，在其词语分别中亦说“将给予”。
Cīvaracetāpannanti cīvaramūlaṃ, taṃ pana yasmā hiraññādīsu aññataraṃ hoti, tasmā padabhājane ‘‘hiraññaṃ vā’’tiādi vuttaṃ. Upakkhaṭaṃ hotīti sajjitaṃ hoti, saṃharitvā ṭhapitaṃ, yasmā pana ‘‘hiraññaṃ vā’’tiādinā vacanenassa upakkhaṭabhāvo dassito hoti, tasmā ‘‘upakkhaṭaṃ nāmā’’ti padaṃ uddharitvā visuṃ padabhājanaṃ na vuttaṃ. Imināti upakkhaṭaṃ sandhāyāha, tenevassa padabhājane ‘‘paccupaṭṭhitenā’’ti vuttaṃ. Yañhi upakkhaṭaṃ saṃharitvā ṭhapitaṃ, taṃ paccupaṭṭhitaṃ hotīti. Acchādessāmīti vohāravacanametaṃ ‘‘itthannāmassa bhikkhuno dassāmī’’ti ayaṃ panettha attho. Tenevassa padabhājanepi ‘‘dassāmī’’ti vuttaṃ.
123“若该比丘于彼处”者，句之连结为：凡该居士或居士女所在之处，该比丘若先前未受邀请而前往，于衣上作选择要求，此是此处之义。其中，“前往”一词，虽以“去”字已足表其义，然依通常习惯用语，故说“至其家”。然“前往施主所在之处”即为此处之义，故复说“无论前往何处”。“作选择要求”者，即作殊胜之选择、额外之规定；而在词语分别中，为显示其以何种方式作选择要求，故说“或为长”等。“善哉”是表祈求之语助词。“唯”是表思量之语助词。“我”指称自身。“具寿”是呼唤、称呼对方。然因此一切仅是文句，义理显豁，故在其词语分别中未释其义。“出于求好之欲”者，即以心执取欲得善妙、欲得殊胜，此与“若作”相连结。然因凡出于求好之欲而作者，即为求利、求高价者，故在其词语分别中舍去文句，唯为显示所意指之义而说彼语。然因非仅凭其作选择要求即构成犯戒，故说“依彼之言”等。
Tatra ce so bhikkhūti yatra so gahapati vā gahapatānī vā tatra so bhikkhu pubbe appavārito upasaṅkamitvā cīvare vikappaṃ āpajjeyya ceti ayamettha padasambandho. Tattha upasaṅkamitvāti imassa gantvāti imināva atthe siddhe pacuravohāravasena ‘‘ghara’’nti vuttaṃ. Yatra pana so dāyako tatra gantvāti ayamevettha attho, tasmā punapi vuttaṃ ‘‘yattha katthaci upasaṅkamitvā’’ti. Vikappaṃ āpajjeyyāti visiṭṭhakappaṃ adhikavidhānaṃ āpajjeyya, padabhājane pana yenākārena vikappaṃ āpanno hoti tameva dassetuṃ ‘‘āyataṃ vā’’tiādi vuttaṃ. Sādhūti āyācane nipāto. Vatāti parivitakke. Manti attānaṃ niddisati. Āyasmāti paraṃ ālapati āmanteti. Yasmā panidaṃ sabbaṃ byañjanamattameva, uttānatthameva, tasmāssa padabhājane attho na vutto. Kalyāṇakamyataṃ upādāyāti sundarakāmataṃ visiṭṭhakāmataṃ cittena gahetvā, tassa ‘‘āpajjeyya ce’’ti iminā sambandho. Yasmā pana yo kalyāṇakamyataṃ upādāya āpajjati, so sādhatthiko mahagghatthiko hoti, tasmāssa padabhājane byañjanaṃ pahāya adhippetatthameva dassetuṃ tadeva vacanaṃ vuttaṃ. Yasmā pana na imassa āpajjanamatteneva āpatti sīsaṃ eti, tasmā ‘‘tassa vacanenā’’tiādi vuttaṃ.
531“Anāpatti ñātakānantiādīsu”的意思是：对于亲属的衣，进行分配时无犯，应如此理解其义。若想让人做贵价衣，却让人做低价衣，即：当居士想让人做价值二十的衣时，（比丘）说“这对我来说足够了，给我价值十或价值八的吧”，无犯。而“Appaggha”（低价）一词，只是为了遮止超额（而说），实际上即使等值也无犯，而且这是就价值而言，并非就尺寸而言，因为这条学处是关于抬高价值的。因此，若有人想做价值二十的下衣，（比丘）说“给我一件就值这个价的衣”也是可以的。其余文句意义浅显。
531.Anāpatti ñātakānantiādīsu ñātakānaṃ cīvare vikappaṃ āpajjantassa anāpattīti evamattho daṭṭhabbo. Mahagghaṃ cetāpetukāmassa appagghaṃ cetāpetīti gahapatissa vīsatiagghanakaṃ cīvaraṃ cetāpetukāmassa ‘‘alaṃ mayhaṃ etena, dasagghanakaṃ vā aṭṭhagghanakaṃ vā dehī’’ti vadati anāpatti. Appagghanti idañca atirekanivāraṇatthameva vuttaṃ, samakepi pana anāpatti , tañca kho agghavaseneva na pamāṇavasena, agghavaḍḍhanakañhi idaṃ sikkhāpadaṃ. Tasmā yo vīsatiagghanakaṃ antaravāsakaṃ cetāpetukāmo , ‘‘taṃ ettakameva me agghanakaṃ cīvaraṃ dehī’’ti vattumpi vaṭṭati. Sesaṃ uttānatthameva.
125起因等项亦与此上一学处相同。
Samuṭṭhānādīnipi tatuttarisikkhāpadasadisānevāti.
142第一预备衣资学处的注释终了。
Paṭhamaupakkhaṭasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
1439. 第二预备衣资学处的注释
9. Dutiyaupakkhaṭasikkhāpadavaṇṇanā
532532. 第二条追加制戒，其义亦应依同一方法理解。盖此条与前条追加制戒相似。唯一区别在于：第一条学处中，所损害者为一人；第二条中，所损害者为二人，此乃其间之差别。其余一切皆与第一条相同。又如对二人造成损害，对多人造成损害而取得者，其所犯之罪亦应依此类推而知。
532. Dutiyaupakkhaṭepi imināva nayena attho veditabbo. Tañhi imassa anupaññattisadisaṃ. Kevalaṃ paṭhamasikkhāpade ekassa pīḷā katā, dutiye dvinnaṃ, ayamevettha viseso. Sesaṃ sabbaṃ paṭhamasadisameva. Yathā ca dvinnaṃ, evaṃ bahūnaṃ pīḷaṃ katvā gaṇhatopi āpatti veditabbāti.
145第二预备衣资学处的注释终了。
Dutiyaupakkhaṭasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
14610. 王学处的注释
10. Rājasikkhāpadavaṇṇanā
537537. “Tena samayenāti”是王学处。其中，“upāsakaṃ saññāpetvā”意为：使（他）知晓后，即这样说了之后：“用这笔钱买了衣给长老吧”，这是其意图。“Paññāsabandho”意为：被罚了五十迦哈波那的罚金。“Paññāsaṃ baddho”也是另一种读法，意为：输了五十，应被罚给五十，这是其意图。“Ajjaṇho, bhante, āgamehi”意为：尊者，请今天再停留一日，请接受（招待），这是其意思。“Parāmasī”意为：拿了。“Jīnosī”意为：你输了。
537.Tena samayenāti rājasikkhāpadaṃ. Tattha upāsakaṃ saññāpetvāti jānāpetvā, ‘‘iminā mūlena cīvaraṃ kiṇitvā therassa dehī’’ti evaṃ vatvāti adhippāyo. Paññāsabandhoti paññāsakahāpaṇadaṇḍoti vuttaṃ hoti. Paññāsaṃ baddhotipi pāṭho, paññāsaṃ jito paññāsaṃ dāpetabboti adhippāyo. Ajjaṇho, bhante, āgamehīti bhante, ajja ekadivasaṃ amhākaṃ tiṭṭha, adhivāsehīti attho. Parāmasīti gaṇhi. Jīnosīti jitosi.
538-9538-9. “Rājabhoggo”意为：应由国王（给予）而享用的，即他拥有国王的享用物，故称“rājabhoggo”。也有读作“rājabhogo”的，意为：他有来自国王的享用物。
538-9.Rājabhoggoti rājato bhoggaṃ bhuñjitabbaṃ assatthīti rājabhoggo, rājabhogotipi pāṭho, rājato bhogo assa atthīti attho.
129“Pahiṇeyyāti”意为：应派遣。然而，由于该词意义浅显，故未作词语分解。正如对此词一样，对于“cīvaraṃ itthannāmaṃ bhikkhu”等词，也应知悉，正是因为其意义浅显，才未作词语分解。“Ābhatanti”意为：被带来的。“Kālenakappiyanti”意为：在适当的时机是如法的，即：当我们有需要时，那时我们接受如法的衣，这是其意思。
Pahiṇeyyāti peseyya, uttānatthattā panassa padabhājanaṃ na vuttaṃ. Yathā ca etassa, evaṃ ‘‘cīvaraṃ itthannāmaṃ bhikkhu’’ntiādīnampi padānaṃ uttānatthattāyeva padabhājanaṃ na vuttanti veditabbaṃ . Ābhatanti ānītaṃ. Kālenakappiyanti yuttapattakālena, yadā no attho hoti, tadā kappiyaṃ cīvaraṃ gaṇhāmāti attho.
130“Veyyāvaccakaro”意为：做事的人，即做如法服务的人，这是其意思。“Saññatto so mayā”意为：他被我告知了，即：当你们需要衣时，他会给衣，这样说了，这是其意思。“Attho me āvuso cīvarenāti”这是显示催促特征的一个例子，这句话是应当说的，或者用任何语言表达此意思；这是催促的特征。而“Dehi me cīvara”等语句，是为了显示不应说的方式而说的，这些语句，或者用任何语言表达这些意思，是不应说的。
Veyyāvaccakaroti kiccakaro, kappiyakārakoti attho. Saññatto so mayāti āṇatto so mayā, yathā tumhākaṃ cīvarena atthe sati cīvaraṃ dassati, evaṃ vuttoti attho. Attho me āvuso cīvarenāti codanālakkhaṇanidassanametaṃ, idañhi vacanaṃ vattabbaṃ, assa vā attho yāya kāyaci bhāsāya; idaṃ codanālakkhaṇaṃ. ‘‘Dehi me cīvara’’ntiādīni pana navattabbākāradassanatthaṃ vuttāni, etāni hi vacanāni etesaṃ vā attho yāya kāyaci bhāsāya na vattabbo.
131“Dutiyampi vattabbo tatiyampi vattabbo”意为：第二次也应说，第三次也应说，即“贤友，我需要衣”这句话，最多应说三次。如此，显示了在“应催促、提醒二三次”中已提示的催促界限后，现在为了简略地显示“若在催促、提醒二三次时，他成就了那件衣，这是善的”这些语句的意思，而说“sace abhinipphādeti, iccetaṃ kusalaṃ”。如此，在最多三次的催促中，如果他成就了那件衣，即能够通过自己获得的方式成就，这是善的、好的、美妙的、极好的。
Dutiyampi vattabbo tatiyampi vattabboti ‘‘attho me āvuso cīvarenā’’ti idameva yāvatatiyaṃ vattabboti. Evaṃ ‘‘dvattikkhattuṃ codetabbo sāretabbo’’ti ettha uddiṭṭhacodanāparicchedaṃ dassetvā idāni ‘‘dvattikkhattuṃ codayamāno sārayamāno taṃ cīvaraṃ abhinipphādeyya, iccetaṃ kusala’’nti imesaṃ padānaṃ saṅkhepato atthaṃ dassento ‘‘sace abhinipphādeti, iccetaṃ kusala’’nti āha. Evaṃ yāvatatiyaṃ codento taṃ cīvaraṃ yadi nipphādeti, sakkoti attano paṭilābhavasena nipphādetuṃ, iccetaṃ kusalaṃ sādhu suṭṭhu sundaraṃ.
132“Catukkhattuṃ pañcakkhattuṃ chakkhattuparamaṃ tuṇhībhūtena uddissa ṭhātabbanti”这是显示站立特征的一个例子。“Chakkhattuparamanti”这是一个中性名词，意为：最多六次，为了这件衣，应默然而立，不应做任何其他事，这是站立的特征。其中，为了先显示所有站立场合共通的默然状态，在词语分解中说“tattha gantvā tuṇhībhūtena”等。其中，“na āsane nisīditabbaṃ”意为：即使被说“尊者，请坐在这里”，也不应坐下。“Na āmisaṃ paṭiggahetabbaṃ”意为：即使被请求“尊者，请接受”任何粥、硬食等食物，也不应接受。“Na dhammo bhāsitabbo”意为：即使被请求“请说法”或“请说祝福语”或“请说随喜语”，也不应说任何法，只应在被问“你为什么来？”时，说“贤友，你知道的”。“Pucchiyamāno”在此处是表示原因的主格。或者，应这样理解其意思：正在提问的人被称为“pucchiyamāno”。因为，若有人提问，他应说这么多，这就破坏了站立（的规则），即破坏了来的原因。
Catukkhattuṃ pañcakkhattuṃ chakkhattuparamaṃ tuṇhībhūtena uddissa ṭhātabbanti ṭhānalakkhaṇanidassanametaṃ. Chakkhattuparamanti ca bhāvanapuṃsakavacanametaṃ, chakkhattuparamañhi etena cīvaraṃ uddissa tuṇhībhūtena ṭhātabbaṃ, na aññaṃ kiñci kātabbaṃ, idaṃ ṭhānalakkhaṇaṃ. Tattha yo sabbaṭṭhānānaṃ sādhāraṇo tuṇhībhāvo, taṃ tāva dassetuṃ padabhājane ‘‘tattha gantvā tuṇhībhūtenā’’tiādi vuttaṃ. Tattha na āsane nisīditabbanti ‘‘idha, bhante, nisīdathā’’ti vuttenāpi na nisīditabbaṃ. Na āmisaṃ paṭiggahetabbanti yāgukhajjakādibhedaṃ kiñci āmisaṃ ‘‘gaṇhatha, bhante’’ti yāciyamānenāpi na gaṇhitabbaṃ. Na dhammo bhāsitabboti maṅgalaṃ vā anumodanaṃ vā bhāsathāti yāciyamānenāpi kiñci na bhāsitabbaṃ, kevalaṃ ‘‘kiṃ kāraṇā āgatosī’’ti pucchiyamānena ‘‘jānāsi, āvuso’’ti vattabbo. Pucchiyamānoti idañhi karaṇatthe paccattavacanaṃ. Atha vā pucchaṃ kurumāno pucchiyamānoti evampettha attho daṭṭhabbo. Yo hi pucchaṃ karoti, so ettakaṃ vattabboti ṭhānaṃ bhañjatīti āgatakāraṇaṃ bhañjati.
133现在已说了三种举罪和六种立场。其中，为了显示增长与减少，而说“举罪四次”等。因为在这里，一次举罪的增加被说为两个立场的减少，所以显示了“一次举罪等于两个立场”的特征。由此特征可知：举罪三次，应站立六次；举罪两次，应站立八次；举罪一次，应站立十次。而且，正如说了“举罪六次后不应站立”，同样也等于说了“站立十二次后不应举罪”。因此，如果只举罪而不站立，则得六次举罪；如果只站立而不举罪，则得十二次站立；如果既举罪又站立，则每一次举罪应减去两次站立。其中，若有人在同一天内反复前往而举罪六次，或仅去一次而说“贤友，我需要衣”达六次；同样，在同一天内反复前往而站立十二次，或仅去一次而在各处站立，他也破坏了所有的举罪和所有的站立。至于在不同日子这样做的人，更不待言。应如此了知此处的决断。
Idāni yā tisso codanā, cha ca ṭhānāni vuttāni. Tattha vuḍḍhiñca hāniñca dassento ‘‘catukkhattuṃ codetvā’’tiādimāha. Yasmā ca ettha ekacodanāvuḍḍhiyā dvinnaṃ ṭhānānaṃ hāni vuttā, tasmā ‘‘ekā codanā diguṇaṃ ṭhāna’’nti lakkhaṇaṃ dassitaṃ hoti. Iti iminā lakkhaṇena tikkhattuṃ codetvā chakkhattuṃ ṭhātabbaṃ, dvikkhattuṃ codetvā aṭṭhakkhattuṃ ṭhātabbaṃ, sakiṃ codetvā dasakkhattuṃ ṭhātabbanti. Yathā ca ‘‘chakkhattuṃ codetvā na ṭhātabba’’nti vuttaṃ, evaṃ ‘‘dvādasakkhattuṃ ṭhatvā na codetabba’’ntipi vuttameva hoti. Tasmā sace codetiyeva na tiṭṭhati, cha codanā labbhanti. Sace tiṭṭhatiyeva na codeti, dvādasa ṭhānāni labbhanti. Sace codetipi tiṭṭhatipi, ekāya codanāya dve ṭhānāni hāpetabbāni. Tattha yo ekadivasameva punappunaṃ gantvā chakkhattuṃ codeti, sakiṃyeva vā gantvā ‘‘attho me, āvuso, cīvarenā’’ti chakkhattuṃ vadati. Tathā ekadivasameva punappunaṃ gantvā dvādasakkhattuṃ tiṭṭhati, sakiṃyeva vā gantvā tatra tatra ṭhāne tiṭṭhati, sopi sabbacodanāyo sabbaṭṭhānāni ca bhañjati. Ko pana vādo nānādivasesu evaṃ karontassāti evamettha vinicchayo veditabbo.
134“Yatassa cīvaracetāpannaṃ ābhatan”ti：从哪位国王或王家享禄者那里，为该比丘带来了衣资。“Yatvassā”ti也是异读，意义相同。也有读作“Yatthassā”ti的，解释为“在哪个地方为他送来了衣资”，但字面不合。“Tatthā”ti：在那位国王或王家享禄者的近前；此处的处格表示“附近”之义。“Na taṃ tassa bhikkhuno kiñci atthaṃ anubhotī”ti：那衣资对该比丘不起任何作用，连一点点事务也不能完成。“Yuñjantāyasmanto sakan”ti：尊者們，请取回属于自己的财物。“Mā vo sakaṃ vinassā”ti：愿你们的财物不要损失。然而，若既不自往，也不遣使者，则犯坏威仪之恶作。
Yatassa cīvaracetāpannaṃ ābhatanti yato rājato vā rājabhoggato vā assa bhikkhuno cīvaracetāpannaṃ ānītaṃ. Yatvassātipi pāṭho. Ayamevattho. ‘‘Yatthassā’’tipi paṭhanti, yasmiṃ ṭhāne assa cīvaracetāpannaṃ pesitanti ca atthaṃ kathenti, byañjanaṃ pana na sameti. Tatthāti tassa rañño vā rājabhoggassa vā santike; samīpatthe hi idaṃ bhummavacanaṃ. Na taṃ tassa bhikkhuno kiñci atthaṃ anubhotīti taṃ cīvaracetāpannaṃ tassa bhikkhuno kiñci appamattakampi kammaṃ na nipphādeti. Yuñjantāyasmanto sakanti āyasmanto attano santakaṃ dhanaṃ pāpuṇantu. Mā vo sakaṃ vinassāti tumhākaṃ santakaṃ mā vinassatu. Yo pana neva sāmaṃ gacchati, na dūtaṃ pāheti, vattabhede dukkaṭaṃ āpajjati.
135那么，是否应对所有的净人如此行持呢？不应如此行持。因为所谓净人，略有两种：已指定者与未指定者。其中，已指定者又分两种：由比丘指定者，由使者指定者。未指定者也分两种：当面净人与背后净人。在彼等之中，由比丘指定者，依面前与不面前而有四种。由使者指定者也是如此。
Kiṃ pana sabbakappiyakārakesu evaṃ paṭipajjitabbanti? Na paṭipajjitabbaṃ. Ayañhi kappiyakārako nāma saṅkhepato duvidho niddiṭṭho ca aniddiṭṭho ca. Tattha niddiṭṭho duvidho – bhikkhunā niddiṭṭho, dūtena niddiṭṭhoti. Aniddiṭṭhopi duvidho – mukhavevaṭika kappiyakārako, parammukhakappiyakārakoti. Tesu bhikkhunā niddiṭṭho sammukhāsammukhavasena catubbidho hoti. Tathā dūtena niddiṭṭhopi.
136如何呢？在此，有人通过使者为某比丘的衣事送来非净物。使者到该比丘处说：“尊者，这是某某为您的衣事送来的，请接受。”比丘拒绝说：“这不净。”使者问：“尊者，您有执事人吗？”有些优婆塞因欲求功德而被嘱咐“为比丘们作执事”，或是比丘们的知交、亲友而成为执事人，其中一位那时正坐在比丘近旁。比丘指定他说：“这位是比丘们的执事人。”使者将非净物交到他手中，说“为长老买衣后交给”，然后离去。这是由比丘面前指定者。
Kathaṃ? Idhekacco bhikkhussa cīvaratthāya dūtena akappiyavatthuṃ pahiṇati, dūto taṃ bhikkhuṃ upasaṅkamitvā ‘‘idaṃ, bhante, itthannāmena tumhākaṃ cīvaratthāya pahitaṃ, gaṇhatha na’’nti vadati, bhikkhu ‘‘nayidaṃ kappatī’’ti paṭikkhipati, dūto ‘‘atthi pana te, bhante, veyyāvaccakaro’’ti pucchati, puññatthikehi ca upāsakehi ‘‘bhikkhūnaṃ veyyāvaccaṃ karothā’’ti āṇattā vā, bhikkhūnaṃ vā sandiṭṭhā sambhattā keci veyyāvaccakarā honti, tesaṃ aññataro tasmiṃ khaṇe bhikkhussa santike nisinno hoti, bhikkhu taṃ niddisati ‘‘ayaṃ bhikkhūnaṃ veyyāvaccakaro’’ti. Dūto tassa hatthe akappiyavatthuṃ datvā ‘‘therassa cīvaraṃ kiṇitvā dehī’’ti gacchati, ayaṃ bhikkhunā sammukhāniddiṭṭho.
137如果没有人坐在比丘近旁，然而比丘指定说：“在某村，有名为某某的比丘们的执事人。”使者前往，将非净物交到他手中，说“请为长老买衣后交给”，然后回来告知比丘后离去。这是一种由比丘不面前指定者。
No ce bhikkhussa santike nisinno hoti, apica kho bhikkhu niddisati – ‘‘asukasmiṃ nāma gāme itthannāmo bhikkhūnaṃ veyyāvaccakaro’’ti, so gantvā tassa hatthe akappiyavatthuṃ datvā ‘‘therassa cīvaraṃ kiṇitvā dadeyyāsī’’ti āgantvā bhikkhussa ārocetvā gacchati, ayameko bhikkhunā asammukhāniddiṭṭho.
138然而，那位使者并非亲自回来告知，而是派另一个人来说：“尊者，我已将衣资交到他手中，请取衣。”这是第二种由比丘不面前指定者。
Na heva kho so dūto attanā āgantvā āroceti, apica kho aññaṃ pahiṇati ‘‘dinnaṃ mayā, bhante, tassa hatthe cīvaracetāpannaṃ, cīvaraṃ gaṇheyyāthā’’ti, ayaṃ dutiyo bhikkhunā asammukhāniddiṭṭho.
139然而，他并非派另一个人，而是在离去时对比丘说：“我将把衣资交到他手中，你们可取衣。”这是第三种由比丘不面前指定者。如此，一种面前指定、三种不面前指定，这四种称为由比丘指定的执事人。对于这些，应如此王戒学处中所说的方法而行持。
Na heva kho aññaṃ pahiṇati, apica kho gacchantova bhikkhuṃ vadati ‘‘ahaṃ tassa hatthe cīvaracetāpannaṃ dassāmi, tumhe cīvaraṃ gaṇheyyāthā’’ti, ayaṃ tatiyo bhikkhunā asammukhāniddiṭṭhoti evaṃ eko sammukhāniddiṭṭho tayo asammukhāniddiṭṭhāti ime cattāro bhikkhunā niddiṭṭhaveyyāvaccakarā nāma. Etesu imasmiṃ rājasikkhāpade vuttanayeneva paṭipajjitabbaṃ.
140另有一位比丘，如前方式被使者询问，因确实没有，或因不想费心，而说：“我们没有净人。”那时有一个人走过来，使者将非净物交到他手中，说“请从此人手中取衣”后离去。这是由使者面前指定者。
Aparo bhikkhu purimanayeneva dūtena pucchito natthitāya vā, avicāretukāmatāya vā ‘‘natthamhākaṃ kappiyakārako’’ti vadati, tasmiñca khaṇe koci manusso āgacchati, dūto tassa hatthe akappiyavatthuṃ datvā ‘‘imassa hatthato cīvaraṃ gaṇheyyāthā’’ti vatvā gacchati, ayaṃ dūtena sammukhāniddiṭṭho.
141又有一使者进入村落，将不如法物品交给自己中意的某人手中后，依前述方式回来告知，或派另一人传话，或说“我将把衣资放在某某手中，你们应取衣”后离去，这是第三种“使者非当面指定”。如此，一种为“当面指定”，三种为“非当面指定”，这四种称为“由使者指定的执事人”。对此，应依《咩咩戒》中所说的方法处理。即如世尊所说：“诸比丘，有具信净心之人，将金钱托付于如法执事者手中，说：‘以此供养圣者所如法者。’诸比丘，我允许接受由此所得之如法物，然而，诸比丘，我绝不说可以任何方式接受、寻求金银。”（《大品》299）在此，不可指责，只要不接受本金，即使被指责或逼迫千次，接受如法物品也是可以的。若不给，可另立一位如法执事者取来。若愿意，可告知原施主；若不愿意，则不应告知。
Aparo dūto gāmaṃ pavisitvā attanā abhirucitassa kassaci hatthe akappiyavatthuṃ datvā purimanayeneva āgantvā āroceti, aññaṃ vā pahiṇati, ‘‘ahaṃ asukassa nāma hatthe cīvaracetāpannaṃ dassāmi, tumhe cīvaraṃ gaṇheyyāthā’’ti vatvā vā gacchati, ayaṃ tatiyo dūtena asammukhāniddiṭṭhoti evaṃ eko sammukhāniddiṭṭho, tayo asammukhāniddiṭṭhāti ime cattāro dūtena niddiṭṭhaveyyāvaccakarā nāma. Etesu meṇḍakasikkhāpade vuttanayena paṭipajjitabbaṃ. Vuttañhetaṃ – ‘‘santi, bhikkhave, manussā saddhā pasannā, te kappiyakārakānaṃ hatthe hiraññaṃ upanikkhipanti – ‘iminā ayyassa yaṃ kappiyaṃ taṃ dethā’ti. Anujānāmi, bhikkhave, yaṃ tato kappiyaṃ taṃ sādituṃ, na tvevāhaṃ, bhikkhave, kenaci pariyāyena jātarūparajataṃ sāditabbaṃ pariyesitabbanti vadāmī’’ti (mahāva. 299). Ettha ca codanāya pamāṇaṃ natthi, mūlaṃ asādiyantena sahassakkhattumpi codanāya vā ṭhānena vā kappiyabhaṇḍaṃ sādituṃ vaṭṭati. No ce deti, aññaṃ kappiyakārakaṃ ṭhapetvāpi āharāpetabbaṃ. Sace icchati mūlasāmikānampi kathetabbaṃ; no ce icchati na kathetabbaṃ.
142又有一比丘，依前述方式被使者询问时，说：“我们没有如法执事者。”此时，另一人站在附近听到后，说：“拿来吧，居士，我将为圣者购衣后供养。”使者说：“那么，居士，请给吧。”将物品交到那人手中后，未告知比丘便离去，这称为“当面委托的如法执事者”。又有一人，将不如法物品交到比丘的侍者或其他人手中，说：“请给长老衣。”仅此便离去，这称为“背后委托的如法执事者”。这两种称为“未指定的如法执事者”。对此，应如对待非亲属、未邀请者那样处理。若他们自己持衣来给，则可接受。若不，则不应说任何话。这仅是说明：“由使者送来衣资”，即使亲自持来，对于施与饮食等物者，也是同样的原则。不仅为自己接受不允许，若有人持金银来，说：“我以此供养僧团，请建精舍、或塔、或食堂等其中之一。”这也不应接受。因为《大注释》中说：为任何他人而接受者，犯恶作。
Aparo bhikkhu purimanayeneva dūtena pucchito ‘‘natthamhākaṃ kappiyakārako’’ti vadati, tadañño samīpe ṭhito sutvā ‘‘āhara bho ahaṃ ayyassa cīvaraṃ cetāpetvā dassāmī’’ti vadati. Dūto ‘‘handa bho dadeyyāsī’’ti tassa hatthe datvā bhikkhussa anārocetvāva gacchati, ayaṃ mukhavevaṭikakappiyakārako. Aparo bhikkhuno upaṭṭhākassa vā aññassa vā hatthe akappiyavatthuṃ datvā ‘‘therassa cīvaraṃ dadeyyāsī’’ti ettova pakkamati, ayaṃ parammukhakappiyakārakoti ime dve aniddiṭṭhakappiyakārakā nāma. Etesu aññātakaappavāritesu viya paṭipajjitabbaṃ. Sace sayameva cīvaraṃ ānetvā dadanti, gahetabbaṃ. No ce, kiñci na vattabbā. Desanāmattameva cetaṃ ‘‘dūtena cīvaracetāpannaṃ pahiṇeyyā’’ti sayaṃ āharitvāpi piṇḍapātādīnaṃ atthāya dadantesupi eseva nayo. Na kevalañca attanoyeva atthāya sampaṭicchituṃ na vaṭṭati, sacepi koci jātarūparajataṃ ānetvā ‘‘idaṃ saṅghassa dammi, ārāmaṃ vā karotha cetiyaṃ vā bhojanasālādīnaṃ vā aññatara’’nti vadati, idampi sampaṭicchituṃ na vaṭṭati. Yassa kassaci hi aññassatthāya sampaṭicchantassa dukkaṭaṃ hotīti mahāpaccariyaṃ vuttaṃ.
143然而，若在被拒绝时说：“这不适合比丘们接受。”对方说：“那就放在工匠或工人手中吧，你们只需知道善恶。”然后将物品交到他们手中离去，这是可以的。或者若说：“将放在我的人手中，或放在我自己手中，你们只需为应施与之物所需而派遣人。”这样也是可以的。
Sace pana ‘‘nayidaṃ bhikkhūnaṃ sampaṭicchituṃ vaṭṭatī’’ti paṭikkhitte ‘‘vaḍḍhakīnaṃ vā kammakarānaṃ vā hatthe bhavissati, kevalaṃ tumhe sukatadukkaṭaṃ jānāthā’’ti vatvā tesaṃ hatthe datvā pakkamati, vaṭṭati. Athāpi ‘‘mama manussānaṃ hatthe bhavissati mayhameva vā hatthe bhavissati, kevalaṃ tumhe yaṃ yassa dātabbaṃ, tadatthāya peseyyāthā’’ti vadati, evampi vaṭṭati.
144然而，若有人不针对僧团、僧组或个人，而说：“我们将此金银供养塔，供养寺院，供养新工程。”则不应拒绝。应告知如法执事者：“这些人这样说。”但若被说：“你们为塔等之需而收下存放吧。”则应拒绝说：“我们不可接受。”
Sace pana saṅghaṃ vā gaṇaṃ vā puggalaṃ vā anāmasitvā ‘‘idaṃ hiraññasuvaṇṇaṃ cetiyassa dema, vihārassa dema, navakammassa demā’’ti vadanti, paṭikkhipituṃ na vaṭṭati. ‘‘Ime idaṃ bhaṇantī’’ti kappiyakārakānaṃ ācikkhitabbaṃ. ‘‘Cetiyādīnaṃ atthāya tumhe gahetvā ṭhapethā’’ti vuttena pana ‘‘amhākaṃ gahetuṃ na vaṭṭatī’’ti paṭikkhipitabbaṃ.
145然而，若有人带来许多金银，说：“我以此供养僧团，请受用四种资具。”若僧团接受，则在接受和使用上皆犯戒。若其中有一比丘拒绝说：“这不如法。”而优婆塞说：“若不如法，那就归我所有。”便离去。那位比丘不应被任何人说：“你障碍了僧团的利得。”因为若有人指责他，指责者自己反而有罪，而由那一位比丘，使多人得以无罪。然而，若比丘们拒绝说：“不如法。”对方说：“那就放在如法执事者手中，或放在我的人手中，或放在我自己手中，你们只需受用资具。”这是可以的。
Sace pana koci bahuṃ hiraññasuvaṇṇaṃ ānetvā ‘‘idaṃ saṅghassa dammi, cattāro paccaye paribhuñjathā’’ti vadati, taṃ ce saṅgho sampaṭicchati, paṭiggahaṇepi paribhogepi āpatti. Tatra ce eko bhikkhu ‘‘nayidaṃ kappatī’’ti paṭikkhipati, upāsako ca ‘‘yadi na kappati, mayhameva bhavissatī’’ti gacchati. So bhikkhu ‘‘tayā saṅghassa lābhantarāyo kato’’ti na kenaci kiñci vattabbo. Yo hi taṃ codeti, sveva sāpattiko hoti, tena pana ekena bahū anāpattikā katā. Sace pana bhikkhūhi ‘‘na vaṭṭatī’’ti paṭikkhitte ‘‘kappiyakārakānaṃ vā hatthe bhavissati, mama purisānaṃ vā mayhaṃ vā hatthe bhavissati, kevalaṃ tumhe paccaye paribhuñjathā’’ti vadati, vaṭṭati.
146为四种资具而施的，应根据所需资具而用于该用途。为衣而施的，应仅用于衣。若衣无此需要，而僧团在饮食等方面匮乏，为僧团利益，经白二羯磨后，也可用于彼用途。为饮食、医药资具而施的，也依此原则。然而，为住所而施的，因住所为重物，应仅用于住所。但若比丘们弃住所而去，住所将毁坏，此时允许舍弃住所而由比丘们受用，因此，为维护住所，不应断根，而应仅以维持之量受用。
Catupaccayatthāya ca dinnaṃ yena yena paccayena attho hoti, tadatthaṃ upanetabbaṃ, cīvaratthāya dinnaṃ cīvareyeva upanetabbaṃ. Sace cīvarena tādiso attho natthi, piṇḍapātādīhi saṅgho kilamati, saṅghasuṭṭhutāya apaloketvā tadatthāyapi upanetabbaṃ. Esa nayo piṇḍapātagilānapaccayatthāya dinnepi, senāsanatthāya dinnaṃ pana senāsanassa garubhaṇḍattā senāsaneyeva upanetabbaṃ. Sace pana bhikkhūsu senāsanaṃ chaḍḍetvā gatesu senāsanaṃ vinassati, īdise kāle senāsanaṃ vissajjetvāpi bhikkhūnaṃ paribhogo anuññāto, tasmā senāsanajagganatthaṃ mūlacchejjaṃ akatvā yāpanamattaṃ paribhuñjitabbaṃ.
147不仅金银，其他如田地、宅地等不如法物也不应接受。若有人说：“我有一个能产三升种子的广大池塘，我以此供养僧团。”若僧团接受，在接受和使用上皆犯戒。然而，拒绝者依前述方式，不应被任何人说任何话。因为若有人指责他，指责者自己反而有罪，而由那一位比丘，使多人得以无罪。
Na kevalañca hiraññasuvaṇṇameva, aññampi khettavatthādi akappiyaṃ na sampaṭicchitabbaṃ. Sace hi koci ‘‘mayhaṃ tisassasampādanakaṃ mahātaḷākaṃ atthi, taṃ saṅghassa dammī’’ti vadati, taṃ ce saṅgho sampaṭicchati, paṭiggahaṇepi paribhogepi āpattiyeva. Yo pana taṃ paṭikkhipati, so purimanayeneva na kenaci kiñci vattabbo. Yo hi taṃ codeti, sveva sāpattiko hoti, tena pana ekena bahū anāpattikā katā.
148若有人说了“我布施这样的一个池塘”之后，被比丘们拒绝说“这不如法”，他便说：“僧团有某某和某某池塘，那个怎么就如法呢？”他应被告知：“那必定是作了净施之后才布施的。”怎样布施才成为净施呢？答：说了“请使用四种资具”之后而布施的。他若说：“善哉，尊者，请僧团使用四种资具。”这样布施，则如法。又或者，说了“请接受池塘”之后，被拒绝说“不如法”，他问：“有净人吗？”被告知“没有”后，他说：“这个将由名为某某的人来处理，或者将交到某某手中，或者将在我自己手中，请僧团使用净物。”这样说，则如法。即使被拒绝说“不如法”，他说：“（僧团）将用水，将洗涤物品，鹿和鸟将饮用。”这样说，也如法。又或者，被拒绝说“不如法”后，他说：“请以净施的方式接受。”比丘说：“善哉，居士，僧团将饮水，将洗涤物品，鹿和鸟将饮用。”这样说之后，使用是如法的。
Yo pana ‘‘tādisaṃyeva taḷākaṃ dammī’’ti vatvā bhikkhūhi ‘‘na vaṭṭatī’’ti paṭikkhitto vadati ‘‘asukañca asukañca saṅghassa taḷākaṃ atthi, taṃ kathaṃ vaṭṭatī’’ti. So vattabbo – ‘‘kappiyaṃ katvā dinnaṃ bhavissatī’’ti. Kathaṃ dinnaṃ kappiyaṃ hotīti? ‘‘Cattāro paccaye paribhuñjathā’’ti vatvā dinnanti. So sace ‘‘sādhu, bhante, cattāro paccaye saṅgho paribhuñjatū’’ti deti, vaṭṭati. Athāpi ‘‘taḷākaṃ gaṇhathā’’ti vatvā ‘‘na vaṭṭatī’’ti paṭikkhitto ‘‘kappiyakārako atthī’’ti pucchitvā ‘‘natthī’’ti vutte ‘‘idaṃ asuko nāma vicāressati, asukassa vā hatthe, mayhaṃ vā hatthe bhavissati, saṅgho kappiyabhaṇḍaṃ paribhuñjatū’’ti vadati, vaṭṭati. Sacepi ‘‘na vaṭṭatī’’ti paṭikkhitto ‘‘udakaṃ paribhuñjissati, bhaṇḍakaṃ dhovissati, migapakkhino pivissantī’’ti vadati, evampi vaṭṭati. Athāpi ‘‘na vaṭṭatī’’ti paṭikkhitto vadati ‘‘kappiyasīsena gaṇhathā’’ti. ‘‘Sādhu, upāsaka, saṅgho pānīyaṃ pivissati, bhaṇḍakaṃ dhovissati, migapakkhino pivissantī’’ti vatvā paribhuñjituṃ vaṭṭati.
149又或者，当有人说“我把我的池塘或水池布施给僧团”时，比丘说“善哉，居士，僧团将饮水”等语之后，使用是如法的。然而，如果比丘们请求了手工劳作，并亲手挖掘了净地，为了用水而建造了池塘，后来人们依靠此池塘种植庄稼，并在寺院中供养净物，这是如法的。如果人们为了利益僧团，自己挖掘了僧团的土地，并依靠此土地从所产的庄稼中供养净物，这样也是如法的。当人们说“请为我们指定一位净人”时，也可以指定。但是，如果那些人因国王的课税所逼而离去，其他人接手，却不给比丘们任何东西，则可以禁止用水。而且，这只能在耕种时节禁止，不能在庄稼生长时节禁止。如果他们辩说：“尊者，难道以前的人们不也是依靠这个种植庄稼的吗？”则应回答：“他们为僧团做了这样那样的服务，并供养了这样那样的净物。”如果他们接着说：“我们也会供养。”这样也是如法的。
Athāpi ‘‘mama taḷākaṃ vā pokkharaṇiṃ vā saṅghassa dammī’’ti ‘‘vutte, sādhu, upāsaka, saṅgho pānīyaṃ pivissatī’’tiādīni vatvā paribhuñjituṃ vaṭṭatiyeva. Yadi pana bhikkhūhi hatthakammaṃ yācitvā sahatthena ca kappiyapathaviṃ khanitvā udakaparibhogatthāya taḷākaṃ kāritaṃ hoti, taṃ ce nissāya sassaṃ nipphādetvā manussā vihāre kappiyabhaṇḍaṃ denti, vaṭṭati. Atha manussā eva saṅghassa upakāratthāya saṅghikabhūmiṃ khanitvā taṃ nissāya nipphannasassato kappiyabhaṇḍaṃ denti, evampi vaṭṭati. ‘‘Amhākaṃ ekaṃ kappiyakārakaṃ ṭhapethā’’ti vutte ca ṭhapetumpi labbhati. Atha pana te manussā rājabalinā upaddutā pakkamanti, aññe paṭipajjanti, na ca bhikkhūnaṃ kiñci denti, udakaṃ vāretuṃ labbhati. Tañca kho kasikammakāleyeva, na sassakāle. Sace te vadanti ‘‘nanu, bhante, pubbepi manussā imaṃ nissāya sassaṃ akaṃsū’’ti . Tato vattabbā – ‘‘te saṅghassa imañca imañca upakāraṃ akaṃsu, idañcidañca kappiyabhaṇḍaṃ adaṃsū’’ti. Sace vadanti – ‘‘mayampi dassāmā’’ti, evampi vaṭṭati.
150然而，如果有不明事理的人以不如法的言说方式接受或建造了池塘，比丘们不应使用该池塘，依靠该池塘所得的净物也不如法。如果比丘们知道该池塘已被舍弃，而原主人、或其子女、或其他任何家族后裔，再次以如法的言说方式布施，则如法。如果家族断绝，该地区的领主夺取后再布施，如同心峰山比丘引出水渠的阿拉龙王后妃的故事那样，这样也是如法的。
Sace pana koci abyatto akappiyavohārena taḷākaṃ paṭiggaṇhāti vā kāreti vā, taṃ bhikkhūhi na paribhuñjitabbaṃ, taṃ nissāya laddhaṃ kappiyabhaṇḍampi akappiyameva. Sace bhikkhūhi pariccattabhāvaṃ ñatvā sāmiko vā tassa puttadhītaro vā añño vā koci vaṃse uppanno puna kappiyavohārena deti, vaṭṭati. Pacchinne kulavaṃse yo tassa janapadassa sāmiko, so acchinditvā puna deti, cittalapabbate bhikkhunā nīhaṭaudakavāhakaṃ aḷanāgarājamahesī viya, evampi vaṭṭati.
151对于以如法言说、以水为因缘而接受的池塘，净信者可以从事挖泥、筑堤等事。但是，看到人们依靠该池塘种植庄稼时，不可指定净人。如果他们自己主动供养净物，可以接受。如果不供养，不应催促，不应提醒。对于以资具为因缘而接受的池塘，可以指定净人。但是，挖泥、筑堤等事则不可做。如果净人们自己主动做，则是如法的。然而，对于由不明事理、有惭耻心的比丘所令建造的池塘，虽然在接受时是如法的，但由于比丘的指使因缘而生起之物，成为混杂，如同混有毒物的饭食，如同混有不如法肉味的食物，难以受用，对所有人都是不如法的。
Kappiyavohārepi udakavasena paṭiggahitataḷāke suddhacittānaṃ mattikuddharaṇapāḷibandhanādīni ca kātuṃ vaṭṭati. Taṃ nissāya pana sassaṃ karonte disvā kappiyakārakaṃ ṭhapetuṃ na vaṭṭati. Yadi te sayameva kappiyabhaṇḍaṃ denti, gahetabbaṃ. No ce denti, na codetabbaṃ, na sāretabbaṃ. Paccayavasena paṭiggahitataḷāke kappiyakārakaṃ ṭhapetuṃ vaṭṭati. Mattikuddharaṇapāḷibandhanādīni pana kātuṃ na vaṭṭati. Sace kappiyakārakā sayameva karonti, vaṭṭati. Abyattena pana lajjibhikkhunā kārāpitesu kiñcāpi paṭiggahaṇe kappiyaṃ, bhikkhussa payogapaccayā uppannena missakattā visagatapiṇḍapāto viya akappiyamaṃsarasamissakabhojanaṃ viya ca dubbinibbhogaṃ hoti, sabbesaṃ akappiyameva.
152然而，如果只是就水进行安排，说：“有储水的空间，池塘的堤坝坚固，要让它能蓄很多水，这样做吧，在岸边附近蓄水吧。”这样是如法的。不可在灶中生火，但可以说：“愿近事男们得到水事的工作。”但是，说“种了庄稼后拿来吧”则不如法。如果看到池塘中水过多，让在眼前或背后开挖水渠，让人砍伐树林建造稻田，或者在旧稻田中不取通常的份额而多取，或者对于新稻或非时稻，在不划分份额的情况下，让人拿出铜钱说“给这么多铜钱”，这一切对所有人都是不如法的。
Sace pana ‘‘udakassa okāso atthi, taḷākassa pāḷi thirā, yathā bahuṃ udakaṃ gaṇhāti, evaṃ karohi, tīrasamīpe udakaṃ karohī’’ti evaṃ udakameva vicāreti, vaṭṭati. Uddhane aggiṃ na pātenti, ‘‘udakakammaṃ labbhatu upāsakā’’ti vattuṃ vaṭṭati. ‘‘Sassaṃ katvā āharathā’’ti vattuṃ pana na vaṭṭati. Sace pana taḷāke atibahuṃ udakaṃ disvā passato vā piṭṭhito vā mātikaṃ nīharāpeti, vanaṃ chindāpetvā kedāre kārāpeti, porāṇakedāresu vā pakatibhāgaṃ aggahetvā atirekaṃ gaṇhāti, navasasse vā akālasasse vā aparicchinnabhāge ‘‘ettake kahāpaṇe dethā’’ti kahāpaṇe uṭṭhāpeti, sabbesaṃ akappiyaṃ.
153如果有人不说“你们耕种吧，你们播种吧”，而是这样确立土地：“这么多土地，名为某某份额”，当农夫们说“我们在这么多土地上种了庄稼，请取名为某某的份额”时，他为了确定土地面积而用绳或竿丈量，或站在打谷场守护，或让人从打谷场运出，或收藏入仓库，这对他而言是不如法的。
Yo pana ‘‘kassatha vapathā’’ti avatvā ‘‘ettakāya bhūmiyā, ettako nāma bhāgo’’ti evaṃ bhūmiṃ vā patiṭṭhapeti, ‘‘ettake bhūmibhāge amhehi sassaṃ kataṃ, ettakaṃ nāma bhāgaṃ gaṇhathā’’ti vadantesu kassakesu bhūmippamāṇaggahaṇatthaṃ rajjuyā vā daṇḍena vā mināti, khale vā ṭhatvā rakkhati, khalato vā nīharāpeti, koṭṭhāgāre vā paṭisāmeti, tasseva taṃ akappiyaṃ.
154如果农夫们拿来铜钱说：“这些是拿来给僧团的。”而某位比丘心想“僧团不食用铜钱”，便说：“用这么多铜钱去拿布料来，用这么多去准备粥等。”他们所拿来的东西，对所有人都是不如法的。为什么呢？因为处理了铜钱。
Sace kassakā kahāpaṇe āharitvā ‘‘ime saṅghassa āhaṭā’’ti vadanti, aññataro ca bhikkhu ‘‘na saṅgho kahāpaṇe khādatī’’ti saññāya ‘‘ettakehi kahāpaṇehi sāṭake āhara, ettakehi yāguādīni sampādehī’’ti vadati. Yaṃ te āharanti, sabbesaṃ akappiyaṃ. Kasmā? Kahāpaṇānaṃ vicāritattā.
155如果他们拿来谷物说：“这是拿来给僧团的。”而某位比丘按照前面同样的方式说：“用这么多稻谷去拿这个和那个来。”他们所拿来的东西，对他而言是不如法的。为什么呢？因为处理了谷物。
Sace dhaññaṃ āharitvā idaṃ saṅghassa āhaṭanti vadanti, aññataro ca bhikkhu purimanayeneva ‘‘ettakehi vīhīhi idañcidañca āharathā’’ti vadati. Yaṃ te āharanti, tasseva akappiyaṃ. Kasmā? Dhaññassa vicāritattā.
156若有人取来稻米或杂粮说“这是供养僧团的”，而另有比丘按前述方式说“用这些稻米去换取这样那样的东西”，他们所取来之物，对所有人都是如法的。何以故？因为如法的稻米等已被如法处理。即使涉及买卖也无犯，因为已告知了净人。
Sace taṇḍulaṃ vā aparaṇṇaṃ vā āharitvā ‘‘idaṃ saṅghassa āhaṭa’’nti vadanti, aññataro ca bhikkhu purimanayeneva ‘‘ettakehi taṇḍulehi idañcidañca āharathā’’ti vadati. Yaṃ te āharanti, sabbesaṃ kappiyaṃ. Kasmā? Kappiyānaṃ taṇḍulādīnaṃ vicāritattā. Kayavikkayepi anāpatti, kappiyakārakassa ācikkhitattā.
157从前，在质多罗山有一位比丘，为了给净人们一个提示，在四柱厅门口的地上画了一个圈，心想：“啊，但愿明天能为僧团烤制这么大尺寸的饼。”一位聪明的净人看见后，便照此办理。第二天，击鼓集众后，他拿着饼对僧团长老说：“尊者，我们以前从未从父亲、祖父那里听说过这样的事。一位尊者为了饼而在四柱厅门口做了提示。从今以后，请尊者们各自按自己的心意明说，我们也会过得安乐。”大长老当即从那里折返，没有一位比丘接受那块饼。如此，从前即使是那样产生的物品，他们也不受用。因此——
Pubbe pana cittalapabbate eko bhikkhu catusāladvāre ‘‘aho vata sve saṅghassa ettakappamāṇe pūve paceyyu’’nti ārāmikānaṃ saññājananatthaṃ bhūmiyaṃ maṇḍalaṃ akāsi, taṃ disvā cheko ārāmiko tatheva katvā dutiyadivase bheriyā ākoṭitāya sannipatite saṅghe pūvaṃ gahetvā saṅghattheraṃ āha – ‘‘bhante, amhehi ito pubbe neva pitūnaṃ na pitāmahānaṃ evarūpaṃ sutapubbaṃ, ekena ayyena catussāladvāre pūvatthāya saññā katā, ito dāni pabhuti ayyā attano attano cittānurūpaṃ vadantu, amhākampi phāsuvihāro bhavissatī’’ti. Mahāthero tatova nivatti, ekabhikkhunāpi pūvo na gahito. Evaṃ pubbe tatruppādampi na paribhuñjiṃsu. Tasmā –
158舍弃了削减烦恼、不放逸的比丘，
Sallekhaṃ accajantena, appamattena bhikkhunā;
159即使对如法之物，也不应为了利养而生起贪求。
Kappiyepi na kātabbā, āmisatthāya lolatāti.
160而在池塘中所说的道理，同样适用于莲花池、引水渠等。
Yo cāyaṃ taḷāke vutto, pokkharaṇī-udakavāhakamātikādīsupi eseva nayo.
161对于任何生长谷物、杂粮、甘蔗、果实等的田地或地基，即使有人说“我布施”，也应拒绝说“不可行”。当按照池塘中所说的方式，以如法的表达说“我为了四种资具的受用而布施”时，那时才可以接受。若说“我布施树林，我布施荒野”，则是可以的。若人们未经比丘吩咐，自行在那里砍树、种植杂粮等，并将份额给予比丘，是可以的；若不给予，不应催促。若他们因某种障碍而离去，其他人来做，且不给比丘任何东西，则应阻止他们。若他们说：“尊者，难道以前的人不也在这里种庄稼吗？”则应告诉他们：“那些人曾给僧团这样那样的如法物品。”若他们说：“我们也会给。”这样是可以的。
Pubbaṇṇāparaṇṇaucchuphalāphalādīnaṃ viruhanaṭṭhānaṃ yaṃ kiñci khettaṃ vā vatthuṃ vā dammīti vuttepi ‘‘na vaṭṭatī’’ti paṭikkhipitvā taḷāke vuttanayeneva yadā kappiyavohārena ‘‘catupaccayaparibhogatthāya dammī’’ti vadati, tadā sampaṭicchitabbaṃ, ‘‘vanaṃ dammi, araññaṃ dammī’’ti vutte pana vaṭṭati. Sace manussā bhikkhūhi anāṇattāyeva tattha rukkhe chinditvā aparaṇṇādīni sampādetvā bhikkhūnaṃ bhāgaṃ denti, vaṭṭati; adentā na codetabbā. Sace kenacideva antarāyena tesu pakkantesu aññe karonti, na ca bhikkhūnaṃ kiñci denti, te vāretabbā. Sace vadanti – ‘‘nanu, bhante, pubbepi manussā idha sassāni akaṃsū’’ti, tato te vattabbā – ‘‘te saṅghassa idañcidañca kappiyabhaṇḍaṃ adaṃsū’’ti. Sace vadanti – ‘‘mayampi dassāmā’’ti evaṃ vaṭṭati.
162若针对某块能生长庄稼的土地说“我们布施界”，是可以的。但不可自行竖立柱子或石头来划定界。何以故？因为土地是无价的，即使因少量土地也可能犯巴拉基咖。然而应告诉净人们：“我们的界经过此处。”即使他们多取了，由于是以间接方式说明的，故无犯。若国王、大臣等自行令人竖立柱子后说“请受用四种资具”，那是可以的。
Kañci sassuṭṭhānakaṃ bhūmippadesaṃ sandhāya ‘‘sīmaṃ demā’’ti vadanti, vaṭṭati. Sīmā paricchedanatthaṃ pana thambhā vā pāsāṇā vā sayaṃ na ṭhapetabbā. Kasmā? Bhūmi nāma anagghā appakenāpi pārājiko bhaveyya, ārāmikānaṃ pana vattabbaṃ – ‘‘iminā ṭhānena amhākaṃ sīmā gatā’’ti. Sacepi hi te adhikaṃ gaṇhanti, pariyāyena kathitattā anāpatti. Yadi pana rājarājamahāmattādayo sayameva thambhe ṭhapāpetvā ‘‘cattāro paccaye paribhuñjathā’’ti denti, vaṭṭatiyeva.
163若有人在界内挖掘池塘，或引水渠穿过寺院中间，或毁坏塔院、菩提树院等，应予以阻止。若僧团因看重利养而得到某物后不加阻止，而一位比丘加以阻止，那位比丘就是主事者。若一位比丘不加阻止，反而说“你们做吧”，他便成了他们一伙；若僧团阻止，僧团就是主事者。因为在僧团事务中，谁行如法之事，谁就是主事者。若被阻止后仍继续做，则应将下方挖出的土填回下方，上方挖出的土填回上方，予以复原。
Sace koci antosīmāya taḷākaṃ khanati, vihāramajjhena vā mātikaṃ neti, cetiyaṅgaṇabodhiyaṅgaṇādīni dussanti, vāretabbo. Sace saṅgho kiñci labhitvā āmisagarukatāya na vāreti, eko bhikkhu vāreti, sova bhikkhu issaro. Sace eko bhikkhu na vāreti, ‘‘netha tumhe’’ti tesaṃyeva pakkho hoti, saṅgho vāreti, saṅghova issaro. Saṅghikesu hi kammesu yo dhammakammaṃ karoti, sova issaro. Sace vāriyamānopi karoti, heṭṭhā gahitaṃ paṃsuṃ heṭṭhā pakkhipitvā, upari gahitaṃ paṃsuṃ upari pakkhipitvā pūretabbā.
164若有人想布施未经加工的甘蔗、杂粮，或葫芦、南瓜等藤蔓果实，说“我布施这整片甘蔗田、杂粮地、藤蔓果园区”，大善见长老说“不可行”，因为连同土地一起执取了。而大莲花长老则说：“这仅仅是言语表达，那块地毕竟属于施主们，所以是可以的。”
Sace koci yathājātameva ucchuṃ vā aparaṇṇaṃ vā alābukumbhaṇḍādikaṃ vā valliphalaṃ dātukāmo ‘‘etaṃ sabbaṃ ucchukhettaṃ aparaṇṇavatthuṃ valliphalāvāṭaṃ dammī’’ti vadati, saha vatthunā parāmaṭṭhattā ‘‘na vaṭṭatī’’ti mahāsumatthero āha. Mahāpadumatthero pana ‘‘abhilāpamattametaṃ sāmikānaṃyeva hi so bhūmibhāgo tasmā vaṭṭatī’’ti āha.
165若说“我布施奴隶”，不可行。若说“我布施净人、我布施服务者、我布施如法工作者”，则可以。若该净人午前午后都为僧团工作，则应像对待沙马内拉一样，给予他一切医药照顾。若他只在午前为僧团工作，午后做自己的事，则傍晚不应给予食物。那些每隔五天或每半月为僧团工作，其余时间做自己事的人，也仅在他们工作的日子应给予食物和资具。若没有僧团的工作，他们仅靠自己的劳作维生，若他们带来手工劳动的成果供养，可以接受；若不给予，则不应说什么。任何洗衣奴、织工奴，以净人之名接受都是可以的。
‘‘Dāsaṃ dammī’’ti vadati, na vaṭṭati. ‘‘Ārāmikaṃ dammi, veyyāvaccakaraṃ dammi, kappiyakārakaṃ dammī’’ti vutte vaṭṭati. Sace so ārāmiko purebhattampi pacchābhattampi saṅghasseva kammaṃ karoti, sāmaṇerassa viya sabbaṃ bhesajjapaṭijagganampi tassa kātabbaṃ. Sace purebhattameva saṅghassa kammaṃ karoti, pacchābhattaṃ attano kammaṃ karoti, sāyaṃ nivāpo na dātabbo. Yepi pañcadivasavārena vā pakkhavārena vā saṅghassa kammaṃ katvā sesakāle attano kammaṃ karonti, tesampi karaṇakāleyeva bhattañca nivāpo ca dātabbo. Sace saṅghassa kammaṃ natthi, attanoyeva kammaṃ katvā jīvanti, te ce hatthakammamūlaṃ ānetvā denti, gahetabbaṃ. No ce denti, na kiñci vattabbā. Yaṃ kiñci rajakadāsampi pesakāradāsampi ārāmikanāmena sampaṭicchituṃ vaṭṭati.
166若有人说“我们布施牛”，应拒绝说“不可行”。智者问：“这些牛从哪里来？”若说“是为了受用五种牛产品的目的而布施的”，或者说“我们也是为了受用五种牛产品的目的而布施”，则可以。山羊等也是如此。若有人说“我们布施象、布施马、布施水牛、布施鸡、布施猪”，不可接受。若有人说：“尊者，你们不必操心，我们拿了这些后会给你们如法物品。”这样是可以的。可以将鸡和猪放归山林，说“愿它们安乐生活”。若有人说“我们将这池塘、这田地、这地基布施给寺院”，是不可拒绝的。此处其余内容意义明显。
Sace ‘‘gāvo demā’’ti vadanti, ‘‘na vaṭṭatī’’ti paṭikkhipitabbā. Imā gāvo kutoti paṇḍitehi pañca gorasaparibhogatthāya dinnāti, ‘‘mayampi pañcagorasaparibhogatthāya demā’’ti vutte vaṭṭati. Ajikādīsupi eseva nayo. ‘‘Hatthiṃ dema, assaṃ mahisaṃ kukkuṭaṃ sūkaraṃ demā’’ti vadanti, sampaṭicchituṃ na vaṭṭati. Sace keci manussā ‘‘appossukkā, bhante, tumhe hotha, mayaṃ ime gahetvā tumhākaṃ kappiyabhaṇḍaṃ dassāmā’’ti gaṇhanti, vaṭṭati. ‘‘Kukkuṭasūkarā sukhaṃ jīvantū’’ti araññe vissajjetuṃ vaṭṭati. ‘‘Imaṃ taḷākaṃ, imaṃ khettaṃ, imaṃ vatthuṃ, vihārassa demā’’ti vutte paṭikkhipituṃ na labbhatīti. Sesamettha uttānatthameva.
167在起源等中，这也是六种起源、是造作、非想解脱、无心、依施设而犯、身业与语业、三心、三受。
Samuṭṭhānādīsu idampi chasamuṭṭhānaṃ kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ , ticittaṃ, tivedananti.
188王学处解释完毕。
Rājasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
189衣品第一完毕。
Niṭṭhito cīvaravaggo paṭhamo.
1682. 拘舍耶品
2. Kosiyavaggo
1911. 拘舍耶学处解释
1. Kosiyasikkhāpadavaṇṇanā
542542. ‘那时’等，是拘舍耶学处。其中，‘铺开后制成’是指在平坦的地面上，将拘舍耶丝线层层铺开，用米浆等浇洒而制成。‘即使与一根拘舍耶丝混合’：且不说按自己喜好混合，即使在制作它的地方，风吹来一根拘舍耶丝落下，这样也是混合后制成。其余意义浅显。
542.Tenasamayenāti kosiyasikkhāpadaṃ. Tattha santharitvā kataṃ hotīti same bhūmibhāge kosiyaṃsūni uparūpari santharitvā kañjikādīhi siñcitvā kataṃ hoti. Ekenapi kosiyaṃsunā missitvāti tiṭṭhatu attano rucivasena missitaṃ, sacepi tassa karaṇaṭṭhāne vāto ekaṃ kosiyaṃsuṃ ānetvā pāteti, evampi missetvā katameva hotīti. Sesaṃ uttānatthameva.
193六种起源、是造作、非想解脱、无心、依施设而犯、身业与语业、
Chasamuṭṭhānaṃ, kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ,
170三心、三受。
Ticittaṃ, tivedananti.
195拘舍耶学处解释完毕。
Kosiyasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
1962. 纯黑学处解释
2. Suddhakāḷakasikkhāpadavaṇṇanā
547547. ‘那时’等，是纯黑学处。其中，‘纯黑’是指纯的、黑的，即不与其他颜色混合的黑，这是含义。其余意义浅显。起源等也与拘舍耶学处相似。
547.Tena samayenāti suddhakāḷakasikkhāpadaṃ. Tattha suddhakāḷakānanti suddhānaṃ kāḷakānaṃ , aññehi amissitakāḷakānanti attho. Sesaṃ uttānatthameva. Samuṭṭhānādīnipi kosiyasikkhāpadasadisānevāti.
198纯黑学处解释完毕。
Suddhakāḷakasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
1993. 二分学处解释
3. Dvebhāgasikkhāpadavaṇṇanā
552552. ‘那时’等，是二分学处。其中，‘从边缘取’是指将白色部分像顺风一样显示在敷具的边缘，并使其附着。
552.Tena samayenāti dvebhāgasikkhāpadaṃ. Tattha ante ādiyitvāti santhatassa ante anuvātaṃ viya dassetvā odātaṃ alliyāpetvā.
173‘二分’是指两份。‘应取’是指应被拿取。‘牧色’是指黄褐色。‘应取两份秤’是就想要用四秤制作的人而说。但从意义上说，无论想用多少羊毛制作，其中两份是黑色，一份是白色，一份是牧色，应知这只是显示这个。其余意义浅显。
Dve bhāgāti dve koṭṭhāsā. Ādātabbāti gahetabbā. Gocariyānanti kapilavaṇṇānaṃ. Dve tulā ādātabbāti catūhi tulāhi kāretukāmaṃ sandhāya vuttaṃ. Atthato pana yattakehi eḷakalomehi kātukāmo hoti, tesu dve koṭṭhāsā kāḷakānaṃ eko odātānaṃ, eko gocariyānanti idameva dassitaṃ hotīti veditabbaṃ. Sesaṃ uttānatthameva.
174起源等也与拘舍耶学处相似。只是应知，由于这是取与不取而制作，所以是造作与非造作。
Samuṭṭhānādīnipi kosiyasikkhāpadasadisāneva. Kevalaṃ idaṃ ādāya anādāya ca karaṇato kiriyākiriyaṃ veditabbanti.
203二分学处解释完毕。
Dvebhāgasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
2044. 六年学处解释
4. Chabbassasikkhāpadavaṇṇanā
557557. ‘那时’等，是六年学处。其中，‘他们排泄、他们小便’是指他们在敷具上面大小便，这是所说。
557.Tenasamayenāti chabbassasikkhāpadaṃ. Tattha ūhadantipi ummihantipīti santhatānaṃ upari vaccampi passāvampi karontīti vuttaṃ hoti.
176‘僧团已给予某甲比丘敷具许可’：这样得到许可的比丘，只要疾病未愈，无论去到哪里，都可以在那里制作敷具。如果病愈后又因原来的疾病而生病，那是同样的照顾，不需要另外的许可手续，普沙提婆长老说。但优波提舍长老说：‘无论是原来的疾病复发，还是其他疾病，既然已得到“一次生病”的名称，就不再需要许可手续。’
Dinnā saṅghena itthannāmassa bhikkhuno santhatasammutīti evaṃ laddhasammutiko bhikkhu yāva rogo na vūpasammati, tāva yaṃ yaṃ ṭhānaṃ gacchati, tattha tattha santhataṃ kātuṃ labhati. Sace arogo hutvā puna mūlabyādhināva gilāno hoti, soyeva parihāro, natthaññaṃ sammutikiccanti phussadevatthero āha. Upatissatthero pana ‘‘so vā byādhi paṭikuppatu, añño vā, ‘sakiṃ gilāno’ti nāmaṃ laddhaṃ laddhameva, puna sammutikiccaṃ natthī’’ti āha.
177‘在六年之内’是指在六年的范围内，即内部，这是含义。在分别句中，为了显示只是数量，说‘不足六年’。
Orenace channaṃ vassānanti channaṃ vassānaṃ orimabhāge, antoti attho. Padabhājane pana saṅkhyāmattadassanatthaṃ ‘‘ūnakachabbassānī’’ti vuttaṃ.
178‘无犯：六年做’是指当六年圆满时，那时制作敷具。在第二句中也应看到这样的含义：‘当超过六年时，那时制作’。因为并非他在六年中制作。其余意义浅显。
Anāpatti chabbassāni karotīti yadā chabbassāni paripuṇṇāni honti, tadā santhataṃ karoti. Dutiyapadepi ‘‘yadā atirekachabbassāni honti, tadā karotī’’ti evamattho daṭṭhabbo. Na hi so chabbassāni karotīti. Sesaṃ uttānatthameva.
179起源等也与拘舍耶学处相似。
Samuṭṭhānādīni kosiyasikkhāpadasadisānevāti.
210六年学处注释完毕。
Chabbassasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
2115. 坐具学处注释
5. Nisīdanasanthatasikkhāpadavaṇṇanā
565565. ‘那时’等，是坐具学处。其中，‘诸比丘，我想要’：据说世尊在那三个月里没有见到任何可度化的众生，因此这样说。即便如此，也应依传统而说法。然而，因为他这样想：‘在我给予机会而独处时，比丘们会制定非法的公约，优波先那将打破它。我将对他产生净信，允许比丘们见面，然后许多想见我的比丘将受持头陀支，我将因为他们舍弃敷具的因缘而制定学处。’因此他这样说。因为这里有如此多的利益。
565.Tena samayenāti nisīdanasanthatasikkhāpadaṃ. Tattha icchāmahaṃ bhikkhaveti bhagavā kira taṃ temāsaṃ na kiñci bodhaneyyasattaṃ addasa, tasmā evamāha. Evaṃ santepi tantivasena dhammadesanā kattabbā siyā. Yasmā panassa etadahosi – ‘‘mayi okāsaṃ kāretvā paṭisallīne bhikkhū adhammikaṃ katikavattaṃ karissanti, taṃ upaseno bhindissati. Ahaṃ tassa pasīditvā bhikkhūnaṃ dassanaṃ anujānissāmi, tato maṃ passitukāmā bahū bhikkhū dhutaṅgāni samādiyissanti, ahañca tehi ujjhitasanthatapaccayā sikkhāpadaṃ paññapessāmī’’ti, tasmā evamāha. Evaṃ bahūni hi ettha ānisaṃsānīti.
181‘与眷属一起前往世尊处’：据说长老心想：‘诸比丘，不足十年不应授具足戒，若授者犯恶作。’在这篇章学处中，以‘愚人，你怎能认为应被他人教导、训诫的你，可以去教导、训诫他人？’等方式受到呵责后，他心想：‘导师因我的眷属而给予呵责，现在我要以那圆满月轮般庄严、一切相好具足的面容发出梵音，正是依止眷属而让世尊给予称赞。’这位善心良家子退行超过一百由旬，集合眷属，由大约五百比丘围绕，再次前往世尊处。因此说：‘与眷属一起前往世尊处’。因为除了具足行仪，无法以其他方式令诸佛满意。
Sapariso yena bhagavā tenupasaṅkamīti thero kira ‘‘na, bhikkhave, ūnadasavassena upasampādetabbo, yo upasampādeyya, āpatti dukkaṭassā’’ti (mahāva. 75) imasmiṃ khandhakasikkhāpade ‘‘kathañhi nāma tvaṃ moghapurisa aññehi ovadiyo anusāsiyo aññaṃ ovadituṃ anusāsituṃ maññissasī’’ti evamādinā nayena garahaṃ labhitvā ‘‘satthā mayhaṃ parisaṃ nissāya garahaṃ adāsi, so dānāhaṃ bhagavantaṃ teneva puṇṇacandasassirīkena sabbākāraparipuṇṇena mukhena brahmaghosaṃ nicchāretvā parisaṃyeva nissāya sādhukāraṃ dāpessāmī’’ti suhadayo kulaputto atirekayojanasataṃ paṭikkamitvā parisaṃ cinitvā pañcamattehi bhikkhusatehi parivuto puna bhagavantaṃ upasaṅkamanto. Tena vuttaṃ – ‘‘sapariso yena bhagavā tenupasaṅkamī’’ti. Na hi sakkā buddhānaṃ aññathā ārādhetuṃ aññatra vattasampattiyā.
182‘坐在离世尊不远处’：由于具足行仪、清净无染，如同狮子般无畏惧地坐在离世尊——如同金山——不远处。‘说了这话’：为了发起谈话而说了这话。‘比丘，你的粪扫衣合意吗？’：比丘，你的这些粪扫衣合意吗？意思是，是你自己欢喜、认可而拿取的吗？‘尊者，不合意’：尊者，不是我欢喜而拿取的，我就像被抓住脖子、被打头一样被迫拿取的，他这样表示。
Bhagavatoavidūre nisinnoti vattasampattiyā parisuddhabhāvena nirāsaṅko sīho viya kañcanapabbatassa bhagavato avidūre nisinno. Etadavocāti kathāsamuṭṭhāpanatthaṃ etaṃ avoca. Manāpāni te bhikkhu paṃsukūlānīti bhikkhu tava imāni paṃsukūlāni manāpāni, attano ruciyā khantiyā gahitānīti attho. Na kho me, bhante, manāpānīti, bhante na mayā attano ruciyā gahitāni, galaggāhena viya matthakatāḷanena viya ca gāhitomhīti dasseti.
183“将获慧”的意思是：将成为被了知、被通晓者，即在此处将被见到，这是所说的意思。“我们不会施设未被施设的”意思是：我们这些被称为声闻的弟子，不会施设未被施设的，因为诸如“波逸提、恶作”等方式施设未制之学处，或废除已制之学处，那是佛陀的领域。“受持”的意思是：受持了各个学处，即“善哉！善哉！”地完全接受后，表示将在所有依所制之戒中修学。他发起心后，又再给予“善哉！善哉！”的随喜。
Paññāyissatīti paññāto abhiññāto bhavissati, tattha sandississatīti vuttaṃ hoti. Na mayaṃ apaññattaṃ paññapessāmāti mayaṃ sāvakā nāma apaññattaṃ na paññapessāma, buddhavisayo hi eso yadidaṃ ‘‘pācittiyaṃ dukkaṭa’’ntiādinā nayena apaññattasikkhāpadapaññapanaṃ paññattasamucchindanaṃ vā. Samādāyāti taṃ taṃ sikkhāpadaṃ samādiyitvā, ‘‘sādhu suṭṭhū’’ti sampaṭicchitvā yathāpaññattesu sabbasikkhāpadesu sikkhissāmāti dasseti. Tassa āraddhacitto punapi ‘‘sādhu sādhū’’ti sādhukāramadāsi.
566566.“已允许的，贤友”意思是：贤友，已被允许了。“羡慕”意思是：正在羡慕。“舍弃了敷具”意思是：舍弃了所有被称为第四衣的敷具。世尊看到敷具散乱后，作了法语开示，对诸比丘说：“对信施之物毁坏没有理由，我将为你们开示这些敷具的受用方法。”
566.Anuññātāvusoti anuññātaṃ, āvuso. Pihentāti pihayantā. Santhatāni ujjhitvāti santhate catutthacīvarasaññitāya sabbasanthatāni ujjhitvā. Dhammiṃ kathaṃ katvā bhikkhū āmantesīti bhagavā santhatāni vippakiṇṇāni disvā ‘‘saddhādeyyavinipātane kāraṇaṃ natthi, paribhogupāyaṃ nesaṃ dassessāmī’’ti dhammiṃ kathaṃ katvā bhikkhū āmantesi.
567567.“一次穿着，一次披覆”意思是：一次坐下和一次躺卧。“周边”意思是：从一边切取圆形或方形，使所取之处约为一搩手，应如此取。而铺设时应依律典所说的方法，或铺于一处，或拆散后混合铺设，如此则更牢固。其余文义浅显。
567.Sakiṃ nivatthampi sakiṃ pārutampīti sakiṃ nisinnañceva nipannañca. Sāmantāti ekapassato vaṭṭaṃ vā caturassaṃ vā chinditvā gahitaṭṭhānaṃ yathā vidatthimattaṃ hoti, evaṃ gahetabbaṃ, santharantena pana pāḷiyaṃ vuttanayeneva ekadese vā santharitabbaṃ, vijaṭetvā vā missakaṃ katvā santharitabbaṃ, evaṃ thirataraṃ hotīti. Sesaṃ uttānatthameva.
186就等起等而言，由于此学处兼具行作与非行作，故与二部分学处相似。
Samuṭṭhānādīni kiriyākiriyattā imassa sikkhāpadassa dvebhāgasikkhāpadasadisānīti.
187在这五种敷具中，前三种在作了羯磨后获得而受用是不允许的，后两种则是允许的，应当如此了知。
Imesu pana pañcasu santhatesu purimāni tīṇi vinayakammaṃ katvā paṭilabhitvā paribhuñjituṃ na vaṭṭanti, pacchimāni dve vaṭṭantīti veditabbānīti.
220坐具学处注释完毕。
Nisīdanasanthatasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
2216. 羊毛学处注释
6. Eḷakalomasikkhāpadavaṇṇanā
571571.“那时”是羊毛学处。其中，“嘲笑”意思是：说着“尊者，用多少钱买的？”等言语而嘲笑。“站着就倒下”意思是：如同人们从森林运来大捆木材，疲惫了站着就将其扔下，像那样倒下，这是其含义。
571.Tenasamayenāti eḷakalomasikkhāpadaṃ. Tattha uppaṇḍesunti ‘‘kittakena, bhante, kītānī’’tiādīni vadantā avahasiṃsu. Ṭhitakova āsumbhīti yathā manussā araññato mahantaṃ dārubhāraṃ ānetvā kilantā ṭhitakāva pātenti, evaṃ pātesīti attho.
572572.“亲手”意思是：用自己的手，即应自己携带，这是所说的意思。“使超出三由旬外”意思是：使超出三由旬之外。若无障碍地掉落，从手中一释放，即按羊毛数量计为舍堕波逸提。若在三由旬外被树或柱挡住又落入界内，无犯。若羊毛捆落地后停住，停住后滚动进入界内，仍是犯。若在界内停住，用手、脚或棍拨动，无论停住与否，捆滚动而去，仍是犯。若放置而想“别人会携带”，由那人携带也是犯。若以净心放置，风或其他自然原因使其落出界外，仍是犯。因为此学处属有意图且非无心。然而在《库伦第》等中说“此处无犯”，此无犯与巴利圣典不符。将两捆作成一捆，一捆放在界内，一捆放在界外而放置，则得守护。若成一捆放在扁担上，也是同样道理。但若未绑而仅放在扁担一端，则不得守护。即使成一捆，若翻转放置，仍是犯。
572.Sahatthāti sahatthena, attanā haritabbānīti vuttaṃ hoti. Bahitiyojanaṃ pātetīti tiyojanato bahi pāteti. Anantarāyena patanake hatthato muttamatte lomagaṇanāya nissaggiyapācittiyāni. Sace bahitiyojane rukkhe vā thambhe vā paṭihaññitvā puna anto patanti, anāpatti . Bhūmiyaṃ patitvā ṭhatvā ṭhatvā vaṭṭamānā eḷakalomabhaṇḍikā puna anto pavisati, āpattiyeva. Anto ṭhatvā hatthena vā pādena vā yaṭṭhiyā vā vaṭṭeti ṭhatvā vā aṭhatvā vā vaṭṭamānā bhaṇḍikā gacchatu, āpattiyeva. ‘‘Añño harissatī’’ti ṭhapeti, tena haritepi āpattiyeva. Suddhacittena ṭhapitaṃ vāto vā añño vā attano dhammatāya bahi pāteti, āpattiyeva. Saussāhattā acittakattā ca sikkhāpadassa. Kurundiyādīsu pana ‘‘ettha anāpattī’’ti vuttā, sā anāpatti pāḷiyā na sameti. Ubhatobhaṇḍikaṃ ekābaddhaṃ katvā ekaṃ bhaṇḍikaṃ antosīmāya ekaṃ bahisīmāya karonto ṭhapeti, rakkhati tāva. Ekābaddhe kājepi eseva nayo. Yadi pana abandhitvā kājakoṭiyaṃ ṭhapitamattameva hoti, na rakkhati. Ekābaddhepi parivattetvā ṭhapite āpattiyeva.
190“在别人的车乘等中”：此处，若在行进的车乘中，或在象背等上，物主不知情而放置想“他将携带”，当那车乘超过三由旬时，犯。即使车乘未行进，也是同样道理。但若在未行进的车乘或象背等上放置后，登上去而驱策，或在下方行进者驱策，或呼唤而令人跟随，依“使他人携带”之语，无犯。然而在《库伦第》等中说“犯”，这与“使他人携带”之语不符。而在不与取中，于关税处有犯。在那里是犯的，在此处则是无犯；在此处是犯的，在那里则是无犯。到达该处后，因其他事务或被盗贼等侵扰而行，仍是犯。一切处应知依羊毛数量判定犯。
Aññassa yāne vāti ettha gacchante yāne vā hatthipiṭṭhiādīsu vā sāmikassa ajānantasseva harissatīti ṭhapeti, tasmiṃ tiyojanaṃ atikkante āpatti. Agacchantepi eseva nayo. Sace pana agacchante yāne vā hatthipiṭṭhiyādīsu vā ṭhapetvā abhiruhitvā sāreti, heṭṭhā vā gacchanto codeti, pakkosanto vā anubandhāpeti, ‘‘aññaṃ harāpetī’’ti vacanato anāpatti. Kurundiyādīsu pana ‘‘āpattī’’ti vuttaṃ, taṃ ‘‘aññaṃ harāpetī’’ti iminā na sameti. Adinnādāne pana suṅkaghāte āpatti hoti. Yā hi tattha āpatti, sā idha anāpatti. Yā idha āpatti, sā tattha anāpatti. Taṃ ṭhānaṃ patvā aññavihito vā corādīhi vā upadduto gacchati, āpattiyeva. Sabbattha lomagaṇanāya āpattiparicchedo veditabbo.
575575.“以三由旬为住处意图，去后从此更携带”：到了某处后，因未得到诵经、问义等或资具等，从此更去别处，又从那里去别处，如此即使携带百由旬，亦无犯。“获得未被抢断的”：盗贼抢断后知其无用而归还，携带此物无犯。“获得已舍出的”：意思是获得已作羯磨的。
575. Tiyojanaṃ vāsādhippāyo gantvā tato paraṃ haratīti yattha gato, tattha uddesaparipucchādīnaṃ vā paccayādīnaṃ vā alābhena tato paraṃ aññattha gacchati, tatopi aññatthāti evaṃ yojanasatampi harantassa anāpatti. Acchinnaṃ paṭilabhitvāti corā acchinditvā niratthakabhāvaṃ ñatvā paṭidenti, taṃ harantassa anāpatti. Nissaṭṭhaṃ paṭilabhitvāti vinayakammakataṃ paṭilabhitvāti attho.
192“已作之物品”意思是：已制成的物品，如毯子、敷具等，乃至仅用线绑住的任何东西。然而，若有人将羊毛放入薄布袋中，或放入系于绳、腰带等的中间，或为防虫等放入胡椒等的小袋中，乃至患风病者放入耳孔中而行，仍是犯。若用线绑住后放入，则属于已作之物品；若编成辫子携带，这名为隐藏之途，仍是犯。其余文义浅显。
Katabhaṇḍanti kataṃbhaṇḍaṃ kambalakojavasanthatādiṃ yaṃ kiñci antamaso suttakena baddhamattampi. Yo pana tanukapattatthavikantare vā āyogaaṃsabaddhakakāyabandhanādīnaṃ antaresu vā pipphalikādīnaṃ malarakkhaṇatthaṃ sipāṭikāya vā antamaso vātābādhiko kaṇṇacchiddepi lomāni pakkhipitvā gacchati, āpattiyeva. Suttakena pana bandhitvā pakkhittaṃ katabhaṇḍaṭṭhāne tiṭṭhati, veṇiṃ katvā harati, idaṃ nidhānamukhaṃ nāma, āpattiyevāti. Sesaṃ uttānatthameva.
193在等起等中，此名为羊毛等起，从身与身、心等起，是行作，非想解脱，非无心，是制戒罪，是身业，有三心，有三受。
Samuṭṭhānādīsu idaṃ eḷakalomasamuṭṭhānaṃ nāma, kāyato ca kāyacittato ca samuṭṭhāti, kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
228羊毛学处注释完毕。
Eḷakalomasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
2297. 羊毛洗涤学处注释
7. Eḷakalomadhovāpanasikkhāpadavaṇṇanā
576576.【于彼时】指洗羊毛学处。其中，“riñcanti”意为“舍弃、放弃、不能坚持”，即“不能持续用功”之意。其余内容，包括等起等，与此前旧衣学处中所说的方法相同。
576.Tena samayenāti eḷakalomadhovāpanasikkhāpadaṃ. Tattha riñcantīti ujjhanti vissajjenti, na sakkonti anuyuñjitunti vuttaṃ hoti. Sesamettha purāṇacīvarasikkhāpade vuttanayeneva saddhiṃ samuṭṭhānādīhīti.
231令洗羊毛学处注释结束。
Eḷakalomadhovāpanasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
232八、金银学处注释
8. Rūpiyasikkhāpadavaṇṇanā
582582.【于彼时】指金银学处。其中，“paṭiviso”意为“部分、份额”。
582.Tena samayenāti rūpiyasikkhāpadaṃ. Tattha paṭivisoti koṭṭhāso.
583-4583-4.“金银”中，“jātarūpa”是黄金的名称。然而，因为它与如来的肤色相似，所以在分别中说“称为师色”。其意思是：“那种称为师色的特殊金属，名为黄金。”而“rajata”在“螺贝、宝石、珊瑚、银、黄金”等中被说为银。但在这里，它指的是任何用于交易的货币，如kahāpaṇa等。因此，在它的分别中说“kahāpaṇa、铜钱”等。其中，kahāpaṇa指金制、银制或普通的货币。铜钱指用铜等金属制成的钱。木钱指用心材或竹片，乃至用棕榈叶切割出形状制成的钱。漆钱指用虫漆或树脂做出形状制成的钱。而通过“凡用于交易者”这一句，涵盖了在任何地方、任何时间用于交易的一切，乃至骨制、皮制、树果种子制、有造型或无造型的，全部包括在内。
583-4.Jātarūparajatanti ettha jātarūpanti suvaṇṇassa nāmaṃ. Taṃ pana yasmā tathāgatassa vaṇṇasadisaṃ hoti, tasmā ‘‘satthuvaṇṇo vuccatī’’ti padabhājane vuttaṃ. Tassattho – ‘‘yo satthuvaṇṇo lohaviseso, idaṃ jātarūpaṃ nāmā’’ti rajataṃ pana ‘‘saṅkho, silā, pavāla, rajataṃ, jātarūpa’’ntiādīsu (pāci. 506) rūpiyaṃ vuttaṃ. Idha pana yaṃ kiñci vohāragamanīyaṃ kahāpaṇādi adhippetaṃ. Tenevassa padabhājane ‘‘kahāpaṇo lohamāsako’’tiādi vuttaṃ. Tattha kahāpaṇoti sovaṇṇamayo vā rūpiyamayo vā pākatiko vā. Lohamāsakoti tambalohādīhi katamāsako. Dārumāsakoti sāradārunā vā veḷupesikāya vā antamaso tālapaṇṇenāpi rūpaṃ chinditvā katamāsako. Jatumāsakoti lākhāya vā niyyāsena vā rūpaṃ samuṭṭhāpetvā katamāsako. ‘‘Ye vohāraṃ gacchantī’’ti iminā pana padena yo yo yattha yattha janapade yadā yadā vohāraṃ gacchati, antamaso aṭṭhimayopi cammamayopi rukkhaphalabījamayopi samuṭṭhāpitarūpopi asamuṭṭhāpitarūpopi sabbo saṅgahito.
197如此，这一切银和黄金，即金钱，以及上述分类的一切银钱，这四种是舍堕物。珍珠、宝石、琉璃、螺贝、宝石、珊瑚、红宝石、猫眼石、七种谷物、奴婢、田地、宅地、花园、果园等，这是恶作物。线、犁、布、棉花、各种未加工的作物、熟酥、生酥、油、蜜、糖等药品，这是许作物。其中，舍堕物不可为自己或为僧团、僧组、个人、塔庙而接受。若为自己接受，犯舍堕波逸提；为其他接受，犯恶作。接受恶作物，为任何人接受都犯恶作。对于许作物，无犯。若通过库房管理者之手接受一切物品以便存放，则依后续的宝学处所说，犯波逸提。
Iccetaṃ sabbampi rajataṃ jātarūpaṃ jātarūpamāsako, vuttappabhedo sabbopi rajatamāsakoti catubbidhaṃ nissaggiyavatthu hoti. Muttā, maṇi, veḷuriyo, saṅkho, silā, pavāla, lohitaṅko, masāragallaṃ, satta dhaññāni, dāsidāsakhettavatthupupphārāmaphalārāmādayoti idaṃ dukkaṭavatthu. Suttaṃ phālo paṭako kappāso anekappakāraṃ aparaṇṇaṃ sappinavanītatelamadhuphāṇitādibhesajjañca idaṃ kappiyavatthu. Tattha nissaggiyavatthuṃ attano vā saṅghagaṇapuggalacetiyānaṃ vā atthāya sampaṭicchituṃ na vaṭṭati. Attano atthāya sampaṭicchato nissaggiyaṃ pācittiyaṃ hoti, sesānaṃ atthāya dukkaṭaṃ. Dukkaṭavatthuṃ sabbesampi atthāya sampaṭicchato dukkaṭameva. Kappiyavatthumhi anāpatti. Sabbampi nikkhipanatthāya bhaṇḍāgārikasīsena sampaṭicchato upari ratanasikkhāpade āgatavasena pācittiyaṃ.
198“认取”即“拿取”。然而，因为拿取时即犯戒，所以在它的分别中说“自己拿取，舍堕波逸提”。其余语句也依此方法理解。
Uggaṇheyyāti gaṇheyya. Yasmā pana gaṇhanto āpattiṃ āpajjati, tenassa padabhājane ‘‘sayaṃ gaṇhāti nissaggiyaṃ pācittiya’’nti vuttaṃ. Esa nayo sesapadesupi.
199其中，对于金银物品和kahāpaṇa钱币，拿取一件或令人拿取一件，犯一个戒。即使一次拿取一千件，或令人拿取，也依物品数量计算戒数。然而，在《大护持》和《库伦达》中说：若装在系得松的袋子里，或装在装得松的容器里，依形状数量犯戒；若系得紧或装得满，则只犯一个戒。
Tattha jātarūparajatabhaṇḍesu kahāpaṇamāsakesu ca ekaṃ gaṇhato vā gaṇhāpayato vā ekā āpatti. Sahassaṃ cepi ekato gaṇhāti, gaṇhāpeti, vatthugaṇanāya āpattiyo. Mahāpaccariyaṃ pana kurundiyañca sithilabaddhāya thavikāya sithilapūrite vā bhājane rūpagaṇanāya āpatti. Ghanabaddhe pana ghanapūrite vā ekāva āpattīti vuttaṃ.
200在认可寄存物方面，若有人说“这是尊者的”，即使心中认可，想要拿取，但若以身或语拒绝说“这不许可”，则无犯。即使未以身语拒绝，但内心清净，不认可“这不属于我们”，也无犯。因为在三门中，只要以任何一门拒绝，即算拒绝。然而，若未以身语拒绝，而心中默许，则因未作应作的身语拒绝，以非行等起，在身门和语门犯戒；但在意门，则无犯戒之说。
Upanikkhittasādiyane pana ‘‘idaṃ ayyassa hotū’’ti vutte sacepi cittena sādiyati, gaṇhitukāmo hoti, kāyena vā vācāya vā ‘‘nayidaṃ kappatī’’ti paṭikkhipati, anāpatti. Kāyavācāhi vā appaṭikkhipitvāpi suddhacitto hutvā ‘‘nayidaṃ amhākaṃ kappatī’’ti na sādiyati, anāpattiyeva. Tīsu dvāresu hi yena kenaci paṭikkhittaṃ paṭikkhittameva hoti. Sace pana kāyavācāhi appaṭikkhipitvā cittena adhivāseti, kāyavācāhi kattabbassa paṭikkhepassa akaraṇato akiriyasamuṭṭhānaṃ kāyadvāre ca vacīdvāre ca āpattiṃ āpajjati, manodvāre pana āpatti nāma natthi.
201若有人将一百、一千钱放在脚边说“这是你的”，比丘拒绝说“这不许可”，优婆塞心想“我已舍弃给你们”而离去。另一人到那里问：“尊者，这是什么？”应告知他本人所说的话。如果他说：“尊者，我将保管，请指示一个安全的地方。”可以登上七层高的殿堂，告诉他“这是安全的地方”，但不应说“放在这里”。至此，便处于依止许可与不许可物的状态。应关门守护而住。若有任何可买卖的物品，如钵或衣送来，当有人说“尊者，请收下这个”时，应说：“优婆塞，我们有此需要，并且有如此这般的物品存在，但没有净人。”如果他说：“我将作净人，请开门给我。”开门后应说：“放在这个地方。”不应说“拿这个”。这样也仍处于依止许可与不许可物的状态。如果他拿了它，并为此给出许可的物品，这是可以的。如果他多拿，应说：“我们不拿你的物品，出去。”
Eko sataṃ vā sahassaṃ vā pādamūle ṭhapeti ‘‘tuyhidaṃ hotū’’ti, bhikkhū ‘‘nayidaṃ kappatī’’ti paṭikkhipati, upāsako pariccattaṃ mayā tumhākanti gato, añño tattha āgantvā pucchati – ‘‘kiṃ, bhante, ida’’nti? Yaṃ tena attanā ca vuttaṃ, taṃ ācikkhitabbaṃ. So ce vadati – ‘‘gopayissāmi, bhante, guttaṭṭhānaṃ dassethā’’ti, sattabhūmikampi pāsādaṃ abhiruhitvā ‘‘idaṃ guttaṭṭhāna’’nti ācikkhitabbaṃ, ‘‘idha nikkhipāhī’’ti na vattabbaṃ. Ettāvatā kappiyañca akappiyañca nissāya ṭhitaṃ hoti. Dvāraṃ pidahitvā rakkhantena vasitabbaṃ. Sace kiñci vikkāyikabhaṇḍaṃ pattaṃ vā cīvaraṃ vā āgacchati, ‘‘idaṃ gahessatha bhante’’ti vutte ‘‘upāsaka atthi amhākaṃ iminā attho, vatthu ca evarūpaṃ nāma saṃvijjati, kappiyakārako natthī’’ti vattabbaṃ. Sace so vadati, ‘‘ahaṃ kappiyakārako bhavissāmi, dvāraṃ vivaritvā dethā’’ti, dvāraṃ vivaritvā ‘‘imasmiṃ okāse ṭhapita’’nti vattabbaṃ, ‘‘idaṃ gaṇhā’’ti na vattabbaṃ. Evampi kappiyañca akappiyañca nissāya ṭhitameva hoti, so ce taṃ gahetvā tassa kappiyabhaṇḍaṃ deti, vaṭṭati. Sace adhikaṃ gaṇhāti, ‘‘na mayaṃ tava bhaṇḍaṃ gaṇhāma, ‘‘nikkhamāhī’’ti vattabbo.
202“应于僧中舍弃”一句中，因为金钱是不许可的，所以未说“应舍弃给僧团、僧组或个人”。然而，因为仅仅接受它，并未用它换取任何许可的物品，所以为了以方便显示受用，而说“应于僧中舍弃”。应告知许可物，如熟酥等，即应这样说：“优婆塞，熟酥或油对出家众是许可的。”
Saṅghamajjhe nissajjitabbanti ettha yasmā rūpiyaṃ nāma akappiyaṃ, ‘‘tasmā nissajjitabbaṃ saṅghassa vā gaṇassa vā puggalassa vā’’ti na vuttaṃ. Yasmā pana taṃ paṭiggahitamattameva na tena kiñci kappiyabhaṇḍaṃ cetāpitaṃ, tasmā upāyena paribhogadassanatthaṃ ‘‘saṅghamajjhe nissajjitabba’’nti vuttaṃ. Kappiyaṃ ācikkhitabbaṃ sappi vāti ‘‘pabbajitānaṃ sappi vā telaṃ vā vaṭṭati upāsakā’’ti evaṃ ācikkhitabbaṃ.
203除了接受金银者之外，所有人都可以受用，意思是应分给所有人后受用。接受金银者不应领取份额。若从其他比丘或净人那里得到份内之份而受用，也是不许可的。乃至被猴子等从那里拿走、放在林中的，或从它们手中掉落的，即使是畜生所执持的粪扫衣，也都不许可。用由此得来的糖蜜熏香房舍，也不许可。用酥油或油点灯后，在灯光下躺卧、作遍相预备、或阅读书籍，都不许可。用油、蜜、糖蜜涂抹身上的伤口，也绝对不许可。用那资具制作床椅等，或建造布萨堂、食堂，都不许可受用。连影子若依房屋界限而存在，也不许可；若超出界限，作为外来者则许可。舍弃那资具后所修的道路、桥梁、船只、筏子，都不许可通行。用那资具挖掘的池塘，其涌出的水，饮用或使用都不许可。但若水中没有（那资具的关联），而有其他外来水或雨水进入，则许可。若水是与（用资具）买来的水一起买来的，即使是外来水也不许可。将那资具作为抵押存放后，僧团受用资具，那些资具对他也不许可。若寺院是用（那资具）取得的，那寺院也不可受用。如果土地和种子都不如法，则土地和果实都不可受用。如果只买了土地，而种下其他种子，果实许可；如果买了种子，种在如法的土地上，果实不许可；在（用不如法资具买的）土地上坐或躺，是许可的。
Rūpiyapaṭiggāhakaṃ ṭhapetvā sabbeheva paribhuñjitabbanti sabbehi bhājetvā paribhuñjitabbaṃ. Rūpiyapaṭiggāhakena bhāgo na gahetabbo. Aññesaṃ bhikkhūnaṃ vā ārāmikānaṃ vā pattabhāgampi labhitvā paribhuñjituṃ na vaṭṭati, antamaso makkaṭādīhi tato haritvā araññe ṭhapitaṃ vā tesaṃ hatthato gaḷitaṃ vā tiracchānagatapariggahitampi paṃsukūlampi na vaṭṭatiyeva, tato āhaṭena phāṇitena senāsanadhūpanampi na vaṭṭati. Sappinā vā telena vā padīpaṃ katvā dīpāloke nipajjituṃ kasiṇaparikammampi kātuṃ, potthakampi vācetuṃ na vaṭṭati. Telamadhuphāṇitehi pana sarīre vaṇaṃ makkhetuṃ na vaṭṭatiyeva. Tena vatthunā mañcapīṭhādīni vā gaṇhanti, uposathāgāraṃ vā bhojanasālaṃ vā karonti, paribhuñjituṃ na vaṭṭati. Chāyāpi gehaparicchedena ṭhitā na vaṭṭati, paricchedātikkantā āgantukattā vaṭṭati. Taṃ vatthuṃ vissajjetvā katena maggenapi setunāpi nāvāyapi uḷumpenapi gantuṃ na vaṭṭati, tena vatthunā khanāpitāya pokkharaṇiyā ubbhidodakaṃ pātuṃ vā paribhuñjituṃ vā na vaṭṭati. Anto udake pana asati aññaṃ āgantukaṃ udakaṃ vā vassodakaṃ vā paviṭṭhaṃ vaṭṭati. Kītāya yena udakena saddhiṃ kītā taṃ āgantukampi na vaṭṭati, taṃ vatthuṃ upanikkhepaṃ ṭhapetvā saṅgho paccaye paribhuñjati, tepi paccayā tassa na vaṭṭanti. Ārāmo gahito hoti, sopi paribhuñjituṃ na vaṭṭati. Yadi bhūmipi bījampi akappiyaṃ neva bhūmiṃ na phalaṃ paribhuñjituṃ vaṭṭati. Sace bhūmiṃyeva kiṇitvā aññāni bījāni ropitāni phalaṃ vaṭṭati, atha bījāni kiṇitvā kappiyabhūmiyaṃ ropitāni, phalaṃ na vaṭṭati, bhūmiyaṃ nisīdituṃ vā nipajjituṃ vā vaṭṭati.
204如果他把（金银）丢弃，即扔到任何地方；或者不丢弃，自己拿了就走，不应阻止。如果他不丢弃，也不拿了走，也不丢弃，心想‘我何必为此事操心？’便随意离去，那时应任命一位具足前述相貌的弃金银者。
Sace so chaḍḍetīti yattha katthaci khipati, athāpi na chaḍḍeti, sayaṃ gahetvā gacchati, na vāretabbo. No ce chaḍḍetīti atha neva gahetvā gacchati, na chaḍḍeti, kiṃ mayhaṃ iminā byāpārenāti yena kāmaṃ pakkamati, tato yathāvuttalakkhaṇo rūpiyachaḍḍako sammannitabbo.
205在‘由贪欲等而行的’等句中，因贪欲而将那资具作为自己的，或抬高自己，名为行于贪欲。因嗔恚而贬低他人说‘他既不懂根本法，也不懂律’，名为行于嗔恚。因愚痴而陷入忘失正念的状态，名为行于愚痴。因畏惧接受金银者而不敢丢弃，名为行于畏惧。应知若不如此做，便不行于贪欲，不行于嗔恚，不行于愚痴，不行于畏惧。
Yona chandāgatintiādīsu lobhavasena taṃ vatthuṃ attano vā karonto attānaṃ vā ukkaṃsento chandāgatiṃ nāma gacchati . Dosavasena ‘‘nevāyaṃ mātikaṃ jānāti, na vinaya’’nti paraṃ apasādento dosāgatiṃ nāma gacchati. Mohavasena muṭṭhapamuṭṭhassatibhāvaṃ āpajjanto mohāgatiṃ nāma gacchati. Rūpiyapaṭiggāhakassa bhayena chaḍḍetuṃ avisahanto bhayāgatiṃ nāma gacchati. Evaṃ akaronto na chandāgatiṃ gacchati, na dosāgatiṃ gacchati, na mohāgatiṃ gacchati, na bhayāgatiṃ gacchatīti veditabbo.
585‘不作相’即不取相，不闭眼，应如对河流、悬崖、密林中的粪便一般，不关心、不注意所落之处而丢弃，这是其义。对于如此应被厌恶的金银，佛陀以方便开示了比丘的受用。然而对于接受金银者，以任何方便，由彼所生的资具受用都不许可。正如这对他不许可，同样，由虚假赞誉、污家恶行、诡诈等所生的资具，对他及对他人都绝不许可；即使是如法、公平所得，若不省察而受用，也不许可。
585.Animittaṃ katvāti nimittaṃ akatvā, akkhīni nimmīletvā nadiyā vā papāte vā vanagahane vā gūthaṃ viya anapekkhena patitokāsaṃ asamannāharantena pātetabbanti attho. Evaṃ jigucchitabbepi rūpiye bhagavā pariyāyena bhikkhūnaṃ paribhogaṃ ācikkhi. Rūpiyapaṭiggāhakassa pana kenaci pariyāyena tato uppannapaccayaparibhogo na vaṭṭati. Yathā cāyaṃ etassa na vaṭṭati, evaṃ asantasambhāvanāya vā kuladūsakakammena vā kuhanādīhi vā uppannapaccayā neva tassa na aññassa vaṭṭanti, dhammena samena uppannāpi appaccavekkhitvā paribhuñjituṃ na vaṭṭanti.
207有四种受用：盗受用、债受用、遗产受用、主受用。其中，即使坐在僧团中间受用，恶戒者的受用名为‘盗受用’。持戒者未省察的受用名为‘债受用’。因此，衣服应在每次受用时省察，钵食应在每一口时省察。若不能如此，则应在食前、食后、初夜、后夜省察。如果他在未省察时黎明升起，便处于债受用的状态。坐具也应在每次受用时省察。药物的受用，在接收时和受用时，具念是适当的；即便如此，若在接收时具念，而在受用时未具念，则有犯；若在接收时未具念，而在受用时具念，则无犯。
Cattāro hi paribhogā – theyyaparibhogo, iṇaparibhogo, dāyajjaparibhogo, sāmiparibhogoti. Tattha saṅghamajjhepi nisīditvā paribhuñjantassa dussīlassa paribhogo ‘‘theyyaparibhogo’’ nāma. Sīlavato appaccavekkhitaparibhogo ‘‘iṇaparibhogo’’ nāma. Tasmā cīvaraṃ paribhoge paribhoge paccavekkhitabbaṃ, piṇḍapāto ālope ālope. Tathā asakkontena purebhattapacchābhattapurimayāmapacchimayāmesu. Sacassa appaccavekkhatova aruṇo uggacchati, iṇaparibhogaṭṭhāne tiṭṭhati. Senāsanampi paribhoge paribhoge paccavekkhitabbaṃ, bhesajjassa paṭiggahaṇepi paribhogepi satipaccayatā vaṭṭati, evaṃ santepi paṭiggahaṇe satiṃ katvā paribhoge akarontasseva āpatti, paṭiggahaṇe pana satiṃ akatvā paribhoge karontassa anāpatti.
208有四种清净：说戒清净、防护清净、遍求清净、省察清净。其中，说戒清净指巴帝摩卡防护戒，它因通过说戒而清净，故称‘说戒清净’。防护清净指根防护戒，它因以‘我将不再如此做’的心决意防护而清净，故称‘防护清净’。遍求清净指活命遍净戒，它因舍弃邪命、以法、公平生起资具者的遍求清净，故称‘遍求清净’。省察清净指资具受用依止戒，它因以‘如理省察而受用衣服’等方式所说的省察而清净，故称‘省察清净’。因此说：‘若在接收时未具念，而在受用时具念，则无犯。’
Catubbidhā hi suddhi – desanāsuddhi, saṃvarasuddhi, pariyeṭṭhisuddhi, paccavekkhaṇasuddhīti. Tattha desanāsuddhi nāma pātimokkhasaṃvarasīlaṃ , tañhi desanāya sujjhanato ‘‘desanāsuddhī’’ti vuccati. Saṃvarasuddhi nāma indriyasaṃvarasīlaṃ, tañhi na puna evaṃ karissāmīti cittādhiṭṭhānasaṃvareneva sujjhanato ‘‘saṃvarasuddhī’’ti vuccati. Pariyeṭṭhisuddhi nāma ājīvapārisuddhisīlaṃ, tañhi anesanaṃ pahāya dhammena samena paccaye uppādentassa pariyesanāya suddhattā ‘‘pariyeṭṭhisuddhī’’ti vuccati. Paccavekkhaṇasuddhi nāma paccayaparibhogasannissitasīlaṃ, tañhi ‘‘paṭisaṅkhā yoniso cīvaraṃ paṭisevatī’’tiādinā (ma. ni. 1.23; a. ni. 6.58) nayena vuttena paccavekkhaṇena sujjhanato ‘‘paccavekkhaṇasuddhī’’ti vuccati. Tena vuttaṃ – ‘‘paṭiggahaṇe pana satiṃ akatvā paribhoge karontassa anāpattī’’ti.
209七位有学者的资具受用名为‘遗产受用’，因为他们是世尊的儿子，所以作为父亲所属资具的继承人而受用那些资具。然而，他们是受用世尊的资具，还是受用在家人所施的资具呢？即使在家人所施，由于是世尊所允许的，故成为世尊的所属物，因此应知他们是受用世尊的资具，《法遗产经》在此可为佐证。
Sattannaṃ sekkhānaṃ paccayaparibhogo dāyajjaparibhogo nāma, te hi bhagavato puttā, tasmā pitusantakānaṃ paccayānaṃ dāyādā hutvā te paccaye paribhuñjanti. Kiṃ pana te bhagavato paccaye paribhuñjanti, gihīnaṃ paccaye paribhuñjantīti? Gihīhi dinnāpi bhagavatā anuññātattā bhagavato santakā honti, tasmā te bhagavato paccaye paribhuñjantīti (ma. ni. 1.29) veditabbaṃ, dhammadāyādasuttañcettha sādhakaṃ.
210漏尽者的受用称为主人受用，因为他们已超越贪爱的奴役状态，成为主人而受用。在这些受用中，主人受用和继承受用对所有人都适用。债务受用不适用，盗贼受用则根本无从谈起。
Khīṇāsavānaṃ paribhogo sāmiparibhogo nāma, te hi taṇhāya dāsabyaṃ atītattā sāmino hutvā paribhuñjantīti. Imesu paribhogesu sāmiparibhogo ca dāyajjaparibhogo ca sabbesampi vaṭṭati. Iṇaparibhogo na vaṭṭati, theyyaparibhoge kathāyeva natthi.
211还有另外四种受用——有惭者的受用、无惭者的受用、如法的受用、不如法的受用。
Aparepi cattāro paribhogā – lajjiparibhogo, alajjiparibhogo, dhammiyaparibhogo, adhammiyaparibhogoti.
212其中，无惭者与有惭者一起受用是可行的，不应因此犯戒而令其作净。有惭者与无惭者一起受用，只要他还不知道对方是无惭者，就可行。因为从一开始并没有无惭者，所以当他知道对方是无惭的状态时，应当对他说：‘你们在身门和语门违犯，那是不恰当的，不要那样做。’如果他无视劝告而继续做，若与他一起受用，那有惭者也变成无惭者。若有人与成为自己负担的无惭者一起受用，他也应被阻止。如果他不停止，他也变成无惭者。如此，一个无惭者能令多人成为无惭者。然而，无惭者与无惭者一起受用时，并没有犯戒。有惭者与有惭者一起受用，如同两位刹帝利王子用金盘进食一般。
Tattha alajjino lajjinā saddhiṃ paribhogo vaṭṭati, āpattiyā na kāretabbo. Lajjino alajjinā saddhiṃ yāva na jānāti, tāva vaṭṭati. Ādito paṭṭhāya hi alajjī nāma natthi, tasmā yadāssa alajjībhāvaṃ jānāti tadā vattabbo ‘‘tumhe kāyadvāre ca vacīdvāre ca vītikkamaṃ karotha, taṃ appatirūpaṃ mā evamakatthā’’ti. Sace anādiyitvā karotiyeva, yadi tena saddhiṃ paribhogaṃ karoti, sopi alajjīyeva hoti. Yopi attano bhārabhūtena alajjinā saddhiṃ paribhogaṃ karoti, sopi nivāretabbo. Sace na oramati, ayampi alajjīyeva hoti. Evaṃ eko alajjī alajjīsatampi karoti. Alajjino pana alajjināva saddhiṃ paribhoge āpatti nāma natthi. Lajjino lajjinā saddhiṃ paribhogo dvinnaṃ khattiyakumārānaṃ suvaṇṇapātiyaṃ bhojanasadisoti.
213如法受用与不如法受用应依资具来理解。其中，若人无惭，所得食物也不如法，两者皆可厌弃。若人无惭，但食物如法，则应厌弃此人，不应接受其食物。然而在《大护持》中说：‘恶戒者从僧团得到指定施食等后，将其交给僧团，这些食物因按原样给予，故可行。’若人有惭，但食物不如法，则食物可厌弃，不应接受。若人有惭，食物也如法，则可行。
Dhammiyādhammiyaparibhogo paccayavasena veditabbo. Tattha sace puggalopi alajjī piṇḍapātopi adhammiyo, ubho jegucchā. Puggalo alajjī piṇḍapāto dhammiyo, puggalaṃ jigucchitvā piṇḍapāto na gahetabbo. Mahāpaccariyaṃ pana dussīlo saṅghato uddesabhattādīni labhitvā saṅghasseva deti, etāni yathādānameva gatattā vaṭṭantīti vuttaṃ. Puggalo lajjī piṇḍapāto adhammiyo, piṇḍapāto jeguccho na gahetabbo. Puggalo lajjī, piṇḍapātopi dhammiyo, vaṭṭati.
214还有两种摄受和两种受用——有惭者的摄受、无惭者的摄受；法受用、财受用。
Apare dve paggahā; dve ca paribhogā – lajjipaggaho, alajjipaggaho; dhammaparibhogo āmisaparibhogoti.
215其中，无惭者摄受有惭者是可行的，不应因此犯戒而令其作净。然而，若有惭者摄受无惭者，请他随喜、请他说法、在俗家中支持他，而对方也在其众中说‘我们的老师是如此这般’，应知此人令教法衰退、消失。
Tattha alajjino lajjiṃ paggahetuṃ vaṭṭati, na so āpattiyā kāretabbo. Sace pana lajjī alajjiṃ paggaṇhāti, anumodanāya ajjhesati, dhammakathāya ajjhesati, kulesu upatthambheti . Itaropi ‘‘amhākaṃ ācariyo īdiso ca īdiso cā’’ti tassa parisati vaṇṇaṃ bhāsati, ayaṃ sāsanaṃ osakkāpeti antaradhāpetīti veditabbo.
216在法受用与财受用中，凡财受用可行之处，法受用也可行。然而，若某部处于存亡边缘的经典将因某人的过世而失传，据说为了护持法而学习它是可行的。
Dhammaparibhoga-āmisaparibhogesu pana yattha āmisaparibhogo vaṭṭati, tattha dhammaparibhogopi vaṭṭati. Yo pana koṭiyaṃ ṭhito gantho tassa puggalassa accayena nassissati, taṃ dhammānuggahena uggaṇhituṃ vaṭṭatīti vuttaṃ.
217这里有个事例：据说在一次大怖畏时，只有一位比丘精通《大义释》。那时，四部尼柯耶的长老帝须大长老的亲教师、名为大三藏长老的大护长老对大护持长老说：‘贤友大护持，你到他那里去学《大义释》吧。’‘尊者，据说此人品行恶劣，我不学。’‘学吧，贤友，我会坐在你身边。’‘好的，尊者，有您坐在身边，我就学。’于是安排好后，他日夜不间断地学习，在最后一天，他看到床下有个女人，便说：‘尊者，我以前只是听说，若我早知如此，就不会在这种人那里学习法了。’然而，在他那里，许多大长老学习后，使《大义释》得以确立。
Tatridaṃ vatthu – mahābhaye kira ekasseva bhikkhuno mahāniddeso paguṇo ahosi. Atha catunikāyikatissattherassa upajjhāyo mahātipiṭakatthero nāma mahārakkhitattheraṃ āha – ‘‘āvuso mahārakkhita, etassa santike mahāniddesaṃ gaṇhāhī’’ti. ‘‘Pāpo kirāyaṃ, bhante, na gaṇhāmī’’ti. ‘‘Gaṇhāvuso, ahaṃ te santike nisīdissāmī’’ti. ‘‘Sādhu, bhante, tumhesu nisinnesu gaṇhissāmī’’ti paṭṭhapetvā rattindivaṃ nirantaraṃ pariyāpuṇanto osānadivase heṭṭhāmañce itthiṃ disvā ‘‘bhante, sutaṃyeva me pubbe, sacāhaṃ evaṃ jāneyyaṃ, na īdisassa santike dhammaṃ pariyāpuṇeyya’’nti āha. Tassa pana santike bahū mahātherā uggaṇhitvā mahāniddesaṃ patiṭṭhāpesuṃ.
586在‘对金银有金银想’这句中，应知一切生金与银都归入金银的范畴。
586.Rūpiye rūpiyasaññīti ettha sabbampi jātarūparajataṃ rūpiyasaṅgahameva gatanti veditabbaṃ.
219‘对金银有疑’是指以‘这是黄金呢，还是铜片呢’等方式生起疑惑。
Rūpiye vematikoti ‘‘suvaṇṇaṃ nu kho, kharapattaṃ nu kho’’tiādinā nayena saṃsayajāto.
220‘对金银作非金银想’是指在黄金等中作铜片等想。此外，有希求功德者如王后等，将金银放入饭食、硬食、香粉团等中布施；对游行乞食者，他们展示时连同绑着的钱币等一起布施布片。比丘们以食物想或布片想而接受，如此也应知是‘对金银作非金银想而接受金银’。然而，接受者应注意‘在此家中得到此物’。若有人因失念而给予，他恢复记忆后再来时，应对他说：‘看你的布片。’其余在此意义明显。
Rūpiye arūpiyasaññīti suvaṇṇādīsu kharapattādisaññī. Apica puññakāmā rājorodhādayo bhattakhajjakagandhapiṇḍādīsu pakkhipitvā hiraññasuvaṇṇaṃ denti, coḷabhikkhāya carantānaṃ dassante baddhakahāpaṇādīhiyeva saddhiṃ coḷakāni denti, bhikkhū bhattādisaññāya vā coḷakasaññāya vā paṭiggaṇhanti, evampi rūpiye arūpiyasaññī rūpiyaṃ gaṇhātīti veditabbo. Paṭiggaṇhantena pana ‘‘imasmiṃ gehe idaṃ laddha’’nti sallakkhetabbaṃ. Yena hi assatiyā dinnaṃ hoti, so satiṃ paṭilabhitvā puna āgacchati, athassa vattabbaṃ – ‘‘tava coḷakaṃ passāhī’’ti. Sesamettha uttānatthameva.
221在等起等方面，有六种等起：可能由身业通过接受而犯，也可能由非业因未作拒绝而犯。因为金银、异语、近坐这三条学处是同一范围的，非想解脱、非无心、制罪、身业与语业、三心、三受。
Samuṭṭhānādīsu chasamuṭṭhānaṃ, siyā kiriyaṃ gahaṇena āpajjanato, siyā akiriyaṃ paṭikkhepassa akaraṇato rūpiyaaññavādakaupassutisikkhāpadāni hi tīṇi ekaparicchedāni, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
260金银学处注释结束。
Rūpiyasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
261九、金银交易学处注释
9. Rūpiyasaṃvohārasikkhāpadavaṇṇanā
587587.‘那时’等是金银交易学处。其中，‘种种’是指以已作、未作等方式而有多种。‘金银交易’是指生金与银的交换。‘从事’是指因为接受已被禁止，他们看不到接受后交换的过患而做。
587.Tena samayenāti rūpiyasaṃvohārasikkhāpadaṃ. Tattha nānappakārakanti katākatādivasena anekavidhaṃ. Rūpiyasaṃvohāranti jātarūparajataparivattanaṃ. Samāpajjantīti paṭiggahaṇasseva paṭikkhitattā paṭiggahitaparivattane dosaṃ apassantā karonti.
589589.在‘头巾’等中，‘sīsaṃ upagacchatīti sīsūpagaṃ’意为‘到达头部的’，即头巾。但在典籍中写为‘sīsūpaka’，这是对任何一种头饰的称呼。此理适用于一切。在‘以已作对已作’等中，纯粹是金银交易。
589.Sīsūpagantiādīsu sīsaṃ upagacchatīti sīsūpagaṃ, potthakesu pana ‘‘sīsūpaka’’nti likhitaṃ, yassa kassaci sīsālaṅkārassetaṃ adhivacanaṃ. Esa nayo sabbattha. Katena katantiādīsu suddho rūpiyasaṃvohāroyeva.
224在“对货币有货币想”等句中，于前学处所述诸事中，若以应舍物换取应舍物，在取得本金时依前学处犯应舍罪波逸提；在后续辗转交换时，依此学处同样犯应舍罪波逸提。以应舍物换取恶作物或如法物，道理亦同。至于“对非货币有货币想而换取货币”等第二个三法，虽未明说，依其顺理，亦应知有“对货币有货币想而换取非货币”等另一三法。因为无论是用自己的非货币换取他人的货币，还是用自己的货币换取他人的非货币，两者都构成了货币交易，所以巴利圣典中仅就纯货币方面说了一个三法。
Rūpiye rūpiyasaññītiādimhi purimasikkhāpade vuttavatthūsu nissaggiyavatthunā nissaggiyavatthuṃ cetāpentassa mūlaggahaṇe purimasikkhāpadena nissaggiyaṃ pācittiyaṃ, aparāparaparivattane iminā nissaggiyapācittiyameva. Nissaggiyavatthunā dukkaṭavatthuṃ vā kappiyavatthuṃ vā cetāpentassapi eseva nayo. Yo hi ayaṃ arūpiye rūpiyasaññī rūpiyaṃ cetāpetītiādi dutiyo tiko vutto, tassānulomattā avuttopi ayamaparopi rūpiye rūpiyasaññī arūpiyaṃ cetāpetītiādi tiko veditabbo. Attano vā hi arūpiyena parassa rūpiyaṃ cetāpeyya attano vā rūpiyena parassa arūpiyaṃ, ubhayathāpi rūpiyasaṃvohāro katoyeva hoti, tasmā pāḷiyaṃ ekantena rūpiyapakkhe ekoyeva tiko vuttoti.
225然而，若以恶作物换取应舍物，在取得本金时依前学处犯恶作；在之后交换时，依此学处犯应舍罪波逸提，因为换取了重物。若以恶作物换取恶作物本身，或换取如法物，在取得本金时依前学处犯恶作；在之后交换时，依此学处亦仅犯恶作。何以故？因为是以非如法物换取的缘故。而在《暗部注释》中说“若完成买卖，则犯应舍罪波逸提”，此说为恶说。何以故？因为除了接受赠与之外，并无其他所谓的买卖，而买卖学处是就如法物与如法物的交换而说，且是在与同法者之外的情况下。此学处涉及以货币换取货币及非货币，以及以非货币换取货币。至于以恶作物换取恶作物，在此处及彼处的圣典中均未提及，而此处亦不应成为无罪。因此，正如接受恶作物时犯恶作，同样地，以恶作物换取或以此换取恶作物，犯恶作是合理的，此乃通达世尊意趣者所说。
Dukkaṭavatthunā pana nissaggiyavatthuṃ cetāpentassa mūlaggahaṇe purimasikkhāpadena dukkaṭaṃ, pacchā parivattane iminā nissaggiyaṃ pācittiyaṃ, garukassa cetāpitattā. Dukkaṭavatthunā dukkaṭavatthumeva, kappiyavatthuṃ vā cetāpentassa mūlaggahaṇe purimasikkhāpadena dukkaṭaṃ, pacchā parivattanepi iminā dukkaṭameva. Kasmā? Akappiyavatthunā cetāpitattā. Andhakaṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘sace kayavikkayaṃ samāpajjeyya, nissaggiyaṃ pācittiya’’nti bhāsitaṃ, taṃ dubbhāsitaṃ. Kasmā? Na hi dānaggahaṇato añño kayavikkayo nāma atthi, kayavikkayasikkhāpadañca kappiyavatthunā kappiyavatthuparivattanameva sandhāya vuttaṃ, tañca kho aññatra sahadhammikehi. Idaṃ sikkhāpadaṃ rūpiyena ca rūpiyārūpiyacetāpanaṃ arūpiyena ca rūpiyacetāpanaṃ. Dukkaṭavatthunā pana dukkaṭavatthuno cetāpanaṃ neva idha na tattha pāḷiyaṃ vuttaṃ, na cettha anāpatti bhavituṃ arahati. Tasmā yatheva dukkaṭavatthuno paṭiggahaṇe dukkaṭaṃ, tatheva tassa vā tena vā cetāpanepi dukkaṭaṃ yuttanti bhagavato adhippāyaññūhi vuttaṃ.
226然而，若以如法物换取应舍物，在取得本金时依前学处无罪；在之后交换时，依此学处犯应舍罪波逸提。正如所说：“对非货币有非货币想而换取货币，犯应舍罪波逸提。”因此，以如法物换取恶作物，在最初接受时同样无罪；在之后交换时，依此学处犯恶作。何以故？因为换取了非如法物的缘故。然而，若以如法物换取如法物，在与同法者之外的情况下，在取得本金时依前学处无罪；在之后交换时，依后面的买卖学处犯应舍罪波逸提。若免除买卖而接受者，依后学处亦无罪；若生利息者，犯恶作。
Kappiyavatthunā pana nissaggiyavatthuṃ cetāpentassa mūlaggahaṇe purimasikkhāpadena anāpatti, pacchā parivattane iminā nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Vuttañhetaṃ – ‘‘arūpiye arūpiyasaññī rūpiyaṃ cetāpeti nissaggiyaṃ pācittiya’’nti . Teneva kappiyavatthunā dukkaṭavatthuṃ cetāpentassa mūlapaṭiggahaṇe tatheva anāpatti, pacchā parivattane iminā dukkaṭaṃ. Kasmā? Akappiyassa cetāpitattā. Kappiyavatthunā pana kappiyavatthuṃ aññatra sahadhammikehi cetāpentassa mūlaggahaṇe purimasikkhāpadena anāpatti, pacchā parivattane upari kayavikkayasikkhāpadena nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Kayavikkayaṃ mocetvā gaṇhantassa uparisikkhāpadenapi anāpatti, vaḍḍhiṃ payojentassa dukkaṭaṃ.
227为显明此货币交易的严重性，应知此钵的四分法。若有人收取货币后，以此生起铁种，令其锻打，以此铁制作钵，此钵名为大不净，无法以任何方便令其成为如法。若将其毁坏后制作小碟，此亦不净。若制作刀，以此刀所削的齿木亦不净。若制作鱼钩，以此钩所杀的鱼亦不净。若烧热刀片以加热水或乳，此亦不净。
Imassa ca rūpiyasaṃvohārassa garukabhāvadīpakaṃ idaṃ pattacatukkaṃ veditabbaṃ. Yo hi rūpiyaṃ uggaṇhitvā tena ayabījaṃ samuṭṭhāpeti, taṃ koṭṭāpetvā tena lohena pattaṃ kāreti, ayaṃ patto mahāakappiyo nāma, na sakkā kenaci upāyena kappiyo kātuṃ. Sace hi taṃ vināsetvā thālakaṃ kāreti, tampi akappiyaṃ. Vāsiṃ kāreti, tāya chinnaṃ dantakaṭṭhampi akappiyaṃ. Baḷisaṃ kāroti, tena māritā macchāpi akappiyā. Vāsiphalaṃ tāpetvā udakaṃ vā khīraṃ vā uṇhāpeti, tampi akappiyameva.
228若有人收取货币后以此购买钵，此钵亦不净。《大筏》中说：“对于五位同法者亦不适用。”然而，可以令其成为如法。若将此钵于本金处归还本金原主，于钵处归还钵原主，则成为如法。给予如法物品后取用，则可受用。
Yo pana rūpiyaṃ uggaṇhitvā tena pattaṃ kiṇāti, ayampi patto akappiyo. ‘‘Pañcannampi sahadhammikānaṃ na kappatī’’ti mahāpaccariyaṃ vuttaṃ. Sakkā pana kappiyo kātuṃ, so hi mūle mūlasāmikānaṃ patte ca pattasāmikānaṃ dinne kappiyo hoti. Kappiyabhaṇḍaṃ datvā gahetvā paribhuñjituṃ vaṭṭati.
229若有人令收取货币后，与净人一同前往工匠家，见到钵后说“此钵我中意”。净人给予那货币并告知工匠，此钵虽以如法方式取得，却与第二种钵相似，因为接受了本金的缘故，故为不净。何以故？为何对其余人等不适用？因为本金未舍离的缘故。
Yopi rūpiyaṃ uggaṇhāpetvā kappiyakārakena saddhiṃ kammārakulaṃ gantvā pattaṃ disvā ‘‘ayaṃ mayhaṃ ruccatī’’ti vadati. Kappiyakārako ca taṃ rūpiyaṃ datvā kammāraṃ saññāpeti, ayampi patto kappiyavohārena gahitopi dutiyapattasadisoyeva, mūlassa sampaṭicchitattā akappiyo. Kasmā sesānaṃ na kappatīti? Mūlassa anissaṭṭhattā.
230然而，若有人未接受货币，与受遣净人一同前往工匠家，见到钵后，令其给予货币说“取这些迦哈波那，给与此钵”，如此取得之钵，对此比丘本身不适用，因为行为不端；但对其他人则适用，因为未接受本金的缘故。
Yo pana rūpiyaṃ asampaṭicchitvā ‘‘therassa pattaṃ kiṇitvā dehī’’ti pahitakappiyakārakena saddhiṃ kammārakulaṃ gantvā pattaṃ disvā ‘‘ime kahāpaṇe gahetvā imaṃ dehī’’ti kahāpaṇe dāpetvā gahito, ayaṃ patto etasseva bhikkhuno na vaṭṭati dubbicāritattā, aññesaṃ pana vaṭṭati, mūlassa asampaṭicchitattā.
231据说，大须摩长老的戒师名为阿那律长老。他将自己如此所得之钵盛满熟酥后，舍与僧团。三藏小那伽长老的共住弟子们亦有如是之钵。该长老亦令盛满熟酥后，舍与僧团。此为不净钵的四分法。
Mahāsumattherassa kira upajjhāyo anuruddhatthero nāma ahosi. So attano evarūpaṃ pattaṃ sappissa pūretvā saṅghassa nissajji. Tipiṭakacūḷanāgattherassapi saddhivihārikānaṃ evarūpo patto ahosi. Taṃ theropi sappissa pūrāpetvā saṅghassa nissajjāpesīti. Idaṃ akappiyapattacatukkaṃ.
232然而，若未接受货币，与受遣净人一同前往工匠家，见到钵后说“此钵我中意”或“我将取此”，净人给予那货币并告知工匠，此钵完全如法，堪为诸佛所受用。
Sace pana rūpiyaṃ asampaṭicchitvā ‘‘therassa pattaṃ kiṇitvā dehī’’ti pahitakappiyakārakena saddhiṃ kammārakulaṃ gantvā pattaṃ disvā ‘‘ayaṃ mayhaṃ ruccatī’’ti vā ‘‘imāhaṃ gahessāmī’’ti vā vadati, kappiyakārako ca taṃ rūpiyaṃ datvā kammāraṃ saññāpeti, ayaṃ patto sabbakappiyo buddhānampi paribhogārahoti.
591591. “对非货币有货币想”者，指对粗钵等有黄金等想。“犯恶作”者，若以此换取非货币，则犯恶作罪。于疑惑者，道理亦同。然而，对非货币想者，即使与五位同法者一起作买卖，说“取此物，给与此物”，亦无罪。其余文义明显。
591.Arūpiye rūpiyasaññīti kharapattādīsu suvaṇṇādisaññī. Āpatti dukkaṭassāti sace tena arūpiyaṃ cetāpeti dukkaṭāpatti hoti. Esa nayo vematike. Arūpiyasaññissa pana pañcahi sahadhammikehi saddhi ‘‘idaṃ gahetvā idaṃ dethā’’ti kayavikkayaṃ karontassāpi anāpatti. Sesaṃ uttānameva.
234六种生起、唯作、非想解脱、无心的、施设违犯、身业语业、三心、三受。
Chasamuṭṭhānaṃ, kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
275金银交易学处注释结束。
Rūpiyasaṃvohārasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
276十、买卖学处注释
10. Kayavikkayasikkhāpadavaṇṇanā
593593. “那时”等，是买卖学处。其中，“kati hi pi tyāyanti”即“kati te ayaṃ”，这里的“hi”字是填充词，“pi”字表示呵责，意思是“你这件劣质僧伽帝还能用几天？”或者，也有“katihampi tyāyanti”的读法。其中，“katihanti”即多少天、多少日，其余如前所说。“katihi pi myāyanti”也应以同样的方式理解。“gihīpi naṃ gihissā”中，“naṃ”是表示名称的不变词，意思是“在家者名为在家者”。
593.Tenasamayenāti kayavikkayasikkhāpadaṃ. Tattha kati hipi tyāyanti kati te ayaṃ, hikāro panettha padapūraṇo, pikāro garahāyaṃ, ayaṃ dubbalasaṅghāṭi tava kati divasāni bhavissatīti attho. Atha vā katihampi tyāyantipi pāṭho. Tattha katihanti kati ahāni, kati divasānīti vuttaṃ hoti. Sesaṃ vuttanayameva. Katihipi myāyanti idampi eteneva nayena veditabbaṃ. Gihīpi naṃ gihissāti ettha nanti nāmatthe nipāto, gihī nāma gihissāti vuttaṃ hoti.
594594. “种种”是指依衣服等适合作物而有多种。因此，在它的分别中，以衣服为始，以十缕线为终，只显示了适合作物。因为不适合作物的交换不归入买卖。“买卖”即买和卖。通过“以此换彼”等方式，取他人的适合作物者构成买，给与自己的适合作物者构成卖。
594.Nānappakārakanti cīvarādīnaṃ kappiyabhaṇḍānaṃ vasena anekavidhaṃ. Tenevassa padabhājane cīvaraṃ ādiṃ katvā dasikasuttapariyosānaṃ kappiyabhaṇḍameva dassitaṃ. Akappiyabhaṇḍaparivattanañhi kayavikkayasaṅgahaṃ na gacchati. Kayavikkayanti kayañceva vikkayañca. ‘‘Iminā imaṃ dehī’’tiādinā hi nayena parassa kappiyabhaṇḍaṃ gaṇhanto kayaṃ samāpajjati, attano kappiyabhaṇḍaṃ dento vikkayaṃ .
595595. “违犯”是指超越而行，即说违犯之语的意思。“当有买和卖时”是指当通过将他人之物置于自己手中而有买，以及通过将自己之物置于他人手中而有卖时。然而，根据“以此换彼”等语句，在文中首先显示了自己的物品。
595.Ajjhācaratīti abhibhavitvā carati, vītikkamavācaṃ bhāsatīti attho. Yato kayitañca hoti vikkayitañcāti yadā kayitañca hoti parabhaṇḍaṃ attano hatthagataṃ karontena, vikkītañca attano bhaṇḍaṃ parahatthagataṃ karontena. ‘‘Iminā ima’’ntiādivacanānurūpato pana pāṭhe paṭhamaṃ attano bhaṇḍaṃ dassitaṃ.
238“应舍弃”是指应这样舍弃通过买卖从他人手中取得的适合作物。因为这种买卖，除了五种同法者之外，与其余的在家人、出家人，乃至父母一起，都是不许可的。
Nissajjitabbanti evaṃ parassa hatthato kayavasena gahitakappiyabhaṇḍaṃ nissajjitabbaṃ. Ayañhi kayavikkayo ṭhapetvā pañca sahadhammike avasesehi gihipabbajitehi antamaso mātāpitūhipi saddhiṃ na vaṭṭati.
239此处有如是抉择：或以衣换衣，或以食换食，若就任何适合作物说“以此换彼”，则犯恶作。这样说了之后，即使将自己的物品给与母亲，也犯恶作。若被说“以此换彼”，或说“给我这个，我将给你这个”之后，即使从母亲那里取物品，也犯恶作。当自己的物品到达他人之手，他人的物品到达自己之手时，犯舍堕。然而，对母亲或父亲说“给我这个”时，不构成乞求。说“拿这个”时，不构成浪费信施。对非亲戚说“给我这个”时，构成乞求。说“拿这个”时，构成浪费信施。通过“以此换彼”而犯买卖者，犯舍堕。因此，交换适合作物时，即使与父母，也应避免买卖；与非亲戚交换时，应避免三种罪过而进行交换。
Tatrāyaṃ vinicchayo – vatthena vā vatthaṃ hotu bhattena vā bhattaṃ, yaṃ kiñci kappiyaṃ ‘‘iminā imaṃ dehī’’ti vadati, dukkaṭaṃ. Evaṃ vatvā mātuyāpi attano bhaṇḍaṃ deti, dukkaṭaṃ. ‘‘Iminā imaṃ dehī’’ti vutto vā ‘‘imaṃ dehi, imaṃ te dassāmī’’ti vatvā vā mātuyāpi bhaṇḍaṃ attanā gaṇhāti, dukkaṭaṃ. Attano bhaṇḍe parahatthaṃ parabhaṇḍe ca attano hatthaṃ sampatte nissaggiyaṃ. Mātaraṃ pana pitaraṃ vā ‘‘imaṃ dehī’’ti vadato viññatti na hoti. ‘‘Imaṃ gaṇhāhī’’ti vadato saddhādeyyavinipātanaṃ na hoti. Aññātakaṃ ‘‘imaṃ dehī’’ti vadato viññatti hoti. ‘‘Imaṃ gaṇhāhī’’ti vadato saddhādeyyavinipātanaṃ hoti. ‘‘Iminā imaṃ dehī’’ti kayavikkayaṃ āpajjato nissaggiyaṃ. Tasmā kappiyabhaṇḍaṃ parivattentena mātāpitūhipi saddhiṃ kayavikkayaṃ aññātakehi saddhiṃ tisso āpattiyo mocentena parivattetabbaṃ.
240此处有如是交换方法：比丘有路粮米，他在途中看见手持饭食的人，说：“我们有米，但我们不需要这些，我们需要饭食。”那人取了米而给与饭食，这是许可的。三种罪过都不生起，乃至连暗示的行为都没有。为什么？因为根本存在。而且，如前所说：“说‘这是我们有的，我们需要这个和这个’。”然而，若不这样做，而说“以此换彼”来进行交换，则如因事而犯。看见吃残食者，说“吃了这饭之后，拿染料或柴来”，按染料片数和柴数，犯舍堕。说“吃了这饭之后，做这个”而让牙匠等工匠制作种种资具，或让洗衣者洗衣，如因事而犯。让理发师剪发，让工人做新工程，如因事而犯。然而，若不说“吃了这饭后做这个”，而说“你吃这饭，你已吃，你将吃，请做这个”，则是许可的。在此，虽然在洗衣、剪发或清理土地等新工程中，并没有他人的物品到达自己之手而应舍弃的情况，但在《大注疏》中作了强调，因此不能否定它。所以，如同在舍堕物被使用或丢失时，应忏悔波逸提一样，在此也应忏悔。
Tatrāyaṃ parivattanavidhi – bhikkhussa pātheyyataṇḍulā honti, so antarāmagge bhattahatthaṃ purisaṃ disvā ‘‘amhākaṃ taṇḍulā atthi, na ca no imehi attho, bhattena pana attho’’ti vadati. Puriso taṇḍule gahetvā bhattaṃ deti, vaṭṭati. Tissopi āpattiyo na honti. Antamaso nimittakammamattampi na hoti. Kasmā? Mūlassa atthitāya. Parato ca vuttameva ‘‘idaṃ amhākaṃ atthi, amhākañca iminā ca iminā ca atthoti bhaṇatī’’ti. Yo pana evaṃ akatvā ‘‘iminā imaṃ dehī’’ti parivatteti; yathāvatthukameva . Vighāsādaṃ disvā ‘‘imaṃ odanaṃ bhuñjitvā, rajanaṃ vā dārūni vā āharā’’ti vadati, rajanachalligaṇanāya dārugaṇanāya ca nissaggiyāni honti. ‘‘Imaṃ odanaṃ bhuñjitvā idaṃ nāma karothā’’ti dantakārādīhi sippikehi dhamakaraṇādīsu taṃ taṃ parikkhāraṃ kāreti, rajakehi vā vatthaṃ dhovāpeti; yathāvatthukameva. Nhāpitena kese chindāpeti, kammakārehi navakammaṃ kāreti; yathāvatthukameva. Sace pana ‘‘idaṃ bhattaṃ bhuñjitvā idaṃ karothā’’ti na vadati ‘‘idaṃ bhattaṃ bhuñja bhuttosi bhuñjissasi, idaṃ nāma karohī’’ti vadati, vaṭṭati. Ettha ca kiñcāpi vatthadhovane vā kesacchedane vā bhūmisodhanādinavakamme vā parabhaṇḍaṃ attano hatthagataṃ nissajjitabbaṃ nāma natthi. Mahāaṭṭhakathāyaṃ pana daḷhaṃ katvā vuttattā na sakkā etaṃ paṭikkhipituṃ, tasmā yathā nissaggiyavatthumhi paribhutte vā naṭṭhe vā pācittiyaṃ deseti, evamidhāpi desetabbaṃ.
596596. 在“于买卖有买卖想”等之中，凡犯买卖者，无论他对该买卖是有买卖想、疑惑，还是无买卖想，都犯舍堕波逸提。在《小论》的两处，只是恶作，应如此理解其义。
596.Kayavikkaye kayavikkayasaññītiādimhi yo kayavikkayaṃ samāpajjati, so tasmiṃ kayavikkayasaññī vā bhavatu vematiko vā, na kayavikkayasaññī vā nissaggiyapācittiyameva. Cūḷattike dvīsu padesu dukkaṭamevāti evamattho daṭṭhabbo.
597问价：问“你的这个钵值多少钱？”当对方说“叫某某”时，如果他的如法物品价值高，便这样回答他：“居士，我的这件物品价值高，你把你的钵给别人吧。”听了这话，对方说“我再给你一个盘子”，这时可以接受；若说“这个我们有”，则落入已说明的情况。如果那个钵价值高，比丘的物品价值低，而钵主不知道其价值低，则不应取钵，应告知“我的物品价值低”。若明知价值高却欺骗而取，则须对所取物品估价后追究罪责。如果钵主说“没关系，尊者，剩下的将是我的功德”，则可以接受。
597.Agghaṃ pucchatīti ‘‘ayaṃ tava patto kiṃ agghatī’’ti pucchati. ‘‘Idaṃ nāmā’’ti vutte pana sace tassa kappiyabhaṇḍaṃ mahagghaṃ hoti, evañca naṃ paṭivadati ‘‘upāsaka, mama idaṃ vatthu mahagghaṃ, tava pattaṃ aññassa dehī’’ti. Taṃ sutvā itaro ‘‘aññaṃ thālakampi dassāmī’’ti vadati gaṇhituṃ vaṭṭati, ‘‘idaṃ amhākaṃ atthī’’ti vuttalakkhaṇe patati . Sace so patto mahaggho, bhikkhuno vatthu appagghaṃ, pattasāmiko cassa appagghabhāvaṃ na jānāti, patto na gahetabbo, ‘‘mama vatthu appaggha’’nti ācikkhitabbaṃ. Mahagghabhāvaṃ ñatvā vañcetvā gaṇhanto hi gahitabhaṇḍaṃ agghāpetvā kāretabbataṃ āpajjati. Sace pattasāmiko ‘‘hotu, bhante, sesaṃ mama puññaṃ bhavissatī’’ti deti, vaṭṭati.
243指示净人：除了从他手中取物品的那个人之外，另找他人，乃至他的儿子或兄弟，作为净人，指示说：“用这个取那个给我。”如果那人聪明，反复推让、争执后才取，比丘应保持沉默。如果那人不聪明，不知道如何取，商人欺骗他，则应说“不要取”。
Kappiyakārakassaācikkhatīti yassa hatthato bhaṇḍaṃ gaṇhāti, taṃ ṭhapetvā aññaṃ antamaso tassa puttabhātikampi kappiyakārakaṃ katvā ‘‘iminā imaṃ nāma gahetvā dehī’’ti ācikkhati. So ce cheko hoti, punappunaṃ apanetvā vivaditvā gaṇhāti, tuṇhībhūtena ṭhātabbaṃ. No ce cheko hoti, na jānāti gahetuṃ, vāṇijako taṃ vañceti, ‘‘mā gaṇhā’’ti vattabbo.
244“这是我们的”等句中，是说：“这已受持的油或酥油是我们有的，而我们还需要其他未受持的东西。”如果他取了那个而给另一个，首先不应量自己的油。为什么？因为量器中会有残留的油，后来量的人会污染未受持的油。其余内容显而易见。
Idaṃ amhākantiādimhi ‘‘idaṃ paṭiggahitaṃ telaṃ vā sappi vā amhākaṃ atthi, amhākañca aññena appaṭiggahitakena attho’’ti bhaṇati. Sace so taṃ gahetvā aññaṃ deti, paṭhamaṃ attano telaṃ na mināpetabbaṃ. Kasmā? Nāḷiyañhi avasiṭṭhatelaṃ hoti, taṃ pacchā minantassa appaṭiggahitakaṃ dūseyyāti. Sesaṃ uttānameva.
245六种起源：身业，非想解脱，非无心，制戒罪，身业语业，三心，三受。
Chasamuṭṭhānaṃ, kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
288买卖学处的解释已完结。
Kayavikkayasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
289第二 拘舍品 已完结。
Niṭṭhito kosiyavaggo dutiyo.
246第三 钵品
3. Pattavaggo
291一、钵学处的解释
1. Pattasikkhāpadavaṇṇanā
598598.“那时”是关于钵的学处。其中，“钵的买卖”指在村落、城镇等处游走，将做钵的买卖。“或陶器店”：所谓“陶器”是指器皿，以那些器皿为商品的人称为陶器商，他们的店铺称为陶器店，即陶匠商品商贩的店铺之意。
598.Tena samayenāti pattasikkhāpadaṃ. Tattha pattavāṇijjanti gāmanigamādīsu vicarantā pattavāṇijjaṃ vā karissanti. Āmattikāpaṇaṃ vāti amattāni vuccanti bhājanāni, tāni yesaṃ bhaṇḍaṃ te āmattikā, tesaṃ āmattikānaṃ āpaṇaṃ āmattikāpaṇaṃ, kulālabhaṇḍavāṇijakāpaṇanti attho.
602602.“钵的三种颜色”指钵的三种尺寸。“容纳半阿罗迦量的饭”指能容纳摩揭陀量制两升米所煮的饭。摩揭陀升，据《暗夜注疏》说，重十二巴达半。据《大注疏》说，锡兰岛上的通用升较大，泰米尔升较小，摩揭陀升大小适中，一升半摩揭陀升等于一锡兰升。“四分之一的嚼食”指相当于饭量四分之一的嚼食，此应以手捧绿豆汤为准。“与之相应的菜肴”指与该饭量相称的鱼、肉、蔬菜、水果、嫩芽等菜肴。
602.Tayopattassa vaṇṇāti tīṇi pattassa pamāṇāni. Aḍḍhāḷhakodanaṃ gaṇhātīti magadhanāḷiyā dvinnaṃ taṇḍulanāḷīnaṃ odanaṃ gaṇhāti. Magadhanāḷi nāma aḍḍhaterasapalā hotīti andhakaṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ. Sīhaḷadīpe pakatināḷi mahantā, damiḷanāḷi khuddakā, magadhanāḷi pamāṇayuttā, tāya magadhanāḷiyā diyaḍḍhanāḷi ekā sīhaḷanāḷi hotīti mahāaṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ. Catubhāgaṃ khādananti odanassa catutthabhāgappamāṇaṃ khādanaṃ, taṃ hatthahāriyassa muggasūpassa vasena veditabbaṃ. Tadupiyaṃ byañjananti tassa odanassa anurūpaṃ macchamaṃsasākaphalakaḷīrādibyañjanaṃ.
249这里作出判断：取两份未受损的旧米、精捣洁净的摩揭陀升米，用这些米煮成不夹生、不烂糊、不结块、颗粒分明、如茉莉花蕾堆般、沥干水分的饭，全部放入钵中，然后加入相当于该饭量四分之一、不过稠不过稀、手捧量、具足一切配料的绿豆汤。然后，加入与每一口饭相称、直至最后一口都足够的鱼、肉等菜肴。然而，酥油、油、酸粥等不计入数量，因为它们随饭而定，既不能减少也不能增加。如此放入的所有食物，如果齐钵口边缘的下线，用线或条切割时，线或条的下端刚好触及，这称为上等钵。如果超过那条线而堆成尖顶，这称为上等下钵。如果未达到那条线，在边缘之内，这称为上上等钵。
Tatrāyaṃ vinicchayo – anupahatapurāṇasālitaṇḍulānaṃ sukoṭṭitaparisuddhānaṃ dve magadhanāḷiyo gahetvā tehi taṇḍulehi anuttaṇḍulaṃ akilinnaṃ apiṇḍitaṃ suvisadaṃ kundamakuḷarāsisadisaṃ avassāvitodanaṃ pacitvā niravasesaṃ patte pakkhipitvā tassa odanassa catutthabhāgappamāṇo nātighano nātitanuko hatthahāriyo sabbasambhārasaṅkhato muggasūpo pakkhipitabbo. Tato ālopassa ālopassa anurūpaṃ yāvacarimālopappahonakaṃ macchamaṃsādibyañjanaṃ pakkhipitabbaṃ, sappitelatakkarasakañjikādīni pana gaṇanūpagāni na honti, tāni hi odanagatikāneva, neva hāpetuṃ na vaḍḍhetuṃ sakkonti. Evametaṃ sabbampi pakkhittaṃ sace pattassa mukhavaṭṭiyā heṭṭhimarājisamaṃ tiṭṭhati, suttena vā hīrena vā chindantassa suttassa vā hīrassa vā heṭṭhimantaṃ phusati, ayaṃ ukkaṭṭho nāma patto. Sace taṃ rājiṃ atikkamma thūpīkataṃ tiṭṭhati, ayaṃ ukkaṭṭhomako nāma patto. Sace taṃ rājiṃ na sampāpuṇāti, antogatameva hoti, ayaṃ ukkaṭṭhukkaṭṭho nāma patto.
250「一升饭量之钵」，谓以摩揭陀量制一升米所煮之饭的容量。「半升饭量之钵」，谓以摩揭陀量制半升米所煮之饭的容量。其余应依前述方法理解。然而此处有名称上的差别——若将一升饭等全部放入后，恰好与下方圆线齐平，此钵名为「中型钵」；若超过该圆线而堆起，此钵名为「中型偏小钵」；若未达该圆线而装于内部，此钵名为「中型偏大钵」。若将半升饭等全部放入后，恰好与下方圆线齐平，此钵名为「小型钵」；若超过该圆线而堆起，此钵名为「小型偏小钵」；若未达该圆线而装于内部，此钵名为「小型偏大钵」。如此共有九种钵。其中两种不符规格，即「大型偏大钵」与「小型偏小钵」。经文所云「超过大型者不符规格，小型者不符规格」，即针对此二者而说。「大型偏大钵」在此因比大型还要偏大，故说「超过大型者不符规格」；「小型偏小钵」因比小型还要偏小，故说「比小型还要小者不符规格」。因此，此二种钵只应作为器皿使用，不得行结界，不得行舍与他人。其余七种则应先行结界或舍与他人后方可使用；若不如此而超过十日，则犯尼萨耆亚巴吉帝亚——即此七种钵，超过最多十日之期限者，犯尼萨耆亚巴吉帝亚。
Nāḷikodananti magadhanāḷiyā ekāya taṇḍulanāḷiyā odanaṃ. Patthodananti magadhanāḷiyā upaḍḍhanāḷikodanaṃ. Sesaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ. Ayaṃ pana nāmamatte viseso – sace nāḷikodanādi sabbampi pakkhittaṃ vuttanayeneva heṭṭhimarājisamaṃ tiṭṭhati, ayaṃ majjhimo nāma patto. Sace taṃ rājiṃ atikkamma thūpīkataṃ tiṭṭhati, ayaṃ majjhimomako nāma patto. Sace taṃ rājiṃ na sampāpuṇāti antogatameva hoti, ayaṃ majjhimukkaṭṭho nāma patto. Sace patthodanādi sabbampi pakkhittaṃ heṭṭhimarājisamaṃ tiṭṭhati, ayaṃ omako nāma patto. Sace taṃ rājiṃ atikkamma thūpīkataṃ tiṭṭhati, ayaṃ omakomako nāma patto. Sace taṃ rājiṃ na pāpuṇāti antogatameva hoti, ayaṃ omakukkaṭṭho nāma pattoti evamete nava pattā. Tesu dve apattā ukkaṭṭhukkaṭṭho ca omakomako ca. ‘‘Tato ukkaṭṭho apatto omako apatto’’ti idañhi ete sandhāya vuttaṃ. Ukkaṭṭhukkaṭṭho hi ettha ukkaṭṭhato ukkaṭṭhattā ‘‘tato ukkaṭṭho apatto’’ti vutto. Omakomako ca omakato omakattā tato omako apattoti vutto. Tasmā ete bhājanaparibhogena paribhuñjitabbā, na adhiṭṭhānupagā, na vikappanupagā. Itare pana satta adhiṭṭhahitvā vā vikappetvā vā paribhuñjitabbā, evaṃ akatvā taṃ dasāhaṃ atikkāmayato nissaggiyaṃ pācittiyanti taṃ sattavidhampi pattaṃ dasāhaparamaṃ kālaṃ atikkāmayato nissaggiyaṃ pācittiyaṃ.
607607.「使用应舍弃之物而未舍弃」者：饮粥后洗钵时犯恶作，食硬食后、食饭后洗钵时犯恶作，如此于每一动作皆犯恶作。
607.Nissaggiyaṃ pattaṃ anissajjitvā paribhuñjatīti yāguṃ pivitvā dhote dukkaṭaṃ, khañjakaṃ khāditvā bhattaṃ bhuñjitvā dhote dukkaṭanti evaṃ payoge payoge dukkaṭaṃ.
608608.「无犯」者：于十日内行结界或行舍与。此处，即使是符合量度之钵，其可结界与可舍与之性质应如此理解——铁钵经五次烧制、陶钵经两次烧制方成可结界；两者皆须于应给与根本价之处给与完毕。若烧制缺少一次，或根本价缺少哪怕一迦迦尼迦未给与，则不可结界。若钵主说：「待你们有根本价时再给与，请结界后使用。」此钵亦不可结界，因烧制不足故不称为钵，因根本价全部或部分未给与故不成自有，仍属他人所有。因此，唯烧制与根本价皆圆满时，方为可结界。可结界者即可舍与，无论已到手或未到手，皆应结界或舍与。若制钵者得根本价后，自愿欲给与而说：「尊者，我为你们制钵，将于某日烧制后放置。」比丘若从彼所定之日起超过十日，犯尼萨耆亚巴吉帝亚。若制钵者说：「我为你们制钵、烧制后将遣使通知。」并如实而行，但彼所遣比丘未告知该比丘，另有他人见闻后说：「尊者，您的钵已完成。」此人之告知不足为凭。唯当彼所遣者亲自告知时，从其言听闻之日起，超过十日者犯尼萨耆亚巴吉帝亚。若制钵者说：「我为你们制钵、烧制后将托人送去。」并如实而行，但持钵前来的比丘将钵置于自己住处而未告知彼，另有他人说：「尊者，新送来的钵很好啊！」问：「贤友，钵在何处？」答：「托某某送去了。」此人之言亦不足为凭。唯当彼比丘交付钵时，从得钵之日起，超过十日者犯尼萨耆亚巴吉帝亚。因此，应于不超过十日内行结界或舍与。
608.Anāpatti antodasāhaṃ adhiṭṭheti vikappetīti ettha pana pamāṇayuttassapi adhiṭṭhānavikappanupagattaṃ evaṃ veditabbaṃ – ayopatto pañcahi pākehi mattikāpatto dvīhi pākehi pakko adhiṭṭhānupago, ubhopi yaṃ mūlaṃ dātabbaṃ, tasmiṃ dinneyeva. Sace ekopi pāko ūno hoti, kākaṇikamattampi vā mūlaṃ adinnaṃ, na adhiṭṭhānupago. Sacepi pattasāmiko vadati ‘‘yadā tumhākaṃ mūlaṃ bhavissati, tadā dassatha, adhiṭṭhahitvā paribhuñjathā’’ti neva adhiṭṭhānupago hoti, pākassa hi ūnattā pattasaṅkhaṃ na gacchati, mūlassa sakalassa vā ekadesassa vā adinnattā sakabhāvaṃ na upeti, aññasseva santako hoti, tasmā pāke ca mūle ca niṭṭhiteyeva adhiṭṭhānupago hoti. Yo adhiṭṭhānupago, sveva vikappanupago, so hatthaṃ āgatopi anāgatopi adhiṭṭhātabbo vikappetabbo vā. Yadi hi pattakārako mūlaṃ labhitvā sayaṃ vā dātukāmo hutvā ‘‘ahaṃ, bhante, tumhākaṃ pattaṃ katvā asukadivase nāma pacitvā ṭhapessāmī’’ti vadati, bhikkhu ca tena paricchinnadivasato dasāhaṃ atikkāmeti, nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Sace pana pattakārako ‘‘ahaṃ tumhākaṃ pattaṃ katvā pacitvā sāsanaṃ pesessāmī’’ti vatvā tatheva karoti, tena pesitabhikkhu pana tassa bhikkhuno na āroceti, añño disvā vā sutvā vā ‘‘tumhākaṃ, bhante, patto niṭṭhito’’ti āroceti, etassa ārocanaṃ napamāṇaṃ. Yadā pana tena pesitoyeva āroceti, tassa vacanaṃ sutadivasato paṭṭhāya dasāhaṃ atikkāmayato nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Sace pattakārako ‘‘ahaṃ tumhākaṃ pattaṃ katvā pacitvā kassaci hatthe pahiṇissāmī’’ti vatvā tatheva karoti, pattaṃ gahetvā āgatabhikkhu pana attano pariveṇe ṭhapetvā tassa na āroceti, añño koci bhaṇati ‘‘api, bhante, adhunā ābhato patto sundaro’’ti! ‘‘Kuhiṃ, āvuso, patto’’ti? ‘‘Itthannāmassa hatthe pesito’’ti. Etassapi vacanaṃ na pamāṇaṃ. Yadā pana so bhikkhu pattaṃ deti , laddhadivasato paṭṭhāya dasāhaṃ atikkāmayato nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Tasmā dasāhaṃ anatikkāmetvāva adhiṭṭhātabbo vikappetabbo vā.
253其中，钵有两种结界：以身结界，或以语结界。依此而行结界者，应先将旧钵舍出——或当面或背对，说「我舍此钵」或「我舍彼钵」，或给与他人，然后以手触新钵——无论置于何处，作意「我结界此钵」，以心作意，以身表动作而行身结界；或发语而行语结界。其中结界有两种方式：若在伸手可及处，应发语「我结界此钵」；若在室内、楼上或邻近住处，应确定放置之处，发语「我结界彼钵」。
Tattha dve pattassa adhiṭṭhānā – kāyena vā adhiṭṭhāti, vācāya vā adhiṭṭhāti. Tesaṃ vasena adhiṭṭhahantena ca ‘‘imaṃ pattaṃ paccuddharāmī’’ti vā ‘‘etaṃ pattaṃ paccuddharāmī’’ti vā evaṃ sammukhe vā parammukhe vā ṭhitaṃ purāṇapattaṃ paccuddharitvā aññassa vā datvā navaṃ pattaṃ yattha katthaci ṭhitaṃ hatthena parāmasitvā ‘‘imaṃ pattaṃ adhiṭṭhāmī’’ti cittena ābhogaṃ katvā kāyavikāraṃ karontena kāyena vā adhiṭṭhātabbo, vacībhedaṃ katvā vācāya vā adhiṭṭhātabbo. Tatra duvidhaṃ adhiṭṭhānaṃ – sace hatthapāse hoti ‘‘imaṃ pattaṃ adhiṭṭhāmī’’ti vācā bhinditabbā. Atha antogabbhe vā uparipāsāde vā sāmantavihāre vā hoti, ṭhapitaṭṭhānaṃ sallakkhetvā ‘‘etaṃ pattaṃ adhiṭṭhāmī’’ti vācā bhinditabbā.
254结界时，独自一人结界亦可，于他人面前结界亦可。于他人面前结界有此利益：若彼生疑「我是否已结界？」他人可提醒而断其疑。若有人得十钵，欲全部自用，则不应全部结界。应结界一钵，次日将其舍出，再结界另一钵。依此方法，乃至百年亦可持守。
Adhiṭṭhahantena pana ekakena adhiṭṭhātumpi vaṭṭati, aññassa santike adhiṭṭhātumpi vaṭṭati. Aññassa santike ayamānisaṃso – sacassa ‘‘adhiṭṭhito nu kho me, no’’ti vimati uppajjati, itaro sāretvā vimatiṃ chindissatīti. Sace koci dasa patte labhitvā sabbeva attanāva paribhuñjitukāmo hoti, na sabbe adhiṭṭhātabbā. Ekaṃ pattaṃ adhiṭṭhāya punadivase taṃ paccuddharitvā añño adhiṭṭhātabbo. Etenupāyena vassasatampi pariharituṃ sakkā.
255问：如此不放逸之比丘，可有结界舍离之事？答：有。若将此钵给与他人，或还俗，或舍戒，或命终，或变性别，或舍出，或钵破损，则结界舍离。如经所说——
Evaṃ appamattassa bhikkhuno siyā adhiṭṭhānavijahananti? Siyā. Sace hi ayaṃ pattaṃ aññassa vā deti, vibbhamati vā sikkhaṃ vā paccakkhāti, kālaṃ vā karoti, liṅgaṃ vāssa parivattati, paccuddharati vā, patte vā chiddaṃ hoti, adhiṭṭhānaṃ vijahati. Vuttampi cetaṃ –
256『因施、迷乱、舍断，以及因死亡而作；』
‘‘Dinnavibbhantapaccakkhā , kālaṃkiriyakatena ca;
257『因相收回，以及因破损，成为第七种。』
Liṅgapaccuddharā ceva, chiddena bhavati sattama’’nti.
258通过盗取、信任而取，也会失去。以多大的破损，决意便破坏？以能让一粒碎米既出又入的破损。因为这是七种谷物中最劣的碎米，当用铁粉或楔子将其修复后，应在十日内重新决意。以上是“于十日内决意、分配”中关于决意的判定。
Coraharaṇavissāsaggāhehipi vijahatiyeva. Kittakena chiddena adhiṭṭhānaṃ bhijjati? Yena kaṅgusitthaṃ nikkhamati ceva pavisati ca. Idañhi sattannaṃ dhaññānaṃ lāmakadhaññasitthaṃ, tasmiṃ ayacuṇṇena vā āṇiyā vā paṭipākatike kate dasāhabbhantare puna adhiṭṭhātabbo. Ayaṃ tāva ‘‘antodasāhaṃ adhiṭṭheti vikappetī’’ti ettha adhiṭṭhāne vinicchayo.
259关于分配，有两种分配——面前分配与背后分配。如何是面前分配？了知钵的单一与多个、存放与未存放的状态后，说“此钵”或“这些钵”，或“这个钵”或“那些钵”，然后应说“我为你分配”。这是一种面前分配。至此，可以存放，但不可使用、舍弃或决意。若说“我的所有物，你使用、舍弃或如法处理吧”，则称为收回，从此以后，使用等也是允许的。
Vikappane pana dve vikappanā – sammukhāvikappanā ca parammukhāvikappanā ca. Kathaṃ sammukhāvikappanā hoti? Pattānaṃ ekabahubhāvaṃ sannihitāsannihitabhāvañca ñatvā ‘‘imaṃ patta’’nti vā ‘‘ime patte’’ti vā ‘‘etaṃ patta’’nti vā ‘‘ete patte’’ti vā vatvā ‘‘tuyhaṃ vikappemī’’ti vattabbaṃ. Ayamekā sammukhāvikappanā. Ettāvatā nidhetuṃ vaṭṭati, paribhuñjituṃ vā vissajjetuṃ vā adhiṭṭhātuṃ vā na vaṭṭati. ‘‘Mayhaṃ santakaṃ paribhuñja vā vissajjehi vā yathāpaccayaṃ vā karohī’’ti evaṃ pana vutte paccuddhāro nāma hoti, tatopabhuti paribhogādayopi vaṭṭanti.
260另一种方法——同样了知钵的单一与多个、存放与未存放的状态后，就在那位比丘面前，说“此钵”或“这些钵”，或“这个钵”或“那些钵”，然后取五位同法者中自己中意的任何一位的名字，应说“我为提沙比丘分配”或“我为提沙比丘尼、式叉摩那、沙弥、提沙沙弥尼分配”，这是另一种面前分配。至此，可以存放，但在使用等方面，一种也不允许。若那位比丘说“提沙比丘的所有物……乃至……提沙沙弥尼的所有物，你使用、舍弃或如法处理吧”，则称为收回。从此以后，使用等也是允许的。
Aparo nayo – tatheva pattānaṃ ekabahubhāvaṃ sannihitāsannihitabhāvañca ñatvā tasseva bhikkhuno santike ‘‘imaṃ patta’’nti vā ‘‘ime patte’’ti vā ‘‘etaṃ patta’’nti vā ‘‘ete patte’’ti vā vatvā pañcasu sahadhammikesu aññatarassa attanā abhirucitassa yassa kassaci nāmaṃ gahetvā ‘‘tissassa bhikkhuno vikappemī’’ti vā ‘‘tissāya bhikkhuniyā sikkhamānāya sāmaṇerassa tissāya sāmaṇeriyā vikappemī’’ti vā vattabbaṃ, ayaṃ aparāpi sammukhāvikappanā. Ettāvatā nidhetuṃ vaṭṭati, paribhogādīsu pana ekampi na vaṭṭati. Tena pana bhikkhunā ‘‘tissassa bhikkhuno santakaṃ…pe… tissāya sāmaṇeriyā santakaṃ paribhuñja vā vissajjehi vā yathāpaccayaṃ vā karohī’’ti vutte paccuddhāro nāma hoti. Tatopabhuti paribhogādayopi vaṭṭanti.
261如何是背后分配？同样了知钵的单一与多个、存放与未存放的状态后，说“此钵”或“这些钵”，或“这个钵”或“那些钵”，然后应说“我为分配给你而给”。他应被问：“谁是你的朋友或相识？”然后，另一方应如前法说“提沙比丘……乃至……提沙沙弥尼”。那位比丘再应说“我给提沙比丘”或……乃至……“我给提沙沙弥尼”，这是背后分配。至此，可以存放，但在使用等方面，一种也不允许。若那位比丘如第二种面前分配中所说的方法，说“某某的所有物，你使用、舍弃或如法处理吧”，则称为收回。从此以后，使用等也是允许的。
Kathaṃ parammukhāvikappanā hoti? Pattānaṃ tatheva ekabahubhāvaṃ sannihitāsannihitabhāvañca ñatvā ‘‘imaṃ patta’’nti vā ‘‘ime patte’’ti vā ‘‘etaṃ patta’’nti vā ‘‘ete patte’’ti vā vatvā ‘‘tuyhaṃ vikappanatthāya dammī’’ti vattabbaṃ. Tena vattabbo – ‘‘ko te mitto vā sandiṭṭho vā’’ti? Tato itarena purimanayeneva ‘‘tisso bhikkhūti vā…pe… tissā sāmaṇerī’’ti vā vattabbaṃ. Puna tena bhikkhunā ‘‘ahaṃ tissassa bhikkhuno dammī’’ti vā…pe… ‘‘tissāya sāmaṇeriyā dammī’’ti vā vattabbaṃ, ayaṃ parammukhāvikappanā. Ettāvattā nidhetuṃ vaṭṭati, paribhogādīsu pana ekampi na vaṭṭati. Tena pana bhikkhunā dutiyasammukhāvikappanāyaṃ vuttanayeneva ‘‘itthannāmassa santakaṃ paribhuñja vā vissajjehi vā yathāpaccayaṃ vā karohī’’ti vutte paccuddhāro nāma hoti. Tatopabhuti paribhogādayopi vaṭṭanti.
262这两种分配的差别，以及其余所有语序，应依第一迦絺那学处解释中所说的方法，连同起源等来了知。
Imāsaṃ pana dvinnaṃ vikappanānaṃ nānākaraṇaṃ, avaseso ca vacanakkamo sabbo paṭhamakathinasikkhāpadavaṇṇanāyaṃ vuttanayeneva veditabbo saddhiṃ samuṭṭhānādīhīti.
308钵学处的解释已完结。
Pattasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
309二、不足五缀学处的解释
2. Ūnapañcabandhanasikkhāpadavaṇṇanā
609609. 那时，即不足五缀学处。其中，“不能维持”是指：据说，如果他不是圣弟子，可能会变成其他状态，如此被他们逼迫，但由于是须陀洹，仅仅身体不能维持，因此说：“自己也不能维持，他的子女妻子也受苦。”
609.Tena samayenāti ūnapañcabandhanasikkhāpadaṃ. Tattha na yāpetīti so kira yadi ariyasāvako nābhavissā, aññathattampi agamissā, evaṃ tehi ubbāḷho, sotāpannattā pana kevalaṃ sarīreneva na yāpeti, tena vuttaṃ – ‘‘attanāpi na yāpeti, puttadārāpissa kilamantī’’ti.
612-3612-3. “以不足五缀”中：不足五缀，即其五缀不足，意为不具足五缀，因此称为“以不足五缀”。这是对如此状态者的具格描述。其中，因为无缀者也不具足五缀，完全不存在，所以在分别句中说了“无缀者”等。又因为说“以不足五缀”，若某比丘的钵是五缀者，那钵就不适用，因此可以乞求另一个。而所谓“缀”，因为有缀处时存在，无时不存在，所以为了显示其相，说了“无缀处者”等。
612-3.Ūnapañcabandhanenāti ettha ūnāni pañca bandhanāni assāti ūnapañcabandhano, nāssa pañca bandhanāni pūrentīti attho, tena ūnapañcabandhanena. Itthambhūtassa lakkhaṇe karaṇavacanaṃ. Tattha yasmā abandhanassāpi pañca bandhanāni na pūrenti, sabbaso natthitāya, tasmā padabhājane ‘‘abandhano vā’’tiādi vuttaṃ . ‘‘Ūnapañcabandhanenā’’ti ca vuttattā yassa pañcabandhano patto hoti, tassa so apatto, tasmā aññaṃ viññāpetuṃ vaṭṭati. Bandhanañca nāmetaṃ yasmā bandhanokāse sati hoti, asati na hoti, tasmā tassa lakkhaṇaṃ dassetuṃ ‘‘abandhanokāso nāmā’’tiādi vuttaṃ.
265“无二指裂纹”是指：从口边向下，连一条二指量的裂纹也没有。“若有二指裂纹”是指：若有那样的一条裂纹，应在该裂纹的下端，用钵钻钻孔后烧制，然后用线绳、麻绳等或铅线绑缚，为了不粘着食物，应用铅片或某种绑缚的石片覆盖。该钵应决意后使用，或钻细孔后绑缚。但不可用纯蜜蜡、虫胶、树脂等绑缚。烧煮糖蜜后，用石粉绑缚是可以的。在口边附近，用钵钻钻孔时，因钵壁厚会破裂，所以应在下方钻孔。若有两条裂纹，或一条四指长的裂纹，应给两个绑缚。若有三条，或一条六指长的，应给三个。若有四条，或一条八指长的，应给四个。若有五条，或一条十指长的，无论已绑缚或未绑缚，都不成钵，应乞求另一个。以上是陶钵的判定。
Dvaṅgulā rāji na hotīti mukhavaṭṭito heṭṭhā dvaṅgulappamāṇā ekāpi rāji na hoti. Yassa dvaṅgulā rāji hotīti yassa pana tādisā ekā rāji hoti, so tassā rājiyā heṭṭhimapariyante pattavedhakena vijjhitvā pacitvā suttarajjuka-makacirajjukādīhi vā tipusuttakena vā bandhitabbo, taṃ bandhanaṃ āmisassa alagganatthaṃ tipupaṭṭakena vā kenaci baddhasilesena vā paṭicchādetabbaṃ. So ca patto adhiṭṭhahitvā paribhuñjitabbo, sukhumaṃ vā chiddaṃ katvā bandhitabbo. Suddhehi pana madhusitthakalākhāsajjulasādīhi bandhituṃ na vaṭṭati. Phāṇitaṃ jhāpetvā pāsāṇacuṇṇena bandhituṃ vaṭṭati. Mukhavaṭṭisamīpe pana pattavedhakena vijjhiyamāno kapālassa bahalattā bhijjati, tasmā heṭṭhā vijjhitabbo. Yassa pana dve rājiyo ekāyeva vā caturaṅgulā, tassa dve bandhanāni dātabbāni. Yassa tisso ekāyeva vā chaḷaṅgulā, tassa tīṇi. Yassa catasso ekāyeva vā aṭṭhaṅgulā, tassa cattāri. Yassa pañca ekāyeva vā dasaṅgulā, so baddhopi abaddhopi apattoyeva, añño viññāpetabbo. Esa tāva mattikāpatte vinicchayo.
266然而，对于铁钵，即使有五个或更多的破洞，如果这些破洞用铁粉、楔子或铁片修补后变得平滑，那这个钵仍然可以使用，不应向他人乞求另一个钵。但如果有一个大洞，即使以铁片修补也不平滑，食物会粘在钵上，则不如法，这个钵就不能用了，应向他人乞求另一个钵。
Ayopatte pana sacepi pañca vā atirekāni vā chiddāni honti, tāni ce ayacuṇṇena vā āṇiyā vā lohamaṇḍalakena vā baddhāni maṭṭhāni honti, sveva patto paribhuñjitabbo, na añño viññāpetabbo. Atha pana ekampi chiddaṃ mahantaṃ hoti, lohamaṇḍalakena baddhampi maṭṭhaṃ na hoti, patte āmisaṃ laggati, akappiyo hoti, ayaṃ apatto. Añño viññāpetabbo.
615“应告知长老”是指，展示钵的功德后，应说：“尊者，这个钵尺寸合适、美观，与长老相配，请您接受它。”如果他不接受，出于悲悯而不接受者，犯恶作。如果因为知足而想“我要其他钵做什么”而不接受，则无犯。“钵的边缘”是指，如此翻转后，处于边缘的钵。
615.Thero vattabboti patte ānisaṃsaṃ dassetvā ‘‘ayaṃ, bhante, patto pamāṇayutto sundaro therānurūpo, taṃ gaṇhathā’’ti vattabbo. Yo na gaṇheyyāti anukampāya na gaṇhantassa dukkaṭaṃ. Yo pana santuṭṭhiyā ‘‘kiṃ me aññena pattenā’’ti na gaṇhāti, tassa anāpatti. Pattapariyantoti evaṃ parivattetvā pariyante ṭhitapatto.
268不应放在不适当的地方，如床、椅、伞、牙签架等不适当之处，不应放置。应放在之前放置好钵的同一地方。因为钵的放置处，在《犍度》中已依“诸比丘，我允许托架”等方法说过。
Na adeseti mañcapīṭhachattanāgadantakādike adese, na nikkhipitabbo. Yattha purimaṃ sundaraṃ pattaṃ ṭhapeti, tattheva ṭhapetabbo. Pattassa hi nikkhipanadeso ‘‘anujānāmi, bhikkhave, ādhāraka’’ntiādinā nayena khandhake vuttoyeva.
269“不以非使用方式”是指，不应以煮粥、煮染料、煮饭等非使用方式来使用。然而，在旅途中生病时，如果没有其他容器，可以用泥涂抹后煮粥或烧水，这是允许的。
Naabhogenāti yāgurandhanarajanapacanādinā aparibhogena na paribhuñjitabbo. Antarāmagge pana byādhimhi uppanne aññasmiṃ bhājane asati mattikāya limpetvā yāguṃ vā pacituṃ udakaṃ vā tāpetuṃ vaṭṭati.
270“不应舍弃”是指，不应给与他人。然而，如果共住弟子或近事弟子将另一个好钵放在一边，取用这个钵说“这个适合我，这个是长老的”，这是允许的。或者他人取走那个钵，把自己的钵给他，也是允许的。没有义务说“把我的钵拿来”。
Na vissajjetabboti aññassa na dātabbo. Sace pana saddhivihāriko vā antevāsiko vā aññaṃ varapattaṃ ṭhapetvā ‘‘ayaṃ mayhaṃ sāruppo, ayaṃ therassā’’ti gaṇhāti, vaṭṭati. Añño vā taṃ gahetvā attano pattaṃ deti, vaṭṭati. ‘‘Mayhameva pattaṃ āharā’’ti vattabbakiccaṃ natthi.
617“已邀请处”在此，依僧团而邀请之处，仅以五缀法即可。依个人而邀请之处，即使不足五缀也可，这是《库伦迪》中所说。其余在此意义明显。
617.Pavāritānanti ettha saṅghavasena pavāritaṭṭhāne pañcabandhaneneva vaṭṭati. Puggalavasena pavāritaṭṭhāne ūnapañcabandhanenāpi vaṭṭatīti kurundiyaṃ vuttaṃ. Sesamettha uttānatthameva.
272六种起源、作为、非想解脱、非心、制戒罪、身业语业、三心、三受。
Chasamuṭṭhānaṃ , kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
320不足五缀学处的解释已完结。
Ūnapañcabandhanasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
321三、药品学处解释
3. Bhesajjasikkhāpadavaṇṇanā
618那时，即药学处。其含义是，国王看到比丘们为长老的住处清理山洞，便想布施园丁，问道：“尊者，有什么需要吗？”
618.Tena samayenāti bhesajjasikkhāpadaṃ. Tattha attho, bhanteti rājā bhikkhū uyyuttappayutte therassa leṇatthāya pabbhāraṃ sodhente disvā ārāmikaṃ dātukāmo pucchi.
619-21“个别”指单独一个。“花环屋”指在已做花环、佩戴花环之处，意为以花环装饰。“草垫”指草编的垫子。“放置”指安放。她成为金环，仅因长老的决意，女孩头上的草垫即刻成为金莲花环。长老决意：“愿这草垫成为金环。”第二次……他前往，即在第二天前往。
619-21.Pāṭiyekkoti visuṃ eko. Mālākiteti katamāle mālādhare, kusumamālāpaṭimaṇḍiteti attho. Tiṇaṇḍupakanti tiṇacumbaṭakaṃ. Paṭimuñcīti ṭhapesi. Sā ahosi suvaṇṇamālāti dārikāya sīse ṭhapitamattāyeva therassa adhiṭṭhānavasena suvaṇṇapadumamālā ahosi. Tañhi tiṇaṇḍupakaṃ sīse ṭhapitamattameva ‘‘suvaṇṇamālā hotū’’ti thero adhiṭṭhāsi. Dutiyampi kho…pe…. Tenupasaṅkamīti dutiyadivaseyeva upasaṅkami.
275“决意为金”指决意“愿成为金的”。“五种药”指熟酥等。“多求者”指因资具多求而行者。“在瓮和罐中”，此处“瓮”指大口缸。“流下散落”指向下及两侧流下。“挖地钻穴”指因熟酥等的气味而挖地者所挖，挖墙及在上方走动者所散落。“内库”指内部设置的仓库。
Suvaṇṇantiadhimuccīti ‘‘sovaṇṇamayo hotū’’ti adhiṭṭhāsi. Pañcannaṃ bhesajjānanti sappiādīnaṃ. Bāhulikāti paccayabāhulikatāya paṭipannā. Kolambepi ghaṭepītiettha kolambā nāma mahāmukhacāṭiyo vuccanti. Olīnavilīnānīti heṭṭhā ca ubhatopassesu ca gaḷitāni. Okiṇṇavikiṇṇāti sappiādīnaṃ gandhena bhūmiṃ khanantehi okiṇṇā, bhittiyo khanantehi upari sañcarantehi ca vikiṇṇā. Antokoṭṭhāgārikāti abbhantare saṃvihitakoṭṭhāgārā.
622“应受持”指应被受持、应被使用。“药”指无论是否执行药的功能，如此获得名称者。以“牛熟酥”等显示世间常见的，以“其肉允许者”来包含其他如鹿、罗希塔鱼、兔等的熟酥。凡有乳者，必有熟酥，无论易得或难得，为不迷惑而说。新酥亦然。
622.Paṭisāyanīyānīti paṭisāyitabbāni, paribhuñjitabbānīti attho. Bhesajjānīti bhesajjakiccaṃ karontu vā mā vā, evaṃ laddhavohārāni. ‘‘Gosappī’’tiādīhi loke pākaṭaṃ dassetvā ‘‘yesaṃ maṃsaṃ kappatī’’ti iminā aññesampi migarohitasasādīnaṃ sappiṃ saṅgahetvā dassesi. Yesañhi khīraṃ atthi, sappipi tesaṃ atthiyeva, taṃ pana sulabhaṃ vā hotu dullabhaṃ vā, asammohatthaṃ vuttaṃ. Evaṃ navanītampi.
277“应作七日蓄藏而使用”指蓄藏后存放而使用。如何呢？在律藏中提到的熟酥等中，先说熟酥：若在食前接受，当天食前可带食味或无食味使用；从食后起，七日间可无食味使用。若超过七日，若放在一个容器中，则一个应舍；若在多个容器中，依物计数应舍。食后接受者，七日间仅可无食味使用。无论食前或食后，若作夺取想而存放，不得食用；可用于涂身等。超过七日亦无犯，因已不可食用。因为说“应受持”。若未受具戒者以食前接受的新酥制成熟酥给予，食前可带食味使用。若自己制作，七日间仅可无食味使用。若以食后接受的新酥，无论谁制成的熟酥，七日间仅可无食味使用。以夺取想制成者，应依前说纯净熟酥之理了知判定。
Sannidhikārakaṃ paribhuñjitabbānīti sannidhiṃ katvā nidahitvā paribhuñjitabbāni. Kathaṃ? Pāḷiyā āgatasappiādīsu sappi tāva purebhattaṃ paṭiggahitaṃ tadahupurebhattaṃ sāmisampi nirāmisampi paribhuñjituṃ vaṭṭati, pacchābhattato paṭṭhāya sattāhaṃ nirāmisaṃ paribhuñjitabbaṃ. Sattāhātikkame sace ekabhājane ṭhapitaṃ, ekaṃ nissaggiyaṃ. Sace bahūsu vatthugaṇanāya nissaggiyāni, pacchābhattaṃ paṭiggahitaṃ sattāhaṃ nirāmisameva vaṭṭati. Purebhattaṃ vā pacchābhattaṃ vā uggahitakaṃ katvā nikkhittaṃ ajjhoharituṃ na vaṭṭati; abbhañjanādīsu upanetabbaṃ. Sattāhātikkamepi anāpatti, anajjhoharaṇīyataṃ āpannattā. ‘‘Paṭisāyanīyānī’’ti hi vuttaṃ. Sace anupasampanno purebhattaṃ paṭiggahitanavanītena sappiṃ katvā deti, purebhattaṃ sāmisaṃ vaṭṭati. Sace sayaṃ karoti, sattāhampi nirāmisameva vaṭṭati. Pacchābhattaṃ paṭiggahitanavanītena pana yena kenaci katasappi sattāhampi nirāmisameva vaṭṭati. Uggahitakena kate pubbe vuttasuddhasappinayeneva vinicchayo veditabbo.
278在食前接受之乳或酪所制成的酥，若由未受具足戒者制作，即使杂有荤食，在当日食前亦可使用。若为自己制作，则仅限无荤食者方可使用。因为加热新鲜酥油时，并不构成自己烹煮；但若以自己烹煮的方式处理，则与荤食一同使用便不许可。从食后开始，便完全不可使用。即使超过七日，亦无犯戒，因为是有前物的接受，经中说“接受这些之后”。然而，以食后接受之物所制成的，可用于涂头等外用。以食前受持物所制成的，以及以两者所制成的，超过七日皆无犯戒。此理同样适用于不净肉之酥。但有一差别：凡在巴利圣典中提到的酥，若涉及舍堕，此处则为恶作。在《暗部注释》中，虽以似是而非的理由禁止了人肉酥与新鲜酥油，但此禁止不当，因为一切注释书中皆已开许。后文亦将对其作出判定。
Purebhattaṃ paṭiggahitakhīrena vā dadhinā vā katasappi anupasampannena kataṃ sāmisampi tadahupurebhattaṃ vaṭṭati. Sayaṃkataṃ nirāmisameva vaṭṭati . Navanītaṃ tāpentassa hi sāmaṃpāko na hoti, sāmaṃpakkena pana tena saddhiṃ āmisaṃ na vaṭṭati. Pacchābhattato paṭṭhāya ca na vaṭṭatiyeva. Sattāhātikkamepi anāpatti, savatthukassa paṭiggahitattā, ‘‘tāni paṭiggahetvā’’ti hi vuttaṃ. Pacchābhattaṃ paṭiggahitehi kataṃ pana abbhañjanādīsu upanetabbaṃ. Purebhattampi ca uggahitakehi kataṃ ubhayesampi sattāhātikkame anāpatti. Eseva nayo akappiyamaṃsasappimhi. Ayaṃ pana viseso – yattha pāḷiyaṃ āgatasappinā nissaggiyaṃ, tattha iminā dukkaṭaṃ. Andhakaṭṭhakathāyaṃ kāraṇapatirūpakaṃ vatvā manussasappi ca navanītañca paṭikkhittaṃ, taṃ duppaṭikkhittaṃ, sabbaaṭṭhakathāsu anuññātattā. Parato cassa vinicchayopi āgacchissati.
279巴利圣典中所提到的新鲜酥油，若在食前接受，在当日食前即使杂有荤食亦可使用；从食后开始，则仅限无荤食者方可使用。超过七日，若置于不同容器中，按容器数目计，即使置于同一容器中而未混合，若以团块方式放置，按团块数目计，皆为舍堕。食后所接受者，应如酥油之理一般了知。然而，此处酪团中亦有酪浆滴，因此半大长老们说：‘将其洗净即可使用。’但大尸婆长老说：‘从世尊开许之时起，比丘们仅食用从酪浆中取出的部分而已。’因此，享用新鲜酥油者，应洗净并除去酪、酪浆、苍蝇、蚂蚁等之后再食用。若欲煮成酥油而食用，即使未洗亦可煮。其中属于酪或酪浆的部分将会消失，仅此便不名为‘有前物的接受’，此乃此处之意趣。然而，由于与荤食一同烹煮，对此亦生疑惑，故为疑惑者。如今，对于受持后放置的新鲜酥油、食前接受乳酪后制成的新鲜酥油、食后接受那些后制成的新鲜酥油、以受持物制成的新鲜酥油，以及不净肉之新鲜酥油，一切犯与不犯、可用与不可用的理趣，皆应如酥油中所说之次第而取解。
Pāḷiyaṃ āgataṃ navanītampi purebhattaṃ paṭiggahitaṃ tadahupurebhattaṃ sāmisampi vaṭṭati, pacchābhattato paṭṭhāya nirāmisameva. Sattāhātikkame nānābhājanesu ṭhapite bhājanagaṇanāya ekabhājanepi amissetvā piṇḍapiṇḍavasena ṭhapite piṇḍagaṇanāya nissaggiyāni. Pacchābhattaṃ paṭiggahitaṃ sappinayeneva veditabbaṃ. Ettha pana dadhiguḷikāyopi takkabindūnipi honti, tasmā taṃ dhotaṃ vaṭṭatīti upaḍḍhattherā āhaṃsu. Mahāsīvatthero pana ‘‘bhagavatā anuññātakālato paṭṭhāya takkato uddhaṭamattameva khādiṃsū’’ti āha. Tasmā navanītaṃ paribhuñjantena dhovitvā dadhitakkamakkhikākipillikādīni apanetvā paribhuñjitabbaṃ. Pacitvā sappiṃ katvā paribhuñjitukāmena adhotampi pacituṃ vaṭṭati. Yaṃ tattha dadhigataṃ vā takkagataṃ vā taṃ khayaṃ gamissati, ettāvatā hi savatthukapaṭiggahitaṃ nāma na hotīti ayamettha adhippāyo. Āmisena saddhiṃ pakkattā pana tasmimpi kukkuccāyanti kukkuccakā. Idāni uggahetvā ṭhapitanavanīte ca purebhattaṃ khīradadhīni paṭiggahetvā katanavanīte ca pacchābhattaṃ tāni paṭiggahetvā katanavanīte ca uggahitehi katanavavīte ca akappiyamaṃsanavanīte ca sabbo āpattānāpattiparibhogāparibhoganayo sappimhi vuttakkameneva gahetabbo.
280然而，进入乞油之处的比丘们，在那里被施与酥油、新鲜酥油、已煮之油及未煮之油，其中亦有酪浆滴、酪滴、饭粒、碎米、苍蝇等。以日晒法处理后，过滤而取者，成为七日药；与接受后放置的药物一同煮后，亦可作鼻药使用。若在雨季时，有惭耻心的沙弥为使其中落入的碎米等不被煮熟，而将杂荤食之煮物放于火上融化、过滤、再煮后施与，依前述之理，七日间亦可使用。
Telabhikkhāya paviṭṭhānaṃ pana bhikkhūnaṃ tattheva sappimpi navanītampi pakkatelampi apakkatelampi ākiranti, tattha takkadadhibindūnipi bhattasitthānipi taṇḍulakaṇāpi makkhikādayopi honti. Ādiccapākaṃ katvā parissāvetvā gahitaṃ sattāhakālikaṃ hoti, paṭiggahetvā ṭhapitabhesajjehi saddhiṃ pacitvā natthupānampi kātuṃ vaṭṭati. Sace vaddalisamaye lajji sāmaṇero yathā tattha patitataṇḍulakaṇādayo na paccanti, evaṃ sāmisapākaṃ mocento aggimhi vilīyāpetvā parissāvetvā puna pacitvā deti, purimanayeneva sattāhaṃ vaṭṭati.
281在诸油中，先说芝麻油：若在食前接受，在食前即使杂有荤食亦可使用；从食后开始，则仅限无荤食者方可使用。超过七日时，应知按容器数目计为舍堕。食后所接受者，七日间仅限无荤食者方可使用。作为受持物而放置者，不可食用，可用于涂头等外用，超过七日亦无犯戒。食前接受芝麻后制成的油，在食前即使杂有荤食亦可使用；从食后开始，则不可食用，可用于涂头等外用，超过七日亦无犯戒。食后接受芝麻后制成的油，完全不可食用，因为是有前物的接受；超过七日亦无犯戒，可用于涂头等外用。以食前或食后受持的芝麻所制成的油，此理亦同。
Telesu tilatelaṃ tāva purebhattaṃ paṭiggahitaṃ purebhattaṃ sāmisampi vaṭṭati, pacchābhattato paṭṭhāya nirāmisameva. Sattāhātikkame panassa bhājanagaṇanāya nissaggiyabhāvo veditabbo. Pacchābhattaṃ paṭiggahitaṃ sattāhaṃ nirāmisameva vaṭṭati. Uggahitakaṃ katvā nikkhittaṃ ajjhoharituṃ na vaṭṭati, sīsamakkhanādīsu upanetabbaṃ, sattāhātikkamepi anāpatti. Purebhattaṃ tile paṭiggahetvā katatelaṃ purebhattaṃ sāmisampi vaṭṭati, pacchābhattato paṭṭhāya anajjhoharaṇīyaṃ hoti, sīsamakkhanādīsu upanetabbaṃ, sattāhātikkamepi anāpatti. Pacchābhattaṃ tile paṭiggahetvā katatelaṃ anajjhoharaṇīyameva, savatthukapaṭiggahitattā, sattāhātikkamepi anāpatti, sīsamakkhanādīsu upanetabbaṃ. Purebhattaṃ vā pacchābhattaṃ vā uggahitakatilehi katatelepi eseva nayo.
282对于食前接受的芝麻，若经炒过，或将芝麻粉蒸过，或以温水浸泡后制成的油，若由未受具足戒者制作，在食前即使杂有荤食亦可使用。然而，自己制作的油，由于已被提炼，在食前仅限无荤食者方可使用。因为是自己烹煮，故杂有荤食者不可使用；又因为是有前物的接受，从食后开始，两者皆不可食用，可用于涂头等外用，超过七日亦无犯戒。但若温水极少，仅是洒上少许，则属微不足道，不列入自己烹煮之数。对于芥子油等，若无前物而接受，其判定与无前物之芝麻油所说相似。
Purebhattaṃ paṭiggahitakatile bhajjitvā vā tilapiṭṭhaṃ vā sedetvā uṇhodakena vā temetvā katatelaṃ sace anupasampannena kataṃ purebhattaṃ sāmisampi vaṭṭati. Attanā katatelaṃ pana nibbaṭṭitattā purebhattaṃ nirāmisameva vaṭṭati. Sāmaṃpakkattā sāmisaṃ na vaṭṭati, savatthukapaṭiggahitattā pana pacchābhattato paṭṭhāya ubhayampi anajjhoharaṇīyaṃ, sīsamakkhanādīsu upanetabbaṃ, sattāhātikkamepi anāpatti. Yadi pana appaṃ uṇhodakaṃ hoti abbhukkiraṇamattaṃ, abbohārikaṃ hoti, sāmapākagaṇanaṃ na gacchati. Sāsapatelādīsupi avatthukapaṭiggahitesu avatthukatilatele vuttasadisova vinicchayo.
283然而，若以食前接受的芥子等之粉末，通过日晒法能制成油，此油在食前即使杂有荤食亦可使用；从食后开始，则仅限无荤食者方可使用；超过七日则为舍堕。但因为芥子、甘草粉等须经蒸过，蓖麻籽须经炒过，方能制成油，因此这些油若由未受具足戒者制作，在食前即使杂有荤食亦可使用。由于这些原料是尽形寿药，故在有前物的接受上并无过失。自己制作者，七日间仅可以无荤食的受用方式而受用。以受持物所制成者，不可食用，可用于外部受用，超过七日亦无犯戒。
Sace pana purebhattaṃ paṭiggahitānaṃ sāsapādīnaṃ cuṇṇehi ādiccapākena sakkā telaṃ kātuṃ, taṃ purebhattaṃ sāmisampi vaṭṭati, pacchābhattato paṭṭhāya nirāmisameva, sattāhātikkame nissaggiyaṃ. Yasmā pana sāsapamadhukacuṇṇādīni sedetvā eraṇḍakaṭṭhīni ca bhajjitvā eva telaṃ karonti, tasmā tesaṃ telaṃ anupasampannehi kataṃ purebhattaṃ sāmisampi vaṭṭati. Vatthūnaṃ yāvajīvikattā pana savatthukapaṭiggahaṇe doso natthīti. Attanā kataṃ sattāhaṃ nirāmisaparibhogeneva paribhuñjitabbaṃ. Uggahitakehi kataṃ anajjhoharaṇīyaṃ bāhiraparibhoge vaṭṭati, sattāhātikkamepi anāpatti.
284为制油而取用芥子、甘草、蓖麻籽等所制成的油，时限为七日。第二日制成的油，可用六日。第三日制成的油，可用五日。第四、第五、第六、第七日制成的油，仅限当日使用。若存留至破晓时分，则为应舍。第八日制成的油，不可食用，但因非应舍，可用于外用。即使不制油，仅为取油而取用的芥子等，若超过七日，亦犯恶作。此外，巴利圣典中未提及的其他油，如椰子油、印度楝油、木苹果油、卡兰贾油、蓖麻油、亚麻籽油等，若取用后超过七日，亦犯恶作。此是它们之间的差别。其余内容，应参照时药资具和尽形寿资具，以及自煮资具、食前食后取用、受持资具等规定，皆依前述之理可知。
Telakaraṇatthāya sāsapamadhukaeraṇḍakaṭṭhīni vā paṭiggahetvā kataṃ telaṃ sattāhakālikaṃ. Dutiyadivase kataṃ chāhaṃ vaṭṭati. Tatiyadivase kataṃ pañcāhaṃ vaṭṭati. Catuttha-pañcama-chaṭṭhasattāmadivase kataṃ tadaheva vaṭṭati. Sace yāva aruṇassa uggamanā tiṭṭhati, nissaggiyaṃ. Aṭṭhame divase kataṃ anajjhoharaṇīyaṃ. Anissaggiyattā pana bāhiraparibhoge vaṭṭati. Sacepi na karoti, telatthāya gahitasāsapādīnaṃ sattāhātikkamane dukkaṭameva. Pāḷiyaṃ pana anāgatāni aññānipi nāḷikeranimbakosambakakaramandaatasīādīnaṃ telāni atthi, tāni paṭiggahetvā sattāhaṃ atikkāmayato dukkaṭaṃ hoti. Ayametesu viseso. Sesaṃ yāvakālikavatthuṃ yāvajīvikavatthuñca sallakkhetvā sāmaṃpākasavatthukapurebhattapacchābhattapaṭiggahitauggahitakavatthuvidhānaṃ sabbaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ.
623623. 兽脂油——世尊曾开许：“诸比丘，我允许兽脂为药：熊脂、鱼脂、鳄鱼脂、猪脂、驴脂。”（《大品》262）如此开许的兽脂之油。此处，以“熊脂”一词，除人脂外，一切非净肉类的脂皆被开许。以“鱼”一词，鳄鱼亦被包含，但因是凶恶鱼类而别立。以“鱼”等词，此处一切净肉类的脂皆被开许。于肉类中，人肉、象肉、马肉、狗肉、蛇肉、狮肉、虎肉、豹肉、熊肉、鬣狗肉十种为非净肉。于兽脂中，唯人脂一种为非净。乳等之中，无非净之名。
623.Vasātelanti ‘‘anujānāmi, bhikkhave, vasāni bhesajjāni, acchavasaṃ, macchavasaṃ, susukāvasaṃ, sūkaravasaṃ, gadrabhavasa’’nti (mahāva. 262) evaṃ anuññātavasānaṃ telaṃ. Ettha ca ‘‘acchavasa’’nti vacanena ṭhapetvā manussavasaṃ sabbesaṃ akappiyamaṃsāna vasā anuññātā. Macchaggahaṇena ca susukāpi gahitā honti, vāḷamacchattā pana visuṃ vuttaṃ. Macchādiggahaṇena cettha sabbesampi kappiyamaṃsānaṃ vasā anuññātā. Maṃsesu hi dasamanaussa-hatthi-assa-sunakha-ahi-sīha-byaggha-dīpi-accha-taracchānaṃ maṃsāni akappiyāni. Vasāsu ekā manussavasāva. Khīrādīsu akappiyaṃ nāma natthi.
286由未受具足戒者所制炼的兽脂油，若于食前取用，食前亦可杂食而用。从食后起，七日间唯可非杂食而用。其中若有如微尘般的肉、筋、骨或血，此等为不计。若取兽脂后自制，于食前取用，煮炼过滤后，七日间应以非杂食受用而用。为说明非杂食受用，故有言：“于时取用、于时煮熟、于时混合，可以油之受用而用。”（《大品》262）于此，不计者仍为不计。然于食后，取用或制作皆不可。此已说：
Anupasampannehi katanibbaṭṭitavasātelaṃ purebhattaṃ paṭiggahitaṃ purebhattaṃ sāmisampi vaṭṭati. Pacchābhattato paṭṭhāya sattāhaṃ nirāmisameva vaṭṭati. Yaṃ pana tattha sukhumarajasadisaṃ maṃsaṃ vā nhāru vā aṭṭhi vā lohitaṃ vā hoti, taṃ abbohārikaṃ. Sace pana vasaṃ paṭiggahetvā sayaṃ karoti, purebhattaṃ paṭiggahetvā pacitvā parissāvetvā sattāhaṃ nirāmisaparibhogena paribhuñjitabbaṃ . Nirāmisaparibhogañhi sandhāya idaṃ vuttaṃ – ‘‘kāle paṭiggahitaṃ kāle nippakkaṃ kāle saṃsaṭṭhaṃ telaparibhogena paribhuñjitu’’nti (mahāva. 262). Tatrāpi abbohārikaṃ abbohārikameva. Pacchābhattaṃ pana paṭiggahituṃ vā kātuṃ vā na vaṭṭatiyeva. Vuttañhetaṃ –
287“诸比丘，若非时取用、非时煮熟、非时混合，若食用此，犯三恶作。诸比丘，若时取用、非时煮熟、非时混合，若食用此，犯二恶作。诸比丘，若时取用、时煮熟、非时混合，若食用此，犯一恶作。诸比丘，若时取用、时煮熟、时混合，若食用此，无犯。”
‘‘Vikāle ce, bhikkhave, paṭiggahitaṃ vikāle nippakkaṃ vikāle saṃsaṭṭhaṃ, taṃ ce paribhuñjeyya, āpatti tiṇṇaṃ dukkaṭānaṃ. Kāle ce, bhikkhave, paṭiggahitaṃ vikāle nippakkaṃ vikāle saṃsaṭṭhaṃ, taṃ ce paribhuñjeyya, āpatti dvinnaṃ dukkaṭānaṃ. Kāle ce, bhikkhave, paṭiggahitaṃ kāle nippakkaṃ vikāle saṃsaṭṭhaṃ, taṃ ce paribhuñjeyya, āpatti dukkaṭassa. Kāle ce, bhikkhave, paṭiggahitaṃ kāle nippakkaṃ kāle saṃsaṭṭhaṃ, taṃ ce paribhuñjeyya, anāpattī’’ti.
288优波提舍长老的弟子们问：“尊者，酥油、生酥、兽脂一起煮炼后，可用还是不可用？”答：“不可用，贤友。”据说长老于此如对煮油渣滓般生疑。他们又问：“尊者，生酥中有酪团或酪浆滴，此可用否？”答：“此亦不可用，贤友。”他们又说：“尊者，一起煮后混合则具强力，能制伏疾病。”长老认可道：“善哉，贤友。”
Upatissattheraṃ pana antevāsikā pucchiṃsu – ‘‘bhante, sappinavanītavasāni ekato pacitvā nibbaṭṭitāni vaṭṭanti, na vaṭṭantī’’ti? ‘‘Na vaṭṭanti, āvuso’’ti. Thero kirettha pakkatelakasaṭe viya kukkuccāyati. Tato naṃ uttari pucchiṃsu – ‘‘bhante, navanīte dadhiguḷikā vā takkabindu vā hoti, etaṃ vaṭṭatī’’ti? ‘‘Etampi, āvuso, na vaṭṭatī’’ti. Tato naṃ āhaṃsu – ‘‘bhante, ekato pacitvā saṃsaṭṭhāni tejavantāni honti, rogaṃ niggaṇhantī’’ti? ‘‘Sādhāvuso’’ti thero sampaṭicchi.
289大须摩长老说：“净肉之脂可用于杂食受用，其余者可用于非杂食受用。”大莲华长老则遮止道：“此是何意？”并说：“患风病的比丘们不是将熊脂、猪脂等加入五根汤粥中饮用的吗？彼因具强力而制伏疾病。”说“可用”。
Mahāsumatthero panāha – ‘‘kappiyamaṃsavasā sāmisaparibhoge vaṭṭati, itarā nirāmisaparibhoge vaṭṭatī’’ti. Mahāpadumatthero pana ‘‘idaṃ ki’’nti paṭikkhipitvā ‘‘nanu vātābādhikā bhikkhū pañcamūlakasāvayāguyaṃ acchasūkaratelādīni pakkhipitvā yāguṃ pivanti, sā tejussadattā rogaṃ niggaṇhātī’’ti vatvā ‘‘vaṭṭatī’’ti āha.
290蜜，名为蝇蜜，是由名为蜜蜂、小蝇蜂、大黄蜂等所造之蜜。若于食前取用，食前亦可杂食受用；从食后起，七日间唯可非杂食受用。若超过七日，若如岩石般的大蜜块被切成块块放置，或其余蜜分置各器中，依资具计数为应舍。若唯有一块，或其余蜜在一器中，唯有一应舍。受持者应依前述之理知之，可用于涂疮等。蜜脾或蜜蜡，若未被蜜所涂、清净，则为尽形寿资具。若被蜜所涂，则随蜜判。所谓蝉蜜，有翅之长蝇，及名为盾虫之有骨翅大黑蜂，其巢中有如树脂之蜜，此为尽形寿资具。
Madhu nāma makkhikāmadhūti madhukarīhi nāma madhumakkhikāhi khuddakamakkhikāhi bhamaramakkhikāhi ca kataṃ madhu. Taṃ purebhattaṃ paṭiggahitaṃ purebhattaṃ sāmisaparibhogampi vaṭṭati, pacchābhattato paṭṭhāya sattāhaṃ nirāmisaparibhogameva vaṭṭati. Sattāhātikkame sace silesasadisaṃ mahāmadhuṃ khaṇḍaṃ khaṇḍaṃ katvā ṭhapitaṃ, itaraṃ vā nānābhājanesu, vatthugaṇanāya nissaggiyāni. Sace ekameva khaṇḍaṃ, ekabhājane vā itaraṃ ekameva nissaggiyaṃ. Uggahitakaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ, arumakkhanādīsu upanetabbaṃ. Madhupaṭalaṃ vā madhusitthakaṃ vā sace madhunā amakkhitaṃ parisuddhaṃ, yāvajīvikaṃ. Madhumakkhitaṃ pana madhugatikameva. Cīrikā nāma sapakkhā dīghamakkhikā, tumbalanāmikā ca aṭṭhipakkhā kāḷamahābhamarā honti, tesaṃ āsayesu niyyāsasadisaṃ madhu hoti, taṃ yāvajīvikaṃ.
291所谓糖蜜，是由甘蔗产生的，即依甘蔗汁而未经煮制或未离煮制的，一切未离煮制的甘蔗制品都应知为糖蜜。该糖蜜在食前受持的，食前即使杂食也可用；从食后开始，七日间唯非杂食可用。超过七日，按所依物计数，犯尼萨耆。若将多块压碎置于一器中，形成紧密块状，唯犯一尼萨耆。已执受者应依所说方式了知，应涂于屋熏等处。若以食前受持的未滤甘蔗汁制成糖蜜，若由未受具足戒者所作，杂食亦可用；自作则唯非杂食可用。然而从食后开始，因是有所依物而受持，故不可吞咽，超过七日亦无犯。食后以未滤受持者所作，亦不可吞咽，超过七日亦无犯。此理亦适用于受持甘蔗后所作糖蜜。然而食前以已滤受持者所作，若由未受具足戒者所作，食前杂食亦可用，从食后开始七日间唯非杂食可用。自作则食前亦唯非杂食可用。食后以已滤受持者所作，则唯非杂食可用七日。已执受者所作，如前所说。‘烧甘蔗糖蜜或捣甘蔗糖蜜唯食前可用’，此说于大注疏中。
Phāṇitaṃ nāma ucchumhā nibbattanti ucchurasaṃ upādāya apakkā vā avatthukapakkā vā sabbāpi avatthukā ucchuvikati phāṇitanti veditabbā. Taṃ phāṇitaṃ purebhattaṃ paṭiggahitaṃ purebhattaṃ sāmisampi vaṭṭati, pacchābhattato paṭṭhāya sattāhaṃ nirāmisameva vaṭṭati. Sattāhātikkame vatthugaṇanāya nissaggiyaṃ. Bahū piṇḍā cuṇṇetvā ekabhājane pakkhittā honti ghanasannivesā, ekameva nissaggiyaṃ. Uggahitakaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ, gharadhūpanādīsu upanetabbaṃ. Purebhattaṃ paṭiggahitena aparissāvitaucchurasena kataphāṇitaṃ sace anupasampannena kataṃ, sāmisampi vaṭṭati. Sayaṃkataṃ nirāmisameva vaṭṭati. Pacchābhattato paṭṭhāya pana savatthukapaṭiggahitattā anajjhoharaṇīyaṃ, sattāhātikkamepi anāpatti. Pacchābhattaṃ aparissāvitapaṭiggahitena katampi anajjhoharaṇīyameva, sattāhātikkamepi anāpatti. Esa nayo ucchuṃ paṭiggahetvā kataphāṇitepi. Purebhattaṃ pana parissāvitapaṭiggahitakena kataṃ sace anupasampannena kataṃ purebhattaṃ sāmisampi vaṭṭati, pacchābhattato paṭṭhāya sattāhaṃ nirāmisameva. Sayaṃkataṃ purebhattampi nirāmisameva. Pacchābhattaṃ parissāvitapaṭiggahitena kataṃ pana nirāmisameva sattāhaṃ vaṭṭati. Uggahitakakataṃ vuttanayameva. ‘‘Jhāmaucchuphāṇitaṃ vā koṭṭitaucchuphāṇitaṃ vā purebhattameva vaṭṭatī’’ti mahāaṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ.
292然而在《大筏》中说：‘此有所依而煮者可用，不可用？’作问后说：‘甘蔗糖蜜于食后无不可用者’，此说合理。以冷水所作之蜜花糖蜜，食前杂食可用，从食后开始七日间唯非杂食可用。超过七日，按所依物计数，犯恶作。加入乳所作之蜜糖蜜，为时限食。然而块糖除去乳垢后洗净，故可用。蜜花于食前鲜者可用，炒者亦可用。炒后与芝麻等混合或不混合捣碎亦可用。然而若取彼为酿酒而调配，从调配种子开始即不可用。芭蕉、椰枣、芒果、面包果、菠萝蜜、酸角等一切时限果之糖蜜，唯为时限食。以胡椒熟者作糖蜜，彼为终生药。
Mahāpaccariyaṃ pana ‘‘etaṃ savatthukapakkaṃ vaṭṭati, no vaṭṭatī’’ti pucchaṃ katvā ‘‘ucchuphāṇitaṃ pacchābhattaṃ novaṭṭanakaṃ nāma natthī’’ti vuttaṃ, taṃ yuttaṃ. Sītudakena kataṃ madhukapupphaphāṇitaṃ purebhattaṃ sāmisaṃ vaṭṭati, pacchābhattato paṭṭhāya sattāhaṃ nirāmisameva. Sattāhātikkame vatthugaṇanāya dukkaṭaṃ. Khīraṃ pakkhipitvā kataṃ madhukaphāṇitaṃ yāvakālikaṃ. Khaṇḍasakkharaṃ pana khīrajallikaṃ apanetvā sodhenti, tasmā vaṭṭati. Madhukapupphaṃ pana purebhattaṃ allaṃ vaṭṭati, bhajjitampi vaṭṭati. Bhajjitvā tilādīhi missaṃ vā amissaṃ vā katvā koṭṭitampi vaṭṭati. Yadi pana taṃ gahetvā merayatthāya yojenti, yojitaṃ bījato paṭṭhāya na vaṭṭati. Kadalī-khajjūrī-amba-labuja-panasa-ciñcādīnaṃ sabbesaṃ yāvakālikaphalānaṃ phāṇitaṃ yāvakālikameva. Maricapakkehi phāṇitaṃ karonti, taṃ yāvajīvikaṃ.
293‘受持彼等已’：即使受持所有已，置于一罐中不作分别而存放，超过七日唯犯一尼萨耆。若已分别，则犯五尼萨耆。然而未超过七日，无论病者或非病者，皆可依所说方式随意受用。所谓七种限定——病限定、人限定、时限定、期限定、处限定、脂限定、药限定。
Tāni paṭiggahetvāti sacepi sabbānipi paṭiggahetvā eka ghaṭe avinibbhogāni katvā nikkhipati , sattāhātikkame ekameva nissaggiyaṃ. Vinibhuttesu pañca nissaggiyāni. Sattāhaṃ pana anatikkāmetvā gilānenapi agilānenapi vuttanayeneva yathāsukhaṃ paribhuñjitabbaṃ. Sattavidhañhi odissaṃ nāma – byādhiodissaṃ, puggalodissaṃ, kālodissaṃ, samayodissaṃ, desodissaṃ, vasodissaṃ, bhesajjodissanti.
294其中，病限定者：如‘诸比丘，我允许于人非人病时，用生肉、生血’（《大品》264），如此为病而开许者，唯彼病之病者可用，非他人。且彼无论时宜非时宜、净不净，皆可用。
Tattha byādhiodissaṃ nāma – ‘‘anujānāmi, bhikkhave, amanussikābādhe āmakamaṃsaṃ āmakalohita’’nti (mahāva. 264) evaṃ byādhiṃ uddissa anuññātaṃ, taṃ teneva ābādhena ābādhikassa vaṭṭati, na aññassa. Tañca kho kālepi vikālepi kappiyampi akappiyampi vaṭṭatiyeva.
295人限定者：如‘诸比丘，我允许反刍者反刍。然诸比丘，不应取出外口门后吞咽’（《小品》273），如此为特定人而开许者，唯彼可用，非他人。
Puggalodissaṃ nāma – ‘‘anujānāmi, bhikkhave, romanthakassa romanthanaṃ. Na ca, bhikkhave, bahimukhadvāraṃ nīharitvā ajjhoharitabba’’nti (cūḷava. 273) evaṃ puggalaṃ uddissa anuññātaṃ, taṃ tasseva vaṭṭati, na aññassa.
296时限定者：如‘诸比丘，我允许给予四种大粗物——粪、尿、灰、泥’（《大品》268），如此为被蛇咬时开许者，唯于彼时，即使未受持者亦可用，非他时。
Kālodissaṃ nāma – ‘‘anujānāmi, bhikkhave, cattāri mahāvikaṭāni dātuṃ – gūthaṃ, muttaṃ, chārikaṃ, mattika’’nti (mahāva. 268) evaṃ ahinā daṭṭhakālaṃ uddissa anuññātaṃ, taṃ tasmiṃyeva kāle appaṭiggahitakampi vaṭṭati, na aññasmiṃ.
297期限定者：如‘于众食，除特定期外’等（《波逸提》217），依此方式为各各期开许的无犯，彼等唯于各各期是无犯，非他时。
Samayodissaṃ nāma – ‘‘gaṇabhojane aññatra samayā’’tiādinā (pāci. 217) nayena taṃ taṃ samayaṃ uddissa anuññātā anāpattiyo, tā tasmiṃ tasmiṃyeva samaye anāpattiyo honti, na aññadā.
298处限定者：如‘诸比丘，我允许于如是边地国土，以持律第五之众授具足戒’（《大品》259），如此为边地处开许的授具足戒等，彼等唯于彼处可用，非于中国。
Desodissaṃ nāma – ‘‘anujānāmi, bhikkhave, evarūpesu paccantimesu janapadesu vinayadharapañcamena gaṇena upasampada’’nti (mahāva. 259) evaṃ paccantadese uddissa anuññātāni upasampadādīni, tāni tattheva vaṭṭanti, na majjhimadese.
299脂限定者：如‘诸比丘，我允许诸脂为药’（《大品》262），如此以脂名开许者，除人脂外，一切净不净脂之油，诸有所需者可以油涂用而受用。
Vasodissaṃ nāma – ‘‘anujānāmi, bhikkhave, vasāni bhesajjānī’’ti (mahāva. 262) evaṃ vasānāmena anuññātaṃ , taṃ ṭhapetvā manussavasaṃ sabbesaṃ kappiyākappiyavasānaṃ telaṃ taṃtadatthikānaṃ telaparibhogena paribhuñjituṃ vaṭṭati.
300药限定者：如‘诸比丘，我允许五种药’（《大品》260-261），如此以药名开许的、能充饮食之用的酥、生酥、油、蜜、糖蜜。受持彼等已，当日食前可随意用，从食后开始，若有因缘，依所说方式可用七日。
Bhesajjodissaṃ nāma – ‘‘anujānāmi, bhikkhave, pañca bhesajjānī’’ti (mahāva. 260-261) evaṃ bhesajjanāmena anuññātāni āhāratthaṃ pharituṃ samatthāni sappinavanītatelamadhuphāṇitanti. Tāni paṭiggahetvā tadahupurebhattaṃ yathāsukhaṃ pacchābhattato paṭṭhāya sati paccaye vuttanayeneva sattāhaṃ paribhuñjitabbāni.
624624. 超过七日，有超过想者，犯尼萨耆波逸提。即使仅如芥子许，或一次以指取之、以舌尝许，亦应舍弃，并应忏悔波逸提。
624.Sattāhātikkante atikkantasaññī nissaggiyaṃ pācittiyanti sacepi sāsapamattaṃ hoti sakiṃ vā aṅguliyā gahetvā jivhāya sāyanamattaṃ nissajjitabbameva, pācittiyañca desetabbaṃ.
302‘不应以身受用而受用’：不应涂身或涂身上疮。被彼等所涂之袈裟、剪刀、杖、鞋、脚踏布、床、座等亦成不可用。‘门、窗、门板上手抓处亦不应涂’，此说于《大筏》。‘然而投入染料后，可涂门、窗、门板’，此说于大注疏。
Na kāyikena paribhogena paribhuñjitabbanti kāyo vā kāye aru vā na makkhetabbaṃ. Tehi makkhitāni kāsāvakattarayaṭṭhiupāhanapādakathalikamañcapīṭhādīnipi aparibhogāni. ‘‘Dvāravātapānakavāṭesupi hatthena gahaṇaṭṭhānaṃ na makkhetabba’’nti mahāpaccariyaṃ vuttaṃ. ‘‘Kasāve pana pakkhipitvā dvāravātapānakavāṭāni makkhetabbānī’’ti mahāaṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ.
303无犯：若在七日内决意，即在七日之内决意熟酥、油、脂肪、头油或涂油、蜂蜜、疮口涂药、糖浆、熏屋用物，则无犯。若欲将已决意的油倒入未决意的油容器中，若容器有微细小孔，油一滴滴渗入并被旧油覆盖，则应重新决意。若容器口很大，大量油一下子涌入并覆盖旧油，则无需重新决意，因为该油即成为已决意之物。依此理趣，将未决意的油倒入已决意的油容器中，也应如此理解。
Anāpatti antosattāhaṃ adhiṭṭhetīti sattāhabbhantare sappiñca telañca vasañca muddhanitelaṃ vā abbhañjanaṃ vā madhuṃ arumakkhanaṃ phāṇitaṃ gharadhūpanaṃ adhiṭṭheti, anāpatti. Sace adhiṭṭhitatelaṃ anadhiṭṭhitatelabhājane ākiritukāmo hoti, bhājane ce sukhumaṃ chiddaṃ paviṭṭhaṃ paviṭṭhaṃ telaṃ purāṇatelena ajjhottharīyati, puna adhiṭṭhātabbaṃ. Atha mahāmukhaṃ hoti, sahasāva bahutelaṃ pavisitvā purāṇatelaṃ ajjhottharati, puna adhiṭṭhānakiccaṃ natthi. Adhiṭṭhitagatikameva hi taṃ hoti, etena nayena adhiṭṭhitatelabhājane anadhiṭṭhitatelākiraṇampi veditabbaṃ.
625625.‘舍弃’：在此，若两人共有之物由一人接受而未分配，超过七日时两人皆无犯，但不得使用。若接受者告诉另一人：‘贤友，这油你可用七天。’而那人并未使用，谁有犯？无人有犯。何以故？因接受者已舍弃，而另一人未曾接受。
625.Vissajjetīti ettha sace dvinnaṃ santakaṃ ekena paṭiggahitaṃ avibhattaṃ hoti, sattāhātikkame dvinnampi anāpatti, paribhuñjituṃ pana na vaṭṭati. Sace yena paṭiggahitaṃ, so itaraṃ bhaṇati – ‘‘āvuso, imaṃ telaṃ sattāhamattaṃ paribhuñja tva’’nti. So ca paribhogaṃ na karoti, kassa āpatti? Na kassacipi āpatti . Kasmā? Yena paṭiggahitaṃ tena vissajjitattā, itarassa appaṭiggahitattā.
305‘毁坏’：即不可使用。‘已舍、已吐、已放’等：以何种心而使药成为已舍、已吐、已放，该心即称为舍心、吐心、放心。以此心，此人称为无牵挂，即无牵挂地给予沙弥之意。为何说此？大善慧长老说：‘为显示在七日内给予后，后来获得而使用者无犯。’大莲华长老则说：‘此不应乞求，因为对于在七日内所给予者，再次使用实无犯。此乃为显示超过七日者使用无犯而说。’因此，如此给予的药，若沙弥加工或未加工而给予该比丘作鼻药，比丘可接受并作鼻药。若沙弥愚痴，不知如何给予，可由另一比丘告知：‘沙弥，你有油吗？’‘是的，尊者，有。’‘拿来，我们为长老作药。’如此亦可。其余文义易解。
Vinassatīti aparibhogaṃ hoti. Cattenātiādīsu yena cittena bhesajjaṃ cattañca vantañca muttañca hoti, taṃ cittaṃ cattaṃ vantaṃ muttanti vuccati. Tena cittena puggalo anapekkhoti vuccatti, evaṃ anapekkho sāmaṇerassa datvāti attho. Idaṃ kasmā vuttaṃ? ‘‘Evaṃ antosattāhe datvā pacchā labhitvā paribhuñjantassa anāpattidassanattha’’nti mahāsumatthero āha. Mahāpadumatthero panāha – ‘‘nayidaṃ yācitabbaṃ, antosattāhe dinnassa hi puna paribhoge āpattiyeva natthi. Sattāhātikkantassa pana paribhoge anāpattidassanatthamidaṃ vutta’’nti. Tasmā evaṃ dinnaṃ bhesajjaṃ sace sāmaṇero abhisaṅkharitvā vā anabhisaṅkharitvā vā tassa bhikkhuno natthukammatthaṃ dadeyya, gahetvā natthukammaṃ kātabbaṃ. Sace bālo hoti, dātuṃ na jānāti, aññena bhikkhunā vattabbo – ‘‘atthi te, sāmaṇera, tela’’nti ‘‘āma, bhante, atthī’’ti. ‘‘Āhara, therassa bhesajjaṃ karissāmā’’ti. Evampi vaṭṭati. Sesaṃ uttānatthameva.
355等起同迦絺那衣；属不作为犯；非想解脱；无心亦犯；为制罪；以身业、语业成犯。
Kathinasamuṭṭhānaṃ, akiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ,
306三心，三受。
Ticittaṃ, tivedananti.
357药品学处解释完毕。
Bhesajjasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
358四、雨浴衣学处解释
4. Vassikasāṭikasikkhāpadavaṇṇanā
626626.‘那时’等：雨浴衣学处。其中，‘允许雨浴衣’：在衣犍度中毗舍佉因缘（《大品》349等）中允许。‘提前’：即事先。
626.Tena samayenāti vassikasāṭikasikkhāpadaṃ. Tattha vassikasāṭikā anuññātāti cīvarakkhandhake visākhāvatthusmiṃ (mahāva. 349 ādayo) anuññātā. Paṭikaccevāti pureyeva.
627627.‘热季尚余一月’：即四个热季月中还剩最后一个月。‘作’：以缝、染、作净等完成而作。作时，应只作一件并在适时决意，不得决意两件。
627.Māso seso gimhānanti catunnaṃ gimhamāsānaṃ eko pacchimamāso seso. Katvāti sibbanarajanakappapariyosānena niṭṭhapetvā. Karontena ca ekameva katvā samaye adhiṭṭhātabbaṃ, dve adhiṭṭhātuṃ na vaṭṭanti.
309‘热季尚余一个多月’：即名为热季的时节尚余一个多月。
Atirekamāse sese gimhāneti gimhānanāmake atirekamāse sese.
310‘热季尚余一个半月时，作已而穿着’：于此，应知有四种时域：雨浴衣的寻求时域、制作时域、穿着时域、决意时域；有两种时节：腹时节与背时节；以及背时节四法、腹时节四法，即两组四法。
Atirekaddhamāsesese gimhāne katvā nivāsetīti ettha pana ṭhatvā vassikasāṭikāya pariyesanakkhettaṃ karaṇakkhettaṃ nivāsanakkhettaṃ adhiṭṭhānakkhettanti catubbidhaṃ khettaṃ, kucchisamayo piṭṭhisamayoti duvidho samayo, piṭṭhisamayacatukkaṃ kucchisamayacatukkanti dve catukkāni ca veditabbāni.
311其中，从基月满月日的后一天开始，至黑半月布萨日为止，这半个月是寻求时域和制作时域。在此期间，若未得雨浴衣，可以寻求；若已得，可以制作，但不得穿着和决意。从黑半月布萨日的后一天开始，至阿沙荼月满月日为止，这半个月是寻求、制作、穿着三者的时域。在此期间，可以寻求、制作、穿着，唯独不得决意。从阿沙荼月满月日的后一天开始，至迦提月满月日为止，这四个月是寻求、制作、穿着、决意四者的时域。在此期间，若未得，可以寻求；若已得，可以制作、穿着、决意。此即应先知的四种时域。
Tattha jeṭṭhamūlapuṇṇamāsiyā pacchimapāṭipadadivasato paṭṭhāya yāva kāḷapakkhuposathā, ayameko addhamāso pariyesanakkhettañceva karaṇakkhettañca. Etasmiñhi antare vassikasāṭikaṃ aladdhaṃ pariyesituṃ laddhaṃ kātuñca vaṭṭati, nivāsetuṃ adhiṭṭhātuñca na vaṭṭati. Kāḷapakkhuposathassa pacchimapāṭipadadivasato paṭṭhāya yāva āsāḷhīpuṇṇamā, ayameko addhamāso pariyesanakaraṇanivāsanānaṃ tiṇṇampi khettaṃ. Etasmiñhi antare pariyesituṃ kātuṃ nivāsetuñca vaṭṭati, adhiṭṭhātuṃyeva na vaṭṭati. Āsāḷhīpuṇṇamāsiyā pacchimapāṭipadadivasato paṭṭhāya yāva kattikapuṇṇamā, ime cattāro māsā pariyesanakaraṇanivāsanādhiṭṭhānānaṃ catunnaṃ khettaṃ. Etasmiñhi antare aladdhaṃ pariyesituṃ laddhaṃ kātuṃ nivāsetuṃ adhiṭṭhātuñca vaṭṭati. Idaṃ tāva catubbidhaṃ khettaṃ veditabbaṃ.
312然而，从迦提月满月日的后一天开始，至基月满月日为止，这七个月称为背时节。在此期间，若以‘是雨浴衣之时’等方式生起念头，从非亲属、未邀请处令雨浴衣产生者，依此学处犯舍堕。若以‘请给我雨浴衣’等方式作乞求而令产生者，依非亲属乞求学处犯舍堕。若如前所述生起念头，从亲属、已邀请处令产生者，唯依此学处犯舍堕。若作乞求而令产生者，依非亲属乞求学处无犯。此义于《附随》中说：
Kattikapuṇṇamāsiyā pana pacchimapāṭipadadivasato paṭṭhāya yāva jeṭṭhamūlapuṇṇamā, ime satta māsā piṭṭhisamayo nāma. Etasmiñhi antare ‘‘kālo vassikasāṭikāyā’’tiādinā nayena satuppādaṃ katvā aññātakaappavāritaṭṭhānato vassikasāṭikacīvaraṃ nipphādentassa iminā sikkhāpadena nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. ‘‘Detha me vassikasāṭikacīvara’’ntiādinā nayena viññattiṃ katvā nipphādentassa aññātakaviññattisikkhāpadena nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Vuttanayeneva satuppādaṃ katvā ñātakapavāritaṭṭhānato nipphādentassa imināva sikkhāpadena nissaggiyaṃ pācittiyaṃ . Viññattiṃ katvā nipphādentassa aññātakaviññattisikkhāpadena anāpatti. Vuttañhetaṃ parivāre –
313‘向母亲乞衣，而非已指定给僧团者；
‘‘Mātaraṃ cīvaraṃ yāce, no ca saṅghe pariṇataṃ;
314于彼如何有犯，于亲属则无犯；
Kenassa hoti āpatti, anāpatti ca ñātake;
315此等问题由善巧者所思考。’（《附随》481）
Pañhā mesā kusalehi cintitā’’ti. (pari. 481);
316因此问题即是针对此义而说。如是应知背时节四法。
Ayañhi pañho imamatthaṃ sandhāya vuttoti. Evaṃ piṭṭhisamayacatukkaṃ veditabbaṃ.
317然而，从頞湿缚庾阇月满月后的第一个斋日起，直至迦提月满月，这五个月名为胎藏时。在此期间，若依前述方式作意念后，从非亲属、未受邀请者处令生起雨浴衣，则犯坏威仪之突吉罗。有些人先前也布施雨浴衣，但若他们对于此人而言是非亲属、未受邀请者，则无坏威仪，因为允许对他们作意念。若通过乞求而令生起，则依向非亲属乞求学处犯舍堕波逸提。然而，此罪对于原本就布施雨浴衣者亦同样存在。若依前述方式作意念后，从亲属、受邀请者处令生起，则依此学处无犯。若通过乞求而令生起，则依向非亲属乞求学处亦无犯。所谓‘不应说：给我’，此语在寻求时，正是针对非亲属、未受邀请者而说。应如此了知胎藏时四组。
Jeṭṭhamūlapuṇṇamāsiyā pana pacchimapāṭipadadivasato paṭṭhāya yāva kattikapuṇṇamā, ime pañca māsā kucchisamayo nāma. Etasmiñhi antare vuttanayena satuppādaṃ katvā aññātakaappavāritaṭṭhānato vassikasāṭikacīvaraṃ nipphādentassa vattabhede dukkaṭaṃ. Ye manussā pubbepi vassikasāṭikacīvaraṃ denti, ime pana sacepi attano aññātakaappavāritā honti, vattabhedo natthi, tesu satuppādakaraṇassa anuññātattā. Viññatiṃ katvā nipphādentassa aññātakaviññattisikkhāpadena nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Idaṃ pana pakatiyā vassikasāṭikadāyakesupi hotiyeva. Vuttanayeneva satuppādaṃ katvā ñātakapavāritaṭṭhānato nipphādentassa iminā sikkhāpadena anāpatti. Viññattiṃ katvā nipphādentassa aññātakaviññattisikkhāpadena anāpatti. ‘‘Na vattabbā detha me’’ti idañhi pariyesanakāle aññātakaappavāriteyeva sandhāya vuttaṃ. Evaṃ kucchisamayacatukkaṃ veditabbaṃ.
318裸体者以水淋湿身体，犯突吉罗。此处，不以水滴数计算，而是依沐浴结束时的每一次努力，应处以突吉罗。而且，这仅指在露天处，以从天空降下的雨水沐浴者。若在浴亭、水池等处，以罐中倾倒之水沐浴者，则无犯。
Naggo kāyaṃ ovassāpeti, āpatti dukkaṭassāti ettha udakaphusitagaṇanāya akatvā nhānapariyosānavasena payoge payoge dukkaṭena kāretabbo. So ca kho vivaṭaṅgaṇe ākāsato patitaudakeneva nhāyanto. Nhānakoṭṭhakavāpiādīsu ghaṭehi āsittaudakena vā nhāyantassa anāpatti.
319所谓‘雨季被延后’，在此，若以已寻求到的雨浴衣，度过热季的最后一个月后，再将雨季的第一个月延后，而将热季的最后一个月作为雨季的第一个月，则应将雨浴衣洗净后存放。未作决定、未作净施者，可获得两个月的保管期，应在入雨安居日作决定。若因失念或不足够而未作，则那两个月份以及雨季的四个月，共六个月可获得保管期。若在迦提月敷展迦絺那衣，则再获得四个月，如此共为十个月。此后，若因忆念、期望而作成根本衣并存放者，可获得一个月，如此共十一个月可获得保管期。然而，若在入雨安居前一日、二日等乃至前十日，或在雨安居期间，既已获得又已完成，应何时作决定？此事在注释书中未作讨论。从获得之日起，于十日内完成者，即应于该十日内作决定。若超过十日才完成，则应在完成当日作决定。若不足十日，则不应超过衣时。这是我个人的见解。何以故？因为世尊说：‘诸比丘，我允许对三衣作决定，不作净施；允许对雨浴衣于雨季四个月作决定，此后作净施。’因此，在入雨安居前，即使超过十日，亦无犯。又云：‘超过十日之额外衣应持守。’因此，若在入雨安居前一日、二日等乃至前十日，或在雨安居期间，既已获得又已完成，即应如前述方式，于十日内或于当日作决定；若不足十日，则不应超过衣时。
Vassaṃ ukkaḍḍhiyatīti ettha sace katapariyesitāya vassikasāṭikāya gimhānaṃ pacchima māsaṃ khepetvā puna vassānassa paṭhamamāsaṃ ukkaḍḍhitvā gimhānaṃ pacchimamāsameva karonti, vassikasāṭikā dhovitvā nikkhipitabbā. Anadhiṭṭhitā avikappitā dve māse parihāraṃ labhati, vassūpanāyikadivase adhiṭṭhātabbā. Sace satisammosena vā appahonakabhāvena vā akatā hoti, te ca dve māse vassānassa ca cātumāsanti cha māse parihāraṃ labhati. Sace pana kattikamāse kathinaṃ attharīyati, aparepi cattāro māse labhati, evaṃ dasa māsā honti. Tato parampi satiyā paccāsāya mūlacīvaraṃ katvā ṭhapentassa ekamāsanti evaṃ ekādasa māse parihāraṃ labhati. Sace pana ekāhadvīhādivasena yāva dasāhānāgatāya vassūpanāyikāya antovasse vā laddhā ceva niṭṭhitā ca, kadā adhiṭṭhātabbāti etaṃ aṭṭhakathāsu na vicāritaṃ. Laddhadivasato paṭṭhāya antodasāhe niṭṭhitā pana tasmiṃyeva antodasāhe adhiṭṭhātabbā. Dasāhātikkame niṭṭhitā tadaheva adhiṭṭhātabbā. Dasāhe appahonte cīvarakālaṃ nātikkametabbāti ayaṃ no attanomati. Kasmā? ‘‘Anujānāmi, bhikkhave, ticīvaraṃ adhiṭṭhātuṃ na vikappetuṃ; vassikasāṭikaṃ vassānaṃ cātumāsaṃ adhiṭṭhātuṃ, tato paraṃ vikappetu’’nti (mahāva. 358) hi vuttaṃ. Tasmā vassūpanāyikato pubbe dasāhātikkamepi anāpatti. ‘‘Dasāhaparamaṃ atirekacīvaraṃ dhāretabba’’nti (pārā. 462) ca vuttaṃ. Tasmā ekāhadvīhādivasena yāva dasāhānāgatāya vassūpanāyikāya antovasse vā laddhā ceva niṭṭhitā ca vuttanayeneva antodasāhe vā tadahu vā adhiṭṭhātabbā, dasāhe appahonte cīvarakālaṃ nātikkametabbā.
320于此，或许有人会想：‘由于有“于雨季四个月作决定”之说，故在四个月内的任何时候作决定都是可以的。’若如此，则‘痒病覆疮衣乃至病愈时作决定’所说的那种衣，也应可超过十日了。若如是，则与‘超过十日之额外衣应持守’相违。因此，应如前述那样理解，或找到其他确凿的理由后舍弃。此外，在《小部》的舍堕篇末尾也说：‘应何时作决定？从获得之日起，于十日内完成者，即应于该十日内作决定。若不足，则直至迦提月满月可获得保管期。’
Tattha siyā ‘‘vassānaṃ cātumāsaṃ adhiṭṭhātu’’nti vacanato ‘‘cātumāsabbhantare yadā vā tadā vā adhiṭṭhātuṃ vaṭṭatī’’ti. Yadi evaṃ, ‘‘kaṇḍuppaṭicchādiṃ yāva ābādhā adhiṭṭhātu’’nti vuttaṃ sāpi, ca dasāhaṃ atikkāmetabbā siyā. Evañca sati ‘‘dasāhaparamaṃ atirekacīvaraṃ dhāretabba’’nti idaṃ virujjhati. Tasmā yathāvuttameva gahetabbaṃ, aññaṃ vā acalaṃ kāraṇaṃ labhitvā chaḍḍetabbaṃ. Apica kurundiyampi nissaggiyāvasāne vuttaṃ – ‘‘kadā adhiṭṭhātabbā? Laddhadivasato paṭṭhāya antodasāhe niṭṭhitā pana tasmiṃyeva antodasāhe adhiṭṭhātabbā. Yadi nappahoti yāva kattikapuṇṇamā parihāraṃ labhatī’’ti.
630630.‘衣被夺者’，此语正是针对雨浴衣而说。因为那些裸体者以身体淋雨时无犯。在此，穿着贵重的雨浴衣沐浴时，有盗贼之难，此名为灾祸。其余在此易解。
630.Acchinnacīvarassāti etaṃ vassikasāṭikameva sandhāya vuttaṃ. Tesañhi naggānaṃ kāyovassāpane anāpatti. Ettha ca mahagghavassikasāṭikaṃ nivāsetvā nhāyantassa corupaddavo āpadā nāma. Sesamettha uttānameva.
322六种生起，是作业，非想解脱，非有心，是制戒犯，由身业语业，三心，三受。
Chasamuṭṭhānaṃ , kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
375雨浴衣学处解释完毕。
Vassikasāṭikasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
376五、夺衣学处解释
5. Cīvaraacchindanasikkhāpadavaṇṇanā
631631.‘那时’等，是夺衣学处。其中，‘yampi tyāhaṃ’即‘yampi te ahaṃ’（凡是我对你）。据说他当时想：‘他为我拿钵、衣、鞋、坐具，将与我一起游行。’因此布施了。所以这样说。‘夺’即以强力取走。然而，由于是以‘自己之物’想而取，故无波罗夷；但因令其疲累而取，故制立此罪。
631.Tena samayenāti cīvaraacchindanasikkhāpadaṃ. Tattha yampi tyāhanti yampi te ahaṃ. So kira ‘‘mama pattacīvaraupāhanapaccattharaṇāni vahanto mayā saddhiṃ cārikaṃ pakkamissatī’’ti adāsi. Tenevamāha. Acchindīti balakkārena aggahesi, sakasaññāya gahitattā panassa pārājikaṃ natthi, kilametvā gahitattā āpatti paññattā.
633633.‘自己夺者，舍堕波逸提’：夺一件衣，或夺多件连成一块的衣，犯一罪。夺多件未连成一块、各自分开放置的衣，以及令人取来：‘把僧伽帝拿来，把郁多罗僧拿来’，如此令人取来时，依物数犯诸罪。即使说：‘把我所给的全部拿来’，仅一语亦犯众多罪。
633.Sayaṃ acchindati nissaggiyaṃ pācittiyanti ekaṃ cīvaraṃ ekābaddhāni ca bahūni acchindato ekā āpatti. Ekato abaddhāni visuṃ visuṃ ṭhitāni ca bahūni acchindato ‘‘saṅghāṭiṃ āhara, uttarāsaṅgaṃ āharā’’ti evaṃ āharāpayato ca vatthugaṇanāya āpattiyo. ‘‘Mayā dinnāni sabbāni āharā’’ti vadatopi ekavacaneneva sambahulā āpattiyo.
325‘令他人者，犯突吉罗’：若命令‘取衣’，犯一突吉罗。受令者取多件，犯一波逸提。若说‘取僧伽帝，取郁多罗僧’，每一语犯一突吉罗。若说‘把我所给的全部取走’，仅一语犯众多罪。
Aññaṃ āṇāpeti āpatti dukkaṭassāti ‘‘cīvaraṃ gaṇhā’’ti āṇāpeti, ekaṃ dukkaṭaṃ. Āṇatto bahūni gaṇhāti, ekaṃ pācittiyaṃ ‘‘saṅghāṭiṃ gaṇha, uttarāsaṅgaṃ gaṇhā’’ti vadato vācāya vācāya dukkaṭaṃ. ‘‘Mayā dinnāni sabbāni gaṇhā’’ti vadato ekavācāya sambahulā āpattiyo.
634其他资具：除了可作决意的最下等衣之外，任何物品，乃至针也算。对于缠裹而放置的针，按物品数目计算，有恶作。松散缠裹的也是如此。但若紧紧绑在一起，则只有一个恶作，这是《大护持》中所说。放入针筒中的针，道理相同。放入袋中，松散绑着或紧紧绑着的三果等药物，道理也相同。
634.Aññaṃ parikkhāranti vikappanupagapacchimacīvaraṃ ṭhapetvā yaṃ kiñci antamaso sūcimpi. Veṭhetvā ṭhapitasūcīsupi vatthugaṇanāya dukkaṭāni. Sithilaveṭhitāsu evaṃ. Gāḷhaṃ katvā baddhāsu pana ekameva dukkaṭanti mahāpaccariyaṃ vuttaṃ. Sūcighare pakkhittāsupi eseva nayo. Thavikāya pakkhipitvā sithilabaddha gāḷhabaddhesu tikaṭukādīsu bhesajjesupi eseva nayo.
635“他给”是指：他这样说而给：“尊者，这正适合你们。”或者，他这样说：“贤友，我们曾想‘他会履行义务，会在我们跟前依止戒师，会学习法义’，才给了衣。现在你却不履行义务，不依止戒师，不学习法义。”被如此说后，他说：“尊者，我想你们是在说衣的事，这是你们的衣。”这样给，也是“他给”。或者，见到一个离开本处的年轻比丘，说：“不要返回。”而他不返回。若说“拿了衣就拦住他”，这样如果他返回，那很好。如果他说：“我想你们是在说钵和衣的事，拿去吧。”这样给，也是“他给”。或者，见到一个还俗者，说：“我们曾想‘他会履行义务’，才给了钵和衣。现在你却还俗游荡。”那人说：“拿回你们的钵和衣吧。”这样给，也是“他给”。然而，这样给是不允许的：“我只给在我跟前依止戒师的人，不给在别处依止的人。我只给履行义务的人，不给不履行的人。我只给学习法义的人，不给不学习的人。我只给不还俗的人，不给还俗的人。”若给，则犯恶作。但可以让人取回。若舍弃后已给出，又强行夺回，应按物品价值处罚。其余在此易解。
635.Sovā detīti ‘‘bhante, tumhākaṃyeva idaṃ sāruppa’’nti evaṃ vā deti, atha vā pana ‘‘āvuso, mayaṃ tuyhaṃ ‘vattapaṭipattiṃ karissati, amhākaṃ santike upajjhaṃ gaṇhissati, dhammaṃ pariyāpuṇissatī’ti cīvaraṃ adamha, so dāni tvaṃ na vattaṃ karosi, na upajjhaṃ gaṇhāsi, na dhammaṃ pariyāpuṇāsī’’ti evamādīni vutto ‘‘bhante, cīvaratthāya maññe bhaṇatha, idaṃ vo cīvara’’nti deti, evampi so vā deti. Disāpakkantaṃ vā pana daharaṃ ‘‘nivattetha na’’nti bhaṇati, so na nivattati. Cīvaraṃ gahetvā rundhathāti, evaṃ ce nivattati, sādhu. Sace ‘‘pattacīvaratthāya maññe tumhe bhaṇatha, gaṇhatha na’’nti deti. Evampi so vā deti, vibbhantaṃ vā disvā ‘‘mayaṃ tuyhaṃ ‘vattaṃ karissatī’ti pattacīvaraṃ adamha, so dāni tvaṃ vibbhamitvā carasī’’ti vadati. Itaro ‘‘gaṇhatha tumhākaṃ pattacīvara’’nti deti, evampi so vā deti. ‘‘Mama santike upajjhaṃ gaṇhantasseva demi, aññattha gaṇhantassa na demi. Vattaṃ karontasseva demi, akarontassa na demi, dhammaṃ pariyāpuṇantasseva demi, apariyāpuṇantassa na demi, avibbhamantasseva demi, vibbhamantassa na demī’’ti evaṃ pana dātuṃ na vaṭṭati, dadato dukkaṭaṃ. Āharāpetuṃ pana vaṭṭati. Cajitvā dinnaṃ acchinditvā gaṇhanto bhaṇḍagghena kāretabbo. Sesamettha uttānamevāti.
328三源生起：从身与意、从语与意、从身语与意生起；是作业；有想解脱；有意识；世间罪；身业语业；不善心；苦受。
Tisamuṭṭhānaṃ – kāyacittato vācācittato kāyavācācittato ca samuṭṭhāti, kiriyaṃ, saññāvimokkhaṃ, sacittakaṃ, lokavajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, akusalacittaṃ, dukkhavedananti.
383夺衣学处解释结束。
Cīvaraacchindanasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
384六、乞线学处解释。
6. Suttaviññattisikkhāpadavaṇṇanā
636“那时”指乞线学处。其中，“亚麻”指用亚麻纤维制成的线。“棉”指从棉花产生的线。“丝”指用蚕丝纺成的线。“羊毛”指山羊毛线。“麻”指麻纤维线。有人说“bhaṅga”是单独的树皮纤维线。然而，应知用这五种混合制成的线称为“bhaṅga”。
636.Tenasamayenāti suttaviññattisikkhāpadaṃ. Tattha khomanti khomavākehi katasuttaṃ. Kappāsikanti kappāsato nibbattaṃ. Koseyyanti kosiyaṃsūhi kantitvā katasuttaṃ. Kambalanti eḷakalomasuttaṃ. Sāṇanti sāṇavākasuttaṃ. Bhaṅganti pāṭekkaṃ vākasuttamevāti eke. Etehi pañcahi missetvā katasuttaṃ pana ‘‘bhaṅga’’nti veditabbaṃ.
330“令织”指在每一动作中犯恶作。如果织工没有梭子、综框等工具，比丘为了取来这些而磨斧头或刀，从此开始，凡是为了工具或为了织衣而做的每一件事，在织工的每一动作中，比丘都犯恶作。当纵向织到约一搩手、横向织到约一手掌时，犯舍堕罪。但在《大护持》中说：“令织直至完成，在每一纬板犯舍堕罪。”应知那也是针对此尺寸而说。因为这达到可作决意的最下等衣的计数。
Vāyāpeti payoge payoge dukkaṭanti sace tantavāyassa turivemādīni natthi, tāni ‘‘araññato āharissāmī’’ti vāsiṃ vā pharasuṃ vā niseti, tato paṭṭhāya yaṃ yaṃ upakaraṇatthāya vā cīvaravāyanatthāya vā karoti, sabbattha tantavāyassa payoge payoge bhikkhussa dukkaṭaṃ. Dīghato vidatthimatte tiriyañca hatthamatte vīte nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Mahāpaccariyaṃ pana ‘‘yāva pariyosānaṃ vāyāpentassa phalake phalake nissaggiyaṃ pācittiya’’nti vuttaṃ. Tampi idameva pamāṇaṃ sandhāya vuttanti veditabbaṃ. Vikappanupagapacchimañhi cīvarasaṅkhyaṃ gacchatīti.
331在此，应知如此决断：首先，自己乞求来的线是不如法的，其余因亲戚等因缘而得的线是如法的。织工方面，通过乞求而得到的非亲戚、未受邀请的织工是不如法的，其余是如法的。其中，用不如法的线和不如法的织工令织，依前说方式犯舍堕罪。但用如法的线令不如法的织工织，则如前述舍堕罪那样，犯恶作。用如法的线和不如法的线令不如法的织工织，如果依最下等衣的尺寸，一个区域是纯如法线所成，一个区域是不如法线所成，衣如田埂般分块，则在不法线所成的区域犯波逸提，在另一区域同样犯恶作。如果区域小于此，乃至仅有轮毂图案大小，则在所有区域按区域数目犯恶作。又若隔一根线，或纵向如法、横向不如法而织成，则在每一纬板犯恶作。用如法的织工令织不如法的线，则如前述舍堕罪那样，犯恶作。用同一织工织如法和不如法的线，如果不如法线的区域达到或小于最下等衣的尺寸，则在那些区域按区域数目犯恶作。在如法线的区域无犯。又若隔一根线，或纵向如法、横向不如法而织成，则在每一纬板犯恶作。
Apicettha evaṃ vinicchayo veditabbo – suttaṃ tāva sāmaṃ viññāpitaṃ akappiyaṃ, sesaṃ ñātakādivasena uppannaṃ kappiyaṃ. Tantavāyopi aññātakaappavārito viññattiyā laddho akappiyo, seso kappiyo. Tattha akappiyasuttaṃ akappiyatantavāyena vāyāpentassa pubbe vuttanayena nissaggiyaṃ. Teneva pana kappiyasuttaṃ vāyāpentassa yathā pubbe nissaggiyaṃ, evaṃ dukkaṭaṃ. Teneva kappiyaṃ akappiyañca suttaṃ vāyāpentassa yadi pacchimacīvarappamāṇena eko paricchedo suddhakappiyasuttamayo, eko akappiyasuttamayoti evaṃ kedārabaddhaṃ viya cīvaraṃ hoti, akappiyasuttamaye paricchede pācittiyaṃ, itarasmiṃ tatheva dukkaṭaṃ. Yadi tato ūnaparicchedā honti, antamaso acchimaṇḍalappamāṇāpi, sabbaparicchedesu paricchedagaṇanāya dukkaṭaṃ. Atha ekantarikena vā suttena dīghato vā kappiyaṃ tiriyaṃ akappiyaṃ katvā vītaṃ hoti, phalake phalake dukkaṭaṃ. Kappiyatantavāyenapi akappiyasuttaṃ vāyāpentassa yathā pubbe nissaggiyaṃ, evaṃ dukkaṭaṃ. Teneva kappiyañca akappiyañca suttaṃ vāyāpentassa sace pacchimacīvarappamāṇā ūnakā vā akappiyasuttaparicchedā honti, tesu paricchedagaṇanāya dukkaṭaṃ. Kappiyasuttaparicchedesu anāpatti. Atha ekantarikena vā suttena dīghato vā kappiyaṃ tiriyaṃ akappiyaṃ katvā vītaṃ hoti, phalake phalake dukkaṭaṃ.
332然而，如果有两位织工，一位如法，一位不如法，而线是不如法的，他们若轮流织布，当不如法的织工织造时，每织一梭便犯波逸提，若未满一梭则犯恶作；当另一位织造时，两处皆犯恶作。若两人共持一梭一起织，则每织一梭犯波逸提。如果线是如法的，而衣料是以田垄等方式划分区域的，当不如法的织工织造时，每完成一个区域犯恶作；当另一位织造时，无罪。若两人共持一梭一起织，则每织一梭犯恶作。如果线既有如法也有不如法，他们若轮流织，当不如法的织工织造那些由不如法线织成、达到最后一件衣的尺寸的区域时，按区域计数犯波逸提；在未满尺寸的区域以及由如法线织成的部分犯恶作。当如法的织工织造由不如法线织成、无论是否达到尺寸的部分时，唯犯恶作；织造由如法线织成的部分时，无罪。
Yadi pana dve tantavāyā honti, eko kappiyo eko akappiyo, suttañca akappiyaṃ, te ce vārena vinanti, akappiyatantavāyena vīte phalake phalake pācittiyaṃ, ūnatare dukkaṭaṃ. Itarena vīte ubhayattha dukkaṭaṃ. Sace dvepi vemaṃ gahetvā ekato vinanti, phalake phalake pācittiyaṃ. Atha suttaṃ kappiyaṃ, cīvarañca kedārabaddhādīhi saparicchedaṃ, akappiyatantavāyena vīte paricchede paricchede dukkaṭaṃ, itarena vīte anāpatti. Sace dvepi vemaṃ gahetvā ekato vinanti, phalake phalake dukkaṭaṃ. Atha suttampi kappiyañca akappiyañca, te ce vārena vinanti, akappiyatantavāyena akappiyasuttamayesu pacchimacīvarappamāṇesu paricchedesu vītesu paricchedagaṇanāya pācittiyaṃ. Ūnakataresu kappiyasuttamayesu ca dukkaṭaṃ. Kappiyatantavāyena akappiyasuttamayesu pamāṇayuttesu vā ūnakesu vā dukkaṭameva. Kappiyasuttamayesu anāpatti.
333再者，若以间隔的线，或将经线纵向作不如法、纬线横向作如法而织，或两人共持一梭一起织，在未划分区域的衣上，每织一梭犯恶作；在已划分区域的衣上，则依区域犯恶作。然而，此义在大注疏中不明显，而在大帕卡利等注疏中明显。在此处，则以一切方式明显。
Atha ekantarikena vā suttena dīghato vā akappiyaṃ tiriyaṃ kappiyaṃ katvā vinanti, ubhopi vā te vemaṃ gahetvā ekato vinanti, aparicchede cīvare phalake phalake dukkaṭaṃ, saparicchede paricchedavasena dukkaṭānīti. Ayaṃ pana attho mahāaṭṭhakathāyaṃ apākaṭo, mahāpaccariyādīsu pākaṭo. Idha sabbākāreneva pākaṭo.
334如果线是如法的，织工也是如法的，或是被亲属邀请的，或是付了工钱雇用的，则因织造之缘而无罪。然而，为了避免因超过十日而犯戒，当织成的衣料刚达到可作分配的尺寸时，应立即作决意。因为若超过十日才完成，便会成为应舍弃的。若由亲属等将经线架上织机后，说：‘尊者，请接受这件为您织的衣’，并交付，也适用同样的原则。
Sace suttampi kappiyaṃ, tantavāyopi kappiyo ñātakappavārito vā mūlena vā payojito, vāyāpanapaccayā anāpatti. Dasāhātikkamanapaccayā pana āpattiṃ rakkhantena vikappanupagappamāṇamatte vīte tante ṭhitaṃyeva adhiṭṭhātabbaṃ. Dasāhātikkamena niṭṭhāpiyamānañhi nissaggiyaṃ bhaveyyāti. Ñātakādīhi tantaṃ āropetvā ‘‘tumhākaṃ, bhante, idaṃ cīvaraṃ gaṇheyyāthā’’ti niyyātitepi eseva nayo.
335如果织工这样被雇用，或自己发心想要布施，说：‘尊者，我将在某日为您织好衣并存放好’，而比丘从他所指定的日期起超过十日，则犯应舍弃的波逸提。
Sace tantavāyo evaṃ payojito vā sayaṃ dātukāmo vā hutvā ‘‘ahaṃ, bhante, tumhākaṃ cīvaraṃ asukadivase nāma vāyitvā ṭhapessāmī’’ti vadati, bhikkhu ca tena paricchinnadivasato dasāhaṃ atikkāmeti, nissaggiyaṃ pācittiyaṃ.
336然而，如果织工说：‘我为您织好衣后，会派人送信’，并照做了，但被派来的比丘没有告知那位比丘，而其他人见到或听到后告知：‘尊者，您的衣已完成’，此告知不足为凭。只有当被派来的那位比丘亲自告知时，从其告知之日算起，若超过十日，则犯应舍弃的波逸提。
Sace pana tantavāyo ‘‘ahaṃ tumhākaṃ cīvaraṃ vāyitvā sāsanaṃ pesessāmī’’ti vatvā tatheva karoti, tena pesitabhikkhu pana tassa bhikkhuno na āroceti, añño disvā vā sutvā vā ‘‘tumhākaṃ, bhante, cīvaraṃ niṭṭhita’’nti āroceti, etassa ārocanaṃ na pamāṇaṃ. Yadā pana tena pesitoyeva āroceti, tassa vacanaṃ sutadivasato paṭṭhāya dasāhaṃ atikkāmayato nissaggiyaṃ pācittiyaṃ.
337如果织工说：‘我为您织好衣后，会送到某人手中’，并照做了，但取衣而去的比丘将衣放在自己的住处后，没有告知他，而另有他人说：‘尊者，新送来的衣好吗？’问：‘贤友，衣在哪里？’答：‘送到某某人手中了。’此说法也不足为凭。只有当那位比丘交付衣时，从获得衣之日算起，若超过十日，则犯应舍弃的波逸提。然而，如果织造的工钱尚未支付，哪怕只剩一迦迦尼迦的量，在此期间仍受保护。
Sace tantavāyo ‘‘ahaṃ tumhākaṃ cīvaraṃ vāyitvā kassaci hatthe pahiṇissāmī’’ti vatvā tatheva karoti, cīvaraṃ gahetvā gatabhikkhu pana attano pariveṇe ṭhapetvā tassa na āroceti, añño koci bhaṇati ‘‘api, bhante, adhunā ābhataṃ cīvaraṃ sundara’’nti? ‘‘Kuhiṃ, āvuso, cīvara’’nti? ‘‘Itthannāmassa hatthe pesita’’nti. Etassapi vacanaṃ na pamāṇaṃ. Yadā pana so bhikkhu cīvaraṃ deti, laddhadivasato paṭṭhāya dasāhaṃ atikkāmayato nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Sace pana vāyāpanamūlaṃ adinnaṃ hoti, yāva kākaṇikamattampi avasiṭṭhaṃ, tāva rakkhati.
640640.‘为缝衣而乞线无罪’的意思是：为了缝衣而乞求线，无罪。在‘为腰带’等句中，是处格表示目的，即为了腰带等目的而乞求，无罪。此处其余内容意义明显。
640.Anāpatti cīvaraṃ sibbetunti cīvarasibbanatthāya suttaṃ viññāpentassa anāpattīti attho. Āyogetiādīsupi nimittatthe bhummavacanaṃ, āyogādinimittaṃ viññāpentassa anāpattīti vuttaṃ hoti. Sesamettha uttānatthamevāti.
339六种等起，属于作为，非由想而解脱，无心，属制罪，属身业与语业，三心，三受。
Chasamuṭṭhānaṃ, kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
396乞线学处解释结束。
Suttaviññattisikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
397七、大织工学处解释。
7. Mahāpesakārasikkhāpadavaṇṇanā
641641.‘那时’指大织工学处。其中，‘持线’指称量线，确定其重量。‘紧密’指厚实。‘善织’指织得好，各处均匀地织。‘善梳理’指梳理得好，各处均匀地在织机上展开。‘善刮理’指用刮刀刮理得好。‘善刷理’指用刷子刷理得好，即清洗干净的意思。‘不足’指缺陷。‘在织机上’指在织机上纵向展开。
641.Tena samayenāti mahāpesakārasikkhāpadaṃ. Tattha suttaṃ dhārayitvāti suttaṃ tuletvā palaparicchedaṃ katvā. Appitanti ghanaṃ. Suvītanti suṭṭhu vītaṃ, sabbaṭṭhānesu samaṃ katvā vītaṃ. Suppavāyitanti suṭṭhu pavāyitaṃ sabbaṭṭhānesu samaṃ katvā tante pasāritaṃ. Suvilekhitanti lekhaniyā suṭṭhu vilikhitaṃ. Suvitacchitanti kocchena suṭṭhu vitacchitaṃ, suniddhotanti attho. Paṭibaddhanti vekallaṃ . Tanteti tante dīghato pasāraṇeyeva upanetvāti attho.
642642.‘若那位比丘在那里’：指那些织工所在的村庄或城镇。‘会生起特殊规定’：指会生起特别的规定、额外的规则。在巴利文中，为了显示特殊规定是如何生起的，说‘贤友，这确实’等。
642.Tatra ce so bhikkhūti yatra gāme vā nigame vā te tantavāyā tatra. Vikappaṃ āpajjeyyāti visiṭṭhaṃ kappaṃ adhikavidhānaṃ āpajjeyya. Pāḷiyaṃ pana yenākārena vikappaṃ āpanno hoti, taṃ dassetuṃ ‘‘idaṃ kho, āvuso’’tiādi vuttaṃ.
342‘说法’：即讲说佛法开示，通过其言语展示增加线的样式，如‘长些’、‘宽些’或‘厚实些’。
Dhammampi bhaṇatīti dhammakathampi katheti, ‘‘tassa vacanena āyataṃ vā vitthataṃ vā appitaṃ vā’’ti suttavaḍḍhanaākārameva dasseti.
343‘先前未被邀请’：指先前未被衣的主人邀请。其余内容意义明显。
Pubbeappavāritoti cīvarasāmikehi pubbe appavārito hutvā. Sesaṃ uttānatthamevāti.
402属六种等起，属于作为，不因认知而免责，无心，属制罪，属于身业与语业，
Chasamuṭṭhānaṃ, kiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ,
344三心，三受。
Ticittaṃ, tivedananti.
404大织工学处解释结束。
Mahāpesakārasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
4058. 急施衣学处注释
8. Accekacīvarasikkhāpadavaṇṇanā
646-9646-9.‘那时’指急施衣学处。其中，‘十日未至’：十日为十天，以那十日尚未到来为‘十日未至’，即十天还未到的意思；‘那十日未至’是依持续关系而用作处格的业格，因此在它的分别中说‘在十日未至时’。而‘自恣’一词，是为了显示所谓‘十日未至’的具体形态，为不混淆而用的非业格。
646-9.Tena samayenāti accekacīvarasikkhāpadaṃ. Tattha dasāhānāgatanti dasa ahāni dasāhaṃ, tena dasāhena anāgatā dasāhānāgatā, dasāhena asampattāti attho, taṃ dasāhānāgataṃ, accantasaṃyogavasena bhummatthe upayogavacanaṃ, tenevassa padabhājane ‘‘dasāhānāgatāyā’’ti vuttaṃ. Pavāraṇāyāti idaṃ pana yā sā dasāhānāgatāti vuttā, taṃ sarūpato dassetuṃ asammohatthaṃ anupayogavacanaṃ.
346“迦提迦月三月满月”是指第一个迦提迦月的三月满月。此处同样因第一句不适用，故依前例，以业格表处格义。这是说：“从‘第一大自恣日尚差十日’所说之时起，即使那些日子里比丘恰好得到急施衣，比丘知道‘这是急施衣’后，也应全部接受。”由此，显示了自恣月白分第五日起，所得衣物的存放时限。虽然此义依“超过十日之多余衣应持”这条戒本已成立，但为依事发端，显示前所未闻之义，而制立此学处。
Kattikatemāsikapuṇṇamanti paṭhamakattikatemāsikapuṇṇamaṃ. Idhāpi paṭhamapadassa anupayogattā purimanayeneva bhummatthe upayogavacanaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – ‘‘‘yato paṭṭhāya paṭhamamahāpavāraṇā dasāhānāgatā’ti vuccati, sacepi tāni divasāni accantameva bhikkhuno accekacīvaraṃ uppajjeyya, ‘accekaṃ ida’nti jānamānena bhikkhunā sabbampi paṭiggahetabba’’nti. Tena pavāraṇāmāsassa juṇhapakkhapañcamito paṭhāya uppannassa cīvarassa nidhānakālo dassito hoti. Kāmañcesa ‘‘dasāhaparamaṃ atirekacīvaraṃ dhāretabba’’nti imināva siddho, atthuppattivasena pana apubbaṃ viya atthaṃ dassetvā sikkhāpadaṃ ṭhapitaṃ.
347“急施衣”是指急用的衣。为显示其急用性，而说“或欲往军中”等。其中，“信”只是表示有信的程度。“净信”表示极净信、强信。这就是名为急施衣：即由这些原因，欲施者或遣使者，或亲自前来，告知“我将施雨安居衣”，如此告知的衣，名为急施衣。然而，从第六日起，即使是非急施衣，以及取出后放置的衣，也获得此开许。
Accekacīvaranti accāyikacīvaraṃ vuccati, tassa pana accāyikabhāvaṃ dassetuṃ ‘‘senāya vā gantukāmo hotī’’tiādi vuttaṃ. Tattha saddhāti iminā saddhāmattakameva dassitaṃ. Pasādoti iminā suppasannā balavasaddhā. Etaṃ accekacīvaraṃ nāmāti etaṃ imehi kāraṇehi dātukāmena dūtaṃ vā pesetvā sayaṃ vā āgantvā ‘‘vassāvāsikaṃ dassāmī’’ti evaṃ ārocitaṃ cīvaraṃ accekacīvaraṃ nāma hotī. Chaṭṭhito paṭṭhāya pana uppannaṃ anaccekacīvarampi paccuddharitvā ṭhapitacīvarampi etaṃ parihāraṃ labhatiyeva.
348“作标记后存放”是指作某种标记后放置。为何这样说？因为如果在自恣前分配它，取衣者不得破夏。如果破夏，该衣即归僧团所有。由此，作标记后，便可方便施与。
Saññāṇaṃ katvā nikkhipitabbanti kiñci nimittaṃ katvā ṭhapetabbaṃ. Kasmā etaṃ vuttaṃ? Yadi hi taṃ pure pavāraṇāya vibhajanti. Yena gahitaṃ, tena chinnavassena na bhavitabbaṃ. Sace pana hoti, taṃ cīvaraṃ saṅghikameva hoti. Tato sallakkhetvā sukhaṃ dātuṃ bhavissatīti.
650“于急施衣有急施衣想”等，是就分别解说后，针对已取衣而说。若衣未分配，或在僧团库房中，即使超过衣时亦无罪。如是，多余衣的开许为十日。未作雨浴衣者，若未敷迦絺那，开许五月；若雨安居延迟，开许六月；若已敷迦絺那，其后开许四月。于冬末之日，依根本衣作持，另有一月，故开许十一月。依忆念与期望，根本衣开许一月；急施衣若未敷迦絺那，开许一月零十一日；若已敷迦絺那，开许五月零十一日；此后，即使一日亦无开许，应知。
650.Accekacīvare accekacīvarasaññīti evamādi vibhajitvā gahitameva sandhāya vuttaṃ. Sace pana avibhattaṃ hoti, saṅghassa vā bhaṇḍāgāre, cīvarasamayātikkamepi anāpatti. Iti atirekacīvarassa dasāhaṃ parihāro. Akatassa vassikasāṭikacīvarassa anatthate kathine pañca māsā, vasse ukkaḍḍhite cha māsā, atthate kathine apare cattāro māsā. Hemantassa pacchime divase mūlacīvarādhiṭṭhānavasena aparopi eko māsoti ekādasa māsā parihāro. Satiyā paccāsāya mūlacīvarassa eko māso, accekacīvarassa anatthate kathine ekādasadivasādhiko māso, atthate kathine ekādasadivasādhikā pañca māsā, tato paraṃ ekadivasampi parihāro natthīti veditabbaṃ.
350“非急施衣”是指与急施衣相似的其他衣。此处其余文义，易解明了。
Anaccekacīvareti accekacīvarasadise aññasmiṃ. Sesamettha uttānatthamevāti.
351迦絺那的犯缘：非不作为，非想解脱，非无心，依制戒而犯，属身业语业，三心，三受。
Kathinasamuṭṭhānaṃ – akiriyaṃ, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
413急施衣学处注释终。
Accekacīvarasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
4149. 有疑学处注释
9. Sāsaṅkasikkhāpadavaṇṇanā
652“那时”等，是有关怖畏学处。其中，“已住雨安居者，于阿兰若处”是指他们先前也住在阿兰若。但因衣薄弱，依资具缘而住于村落附近的住处过雨安居，待衣作成后，想“现在无牵挂，将修沙门法”，而住于阿兰若处的住处。“迦提迦月盗贼”是指迦提迦月的盗贼。“遍恼”即加害，到处奔走令恐惧、驱赶。“存放于内室”即存放于村内。世尊因如法、平等所得资具难得，而头陀比丘即使对母亲也不能劝请，故为护衣而允许存放于内室。然因比丘们适合阿兰若住，故未遮止阿兰若住。
652.Tenasamayenāti sāsaṅkasikkhāpadaṃ. Tattha vutthavassā āraññakesūti te pubbepi araññeyeva vihariṃsu. Dubbalacīvarattā pana paccayavasena gāmantasenāsane vassaṃ vasitvā niṭṭhitacīvarā hutvā ‘‘idāni nippalibodhā samaṇadhammaṃ karissāmā’’ti āraññakesu senāsanesu viharanti. Kattikacorakāti kattikamāse corā. Paripātentīti upaddavanti, tattha tattha ādhāvitvā uttāsenti palāpenti. Antaraghare nikkhipitunti antogāme nikkhipituṃ. Bhagavā yasmā paccayā nāma dhammena samena dullabhā, sallekhavā hi bhikkhu mātarampi viññāpetuṃ na sakkoti. Tasmā cīvaraguttatthaṃ antaraghare nikkhipituṃ anujānāti. Bhikkhūnaṃ pana anurūpattā araññavāsaṃ na paṭikkhipi.
653“然而，近住”中，“近住”即“近住”，意为“近住已”。如“upasampajjanti”等，此处应视为有鼻音。义为“入雨安居而住已”。此句与“住于如是住处之比丘”相关联。所说为何？即：入雨安居而住已，此后至后迦提迦月满月终了之时，凡那些被认可为有怖畏、有险难的阿兰若住处，住于如是住处之比丘，若愿意，可将三衣中的任一件衣存放于内室。然而，因为凡入雨安居而住至初迦提迦月满月者，属于已住雨安居者之内，故此处不作深奥文词推究，于分别句中唯为显示可存放衣之人，而说“已住雨安居者”。彼亦与“住于住处之比丘”相关联。此中义为：于如是比丘中，任何一位比丘，即“已住雨安居之比丘，住于住处”。
653.Upavassaṃ kho panāti ettha upavassanti upavassa; upavasitvāti vuttaṃ hoti. Upasampajjantiādīsu viya hi ettha anunāsiko daṭṭhabbo. Vassaṃ upagantvā vasitvā cāti attho. Imassa ca padassa ‘‘tathārūpesu bhikkhu senāsanesu viharanto’’ti iminā sambandho. Kiṃ vuttaṃ hoti? Vassaṃ upagantvā vasitvā ca tato paraṃ pacchimakattikapuṇṇamapariyosānakālaṃ yāni kho pana tāni āraññakāni senāsanāni sāsaṅkasammatāni sappaṭibhayāni; tathārūpesu bhikkhu senāsanesu viharanto ākaṅkhamāno tiṇṇaṃ cīvarānaṃ aññataraṃ cīvaraṃ antaraghare nikkhipeyyāti. Yasmā pana yo vassaṃ upagantvā yāva paṭhamakattikapuṇṇamaṃ vasati, so vuṭṭhavassānaṃ abbhantaro hoti, tasmā idaṃ atigahanaṃ byañjanavicāraṇaṃ akatvā padabhājane kevalaṃ cīvaranikkhepārahaṃ puggalaṃ dassetuṃ ‘‘vuṭṭhavassāna’’nti vuttaṃ. Tassāpi ‘‘bhikkhu senāsanesu viharanto’’ti iminā sambandho. Ayañhi ettha attho ‘‘vuṭṭhavassānaṃ bhikkhu senāsanesu viharanto’’ti evarūpānaṃ bhikkhūnaṃ abbhantare yo koci bhikkhūti vuttaṃ hoti.
354阿兰若相，于不取不与取注释中已说。然而此处有差别：若寺院有围墙，应从有围墙村落的界标，或无围墙村落的应设界处起，量至寺院围墙。若寺院无围墙，则以最先的住处、或食堂、或常集会处、或菩提树、或塔庙，即使离住处远，亦应以此为界而量。即使附近有村落，在寺院中能听到村人的声音，但因山、河等障碍而不能直行，若其有通常道路，即使需乘船通行，亦应依此道路，从村落量取五百弓。若有人为成就近村分，而从各处堵塞道路，应知此人为“头陀支贼”。
Araññalakkhaṇaṃ adinnādānavaṇṇanāyaṃ vuttaṃ. Ayaṃ pana viseso – sace vihāro parikkhitto hoti, parikkhittassa gāmassa indakhīlato aparikkhittassa parikkhepārahaṭṭhānato paṭṭhāya yāva vihāraparikkhepā minitabbaṃ. Sace vihāro aparikkhitto hoti, yaṃ sabbapaṭhamaṃ senāsanaṃ vā bhattasālā vā dhuvasannipātaṭṭhānaṃ vā bodhivā cetiyaṃ vā dūre cepi senāsanato hoti, taṃ paricchedaṃ katvā minitabbaṃ. Sacepi āsanne gāmo hoti, vihāre ṭhitehi gharamānusakānaṃ saddo sūyati, pabbatanadīādīhi pana antaritattā na sakkā ujuṃ gantuṃ, yo cassa pakatimaggo hoti, sacepi nāvāya sañcaritabbo, tena maggena gāmato pañcadhanusatikaṃ gahetabbaṃ. Yo āsannagāmassa aṅgasampādanatthaṃ tato tato maggaṃ pidahati, ayaṃ ‘‘dhutaṅgacoro’’ti veditabbo.
355“Sāsaṅkasammatāni”意为“被认同为有恐惧的”，即“如此被认知的”。在词语分解中，为了说明它们被认同为有恐惧的原因，而说“在寺院、在寺院附近区域”等。
Sāsaṅkasammatānīti ‘‘sāsaṅkānī’’ti sammatāni; evaṃ saññātānīti attho. Padabhājane pana yena kāraṇena tāni sāsaṅkasammatāni, taṃ dassetuṃ ‘‘ārāme ārāmūpacāre’’tiādi vuttaṃ.
356“Sappaṭibhayāni”意为与恐惧相伴的，即具有现前强大恐惧的。在词语分解中，为了说明它们与恐惧相伴的原因，而说“在寺院、在寺院附近区域”等。
Saha paṭibhayena sappaṭibhayāni, sannihitabalavabhayānīti attho. Padabhājane pana yena kāraṇena tāni sappaṭibhayāni; taṃ dassetuṃ ‘‘ārāme ārāmūpacāre’’tiādi vuttaṃ.
357“Samantā gocaragāme nikkhipeyyā”意为：对于林野的住所，应在四周所有方向中，于自己所喜好的行境村落，依念与条件的具足而安置。
Samantā gocaragāme nikkhipeyyāti āraññakassa senāsanassa samantā sabbadisābhāgesu attanā abhirucite gocaragāme satiyā aṅgasampattiyā nikkhipeyya.
358在此，条件的具足如下：于前安居入雨安居后，在大自恣时已受自恣，此为一条件。若于后安居入雨安居，或为破雨安居者，则不得安置。唯在迦提月，此为第二条件。迦提月之后不得安置。住所须为最后五百弓量、符合尺寸者，此为第三条件。若小于此量，或超过半由旬量，则不得安置。因为凡于乞食后，能在食时返回寺院之处，此处即是所意指的。然而，若受邀请，即使前往半由旬或一由旬而住，亦属允许，此无定量。住所须为有恐惧、有怖畏者，此为第四条件。因为在无恐惧、无怖畏的住所，即使具足条件而住，亦不得安置。
Tatrāyaṃ aṅgasampatti – purimikāya upagantvā mahāpavāraṇāya pavārito hoti, idamekaṃ aṅgaṃ. Sace pacchimikāya vā upagato hoti chinnavasso vā, nikkhipituṃ na labhati. Kattikamāsoyeva hoti, idaṃ dutiyaṃ aṅgaṃ. Kattikamāsato paraṃ na labhati, pañcadhanusatikaṃ pacchimameva pamāṇayuttaṃ senāsanaṃ hoti, idaṃ tatiyaṃ aṅgaṃ. Ūnappamāṇe vā gāvutato atirekappamāṇe vā na labhati, yatra hi piṇḍāya caritvā puna vihāraṃ bhattavelāyaṃ sakkā āgantuṃ, tadeva idha adhippetaṃ. Nimantito pana addhayojanampi yojanampi gantvā vasituṃ pacceti, idamappamāṇaṃ. Sāsaṅkasappaṭibhayameva hoti, idaṃ catutthaṃ aṅgaṃ. Anāsaṅkaappaṭibhaye hi aṅgayuttepi senāsane vasanto nikkhipituṃ na labhatīti.
359“Aññatra bhikkhusammutiyā”意为：除了比丘的认可之外。这是指在仓库学处中所开许的拘睒弥认可（《波罗夷》475）；若已获得那种认可，即使超过六夜而离宿，也是可以的。
Aññatra bhikkhusammutiyāti yā udositasikkhāpade kosambakasammuti (pārā. 475) anuññātā tassā sammutiyā aññatra; sace sā laddhā hoti, chārattātirekampi vippavasituṃ vaṭṭati.
360“Puna gāmasīmaṃ okkamitvā”意为：若行境村在住所的东方，而此比丘去了西方，当他回到住所后，若无法在第七日黎明时升起，则应进入村界，在会堂或任何地方住下，得知衣的流转后，即可离去。若如此仍无法做到，则应就地舍置，如此，多余之衣将处于应舍置的状态。其余内容易解。
Puna gāmasīmaṃ okkamitvāti sace gocaragāmato puratthimāya disāya senāsanaṃ; ayañca pacchimadisaṃ gato hoti, senāsanaṃ āgantvā sattamaṃ aruṇaṃ uṭṭhāpetuṃ asakkontena gāmasīmampi okkamitvā sabhāyaṃ vā yattha katthaci vā vasitvā cīvarappavattiṃ ñatvā pakkamituṃ vaṭṭatīti attho. Evaṃ asakkontena tattheva ṭhitena paccuddharitabbaṃ, atirekacīvaraṭṭhāne ṭhassatīti. Sesaṃ uttānameva.
361迦絺那的起源：从身与语、从身与语及意而生起，属非作业、非想解脱、非有心、犯制戒、属身业与语业、三心、三受。
Kathinasamuṭṭhānaṃ – kāyavācato kāyavācācittato ca samuṭṭhāti, akiriyā, nosaññāvimokkhaṃ, acittakaṃ, paṇṇattivajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, ticittaṃ, tivedananti.
425有恐惧学处注释已毕。
Sāsaṅkasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
42610. 已指定学处注释
10. Pariṇatasikkhāpadavaṇṇanā
657“657. 那时”是已指定学处。其中，“pūgassa”意为团体，即法众的意思。“Paṭiyatta”意为已准备。“僧团有许多食物”意为僧团有许多食物、众多利得之来源；他们表明僧团不会因任何人而有所减损。“Oṇojetha”意为请给与。然而，为何这样说是不允许的呢？因为此施食是已被带来、放置于一处、为僧团而准备的，在已带来、已准备以及为特定对象而放置的部分中，并不存在所谓的使用言语。
657.Tena samayenāti pariṇatasikkhāpadaṃ. Tattha pūgassāti samūhassa; dhammagaṇassāti attho. Paṭiyattanti paṭiyāditaṃ. Bahū saṅghassa bhattāti saṅghassa bahūni bhattāni anekāni lābhamukhāni; na saṅghassa kenaci parihānīti dīpenti. Oṇojethāti detha. Kiṃ panevaṃ vattuṃ vaṭṭatīti kasmā na vaṭṭati? Ayañhi abhihaṭabhikkhā abhiharitvā ekasmiṃ okāse saṅghassatthāya paṭiyattā abhihaṭapaṭiyatte ca uddissa ṭhapitabhāge ca payuttavācā nāma natthi.
658“658. 僧团的”意为属于僧团的。因为那物品已指定给僧团，即使尚未到手，也以某种方式属于僧团。然而，在词语分解中，通过释义的方式，以“僧团的，名为已施与僧团、已舍弃的”这样显示了非权宜意义上的僧团物。“利得”指应获得之物。因此，在其解释中说“衣等”。“已指定”意为已成为倾向僧团、朝向僧团、归向僧团而住立者。为了说明它成为已指定的原因，而说词语分解：“‘我们将给与、我们将做’的言语已说出”。
658.Saṅghikanti saṅghassa santakaṃ. So hi saṅghassa pariṇatattā hatthaṃ anārūḷhopi ekena pariyāyena saṅghassa santako hoti, padabhājane pana ‘‘saṅghikaṃ nāma saṅghassa dinnaṃ hoti pariccatta’’nti evaṃ atthuddhāravasena nippariyāyatova saṅghikaṃ dassitaṃ. Lābhanti paṭilabhitabbavatthuṃ āha. Tenevassa niddese ‘‘cīvarampī’’tiādi vuttaṃ. Pariṇatanti saṅghassa ninnaṃ saṅghassa poṇaṃ saṅghassa pabbhāraṃ hutvā ṭhitaṃ. Yena pana kāraṇena so pariṇato hoti, taṃ dassetuṃ ‘‘dassāma karissāmāti vācā bhinnā hotī’’ti padabhājanaṃ vuttaṃ.
659“659. 在努力中犯恶作”意为：在将已指定的利得转为己用的努力中，犯恶作；当获得它、到手时，犯舍堕。然而，若是已施与僧团的，则不应取用，应给予僧团。若与寺男等一起食用，应估价物品后令其赔偿。对于已指定的物品，若同法者或在家人，乃至母亲的物品，知道“这是给我的”而知道已指定给僧团的状态后，转为己用而取者，犯舍堕波逸提。若转为他人用，说“给这位比丘”，则犯净波逸提。若将一钵或一衣转为己用，另一件转为他人用，则犯舍堕波逸提和净波逸提。对于多物，道理相同。此亦曾说：
659.Payogedukkaṭanti pariṇatalābhassa attano pariṇāmanapayoge dukkaṭaṃ, paṭilābhena tasmiṃ hatthaṃ ārūḷhe nissaggiyaṃ. Sace pana saṅghassa dinnaṃ hoti, taṃ gahetuṃ na vaṭṭati, saṅghasseva dātabbaṃ. Yopi ārāmikehi saddhiṃ ekato khādati, bhaṇḍaṃ agghāpetvā kāretabbo. Pariṇataṃ pana sahadhammikānaṃ vā gihīnaṃ vā antamaso mātusantakampi ‘‘idaṃ mayhaṃ dehī’’ti saṅghassa pariṇatabhāvaṃ ñatvā attano pariṇāmetvā gaṇhantassa nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. ‘‘Imassa bhikkhuno dehī’’ti evaṃ aññassa pariṇāmentassa suddhikapācittiyaṃ. Ekaṃ pattaṃ vā cīvaraṃ vā attano, ekaṃ aññassa pariṇāmeti, nissaggiyaṃ pācittiyañceva suddhikapācittiyañca. Eseva nayo bahūsu. Vuttampi cetaṃ –
365“以舍堕的罪，以净波逸提；
‘‘Nissaggiyena āpattiṃ, suddhikena pācittiyaṃ;
366可能同时犯下。”
Āpajjeyya ekato;
367“此问题已由智者们思考过了。”（《附随》480）
Pañhā mesā kusalehi cintitā’’ti. (pari. 480);
368此即是关于转用的说明。即使在雨季衣时，于母舍，若知道已指定给僧团的雨季衣而转为己用，犯舍堕波逸提。若转为他人用，犯净波逸提。人们说“我们将作僧团食”，带来酥油等，若病比丘知道已指定给僧团的状态后，乞求任何物品，即犯舍堕波逸提。然而，若他问：“你们的酥油等已被带来，有吗？”回答：“是的，有。”然后说：“也请给我。”这是允许的。或者，当比丘感到不安时，优婆塞们说：“僧团也是得到我们所给的；请接受，尊者。”这样也是允许的。
Ayañhi pariṇāmanaṃ sandhāya vutto. Yopi vassikasāṭikasamaye mātugharepi saṅghassa pariṇataṃ vassikasāṭikaṃ ñatvā attano pariṇāmeti, nissaggiyaṃ pācittiyaṃ. Parassa pariṇāmeti, suddhikapācittiyaṃ. Manussā ‘‘saṅghabhattaṃ karissāmā’’ti sappitelādīni āharanti, gilāno cepi bhikkhu saṅghassa pariṇatabhāvaṃ ñatvā kiñci yācati, nissaggiyaṃ pācittiyameva. Sace pana so ‘‘tumhākaṃ sappiādīni ābhaṭāni atthī’’ti pucchitvā ‘‘āma, atthī’’ti vutte ‘‘mayhampi dethā’’ti vadati, vaṭṭati. Athāpi naṃ kukkuccāyantaṃ upāsakā vadanti – ‘‘saṅghopi amhehi dinnameva labhati; gaṇhatha, bhante’’ti evampi vaṭṭati.
660『僧团已回向之物转给其他僧团』：在一个寺院中已回向给僧团之物，指定另一个寺院后，说“请给某某大寺的僧团”，这样转给其他僧团。
660.Saṅghassa pariṇataṃ aññasaṅghassāti ekasmiṃ vihāre saṅghassa pariṇataṃ aññaṃ vihāraṃ uddisitvā ‘‘asukasmiṃ nāma mahāvihāre saṅghassa dethā’’ti pariṇāmeti .
370『转给塔』：如说“用给僧团的东西做什么？你们去供养塔吧”，这样转给塔。
Cetiyassa vāti ‘‘kiṃ saṅghassa dinnena, cetiyassapūjaṃ karothā’’ti evaṃ cetiyassa vā pariṇāmeti.
371『塔已回向之物转给其他塔』：此处规定，从为某一塔而种植的花丛中，摘花去供奉另一塔，是不允许的。但看到已为某一塔撑起伞盖或悬挂旗帜后，将剩余的部分转供给另一塔，是允许的。
Cetiyassapariṇatanti ettha niyametvā aññacetiyassatthāya ropitamālāvacchato aññacetiyamhi pupphampi āropetuṃ na vaṭṭati. Ekassa cetiyassa pana chattaṃ vā paṭākaṃ vā āropetvā ṭhitaṃ disvā sesaṃ aññassa cetiyassa dāpetuṃ vaṭṭati.
372『个人已回向之物转给其他个人』：即使已回向给一只狗的东西，说“不要给这只狗，给那一只”，这样转给其他个人，犯恶作。但如果施主们说：“我们想供养僧团食物，想供养塔，想给一位比丘资具，我们将随你们的意思而给；请说，我们该给到哪里？”当这样说时，那位比丘应该说：“你们想给哪里，就给哪里。”如果只是问“给到哪里”，则应按律典中所说的方法来说。其余在此是显而易见的。
Puggalassa pariṇatanti antamaso sunakhassāpi pariṇataṃ ‘‘imassa sunakhassa mā dehi, etassa dehī’’ti evaṃ aññapuggalassa pariṇāmeti, dukkaṭaṃ. Sace pana dāyakā ‘‘mayaṃ saṅghassa bhattaṃ dātukāmā, cetiyassa pūjaṃ kātukāmā, ekassa bhikkhuno parikkhāraṃ dātukāmā, tumhākaṃ ruciyā dassāma; bhaṇatha, kattha demā’’ti vadanti. Evaṃ vutte tena bhikkhunā ‘‘yattha icchatha, tattha dethā’’ti vattabbā. Sace pana kevalaṃ ‘‘kattha demā’’ti pucchanti, pāḷiyaṃ āgatanayeneva vattabbaṃ. Sesamettha uttānatthameva.
373三种生起：从身与意、从语与意、从身语与意而生起；是作业；有想解脱；有心的；世间罪；身业与语业；不善心；三受。
Tisamuṭṭhānaṃ – kāyacittato vācācittato kāyavācācittato ca samuṭṭhāti, kiriyaṃ, saññāvimokkhaṃ, sacittakaṃ, lokavajjaṃ, kāyakammavacīkammaṃ, akusalacittaṃ, tivedananti.
439《善见律毗婆沙》律藏注释中
Samantapāsādikāya vinayasaṃvaṇṇanāya
440关于已回向之物的学处解释结束。
Pariṇatasikkhāpadavaṇṇanā niṭṭhitā.
441第三钵品结束。
Niṭṭhito pattavaggo tatiyo.
442尼萨耆亚的解释结束。
Nissaggiyavaṇṇanā niṭṭhitā.
443巴拉基咖篇注疏结束。
Pārājikakaṇḍa-aṭṭhakathā niṭṭhitā.