← 文献总目录

道生起义注

s0519a.att4 · 静态文献页 · 561 段 · 打开交互阅读器

14. 关于“逐别说”的解释
4. Paṭiniddesavāravaṇṇanā
21. 对“教示之理趣”进行分别的解释
1. Desanāhāravibhaṅgavaṇṇanā
5像这样，为了让理趣等容易把握，先以偈颂的形式，按它们自身的特性进行了标示。现在，为了对这些理趣先以反释的方式加以分别，开始了“其中，什么是教示之理趣”等的解释。其中，“什么是”是由于想要解说而发出的提问。“教示之理趣”则是对应被提问的法所作的说明。虽然在“释论品”中已经按自性显示了教示之理趣，但这里为了显示反释的范围，便以“乐味与过患”等偈颂的一部分来回顾。这个教示之理趣是瞻前顾后的。其中，在瞻前的情况下，问了“什么是教示之理趣”之后，就成为对依自性所显示的“乐味与过患”所作的归结。而在顾后的情况下，则是对“这个教示之理趣是在解说什么”这一解说行为的作者加以说明。由此显示教示之理趣的随义名称。“解说”意思是详细注释、广为展开。
5. Evaṃ hārādayo sukhaggahaṇatthaṃ gāthābandhavasena sarūpato niddisitvā idāni tesu hāre tāva paṭiniddesavasena vibhajituṃ ‘‘tattha katamo desanāhāro’’tiādi āraddhaṃ. Tattha katamoti kathetukamyatāpucchā. Desanāhāroti pucchitabbadhammanidassanaṃ. Kiñcāpi desanāhāro niddesavāre sarūpato dassito, paṭiniddesassa pana visayaṃ dassento ‘‘assādādīnavatā’’ti gāthaṃ ekadesena paccāmasati. Ayaṃ desanāhāro pubbāparāpekkho. Tattha pubbāpekkhatte ‘‘katamo desanāhāro’’ti pucchitvā ‘‘assādādīnavatā’’ti sarūpato dassitassa nigamanaṃ hoti. Parāpekkhatte pana ‘‘ayaṃ desanāhāro kiṃ desayatī’’ti desanākiriyāya kattuniddeso hoti. Tena desanāhārassa anvatthasaññataṃ dasseti. Desayatīti saṃvaṇṇeti, vitthāretīti attho.
2现在，为了按自性显示应该由这个（理趣）所开示的法，而说出“乐味”等。由于前面已经讲述过的道理，这些意思很容易明了。因此，从此以后我们也只将解释还没有讲过的地方。他心中思考这样的问题：“然而，这个理趣在何处详细解释了所提及的乐味等呢？”，然后以教示之理趣来显示应该详细解释的法，也就是举出“诸比丘，我将为你们说法”等能够含摄一切教理之法的、世尊的“六六”开示的一部分来显示。
Idāni anena desetabbadhamme sarūpato dassento ‘‘assāda’’ntiādimāha, taṃ pubbe vuttanayattā uttānameva. Tasmā ito parampi avuttameva vaṇṇayissāma. ‘‘Kattha pana āgate assādādike ayaṃ hāro saṃvaṇṇetī’’ti anuyogaṃ manasikatvā desanāhārena saṃvaṇṇetabbadhammaṃ dassento ‘‘dhammaṃ vo, bhikkhave, desessāmī’’tiādikaṃ sabbapariyattidhammasaṅgāhakaṃ bhagavato chachakkadesanaṃ ekadesena dasseti.
3其中，“法”：这个“法”字在教理、真谛、定、慧、本性、福德、犯戒、所知等众多意义中，都可以看到它的使用。例如，在“在此，比丘学习法”等中，指的是教理法。在“现观法、证得法”等中，指的是真谛。在“那些世尊是如是法者”等中，指的是定。在“真实、法、坚毅、舍弃”等中，指的是慧。在“诸比丘，有生法之众生”等中，指的是本性。在“法确实保护行法者”等中，指的是福德。在“四波罗夷法”等中，指的是犯戒。在“善法、不善法”等中，指的是所知。但是在这里，应当把它看作是指教理。
Tattha dhammanti ayaṃ dhamma-saddo pariyattisaccasamādhipaññāpakatipuññāpattiñeyyādīsu bahūsu atthesu diṭṭhappayogo. Tathā hi ‘‘idha, bhikkhu, dhammaṃ pariyāpuṇātī’’tiādīsu (a. ni. 5.73) pariyattidhamme dissati. ‘‘Diṭṭhadhammo pattadhammo’’tiādīsu (dī. ni. 1.299; mahāva. 18) sacce. ‘‘Evaṃdhammā te bhagavanto ahesu’’ntiādīsu (dī. ni. 2.13, 145) samādhimhi. ‘‘Saccaṃ dhammo dhiti cāgo’’ti evamādīsu (jā. 1.1.57; 1.2.147-148) paññāyaṃ. ‘‘Jātidhammānaṃ, bhikkhave, sattāna’’nti evamādīsu (dī. ni. 2.398; ma. ni. 1.131) pakatiyaṃ . ‘‘Dhammo have rakkhati dhammacāri’’ntiādīsu (jā. 1.10.102; 1.15.385) puññe. ‘‘Cattāro pārājikā dhammā’’ti evamādīsu (pārā. 233) āpattiyaṃ. ‘‘Kusalā dhammā akusalādhammā’’tiādīsu (dha. sa. tikamātikā 1) ñeyye. Idha pana pariyattiyaṃ daṭṭhabboti (ma. ni. aṭṭha. 1.mūlapariyāyasuttavaṇṇanā; dha. sa. aṭṭha. cittuppādakaṇḍa 1; bu. vaṃ. aṭṭha. 1.1).
4至于「vo（对你们）」：这个“vo”音，在“handa dāni, bhikkhave, pavāremi vo（好了，诸比丘，现在我对你们说出自恣）”（《相应部》1.215）中，用于对格的意义。在“sannipatitānaṃ vo, bhikkhave, dvayaṃ karaṇīyaṃ（诸比丘，你们聚集时，有两件事应做）”等（《中部》1.273）中，用于作格的意义。在“ye hi vo ariyā parisuddhakāyakammantā（确实，你们那些圣者有清净的身业）”等中，用作填充词。在“ārocayāmi vo, bhikkhave（诸比丘，我向你们宣说）”等（《增支部》7.72）中，用于与格的意义。在这里，也应当看作是与格的意义。
Voti pana ayaṃ vo-saddo ‘‘handa dāni, bhikkhave, pavāremi vo’’ti (saṃ. ni. 1.215) ettha upayogatthe āgato. ‘‘Sannipatitānaṃ vo, bhikkhave, dvayaṃ karaṇīya’’ntiādīsu (ma. ni. 1.273) karaṇatthe. ‘‘Ye hi vo ariyā parisuddhakāyakammantā’’tiādīsu padapūraṇe. ‘‘Ārocayāmi vo, bhikkhave’’tiādīsu (a. ni. 7.72) sampadānatthe. Idhāpi sampadānatthe evāti daṭṭhabbo.
5由乞食、具戒等功德而称为“比丘”，或者由于已破烦恼等功德而称为比丘；又或者，因为在轮回中观见怖畏，所以称为“比丘”。“诸比丘”是对他们的称呼。通过这样的称呼，他策励他们来听闻法，让他们面朝向自己。“我将开示”就是“我将讲述”的意思。这样表明：不是因为我以法自在的力量让你们去做其他什么，而是因为我以无碍智让一切应该了知的法都现前，所以我要为你们开示法——由此，他宣告了这即将进行的说法。在“初善”等当中，在初始就善的，称为“初善”；或者说，具有初始之善的，称为“初善”。其余两个词也是同样的道理。其中，以戒为初善，以定为中善，以慧为后善。或者，以佛陀的极善觉悟为初善，以法的善法性为中善，以僧伽的善行道为后善。又或者，以教化利根者为初善，以教化中根者为中善，以教化可引导的补特伽罗为后善。此义即是这里所崇尚的。
Bhikkhanasīlatādiguṇayogena bhikkhū, bhinnakilesatādiguṇayogena vā. Atha vā saṃsāre bhayaṃ ikkhantīti bhikkhū. Bhikkhaveti tesaṃ ālapanaṃ. Tena te dhammassavane niyojento attano mukhābhimukhaṃ karoti. Desessāmīti kathessāmi. Tena nāhaṃ dhammissaratāya tumhe aññaṃ kiñci kāreyyāmi, anāvaraṇañāṇena sabbaṃ ñeyyadhammaṃ paccakkhakāritāya pana dhammaṃ desessāmīti idāni pavattiyamānaṃ dhammadesanaṃ paṭijānāti. Ādikalyāṇantiādīsu ādimhi kalyāṇaṃ ādikalyāṇaṃ, ādikalyāṇametassāti vā ādikalyāṇaṃ. Sesapadadvayepi eseva nayo. Tattha sīlena ādikalyāṇaṃ. Samādhinā majjhekalyāṇaṃ. Paññāya pariyosānakalyāṇaṃ. Buddhasubuddhatāya vā ādikalyāṇaṃ. Dhammasudhammatāya majjhekalyāṇaṃ. Saṅghasuppaṭipattiyā pariyosānakalyāṇaṃ. Atha vā ugghaṭitaññuvinayanena ādikalyāṇaṃ. Vipañcitaññuvinayanena majjhekalyāṇaṃ neyyapuggalavinayanena pariyosānakalyāṇaṃ. Ayamevattho idhādhippeto.
6由义理成就，所以称为‘sātthaṃ（有义）’。由文句成就，所以称为‘sabyañjanaṃ（有文）’。或者，因为具足了宣说等六种义句，所以是有义；因为具足了字母等六种文句，所以是有文。此义就是这里所崇尚的。由于没有可以添加的，所以是绝对地圆满，称为‘kevalaparipuṇṇaṃ（唯圆满）’。由于没有可以去除的，所以是‘parisuddhaṃ（清净）’。或者，以戒等五法蕴的圆满为圆满。以渡越四种瀑流、以及对于世间利养无所希求，所以是清净。梵行就是最胜、最上的行，或者是那些梵天中最胜者、圣者们所行的、含摄三学的教法，称为‘brahmacariyaṃ（梵行）’。我将宣说、我将阐明——这是它的意思。
Atthasampattiyā sātthaṃ. Byañjanasampattiyā sabyañjanaṃ. Saṅkāsanādichaatthapadasamāyogato vā sātthaṃ. Akkharādichabyañjanapadasamāyogato sabyañjanaṃ. Ayamevattho idhādhippeto. Upanetabbābhāvato ekantena paripuṇṇanti kevalaparipuṇṇaṃ. Apanetabbābhāvato parisuddhaṃ. Sīlādipañcadhammakkhandhapāripūriyā vā paripuṇṇaṃ. Caturoghanittharaṇāya pavattiyā lokāmisanirapekkhatāya ca parisuddhaṃ. Brahmaṃ seṭṭhaṃ uttamaṃ brahmūnaṃ vā seṭṭhānaṃ ariyānaṃ cariyaṃ sikkhattayasaṅgahaṃ sāsanaṃ brahmacariyaṃ pakāsayissāmi paridīpayissāmīti attho.
7这样，世尊所教导和阐明的教法，为了显示那些乐味等而展开。那些乐味等成为教说之滋养的对象。在各处经典中特别提到它们的地方，就从各处择取出来，以举例的方式引到这里来显示，因此说：‘其中，什么是乐味’等等。其中的‘欲’，指可爱色等、称为三地法的事欲。‘于欲乐者’，指希求的人。‘若他此成就’，意思是如果这个希求的众生，他所欲求的、称为欲的事物成就了，也就是说他得到了它——这样说的。‘确实喜悦意’，是指决然成为欢喜之心。‘已得’，指得到之后。‘人’，指众生。‘凡欲者’，指凡所欲求的。这是此处简略的义理，详细情况应根据《义释》中解说的方式来了知。‘此是乐味’：即所期望的成就，在得到所求时的那种喜悦、欢喜心，这因为应被品尝而称为乐味。
Evaṃ bhagavatā desito pakāsito ca sāsanadhammo yesaṃ assādādīnaṃ dassanavasena pavatto, te assādādayo desanāhārassa visayabhūtā yattha yattha pāṭhe savisesaṃ vuttā, tato tato niddhāretvā udāharaṇavasena idhānetvā dassetuṃ ‘‘tattha katamo assādo’’tiādi āraddhaṃ. Tattha kāmanti manāpiyarūpādiṃ tebhūmakadhammasaṅkhātaṃ vatthukāmaṃ. Kāmayamānassāti icchantassa. Tassa cetaṃ samijjhatīti tassa kāmayamānassa sattassa taṃ kāmasaṅkhātaṃ vatthu samijjhati ce, sace so taṃ labhatīti vuttaṃ hoti. Addhāpītimanohotīti ekaṃsena tuṭṭhacitto hoti. Laddhāti labhitvā. Maccoti satto. Yadicchatīti yaṃ icchati. Ayamettha saṅkhepo, vitthāro pana niddese (mahāni. 1) vuttanayena veditabbo. Ayaṃ assādoti yāyaṃ adhippāyasamijjhanā icchitalābhe pītimanatā somanassaṃ, ayaṃ assādetabbato assādo.
8‘若彼欲乐者’：指对于那个人，当他希求欲或以欲而努力时。‘生欲者’：即生起渴爱。‘众生者’：指有情。‘那些欲若衰损’：即那些事欲因为某种障碍而毁灭了。‘如被箭刺而受苦者’：就像被铁等箭刺中那样遭受痛苦——是这个意思。‘此是过患’：即由于种种欲的变化、变异性，使得希求欲的众生受到伤害，产生忧恼，这就是过患。
Tassa ce kāmayānassāti tassa puggalassa kāme icchamānassa, kāmena vā yāyamānassa. Chandajātassāti jātataṇhassa. Jantunoti sattassa. Te kāmā parihāyantīti te vatthukāmā kenaci antarāyena vinassanti ce. Sallaviddhova ruppatīti atha ayomayādinā sallena viddho viya pīḷiyatīti attho. Ayaṃ ādīnavoti yāyaṃ kāmānaṃ vipariṇāmaññathābhāvā kāmayānassa sattassa ruppanā domanassuppatti, ayaṃ ādīnavo.
9‘避开欲者’：那位比丘通过镇伏或断除对所说到那些欲的欲贪，完全避开那些欲。如同什么呢？如同避开蛇的脚和头那样：正如某个希望活命的人在路上看见一条黑蛇，用自己的脚避开它的头，同样地，那位比丘也避开欲而超越。那位比丘因为已经遍知一切世间而安住，对于世间中称为‘渴爱’的这种贪爱，保持正念而超越它。‘此为出离’：也就是，以涅槃为所缘，通过圣道来超越那称为渴爱的贪爱，这就是出离。
Yo kāme parivajjetīti yo bhikkhu yathāvutte kāme tattha chandarāgassa vikkhambhanena vā samucchindanena vā sabbabhāgena vajjeti. Yathā kiṃ? Sappasseva padā siroti, yathā koci puriso jīvitukāmo kaṇhasappaṃ paṭipathe passitvā attano pādena tassa siraṃ parivajjeti, somaṃ…pe… samativattatīti so bhikkhu sabbaṃ lokaṃ visaritvā ṭhitattā loke visattikāsaṅkhātaṃ imaṃ taṇhaṃ satimā hutvā samatikkamatīti. Idaṃ nissaraṇanti yadidaṃ visattikāsaṅkhātāya taṇhāya nibbānārammaṇena ariyamaggena samativattanaṃ, idaṃ nissaraṇaṃ.
10‘田’指稻田等田地。‘地’指家宅地基等土地。‘或金’指称为迦哈巴那的金币与称为黄金的金子。‘或’字是选择义，应连接到所有词处。‘牛马’就是牛和马。‘奴仆’指男奴和仆人。‘妇女’指女人。‘亲属’指亲戚。‘众多欲’指其他种种可爱色等众多的欲处。‘人若贪求’：有情一再地渴望、希求，这是它的意思。‘此为乐味’：即对田地等的贪求，这就是乐味，因为这是相对于事欲的乐味。
Khettanti kedārādikhettaṃ. Vatthunti gharavatthuādivatthuṃ. Hiraññaṃ vāti kahāpaṇasaṅkhātaṃ suvaṇṇasaṅkhātañca hiraññaṃ. Vā-saddo vikappanattho, so sabbapadesu yojetabbo. Gavāssanti gāvo ca asse cāti gavāssaṃ. Dāsaporisanti dāse ca porise cāti dāsaporisaṃ. Thiyoti itthiyo. Bandhūti ñātibandhavo. Puthū kāmeti aññepi vā manāpiyarūpādike bahū kāmaguṇe. Yo naro anugijjhatīti yo satto anu anu abhikaṅkhati patthetīti attho. Ayaṃ assādoti yadidaṃ khettādīnaṃ anugijjhanaṃ, ayaṃ assādeti vatthukāme etenāti assādo.
11‘无力者的烦恼征服他’意思是：对于贪求田地等种种欲的那个人，由于应被善法所断除，被称为‘无力’的烦恼就征服他、压倒他；或者，由于缺少信力等而无力的那个人，无力的烦恼就征服他，因为他无力而被征服，是这个意思。‘诸灾厄摧残他’：这个贪欲的人，在追逐诸欲并守护它们时，狮子等明显的灾厄，以及身恶行等不明显的灾厄都来摧残他。‘从此……水’：从此，被那些明显和不明显的灾厄所制伏的这个人，生、老等痛苦就追随他，如同海水涌入破船一样地追随，是这个意思。‘此为过患’：即由爱欲、恶行和染污为因，相续不断的生等痛苦，这就是过患。
Abalānaṃ balīyantīti khettādibhede kāme anugijjhantaṃ taṃ puggalaṃ kusalehi pahātabbattā abalasaṅkhātā kilesā balīyanti abhibhavanti, saddhābalādivirahena vā abalaṃ taṃ puggalaṃ abalā kilesā balīyanti, abalattā abhibhavantīti attho. Maddantenaṃ parissayāti enaṃ kāmagiddhaṃ kāme pariyesantaṃ rakkhantañca sīhādayo ca pākaṭaparissayā kāyaduccaritādayo ca apākaṭaparissayā maddanti. Tato naṃ…pe… dakanti tato tehi pākaṭāpākaṭaparissayehi abhibhūtaṃ taṃ puggalaṃ jātiādidukkhaṃ samudde bhinnanāvaṃ udakaṃ viya anveti anugacchatīti attho. Ayaṃ ādīnavoti yvāyaṃ taṇhāduccaritasaṃkilesahetuko jātiādidukkhānubandho, ayaṃ ādīnavo.
12「因此」：因为对于贪欲者，如前所述，有苦相伴随，所以这么说。「有情」即众生。「常具念」：以前夜后夜的精勤警觉而成为具念者之后。「应避开诸欲」：通过镇伏和断除的方式，在色等事欲中，不使任何种类的烦恼欲生起，应当避开诸欲，应当舍断。「舍断它们后，应渡越瀑流」：这样舍断那些欲之后，以那能舍断它们的圣道，渡越四种瀑流，能够渡越，是这个意思。「如汲船水而至彼岸」：如同一个人因船进水而变得沉重，他向外舀出船里的水，以变轻的船，不费多大力气地到达彼岸，到了对岸；同样地，将自身这艘船，因烦恼之水而沉重，舀出后，以变轻的自身到达彼岸，即通过证得阿拉汉果而到达那边的涅槃，在无余涅槃界中般涅槃，是这个意思。「此为出离」：即那个以舍断诸欲为门，渡越四瀑流后，在无余涅槃界中的涅槃，由于出离一切有为，所以称为出离。
Tasmāti yasmā kāmagiddhassa vuttanayena dukkhānubandho vijjati, tasmā. Jantūti satto. Sadā satoti pubbarattāpararattaṃ jāgariyānuyogena sato hutvā. Kāmāni parivajjayeti vikkhambhanavasena samucchedavasena ca rūpādīsu vatthukāmesu sabbappakāraṃ kilesakāmaṃ anuppādento kāmāni parivajjaye pajaheyya. Te pahāya tare oghanti evaṃ te kāme pahāya tappahānakaraariyamaggeneva catubbidhampi oghaṃ tareyya, tarituṃ sakkuṇeyyāti attho. Nāvaṃ sitvāva pāragūti yathā puriso udakaggahaṇena garubhāraṃ nāvaṃ udakaṃ bahi siñcitvā lahukāya nāvāya appakasireneva pāragū bhaveyya, pāraṃ gaccheyya, evameva attabhāvanāvaṃ kilesūdakagarukaṃ siñcitvā lahukena attabhāvena pāragū bhaveyya, pāraṃ nibbānaṃ arahattappattiyā gaccheyya anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbānenāti attho. Idaṃ nissaraṇanti yaṃ kāmappahānamukhena caturoghaṃ taritvā anupādisesāya nibbānadhātuyā nibbānaṃ, idaṃ sabbasaṅkhatanissaraṇato nissaraṇanti.
13「法」指布施等福德之法。「确实」只是语助词。「护佑法行者」：凡是不放逸地践行那个法的人，法就护佑这位法行者，使他免受现世和来世两类无益之事的损害，保护他。如同大雨时的大伞：在雨季天下雨时，就像由熟练的人撑起的大伞保护他不被雨淋湿。这里，正如那大伞，成为不放逸者，保护那保护自己、遮盖自己的人免受雨等侵害；同样，法也通过自身的正确志向，成为不放逸者，以法行保护那正在保护自己的人，这是要义。「此……行者」：以此令所述的意义更明显，这比较容易理解。「此为果」：即以上所说的法的护佑，使人免于现世和来世的无益之事，并成就保护的终极与增上，这是果，因为这种果是由开示而产生的，所以称为果。
Dhammoti dānādipuññadhammo. Haveti nipātamattaṃ. Rakkhati dhammacārinti yo taṃ dhammaṃ appamatto carati, taṃ dhammacāriṃ diṭṭhadhammikasamparāyikabhedena duvidhatopi anatthato rakkhati pāleti. Chattaṃ mahantaṃ yatha vassakāleti vassakāle deve vassante yathā mahantaṃ chattaṃ kusalena purisena dhāritaṃ taṃ vassatemanato rakkhati. Tattha yathā taṃ chattaṃ appamatto hutvā attānaṃ rakkhantaṃ chādentañca vassādito rakkhati, evaṃ dhammopi attasammāpaṇidhānena appamatto hutvā dhammacariyāya attānaṃ rakkhantaṃyeva rakkhatīti adhippāyo. Esā…pe… cārīti etena vuttamevatthaṃ pākaṭataraṃ karoti, taṃ suviññeyyameva. Idaṃ phalanti diṭṭhadhammikehi samparāyikehi ca anatthehi yadidaṃ dhammassa rakkhaṇaṃ vuttaṃ rakkhāvasānassa ca abbhudayassa nipphādanaṃ, idaṃ nissaraṇaṃ anāmasitvā desanāya nibbattetabbatāya phalanti.
14「一切法」即一切有为法。「无我」：这些法中没有作者、受者的自性，或者它们自身不是“我”，所以称为「无我」。「如是」：这样。「当以慧观察时」：在那个时候，策励修习观，以称为“无我随观”的智慧来观察。「则于苦厌离」：然后，由于先前已善加观察了无常性和苦性，依厌离随观，对成为观之境地的五蕴之苦生起厌离，生起厌离。「此是清净之道」：即具有上述特征的厌离随观，由于能清净一切烦恼，是称为“清净”的圣道之道，或者是为究竟清净的不死界之道，是方法。「此为方法」：即这个以无我随观为门，于一切轮回生起厌离的方法，它作为证得清净的因，所以称为方法。
Sabbe dhammāti sabbe saṅkhatā dhammā. Anattāti natthi etesaṃ attā kārakavedakasabhāvo, sayaṃ vā na attāti anattāti. Itīti evaṃ. Yadā paññāya passatīti yasmiṃ kāle vipassanaṃ ussukkāpento anattānupassanāsaṅkhātāya paññāya passati. Atha nibbindati dukkheti atha anattānupassanāya pubbe eva aniccatādukkhatānaṃ suparidiṭṭhattā nibbidānupassanāvasena vipassanāgocarabhūte pañcakkhandhadukkhe nibbindati nibbedaṃ āpajjati. Esa maggo visuddhiyāti yā vuttalakkhaṇā nibbidānupassanā sabbakilesavisujjhanato visuddhisaṅkhātassa ariyamaggassa accantavisuddhiyā vā amatadhātuyā maggo upāyo. Ayaṃ upāyoti yadidaṃ anattānupassanāmukhena sabbasmiṃ vaṭṭasmiṃ nibbindanaṃ vuttaṃ, taṃ visuddhiyā adhigamahetubhāvato upāyo.
15这首偈颂——“有眼的人……应当避开”的简要意思是：就像一个有眼睛的人，会避开身体所携带的、地面上的不平之处，或是因为凶猛而危险的大象等；同样地，在这个世间，一个有智慧的人，凭借其智慧，了知什么是利益，什么不是利益，应当避开种种罪恶、低劣的恶行。而「教令」是指：所谓的“应避开诸恶”，是法王世尊的命令，这就称为教令。
‘‘Cakkhumā…pe… parivajjaye’’ti imissā gāthāya ayaṃ saṅkhepattho – yathā cakkhumā puriso sarīre vahante visamāni bhūmippadesāni caṇḍatāya vā visame hatthiādayo parivajjeti, evaṃ loke sappañño puriso sappaññatāya hitāhitaṃ jānanto pāpāni lāmakāni duccaritāni parivajjeyyāti. Ayaṃ āṇattīti yā ayaṃ ‘‘pāpāni parivajjetabbānī’’ti dhammarājassa bhagavato āṇā, ayaṃ āṇattīti.
16这样，把在各部经中分别出现的果、方法和教令，作为例子说明之后，现在为了显示它们如何合在一起出现，而说了“应以空……”这首偈颂。
Evaṃ visuṃ visuṃ suttesu āgatā phalūpāyāṇattiyo udāharaṇabhāvena dassetvā idāni tā ekato āgatā dassetuṃ ‘‘suññato’’ti gāthamāha.
17在这里，“摩伽罗阇，你应观察世间为空”这整句话是「教令」，意思是：“摩伽罗阇，你应该把整个行世间，看作是‘空’的——或是基于它不受主宰的特性，或是基于随观其空无实体的特性。” 这是法王的话语，因为带有规定的意味，所以叫教令。而“常具念”则是「方法」：意思是，只有恒常地保持正念，这种对于“空”的见地才得以成就。至于“拔除了‘我’见”，意思就是以二十事为基础的有身见，要把它彻底拔除、斩断。“如此成为超越死亡者”，这说的是「果」：即依照所述的方法去超越死亡、超越死亡的领域这件事，而为此所做的那些前行道的修行，就是这开示中所指的“果”。应当这样理解：就像「乐味」等，在经中有些地方直接显明其面貌，有些地方需要被拣别出来，有些地方分开说，有些地方合在一起说；但「果」等却不是这样，无论在整部经还是偈颂中，果等都应该合盘托出。为了显示这个道理，在把它们分开举例之后，又再以“应以空……”等方式，合在一起举例说明，应当这样来看待。
Tattha suññato lokaṃ avekkhassu, mogharājāti āṇattīti ‘‘mogharāja, sabbampi saṅkhāralokaṃ avasavattitāsallakkhaṇavasena vā tucchabhāvasamanupassanavasena vā suññoti passā’’ti idaṃ dhammarājassa vacanaṃ vidhānabhāvato āṇatti. Sabbadā satikiriyāya taṃsuññatādassanaṃ sampajjatīti ‘‘sadā satoti upāyo’’ti vuttaṃ. Attānudiṭṭhiṃ ūhaccāti vīsativatthukaṃ sakkāyadassanaṃ uddharitvā samucchinditvā. Evaṃ maccutaro siyāti. Idaṃ phalanti yaṃ evaṃ vuttena vidhinā maccutaraṇaṃ maccuno visayātikkamanaṃ tassa yaṃ pubbabhāgapaṭipadāpaṭipajjanaṃ, idaṃ desanāya phalanti attho. Yathā pana assādādayo sutte katthaci sarūpato katthaci niddhāretabbatāya katthaci visuṃ visuṃ katthaci ekato dassitā, na evaṃ phalādayo. Phalādayo pana sabbattha sutte gāthāsu vā ekato dassetabbāti imassa nayassa dassanatthaṃ visuṃ visuṃ udāharitvāpi puna ‘‘suññato loka’’ntiādinā ekato udāharaṇaṃ katanti daṭṭhabbaṃ.
6这样，以举例的方式，按其自性（本质）显示了乐味等之后，现在为了显示其中依不同人的类别来划分的教法分类，故而说了“其中世尊”等语。
6. Evaṃ assādādayo udāharaṇavasena sarūpato dassetvā idāni tattha puggalavibhāgena desanāvibhāgaṃ dassetuṃ ‘‘tattha bhagavā’’tiādi vuttaṃ.
19在此，「略开知者」是指：对于那仅仅被略提、仅仅被开示、仅仅被提示，而尚未作详细解释与反复说明的，他就能了知，故称略开知者。意思是，仅凭简略的提示，他就能通达其包含分类与广释的义理；或者，ugghaṭita 意为被提起、被启动、被建立，了知此者，即略开知者。因为当法被开示时，它就像从说法者那里转移到了说法容器中，此人仅凭那刚被启动的就能了知，这是其含义；或者，刚被扰动即 ugghaṭita。因为对于持有常见等心态的所化众生，佛陀特有的教法在那一刻落下时，便立即产生扰动，并由此辗转相续；在此，此人仅凭那被启动、刚被扰动的心态就能了知法、觉悟法，故称略开知者。对于这位略开知者，佛陀为其开示出离，仅凭这些，他的义利便得以成就。「广开知者」是指：了知被广分别、被详细开示、被详尽说明的法的人；或者，了知那微细、缓慢的法的人，称为广开知者。对于这位广开知者，佛陀为其开示过患与出离，因为通过不过于简略也不过于广说的教法，他的义利才能成就。「应导者」是指：需要通过法的反复说明才能将义理引导入心的人；或者，由于根器迟钝，因逆向领受而需要被引导、被迁就的人，称为应导者。对于这位应导者，佛陀为其开示乐味、过患与出离，因为只有通过毫无保留的教法，他的义利才能成就。此处有经文如下——
Tattha ugghaṭitaṃ ghaṭitamattaṃ uddiṭṭhamattaṃ yassa niddesapaṭiniddesā na katā, taṃ jānātīti ugghaṭitaññū. Uddesamattena sappabhedaṃ savitthāramatthaṃ paṭivijjhatīti attho, ugghaṭitaṃ vā uccalitaṃ uṭṭhapitanti attho, taṃ jānātīti ugghaṭitaññū. Dhammo hi desiyamāno desakato desanābhājanaṃ saṅkamanto viya hoti, tamesa uccalitameva jānātīti attho, calitameva vā ugghaṭitaṃ. Sassatādiākārassa hi veneyyānaṃ āsayassa buddhāveṇikā dhammadesanā taṅkhaṇapatitā eva calanāya hoti, tato paramparānuvattiyā, tatthāyaṃ ugghaṭite calitamatteyeva āsaye dhammaṃ jānāti avabujjhatīti ugghaṭitaññū, tassa ugghaṭitaññussa nissaraṇaṃ desayati, tattakeneva tassa atthasiddhito. Vipañcitaṃ vitthāritaṃ niddiṭṭhaṃ jānātīti vipañcitaññū, vipañcitaṃ vā mandaṃ saṇikaṃ dhammaṃ jānātīti vipañcitaññū, tassa vipañcitaññussa ādīnavañca nissaraṇañca desayati, nātisaṅkhepavitthārāya desanāya tassa atthasiddhito. Netabbo dhammassa paṭiniddisena atthaṃ pāpetabboti neyyo, mudindriyatāya vā paṭilomaggahaṇato netabbo anunetabboti neyyo, tassa neyyassa assādaṃ ādīnavaṃ nissaraṇañca desayati, anavasesetvāva desanena tassa atthasiddhito. Tatthāyaṃ pāḷi –
20“什么样的人是略开知者？对于某位人，就在举示的同时，他便生起法现观。这位，就称为略开知者。”
‘‘Katamo ca puggalo ugghaṭitaññū? Yassa puggalassa saha udāhaṭavelāya dhammābhisamayo hoti. Ayaṃ vuccati puggalo ugghaṭitaññū.
21“什么样的人是广开知者？对于某位人，当略说的法被详细分别义理时，他便生起法现观。这位，就称为广开知者。”
‘‘Katamo ca puggalo vipañcitaññū? Yassa puggalassa saṃkhittena bhāsitassa vitthārena atthe vibhajiyamāne dhammābhisamayo hoti. Ayaṃ vuccati puggalo vipañcitaññū.
22“什么样的人是应导者？对于某位人，通过接受提示、反复提问、如理作意，并且亲近、交往、侍奉善知识，这样循序渐进，他便生起法现观。这位，就称为应导者。”
‘‘Katamo ca puggalo neyyo? Yassa puggalassa uddesato paripucchato yonisomanasikaroto kalyāṇamitte sevato bhajato payirupāsato evaṃ anupubbena dhammābhisamayo hoti. Ayaṃ vuccati puggalo neyyo’’ti (pu. pa. 148-150).
23然而，在此处，「句彼处者」因为不是通达的容器，故应视为未被《导论》收录。在此，有乐味、过患、出离；乐味与过患；乐味与出离；过患与出离；乐味与过患与出离——这是七种安立方式。
Padaparamo panettha nettiyaṃ paṭivedhassa abhājananti na gahitoti daṭṭhabbaṃ. Ettha ca assādo, ādīnavo, nissaraṇaṃ, assādo ca ādīnavo ca, assādo ca nissaraṇañca, ādīnavo ca nissaraṇañca, assādo ca ādīnavo ca nissaraṇañcāti ete satta paṭṭhānanayā.
24在这七种方式中，第三、第六和第七种方式，因为能够调伏三种所化众生而被采用，其余四种则未被采用。因为仅仅说乐味，或仅仅说过患，或单说这两者，是不可能调伏所化众生的，因为未说断除烦恼。第五种方式也只是从过患的角度来说，并非导向出离的合适方法。因为世尊的教法以解脱为味，若不触及解脱及其方法，教法便不会运转。因此，这四种方式未被举出。然而，如果是基于句彼处者这类人，将属于杂染分、习气分或同时属于这两者的教法，例如某部分经文或偈颂，作为这些方式的例证而举出，那么，七种方式也都会被收录。但所谓调伏所化众生，是指在他们的相续中生起圣道。而这只能由前面所说的三种方式来引导，而非其余的方式，所以其余的方式在这里未被提及。
Tesu tatiyachaṭṭhasattamā veneyyattayavinayane samatthatāya gahitā, itare cattāro na gahitā. Na hi kevalena assādena ādīnavena tadubhayena vā kathitena veneyyavinayanaṃ sambhavati, kilesānaṃ pahānāvacanato. Pañcamopi ādīnavāvacanato nissaraṇassa anupāyo eva. Na hi vimuttirasā bhagavato desanā vimuttiṃ tadupāyañca anāmasantī pavattati. Tasmā ete cattāro nayā anuddhaṭā. Sace pana padaparamassa puggalassa vasena pavattaṃ saṃkilesabhāgiyaṃ vāsanābhāgiyaṃ tadubhayabhāge ṭhitaṃ desanaṃ suttekadesaṃ gāthaṃ vā tādisaṃ etesaṃ nayānaṃ udāharaṇabhāvena uddharati, evaṃ sati sattannampi nayānaṃ gahaṇaṃ bhaveyya. Veneyyavinayanaṃ pana tesaṃ santāne ariyamaggassa uppādanaṃ. Taṃ yathāvuttehi eva nayeti, nāvasesehīti itare idha na vuttā. Yasmā pana peṭake (peṭako. 23) –
25然而，因为在《蜫勒》中有这样的说法：
‘‘Tattha katamo assādo ca ādīnavo ca?
26其中，什么是「味与过患」？
Yāni karoti puriso, tāni attani passati;
27“一个人所做的种种业，都会在自身中见到其果报；行善者得善果，行恶者得恶果（pāpaka）。”
Kalyāṇakārī kalyāṇaṃ, pāpakārī ca pāpaka’’nti.
28在那里，行善者所领受的善果，这就是乐味；行恶者所领受的恶果，这就是过患。
Tattha yaṃ kalyāṇakārī kalyāṇaṃ paccanubhoti, ayaṃ assādo. Yaṃ pāpakārī pāpaṃ paccanubhoti, ayaṃ ādīnavo.
29「比丘们，有这八种世间法。哪八种？得等。」其中，得、称、乐、誉，这是乐味；失、讥、苦、毁，这是过患。
Aṭṭhime , bhikkhave, lokadhammā. Katame aṭṭha? Lābhotiādi (a. ni. 8.6). Tattha lābho yaso sukhaṃ pasaṃsā, ayaṃ assādo. Alābho ayaso dukkhaṃ nindā, ayaṃ ādīnavo.
30其中，什么是乐味与出离？
Tattha katamo assādo ca nissaraṇañca?
31“福业的果报是快乐，心中的愿望也能够实现；
‘‘Sukho vipāko puññānaṃ, adhippāyo ca ijjhati;
32并且迅速地证得那最上寂静的涅槃。”
Khippañca paramaṃ santiṃ, nibbānamadhigacchatī’’ti. (peṭako. 23);
33这就是乐味与出离。
Ayaṃ assādo ca nissaraṇañca.
34“比丘们，这三十二种是大人所具备的大人相。具足这些大人相的大人，就只有两种趣向，不会再有其他的……乃至‘揭开了覆盖的人’”，这就是完整的《相经》。这一段所讲的，正是乐味与出离。
Dvattiṃsimāni, bhikkhave, mahāpurisassa mahāpurisalakkhaṇāni, yehi samannāgatassa mahāpurisassa dveva gatiyo bhavanti anaññā…pe… vivaṭacchadoti sabbaṃ lakkhaṇasuttaṃ, (dī. ni. 3.199) ayaṃ assādo ca nissaraṇañca.
35这里，什么是过患与出离呢？
Tattha katamo ādīnavo ca nissaraṇañca?
36“确实，五蕴是沉重的负担，而扛着这个负担的就是补特伽罗；
‘‘Bhārā have pañcakkhandhā, bhārahāro ca puggalo;
37在这世间，执取负担是苦，放下负担才是乐。
Bhārādānaṃ dukhaṃ loke, bhāranikkhepanaṃ sukhaṃ.
38放下了那沉重的负担之后，不再去抓取别的负担；
‘‘Nikkhipitvā garuṃ bhāraṃ, aññaṃ bhāraṃ anādiya;
39连根拔除了贪爱，没有了饥渴，就达到了般涅槃。”
Samūlaṃ taṇhamabbuyha, nicchāto parinibbuto’’ti. (saṃ. ni. 3.22);
40这就是过患与出离。
Ayaṃ ādīnavo ca nissaraṇañca.
41那么，什么是乐味、过患与出离呢？
Tattha katamo assādo ca ādīnavo ca nissaraṇañca?
42“因为那些欲乐是多种多样、甜蜜又令人愉悦的，它们以各种不同的样子搅动心；
‘‘Kāmā hi citrā madhurā manoramā, virūparūpena mathenti cittaṃ;
43所以，大王，我已经出家了，因为真实不欺的沙门性才是更好的。”
Tasmā ahaṃ pabbajitomhi rāja, apaṇṇakaṃ sāmaññameva seyyoti. (ma. ni. 2.307; theragā. 787-788; peṭako. 23);
44这就是所说的「味」、「过患」和「出离」。因此，那些道理也应该在这里被拣择后去了解。在「果」等方面，同样可以获得这个理趣。因为在《无碍解道》中说：“那么，什么是「果」与「方便」呢？‘依止戒而住的人，有智慧……’这首偈颂（《相应部》1.23），说的就是这「果」和「方便」。
Ayaṃ assādo ca ādīnavo ca nissaraṇañcā’’ti vuttaṃ. Tasmā tepi nayā idha niddhāretvā veditabbā. Phalādīsupi ayaṃ nayo labbhati eva. Yasmā peṭake (peṭako. 22) ‘‘tattha katamaṃ phalañca upāyo ca? Sīle patiṭṭhāya naro sapañño’’ti gāthā (saṃ. ni. 1.23), idaṃ phalañca upāyo ca.
45那么，什么是「果」与「教诫」呢？
Tattha katamaṃ phalañca āṇatti ca?
46“如果你们害怕苦，如果你们觉得苦是不可爱的；
‘‘Sace bhāyatha dukkhassa, sace vo dukkhamappiyaṃ;
47不要造作恶业，无论是公开还是秘密。
Mākattha pāpakaṃ kammaṃ, āvi vā yadi vā rahoti. (udā. 44);
48这就是果和教诫。
Idaṃ phalañca āṇatti ca.
49其中，什么是方便和教诫？
Tattha katamo upāyo ca āṇatti ca?
50已经知道此身如瓶，并让此心安住如城；
‘‘Kumbhūpamaṃ kāyamimaṃ viditvā, nagarūpamaṃ cittamidaṃ ṭhapetvā;
51以智慧的武器与魔战斗，守护胜利而不执著于住所。”（《法句》40）
Yodhetha māraṃ paññāvudhena, jitañca rakkhe anivesano siyā’’ti. (dha. pa. 40);
52这就是方便和教诫。应当了知，就果等而言，也是依两种方式来举例。在这里，凡应藉由出离开示而被调伏的人，就像「略解知者（ugghaṭitaññū）」等那样，依开示的分类而建立了补特伽罗的分类；同样地，藉由「世尊为略解知者开示出离」等这样的补特伽罗分类，也就有了开示分类的成立。因此，那意义就这样被显示出来。
Ayaṃ upāyo ca āṇatti ca. Evaṃ phalādīnaṃ dukavasenapi udāharaṇaṃ veditabbaṃ. Ettha ca yo nissaraṇadesanāya vinetabbo, so ugghaṭitaññūtiādinā yathā desanāvibhāgena puggalavibhāgasiddhi hoti, evaṃ ugghaṭitaññussa bhagavā nissaraṇaṃ desetītiādinā puggalavibhāgena desanāvibhāgo sambhavatīti so tathā dassito.
53像这样，依靠某些补特伽罗显示了开示的分类之后，为了再以道的分类来分别显示那些补特伽罗，而说「四行道」等。在那里，由「行道与通达」所构成的区分，便是由「行道」所构成的区分，因此说「四行道」。而这些行道，依止与观的修习方式来说，可分为两种。怎么说呢？在止的方面：从最初作意开始，直到生起各各禅那的近行为止，在这期间转起的止的修习，称为「行道」。从近行开始，直到安止为止，在这期间转起的慧，则称为「通达」。
Evaṃ yesaṃ puggalānaṃ vasena desanāvibhāgo dassito, te puggale paṭipadāvibhāgena vibhajitvā dassetuṃ ‘‘catasso paṭipadā’’tiādi vuttaṃ. Tattha paṭipadābhiññākato vibhāgo paṭipadākato hotīti āha – ‘‘catasso paṭipadā’’ti. Tā panetā ca samathavipassanāpaṭipattivasena duvidhā honti. Kathaṃ? Samathapakkhe tāva paṭhamasamannāhārato paṭṭhāya yāva tassa tassa jhānassa upacāraṃ uppajjati, tāva pavattā samathabhāvanā ‘‘paṭipadā’’ti vuccati. Upacārato pana paṭṭhāya yāva appanā tāva pavattā paññā ‘‘abhiññā’’ti vuccati.
54而这个「行道」，对某位补特伽罗来说是「苦」的，因为执取盖等敌对法的现行，也就是困难地、不乐意地修习；对另外的补特伽罗，由于没有那种情况，则是「乐」的。「通达」也有时对于某位是「迟钝」的，即羸弱、不迅速地转起；对于另一位是「迅猛」的，即不羸弱、迅速地转起。因此，凡在初始阶段镇伏烦恼时，是苦地、有行、有功用、疲惫地镇伏，他的行道就是「苦行道」。凡已镇伏烦恼者，住于安止的近行状态，要经过长时间才能达到诸支的显现，他的便名为「迟钝通达」。凡迅速达到诸支显现者，他的便名为「迅猛通达」。凡镇伏烦恼时，是乐地、不疲惫地镇伏，他的便名为「乐行道」。
Sā panāyaṃ paṭipadā ekaccassa dukkhā hoti nīvaraṇādipaccanīkadhammasamudācāragahaṇatāya kicchā asukhasevanāti attho, ekaccassa tadabhāvena sukhā. Abhiññāpi ekaccassa dandhā hoti mandā asīghappavatti, ekaccassa khippā amandā sīghappavatti. Tasmā yo ādito kilese vikkhambhento dukkhena sasaṅkhārena sappayogena kilamanto vikkhambheti, tassa dukkhā paṭipadā hoti. Yo pana vikkhambhitakileso appanāparivāsaṃ vasanto cirena aṅgapātubhāvaṃ pāpuṇāti, tassa dandhābhiññā nāma hoti. Yo khippaṃ aṅgapātubhāvaṃ pāpuṇāti, tassa khippābhiññā nāma hoti. Yo kilese vikkhambhento sukhena akilamanto vikkhambheti, tassa sukhā paṭipadā nāma hoti.
55在观的部分：凡是透过色与非色之门开始修观的人，把握了四大种后，再把握所造色，把握非色；而在把握色与非色时，是很辛苦、很困难、很疲惫地才能把握，他的[行道]就称为「苦行道」。对于已经把握了色与非色的人来说，他住于观的近行，因为证得圣道很缓慢，所以称为「迟钝通达」。同样，有人把握了色与非色后，在确定名色时，也是很辛苦、很困难、很疲惫地来确定；在确定名色之后，安住于观的近行，需要经过很长时间才能令圣道生起，他的[行道]也称为「苦行道，迟钝通达」。
Vipassanāpakkhe pana yo rūpārūpamukhena vipassanaṃ abhinivisanto cattāri mahābhūtāni pariggahetvā upādārūpaṃ pariggaṇhāti arūpaṃ pariggaṇhāti, rūpārūpaṃ pana pariggaṇhanto dukkhena kasirena kilamanto pariggahetuṃ sakkoti, tassa dukkhā paṭipadā nāma hoti. Pariggahitarūpārūpassa pana vipassanāparivāse maggapātubhāvadandhatāya dandhābhiññā nāma hoti. Yopi rūpārūpaṃ pariggahetvā nāmarūpaṃ vavatthapento dukkhena kasirena kilamanto vavatthapeti, vavatthapite ca nāmarūpe vipassanāparivāsaṃ vasanto cirena maggaṃ uppādetuṃ sakkoti. Tassāpi dukkhā paṭipadā dandhābhiññā nāma hoti.
56另一类人，即使确定了名色，在把握缘时，也是很辛苦、很困难、很疲惫地把握；在把握了缘之后，安住于观的近行，需要经过很长时间才能令圣道生起。这样也称为「苦行道，迟钝通达」。
Aparo nāmarūpampi vavatthapetvā paccaye pariggaṇhanto dukkhena kasirena kilamanto pariggaṇhāti, paccaye ca pariggahetvā vipassanāparivāsaṃ vasanto cirena maggaṃ uppādeti. Evampi dukkhāpaṭipadā dandhābhiññā nāma hoti.
57另一类人，即使把握了缘，在通达（诸行的）相时，也是很辛苦、很困难、很疲惫地通达；作为已经通达了相的人，安住于观的近行，需要经过很长时间才能令圣道生起。这样也称为「苦行道，迟钝通达」。
Aparo paccayepi pariggahetvā lakkhaṇāni paṭivijjhanto dukkhena kasirena kilamanto paṭivijjhati, paṭividdhalakkhaṇo ca vipassanāparivāsaṃ vasanto cirena maggaṃ uppādeti. Evampi dukkhā paṭipadā dandhābhiññā nāma hoti.
58另一类人，即使通达了种种相，当他的观智变得锐利、勇猛、极清净而运转时，却生起了对观的喜贪，在他要消尽这喜贪时，也是很辛苦、很困难、很疲惫地才消尽它；消尽喜贪之后，安住于观的近行，需要经过很长时间才能令圣道生起。这样也称为「苦行道，迟钝通达」。用同样的方法，其余三种行道也应该了知。在这里，应当知道这四种行道正是属于观的部分。
Aparo lakkhaṇānipi paṭivijjhitvā vipassanāñāṇe tikkhe sūre suppasanne vahante uppannaṃ vipassanānikantiṃ pariyādiyamāno dukkhena kasirena kilamanto pariyādiyati, nikantiñca pariyādiyitvā vipassanāparivāsaṃ vasanto cirena maggaṃ uppādeti. Evampi dukkhā paṭipadā dandhābhiññā nāma hoti. Imināvupāyena itarāpi tisso paṭipadā veditabbā. Vipassanāpakkhikā eva panettha catasso paṭipadā daṭṭhabbā.
59「四种补特伽罗」是指依上述行道分类的四种补特伽罗。为了显示那行道分类连同因、方法与果，而说「渴爱行者」等。
Cattāro puggalāti yathāvuttapaṭipadāvibhāgena cattāro paṭipannakapuggalā. Taṃ pana paṭipadāvibhāgaṃ saddhiṃ hetupāyaphalehi dassetuṃ ‘‘taṇhācarito’’tiādi vuttaṃ.
60在此，「carita」指行为，意思是生存方式。「渴爱行者」是指以渴爱所产生的行为为特征的人，即贪性者；或者说，由渴爱所转起的行者称为渴爱行者。对于「见行者」，也是同样的道理。「迟钝」是指无明，具足无明的人称为迟钝者，即痴增盛者。
Tattha caritanti cariyā, vuttīti attho. Taṇhāya nibbattitaṃ caritaṃ etassāti taṇhācarito, taṇhāya vā pavattito carito taṇhācarito, lobhajjhāsayoti attho. Diṭṭhicaritoti etthāpi eseva nayo. Mandoti mandiyaṃ vuccati avijjā, tāya samannāgato mando, mohādhikoti attho.
61「Satindriyenā」指以念为增上的。因为他的念根是明净的。由于他是渴爱行者，在前行阶段被懈怠所制伏，所以精进不强；由于痴增盛，所以慧不强。由此二者，定也不强。因此说“他的念根是明净的”。所以又说“以念处为依止”。再者，因为他是渴爱行者，镇伏烦恼不容易，所以行道是苦的；由于智不明净，所以是迟钝通达，应当引用前面所说的方法来连接理解。他通过圣道从轮回之苦中出离。
Satindriyenāti satiyā ādhipaccaṃ kurumānāya. Satindriyameva hissa visadaṃ hoti. Yasmā taṇhācaritatāya pubbabhāge kosajjābhibhavena na vīriyaṃ balavaṃ hoti, mohādhikatāya na paññā balavatī. Tadubhayenāpi na samādhi balavā hoti, tasmā ‘‘satindriyameva hissa visadaṃ hotī’’ti vuttaṃ. Tenevāha – ‘‘satipaṭṭhānehi nissayehī’’ti. Taṇhācaritatāya cassa kilesavikkhambhanaṃ na sukaranti dukkhā paṭipadā, avisadañāṇatāya dandhābhiññāti pubbe vuttanayaṃ ānetvā yojetabbaṃ. Niyyātīti ariyamaggena vaṭṭadukkhato niggacchati.
62「Udattho」意为“有广大义”，即有大慧。由于获得了慧为助伴，他的定变得敏锐，在相应法中能起增上作用。因此说「以定根」。又因为智明净，所以说「速通达」。由于以定为主，以诸禅那为依止，这是其差别。其余情况与前述相似。见行者认为非导出的道也是导出的，由于对此具有强烈的精勤，所以他的精进增盛。正是因为精进增盛，他能很容易地镇伏烦恼，所以行道是乐的；但由于智不明净，所以是迟钝通达。这便是为了说明“见行者迟钝”等义理。其余的都如同前面所说的那样。
Udatthoti udaattho, uḷārapaññoti attho. Paññāsahāyapaṭilābhena cassa samādhi tikkho hoti sampayuttesu ādhipaccaṃ pavatteti. Tenevāha – ‘‘samādhindriyenā’’ti. Visadañāṇattā ‘‘khippābhiññāyā’’ti vuttaṃ. Samādhipadhānattā jhānānaṃ jhānehi nissayehīti ayaṃ viseso. Sesaṃ purimasadisameva. Diṭṭhicarito aniyyānikamaggampi niyyānikanti maññamāno tattha ussāhabahulattā vīriyādhiko hoti. Vīriyādhikatāyeva cassa kilesavikkhambhanaṃ sukaranti sukhā paṭipadā, avisadañāṇatāya pana dandhābhiññāti imamatthaṃ dasseti ‘‘diṭṭhicarito mando’’tiādinā. Sesaṃ vuttanayameva.
63「Saccehī」指诸圣谛。因为世间圣谛是前行智的遍作之处，出世间圣谛是胜解之处和道智的现观之处，所以它们成为依止。其他如前所述。在这里，见行者当中的「有广大慧」者，是略说即悟者；爱行者当中的「迟钝」者，是可引导者；其余两种人，则是广说即悟者。就这样，通过三种应受教化的众生类型，先前展示了说法的分类，现在又通过这行道的分类展示了同样的应受教化众生，应当这样理解。
Saccehīti ariyasaccehi. Ariyasaccāni hi lokiyāni pubbabhāgañāṇassa sammasanaṭṭhānatāya lokuttarāni adhimuccanatāya maggañāṇassa abhisamayaṭṭhānatāya ca nissayāni hontīti. Sesaṃ vuttanayameva. Ettha ca diṭṭhicarito udattho ugghaṭitaññū. Taṇhācarito mando neyyo. Itare dvepi vipañcitaññūti evaṃ yena veneyyattayena pubbe desanāvibhāgo dassito, tadeva veneyyattayaṃ iminā paṭipadāvibhāgena dassitanti daṭṭhabbaṃ.
64现在，为了把应受教化者的分类作为义理连接的领域来显示，所以说「两种爱行者」等。由于贪爱是定的对立面，爱行者在净化时是通过定这个门来净化的，因此说「以止为前行的」。但依据「修习止观并行」的说法，最终出离是靠具足正见的正定，而不是只靠正定本身，因此说「以止为前行的观」。「由于离贪而心解脱，称为阿拉汉果定」，这是在论藏的《集》中说的。而这里将要说的，是不来果定，因为那是定的圆满者。其中，以染著为义的，称为贪。这种贪经由它而消退，所以叫「离贪」，也就是用那个离贪来断除贪的意思。
Idāni taṃ veneyyupuggalavibhāgaṃ atthanayayojanāya visayaṃ katvā dassetuṃ ‘‘ubho taṇhācaritā’’tiādi vuttaṃ. Taṇhāya samādhipaṭipakkhattā taṇhācarito visujjhamāno samādhimukhena visujjhatīti āha – ‘‘samathapubbaṅgamāyā’’ti. ‘‘Samathavipassanaṃ yuganaddhaṃ bhāvetī’’ti (a. ni. 4.170; paṭi. ma. 2.1, 3) vacanato pana sammādiṭṭhisahiteneva sammāsamādhinā niyyānaṃ, na sammāsamādhinā evāti āha – ‘‘samathapubbaṅgamāya vipassanāyā’’ti. ‘‘Rāgavirāgā cetovimuttīti arahattaphalasamādhī’’ti saṅgahesu vuttaṃ. Idha pana anāgāmiphalasamādhīti vakkhati. So hi samādhismiṃ paripūrakārīti. Tattha rañjanaṭṭhena rāgo. So virajjati etāyāti rāgavirāgā, tāya rāgavirāgāya, rāgappahāyikāyāti attho.
65「心解脱」中的「心」指的就是心，借这个名称，在这里指定为「定」，如同说「修习心与慧」那样。它通过止息而从对立面解脱出来，所以称为「解脱」；或者因为它而解脱，或者从此处解脱，所以叫「解脱」，其实就是定本身。正如在世间言说中，以想和心作为教说的首要，如说「种种身、种种想」以及「比丘，你是什么心？」等；同样，在出世间言说中，以慧和定为上首，如说「具有五智的正定」和「修习止观并行」。在这里，由于贪的直接对立，以及以止为前行的表述，因此用「心」来指称定；同样，用「解脱」一词也是这个道理，所以说「即定」。再者，心就是那个，解脱也是那个，因此称为「心解脱」。或者，如前所述，心从对立面解脱，就是心解脱；或者在果识中，如前所述的解脱，就是心解脱；又或者指从心的果识的对立面解脱出来，由此义而称为心解脱，也就是定。对于「慧解脱」一词，也应当依据这个道理，在相应的地方这样连接理解。
Cetovimuttiyāti cetoti cittaṃ, tadapadesena cettha samādhi vuccati ‘‘yathā cittaṃ paññañca bhāvaya’’nti (saṃ. ni. 1.23). Paṭippassaddhivasena paṭipakkhato vimuccatīti vimutti, tena vā vimutto, tato vimuccananti vā vimutti, samādhiyeva. Yathā hi lokiyakathāyaṃ saññā cittañca desanāsīsaṃ. Yathāha – ‘‘nānattakāyā nānattasaññino’’ti (dī. ni. 3.332, 341, 357; a. ni. 7.44; 9.24) ‘‘kiṃ citto tvaṃ, bhikkhū’’ti (pārā. 135) ca, evaṃ lokuttarakathāyaṃ paññā samādhi ca. Yathāha – ‘‘pañcañāṇiko sammāsamādhī’’ti (vibha. 804) ca ‘‘samathavipassanaṃ yuganaddhaṃ bhāvetī’’ti ca. Tesu idha rāgassa ujuvipaccanīkato samathapubbaṅgamatāvacanato ca cetoggahaṇena samādhi vutto. Tathā vimuttivacanena. Tena vuttaṃ ‘‘samādhiyevā’’ti. Ceto ca taṃ vimutti cāti cetovimutti. Atha vā vuttappakārasseva cetaso paṭipakkhato vimutti vimokkhoti cetovimutti, cetasi vā phalaviññāṇe vuttappakārāva vimuttīti cetovimutti, cetaso vā phalaviññāṇassa paṭipakkhato vimutti vimokkho etasminti cetovimutti, samādhiyeva. Paññāvimuttiyāti etthāpi ayaṃ nayo yathāsambhavaṃ yojetabbo.
66「见」在其自己的领域中，跟慧的运作相似，所以见行者在净化时，是通过慧这个门来净化的，因此说「两种见行者，以观……」等。「由于离无明而有慧解脱」，这是指阿拉汉果的慧。透过把握止来确认与它相对的贪爱，透过把握观来确认无明，这样就能容易地显示出第一模式的阶段，所以说「那些以止……应当被引导」。
Diṭṭhiyā savisaye paññāsadisī pavattīti diṭṭhicarito visujjhamāno paññāmukhena visujjhatīti āha – ‘‘ubho diṭṭhicaritā vipassanā’’tiādi. Avijjāvirāgā paññāvimuttīti arahattaphalapaññā . Samathaggahaṇena tappaṭipakkhato taṇhaṃ vipassanāggahaṇena avijjañca niddhāretvā paṭhamanayassa bhūmiṃ sakkā sukhena dassetunti āha – ‘‘ye samatha…pe… hātabbā’’ti.
67在这当中，「以止为前行的行道」指的是前两种行道，另一种则是「以观为前行的行道」，应当知道。「应被引导」的意思是应当使之进行，也就是应当被带领的意思。在修观时，会生起无常想、苦想、无我想，而且经由苦想还涵盖了不净想，因此这四种想都被显明出来。再者，借着与它们对立的四种颠倒，就可以很容易地显示出整个「狮子游戏」论的阶段，因此说「那些以观……应当被引导」。
Tattha samathapubbaṅgamā paṭipadāti purimā dve paṭipadā, itarā vipassanāpubbaṅgamāti daṭṭhabbā. Hātabbāti gametabbā, netabbāti attho. Vipassanāya aniccadukkhaanattasaññābhāvato dukkhasaññāparivārattā ca asubhasaññāya imā catasso saññā dassitā honti. Tappaṭipakkhena ca cattāro vipallāsāti sakalassa sīhavikkīḷitanayassa bhūmiṃ sukhena sakkā dassetunti āha – ‘‘ye vipassanā…pe… hātabbā’’ti.
7就这样，通过行道的分类显示了应受教化者的分类之后，现在要用智的分类来显示。因为世尊的说法，其目的仅仅是为了教化应受教化者；而教化他们，就是次第地生起他们的闻所成等三种智慧。又因为阐明世尊说法生起的情形，正是论理方法的作用，所以先问这个论理最初生起的方式，然后以显示人的分类来分解说法，并为了在这说法中运用说法论，为了显示这个而说「这个论理在哪里生起？」等。
7. Evaṃ paṭipadāvibhāgena veneyyapuggalavibhāgaṃ dassetvā idāni taṃ ñāṇavibhāgena dassento yasmā bhagavato desanā yāvadeva veneyyavinayanatthā, vinayanañca nesaṃ sutamayādīnaṃ tissannaṃ paññānaṃ anukkamena nibbattanaṃ, yathā bhagavato desanāya pavattibhāvavibhāvanañca hāranayabyāpāro, tasmā imassa hārassa samuṭṭhitappakāraṃ tāva pucchitvā yena puggalavibhāgadassanena desanābhājanaṃ vibhajitvā tattha desanāyaṃ desanāhāraṃ niyojetukāmo taṃ dassetuṃ ‘‘svāyaṃ hāro kattha sambhavatī’’tiādimāha.
69在这里，「凡」是指已从八难中解脱出来，并且具备了倾听等成就的人。「师」：因为以现法利益、来世利益和最上利益，随宜进行教诫，所以称为师。「法」：如果依照教导去修持，就不会堕入恶趣，正因为它能这样持守，所以叫做法，也就是这个法。「说」：用简略、详细等方式来讲述、阐说。「某一」：在世尊的声闻弟子中的某一位。「应尊重者」：由戒、闻等众功德殊胜的结合，而应受到尊重的人。「同梵行者」：梵是就最殊胜的意义来说，指全部的佛陀教法；共同或一起行持这种梵行的人，就叫做同梵行者。「生起信心」：就是生起这样的信心──「那世尊确实是正自觉者，能宣说这样的法」，因而对如来生起信心；「这法确实是善说的，如此完全圆满、完全清净」，因而对法生起信心。
Tattha yassāti yo so aṭṭhahi akkhaṇehi vimutto sotāvadhānapariyosānāhi ca sampattīti samannāgato yassa. Satthāti diṭṭhadhammikasamparāyikaparamatthehi yathārahaṃ anusāsanato satthā. Dhammanti yathānusiṭṭhaṃ paṭipajjamāne apāyesu apatamāne dhāretīti dhammo, taṃ dhammaṃ. Desayatīti saṅkhepavitthāranayehi bhāsati katheti. Aññataroti bhagavato sāvakesu aññataro. Garuṭṭhānīyoti sīlasutādiguṇavisesayogena garukaraṇīyo. Sabrahmacārīti brahmaṃ vuccati seṭṭhaṭṭhena sakalaṃ satthusāsanaṃ. Samaṃ saha vā brahmaṃ carati paṭipajjatīti sabrahmacārī. Saddhaṃ paṭilabhatīti ‘‘sammāsambuddho vata so bhagavā yo evarūpassa dhammassa desetā’’ti tathāgate, ‘‘svākkhāto vatāyaṃ dhammo yo evaṃ ekantaparipuṇṇo ekantaparisuddho’’tiādinā dhamme ca saddhaṃ labhati uppādetīti attho.
70「于此」是指在按照听闻和学习到的法上。「审察」：是对经文和经文义理进行审察的智慧。其他的词是它的同义词。因为在进行那样的审察时，它不退缩，而以策励的特性称为「策励」，以衡量的特性称为「衡量」，以推度的特性称为「推度」。或者，因为能审察，所以叫「审察」，也就是对字句和义理加以分别考察的智慧。「策励」：由精进的策励而生，能记住法、熟悉法的智慧。「衡量」：把句与句之间，或者说法与说法之间，加以衡量、比对而把握的智慧。「推度」：引入四大教法，对经文和经文义理进行推度的智慧。希望自利利他的人所听闻的，称为「所闻」，这是因为时间上的言说并无固定，就像duddha那个词的例子。那么它是什么呢？从作用或能力上讲，应当知道它就是教法。或者，听闻就是「所闻」，即是随顺耳门而对教法生起执持的意思。由所闻为因而产生的，就是「闻所成」。依方式而了知的，称为「慧」。凡是审察，这就是闻所成慧，也应当各自这样结合理解。「如是」的意思是：正如闻所成慧有审察等不同的名称，以及审察等不同的分类，思所成慧也是如此。或者，就像闻所成慧只是有限的、不稳固的，思所成慧也同样是这样，由此来说明。
Tatthāti tasmiṃ yathāsute yathāpariyatte dhamme. Vīmaṃsāti pāḷiyā pāḷiatthassa ca vīmaṃsanapaññā . Sesaṃ tassā eva vevacanaṃ. Sā hi yathāvuttavīmaṃsane saṅkocaṃ anāpajjitvā ussahanavasena ussāhanā, tulanavasena tulanā, upaparikkhaṇavasena upaparikkhāti ca vuttā. Atha vā vīmaṃsatīti vīmaṃsā, sā padapadatthavicāraṇā paññā. Ussāhanāti vīriyena upatthambhitā dhammassa dhāraṇaparicayasādhikā paññā. Tulanāti padena padantaraṃ, desanāya vā desanantaraṃ tulayitvā saṃsanditvā gahaṇapaññā. Upaparikkhāti mahāpadese otāretvā pāḷiyā pāḷiatthassa ca upaparikkhaṇapaññā. Attahitaṃ parahitañca ākaṅkhantehi suyyatīti sutaṃ, kālavacanicchāya abhāvato, yathā duddhanti. Kiṃ pana tanti? Adhikārato sāmatthiyato vā pariyattidhammoti viññāyati. Atha vā savanaṃ sutaṃ, sotadvārānusārena pariyattidhammassa upadhāraṇanti attho. Sutena hetunā nibbattā sutamayī. Pakārena jānātīti paññā. Yā vīmaṃsā, ayaṃ sutamayī paññāti paccekampi yojetabbaṃ. Tathāti yathā sutamayī paññā vīmaṃsādipariyāyavatī vīmaṃsādivibhāgavatī ca, tathā cintāmayī cāti attho. Yathā vā sutamayī oramattikā anavaṭṭhitā ca, evaṃ cintāmayī cāti dasseti.
71「以所闻为依」：意思是，依靠所听闻的教法，或者说，以听闻教法作为近依。这里的表达，是带有“如此这般之相”意味的造格，所传达的意思是“依于所说的闻”。在「审察」等词中：「审察」指的是对“这是戒，这是定，这些是色法、无色法，这些是五蕴”等种种法的自性进行审查了解的智慧。「衡量」指的是不再拘泥于这些法的名词含义，而是像用秤称量一样，去把握这些法的自性、作用与特相的智慧。「推度」指的是不离开这些法的自相，进一步对它们无常性、生起、有因等面向，进行推理、思辨和考察的智慧；同时，对于经过这样推度的法，就像有具体的东西现前一样，通过这样的方式使它成为可供深入省察的对象，然后用透视心持续观察，这叫做「意随观」。在这里，因为闻所成慧是基于对所闻佛法的忆持和熟悉而生起的，带有一种策励的性质，所以可以用「策励」来描述它；但思所成慧并非如此，因此在这里没有使用「策励」这个词。「思惟」就是「思考」，也就是深入省察的意思。其余的解释跟前面说的一样。
Sutena nissayenāti sutena pariyattidhammena pariyattidhammassavanena vā upanissayena itthambhūtalakkhaṇe karaṇavacanaṃ, yathāvuttaṃ sutaṃ upanissāyāti attho. Vīmaṃsātiādīsu ‘‘idaṃ sīlaṃ, ayaṃ samādhi, ime rūpārūpadhammā, ime pañcakkhandhā’’ti tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ sabhāvavīmaṃsanabhūtā paññā vīmaṃsā. Tesaṃyeva dhammānaṃ vacanatthaṃ muñcitvā sabhāvasarasalakkhaṇassa tulayitvā viya gahaṇapaññā tulanā. Tesaṃyeva dhammānaṃ salakkhaṇaṃ avijahitvā aniccatādiruppanasappaccayādiākāre ca takketvā vitakketvā ca upaparikkhaṇapaññā upaparikkhā, tathā upaparikkhite dhamme saviggahe viya upaṭṭhahante evametehi nijjhānakkhame katvā cittena anu anu pekkhaṇā manasānupekkhaṇā. Ettha ca yathā sutamayī paññā yathāsutassa dhammassa dhāraṇaparicayavasena pavattanato ussāhajātā ‘‘ussāhanā’’ti vattabbataṃ arahati, na evaṃ cintāmayīti idha ‘‘ussāhanā’’ti padaṃ na vuttaṃ. Cintanaṃ cintā, nijjhānanti attho. Sesaṃ vuttanayameva.
72「以此二慧」：是指以上述的两种慧作为基础。因为一个人只有立足于闻慧与思慧之后，才能开始修习观。「于此二慧中」也有典籍这样记载。或者，可以加上“由它们所生、已生起的”这个省略的部分来理解。「与作意相应者」：是指那些已经将心恰当地投入于摄受物质与非物质等对象的作意中的人。「所生起之智」：按照前面所说的方法，通过作意的努力，依次成就了“见清净”、“度疑清净”、“道非道智见清净”和“行道智见清净”，由此精进于观的人，所生起的、名为“智见清净”的圣道智——这种智慧，就是修所成慧——这是前后文的逻辑连接。而这又分为“见”与“修”两种，所以说‘在见地或修地’。问：如果说是“见”，那为什么这里的慧是修所成慧呢？答：这种智本质上就是修所成慧，但因为它第一次亲眼见到了涅槃，所以才称为‘见’。因此，具有果报的初道，属于「见地」；其余的有学和无学之法，则属于「修地」。
Imāhi dvīhi paññāhīti yathāvuttāhi dvīhi paññāhi kāraṇabhūtāhi. Sutacintāmayañāṇesu hi patiṭṭhito vipassanaṃ ārabhatīti. ‘‘Imāsu dvīsu paññāsū’’tipi paṭhanti. ‘‘Tehi jātāsu uppannāsū’’ti vā vacanaseso yojetabbo. Manasikārasampayuttassāti rūpārūpapariggahādimanasikāre yuttappayuttassa. Yaṃ ñāṇaṃ uppajjatīti vuttanayena manasikārappayogena diṭṭhivisuddhikaṅkhāvitaraṇavisuddhimaggāmaggañāṇadassanavisuddhipaṭipadāñāṇadassanavisuddhīnaṃ sampa ādanena vipassanaṃ ussukkantassa yaṃ ñāṇadassanavisuddhisaṅkhātaṃ ariyamaggañāṇaṃ uppajjati, ayaṃ bhāvanāmayī paññāti sambandho. Taṃ pana dassanaṃ bhāvanāti duvidhanti āha – ‘‘dassanabhūmiyaṃ vā bhāvanābhūmiyaṃ vā’’ti. Yadi dassananti vuccati, kathaṃ tattha paññā bhāvanāmayīti? Bhāvanāmayameva hi taṃ ñāṇaṃ, paṭhamaṃ nibbānadassanato pana ‘‘dassana’’nti vuttanti saphalo paṭhamamaggo dassanabhūmi. Sesā sekkhāsekkhadhammā bhāvanābhūmi.
88. 现在，为了以另一种方式显示这三种慧，而说“从他闻声”等。其中，“从他”意为不是从自己，而是从其他处——即从导师或从弟子。“闻声”：是从他们的说法音声，即以说法为缘的意思。或者，从他有声，故为“从他闻声”——那慧是闻所成，应如此连接。“自内所生”：是各自在自己的内里生起的。“如理作意”：是以如所说的把握诸法自性等方便而转起的作意。“由从他闻声”：是以从他闻声为因。其余如前所说。
8. Idāni imā tisso paññā pariyāyantarena dassetuṃ ‘‘paratoghosā’’tiādi vuttaṃ. Tattha paratoti na attato, aññato satthuto sāvakato vāti attho. Ghosāti tesaṃ desanāghosato, desanāpaccayāti attho. Atha vā parato ghoso etissāti paratoghosā, yā paññā, sā sutamayīti yojetabbaṃ. Paccattasamuṭṭhitāti paccattaṃ tassa tassa attani sambhūtā. Yonisomanasikārāti tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ sabhāvapariggaṇhanādinā yathāvuttena upāyena pavattamanasikārā. Parato ca ghosenāti paratoghosena hetubhūtena. Sesaṃ vuttanayameva.
74现在，为了说明这些慧是为哪类所化导的众生而提出，便结合所化导众生的差别来显示，而说“凡此人”等。其中，先以数量说“此二”，再以自相显示它们是“闻所成与思所成”。“此人是略开知者”：此人因闻所成与思所成之慧已成就了对意乐与加行的觉悟，故仅由略说即能了知，称为“略开知者”。“此人是广演知者”：因思所成慧尚未审察其意乐，故由略说与广释而了知，是为广演知者。“此人是应引导者”：因连闻所成慧也没有，故须由无余的广说教法来引导，是为应引导者。
Idāni yadatthaṃ imā paññā uddhaṭā, tameva veneyyapuggalavibhāgaṃ yojetvā dassetuṃ ‘‘yassā’’tiādi vuttaṃ. Tattha imā dveti gaṇanavasena vatvā puna tā sutamayī cintāmayī cāti sarūpato dasseti. Ayaṃ ugghaṭitaññūti ayaṃ sutamayacintāmayañāṇehi āsayapayogapabodhassa nipphāditattā uddesamatteneva jānanato ‘‘ugghaṭitaññū’’ti vuccati. Ayaṃ vipañcitaññūti cintāmayañāṇena āsayassa aparikkhatattā uddesaniddesehi jānanato vipañcitaññū. Ayaṃ neyyoti sutamayañāṇassāpi abhāvato niravasesaṃ vitthāradesanāya netabbato neyyo.
99. 如此，从教说、行道与慧的差别，将所化导的三类众生分别之后，现在为了从中确定世尊法教所转起的说法之食，并将其连接起来，而开始“此即法教”等。
9. Evaṃ desanāpaṭipadāñāṇavibhāgehi desanābhājanaṃ veneyyattayaṃ vibhajitvā idāni tattha pavattitāya bhagavato dhammadesanāya desanāhāraṃ niddhāretvā yojetuṃ ‘‘sāyaṃ dhammadesanā’’tiādi āraddhaṃ.
76其中，“此”即那个。前面在“比丘们，我将为你们说法”等（《导论》5）返指句的开头，作为说法之食的范畴而安立的经文，现在正是为了将说法之食应用于此，而回顾说“此即法教”。“在说什么？”——以想说之意，问取教说的总义，再以数量限定，从总体上显示：“四圣谛”。因为世尊的教说没有脱离圣谛的。而它的总义就是四圣谛。由于所化导的“转起者”、“令转起者”、“转起之灭”与“达彼之方便”以及“解脱者”都不外乎这些，所以这四者因无颠倒性而应视为谛。再从自相显示它们：“苦、集、灭、道”。
Tattha sāyanti sā ayaṃ. Yā pubbe ‘‘dhammaṃ vo, bhikkhave, desessāmī’’tiādinā (netti. 5) paṭiniddesavārassa ādito desanāhārassa visayabhāvena nikkhittā pāḷi, tamevettha desanāhāraṃ niyojetuṃ ‘‘sāyaṃ dhammadesanā’’ti paccāmasati. Kiṃ desayatīti kathetukamyatāvasena desanāya piṇḍatthaṃ pucchitvā taṃ gaṇanāya paricchinditvā sāmaññato dasseti ‘‘cattāri saccānī’’ti. Saccavinimuttā hi bhagavato desanā natthīti. Tassā ca cattāri saccāni piṇḍattho. Pavattipavattakanivattitadupāyavimuttassa neyyassa abhāvato cattāri aviparītabhāvena saccānīti daṭṭhabbaṃ. Tāni ‘‘dukkhaṃ samudayaṃ nirodhaṃ magga’’nti sarūpato dasseti.
77其中，“苦”：因是众多灾祸的依处而可厌，因无有凡夫所计度的常、净、乐、我性而空虚，故为苦。“集”：在其余缘和合时，是苦生起的原因，故为集。“灭”：一切趣中皆空，故此处无名为轮回牢狱的苦聚；或证此之时，名为轮回牢狱的苦聚便不存在，故为灭；或因是不再生起之灭的缘。“道”：杀灭烦恼而行，或为希求涅槃者所追求，故为道。其中，以集为味，以苦为过患，以道与灭为出离。如此，在那些经中四圣谛以自相出现之处，依文而取。而在那些经中四圣谛未以自相出现之处，则从义理上提取四圣谛，再依彼等确定味等。在那些味等以自相出现之处，则不必说。而在未出现之处，则从义理上提取，再依彼等确定四圣谛。但在此，因味等以举例的方式以自相显示，故为依彼等确定圣谛，而说“过患”等。
Tattha anekupaddavādhiṭṭhānabhāvena kucchitattā bālajanaparikappitadhuvasubhasukhattabhāvavirahena tucchattā ca dukkhaṃ. Avasesapaccayasamavāye dukkhassa uppattikāraṇattā samudayo. Sabbagatisuññattā natthi ettha saṃsāracārakasaṅkhāto dukkharodho, etasmiṃ vā adhigate saṃsāracārakasaṅkhātassa dukkharodhassa abhāvotipi nirodho, anuppādanirodhapaccayattā vā. Mārento gacchati, nibbānatthikehi maggiyatīti vā maggo. Tattha samudayena assādo, dukkhena ādīnavo, magganirodhehi nissaraṇaṃ. Evaṃ yasmiṃ sutte cattāri saccāni sarūpato āgatāni, tattha yathārutavasena. Yattha pana sutte cattāri saccāni sarūpato na āgatāni, tattha atthato cattāri saccāni uddharitvā tesaṃ vasena assādādayo niddhāretabbā. Yattha ca assādādayo sarūpato āgatā, tattha vattabbameva natthi. Yattha pana na āgatā, tattha atthato uddharitvā tesaṃ vasena cattāri saccāni niddhāretabbāni. Idha pana assādādayo udāharaṇavasena sarūpato dassitāti tehi saccāni niddhāretuṃ ‘‘ādīnavo cā’’tiādi vuttaṃ.
78其中，由“略说五取蕴是苦”等语，除了渴爱之外的三地法为苦谛，而彼等因无常等自性故为过患，且果亦应由教说而证成。其中，凡是世间的，即依此而说“果亦是苦”。“味”：因连渴爱与颠倒者也欲求彼等，故依彼等而说“味是集”。与观俱的圣道是教说，而教说是证得教说之果的方便，故说“方便与教令是道”。在出离句中亦应确定圣道。不应视此谛之分别为混乱。正如在《谛分别》中，于各各理趣，“渴爱、其余烦恼、其余不善法、有漏善根、有漏善法”以集谛之体被分别，而各各其余三地法以苦谛之体被分别，此处亦应如此看待。此为“此即四圣谛”的结语。“此即法轮”：世尊依四圣谛而自赞叹的教说，此即法轮。
Tattha ‘‘saṃkhittena pañcupādānakkhandhā dukkhā’’ti (dī. ni. 2.387; ma. ni. 1.120; 3.373; vibha. 202) vacanato taṇhāvajjā tebhūmakadhammā dukkhasaccaṃ, te ca aniccādisabhāvattā ādīnavo, phalañca desanāya sādhetabbaṃ. Tattha yaṃ lokiyaṃ, taṃ sandhāya vuttaṃ ‘‘phalañca dukkha’’nti. Assādoti taṇhāvipallāsānampi icchitattā te sandhāya ‘‘assādo samudayo’’ti vuttaṃ. Saha vipassanāya ariyamaggo desanā ca desanāphalādhigamassa upāyoti katvā ‘‘upāyo āṇatti ca maggo’’ti vuttaṃ. Nissaraṇapade cāpi ariyamaggo niddhāretabbo, na cāyaṃ saccavibhāgo ākuloti daṭṭhabbo. Yathā hi saccavibhaṅge (vibha. 208) ‘‘taṇhā avasiṭṭhā kilesā avasiṭṭhā akusalā dhammā sāsavāni kusalamūlāni sāsavā ca kusalā dhammā samudayasaccabhāvena vibhattā’’ti tasmiṃ tasmiṃ naye taṃtaṃavasiṭṭhā tebhūmakadhammā dukkhasaccabhāvena vibhattā, evamidhāpi daṭṭhabbanti. Imāni cattāri saccānīti nigamanaṃ . Idaṃ dhammacakkanti yāyaṃ bhagavato catusaccavasena sāmukkaṃsikā dhammadesanā, idaṃ dhammacakkaṃ.
79现在，为了通过《谛分别经》（中部3.371等）来显示她（此次说法）的法轮性质，所以说了“如世尊所说”等语句。在此，「此是苦」的意思是：这是以生等来分别、在简略上摄为五取蕴、以爱为过患、属于三界之法；由于它是苦的立足处，并且具有苦苦等状态，所以称为「苦圣谛」。「我」是指世尊自称。「在波罗奈」：指在名为波罗奈的城市附近。「仙人堕处」：因为这里是诸辟支佛仙人从空中降落之处，所以叫仙人堕处。「鹿野苑」：由于那里施与鹿群无畏，因此得名的精舍。「无上」：渡越、超越，或者指最殊胜；因为没有比它更殊胜的，所以叫「无上」；也可以说无可比拟、无可匹敌。世尊的说法，虽然在众多天、人众中，为成就他们通达圣谛已经转动了数百次，但首次是以憍陈如为首的十八位梵天众为对象，阐明四圣谛通达的法说。由于这次说法具有殊胜性，所以拥有「法轮」这个特别名称，因此说“转法轮”。
Idāni tassā dhammadesanāya dhammacakkabhāvaṃ saccavibhaṅgasuttavasena (ma. ni. 3.371 ādayo) dassetuṃ ‘‘yathāha bhagavā’’tiādi vuttaṃ. Tattha idaṃ dukkhanti idaṃ jātiādivibhāgaṃ saṅkhepato pañcupādānakkhandhasaṅgahaṃ taṇhāvajjaṃ tebhūmakadhammajātaṃ dukkhassa adhiṭṭhānabhāvena dukkhadukkhādibhāvena ca dukkhaṃ ariyasaccanti attho. Meti bhagavā attānaṃ niddisati. Bārāṇasiyanti bārāṇasīnāmakassa nagarassa avidūre. Paccekabuddhaisīnaṃ ākāsato otaraṇaṭṭhānatāya isipatanaṃ. Migānaṃ tattha abhayassa dinnattā migadāyanti ca laddhanāme assame. Uttarati atikkamati, abhibhavatīti vā uttaraṃ, natthi etassa uttaranti anuttaraṃ. Anatisayaṃ appaṭibhāgaṃ vā. Kiñcāpi bhagavato dhammadesanā anekāsu devamanussaparisāsu anekasatakkhattuṃ tesaṃ ariyasaccappaṭivedhasampādanavasena pavattitā, tathāpi sabbapaṭhamaṃ aññāsikoṇḍaññappamukhāya aṭṭhārasaparimāṇāya brahmakoṭiyā catusaccappaṭivedhavibhāvanīyā dhammadesanā, tassā sātisayā dhammacakkasamaññāti ‘‘dhammacakkaṃ pavattita’’nti vuttaṃ.
80在此，「法轮」：念处等法本身，因为能转起的缘故而称为「轮」，所以是法轮；或者「轮」是指教令。因为这法不脱离法本身，它既是法又是轮，所以叫「法轮」。以法、以理而转动，也称为「法轮」。如所说：“既转法又转轮，故为法轮；既转轮又转法，故为法轮；以法而转，故为法轮”等。「不退转」：因为世尊是法中自在的正自觉者，而且这法轮是无上的，所以不能被遮止或否定。又为什么说它不退转呢？所以说“沙门或……”等。在此，「沙门」：指达到出家状态的人。「婆罗门」：指种姓上的婆罗门。因为那些达到究竟义的沙门、婆罗门，绝对不会有违逆的心。「天」：指欲界的天人。「任何人」：指任何其他的随众。因此，应该知道八众全都被无遗地包含在内了。「于世间」：指在众生世间。
Tattha satipaṭṭhānādidhammo eva pavattanaṭṭhena cakkanti dhammacakkaṃ, cakkanti vā āṇā. Dhammato anapetattā dhammañca taṃ cakkañcāti dhammacakkaṃ. Dhammena ñāyena cakkantipi dhammacakkaṃ. Yathāha – ‘‘dhammañca pavatteti cakkañcāti dhammacakkaṃ, cakkañca pavatteti dhammañcāti dhammacakkaṃ, dhammena pavattetīti dhammacakka’’ntiādi (paṭi. ma. 2.41-42). Appaṭivattiyanti dhammissarassa bhagavato sammāsambuddhabhāvato dhammacakkassa ca anuttarabhāvato appaṭisedhanīyaṃ. Kena pana appaṭivattiyanti āha ‘‘samaṇena vā’’tiādi. Tattha samaṇenāti pabbajjaṃ upagatena. Brāhmaṇenāti jātibrāhmaṇena. Paramatthasamaṇabrāhmaṇānañhi paṭilomanacittaṃyeva natthi. Devenāti kāmāvacaradevena. Kenacīti yena kenaci avasiṭṭhapārisajjena. Ettāvatā aṭṭhannampi parisānaṃ anavasesapariyādānaṃ daṭṭhabbaṃ. Lokasminti sattaloke.
81「其中」：就是指在这四圣谛的法说当中。「有无量文句、有无量文字」：这是一种顺势的说法，目的是为了显示大部分的文字都摄在文句里。应知这里的「文句」、「文字」、「音节」有词性颠倒的语法现象。「其义」：就是指四圣谛的内涵。「略说」：也就是应当以简略方式来讲述的方式。这个道理在其他地方也一样适用。而「其义」在上下文的关联中用的是属格。至于「此亦」：其中的「iti」表方式，「pi」字表总括；整句的意思是“应当以这个方式、这个方式来理解‘此是苦圣谛’”。借着这样的表达方式，就能通过生等种种差别，说明前面讲的苦圣谛具有多种分类，而用来揭示这些差别的文字和文句等，也确实如同前面所说的那样有无量之多。
Tatthāti tissaṃ catusaccadhammadesanāyaṃ. Aparimāṇā padā, aparimāṇā akkharāti uppaṭipāṭivacanaṃ yebhuyyena padasaṅgahitāni akkharānīti dassanatthaṃ. Padā akkharā byañjanāti liṅgavipallāso katoti daṭṭhabbaṃ. Atthassāti catusaccasaṅkhātassa atthassa. Saṅkāsanāti saṅkāsitabbākāro. Esa nayo sesesupi. Atthassāti ca sambandhe sāmivacanaṃ. Itipidanti itīti pakārattho, pi-saddo sampiṇḍanattho, imināpi imināpi pakārena idaṃ dukkhaṃ ariyasaccaṃ veditabbanti attho. Tena jātiādibhedena yathāvuttassa dukkhasaccassa anekabhedataṃ taṃdīpakānaṃ akkharapadādīnaṃ vuttappakāraṃ aparimāṇatañca samattheti.
82「此是苦集」：这是指以欲爱等为分类的渴爱，它是渴爱之轮的根本；由于它是前所说苦的生起之因，所以叫「苦集」。「此是苦灭」：这是一切有为法所出离的无为界；由于它是前所说苦的不生起、灭尽的条件，所以叫「苦灭」。「此是苦灭道」：这是以正见等八支组成的集合体。由于它通过以涅槃为所缘的方式，朝向名为苦灭的涅槃，并且是一条能证得苦灭的修行道路，所以叫「苦灭道」。不过，对于“此亦”等文句，在集圣谛方面，应当以一百零八种爱行来分别其含义；在灭圣谛方面，应当以我慢的摧破等不同角度来分别；在道圣谛方面，则应当以三十七菩提分法来分别。其余的部分，就按照前面已经讲过的道理来理解。
Ayaṃ dukkhasamudayoti ayaṃ kāmataṇhādibhedā taṇhāvaṭṭassa mūlabhūtā yathāvuttassa dukkhassa nibbattihetubhāvato dukkhasamudayo. Ayaṃ dukkhanirodhoti ayaṃ sabbasaṅkhatanissaṭā asaṅkhatadhātu yathāvuttassa dukkhassa anuppādanirodhapaccayattā dukkhanirodho. Ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadāti ayaṃ sammādiṭṭhiādiaṭṭhaṅgasamūho dukkhanirodhasaṅkhātaṃ nibbānaṃ gacchati ārammaṇavasena tadabhimukhībhūtattā paṭipadā ca hoti dukkhanirodhappattiyāti dukkhanirodhagāminī paṭipadā. Itipidanti padassa pana samudayasacce aṭṭhasatataṇhāvicaritehi, nirodhasacce madanimmadanādipariyāyehi, maggasacce sattattiṃsabodhipakkhiyadhammehi attho vibhajitvā veditabbo. Sesaṃ vuttanayameva.
83这样，在“十二文句为经”的偈颂里，根据整个教法的六种义句和六种文句而说的十二句之特性，正是先以“诸比丘，我将为你们说法”等语句，通过显示说法所涉及的范围，用六六法门作了部分提示之后，为了显示《转法轮经》已经总摄了它的义理，阐明世尊的一切言说都是四圣谛的教说、而其内容也就是四圣谛，所以在通过“诸比丘，我在波罗奈……此是苦”等语句略示《谛分别经》之后，再通过“其中有无量文句”等语句分别文字与义句，阐明十二句的特性。而现在，为了显示这些文句与义句之间，以互为对境与能对境的方式而相互关联，所以说了“其中，世尊以文字而略说”等语。
Evaṃ ‘‘dvādasa padāni sutta’’nti gāthāya sakalassa sāsanassa channaṃ atthapadānaṃ channañca byañjanapadānaṃ vasena yā dvādasapadatā vuttā, tameva ‘‘dhammaṃ vo, bhikkhave, desessāmī’’tiādinā desanāhārassa visayadassanavasena chachakkapariyāyaṃ (ma. ni. 3.420 ādayo) ekadesena uddisitvā dhammacakkappavattanasuttena (saṃ. ni. 5.1081; mahāva. 13; paṭi. ma. 2.30) tadatthassa saṅgahitabhāvadassanamukhena sabbassāpi bhagavato vacanassa catusaccadesanābhāvaṃ tadatthassa ca catusaccabhāvaṃ vibhāvento ‘‘idaṃ dukkhanti me, bhikkhave, bārāṇasiya’’ntiādinā saccavibhaṅgasuttaṃ (ma. ni. 3.371 ādayo) uddesato dassetvā ‘‘tattha aparimāṇā padā’’tiādinā byañjanatthapadāni vibhajanto dvādasapadabhāvaṃ dīpetvā idāni tesaṃ aññamaññavisayivisayabhāvena sambandhabhāvaṃ dassetuṃ ‘‘tattha bhagavā akkharehi saṅkāsetī’’tiādi vuttaṃ.
84在此，通过把握文句的组成部分来把握文句；而把握了文句之后，对于那些事先已了解所指的人，就能理解文句的义理。而且在这个过程中，就像通过把握文句组成部分能增上对文句的把握一样，通过把握文句义理的组成部分，也能增上对义句的把握，所以论师说：「以文字而略说」。然而，因为以文字简略展示的义理，在文句结束时，由于整句话的意思尚未完结，它实际上是由完整的「文句」来显示和阐明的，所以又说「以文句而阐明」。等到整个语句结束时，这个义理才被完全打开、显豁出来，所以说「以音节而令开显」。又因为当语句以各种方式被分析时，它的义理才算被分别清楚，所以说「以行相而分别」。同样地，当语句的各个组成部分逐一作词源解释时，此义理就变得明白了，所以说「以语义解释而令明了」。当已经作过词源解释的语句各部分，以详尽方式无余开示时，就能让应调伏的众生心生欢喜、智慧变得锐利，所以说「以细说而令知」。在此，不应把“以文字而略说”理解为唯一的限定，而应理解为“正是以文字来略说”。这样理解的话，义句属于不同语句的情况也能成立。因此，在单一连结的经典里，就只有六种义句；而在有多种不同连结的经典里，每一连结都应各有六种义句需要被确定。
Tattha padāvayavaggahaṇamukhena padaggahaṇaṃ, gahite ca pade padatthāvabodho gahitapubbasaṅketassa hoti. Tattha ca padāvayavaggahaṇena viya padaggahaṇassa, padatthāvayavaggahaṇenāpi padatthaggahaṇassa visesādhānaṃ jāyatīti āha – ‘‘akkharehi saṅkāsetī’’ti. Yasmā pana akkharehi saṃkhittena dīpiyamāno attho padapariyosāne vākyassa apariyositattā padeneva pakāsito dīpito hoti, tasmā ‘‘padehi pakāsetī’’ti vuttaṃ. Vākyapariyosāne pana so attho vivarito vivaṭo kato hotīti vuttaṃ ‘‘byañjanehi vivaratī’’ti. Yasmā ca pakārehi vākyabhede kate tadattho vibhatto nāma hoti, tasmā ‘‘ākārehi vibhajatī’’ti vuttaṃ. Tathā vākyāvayavānaṃ paccekaṃ nibbacanavibhāge kate so attho pākaṭo hotīti vuttaṃ ‘‘niruttīhi uttānīkarotī’’ti. Katanibbacanehi vākyāvayavehi vitthāravasena niravasesato desitehi veneyyānaṃ cittaparitosanaṃ buddhinisānañca kataṃ hotīti āha – ‘‘niddesehi paññapetī’’ti. Ettha ca akkharehi eva saṅkāsetīti avadhāraṇaṃ akatvā akkharehi saṅkāsetiyevāti evaṃ avadhāraṇaṃ daṭṭhabbaṃ. Evañhi sati atthapadānaṃ nānāvākyavisayatāpi siddhā hoti. Tena ekānusandhike sutte chaḷeva atthapadāni, nānānusandhike pana anusandhimhi anusandhimhi cha cha atthapadāni niddhāretabbāni.
85通过“以文字及文句而举示”等说法，显示了文句完成其作用的方式。实际上，它们的作用正是为了调伏三类不同根机的应调伏者。然而，因为不存在“通过圣谛证悟而成为文句至上者”这种情况，所以这里没有提到文句至上者。或者应理解为：通过提到“应被引导者”，其实已经包含了这一类型，就像通过提到“有学者”，也包含了善凡夫一样。关于“以文字”等词：此处用的是作具格，表示工具，而不是表示原因的因格。因为文字等具有举示等意义，而不是举示等具有文字等的意义。凡是行为为了某个目标而作，那个目标才是因，如同“以食物而住”这一说法。「举示」：对于已经用心倾听、心已等持的应调伏者，通过简略讲述的方式，以文字施予特殊影响，使其在文句结束时，内心的意向得以醒悟；如此，用简要的方式说出或提示所想要表达的义理，这就是它的意思。「细解释」：即详细解释前面已经提示的义理。「广开演」：使其变得详尽，或者以详尽的解说方式告知、反复宣示，这就是它的意思。而在这里，所设想的「举示」是指提示和指出，也就是讲说的开头，因此说“举示为始”。同样地，「细解释」是详细讲说，「广开演」是反复宣示；而详细讲说和反复宣示，分别属于教说的中间和结尾。因此说：“细解释在中间，广开演为结尾”。
‘‘Akkharehi ca padehi ca ugghaṭetī’’tiādinā byañjanapadānaṃ kiccasādhanaṃ dasseti. Veneyyattayavinayameva hi tesaṃ byāpāro. Aṭṭhānabhāvato pana saccappaṭivedhassa padaparamo na idha vutto. Neyyaggahaṇeneva vā tassāpi idha gahaṇaṃ sekkhaggahaṇena viya kalyāṇaputhujjanassāti daṭṭhabbaṃ. Akkharehītiādīsu karaṇasādhane karaṇavacanaṃ, na hetumhi. Akkharādīni hi ugghaṭanādiatthāni, na ugghaṭanādiakkharādiatthaṃ. Yadatthā ca kiriyā so hetu, yathā ‘‘annenavasatī’’ti. Ugghaṭetīti sotāvadhānaṃ katvā samāhitacittānaṃ veneyyānaṃ saṅkāsanavasena akkharehi visesaṃ ādahanto yathā padapariyosāne āsayappaṭibodho hoti, tathā yathādhippetaṃ atthaṃ saṅkhepena katheti uddisatīti attho. Vipañcayatīti yathāuddiṭṭhaṃ atthaṃ niddisati. Vitthāretīti vitthāraṃ karoti, vitthāraṃ katvā ācikkhati vā, paṭiniddisatīti attho. Yasmā cettha ugghaṭetīti uddisanaṃ adhippetaṃ. Uddeso ca desanāya ādi, tasmā vuttaṃ – ‘‘ugghaṭanā ādī’’ti. Tathā vipañcanaṃ niddisanaṃ, vittharaṇaṃ paṭiniddisanaṃ, niddesapaṭiniddesā ca desanāya majjhapariyosānāti. Tena vuttaṃ – ‘‘vipañcanā majjhe, vitthāraṇā pariyosāna’’nti.
86如此，通过“以文字而略说”等，显示了六种文句的作用之后，现在为了显示义句的作用，而说了“这个法与律”等语句。在此，所谓「法与律」：戒等法本身就是教法义理的实质，因为它能调伏应调伏者，所以叫法与律。「被举示」：也就是正在被提示、被指出。以它：即通过举示知者的调伏方式。「被细解释」：也就是正在被详细解说。「被广开演」：也就是正在被反复和详尽地宣示。
Evaṃ ‘‘akkharehi saṅkāsetī’’tiādinā channaṃ byañjanapadānaṃ byāpāraṃ dassetvā idāni atthapadānaṃ byāpāraṃ dassetuṃ ‘‘soyaṃ dhammavinayo’’tiādi vuttaṃ. Tattha sīlādidhammo eva pariyattiatthabhūto veneyyavinayanato dhammavinayo. Ugghaṭīyantoti uddisiyamāno. Tenāti ugghaṭitaññūvinayanena. Vipañcīyantoti niddisiyamāno. Vitthārīyantoti paṭiniddisiyamāno.
10至此，已经显示了以“诸比丘，我将为汝等说法”所举出的圣典的三种善妙性。现在为了显示义和文的成就，而说“六句为义”等。这很容易理解。通过“因此世尊说”等，作为说法之食的境界，以归结的方式指示出所举出的圣典。“出世间”等，是对“完全圆满、清净”等文句的含义解释。其中，「一切殊胜现前」：是指一切称为超人法的殊胜，或者增上戒学等殊胜的立足之处。应知这个词的语法构造，就像“这是他们的善行”等说法。「这也被称为如来句」：含摄三学、作为教法梵行的这个，是由于如来香象的修行、说法、来去，覆蔽了烦恼丛林后所行之道；也由此，通过行境修习、亲近而得以修习和敬奉。由于如大金刚智和一切知智之牙所铭刻，也被称为三界诸法铭刻之处，这是其含义。「且由此」：因为被称为如来句等，所以由这个原因，梵天的、一切众生中最上的世尊的，或者最胜的梵行，就被人们所知晓，即如前面所说的方式充分阐明而被了知。“因此世尊说”：是以归结的方式指示出如前所说的圣典。
10. Ettāvatā ‘‘dhammaṃ vo, bhikkhave, desessāmī’’ti uddiṭṭhāya pāḷiyā tividhakalyāṇataṃ dassetvā idāni atthabyañjanasampattiṃ dassetuṃ ‘‘cha padāni attho’’tiādi vuttaṃ. Taṃ suviññeyyaṃ. ‘‘Tenāha bhagavā’’tiādinā desanāhārassa visayabhāvena uddiṭṭhaṃ pāḷiṃ nigamanavasena dasseti. Lokuttarantiādi ‘‘kevalaparipuṇṇaṃ parisuddha’’nti padānaṃ atthavivaraṇaṃ. Tattha upaṭṭhitaṃ sabbavisesānanti sabbesaṃ uttarimanussadhammasaṅkhātānaṃ visesānaṃ adhisīlasikkhādivisesānaṃ vā upatiṭṭhanaṭṭhānaṃ. ‘‘Idaṃ nesaṃ padakkanta’’ntiādīnaṃ viya etassa saddasiddhi veditabbā. ‘‘Idaṃ vuccati tathāgatapadaṃ itipī’’tiādīsu idaṃ sikkhattayasaṅgahaṃ sāsanabrahmacariyaṃ tathāgatagandhahatthino paṭipattidesanāgamanehi kilesagahanaṃ ottharitvā gatamaggotipi. Tena gocarabhāvanāsevanāhi nisevitaṃ bhajitantipi. Tassa mahāvajirañāṇasabbaññutaññāṇadantehi ārañjitaṃ tebhūmakadhammānaṃ ārañjanaṭṭhānantipi vuccatīti attho. Ato cetanti yato tathāgatapadādibhāvena vuccati, ato aneneva kāraṇena brahmuno sabbasattuttamassa bhagavato, brahmaṃ vā sabbaseṭṭhaṃ cariyanti paññāyati yāvadeva manussehi suppakāsitattā yathāvuttappakārehi ñāyati. Tenāha bhagavāti yathāvuttatthaṃ pāḷiṃ nigamanavasena dasseti.
88为了显示世尊的说法，其目的唯在于达到无执取的般涅槃，而说法之食的目的唯在于证得圣道，故先问“此说法是为谁？”然后答“是为瑜伽行者”。通过四圣谛业处的修习，正当勤行、已正当勤行的人，称为瑜伽行者。因为他们运用此说法之食。这句话，应当知道是结集者在结集论典时，为了显示说法之食的分别，随顺连结而善加确立的状态而安立的。同样，也说了：“因此，大迦旃延长老说”。「已联结」：从圣典中为了味等文句的含义而确定、已结合，这就是它的意思。
Anupādāparinibbānatthatāya bhagavato desanāya yāvadeva ariyamaggasampāpanattho desanāhāroti dassetuṃ ‘‘kesaṃ ayaṃ dhammadesanā’’ti pucchitvā ‘‘yogīna’’nti āha. Catusaccakammaṭṭhānabhāvanāya yuttappayuttāti yogino. Te hi imaṃ desanāhāraṃ payojentīti. Idaṃ vacanaṃ desanāhāravibhaṅgassa yathānusandhinā sammā ṭhapitabhāvaṃ dassetuṃ pakaraṇaṃ saṅgāyantehi ṭhapitanti daṭṭhabbaṃ. Tathā hi vuttaṃ ‘‘tenāha āyasmā mahākaccāyano’’ti. Niyuttoti pāḷito assādādipadatthe niddhāretvā yojitoti attho.
91开示句分解的注释结束。
Desanāhāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
922. 审查句分解的注释
2. Vicayahāravibhaṅgavaṇṇanā
1111. 在那里，什么是「审查句」等，是审查句的分别。在此，这是前所未有的词句注释——“为何审查？”在此，通过“审查”一词显示审查这个词的作者指示性。然而，当问及“此句的范围是什么？”时，为了显示它的范围，而说“审查字句”等。在那里，“审查字句”是从头到尾，直到结论，审查经中所有的字句。而且这种审查有两种：基于语言的和基于意义的。在这些当中，“这是名词，这是动词，这是前缀，这是小品词，这是阴性词，这是阳性词，这是中性词，这是过去时，这是未来时，这是现在时，这是作者成就，这是工具成就，这是对象成就，这是处所成就，这是主格，这是宾格，乃至这是处格，这是单数，这是复数”等等这样的分别言说，是从语言上对字句的审查。须知，这种字句审查仅仅是通过对不颠倒的自性语的精准观察而成就的。然而，从意义上审查，是对每一个词所表达的意义进行解释。而且，如果词是以提问等方式展开的，那么其相应意义的提问等性质也应被审查。为了显示这个意思，说“审查问题”等。
11.Tattha katamo vicayo hārotiādi vicayahāravibhaṅgo. Tatthāyaṃ apubbapadavaṇṇanā – kiṃ vicinatīti ettha ‘‘vicinatī’’ti etena vicayasaddassa kattuniddesataṃ dasseti. Kinti panatthassa hārassa visayo pucchitoti taṃ tassa visayaṃ dassetuṃ ‘‘padaṃ vicinatī’’tiādi vuttaṃ. Tattha padaṃ vicinatīti ādito paṭṭhāya yāva nigamanā suttassa sabbaṃ padaṃ vicinati. Ayañca vicayo duvidho saddato atthato ca. Tesu ‘‘idaṃ nāmapadaṃ, idaṃ ākhyātapadaṃ, idaṃ upasaggapadaṃ, idaṃ nipātapadaṃ, idaṃ itthiliṅgaṃ, idaṃ purisaliṅgaṃ, idaṃ napuṃsakaliṅgaṃ, idaṃ atītakālaṃ, idaṃ anāgatakālaṃ, idaṃ vattamānakālaṃ, idaṃ kattusādhanaṃ, idaṃ karaṇasādhanaṃ, idaṃ kammasādhanaṃ, idaṃ adhikaraṇasādhanaṃ, idaṃ paccattavacanaṃ, idaṃ upayogavacanaṃ, yāva idaṃ bhummavacanaṃ, idaṃ ekavacanaṃ, idaṃ anekavacana’’nti evamādivibhāgavacanaṃ, ayaṃ saddato padavicayo. So panāyaṃ padavicayo aviparītasabhāvaniruttisallakkhaṇeneva sampajjatīti daṭṭhabbaṃ. Atthato pana vicayo tena tena padena vattabbaatthasaṃvaṇṇanā. Sace pana padaṃ pucchādivasena pavattaṃ, tassa tadatthassa ca pucchādibhāvo vicetabboti imamatthaṃ dassento ‘‘pañhaṃ vicinatī’’tiādimāha.
90而且，因为所有的说法之食都是审查句的范围，即对经的审查，因此说“审查味”等。又因为「随颂」（anugītī）在这里，随顺适合的颂就是“随颂”，这个意思也是所期望的，所以为了显示当审查字句时，也应该从其他经句引入，或者以引出义理的方式，或者以引出词语的方式，来审查那些适合（被审查经句）的经句，而说“他审查所有九种经”。「九种经」是指契经、祇夜等九种教法，以随应可能之理，这是其意旨。这是审查句的词义解说。
Yasmā ca sabbo desanāhāro vicayahārassa visayo suttassa vicayoti katvā, tasmā vuttaṃ – ‘‘assādaṃ vicinatī’’tiādi. Yasmā pana anugītīti ettha anurūpā gīti anugītīti ayampi attho icchito, tasmā viciyamānassa suttapadassa anurūpato suttantarapadānipi atthuddhāravasena vā paduddhāravasena vā ānetvā vicetabbānīti dassento ‘‘sabbe nava suttante vicinatī’’ti āha. Nava suttanteti suttageyyādike nava sutte, yathāsambhavatoti adhippāyo. Ayaṃ vicayahārassa padatthaniddeso.
91如此，在解说门中，审查句已经略说。为了以分解的方式来解说它，并以反解说的方式来分析它，因为对经逐字进行字句审查非常繁重，并不容易，所以先不处理这个，而是显示问题解答的审查，于是说“如何会有呢？”等。在那里，“如何会有呢？”的意思是，那种审查应当如何进行，那种方式会是什么样的，会是怎样的呢？也有读作“如何会有呢？”的。又，“如同”只是一个小品词。「尊者」是亲切的称呼，「阿逸多」是婆罗门婆和利的十六位侍者弟子之一。「彼岸」是指涅槃，因为它教导了达到彼的方法。虽然世尊的一切言说都可以称为“彼岸”，但结集者们将那些包括背景偈颂、随颂偈颂等，以及阿逸多经等十六经命名为“彼岸”，因此说“彼岸中”。有些人读作「彼岸行者」。据说他们在出家为苦行者之前，曾学习《彼岸经》而四方游历。因此，他也被称为“彼岸行者”。问：“为什么要说‘他问’呢？难道不是因为问题已经过去了吗？”这是真的，但是他以心中反复着发问的形象而这样说的。
Evaṃ niddesavāre vicayahāro saṅkhepato niddiṭṭhoti taṃ vibhāgena niddisitvā paṭiniddesavasena vibhajanto yasmā padavicayo suttassa anupadaṃ pavattetabbatāya atibhāriko na sukaro cāti taṃ anāmasitvā pañhavissajjanavicaye tāva dassento ‘‘yathā kiṃ bhave’’tiādimāha. Tattha yathā kiṃ bhaveti yena pakārena so vicayo pavattetabbo, taṃ pakārajātaṃ kiṃ bhave, kīdisaṃ bhaveyyāti attho. ‘‘Yathā kiṃ bhaveyyā’’tipi pāṭho. Puna yathāti nipātamattaṃ. Āyasmāti piyavacanaṃ ajitoti bāvarībrāhmaṇassa paricārakabhūtānaṃ soḷasannaṃ aññataro. Pārāyaneti pāraṃ vuccati nibbānaṃ, tassa adhigamūpāyadesanattā kiñcāpi sabbaṃ bhagavato vacanaṃ ‘‘pārāyana’’nti vattabbataṃ arahati, saṅgītikārehi pana vatthugāthānugītigāthādīhi saddhiṃ ajitasuttādīnaṃ (su. ni. 1038 ādayo; cūḷani. ajitamāṇavapucchā 57 ādayo, ajitamāṇavapucchāniddesa 1 ādayo) soḷasannaṃ suttānaṃ idaṃ nāmaṃ katanti tesaññeva pārāyanasamaññāti āha ‘‘pārāyane’’ti. Keci ‘‘pārāyaniko’’ti paṭhanti. Te kira tāpasapabbajjūpagamanato pubbe pārāyanaṃ adhīyantā vicariṃsu. Tasmā ayampi pārāyanaṃ vattetīti pārāyanikoti vutto. Pucchatīti kasmā vuttaṃ, nanu pucchānibbattattā atītāti? Saccametaṃ, pucchanākāraṃ pana buddhiyaṃ viparivattamānaṃ katvā evamāha.
92而这所谓的问，有多种：显示未见之问、与所见相合之问、断疑之问、同意之问、欲说之问、应一向记之问、应分别记之问、应反问记之问、应舍置之问、以法为所依之问、以有情为所依之问。因此，应尽可能审查“此问是显示未见之问吗？”等。又，如这里有问的类别，同样，在解答的审查中，解答的类别也应当尽可能叙述。因为解答是与问随顺相应的。在此，举出断疑、以有情为所依的问作为例子，为了显示在此中的审查方式，而说“何物覆盖世间？”等。
Pucchā ca nāmesā adiṭṭhajotanāpucchā diṭṭhasaṃsandanā vimaticchedanā anumatipucchā kathetukamyatāpucchā ekaṃsabyākaraṇīyā vibhajjabyākaraṇīyā paṭipucchābyākaraṇīyā ṭhapanīyā dhammādhiṭṭhānā sattādhiṭṭhānāti anekavidhā. Tasmā ‘‘kimayaṃ pucchā adiṭṭhajotanā’’tiādinā yathāsambhavaṃ pucchā vicetabbā. Yathā cettha pucchāvibhāgo, evaṃ vissajjanavibhāgopi vissajjanavicaye yathāsambhavaṃ vattabbo. Pucchāsabhāgena hi vissajjananti. Idha pana vimaticchedanaṃ sattādhiṭṭhānaṃ pucchaṃ udāharitvā tattha vicayanākāraṃ dassetuṃ ‘‘kenassu nivuto loko’’tiādimāha.
93这里的「kena」是做动作的人所用的格，也就是工具格。「su」只是个语气词；或者说「su」是表示疑惑的虚词，这显示这个问题具有断除疑惑的性质。「覆盖」（nivuto）指被遮蔽住。「世间」（loko）指有情世间。「如，（这是）尊者阿逸多说」是结集者的话。「不显现」（nappakāsatī）就是不被知道。「你说它的涂抹物是什么？」（kissābhilepanaṃ brūsi）意思是：你说这世间的涂抹物是什么？也有版本读作「kiṃ svābhilepanaṃ」，拆开就是「kiṃ su abhilepanaṃ」。
Tattha kenāti kattari karaṇavacanaṃ. Sūti nipātamattaṃ, sūti vā saṃsaye nipāto, tenassa pañhassa vimaticchedanapucchābhāvaṃ dasseti. Nivutoti paṭicchādito. Lokoti sattaloko. Iccāyasmā ajitoti saṅgītikārakavacanaṃ. Nappakāsatīti na paññāyati. Kissābhilepanaṃ brūsīti kiṃ assa lokassa abhilepanaṃ vadasi. ‘‘Kiṃ svābhilepana’’ntipi pāṭho, tassa kiṃ su abhilepananti padavibhāgo.
94「句」（padāni）：通过这些而通达义理，故称为「句」，即语句。「被问」：意思是以提问的方式而说。虽然以提问的方式说了四个词句，但想要了知的义理其实只有一个，因此说「一个问题」。对此给出理由：「以一个事物为所摄故」。意思是说：虽然问题中包含了称为「障碍」「不显现」「涂抹」「大怖畏」的这四种含义，但它们都相对于同一个世间而成为其属性，世间被作为主要方面来把握，因此依于世间来说，这只是一个问题。正因如此，接着说「以世间为所依」等。那么，那个世间是什么呢？说「世间有三种」等。
Padānīti pajjati etehi atthoti padāni, vākyāni. Pucchitānīti pucchābhāvena vuttānīti attho. Eko pañhoti yadipi cattāri padāni pucchanavasena vuttāni, ñātuṃ icchito pana attho eko evāti ‘‘eko pañho’’ti vuttaṃ. Tattha kāraṇamāha ‘‘ekavatthupariggahā’’ti. Idaṃ vuttaṃ hoti – kiñcāpi nivāraṇaappakāsanaabhilepanamahābhayasaṅkhātā pucchāya gahitā cattāro ete atthā, te panekaṃ lokaṃ patiguṇabhūtā, loko padhānabhāvena gahitoti tabbasena ekovāyaṃ pañhoti. Tenevāha ‘‘lokādhiṭṭhāna’’ntiādi. Ko pana so lokoti? Āha ‘‘loko tividho’’tiādi.
95其中，由于贪等烦恼众多，欲界有情属于「烦恼世间」。由于禅那与神通净化之功，色界有情属于「有世间」。由于不动定众多、根明利，无色界有情属于「根世间」。或者换个说法：「杂染」就是「烦恼」，即果报苦的意思。因此，由于苦众多，堕恶趣的有情属于「烦恼世间」。其余有情因为拥有成就的存在状态，属于「有世间」。其中，那些具足成熟解脱之根的有情，应知属于「根世间」。这是依据所属之法而安立世间名称，圣者并不包含在这个分类中。
Tattha rāgādikilesabahulatāya kāmāvacarasattā kilesaloko. Jhānābhiññāparibuddhiyā rūpāvacarasattā bhavaloko. Āneñjasamādhibahulatāya visadindriyattā arūpāvacarasattā indriyaloko. Atha vā kilissanaṃ kileso, vipākadukkhanti attho. Tasmā dukkhabahulatāya apāyesu sattā kilesaloko. Tadaññe sattā sampattibhavabhāvato bhavaloko. Tattha ye vimuttiparipācakehi indriyehi samannāgatā sattā, so indriyalokoti veditabbaṃ. Pariyāpannadhammavasena lokasamaññāti ariyapuggalā idha na saṅgayhanti.
96「世间被无明覆盖」：就像具足四支的黑暗一样，无明的特相是遮蔽事物实相，它把世间覆盖、遮蔽住了。「疑故」（vivicchā）就是以疑为原因。在《摄论》中说：「疑、悭吝」。「放逸故」就是以放逸为原因。「渴爱为涂抹」：渴爱（jappā）也就是贪爱，它是这个世间的涂抹物，就像猴胶粘住猴子一样，它粘着世间，我说如此。苦，是指生等流转之苦，这是词义。其余含义从经文中就可以明白。这四句，是问偈中所说的，被解答偈中所说的这四个句子所解答。怎样解答呢？说“第一”等。这表示问和答应当按照次第来理解。
Avijjāya nivuto lokoti caturaṅgasamannāgatena andhakārena viya rathaghaṭādidhammasabhāvappaṭicchādanalakkhaṇāya avijjāya nivuto paṭicchādito loko. Vivicchāti vicikicchāhetu. ‘‘Vivicchā macchariya’’nti saṅgahe vuttaṃ. Pamādāti pamādahetu. Jappābhilepananti jappā taṇhā assa lokassa makkaṭālepo viya makkaṭassa abhilepanaṃ silesoti brūmi. Dukkhanti jātiādikaṃ vaṭṭadukkhanti ayaṃ padattho. Sesaṃ pāḷiyā eva viññāyati. Imāni cattāri padāni pucchāgāthāyaṃ vuttāni ‘‘imehī’’ti vissajjanagāthāyaṃ vuttehi imehi catūhi padehi vissajjitāni. Kathanti āha ‘‘paṭhama’’ntiādiṃ. Tena yathākkamaṃ pucchāvissajjanāni veditabbānīti dasseti.
97现在，为了按照次第展示那个提问与回答的实际情形，并解释偈颂的含义，而说了「kenassu」等。这里，为了更清楚地显示「nīvaraṇehī」一词已经说出的意思，接着说「avijjānīvaraṇā hi sabbe sattā」等。应当知道，这里以「yathāhā」等引用经文，是为了显示在这个问难辨析中的摄颂抉择。其中，「pariyāyato」意思是从原因上说。被称为「盖」的欲贪等，既是盖的原因，又有遮蔽的作用，所以我说这一种盖，并不是说没有其他具有盖性质的法，这是这里的意思。又如，当有无明时，诸盖就存在；无明彻底没有时，诸盖也就不存在，为了显示这个意思，而说「sabbaso」等。
Idāni taṃ yathākkamaṃ pucchaṃ vissajjanañca sarūpato dassetuṃ gāthāya ca atthaṃ vivarituṃ ‘‘kenassū’’tiādi vuttaṃ. Tattha ‘‘nīvaraṇehī’’ti padena vuttamevatthaṃ pākaṭaṃ katvā dassetuṃ ‘‘avijjānīvaraṇā hi sabbe sattā’’tiādi vuttaṃ. Ettha ca ‘‘yathāhā’’tiādinā suttantaradassanena imasmiṃ pañhavissajjanavicaye anugītivicayaṃ dassetīti daṭṭhabbaṃ. Tattha pariyāyatoti kāraṇato. Nīvaraṇasaṅkhātānaṃ kāmacchandādīnampi kāraṇabhāvato paṭicchādanabhāvato ca ekaṃyeva nīvaraṇaṃ vadāmi, na pana aññesaṃ nīvaraṇasabhāvānaṃ abhāvāti attho. Yathā ca avijjāya sati nīvaraṇānaṃ bhāvo, evaṃ avijjāya asati na santi nīvaraṇānīti dassetuṃ ‘‘sabbaso’’tiādi vuttaṃ.
98「Tenā」是指通过「avijjāya nivuto loko」这一句。关于「paṭhamassa padassa」即指「kenassu nivuto loko」这一句。「Yuttā」意思是连接起来，或者说合适、相应。由此可以看出，回答与提问是相应的，所以这里说已经讲了前后审察。通过「Yo puggalo nīvaraṇehi nivuto」等语句，说明疑与放逸是以无明为缘的。因为已经被覆盖的人确实不会显现。「Vivicchā」就是指「疑」。因此他说：「所谓vivicchā，即称为疑。」这里对这一词的形成解释如下：比如邪见和正见，是以「常、无常」等决定性的执取而运作；但「疑」不是这样。它由于是非决定性的执取，以「这是常的吗？还是无常的呢？」等方式，生起种种、相违的欲求和寻求，所以称为「vivicchā」。「So vicikicchanto」等，是在解释疑和放逸是不显现的原因。善法没有被生起，意思是不采取、不运作。「Nappakāsanti」意思是，那些善法由于不在自己的心续中生起，所以不能让那个人在世间变得显耀、知名。「Abhilimpati」意思是，就像猴胶会粘住猴子在树或石头上一样，它使人附着于色等所缘。对于具足执著的人，即多有执著的人。这样，因为它是作为缠缚而安立的，所以说以这样的原因。「Tattha」即在那渴爱之中。世间被粘住了，就像被粘胶涂抹过一样，这是意思。
Tenāti ‘‘avijjāya nivuto loko’’ti padena. Paṭhamassa padassāti ‘‘kenassu nivuto loko’’ti padassa. Yuttāti yojitā, anurūpāti vā attho. Etena pucchānurūpatā vissajjanassa dassitāti pubbāparavicayo vuttoti veditabbaṃ. ‘‘Yo puggalo nīvaraṇehi nivuto’’tiādinā vivicchāpamādānaṃ avijjāya paccayabhāvaṃ dasseti. Nivuto eva hi nappakāsati. Vivicchāti vicikicchā. Tenevāha – ‘‘vivicchā nāma vuccati vicikicchā’’ti. Tatrāyaṃ padasiddhi – yathā micchādiṭṭhisammādiṭṭhiyo ‘‘niccaṃ anicca’’ntiādinā ekaṃsaggāhabhāvena pavattanti, na evamayaṃ. Ayaṃ pana anekaṃsaggāhabhāvato ‘‘niccaṃ nu kho aniccaṃ nu kho’’tiādinā vividhaṃ viruddhaṃ vā icchati esatīti vivicchāti . ‘‘So vicikicchanto’’tiādinā appakāsanassa vivicchāpamādānaṃ kāraṇabhāvaṃ vivarati. Sukke dhamme na uppādiyatīti na samādāya vattati. Nappakāsantīti te attano santāne anuppādiyamānā kusalā dhammā taṃ puggalaṃ pakāsaṃ loke abhiññātaṃ na karontīti attho. Abhilimpatīti makkaṭālepo viya makkaṭaṃ dārusilādīsu purisaṃ rūpādivisaye allīyāpetīti attho. Āsattibahulassāti āsaṅgabahulassa. Evaṃ abhijappāti karitvāti evaṃ pariyuṭṭhānaṭṭhāyinīti iminā kāraṇena. Tatthāti tāya taṇhāya. Loko abhilitto silesena makkhito viya hotīti attho.
99由于令人怖畏，所以称为「怖畏」（bhayaṃ）。大的怖畏称为「大怖畏」（mahabbhayaṃ）。因此他说：“苦是它的大怖畏（dukkhamassa mahabbhayaṃ）”。为了把「苦、忧（dukkhaṃ domanassaṃ）」也就是种种苦做分别说明，而说了“三苦性（tisso dukkhatā）”等。「Odhaso」意思是，有时以自己发起的加行为根源，有时以他人发起的加行为根源，等等，依此区别，那些从苦苦中解脱的众生，特别是色界众生。「Tathā」也是说这样分别地，有时偶尔被牵引。从坏苦中解脱的众生，多是经常住于舍等至的人，特别是无色界众生。「Appābādhā」（少病）一词是说明从苦苦解脱的原因。「Dīghāyukā」（长寿）是关于坏苦的，因为无色界天人在世间中寿命特别长。而这种解脱也是极点的。而且，即使是苦受，由于是有为法的缘故，本质上也是无常等行苦，所以那极点的解脱，为了以无余完全尽摄的方式显示，而说“然而，从行苦中（saṅkhāradukkhatāya panā）”等。
Bhāyati etasmāti bhayaṃ. Mahantaṃ bhayaṃ mahabbhayaṃ. Tenevāha – ‘‘dukkhamassa mahabbhaya’’nti. Dukkhaṃ domanassanti dukkhameva vibhattanti sabbaṃ dukkhaṃ vibhajitvā dassetuṃ ‘‘tisso dukkhatā’’tiādi vuttaṃ. Odhasoti kadāci attūpakkamamūlāya kadāci parūpakkamamūlāyātiādinā vibhāgena dukkhadukkhatāya muccanakā visesena rūpāvacarā. Tathāti odhaso kadāci karahacīti evaṃ ākaḍḍhati. Vipariṇāmadukkhatāya muccanakā upekkhāsamāpattibahulā visesena arūpāvacarasattā. Appābādhāti padaṃ dukkhadukkhatāya muccanassa kāraṇavacanaṃ. Dīghāyukāti vipariṇāmadukkhatāya. Arūpadevā hi loke visesato dīghāyukāti. Idañca muccanamaccantikaṃ. Yasmā ca dukkhā vedanāpi saṅkhatattā aniccatādisaṅkhāradukkhasabhāvā eva, tasmā yato muccanamaccantikaṃ, taṃ anavasesapariyādānavasena saṅgaṇhitvā dassetuṃ ‘‘saṅkhāradukkhatāya panā’’tiādimāha.
100这里，因为被执取，所以称为「upādi」，指异熟的五蕴和由业生起的色法。Upādi的剩余就是「upādisesa」，没有这种剩余的就叫「anupādisesā」，即无余涅槃界。以这无余涅槃界，这里的具格显示了状态之相。「涅槃界」（nibbānadhātu）只是寂灭的意思。因此，由于行苦遍及一切世间、总括一切，所以说“Lokassā”是表示关系的属格，由此显示出“dukkhamassā”这一句的意思。这样，对于世间的盖等一无所知的人，或因累世修习而生疑的人，由于问题必定要给予决断性回答，所以提问是以有情为所依；又因无知或疑惑，以盖等为对象，所以问题分为四种情况。不过在经典中，偈颂以世间作为盖等的依托处来说，因此显示为一个问题。这就是此处的问之审察。答之审察也应当依据“显示了未见者、断除了疑惑”等说法，随顺问之审察中所说的道理来理解。
Tattha upādiyatīti upādi, vipākakkhandhā kaṭattā ca rūpaṃ. Upādissa sesaṃ upādisesaṃ, taṃ natthi etissāti anupādisesā, nibbānadhātu, tāya anupādisesāya nibbānadhātuyā, itthambhūtalakkhaṇe cāyaṃ karaṇaniddeso. Nibbānadhātūti ca nibbāyanamattaṃ. Tasmāti yasmā sakalalokabyāpinī sabbasaṅgāhinī ca saṅkhāradukkhatā, tasmā. Lokassāti sambandhe sāmivacanaṃ. Tena ‘‘dukkhamassā’’ti padassa atthaṃ dasseti. Evamettha lokassa nīvaraṇādīni ajānantena, samayantaraparicayena vā tattha saṃsayapakkhandena ekaṃseneva byākātabbattā sattādhiṭṭhānā pucchā katā, sā ca ajānanassa, saṃsayassa vā nīvaraṇādivisayatāya catubbidhā. Pāḷiyaṃ pana nīvaraṇādīnaṃ loko ādhārabhāvena gāthāyaṃ vuttoti eko pañhoti dassitanti. Ayamettha pucchāvicayo. Vissajjanavicayopi adiṭṭhajotinī vissajjanā vimaticchedinī cātiādinā pucchāvicaye vuttanayānusārena veditabbo.
101如是，显示了单所依之问后，为显示多所依之问，而说‘savanti sabbadhī’等。其中，‘savanti’：流动。‘sabbadhī’：在一切色等诸处中。‘sotā’：渴爱等流。‘Kiṃ nivāraṇaṃ’：什么是它们的遮止，什么是守护。‘Saṃvaraṃ brūhi’：请说彼等名为律仪之防护。‘Kena sotā pidhīyare’：以何法，渴爱等流被遮止、被切断——这是此处的词义。其余将依圣典本身而明了。
Evaṃ ekādhāraṃ pucchaṃ dassetvā idāni anekādhāraṃ dassetuṃ ‘‘savanti sabbadhī’’tiādi vuttaṃ. Tattha savantīti sandanti. Sabbadhīti sabbesu rūpādīsu āyatanesu. Sotāti taṇhādisotā. Kiṃ nivāraṇanti tesaṃ kiṃ āvaraṇaṃ kā rakkhā. Saṃvaraṃ brūhīti taṃ nesaṃ nīvaraṇasaṅkhātaṃ saṃvaraṃ kathehi. Kena sotā pidhīyareti kena dhammena taṇhādisotā pidhiyyanti pacchijjantīti ayamettha padattho. Sesaṃ pāḷivaseneva āvi bhavissati.
102“Te dve pañhā”（那两个问题）：虽然在此偈中以提问方式生起，有四词、四句，但因为所欲了知的义理有两类，所以那两个就是两个问题。为什么呢？他说：“以此多所缘之说而问。”这里的简要含义是：这些在此偈中所摄的义理，因为是以涉及众多事物而转起之说被问，所以它们就成为两个问题。在教法中，把“一之上面有很多”说为“多”，这正显示了提问具有两类义理境，因此说了“evaṃ”等。它的意思是：为亲属衰败等所摄的杀生等，或成为悲惨（恶趣）之因的种种厄难，与之平等共在，或在一切方式中，此世间已陷入、已被压倒，并且以那些十种烦恼事为因，被杂染了。把那种陷入的状态、杂染的状态放在心里，就说：“这样陷入的、这样杂染的”。「Vodānaṃ」：通过它而变得清净，就是指止（samatha）与观（vipassanā）。「Vuṭṭhānaṃ」：从此中升起，因为从相转起而转起，就是指圣道。
Te dve pañhāti yadipi imissā gāthāya pucchāvasena pavattāya cattāri padāni cattāri vākyāni. Ñātuṃ icchitassa pana atthassa duvidhattā te dve pañhā. Kasmāti ce? ‘‘Imehi bahvādhivacanena pucchitā’’ti āha. Tatthāyaṃ saṅkhepattho – ime etāya gāthāya gahitā atthā yasmā bahūni adhikicca pavattavacanena pucchitā, tasmā te dve pañhāti. Ekato upari bahūti hi sāsanavohāro, tameva pucchāya duvidhatthavisayataṃ vivarituṃ ‘‘eva’’ntiādi vuttaṃ. Tassattho – yāhi ñātibyasanādisaṅkhātāhi pāṇavadhādīhi eva vā duggatihetubhūtāhi āpadāhi samaṃ saha, sabbathā vā ayaṃ loko āpanno ajjhotthaṭo. Taṃnimittehi dasahi kilesavatthūhi saṃkiliṭṭho ca, tassa taṃ āpannākāraṃ saṃkiliṭṭhākārañca buddhiyaṃ katvā āha – ‘‘evaṃ samāpannassa evaṃ saṃkiliṭṭhassā’’ti. Vodāyati sujjhati etenāti vodānaṃ, samathavipassanā. Vuṭṭhāti etena nimittato pavattato cāti vuṭṭhānaṃ, ariyamaggo.
103「Asamāhitassā」：指心在各种所缘上散乱，即是未定者。「Savanti」：即转起、流动。「Abhijjhā」等是显示不定的原因。因此他说：“这样，于未定者”。这里也通过“Yathāha bhagavā”等来显示摄颂审察。诸流的流动，大部分是随顺于喜爱而行的，所以说“它在悦意的色等之中流动”。此处，眼等作为诸流之门在转起，依近行方式，好像它们自己在流动一样被说。「Iti」：这样（如此）。「Sabbā」：从一切。「Sabbathā」：以一切方式。「Idaṃ vodānaṃ」：这所说的“击破现行缠缚”就是断除缠缚，即清净。
Asamāhitassāti nānārammaṇesu vikkhittacittassa. Savantīti pavattanti. Abhijjhātiādi asamādhānahetudassanaṃ. Tenevāha – ‘‘evaṃ asamāhitassā’’ti. ‘‘Yathāha bhagavā’’tiādinā idhāpi anugītivicayaṃ dasseti. Sotānaṃ savanaṃ yebhuyyena anurodhavasenevāti āha – ‘‘savati manāpikesu rūpesū’’ti. Ettha ca cakkhādayo sotānaṃ dvārabhāvena pavattamānā upacāravasena sayaṃ savantā viya vuttā. Itīti evaṃ. Sabbāti sabbasmā. Sabbathāti sabbappakārena. Idaṃ vodānanti idaṃ ‘‘pariyuṭṭhānavighāta’’nti vuttaṃ pariyuṭṭhānappahānaṃ vodānaṃ.
104在回答的偈颂中，有念是它们的制止者：与观相应的念，正在搜寻善与不善法的去向，它就是诸流的制止者。我说，这念就是诸流的律仪。“这些流被慧遮止”：凭借能够透彻了知色等中无常等的道慧，这些流在一切方面都被遮止，也就是由于不给它们生起的条件而彻底断除——这是含义。
Vissajjanagāthāya sati tesaṃ nivāraṇanti vipassanāsampayuttā sati kusalākusalānaṃ dhammānaṃ gatiyo samanvesamānā tesaṃ sotānaṃ nivāraṇanti. Sotānaṃ saṃvaraṃ brūmīti tameva satiṃ sotānaṃ saṃvaraṃ brūmi. Paññāyete pidhīyareti rūpādīsu aniccatādipaṭivedhasādhikāya maggapaññāya ete sotā sabbaso pidhiyyanti, uppajjituṃ appadānavasena samucchijjantīti attho.
105「Nāviñchatī」：即不像贪欲等转起之门那样，把心相续或补特伽罗拖走。这里所说的遮止，意指断除随眠，所以说“以慧，诸随眠被断除”。因为随眠的相就是缠缚，如果没有随眠，缠缚便不会生起，所以说“于随眠”等。现在，为了用譬喻来阐明那个含义，说了“就如拥有蕴者”等。在此也一样，由于不知道名为诸流律仪与遮止的防护，或者对此有疑惑，因为希望得到一个确定的结论，所以以法为所依而提问。因此，这里问之审察，以及与所说之理相应的答之审察，应当这样来理解。
Nāviñchatīti abhijjhādippavattidvārabhāvena cittasantānaṃ, puggalaṃ vā nākaḍḍhati. Anusayappahānaṃ idha pidhānaṃ adhippetanti āha – ‘‘paññāya anusayā pahīyantī’’ti. Yasmā anusayanimittaṃ pariyuṭṭhānaṃ anusayābhāve na hotīti āha ‘‘anusayesū’’tiādi. Idāni tamevatthaṃ upamāya vibhāvento ‘‘taṃ yathā khandhavantassā’’tiādimāha. Etthāpi sotānaṃ nivāraṇasaṅkhātaṃ saṃvaraṃ pidhānañca ajānantena tattha vā saṃsayitena ekaṃsikattā dhammādhiṭṭhānā pucchā katāti idha pucchāvicayo vuttanayeneva vissajjanavicayo ca veditabbo.
106这里，由于某种意图，在“kenassu nivuto loko”一偈中，虽然存在着应问的盖等四种内容，却说为一个问题。据此，如果理解了“只有诸流的律仪与遮止是被问的”，把诸流统摄为一个义理所依，那么由于提问只有单一所依，就可以说它是一个问题。或者，因为诸流数量众多，有多少流，便有多少问题。然而，依另一种意图，在“savanti sabbadhi sotā”一偈中，不把诸流本身作为着眼点，而依律仪与遮止说为“两个问题”。因此应当看清：在第一偈中，虽然盖等可以作为世间的所依而存在，但不把世间作为着眼点，而分别盖等，那么也可以说成四个问题——这个道理已经被显示出来了。
Ettha ca yena adhippāyena ‘‘kenassu nivuto loko’’ti gāthāya (su. ni. 1038; cūḷani. ajitamāṇavapucchā 57, ajitamāṇavapucchāniddesa 1; netti. 45) satipi nivāraṇādīnaṃ catunnaṃ pucchitabbabhāve eko pañhoti vuttaṃ. Tena tāva sotānaṃyeva saṃvaro pidhānañca pucchitanti sote ekatthavasena gahetvā pucchāya ekādhiṭṭhānabhāvato eko pañhoti vattabbaṃ siyā. Sotānaṃ vā bahubhāvato bahūti yattakā sotā, tattakā pañhāti. Yena pana adhippāyena ‘‘savanti sabbadhi sotā’’ti gāthāyaṃ (su. ni. 1040; cūḷani. ajitamāṇavapucchā 59, ajitamāṇavapucchāniddesa 3; netti. 45) sote anāmasitvā saṃvarapidhānānaṃ vasena ‘‘dve pañhā’’ti vuttaṃ. Tena paṭhamagāthāyaṃ satipi nivāraṇādīnaṃ lokādhārabhāve lokaṃ anāmasitvā nivāraṇādīnaṃ vibhāgena cattāro pañhātipi vattabbanti ayaṃ nayo dassitoti daṭṭhabbaṃ.
107现在，因为提问者并非仅仅按照自己先前制定的格式来提问，而是也依据在教说时所说法义的连结来提问，所以为了显示考察那个连结的方式，他在“诸流（yāni sotānīti）”偈之后紧接着说了“慧与念（paññā ceva sati cāti）”这颂。它的简要含义是：世尊所说的这种慧，这种念，以及那些其余的名色，所有这一切在哪里灭呢？请你为我宣说这个所问。
Idāni yasmā pucchanto na kevalaṃ pubbe attanā racitaniyāmeneva pucchati, atha kho desanākāle vuttadhammassa anusandhiṃ gahetvāpi pucchati, tasmā tassa anusandhiṃ pucchāya vicetabbākāraṃ dassento ‘‘yāni sotānī’’ti gāthāya anantaraṃ ‘‘paññā ceva sati cā’’ti gāthamāha. Tassāyaṃ saṅkhepattho – yāyaṃ bhagavatā vuttā paññā, yā ca sati yañca tadavasesaṃ nāmarūpaṃ, etaṃ sabbampi kattha nirujjhati, etaṃ me puṭṭho pabrūhīti.
108然而在回答的偈颂中，因为慧与念是以名称的方式被统摄进去的，所以没有单独把它们说出来。这里它的简要含义是：阿逸多啊，你问我的那个问题——“这一切在哪里灭？”——在紧接的偈颂里我告诉你：它在何处无余灭尽。事实上，对于每一份识的灭，与之不先不后，恰恰在那里这一切就灭了。正是在识灭之处，因识的灭而灭，意思就是这不超越识灭的灭。提问者这样问：在此问题所依的紧接偈颂中，慧与念被和断除诸流现行与随眠的功用一起说起；听闻之后，为了断除那些，慧与念得以安住；以它们为依托，必定会有名色，这样一来轮回也就照常转起。那么，这些作为所依的慧与念，在哪里无余灭呢？怀着这个意图，他提出了这个问题，所以说“这个问题……界”。其中，教说依它而被联结，所以称为「连结」。
Vissajjanagāthāyaṃ panassa yasmā paññāsatiyo nāmeneva saṅgahaṃ gacchanti, tasmā tā visuṃ na vuttā. Ayañcettha saṅkhepattho – yaṃ maṃ tvaṃ, ajita, etaṃ pañhaṃ apucchi – ‘‘katthetaṃ uparujjhatī’’ti anantaragāthāyaṃ (su. ni. 1042; cūḷani. ajitamāṇavapucchā 61, ajitamāṇavapucchāniddesa 5; netti. 11, 45), yattha taṃ asesaṃ uparujjhati, taṃ te vadāmi. Tassa tassa hi viññāṇassa nirodhena saheva apubbaṃ acarimaṃ etthetaṃ uparujjhati, ettheva viññāṇassa nirodhena nirujjhati, etaṃ viññāṇanirodhaṃ tassa nirodho nātivattatīti vuttaṃ hotīti. Ayaṃ pañhe anusandhiṃ pucchatīti anantaragāthāyaṃ sotānaṃ pariyuṭṭhānānusayappahānakiccena saddhiṃ sati paññā ca vuttā, taṃ sutvā tappahāne paññāsatīsu tiṭṭhantīsu tāsaṃ sannissayena nāmarūpena bhavitabbaṃ, tathā ca sati vaṭṭati eva. Kattha nu kho imāsaṃ sanissayānaṃ paññāsatīnaṃ asesanirodhoti iminā adhippāyena ayaṃ pucchā katāti āha – ‘‘ayaṃ pañhe…pe… dhātu’’nti. Tattha anusandhīyati desanā etāyāti anusandhi.
109为了说明通过哪条修习之道而证得「无余涅槃界」，并连带说明其所缘的范围，而开示了被称为「四圣谛业处修习」的这条道，于是说了“三谛”等内容。其中，「行」：因为是由诸缘共同聚合、一起造作出来的，所以称为「行」。「灭法」：指本性就是坏灭的法。苦、集、道，这是显示它们各自的特相。那么，灭又是怎么回事呢？回答说“灭是无为的”。因为它不是由任何因缘造作出来的，所以称为「无为」。为了在具有「能断」与「所断」自性的圣谛中，通过能断的区分来显示所断的区分，而说了“其中，集……”等内容。
Yāya paṭipadāya anupādisesaṃ nibbānadhātuṃ adhigacchanti, taṃ catusaccakammaṭṭhānabhāvanāsaṅkhātaṃ paṭipadaṃ saha visayena dassetuṃ ‘‘tīṇi ca saccānī’’tiādi vuttaṃ. Tattha saṅkhatānīti samecca sambhūya paccayehi katānīti saṅkhatāni. Nirodhadhammānīti nirujjhanasabhāvāni. Dukkhaṃ samudayo maggoti tesaṃ sarūpadassanaṃ. Nirodho pana kathanti āha ‘‘nirodho asaṅkhato’’ti. So hi kenaci paccayena na saṅkhatoti asaṅkhato. Saha visayena pahātabbapahāyakasabhāvesu ariyasaccesu pahāyakavibhāgamukhena pahātabbavibhāgaṃ dassetuṃ ‘‘tattha samudayo’’tiādi vuttaṃ.
110其中，「无明残余」的意思，就是被见道所断除之后还残余下来的无明。而这个「残余」一词，也应当结合到欲贪、瞋恚、慢、掉举这些词上去理解。因为就像无明一样，这些法也都是具有导致堕入恶趣性质的法，仅仅在初道就被断除了。也有“无明无残余”的读法，在这里，「无残余」一词也应当结合到所说的欲贪等词上去。因为欲贪等在前二道被断除时是还有残余的，而在其余的道被断除时则是无残余的。「三界中的这十种结」，这里的「三界的」是显示这些结的活动领域。因为在那三界中，它们以「结」的形式在运作。
Tattha avijjāvasesāti dassanamaggena pahīnāvasesā avijjāti attho. Ayañca sesa-saddo kāmacchando byāpādo māno uddhaccanti etthāpi yojetabbo. Yathā hi avijjā, evaṃ etepi dhammā apāyagamanīyasabhāvā paṭhamamaggena pahīyanti evāti. ‘‘Avijjāniravasesā’’tipi pāṭho, etthāpi yathāvuttesu kāmacchandādipadesupi niravasesa-saddo yojetabbo . Sāvasesañhi purimamaggadvayena kāmacchandādayo pahīyanti, itarehi pana niravasesanti. Tedhātuke imāni dasa saṃyojanānīti ettha tedhātuketi saṃyojanānaṃ visayadassanaṃ. Tattha hi tāni saṃyojanavasena pavattanti.
12「基于未知当知根」：意思是达到了那能舍弃它的道。而「然而」(yaṃ)这个词，在这里是表示原因的语助词。「此尽智」：指以那智慧为因，从而了知“我的生已经灭尽”，即了知自身之生的彻底灭尽。这作为省察之相的阿罗汉果智，就叫做「尽智」。而对于“了知「不再有后世」”这句话，这里也应当把“yaṃ”引进来理解，即“以「不再有后世」而了知”。这就是「无生智」。在这里，也应当按照前面所说的方式，以阿罗汉果智来解释其含义。然而在《殊胜义注》中则说：“尽智是指在能灭尽烦恼的圣道中的智慧。无生智则是指在依结生而不再生起的、各道所断烦恼的无生之终点，所生起的圣果中的智慧。”但在此处，这两者都是依据阿罗汉果智来分别的。因此他说：“这二智是已知根”，以及“因为所缘的假名而得到两个名称”。
12.Anaññātaññassāmītindriyaṃ adhiṭṭhāyāti taṃ pahāyakaṃ patvā. Yaṃ panāti ettha yanti hetuatthe nipāto. Idaṃ khaye ñāṇanti yena ñāṇena hetubhūtena ‘‘khīṇā me jātī’’ti attano jātiyā khīṇabhāvaṃ jānāti, idaṃ evaṃ paccavekkhaṇassa nimittabhūtaṃ arahattaphalañāṇaṃ khaye ñāṇaṃ nāma. Nāparaṃ itthattāyāti pajānātīti etthāpi yanti ānetabbaṃ ‘‘yaṃ nāparaṃ itthattāyāti pajānātī’’ti. Idaṃ anuppāde ñāṇanti idhāpi pubbe vuttanayeneva arahattaphalañāṇavasena attho yojetabbo. Aṭṭhasāliniyaṃ (dha. sa. aṭṭha. cittuppādakkaṇḍa 135-142) pana ‘‘khaye ñāṇaṃ kilesakkhayakare ariyamagge ñāṇanti vuttaṃ. Anuppāde ñāṇaṃ paṭisandhivasena anuppādabhūte taṃtaṃmaggavajjhakilesānaṃ anuppādapariyosāne uppanne ariyaphale ñāṇa’’nti vuttaṃ. Idha pana ubhayampi arahattaphalañāṇavaseneva vibhattaṃ. Tenevāha – ‘‘imāni dve ñāṇāni aññātāvindriya’’nti, ‘‘ārammaṇasaṅketena dve nāmāni labbhantī’’ti ca.
112已知根虽然在低层次的三果与高层次的三道中生起，会一次又一次地生起，但不会像未知当知根那样，在初果生起时，乃至在阿罗汉果生起时，以彻底不再生起的灭尽方式而息灭，因此他说：“而那未知当知根……”等等。借此来显示：如同那些所断的法一样，那些其余的果法，在阿罗汉果生起时，也通过见与修习，以彻底不再生起的灭尽方式而息灭。那么，三界内的那些法，又有什么可说的呢？唯一的「慧」就是「已知根」。如果只有一个，为什么被说成两种呢？于是他说“然而……”等等。「由所缘的名称」：指在“尽”与“无生”这种所缘的共称上。她以「了知」为含义，所以叫「慧」，也就是说，之前在关闭诸漏之门的功能中所说的慧，她以「了知」为本性，所以是慧。而另一个，则依其所见、所执取的所缘，以「不漂浮」的含义、「深入」的含义，而称为「念」。
Aññindriyaṃ heṭṭhimesu tīsu phalesu, uparimesu ca tīsu maggesu uppattiyā punappunaṃ uppajjamānampi anaññātaññassāmītindriyaṃ viya paṭhamaphaluppattiyā aggaphaluppattiyā anuppādanirodhena nirujjhatīti āha – ‘‘yañca anaññātaññassāmītindriya’’ntiādi. Etena pahātabbadhammā viya dassanabhāvanāhi aggaphaluppattiyā tadavasesaphaladhammāpi anuppādanirodhena nirujjhanti. Ko pana vādo tebhūmakadhammānanti dasseti, ekā paññā aññātāvindriyattā. Yadi ekā, kathaṃ dvidhā vuttāti āha ‘‘api cā’’tiādi. Ārammaṇasaṅketenāti khaye anuppādeti imāya ārammaṇasamaññāya. Sā pajānanaṭṭhena paññāti yā pubbe sotānaṃ pidhānakiccā vuttā paññā, sā pajānanasabhāvena paññā. Itarā pana yathādiṭṭhaṃ yathāgahitaṃ ārammaṇaṃ apilāpanaṭṭhena ogāhanaṭṭhena satīti.
13如此解释了“慧与念”这一句的含义后，现在接着解释“名色”这一句的含义，他说：“其中，那些「五取蕴」，这就是「名色」。”为了清晰地显示名与色的区分，也为了让人容易把握，他将显而易见的「名色」特别指明出来，而说了“其中，那些……”等。因为只要抓住了这些，自然也就通过俱行等方式抓住了其他的心、心所法及色法。在此处，通过抓取“名”，仅仅抓取到了三蕴，所以说了“与识相应的名色”。但是，那个色是与识相应的吗？这并不是依「相应缘」的关系而说的。应当这样看待：这是针对一般大众不作精确区分、易于把握的自性而说的。
13. Evaṃ ‘‘paññā ceva sati cā’’ti padassa atthaṃ vivaritvā idāni ‘‘nāmarūpa’’nti padassa atthaṃ vivaranto ‘‘tattha ye pañcupādānakkhandhā, idaṃ nāmarūpa’’nti āha. Nāmarūpañca vibhāgena dassento sukhaggahaṇatthaṃ pākaṭanāmarūpameva vibhāvetuṃ ‘‘tattha ye’’tiādimāha. Taggahaṇeneva hi sahacaraṇādinā tadaññe cittacetasikā rūpadhammā ca gahitā hontīti. Nāmaggahaṇena cettha khandhattayameva gahitanti ‘‘nāmarūpaṃ viññāṇasampayutta’’nti vuttaṃ. Taṃ pana rūpaṃ sampayuttanti? Nayidaṃ sampayuttapaccayavasena vuttaṃ. Pacurajanassa pana avibhāgena gahaṇīyasabhāvaṃ sandhāya vuttanti daṭṭhabbaṃ.
114偈颂中问及「无余涅槃界」。为了显示它是通过四神足的途径、证得圣道而达到的，为了通过念和慧来确定作为「神足修习」之根本的诸根，他说：“其中，念与慧构成了四根。”那正在探求善与不善法之趣向的「念」，当它圆满完成时，必定会成就「定」。在这里，以提及「念」来强调现起烦恼的断除，所以说“念是两种根：念根和定根”。同样，正在断除随眠烦恼的「慧」，当它圆满完成时，绝离不开四种正勤的精进，所以说“慧是两种根：慧根和精进根”。
Gāthāya anupādisesā nibbānadhātu pucchitāti taṃ caturiddhipādamukhena ariyamaggādhigamena pattabbanti dassento iddhipādabhāvanāmūlabhūtāni indriyāni satipaññāhi niddhāretuṃ ‘‘tattha sati ca paññā ca cattāri indriyānī’’ti āha. Kusalākusalānaṃ dhammānaṃ gatiyo samanvesamānā sati sijjhantī ekantena samādhiṃ nipphādeti. Satiggahaṇena cettha pariyuṭṭhānappahānaṃ idhādhippetanti āha – ‘‘sati dve indriyāni, satindriyañca samādhindriyañcā’’ti. Tathā anusayasamugghātavidhāyinī paññā sijjhamānā na vinā catubbidhasammappadhānavīriyaṃ sijjhatīti vuttaṃ – ‘‘paññā dve indriyāni paññindriyañca vīriyindriyañcā’’ti.
115「在这四根中的」：指在这念等四根中，作为依止缘而成为基底的，与它们同时生起的那种「信」。也有“由这四根”的读法，那是省略了“相应”一词，表示“与这四根相应”。具有以「对境净信」为特相的信，会成为具有「欲采取行动」这种本性的「欲」的特殊助缘，因此他说：“那以信为增上的心一境性，这就是「欲定」。”在“心得定时”这句话中，是以「观定」而心得定的。这「断」：指能成就镇伏断的定，被称为「断」，因为通过它来断除烦恼。也有“增上”的读法，意为最上。正如“定为一趣”这句话所说的那样。
Yā imesu catūsu indriyesūti imesu satiādīsu catūsu indriyesu nissayapaccayatāya adhiṭṭhānabhūtesu taṃsahajātā eva yā saddahanā. ‘‘Imehi catūhi indriyehī’’tipi pāḷi, tassā imehi catūhi indriyehi sampayuttāti vacanaseso, ārammaṇe abhippasādalakkhaṇā saddhā kattukāmatāsabhāvassa chandassa visesapaccayo hotīti āha – ‘‘yā saddhādhipateyyā cittekaggatā, ayaṃ chandasamādhī’’ti. Samāhite citteti vipassanāsamādhinā samāhite citte. Idaṃ pahānanti vikkhambhanappahānasādhako samādhi pahānanti vutto pajahati etenāti katvā. ‘‘Padhāna’’ntipi pāṭho, aggoti attho. Tathā hi ‘‘samādhi ekodī’’ti vuccati.
116通过“入出息”等说法，以身行、语行、心行的首要代表，仅仅指涉了能发动它们的「精进行」。因为它们直到修习完成之前，始终以一种同一的作用作为忆念和思惟的对象，所以被称为「忆念与思惟」。因为它们是使“愿我的修习这样进行”的意愿，能如其所愿地展开的原因。「那两者」：指被称为「欲定」和被称为「增上行的精进」这两者。正因为这两者，通过近行法的处理，被说成仿佛是别别不同的东西，就像说“具有欲定及勤行神足”一样。即使是未分离的法，通过近行法的处理，也会被说成仿佛是分离的，例如“石女的儿子的身体”这个说法。
‘‘Assāsapassāsā’’tiādinā kāyavacīcittasaṅkhārasīsena taṃsamuṭṭhāpakā vīriyasaṅkhārāva gahitā. Te hi yāva bhāvanānipphatti tāva ekarasena saraṇato saṅkappetabbato ca sarasaṅkappā’’ti vuttā ‘‘evaṃ me bhāvanā hotū’’ti yathā icchitā, tathā pavattiyā hetubhāvato. Tadubhayanti chandasamādhisaṅkhātañca padhānasaṅkhārasaṅkhātañca vīriyanti taṃ ubhayaṃ. Ubhayameva hi upacāravasena aññaṃ viya katvā ‘‘chandasamādhippadhānasaṅkhārasamannāgataṃ iddhipāda’’nti vuttaṃ. Abhinnampi hi upacāravasena bhinnaṃ viya katvā voharanti, yathā ‘‘silāputtakassa sarīra’’nti.
117在这里，「成就」故为「神足」（iddhi），意思是圆满成就、得以产生。或者，众生藉由它而成就，成为有成就者、增长者、达到殊胜者，故为「神足」；「足」（pāda）是指藉由它而到达。依第一种含义，「神足」本身即是「足」，即神足的部分、神足的构成要素。依第二种含义，以神足为足、为安住处、为证得之方便，故为「神足」。因为藉由它，人们到达、证得称为上上殊胜的神足。而「依远离」，意思是修习依彼分远离、依断远离、依出离远离的神足。也就是说，这位致力于神足修习的瑜伽行者，在观的那一刹那，从作用上说，是依彼分远离；从意向上说，是依出离远离。而在道的刹那，从作用上说，是依断远离；从所缘上说，是依出离远离地修习神足。这个道理也同样适用于「依离贪」等表述。
Tattha ijjhatīti iddhi, samijjhati nipphajjatīti attho. Ijjhanti vā tāya sattā iddhā vuddhā ukkaṃsagatā hontīti iddhi, pajjati etenāti pādo, paṭhamena atthena iddhi eva pādo iddhipādo, iddhikoṭṭhāsoti attho. Dutiyena atthena iddhiyā pādo patiṭṭhā adhigamūpāyoti iddhipādo. Tena hi uparūparivisesasaṅkhātaṃ iddhiṃ pajjanti pāpuṇanti. Vivekanissitanti tadaṅgavivekanissitaṃ samucchedavivekanissitaṃ nissaraṇavivekanissitañca iddhipādaṃ bhāvetīti attho. Tathā hi ayaṃ iddhipādabhāvanānuyutto yogī vipassanākkhaṇe kiccato tadaṅgavivekanissitaṃ ajjhāsayato nissaraṇavivekanissitaṃ. Maggakkhaṇe pana kiccato samucchedavivekanissitaṃ ārammaṇato nissaraṇavivekanissitaṃ iddhipādaṃ bhāvetīti. Esa nayo virāganissitantiādīsu.
118正是因为远离，才有离贪等，而在这里，「舍离」（vossaggo）只有两种：舍弃的舍离与投入的舍离。其中，舍弃的舍离是在观的刹那以彼分断的方式，在道的刹那以正断的方式，断除烦恼。投入的舍离是在观的刹那以心趣向涅槃的方式，在道的刹那以缘取涅槃为所缘的方式，投入涅槃。这两种方式都适用于这里世间与出世间混合的义理解说。正如这样，这第一神足按照前面所说的方式，舍弃烦恼，同时也投入涅槃。而「转成舍离」这句话的意思是，为了舍离之义而转起、已转起，以及为了舍离之义而成熟、已成熟。因为这位致力于神足修习的瑜伽行者，如同第一神足为了烦恼的舍弃舍离之义与涅槃的投入舍离之义而成熟，以及如同它已成熟那样，如此修习它。其余的神足，也适用这个道理。不过区别在于：以欲为上首而运作的定，称为「欲定」；同样地，以精进为上首而运作的定，称「精进定」；以心为上首而运作的定，称「心定」；以观为上首而运作的定，称「观定」。
Vivekattā eva hi virāgādayo, kevalañcettha vossaggo duvidho pariccāgavossaggo ca pakkhandanavossaggo cāti. Tattha pariccāgavossaggo vipassanākkhaṇe tadaṅgavasena, maggakkhaṇe samucchedavasena kilesappahānaṃ. Pakkhandanavossaggo vipassanākkhaṇe tanninnabhāvena, maggakkhaṇe ārammaṇakaraṇavasena nibbānapakkhandanaṃ. Tadubhayampi imasmiṃ lokiyalokuttaramissake atthasaṃvaṇṇanānaye yujjati. Tathā hi ayaṃ paṭhamiddhipādo yathāvuttena pakārena kilese pariccajati nibbānañca pakkhandati. Vossaggapariṇāminti iminā pana vacanena vossaggatthaṃ pariṇamantaṃ pariṇatañca paripaccantaṃ paripakkañcāti attho. Ayañhi iddhipādabhāvanānuyutto yogī yathā paṭhamo iddhipādo kilesapariccāgavossaggatthaṃ nibbānapakkhandanavossaggatthañca paripaccati, yathā ca paripakko hoti, tathā naṃ bhāvetīti. Sesiddhipādesupi eseva nayo. Ayaṃ pana viseso – yathā chandaṃ jeṭṭhakaṃ katvā pavattito samādhi chandasamādhi. Evaṃ vīriyaṃ cittaṃ vīmaṃsaṃ jeṭṭhakaṃ katvā pavattito samādhi vīmaṃsāsamādhīti.
14为了说明不单是第四神足以定与智为根本，而是所有神足都是如此，所以说「一切定都以智为根本，以智为先导，以智随转」。既然如此，为什么唯独称它为「观定」呢？前面已经说过，是因为它是以观为上首而运作的缘故。在这里，以加行慧作为智的根本，以证得慧作为智的先导，以省察慧作为智的随转。或者，以加行慧作为智的根本，以近行慧作为智的先导，以安止慧作为智的随转。又或者，以近行慧作为智的根本，以安止慧作为智的先导，以神通慧作为智的随转，应当这样理解。
14. Na kevalaṃ catutthaiddhipādo eva samādhiñāṇamūlako, atha kho sabbopīti dassetuṃ ‘‘sabbo samādhi ñāṇamūlako ñāṇapubbaṅgamo ñāṇānuparivattī’’ti vuttaṃ. Yadi evaṃ kasmā so eva vīmaṃsāsamādhīti vuttoti? Vīmaṃsaṃ jeṭṭhakaṃ katvā pavattitattāti vuttovāyamattho. Tattha pubbabhāgapaññāya ñāṇamūlako. Adhigamapaññāya ñāṇapubbaṅgamo. Paccavekkhaṇapaññāya ñāṇānuparivatti. Atha vā pubbabhāgapaññāya ñāṇamūlako. Upacārapaññāya ñāṇapubbaṅgamo. Appanāpaññāya ñāṇānuparivatti. Upacārapaññāya vā ñāṇamūlako. Appanāpaññāya ñāṇapubbaṅgamo. Abhiññāpaññāya ñāṇānuparivattīti veditabbaṃ.
120「如前」的意思是：如同过去，由于定有宿住随念智的随转，在过去的那些生中，无论是经过多少劫的生成与毁灭，对于自己和他人那难以通达的蕴以及和蕴相关的事物，都没有不能通透了解的；同样地，之后由于定有未来分智的随转，在未来的那些生中，无论是经过多少劫的生成与毁灭，对于自己和他人那难以通达的蕴以及和蕴相关的事物，也都没有不能通透了解的。
Yathāpureti yathā samādhissa pubbenivāsānussatiñāṇānuparivattibhāvena pure pubbe atītāsu jātīsu asaṅkhyeyyesupi saṃvaṭṭavivaṭṭesu attano paresañca khandhaṃ khandhūpanibaddhañca duppaṭivijjhaṃ nāma natthi, tathā pacchā samādhissa anāgataṃsañāṇānuparivattibhāvena anāgatāsu jātīsu asaṅkhyeyyesupi saṃvaṭṭavivaṭṭesu attano paresañca khandhaṃ khandhūpanibaddhañca duppaṭivijjhaṃ nāma natthīti attho.
121「如后」的意思是：如同后来，由于定有他心智的随转，对于未来七日之内他人的心，没有不能通透了解的；同样地，之前对于过去七日之内他人的心，也都没有不能通透了解的。「如昼」的意思是：就像在白天，由于阳光驱散了黑暗，对于有眼的人来说，出现在面前的眼所识的色，是很容易辨识的。「如夜」的意思是：同样地，在夜间，即使处在四支具足的黑暗之中，由于定有天眼智的随转，也就不存在难以通达的色处。
Yathā pacchāti yathā samādhissa cetopariyañāṇānuparivattibhāvena anāgatesu sattasu divasesu parasattānaṃ cittaṃ duppaṭivijjhaṃ nāma natthi, tathā pure atītesu sattasu divasesu parasattānaṃ cittaṃ duppaṭivijjhaṃ nāma natthīti attho. Yathā divāti yathā divasabhāge sūriyālokena andhakārassa vidhamitattā cakkhumantānaṃ sattānaṃ āpāthagataṃ cakkhuviññeyyaṃ rūpaṃ suviññeyyaṃ. Tathā rattinti tathā rattibhāge caturaṅgasamannāgatepi andhakāre vattamāne samādhissa dibbacakkhuñāṇānuparivattitāya duppaṭivijjhaṃ rūpāyatanaṃ natthi.
122「如夜，如昼」的意思是：就像在夜间一样，即使在白天，对于那些极为微细的、被什么东西障碍住的、以及位于极远处的所有色，也都没有不能通透了解的。而且，就像在色处所讲的道理一样，由于定有天耳智的随转，在这方面对于声处，也应同样去类推。因此他说：「像这样，以无覆的心……」。在这里，「不覆盖」是指不被那些障碍神通智的烦恼所遮蔽，正是因为不覆盖，心才有了光辉。单凭这点，就应当知道，这也说明了定有神变智的随转。「五根」指的是与神足相应的有学圣者的五根，所以他说是「善的」。所谓「心俱生」等，是为了说明由于识灭，它们也随之而灭。「名色」等也是如此。他以此表明：「不单是五根而已，名色也是以识为因，由于识的灭，名色也就灭了。」
Yathā rattiṃ tathā divāti yathā ca rattiyaṃ tathā divāpi atisukhumaṃ kenaci tirohitaṃ yañca atidūre, taṃ sabbarūpaṃ duppaṭivijjhaṃ nāma natthi. Yathā ca rūpāyatane vuttaṃ, tathā samādhissa dibbasotañāṇānuparivattitāya saddāyatane ca netabbaṃ. Tenevāha ‘‘iti vivaṭena cetasā’’tiādi. Tattha apariyonaddhenāti abhiññāñāṇassa pāribandhakakilesehi anajjhotthaṭena, apariyonaddhattā eva sappabhāsaṃ cittaṃ. Eteneva samādhissa iddhividhañāṇānuparivattitāpi vuttā evāti daṭṭhabbaṃ. Pañcindriyānīti iddhipādasampayuttāni sekkhassa pañcindriyāni adhippetānīti āha ‘‘kusalānī’’ti. Cittasahabhūnītiādi tesaṃ viññāṇanirodhena nirodhadassanatthaṃ āraddhaṃ. Tathā ‘‘nāmarūpañcā’’tiādi. Tenetaṃ dasseti ‘‘na kevalaṃ pañcindriyāni eva, atha kho nāmarūpañca viññāṇahetukaṃ viññāṇassa nirodhā nirujjhatī’’ti.
123「彼的」：指识的。「因」：指渴爱、无明等。「无食」：这是对词义的解释。「不欢喜」：指因为那作为欢喜的渴爱已被断除，所以不再有所希求。正是因此，那不再结生的识便灭去。而且，如同识一样，名色也由于被称为识的因与缘的缺失，由于以这些为缘的诸行等的缺失，而成为无因、无缘的。其余的内容就很明白了。关于问答之间的推敲寻究，也应当依照前面所说的道理去理解。
Tassāti viññāṇassa. Hetūti taṇhāavijjādiko. Anāhāranti padassa atthavivaraṇaṃ. Anabhinanditanti abhinandanabhūtāya taṇhāya pahīnattā eva apatthitaṃ. Tato eva appaṭisandhikaṃ viññāṇaṃ taṃ nirujjhati. Yathā ca viññāṇaṃ, evaṃ nāmarūpampi viññāṇasaṅkhātassa hetuno paccayassa ca abhāvā tappaccayānaṃ saṅkhārādīnaṃ abhāvā ahetu appaccayaṃ. Sesaṃ pākaṭameva. Pucchāvissajjanavicayopi vuttanayānusārena veditabbo.
124这样，在显示了带有连结之问后，前面已经分别从众生所依与法所依的角度显示了各个问题，现在为了将它们综合起来显示，所以开始了「那些被数知之法」等段落。在这里，词义如下：「被数知之法」是指以无常等角度被审视观察的法，这是阿罗汉的同义词。「有学」是指其余那些正在学习戒等法门的圣者。「凡夫」是指众多的普通人。「Tesaṃ me nipako iriyaṃ, puṭṭho pabrūhīti」的意思是：您这位智者、贤善者啊！您被我问及那些有学与无学之人的行道，请为我宣说。剩余的内容，根据字面意思就能理解了。
Evaṃ anusandhipucchampi dassetvā heṭṭhā sattādhiṭṭhānā dhammādhiṭṭhānā ca pucchā visuṃ visuṃ dassitāti idāni tā saha dassetuṃ ‘‘ye ca saṅkhātadhammāse’’tiādi āraddhaṃ. Tatthāyaṃ padattho – saṅkhātadhammāti aniccādivasena parivīmaṃsitadhammā, arahataṃ etaṃ adhivacanaṃ. Sekkhāti sīlādīni sikkhamānā avasesā ariyapuggalā. Puthūti bahū sattajanā. Tesaṃ me nipako iriyaṃ, puṭṭho pabrūhīti tesaṃ sekhāsekhānaṃ nipako paṇḍito tvaṃ bhagavā paṭipattiṃ puṭṭho me brūhīti. Sesaṃ pāḷivaseneva viññāyati.
15「Kissā」(为何)的意思是“因为什么原因，以什么理由”。「有学与无学的观以及以观为先导的断」：这是指在有学和无学中，以提问的方式，来问那些以观为前导的断，也就是问的方法。
15.Kissāti kissa hetu, kena kāraṇenāti attho. Sekhāsekhavipassanā pubbaṅgamappahānayogenāti sekhe asekhe vipassanāpubbaṅgamappahāne ca pucchanayogena, pucchāvidhināti attho.
126在回答的偈颂中：「于诸欲不应贪求」，是指对于所依的物质之欲，不应该用烦恼欲去贪求。「意应无浊」，是说要舍弃嗔恚寻思等、身恶行等会使心意混浊的法，让心变得无浊。然而，由于无学者已经依无常等角度好好地衡量了一切法，所以对一切法都善巧；他借着身随观念处等而具有正念；已经断除了一切烦恼，达到了最上的比丘身份；并且在一切威仪中活动。因此缘故，世尊说“善巧……应遍行”。这是简要的意思。
Vissajjanagāthāyaṃ kāmesu nābhigijjheyyāti vatthukāmesu kilesakāmena na abhigijjheyya. Manasānāvilo siyāti byāpādavitakkādayo kāyaduccaritādayo ca manaso āvilabhāvakare dhamme pajahanto cittena anāvilo bhaveyya. Yasmā pana asekkho aniccatādivasena sabbadhammānaṃ paritulitattā kusalo sabbadhammesu kāyānupassanāsatiādīhi ca sato sabbakilesānaṃ bhinnattā uttamabhikkhubhāvaṃ patto ca hutvā sabbairiyāpathesu pavattati, tasmā ‘‘kusalo…pe… paribbaje’’ti āhāti ayaṃ saṅkhepattho.
127在这当中，提问偈所提到的「nipako」(贤善者)一词，是针对世尊而说的；而世尊的贤善已经到达最高、究极的境地，应当用无所障碍的如实知见来说明。所以，为了先按业门的类别来解释无碍智，并显示有学与无学的行道，才宣说了“世尊的一切身业”等内容。由此，借着在一切处都无有障碍的如实知见，阐明如来对于有学与无学行道开示的善巧。其中，「ko cāti」(于何处有谁)的意思就是“在何处，在什么所缘当中”。为了指出那个所缘，接着说“于无常、苦、无我中”。这句话的意思是：如实知见在生起时，是作为“一切有为法无常、苦，一切法无我”而生起；然而，在那个所缘中，如果有什么让这如实知见不转起，那就是「paṭighāta」(障碍)。这就显示了通达无常、苦、无我这三相的困难、难得，以及不通于他人的殊胜特性。因为通过阐明这三相，智者们才能认知世尊对四圣谛的通达以及正等觉。
Tattha yaṃ pucchāgāthāyaṃ ‘‘nipako’’ti padaṃ vuttaṃ, taṃ bhagavantaṃ sandhāya vuttaṃ, bhagavato ca nepakkaṃ ukkaṃsapāramippattaṃ anāvaraṇañāṇadassanena dīpetabbanti anāvaraṇañāṇaṃ tāva kammadvārabhedehi vibhajitvā sekhāsekhapaṭipadaṃ dassetuṃ ‘‘bhagavato sabbaṃ kāyakamma’’ntiādi vuttaṃ. Tena sabbattha appaṭihatañāṇadassanena tathāgatassa sekhāsekhapaṭipattidesanākosallameva vibhāveti. Tattha ko cāti kva ca, kasmiṃ visayeti attho. Taṃ visayaṃ dasseti ‘‘yaṃ anicce dukkhe anattani cā’’ti. Idaṃ vuttaṃ hoti – ñāṇadassanaṃ nāma uppajjamānaṃ ‘‘sabbaṃ saṅkhataṃ aniccaṃ dukkhaṃ sabbe dhammā anattā’’ti uppajjati, tassa pana tasmiṃ visaye yena appavatti, so paṭighātoti, etena lakkhaṇattayappaṭivedhassa durabhisambhavataṃ anaññasādhāraṇatañca dasseti. Lakkhaṇattayavibhāvanena hi bhagavato catusaccappaṭivedhaṃ sammāsambodhiñca paṇḍitā paṭijānanti.
128「无知」与「无见」，这直接显示了那个障碍的真实特性。因为，覆盖了六种所缘本身真实面貌的痴迷，正是如实知见的障碍。所以说“于无常、苦、无我中”：如实知见本来应该在某一个所缘中生起，却恰恰就在那个所缘里，一定有它的障碍存在。接着“如同这里有一个人”等，是譬喻的说明。这里的譬喻连结是这样的：一切世间人就像那个人，六种所缘就像那些星星的形状；世间人借着眼识等，随各自能力去认识六所缘，就像那个人看到星星的形状；但是，那个人虽然看到了星星的形状，却不懂得用“这些有几百颗，这些有几千颗”等计算方式来认识数目，同样地，世间人虽然用某种方式认知了色法等所缘，却仍然不能了悟无常、苦、无我这三相。其余的意思就很明白了。
Aññāṇaṃ adassananti taṃ paṭighātaṃ sarūpato dasseti. Chaḷārammaṇasabhāvappaṭicchādako hi sammoho ñāṇadassanassa paṭighātoti. Yasmiṃ visaye ñāṇadassanaṃ uppattirahaṃ, tattheva tassa paṭighātena bhavitabbanti āha – ‘‘yaṃ anicce dukkhe anattani cā’’ti. Yathā idha purisotiādi upamādassanaṃ. Tatridaṃ opammasaṃsandanaṃ – puriso viya sabbo loko, tārakarūpāni viya cha ārammaṇāni, tassa purisassa tārakarūpānaṃ dassanaṃ viya lokassa cakkhuviññāṇādīhi yathārahaṃ chaḷārammaṇajānanaṃ, tassa purisassa tārakarūpāni passantassāpi ‘‘ettakāni satāni, ettakāni sahassānī’’tiādinā gaṇanasaṅketena ajānanaṃ viya lokassa rūpādiārammaṇaṃ kathañci jānantassāpi aniccādilakkhaṇattayānavabodhoti. Sesaṃ pākaṭameva.
129接下来，为了解释世尊用来为具寿阿逸多开示有学、无学行道的那些词句的意义，而说“在此，有学者”等。这里，「tattha」(在此)只是个不变词，或者说针对那个解答。「sekhena」(有学者)：他具有应修学的戒行等，所以称为有学，依止于这样的有学者。「dvīsu dhammesu」(于二种法)：意思是针对两种法。「pariyuṭṭhānīyesu」(应现起处)：也就是因为嗔恚等烦恼的盘踞，应当在那里转起的地方，意思是指怨恨的起因。也有读作「paṭighaṭṭhānīyesu」(应撞击处)的，意思相同。
Idāni yehi padehi bhagavatā āyasmato ajitassa sekhāsekhapaṭipadā vuttā, tesaṃ padānaṃ atthaṃ vibhajituṃ ‘‘tattha sekhenā’’tiādimāha. Tattha tatthāti nipātamattaṃ, tasmiṃ vā vissajjane. Sekhenāti sikkhā etassa sīlanti sekho, tena sekhena. Dvīsu dhammesūti duvidhesu dhammesūti adhippāyo. Pariyuṭṭhānīyesūti dosena pariyuṭṭhitena yattha parivattitabbaṃ, tesu āghātavatthūsūti attho. ‘‘Paṭighaṭṭhānīyesū’’tipi pāṭho, soyevattho.
130在此，于遮止贪求的教诫中，由于当贪求存在时，以贪求为因的过失便会生起，因此也从中确立了应当守护心（令其免于彼过失）的道理而加以宣说。然而，因为世尊说过“于诸欲中不应贪求”（《经集》1045；《小义释·阿逸多问》64，义释8；《导论》15-17），所以用了“在此，那种欲求”等方式，依贪求作了说明。或者，应当这样看待：在过失方面应当守护心，这已由该偈的第二句宣说了。因为第二句揭示了其余的染污法与清净法。确实如此：为了依已生与未生的区别，以正精进的领域将一切染污法与清净法分成四类，再经由正勤的门径，把有学行道推向顶点而加以显示，才说了“有学者若贪求”等文。其中，anāvilasaṅkappo（无浊之思）：由于没有欲思等那些混浊的思虑，故为无浊之思。正因如此，他不贪求地精进，发动精进力。如何精进呢？便说“他对于未生起的……”等等。
Ettha ca gedhapaṭisedhacodanāyaṃ gedhanimitto doso gedhe sati hotīti tatopi cittassa rakkhitabbatā niddhāretvā vuttā. Yasmā pana bhagavatā ‘‘kāmesu nābhigijjheyyā’’ti (su. ni. 1045; cūḷani. ajitamāṇavapucchā 64, ajitamāṇavapucchāniddesa 8; netti. 15-17) vuttaṃ, tasmā ‘‘tattha yā icchā’’tiādinā gedhavasena niddeso kato. Atha vā dosato cittassa rakkhitabbatā gāthāya dutiyapādena vuttāyevāti daṭṭhabbā. Dutiyapādena hi sesakilesavodānadhammā dassitā. Tathā hi uppannānuppannabhedato sammāvāyāmassa visayabhāvena sabbe saṃkilesavodānadhamme catudhā vibhajitvā sammappadhānamukhena sekhapaṭipadaṃ matthakaṃ pāpetvā dassetuṃ ‘‘sekho abhigijjhanto’’tiādi vuttaṃ. Tattha anāvilasaṅkappoti āvilānaṃ kāmasaṅkappādīnaṃ abhāvena anāvilasaṅkappo. Tato eva ca anabhigijjhanto vāyamati, vīriyaṃ pavatteti. Kathaṃ vāyamatīti āha – ‘‘so anuppannāna’’ntiādi.
131其中，「so」（他）指的是为了追求更上殊胜而修行的有学者。「anuppannānaṃ」（未生起的）：指尚未产生的。「pāpakānaṃ」（恶的）：指低劣的。「akusalānaṃ dhammānaṃ」（不善法）：指从不善巧而生起的诸法。「anuppādāya」（为了令不生起）：目的就是不令它们生起。「chandaṃ janeti」（生起欲求）：生起那种称为“想要去做”的善法欲。「vāyamatīti」（精进）：做出努力与勤行。「vīriyaṃ ārabhatīti」（策发精进）：发动身体与内心的精进力。「cittaṃ paggaṇhātīti」（策励心）：用这个同时生起的精进力把心提起来。「padahatīti」（勤行）：做出勤修的精进。而“精进”等这四句话，应当与习行、修习、多作、相续地造作等连结起来理解。对于「uppannānaṃ pāpakānaṃ」（已生的恶法）：指已经进入“不能被称为未生起”状态的恶法。「pahānāya」（为了断除）：目的是为了断舍它们。对于「anuppannānaṃ kusalānaṃ」（未生起的善法）：指尚未生起、从善巧而生起的诸法。「uppādāya」（为了令生起）：目的是令它们生起。对于「uppannānaṃ」（已生起的）：指已经生起的。「ṭhitiyā」（为了安住）：意思是要让它们安住。「asammosāyā」（为了不令忘失）：意思是不令它们失去。「bhiyyobhāvāyā」（为了倍修）：为了能一再地修习。「vepullāyā」（为了广修）：为了让它变得广大。「bhāvanāyā」（为了修习）：为了让它增长。「pāripūriyā」（为了圆满）：为了让它达到遍满。以上是词义。
Tattha soti uttarivisesatthāya paṭipajjamāno sekkho. Anuppannānanti anibbattānaṃ. Pāpakānanti lāmakānaṃ. Akusalānaṃ dhammānanti akosallasambhūtānaṃ dhammānaṃ. Anuppādāyāti na uppādanatthāya. Chandaṃ janetīti kattukamyatāsaṅkhātaṃ kusalacchandaṃ uppādeti. Vāyamatīti payogaparakkamaṃ karoti. Vīriyaṃ ārabhatīti kāyikacetasikavīriyaṃ karoti. Cittaṃ paggaṇhātīti teneva sahajātavīriyena cittaṃ ukkhipati. Padahatīti padhānavīriyaṃ karoti. Vāyamatītiādīni pana cattāri padāni āsevanābhāvanābahulīkammasātaccakiriyāhi yojetabbāni. Uppannānaṃ pāpakānanti anuppannāti avattabbataṃ āpannānaṃ pāpadhammānaṃ. Pahānāyāti pajahanatthāya. Anuppannānaṃ kusalānanti anibbattānaṃ kosallasambhūtānaṃ dhammānaṃ. Uppādāyāti uppādanatthāya. Uppannānanti nibbattānaṃ. Ṭhitiyāti ṭhitatthaṃ. Asammosāyāti anassanatthaṃ . Bhiyyobhāvāyāti punappunaṃ bhāvāya. Vepullāyāti vipulabhāvāya. Bhāvanāyāti vaḍḍhiyā. Pāripūriyāti paripūraṇatthāyāti ayaṃ tāva padattho.
1616. “哪些是未生起的……”这一段的开始，是为了显示不善法与善法当中，哪些是未生起的，哪些是已生起的。其中，「这些是未生起的」：这些欲寻等，或者从尚未现行的角度，或者从尚未经验过所缘的角度，被称为未生起。要不然的话，在无始的轮回当中，根本就不存在所谓“未生起”的不善法。此处举出这三种寻，应该看作是仅作举例。而说“不善根”，是因为随眠正是一切不善法的根本，所以才这样说，并不只是指贪等而已。「这些是已生起的」：由于随眠可以用“获得了生存地而已生起”“未被断除而已生起”等这些含有“已生起”意味的同义语来描述，所以是从名称的角度称为已生起的，并非从它们正在现行的状态来说，这就是意思。「这些是未生起的善法」：这句话是为了显示，对于正在为了证入流果而修行的人来说，信等善法属于未生起的；至于凡夫，那就更不用说了。这里的「善」字，应该如同在《婆醯迦经》（中部2.358等）中那样，看作是“无过失”的同义词。「这些是已生起的善法」：对于为了证入流果而修行的人，在最初的圣道上，信等善法就是已生起的善法。
16.‘‘Katame anuppannā’’tiādi akusaladhammā kusaladhammā ca yādisā anuppannā yādisā ca uppannā, te dassetuṃ āraddhaṃ. Tattha ime anuppannāti ime kāmavitakkādayo asamudācāravasena vā ananubhūtārammaṇavasena vā anuppannā nāma. Aññathā hi anamatagge saṃsāre anuppannā nāma akusalā dhammā natthi. Vitakkattayaggahaṇañcettha nidassanamattaṃ daṭṭhabbaṃ. Akusalamūlānīti anusayā eva sabbesaṃ akusalānaṃ mūlabhāvato evaṃ vuttā, na lobhādayo eva. Ime uppannā anusayā bhūmiladdhuppannā asamugghāṭituppannātiādiuppannapariyāyasabbhāvato nāmavasena uppannā nāma, na vattamānabhāvenāti attho. Ime anuppannā kusalā dhammāti ime sotāpannassa saddhādayo sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipannassa anuppannā kusalā dhammā nāma, ko pana vādo puthujjanānanti dasseti. Kusalasaddo cettha bāhitikasutte (ma. ni. 2.358 ādayo) viya anavajjapariyāyo daṭṭhabbo. Ime uppannā kusalā dhammāti ime paṭhamamagge saddhādayo sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipannassa uppannā kusalā dhammā nāma.
133因为通过修习念处而善巧地制止了欲寻，所以说：“用来制止欲寻的，这就是「念根」。”由于以无过失的乐为近因，心不散乱，而瞋恚寻是心的苦所依与散乱之缘，它被善巧地制止了，所以说：“用来制止瞋恚寻的，这就是「定根」。”由于在善法中发起精进的人，能轻易克服他人的伤害，因此由精进而善巧地制止了害寻，所以说：“用来制止害寻的，这就是「精进根」。”为了显示定等各自的对治之断除，只有具足智慧的人才能成就这一意义，所以说：“凭借这个对已生起、已生起的……”等等。
Satipaṭṭhānabhāvanāya suniggahito kāmavitakkoti āha – ‘‘yena kāmavitakkaṃ vāreti, idaṃ satindriya’’nti. Anavajjasukhapadaṭṭhānena avikkhepena cetodukkhasannissayo vikkhepapaccayo byāpādavitakko suniggahitoti vuttaṃ – ‘‘yena byāpādavitakkaṃ vāreti, idaṃ samādhindriya’’nti. Kusalesu dhammesu āraddhavīriyo parāparādhaṃ sukhena sahatīti vīriyena vihiṃsāvitakko suniggahitoti āha – ‘‘yena vihiṃsāvitakkaṃ vāreti, idaṃ vīriyindriya’’nti. Samādhiādīnampi yathāsakaṃpaṭipakkhappahānaṃ paññavantasseva ijjhatīti imamatthaṃ dassento āha – ‘‘yena uppannuppanne’’tiādi.
134为了显示上述已确定的五根在各自范围内居于首要地位的情况，所以说：“「信根」应在何处见？”等等。这是容易理解的。并且，为了显示因为有学者们的信等根得到成就，一切有学法都达到了顶点，因此用“如是，有学者……”等来总结有学行道。
Etesaṃ yathāniddhāritānaṃ pañcannaṃ indriyānaṃ savisaye jeṭṭhakabhāvaṃ dassetuṃ ‘‘saddhindriyaṃ kattha daṭṭhabba’’ntiādi vuttaṃ. Taṃ suviññeyyameva. Imesañca saddhādīnaṃ sekhānaṃ indriyānaṃ nibbattiyā sabbepi sekhā dhammā matthakappattā hontīti dassento ‘‘evaṃ sekho’’tiādinā sekhapaṭipadaṃ nigameti.
17这样解释完有学行道之后，现在为了解释无学行道，而说“善巧于一切法”等。这里，“一切法”一词，是先分析前面已经说过的法，然后为了显示无学者在那方面的善巧，而说“名为世间”等。那跟前面说的意思是一样的。由烦恼世间而集起了有世间，意思是：依靠欲界法，进而集起色界、无色界法。“他”就是指那位（有学者），他住于广大法，或者住于小与大法。“令根成就”：就是使戒和定成为抉择分的部分，然后生起那些能让解脱成熟的信等根。当上述这些根被修习时，通过把握色、无色等方式，对于所应了知（neyya）便有了遍知。
17. Evaṃ sekhapaṭipadaṃ vibhajitvā idāni asekhapaṭipadaṃ vibhajituṃ ‘‘kusalo sabbadhammāna’’ntiādimāha . Tattha sabbadhammānanti iminā padena vuttadhamme tāva vibhajitvā tattha asekkhassa kosallaṃ dassetuṃ ‘‘loko nāmā’’tiādi vuttaṃ. Taṃ vuttatthameva. Kilesalokena bhavaloko samudāgacchatīti kāmāvacaradhammaṃ nissāya rūpārūpāvacaradhamme samudāgametīti attho. Soti so mahaggatadhammesu, parittamahaggatadhammesu vā ṭhito. Indriyāni nibbattetīti sīlasamādhayo nibbedhabhāgiye katvā vimuttiparipācanīyāni saddhādīni indriyāni uppādeti. Indriyesu bhāviyamānesūti yathāvuttaindriyesu vaḍḍhiyamānesu rūpārūpapariggahādivasena neyyassa pariññā bhavati.
136「见遍知」：即知遍知。「修遍知」：即审察遍知与断遍知。以“它有两种”等略说的意义，通过“当有学者……”等来展开。其中，“以伴于厌离之想与作意”这一句，显示强力的观。这里说到“有学者”时，因为具有修学的性质，所以善凡夫也被包含在“有学”这个词里，因而说“两种法到达善巧：见善巧与……”。这里的意图是：当善凡夫在修习前行之学，以伴随厌离的想与作意而遍知所应了知（neyya）时，他的那些观法便到达了见善巧，到达初道智，与它相应配合。而当入流者等有学者，以所说的方法遍知所应了知时，他的那些观法便到达了修善巧。
Dassanapariññāti ñātapariññā. Bhāvanāpariññāti tīraṇapariññā pahānapariññā ca. ‘‘Sā duvidhenā’’tiādinā saṅkhepato vuttamatthaṃ ‘‘yadā hi sekho’’tiādinā vivarati. Tattha ‘‘nibbidāsahagatehi saññāmanasikārehī’’ti iminā balavavipassanaṃ dasseti. Yadā hi sekhoti cettha sikkhanasīlatāya kalyāṇaputhujjanopi sekhapadena saṅgahitoti katvā ‘‘dve dhammā kosallaṃ gacchanti dassanakosallañcā’’tiādi vuttaṃ. Ayamettha adhippāyo – yadā kalyāṇaputhujjano pubbabhāgasikkhaṃ sikkhanto nibbidāsahagatehi saññāmanasikārehi ñeyyaṃ parijānāti, tadā tassa te vipassanādhammā dassanakosallaṃ paṭhamamaggañāṇaṃ gacchanti sampāpuṇanti tena saddhiṃ ghaṭenti. Yadā pana sotāpannādisekho vuttanayena neyyaṃ parijānāti, tadā tassa te vipassanādhammā bhāvanākosallaṃ gacchantīti.
137「彼智」：指前面所说的对所应了知（neyya）的遍知，也就是遍知所应了知的智慧。「应当以五种方式了知」：这句是说明由所缘境界的差别而显示它的分类。「于诸法的自相智」：指对于色、无色等法，以坚硬、触等自相为所缘的智慧。然而，因为一切所应了知的事物，从因和果的差别来看，只有两种，所以被表述为“法无碍解（dhammapaṭisambhidā）及义无碍解（atthapaṭisambhidā）”。
Taṃ ñāṇanti yā pubbe neyyassa pariññā vuttā, taṃ neyyaparijānanañāṇaṃ. Pañcavidhena veditabbanti visayabhedena tassa bhedaṃ dasseti. Dhammānaṃ salakkhaṇe ñāṇanti rūpārūpadhammānaṃ kakkhaḷaphusanādisalakkhaṇe ñāṇaṃ. Taṃ pana yasmā sabbaṃ neyyaṃ hetuhetuphalabhedato duvidhameva hoti, tasmā ‘‘dhammapaṭisambhidā ca atthapaṭisambhidā cā’’ti niddiṭṭhaṃ.
138「遍知」：指审察遍知。然而，对于他来说，通过自相和缘两个方面已自证了色、无色等法，并以善等分类把握它们之后，又以无常等方式了知，因此说“如此自证后，那能遍知，这是善”等。其中，“如此把握的”：指这样由无常等观察，或者以聚思惟等方法来把握、审察的。“此产生果”：指这种生灭智等果，能按次第令它们生起，因为以相作为作者来施设，就如同说“能作圣性之诸谛就是圣谛”一样。“对此”：指对于生灭智等。“如此把握的”：指对于如此运作的诸法。“此义”：这义是对诸谛的随觉通达。正如遍知慧对于所应审察的诸法，是在那里审察的诸法而遍知其审察的方式，同样，遍知慧也遍知那审察的果，这样作意，这一理趣就被显示出来。
Pariññāti tīraṇapariññā adhippetā. Yasmā panassa rūpārūpadhamme salakkhaṇato paccayato ca abhijānitvā kusalādivibhāgehi te pariggahetvā aniccādivasena jānanā hoti, tasmā ‘‘evaṃ abhijānitvā yā parijānanā, idaṃ kusala’’ntiādi vuttaṃ. Tattha evaṃgahitāti evaṃ aniccādito kalāpasammasanādivasena gahitā sammasitā. Idaṃ phalaṃ nibbattentīti idaṃ udayabbayañāṇādikaṃ phalaṃ paṭipāṭiyā uppādenti , nimittassa kattubhāvena upacaraṇato yathā ariyabhāvakarāni saccāni ariyasaccānīti. Tesanti udayabbayañāṇādīnaṃ . Evaṃgahitānanti evaṃpavattitānaṃ. Ayaṃ atthoti ayaṃ saccānaṃ anubodhapaṭivedho attho. Yathā hi pariññāpaññā sammasitabbadhamme sammasanadhamme tattha sammasanākāraṃ parijānāti, evaṃ sammasanaphalampi parijānātīti katvā ayaṃ nayo dassito.
139「那些不善」：是指集谛。因为所有不善都属于集的部分。「那些善」：指正见等道法。虽然果法也是应该被证知的，但由于这里强调的是四圣谛的证悟，所以说“哪些法是应证知的？那就是无为”。「义善巧」：指善于缘所生的义。「法善巧」：指善于缘的诸法。或者，也可以把圣典的义与圣典的法当作义与法。「善性善巧」：指善于恰当，也就是善于四种理趣，或善于说法的恰当。「果性善巧」：指善于证得诸漏尽者之果。在“「于入处善巧」”等语句中，“入”是指增长。它有无义之损减和处所之生起两种。「于非入善巧」：“非入”指非增长。它也有义之损减和非处所之生起两种。「于方便善巧」：当有情遇到紧急的事或怖畏时，能对治它的恰当处所生起因缘，对此善巧，这就是它的意思。因为诸漏尽者已经完全断除了无明，达到了慧的圆满，因此对于这些入处等都很善巧。这样从某一角度说明了无学者的善巧之后，为了再毫无遗漏地显示，而说“具备广大善巧”。
Ye akusalāti samudayasaccamāha. Sabbe hi akusalā samudayapakkhiyāti. Ye kusalāti maggadhammā sammādiṭṭhiādayo. Yadipi phaladhammāpi sacchikātabbā, catusaccappaṭivedhassa pana adhippetattā ‘‘katame dhammā sacchikātabbā, yaṃ asaṅkhata’’nti vuttaṃ. Atthakusaloti paccayuppannesu atthesu kusalo. Dhammakusaloti paccayadhammesu kusalo. Pāḷiatthapāḷidhammā vā atthadhammā. Kalyāṇatākusaloti yuttatākusalo, catunayakovidoti attho, desanāyuttikusalo vā. Phalatākusaloti khīṇāsavaphalakusalo. ‘‘Āyakusalo’’tiādīsu āyoti vaḍḍhi. Sā anatthahānito aṭṭhuppattito ca duvidhā. Apāyāti avaḍḍhi. Sāpi atthahānito anaṭṭhuppattito ca duvidhā. Upāyoti sattānaṃ accāyike kicce vā bhaye vā uppanne tassa tikicchanasamatthaṃ ṭhānuppattikāraṇaṃ, tattha kusaloti attho. Khīṇāsavo hi sabbaso avijjāya pahīnattā paññāvepullappatto etesu āyādīsu kusaloti. Evaṃ asekhassa kosallaṃ ekadesena vibhāvetvā puna anavasesato dassento ‘‘mahatā kosallena samannāgato’’ti āha.
140对于圆满学处的无学者来说，由于念的责任已经完成，不再需要别的什么，所以说“为了现法安乐而住”。现在，为了总结如前所说的有学和无学行道，而说“此二行”等。其中，「所应觉」：即应被觉知的对象。那所应觉有四种，因为它是四谛的缘故。“他这样知道”：指这样以遍知现观等方式而了知的人。“此被称为”：这位无学者达到了念的圆满，可以毫不混杂地被称为“念行”等。其余的内容容易了解。此处的问答辨析，也应当依照前文所说的理趣来理解。
Pariniṭṭhitasikkhassa asekhassa satokāritāya aññaṃ payojanaṃ natthīti vuttaṃ ‘‘diṭṭhadhammasukhavihārattha’’nti. Idāni yathāniddiṭṭhaṃ sekhāsekhapaṭipadaṃ nigamento ‘‘imā dve cariyā’’tiādimāha. Tattha bojjhanti bujjhitabbaṃ. Taṃ catubbidhanti taṃ bojjhaṃ catubbidhaṃ, catusaccabhāvato. Evaṃ jānātīti evaṃ pariññābhisamayādivasena yo jānāti. Ayaṃ vuccatīti ayaṃ asekho sativepullappatto nippariyāyena ‘‘sato abhikkamatī’’tiādinā vuccatīti. Sesaṃ uttānatthameva. Idhāpi pucchāvissajjanavicayā pubbe vuttanayānusārena veditabbā.
141到此，大长老在分析审查理趣时，依据《阿耆多经》等（《经集》103等；《小部·阿耆多童子问》57等，《阿耆多童子问义释》1等）显示了问的审查和答的审查，现在为了显示在其他经中也有问与答审查的方法，于是说了“应如此问，应如此答”这样的话。其中，「如此」（evaṃ）是指用这样的方法。「应问」（pucchitabba）的意思是应该提问，或者应该宣说、应该分别，这就是它的含义。「应如此答」（evaṃ vissajjitaṃ）这句话也同理。而「及于经」（suttassa ca）等，是随颂审查的例示。「随颂」（anugīti）：指在义理和文句上，应与所注释的经相同，也就是，被称为其他经教说的随颂，在义理和文句上，应与所注释的经相同、相似，或者应正确地引入到该经中。「义乖离」（atthāpagata）：指在义理上脱离了，或者是指无关联的意义，就像“十粒榴莲”这样的语句。因此他说这“成为杂秽语（samphappalāpa）”。由此，说明了应将义理等同的原因。「放置不善」（dunnikkhittassa）：指不善安放、不善安置的。「难引」（dunnayo）：指很难引导，或根本无法引导。「具足文句」（byañjanupeta）：指具足自性语词（即本身固有的表达方式）。
Ettāvatā ca mahāthero vicayahāraṃ vibhajanto ajitasuttavasena (su. ni. 103 ādayo; cūḷani. ajitamāṇavapucchā 57 ādayo, ajitamāṇavapucchāniddesa 1 ādayo) pucchāvicayaṃ vissajjanavicayañca dassetvā idāni suttantaresupi pucchāvissajjanavicayānaṃ nayaṃ dassento ‘‘evaṃ pucchitabbaṃ, evaṃ vissajjitabba’’nti āha. Tattha evanti iminā nayena. Pucchitabbanti pucchā kātabbā, ācikkhitabbā vā, vivecetabbāti attho. Evaṃ vissajjitanti etthāpi eseva nayo. Suttassa cātiādi anugītivicayanidassanaṃ. Anugīti atthato ca byañjanato ca samānetabbāti suttantaradesanāsaṅkhātā anugīti atthato byañjanato ca saṃvaṇṇiyamānena suttena samānā sadisī kātabbā, tasmiṃ vā sutte sammā ānetabbā. Atthāpagatanti atthato apetaṃ, asambandhatthaṃ vā dasadāḷimādivacanaṃ viya. Tenevāha ‘‘samphappalāpaṃ bhavatī’’ti. Etena atthassa samānetabbatāya kāraṇamāha. Dunnikkhittassāti asammāvuttassa. Dunnayoti dukkhena netabbo, netuṃ vā asakkuṇeyyo. Byañjanupetanti sabhāvaniruttisamupetaṃ.
142如此显示了随颂审查之后，为了分析在释义分中略说的“于经的审查”（suttassa yo pavicayo）之义，而说“应审查经”（suttañca pavicinitabba），并且，为了显示审查它的方式，说了“此经是亲说言教吗？”等等。其中，「亲说言教」（āhaccavacana）：指世尊触及诸处（ṭhānakaraṇāni）而发出的言教，也就是正自觉者亲自开示的经，这就是它的意思。「随接言教」（anusandhivacana）：指声闻所说的。因为它是紧接世尊的言教之后而发起的，所以称为“随接言教”。「了义」（nītattha）：依据如文就可以了知的意义。「未了义」（neyyattha）：必须经过审察决断之后才能把握的意义。“杂染部分”（saṃkilesabhāgiya）等词的意思，将在基本分的注释中变得明了。然而，由于世尊的教法在十六种教法基本中，没有一种是不分担其一部分的，因此，那种审查方法也作为应审查的方式，在此被安立下来。
Evaṃ anugītivicayaṃ dassetvā niddesavāre ‘‘suttassa yo pavicayo’’ti saṃkhittena vuttamatthaṃ vibhajituṃ ‘‘suttañca pavicinitabba’’nti vatvā tassa vicinanākāraṃ dassento ‘‘kiṃ idaṃ suttaṃ āhaccavacana’’ntiādimāha. Tattha āhaccavacananti bhagavato ṭhānakaraṇāni āhacca abhihantvā pavattavacanaṃ, sammāsambuddhena sāmaṃ desitasuttanti attho. Anusandhivacananti sāvakabhāsitaṃ. Tañhi bhagavato vacanaṃ anusandhetvā pavattanato ‘‘anusandhivacana’’nti vuttanti. Nītatthanti yathārutavasena ñātabbatthaṃ. Neyyatthanti niddhāretvā gahetabbatthaṃ. Saṃkilesabhāgiyantiādīnaṃ padānaṃ attho paṭṭhānavāravaṇṇanāyaṃ āvi bhavissati. Yasmā pana bhagavato desanā soḷasavidhe sāsanapaṭṭhāne ekaṃ bhāgaṃ abhajantī nāma natthi, tasmā sopi nayo vicetabbabhāvena idha nikkhitto.
143「于何处此经……」（Kuhiṃ imassa suttassa）意思是：这部经的何处，也就是在开头、中间、结尾的哪一部分。「应见一切谛」（sabbāni saccāni passitabbāni）的意思是：“苦谛应在经的何处、哪个部分、或哪一句中被见到？应加以抉择并审查；集谛、灭谛、道谛应在何处被见到、被看到？应加以抉择并审查。”像这样，应提取一切谛来进行审查，这是它的用意。「经应以初、中、后审查」（ādimajjhapariyosāna）是指：从开头、中间和结尾，依照这样的问审查等方法，来审查经，这就是它的意思。在这里，问、答、前后、随颂这几种审查，在经文中直接以它们本身的形式被显示出来。而乐味等审查，则是通过谛的抉择作为门径，依据方法显示出来的，应当依照释义分中所说的理趣来了解。而且，由于那种审查，句的审查也就得以成就。
Kuhiṃ imassa suttassāti imassa suttassa kasmiṃ padese ādimajjhapariyosānesu. Sabbāni saccāni passitabbānīti dukkhasaccaṃ suttassa ‘‘kuhiṃ kasmiṃ padese kasmiṃ vā pade passitabbaṃ niddhāretvā vicetuṃ, samudayasaccaṃ nirodhasaccaṃ maggasaccaṃ kuhiṃ passitabbaṃ daṭṭhabbaṃ niddhāretvā vicetu’’nti evaṃ sabbāni saccāni uddharitvā vicetabbānīti adhippāyo. Ādimajjhapariyosāneti evaṃ suttaṃ pavicetabbanti ādito majjhato pariyosānato ca evaṃ iminā pucchāvicayādinayena suttaṃ pavicitabbanti attho. Ettha ca pucchāvissajjanapubbāparānugītivicayā pāḷiyaṃ sarūpeneva dassitā. Assādādivicayo pana saccaniddhāraṇamukhena nayato dassito, so niddesavāre vuttanayeneva veditabbo. Tabbicayeneva ca padavicayo siddhoti.
148审查理趣分别的注释结束。
Vicayahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
1493. 理趣理趣分别的注释
3. Yuttihāravibhaṅgavaṇṇanā
1818. 其中，“什么是理趣理趣（yuttihāro）”等，是理趣理趣的分别。其中，「什么连接？」（kiṃ yojayatī）问及理趣理趣的范围。那么，什么是它的范围？那些以不如实的方式被执持的诸经义，就是它的范围。因为，它们应当由这种理趣，以特别如实、通过理趣抉择的方式而被连接。在其他（理趣）中，这种理趣也是被欲求的。但那只是如实的叙述。然而，由于这种称为理趣寻求的事情，离开四大教法（mahāpadesa）便不能成就，所以，在分析理趣理趣时，为了先显示它的特相，而说“四大教法”（cattāro mahāpadesā）等。
18.Tatthakatamo yuttihārotiādi yuttihāravibhaṅgo. Tattha kiṃ yojayatīti yuttihārassa visayaṃ pucchati. Ko panetassa visayo? Atathākārena gayhamānā suttatthā visayo, te hi tena sātisayaṃ yāthāvato yuttiniddhāraṇena yojetabbā. Itaresupi ayaṃ hāro icchito eva. Taṃ pana bhūtakathanamattaṃ hoti. Yasmā panāyaṃ yuttigavesanā nāma na mahāpadesena vinā, tasmā yuttihāraṃ vibhajanto tassa lakkhaṇaṃ tāva upadisituṃ ‘‘cattāro mahāpadesā’’tiādimāha.
145这里，「大教法」（mahāpadesā）：就是“大依处”（mahāapadesā），意思是以佛等大德为所依而说的大因由（mahākāraṇāni）。或者说，「大教法」可以理解为“大处”（mahāokāsā），是说它们是法的伟大安住之处。在这里，词义是这样的：被依止的就是“依处”（apadeso）；以佛为依处，所以称为“佛依处”（buddhāpadeso）。对于其余几种也同理。“我从世尊面前亲闻此法……”云云，就是对于由某人带来的教本，在判断它是法还是非法时的依据。那么，什么是“教本”（tanti）？就是那样带来的经的入经等。既然这样，为什么是四种呢？由于所依对象的区分。法的传承有两种：世尊与声闻。其中，声闻又依僧团、僧众、个人三种情况而有三类。因为“我从某某处领受此法”这样的所依止者的差别，所以有四种。因此说：“佛依处……乃至……单个上座依处”。那些「文句」（padabyañjanāni）是由某人带来的经的句和文，也就是义理之句和文句。或者是指注释者以注释方式所引用的文句。「应被置于经中」（sutte otārayitabbāni）：就是应该被导入经中。「应被对观」（sandassayitabbāni）：就是应该相互比照。「应被安放」（upanikkhipitabbāni）：就是应该被放进去。
Tattha mahāpadesāti mahāapadesā, buddhādayo mahante apadisitvā vuttāni mahākāraṇānīti attho. Atha vā mahāpadesāti mahāokāsā, mahantāni dhammassa patiṭṭhānānīti vuttaṃ hoti. Tatrāyaṃ vacanattho – apadissatīti apadeso, buddho apadeso etassāti buddhāpadeso. Esa nayo sesesupi. ‘‘Sammukhā metaṃ bhagavato suta’’ntiādinā kenaci ābhatassa ganthassa dhammoti vā adhammoti vā vinicchayane kāraṇaṃ. Kiṃ pana tanti? Tassa tathā ābhatassa suttotaraṇādi eva. Yadi evaṃ kathaṃ cattāroti? Apadisitappabhedato. Dhammassa hi dve sampadāyo bhagavā sāvakā ca. Tesu sāvakā saṅghagaṇapuggalavasena tividhā. ‘‘Evamamumhā mayāyaṃ dhammo paṭiggahito’’ti apadisitabbānaṃ bhedena cattāro. Tenāha – ‘‘buddhāpadeso…pe… ekattherāpadeso’’ti. Tāni padabyañjanānīti kenaci ābhatasuttassa padāni byañjanāni ca, atthapadāni ceva byañjanapadāni cāti attho. Saṃvaṇṇakena vā saṃvaṇṇanāvasena āhariyamānāni padabyañjanāni. Sutte otārayitabbānīti sutte anuppavesitabbāni. Sandassayitabbānīti saṃsandetabbāni. Upanikkhipitabbānīti pakkhipitabbāni.
146为了显示经等，而说了「在何处」（katamasmiṃ）等语。这里，因为世尊的话语，哪怕仅仅一个偈颂，也不脱离真实，所以为了显示「经」（sutte）一词的意义，就说“在四圣谛中”（catūsu ariyasaccesu）。而在注释书（Aṭṭhakathā）中说三藏为经，这与《指导论》（netti）的说法是完全一致而相合的，应当这样看待。只要是为了无取般涅槃（anupādāparinibbāna），世尊的教导就必然宣说止息贪等烦恼；为了显示「律」（vinaye）一词的意义，所以说了“在调伏贪中”（rāgavinaye）等。因为这里所意指的「律」（vinayo），正是调伏贪等的因由。正如所说：
Suttādīni dassetuṃ ‘‘katamasmi’’ntiādi vuttaṃ. Tattha yasmā bhagavato vacanaṃ ekagāthāmattampi saccavinimuttaṃ natthi, tasmā sutteti padassa atthaṃ dassetuṃ ‘‘catūsu ariyasaccesū’’ti vuttaṃ. Aṭṭhakathāyaṃ pana tīṇi piṭakāni suttanti vuttaṃ, taṃ iminā nettivacanena aññadatthu saṃsandati ceva sameti cāti daṭṭhabbaṃ. Yāvadeva anupādāparinibbānatthā bhagavato desanā, sā ekantena rāgādikilesavūpasamaṃ vadatīti vinayetipadassa atthaṃ dassento ‘‘rāgavinaye’’tiādimāha. Vinayoti hi kāraṇaṃ rāgādivūpasamanimittaṃ idhādhippetaṃ. Yathāha –
147“乔达弥！如果你清楚知道某些法：‘这些法会让人走向贪欲，而不是离贪；会让人走向系缚，而不是离系；会让人走向积聚，而不是减损；会让人走向多欲，而不是少欲；会让人走向不知足，而不是知足；会让人走向喜欢群聚，而不是独处；会让人走向懈怠，而不是精勤；会让人走向难以奉养，而不是容易奉养。’乔达弥！你就应当毫无疑虑地断定：‘这不是法，这不是律，这不是世尊的教法。’反过来，乔达弥！如果你清楚知道某些法：‘这些法会让人走向离贪，而不是贪欲；走向离系，而不是系缚；走向减损，而不是积聚；走向少欲，而不是多欲；走向知足，而不是不知足；走向独处，而不是群聚；走向精勤，而不是懈怠；走向容易奉养，而不是难以奉养。’乔达弥！你就应当毫无疑虑地断定：‘这是法，这是律，这是世尊的教法。’”（《小品》406）
‘‘Ye kho tvaṃ, gotami, dhamme jāneyyāsi, ime dhammā sarāgāya saṃvattanti no virāgāya, saññogāya saṃvattanti no visaññogāya, ācayāya saṃvattanti no apacayāya, mahicchatāya saṃvattanti no appicchatāya, asantuṭṭhiyā saṃvattanti no santuṭṭhiyā, saṅgaṇikāya saṃvattanti no pavivekāya, kosajjāya saṃvattanti no vīriyārambhāya, dubbharatāya saṃvattanti no subharatāya, ekaṃsena gotami dhāreyyāsi ‘neso dhammo, neso vinayo, netaṃ satthusāsana’nti. Ye ca kho tvaṃ, gotami, dhamme jāneyyāsi ime dhammā virāgāya saṃvattanti no sarāgāya, visaññogāya saṃvattanti no saññogāya, apacayāya saṃvattanti no ācayāya, appicchatāya saṃvattanti no mahicchatāya, santuṭṭhiyā saṃvattanti no asantuṭṭhiyā pavivekāya saṃvattanti no saṅgaṇikāya, vīriyārambhāya saṃvattanti no kosajjāya, subharatāya saṃvattanti no dubbharatāya, ekaṃsena gotami dhāreyyāsi ‘eso dhammo, eso vinayo, etaṃ satthusāsana’’’nti (cūḷava. 406).
148为了说明「法性」（dhammatāya）这个词的意思，所以才提到“在缘起中”。因为「缘起」本身就是被称为“住立性、这界、法住性、法决定性”的那个道理（《增支部》3.137）。经文中原本没有“应安放在法性中”这句话，但这里为了把意思讲清楚才这么说的，应该这样理解。在这里，如果能把流转与还灭及其方法，以及障碍等决定性内容讲明白，就叫作「入于经」。如果能毫无保留地宣说调伏贪等烦恼的方法，就叫作「现于律」。同样，如果避开了常见与断见，通过开示同一性等理路，把自性法的缘与缘生的关系分析清楚，就叫作不违背「法性」。
Dhammatāyantipadassa atthaṃ dassetuṃ ‘‘paṭiccasamuppāde’’ti vuttaṃ. Paṭiccasamuppādo hi ṭhitāva sā dhātu dhammaṭṭhitatā dhammaniyāmatāti (a. ni. 3.137) vutto. ‘‘Dhammatāyaṃ upanikkhipitabbānī’’ti idaṃ pāḷiyaṃ natthi, atthadassanavasena pana idha vuttanti daṭṭhabbaṃ. Ettha ca pavattiṃ nivattiṃ tadupāyañca bādhakādibhāve niyataṃ paridīpento sutte otarati nāma. Ekantena rāgādikilesavinayaṃ vadanto vinaye sandissati nāma. Tathā sassataṃ ucchedañca vajjetvā ekattanayādiparidīpanena sabhāvadhammānaṃ paccayapaccayuppannabhāvaṃ vibhāvento dhammataṃ na vilometi nāma.
149并且，这样解释就不会生起欲漏等烦恼，为了说明这个道理，所以提出“如果在四圣谛中……”等。或许有人会问：缘起顺次就是流转，逆次就是还灭，它已经包含在四圣谛里头了，为什么这里要单独提出来呢？确实是这样。但是，这里之所以单独列出来，目的是要通过显示诸法是依缘而生灭，来阐明无常相、无力相、无主宰相；既说明了它们有生，便因此有灭，由这生灭便显示了无常性，由被生灭逼迫便显示了苦性、无我性。这样一来，就能把结合这三相、摧破一切恶见与邪思、其他体系所没有的「教法成就」揭示出来。
Evaṃvidho ca kāmāsavādikaṃ āsavaṃ na uppādetīti imamatthaṃ dassento ‘‘yadi catūsu ariyasaccesū’’tiādimāha. Nanu ca anulomato paṭiccasamuppādo pavatti, paṭilomato nivattīti so cattāri ariyasaccāni anupaviṭṭho kasmā idha visuṃ gahitoti? Saccametaṃ. Idha pana visuṃ gahaṇaṃ dhammānaṃ paccayāyattavuttidassanena aniccapaccayalakkhaṇaṃ asamatthapaccayalakkhaṇaṃ nirīhapaccayalakkhaṇañca vibhāvetvā tesaṃ udayavantatā tato eva vayavantatā tadubhayena aniccatā udayabbayapaṭipīḷanena dukkhatā anattatāti tilakkhaṇasamāyogaparidīpanī sabbadiṭṭhigatakumatividdhaṃsanī anaññasādhāraṇā sāsanasampatti pakāsitā hotīti dassanatthaṃ.
150在这里，应知有四种：经、随顺经、师说、自意。其中，经是指被三次结集所收录的三藏。随顺经是指《大教法》，即所谓“随顺的开许”。师说是指注释书。自意是指通过理趣把握，以随觉而产生的自己的智慧。这当中，经是不可违背的，若违背经，即等于违背了世尊。而随顺的开许，只应采纳与经相符的，不应采纳其他。师说也只应采纳与经相符的，不应采纳其他。同样，自意也是如此，但它是一切中最弱的。
Ettha ca suttaṃ suttānulomaṃ ācariyavādo attanomatīti idaṃ catukkaṃ veditabbaṃ – tattha suttaṃ nāma tisso saṅgītiyo āruḷhāni tīṇi piṭakāni. Suttānulomaṃ nāma mahāpadesā, yaṃ ‘‘anulomakappiya’’nti vuccati. Ācariyavādo nāma aṭṭhakathā. Attanomati nāma nayaggāhena anubuddhiyā attano paṭibhānaṃ. Tattha suttaṃ appaṭibāhiyaṃ, taṃ paṭibāhantena satthāva paṭibāhito hoti. Anulomakappiyaṃ pana suttena samentameva gahetabbaṃ, na itaraṃ. Ācariyavādopi suttena samento eva gahetabbo, na itaro. Tathā attanomati, sā pana sabbadubbalāti.
151现在，为了说明在此引用四大教法的目的，而说“以四大教法……”等。其中，“yaṃ yaṃ”是指任何所生之义理与法。“yujjati”是指与如前所述的四大教法相符合。“yena yena”是指以任何理由。“yathā yathā”是指以任何方式。“taṃ taṃ gahetabbaṃ”的意思是：在注释所解释的经时，以所引用的理由、关联和方式，从经中提取出来，以注释的形式而应被采纳。由此显示：应以不违四大教法的理路，从经中确定义理后，进行理趣的运用。
Idāni yadatthaṃ idha cattāro mahāpadesā ābhatā, taṃ dassetuṃ ‘‘catūhi mahāpadesehī’’tiādi vuttaṃ. Tattha yaṃ yanti yaṃ yaṃ atthajātañca dhammajātañca. Yujjatīti yathāvuttehi catūhi mahāpadesehi yujjati. Yena yenāti yena yena kāraṇena. Yathā yathāti yena yena pakārena. Taṃ taṃ gahetabbanti saṃvaṇṇiyamāne sutte ābhatena kāraṇena pasaṅgena pakārena ca suttato uddharitvā saṃvaṇṇanāvasena gahetabbanti attho. Tena catumahāpadesāviruddhāya yuttiyā suttato atthe niddhāretvā yuttihārayojanā kātabbāti dasseti.
1919. 现在，为了显示那种理路的确定，而开始“被问问题者……”等。其中，“kati padāni”是指多少语句。“pariyogāhitabbaṃ”为了显示其词义，而说“vicetabbaṃ”（应审察）。有多少语句表达了所预期的义理，那些语句因为想了解那一个义理，故被称为“一个问题”。在一个偈颂中，如果所有语句都表达一个义理，乃至如果只有一个语句表达一个义理，那也只是一个问题。为了显示这个意思，而说“如果所有……”等。“taṃ”指那个问题。“aññātabbaṃ”是指应被了知。“什么是这些法？”等，是显示了知的方式。其中，“法”是指教法。“nānatthā”是指不同的义理。
19. Idāni taṃ yuttiniddhāraṇaṃ dassetuṃ ‘‘pañhaṃ pucchitenā’’tiādi āraddhaṃ. Tattha kati padānīti kittakāni padāni. Pariyogāhitabbanti padassa atthaṃ dassetuṃ ‘‘vicetabba’’nti vuttaṃ. Yattakāni padāni yathādhippetaṃ atthaṃ abhivadanti, tattakāni padāni tadatthassekassa ñātuṃ icchitattā ‘‘eko pañho’’ti vuccati, tāni pana ekagāthāyaṃ yadi vā sabbāni padāni yāva yadi vā ekaṃ padaṃ ekaṃ atthaṃ abhivadati, ekoyeva so pañhoti imamatthaṃ dasseti ‘‘yadi sabbānī’’tiādinā. Tanti taṃ pañhaṃ. Aññātabbanti ājānitabbaṃ. Kiṃ ime dhammātiādi ājānanākāradassanaṃ. Tattha dhammāti pariyattidhammā. Nānatthāti nānā atthā.
153在提问偈中，此句义为：“kenassubbhāhato loko”是指这个有情世间，如同盗贼被刽子手所击打，是被什么所击打、杀害？“kenassu parivārito”是指世间如同被蔓藤攀附的树，是被什么所覆盖？“kena sallena otiṇṇo”是指如同被涂毒之箭深陷体内，是被什么箭所穿透？“kissa dhūpāyito”是指由于什么原因，世间被焚烧、热恼？“sadā”一词应通用于一切处。“te”指那四句。由于呼应“问题”一词的词性，而用阳性词形指示。由“vissajjetī”显示：从解答可知有三个问题。
Pucchāgāthāyaṃ ayaṃ padattho – kenassubbhāhato lokoti ayaṃ sattaloko coro viya coraghātakena kena abhihato vadhīyatīti attho. Kenassu parivāritoti māluvalatāya viya nissitarukkho kena loko ajjhotthaṭo. Kena sallena otiṇṇoti kena visapītakhurappena viya sarīrabbhantaranimuggena sallena anupaviṭṭho. Kissa dhūpāyitoti kissa kena kāraṇena dhūpāyito santāpito loko. Sadāti padaṃ sabbattha yojetabbaṃ. Teti cattāri padāni. Pañhasaddāpekkhāya pulliṅganiddeso. ‘‘Vissajjetī’’ti etena vissajjanato tayo pañhāti ñāyatīti dasseti.
2020. 其中，在解答偈的第二句所说的“老”和第一句所说的“死”，这两者是有为的五蕴的“有为相”，即以此等为特征，故称为“有为相”。世尊曾这样说：“诸比丘，有此三种有为的有为相。哪三种？生被了知，灭被了知，住时之异变被了知。”（《增支部》3.47；《论事》214）因此说：“老即是住时之异变，死即是灭。”在此，“住时之异变”显示：这里的老是指蕴相续的前后差异，而非刹那住。“死即是灭”则显示世间所说的世俗死，如“帝思死了，弗思死了”，而非刹那死或断灭死。
20.Tatthāti vissajjanagāthāyaṃ dutiyapāde vuttā jarā ca paṭhamapāde vuttaṃ maraṇañcāti imāni dve saṅkhatassa pañcakkhandhassa ‘‘saṅkhato’’ti lakkhīyati etehīti saṅkhatalakkhaṇāni. Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘tīṇimāni, bhikkhave, saṅkhatassa saṅkhatalakkhaṇāni. Katamāni tīṇi? Uppādo paññāyati, vayo paññāyati, ṭhitassa aññathattaṃ paññāyatī’’ti (a. ni. 3.47; kathā. 214). Tena vuttaṃ – ‘‘jarāyaṃ ṭhitassa aññathattaṃ, maraṇaṃ vayo’’ti. Ettha ca ‘‘ṭhitassa aññathatta’’nti etena khandhappabandhassa pubbāparaviseso idha jarā, na khaṇaṭṭhitīti dasseti. ‘‘Maraṇaṃ vayo’’ti iminā ca ‘‘tisso mato, phusso mato’’ti evaṃ loke vuttaṃ sammutimaraṇaṃ dasseti, na khaṇikamaraṇaṃ, samucchedamaraṇaṃ vā.
155现在，为了以理路显示“那三个问题”所说的意思，而说“由老……”等。其中，因为大多见到老者死亡，对于那些不接受老与死差异的人，为了显示它们的差异，而说“因为腹中胎儿也会死”。这是说：由于见到没有所预期的老伴随的死亡，故老是一回事，死是另一回事。因此他说：“他们也不是老的”。还有什么？由于见到单纯的死亡，故老是一回事，死是另一回事，如同诸天那样。为了显示这个意思，而说“而且有诸天的……”等。又，通过无上的超人法和治疗，可能对老进行对治，但对死则不能如此。因此，也应接受老与死在义理上的差异。为了显示这一点，而说“可能……”等。其中，“sakkate”即可能，意思是能够。“paṭikamma”即对治。难道对死也不能通过对神足修习获得自在而进行对治吗？注意到这个质难，而说：“除非具神通者的神通领域”。关于这一点，世尊曾这样说：
Idāni ‘‘te tayo pañhā’’ti vuttamatthaṃ yuttivasena dassetuṃ ‘‘jarāya cā’’tiādi vuttaṃ. Tattha yebhuyyena jiṇṇassa maraṇadassanato jarāmaraṇānaṃ nānattaṃ asampaṭicchamānaṃ pati tesaṃ nānattadassanatthaṃ ‘‘gabbhagatāpi hi mīyantī’’ti vuttaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – yathādhippetajarāvirahitassa maraṇassa dassanato aññā jarā aññaṃ maraṇanti. Tenevāha – ‘‘na ca te jiṇṇā bhavantī’’ti. Kiñca bhiyyo? Kevalassa maraṇassa diṭṭhattā aññāva jarā aññaṃ maraṇaṃ, yathā taṃ devānanti imamatthaṃ dasseti ‘‘atthi ca devāna’’ntiādinā. Anuttarimanussadhammena ca tikicchanena sakkā jarāya paṭikāraṃ kātuṃ, na tathā maraṇassāti evampi jarāmaraṇānaṃ atthato nānattaṃ sampaṭicchitabbanti dassetuṃ ‘‘sakkatevā’’tiādi vuttaṃ. Tattha sakkateti sakyate, sakkāti attho. Paṭikammanti paṭikaraṇaṃ. Nanu ca maraṇassāpi paṭikāraṃ kātuṃ sakkā iddhipādabhāvanāya vasibhāve satīti codanaṃ manasi katvā āha – ‘‘aññatreva iddhimantānaṃ iddhivisayā’’ti. Vuttañhetaṃ bhagavatā –
156“阿难，若有任何人修习、多修习「四」神足，把它当作车乘，当作基础，反复建立、培养、妥善精勤，他若希望，便可住满一「劫」或一「劫」之余。”（《长部》2.166, 182；《相应部》5.822；《论事》623；《优陀那》51）。
‘‘Yassa kassaci, ānanda, cattāro iddhipādā bhāvitā bahulīkatā yānīkatā vatthukatā anuṭṭhitā paricitā susamāraddhā, so ākaṅkhamāno kappaṃ vā tiṭṭheyya kappāvasesaṃ vā’’ti (dī. ni. 2.166, 182; saṃ. ni. 5.822; kathā. 623; udā. 51).
157那么，在这里，什么是「劫」，什么又是「劫余」呢？「劫」是指寿量的劫：在任何时期，人类寿命的量是多少，就完全活满那个量，这称为住满一劫。而所谓“少一些或更多”（《长部》2.7；《增支部》7.74），是指超过百岁等而住世，则称为住劫余。如果是这样，那为什么具神通、心得自在的诸漏尽者，为了利益世间而不那样住世呢？因为他们已遍知了那个名为「蕴」的苦的重担，并且对此毫无牵挂。那些最上之人已经止息了一切的关切努力。这正是「法将军」所说的——
Ko panettha kappo, ko vā kappāvasesoti? Kappoti āyukappo, yasmiṃ tasmiñhi kāle yaṃ manussānaṃ āyuppamāṇaṃ, taṃ paripuṇṇaṃ karonto kappaṃ tiṭṭhati nāma. ‘‘Appaṃ vā bhiyyo’’ti (dī. ni. 2.7; a. ni. 7.74) vuttaṃ pana vassasatādito atirekaṃ tiṭṭhanto kappāvasesaṃ tiṭṭhati nāma. Yadi evaṃ kasmā iddhimanto cetovasippattā khīṇāsavā lokahitatthaṃ tathā na tiṭṭhantīti? Khandhasaṅkhātassa dukkhabhārassa pariññātattā anussukkatāya ca. Paṭippassaddhasabbussukkā hi te uttamapurisāti. Vuttañhetaṃ dhammasenāpatinā –
158“我不欣喜死，也不期盼活；
‘‘Nābhinandāmi maraṇaṃ, nābhikaṅkhāmi jīvitaṃ;
159我等待时间，就如雇工等待报酬。”（《长老偈》654；《弥兰王问经》2.2.4）
Kālañca paṭikaṅkhāmi, vetanaṃ bhatako yathā’’ti. (theragā. 654; mi. pa. 2.2.4);
160就像老和死在意义上相互不同一样，通过它们也显示了与渴爱的不同，这样“三个问题”的说法就成立了。为了显示这一点，他说了“然而”等以下的话。
Yathā jarāmaraṇānaṃ aññamaññaṃ atthato nānattaṃ, evaṃ tehi taṇhāya ca nānatte dassite ‘‘tayo pañhā’’ti idaṃ sijjhatīti taṃ dassetuṃ ‘‘yaṃ panā’’tiādimāha.
161在这里，因为在没有渴爱的情况下，在诸漏尽者的相续中也能得到老与死，所以说“可见离贪者也在衰老和死亡”，这是为了说明「老死是一回事，渴爱是另一回事」这个意思。难道渴爱不也具有老坏的性质吗？确实如此，但这里所指的老死并非那个，这个意思已经说过了。以“如果……”等句子，来显示倘若老死与渴爱没有差别，就会有过失。意思是：如果那样，正当青春年华的人也应该会没有渴爱，这是不合道理的。如果老死与渴爱没有差别，那老死本身也会成为苦的集起——这是其意涵。然而事实并非如此，老死并不是苦的集起，渴爱才是苦的集起，因此应该了知它们在意义上有所不同——这是他的意旨。如果老死与渴爱没有差别，那么就像渴爱是道所断一样，老死也会成为道所断；反过来，又如同老死不是道所断，如果那样，渴爱也会成为不是道所断——这个推论的方法也已经显示出来，应该看到。以此正理：就是通过如上所说的这些理趣。以相互不同的方式：意思是，通过种种不同的成因与理趣来成立，如果在意义上确有不同的地方，那么即使在文句上有相同之处，也应当去探求它们的不同。
Tattha yasmā taṇhāya abhāvepi sati jarāmaraṇaṃ labbhati khīṇāsavasantāne, tasmā aññaṃ jarāmaraṇaṃ aññā taṇhāti imamatthamāha ‘‘dissanti vītarāgā jīrantāpi mīyantāpī’’ti. Nanu ca taṇhāpi jīraṇabhijjanasabhāvāti? Saccaṃ, na idaṃ jarāmaraṇaṃ idhādhippetanti vuttovāyamattho. ‘‘Yadi cā’’tiādinā jarāmaraṇato taṇhāya anaññatte dosaṃ dasseti. Yobbanaṭṭhāpi vigatataṇhā siyuṃ, na idaṃ yuttanti adhippāyo. Jarāmaraṇampi siyā dukkhassa samudayo taṇhāya anaññatte satīti adhippāyo. Na ca siyā taṇhā dukkhassa samudayo jarāmaraṇato anaññatte satīti bhāvo. Na hi jarāmaraṇaṃ dukkhassa samudayo, taṇhā dukkhassa samudayo, tasmā veditabbaṃ etesamatthato nānattanti adhippāyo. Yathā ca taṇhā maggavajjhā, evaṃ jarāmaraṇampi siyā maggavajjhaṃ taṇhāya anaññatte sati. Yathā ca jarāmaraṇaṃ na maggavajjhaṃ, tathā taṇhāpi siyāti ayampi nayo vutto evāti daṭṭhabbaṃ. Imāya yuttiyāti imāya yathāvuttāya upapattiyā. Aññamaññehīti aññāhi aññāhi kāraṇūpapattīhi atthato ce aññattaṃ, tadaññampi byañjanato gavesitabbanti attho.
162为了解释这些法在意义上其实是同一回事，他用“这是不合理的”等文句来阐发。当渴爱的希求无法得到满足时，就称之为所求不得。通过这一点，说明欲求和渴爱在意义上是一回事。由此可知，欲求和渴爱在意义上不会是不同的事，这才合理。如同这个说词能够成立一样，在欲求得不到满足这种‘不如意’的情况下，在愤怒所生起的种种事由中，忿与恨生起，这个说法也是能够成立的；但在老和死得不到满足的这种‘不如意’的情况下，则不会如此。由此也就论证了老死与渴爱在意义上另有不同。为了显示这个道理，他说了“以此正理”等语句。
Imesaṃ dhammānaṃ atthato ekattanti imamevatthaṃ ‘‘na hi yujjatī’’tiādinā vivarati. Taṇhāya adhippāye aparipūramāneti icchitālābhamāha. Tena icchātaṇhānaṃ atthato ekattaṃ vuttaṃ hotīti. Etena na hi yujjati icchāya ca taṇhāya ca atthato aññattanti. Yathā idaṃ vacanaṃ samatthanaṃ hoti, evaṃ icchāvipariyāye āghātavatthūsu kodho ca upanāho ca uppajjatīti idampi samatthanaṃ hoti, na tathā jarāmaraṇavipariyāyeti jarāmaraṇataṇhānaṃ atthato aññattampi samatthitaṃ hotīti etamatthaṃ dasseti ‘‘imāya yuttiyā’’tiādinā.
163如果说欲求和渴爱在意义上没有差别，那么世尊为什么在这个偈颂里要分两种来说呢？对此，他作了回答：「然而那……」等。「那」（yaṃ）是就行为上的把握而说的。所谓「所说的这种言说」，应当联系外部色等对象的所缘，或者作为所缘的产生来理解。所谓「以二法」，是指以两种本性。哪两种本性呢？对于还没有获得的境界，以寻求的方式表现为欲求；对于已经获得、或者想要让尚未获得的显现出来，以想要品尝的方式表现为渴爱，这就是它们的区别。尽管如此，但为了表明一切渴爱在吞没色等所缘、最终确定之后，都通过执取而具有同一性质，所以这么说：「因为一切渴爱都以『执取』（ajjhosāna）为相，具有同一相」。现在用譬喻来说明这个意思，接着说「一切火……」等，这就很容易理解了。
Yadi icchātaṇhānaṃ atthato anaññattaṃ, atha kasmā bhagavatā imissā gāthāya dvidhā vuttāti? Tattha parihāramāha ‘‘yaṃ panida’’ntiādinā. Tattha yanti kiriyāparāmasanaṃ. Abhilapitanti vuttaṃ yaṃ idaṃ abhilapanaṃ , idaṃ bāhirānaṃ rūpādīnaṃ vatthūnaṃ ārammaṇavasena, ārammaṇakaraṇavasena vā yojetabbaṃ. Dvīhi dhammehīti dvīhi pakatīhi. Kā pana tā pakatiyoti? Appattassa visayassa esanavasena icchā, pattassa appattassa vā pātukāmatāvasena taṇhā, ayametāsaṃ viseso. Yadipi evaṃ, tathāpi sabbā taṇhā rūpādivisayaṃ gilitvā pariniṭṭhapetvā gahaṇena ekasabhāvā evāti dassento ‘‘sabbā hi taṇhā ajjhosānalakkhaṇena ekalakkhaṇā’’ti āha. Idāni tamatthaṃ upamāya pakāsento ‘‘sabbo aggī’’tiādimāha, taṃ suviññeyyameva.
164但这里想表达的是，这「渴爱」不仅仅因为它对所缘转起的差别而用两种名称来说，还可以用很多种说法来说明，为了显示这一点，接着说：「叫作欲求（icchā）」等等。
Ayaṃ pana na kevalaṃ taṇhā ārammaṇe pavattivisesena dvīhi eva nāmehi vuttā, atha kho anekehipi pariyāyehīti dassanatthaṃ ‘‘icchāitipī’’tiādi vuttaṃ.
165其中：用它来渴望所缘，所以称为「欲」（icchā）。以渴求之义，所以称为「渴爱」（taṇhā）。因为会产生逼迫而且难以拔除，就像一支浸了毒的箭一样，所以称为「箭」（sallaṃ）。以烧灼、焦燃之义，所以称为「烟」（dhūpāyanā）。以牵引、冲拉之义，就像疾流一样，所以称为「急流」（saritā）；或者以湿润之义，所以称为「湿润」（saritā）；就像所说的：「有情们的湿润、润滑、喜悦就会出现」（《法句经》341）。这里的意思也就是湿润、而且润滑。扩散而去，所以称为「扩散」（visattikā）；散布开去，所以称为「散布」（visattikā）；不平等，所以称为「不平等」（visattikā）；非常广博，所以称为「广大」（visattikā）；像毒一样作用，所以称为「毒害」（visattikā）；会诳惑欺骗人，所以称为「欺骗」（visattikā）；带来伤害和毁灭，所以称为「带来伤害」（visattikā）；有着邪恶的根源，所以称为「邪恶根本」（visattikā）；有着邪恶的果报，所以称为「邪恶果报」（visattikā）；有着邪恶的受用，所以称为「邪恶受用」（visattikā）。或者，那个渴爱在色、声、香、味、触、法、家族、群体中散开（visatā）而且广扩（vitthatā），所以就称为「扩散」（visattikā）。
Tattha icchanti tāya ārammaṇānīti icchā. Taṇhāyanaṭṭhena taṇhā. Pīḷājananato duruddhāraṇato ca visapītaṃ sallaṃ viyāti sallaṃ. Santāpanaṭṭhena dhūpāyanā. Ākaḍḍhanaṭṭhena sīghasotā saritā viyāti saritā, allaṭṭhena vā saritā, ‘‘saritāni sinehitāni ca, somanassāni bhavanti jantuno’’ti (dha. pa. 341) hi vuttaṃ. Allāni ceva siniddhāni cāti ayamettha attho. Visattikāti visatāti visattikā. Visaṭāti visattikā. Visamāti visattikā. Visālāti visattikā. Visakkatīti visattikā. Visaṃvādikāti visattikā . Visaṃharatīti visattikā. Visamūlāti visattikā. Visaphalāti visattikā. Visaparibhogāti visattikā. Visatā vā pana sā taṇhā rūpe sadde gandhe rase phoṭṭhabbe dhamme kule gaṇe visatā vitthatāti visattikā.
166以润泽的缘故，所以称为「润泽」（sineho）。在种种不同的投生处产生疲劳，所以称为「疲劳」（kilamatho）。以缠绕之义，就像蔓藤（latā）一样，所以称为「蔓藤」（latā）；就像所说的：「蔓藤生起来就停在那里」（《法句经》340）。以认为「这是我的」的执取为因，所以称为「执取」（maññanā）。哪怕离得很远，也能把人拉过来束缚住，所以称为「束缚」（bandho）。以希求的意味，所以称为「希望」（āsā）。因为渴望品尝所缘的滋味，所以称为「渴」（pipāsā）。以欢喜、热衷的意味，所以称为「欢喜」（abhinandanā）。就这样（Itīti），这些渴爱虽然依据在所缘上转起的差别，被赋予了种种不同的名称，但一切渴爱都以『执取』为同一相。这是对上面所说意义的总结。
Sinehanavasena sineho. Nānāgatīsu kilamathuppādanena kilamatho. Paliveṭhanaṭṭhena latā viyāti latā. ‘‘Latā uppajja tiṭṭhatī’’ti (dha. pa. 340) hi vuttaṃ. Mamanti maññanavasena maññanā. Dūragatampi ākaḍḍhitvā bandhanaṭṭhena bandho. Āsīsanaṭṭhena āsā. Ārammaṇarasaṃ pātukāmatāvasena pipāsā. Abhinandanaṭṭhena abhinandanā. Itīti evaṃ ārammaṇe pavattivisesena anekehi nāmehi gayhamānāpi sabbā taṇhā ajjhosānalakkhaṇena ekalakkhaṇāti yathāvuttamatthaṃ nigameti.
167接下来，为了再次以扩充的方式表明渴爱被以种种名称把握的情况，说：「如同……」等等。这里的「同义词」，意思是同义词摄的分别。关于「希望（Āsā）和冀求（pihā）……」那个偈颂（《导论》Netti 37；《藏论》Peṭako 11），我们在那里再解释它的意思。在「未离染的人」等说法当中：以染着之义，所以称为「染着」（rāgo）；以欲求之义，所以称为「欲」（chando）；以喜爱之义，所以称为「爱」（pemaṃ）；以烧燃之义，所以称为「烧燃」（paridāho）——这些说的都是「渴爱」本身。正因为如此，才说：「这些，都是渴爱的同义词」。像这样就能说得通（Evaṃ yujjati），意思是：因为「欲求」和「渴爱」在意义上没有差别，所以前面所说的「三问」就能成立，也就是说，这个说法在逻辑上是通顺的、能吻合的，这是它的意思。
Puna taṇhāya anekehi nāmehi gahitabhāvameva ‘‘yathā cā’’tiādinā upacayena dasseti. Tattha vevacaneti vevacanahāravibhaṅge. ‘‘Āsā ca pihā’’ti gāthāya (netti. 37; peṭako. 11) atthaṃ tattheva vaṇṇayissāma. Avigatarāgassātiādīsu rañjanaṭṭhena rāgo, chandanaṭṭhena chando, piyāyanaṭṭhena pemaṃ, paridahanaṭṭhena paridāhoti taṇhāva vuttā. Tenevāha – ‘‘taṇhāyetaṃ vevacana’’nti. Evaṃ yujjatīti evaṃ icchātaṇhānaṃ atthato anaññattā ‘‘tayo pañhā’’ti yaṃ vuttaṃ, taṃ yujjati yuttiyā saṅgacchatīti attho.
2121. 这样，说明了在「世间被谁所扰？」（《相应部》1.66）这个偈颂里，「三问」这个说法为什么能成立之后，现在为了表明要从其他方面来探寻它的合理性，就接着说：「一切苦的现行……」等等。这里的「苦的现行」（dukkhūpacāro），是指苦的转起。所谓「以欲爱、行为根本」（kāmataṇhāsaṅkhāramūlako），意思是指以「欲爱」为缘、以「行」为因的这个说法，是可以成立的。「厌离的现行」（nibbidūpacāro），是指「厌离」的转起，也就是由于诸欲的变化、变易而产生的「不欣喜」，以及由智慧所生的「智厌离」。所谓「以欲爱资具为根本」（kāmataṇhāparikkhāramūlako），是指以那些作为欲爱资具的、属于所缘之欲的事物为原因。其中，被称为「不欣喜」的那种厌离，确实是以欲爱资具为根本的，但「智厌离」就不是这样。所以，如果说「一切厌离的现行都以欲爱资具为根本」，那是不成立的。通过这一合理性推断，来展示方法。也就是说：就好像在「三问」这个说法上已经讲过合理性，以及在「苦的现行」「厌离的现行」上也是这样，那么同样地，我们就可以运用这种方法、这种原理、这种门路，借着彼此支持的各种理由，在各别经典文句的地方，以合乎各自语境、与此不同、另外的种种原因，去探寻它的合理性。
21. Evaṃ ‘‘kenassubbhāhato loko’’ti (saṃ. ni. 1.66) gāthāya ‘‘tayo pañhā’’ti pañhattayabhāve yuttiṃ dassetvā idāni aññehi pakārehi yuttigavesanaṃ dassento ‘‘sabbo dukkhūpacāro’’tiādimāha. Tattha dukkhūpacāroti dukkhappavatti. Kāmataṇhāsaṅkhāramūlakoti kāmataṇhāpaccayasaṅkhārahetukoti yujjatīti adhippāyo. Nibbidūpacāroti nibbidāpavatti kāmānaṃ vipariṇāmaññathābhāvā uppajjamānā anabhirati ñāṇanibbidā ca. Kāmataṇhāparikkhāramūlakoti kāmataṇhāya parikkhārabhūtavatthukāmahetuko. Tattha anabhiratisaṅkhātā nibbidā kāmataṇhāparikkhāramūlikā, na ñāṇanibbidāti sabbo nibbidūpacāro kāmataṇhāparikkhāramūlakoti na pana yujjatīti vuttaṃ. Imāya yuttiyāti nayaṃ dasseti. Idaṃ vuttaṃ hoti – yathā pañhattayabhāve yutti vuttā, yathā ca dukkhūpacāranibbidūpacāresu, evaṃ imāya yuttiyā iminā yogena nayena aññamaññehi kāraṇehi taṃtaṃpāḷippadese anurūpehi aññathā aññehi hetūhi yutti gavesitabbāti.
169现在，为了把这个示范的方法再展开来详细地分别说明，就开始了这一段：「就像世尊……」等等。这里，简略的意思是这样的：对于贪行者、嗔行者、痴行者，依次为他们开示以不净、慈心等为所缘的业处，因为这样能够调伏贪等，所以是适合的——这就是教法的合理之处。在这种确定的前提下，假如对一个「贪行者」去开示「慈心解脱」，那这个教说就不成立了，因为不适合。同样地，对于「乐行道」等也是如此。这里可能有人会问：所谓「乐行道」那些，难道不是从实际修行中产生的吗？并不是从教说的角度说的吧？这话没错。但这里说的「贪行者」，指的是烦恼很猛利的贪行者。他需要靠「苦行道」来修行，才能成功。对于一个靠「苦行道」修行才能成功的人，那种比较深重的「不净」教法是适合的；既然比较深重的「不净」教法才适合他，那么对他，就不能像对待烦恼轻薄的人那样，用比较轻浅的教法。为了说明这个意思，就说：「如果去说『乐行道』……那么，这样的教说是不成立的。」按照这个道理，后面的那些词句也应当根据可能的情况来理解它的意思。在这里，是通过排除不合理的那一面，来通达合理的那一面，也就是说，在审察合理性的时候，不合理的那些情况也要去探寻，所以才说：「假如……那么，那样的教说就不成立。」后面剩余的部分，也是这个道理。就这样，「凡任何……」这一段，正是「合理性摄」在运用时所展示的方法。
Idāni taṃ nayadassanaṃ saṃkhittanti vitthārato vibhajitvā dassetuṃ ‘‘yathā hi bhagavā’’tiādi āraddhaṃ. Tatthāyaṃ saṅkhepattho – rāgadosamohacaritānaṃ yathākkamaṃ asubhamettāpaccayākārakathā rāgādivinayanato sappāyāti ayaṃ sāsanayutti. Evamavaṭṭhite yadi rāgacaritassa mettācetovimuttiṃ deseyya, sā desanā na yujjati asappāyabhāvato. Tathā sukhāpaṭipadādayoti. Nanu ca sukhāpaṭipadādayo paṭipattiyā sambhavanti, na desanāyāti? Saccametaṃ, idha pana rāgacaritoti tibbakileso rāgacaritoti adhippeto. Tassa dukkhāya paṭipadāya bhāvanā samijjhati. Yassa ca dukkhāya paṭipadāya bhāvanā samijjhati, tassa garutarā asubhadesanā sappāyā, yassa garutarā asubhadesanā sappāyā, na tassa mandakilesassa viya lahukatarāti imamatthaṃ dassento āha – ‘‘sukhaṃ vā paṭipadaṃ…pe… deseyya na yujjati desanā’’ti. Iminā nayena sesapadesupi yathāsambhavaṃ attho vattabbo. Ettha ca ayuttaparihārena yuttisamadhigamoti yuttivicāraṇāya ayuttipi gavesitabbāti vuttaṃ – ‘‘yadi hi…pe… na yujjati desanā’’ti. Sesesupi eseva nayo. Evaṃ yaṃ kiñcītiādi yuttihārayojanāya nayadassanameva.
170这里，「这样」，意思是用这种方法。「凡任何」，就是指除了上面所说的之外，任何其他的情况。「随顺断除」（anulomappahānaṃ），意思是契合于断除，能够帮助断除，这是它的意思。对于经典里还没有完结的词句意义，进行逐字逐句的审察，这种审察叫作「审查摄」。在对「审查摄」作注释时，对于已经确定下来的那些意义，再去探寻它的合理性是容易做到的，所以这样说：「这一切，都要先用审查摄审察清楚，然后再用合理性摄把它们联结起来。」所谓「凡是智慧的境地有多广」，意思是：正在注释的阿阇梨，他的智慧、他的辩才所及的范围有多广，那么他用「合理性摄」所进行的审察也就有那么广，这是这句话的意思。为什么呢？因为「正法」有着无量的理趣、一切方面都完满、能够经得起反复推敲、以种种不同的方式来说法的缘故。
Tattha evanti iminā nayena. Yaṃ kiñcīti aññampi yaṃ kiñci. Anulomappahānanti pahānassa anurūpaṃ, pahānasamatthanti attho. Sutte anavasesānaṃ padatthānaṃ anupadavicāraṇā vicayo hāro, vicayahārasaṃvaṇṇanāya niddhāritesu atthesu yuttigavesanaṃ sukaranti āha – ‘‘sabbaṃ taṃ vicayena hārena vicinitvā yuttihārena yojetabba’’nti. Yāvatikā ñāṇassa bhūmīti saṃvaṇṇentassa ācariyassa yaṃ ñāṇaṃ yaṃ paṭibhānaṃ, tassa yattako visayo, tattako yuttihāravicāroti attho. Taṃ kissa hetu? Anantanayo samantabhaddako vimaddakkhamo vicittadesano ca saddhammoti.
171这样，只是以显示理趣的方式说明了理趣的联结。现在，为了以梵住、果等至、九次第等至及自在的状态来分别显示，开始了‘慈住者之念……’等。在这里，‘慈住者’指获得了慈心住的人。‘之念’指有念的，即是那样存在的人，这是它的意思。‘嗔恨’指恼怒。‘将遍取心而住’，意思是将会压倒、控制心。然而，因为善与不善的法不会没有前后地生起，为了显示这是指从等至出定之后的阶段，所以说‘将住’。说‘说法不成立’，是因为慈是嗔恨的对立面，所以那样（不成立）的说法是不合理的，这是它的意思。说‘嗔恨被断除、消失，说法才成立’，意思是根据前面所说的理由，这种说法才是合理的。在剩余的段落里，也应该用同样的方法来理解含义。我们只会解释不明显的地方。
Evaṃ nayadassanavaseneva yuttihārayojanā dassitāti taṃ brahmavihāraphalasamāpattinavānupubbasamāpattivasibhāvehi vibhajitvā dassetuṃ ‘‘mettāvihārissa sato’’tiādi āraddhaṃ. Tattha mettāvihārissāti mettāvihāralābhino. Satoti samānassa, tathābhūtassāti attho. Byāpādoti padoso. Cittaṃ pariyādāya ṭhassatīti cittaṃ abhibhavissati. Yasmā pana kusalākusalānaṃ dhammānaṃ apubbaṃ acarimaṃ pavatti nāma natthi, tasmā samāpattito vuṭṭhānassa aparabhāgeti dassanatthaṃ ‘‘ṭhassatī’’ti vuttaṃ. Na yujjati desanāti byāpādapaṭipakkhattā mettāya tādisī kathā na yuttāti attho. Byāpādo pahānaṃ abbhatthaṃ gacchatīti yujjati desanāti yathāvuttakāraṇato eva ayaṃ kathā yuttāti. Sesavāresupi imināva nayena attho veditabbo. Anuttānaṃ eva vaṇṇayissāma.
172‘无相住者’，指通过无常随观的途径，获得了果等至而安住的人。‘追随相的人’，指追随诸行相的人。‘由彼彼’，意思是对于在常等颠倒见中已被断除的，由那个被断除的相。‘“我是”已消失’，意思是在五取蕴中，由于见与慢而执着的‘我是’这种认为，已经消失了。为了阐明这个意思，说：‘我不再看到“我是这个”’。‘疑与犹豫之箭’，因为悔恨也有‘如何、如何’这种心理活动的存在，所以用‘疑’这个词来作了区分。说‘说法不成立’，意思是由于疑处在被断除的状态，所以这种说法是不合理的。
Animittavihārissāti aniccānupassanāmukhena paṭiladdhaphalasamāpattivihārassa. Nimittānusārīti saṅkhāranimittānusārī. Tena tenevāti niccādīsu yaṃ yaṃ pahīnaṃ, tena teneva nimittena. Asmīti vigatanti pañcasu upādānakkhandhesu diṭṭhimānavasena yaṃ asmīti maññitaṃ, taṃ vigataṃ. Tamevatthaṃ vivarati ‘‘ayamahamasmīti na samanupassāmī’’ti. Vicikicchākathaṃkathāsallanti vinayakukkuccassāpi kathaṃ kathanti pavattisabbhāvato vicikicchāpadena visesitaṃ. Na yujjati desanāti vicikicchāya pahānekaṭṭhabhāvato na yuttāyaṃ kathā.
173‘进入初禅的人’，指成就了初禅的人。‘欲贪、嗔恨会导致进步？’的说法不成立。因为当五盖没有被断除时，连初禅的近行定都不能成就，更何况是禅那本身。因此，说欲贪、嗔恨会导致第二禅的进步，这种说法是不合理的。但是，对于已经获得的初禅，如果欲贪和嗔恨达到全面现行，就会导致退步。所以这种‘说法才成立’，也就是合理的说法。应该将这个方法应用到所有地方。所谓‘有无寻相伴的想与作意’，是指包括其近行定在内的第二禅法。在这里，‘相伴’一词的意思是作为所缘。‘导致退步’，是指从初禅退失。‘导致进步’，是指朝向第二禅。用这个方法，各处所说的‘退步’和‘进步’的法，都应该被理解。‘有寻与伺相伴的’，是指初禅法，或者就是欲界法。‘有舍与乐相伴的’，是指包括其近行定在内的第三禅法，因为这里的‘舍’意指的是中舍。‘有喜与乐相伴的’，是指包括其近行定在内的第二禅法。‘有舍、念与清净相伴的’，是指第四禅法。
Paṭhamaṃ jhānaṃ samāpannassāti paṭhamajjhānasamaṅgino. Kāmarāgabyāpādā visesāya saṃvattantīti na yujjatīti yasmā nīvaraṇesu appahīnesu paṭhamajjhānassa upacārampi na sampajjati, pageva jhānaṃ, tasmā kāmarāgabyāpādā visesāya dutiyajjhānāya saṃvattantīti na yuttāyaṃ kathā. Yathāladdhassa pana paṭhamajjhānassa kāmarāgabyāpādā pariyuṭṭhānappattā hānāya saṃvattantīti yujjati desanā yuttā kathāti, evaṃ sabbattha yojetabbaṃ. Avitakkasahagatā saññāmanasikārā nāma saha upacārena dutiyajjhānadhammā, ārammaṇakaraṇattho hettha sahagata-saddo. Hānāyāti paṭhamajjhānato parihānāya. Visesāyāti dutiyajjhānāya. Iminā nayena tattha tattha hānanti, visesoti ca vuttadhammā veditabbā. Vitakkavicārasahagatāti paṭhamajjhānadhammā, kāmāvacaradhammā eva vā. Upekkhāsukhasahagatāti upacārena saddhiṃ dutiyajjhānadhammā, tatramajjhattupekkhā hi idha upekkhāti adhippetā. Pītisukhasahagatāti saha upacārena tatiyajjhānadhammā. Upekkhāsatipārisuddhisahagatāti catutthajjhānadhammā.
174‘想现行’，指任何在执行敏锐想作用的心，它们生起时，也有人称之为‘无所有处法’。‘有想受灭相伴的’，是指那些为了‘我将要进入并安住于想受灭定’而以其遍作为基础所生起的法。然而，因为只有安住在非想非非想处等至的人，才能进入并安住于想受灭定，从那退失的人是做不到的。因此，说这些法‘会导致非想非非想处等至的退步’是不合理的说法，但说它们‘会导致进步’则是合理的说法，所以有提到：‘导致退步……说法。’ ‘熟习适业’，意思是以堪能的状态所熟习的，也就是对上述各种等至以自在的状态极为熟悉。因此说：‘能够引导’。其余的一切都很明显。
Saññūpacārāti paṭusaññākiccaṃ karontā eva ye keci cittuppādā, ‘‘ākiñcaññāyatanadhammā’’tipi vadanti. Saññāvedayitanirodhasahagatāti ‘‘saññāvedayitanirodhaṃ upasampajja viharissāmī’’ti tassa parikammavasena pavattadhammā. Te pana yasmā nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiyaṃ ṭhiteneva sakkā saññāvedayitanirodhaṃ upasampajja viharituṃ, na tato parihīnena, tasmā nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiyā hānāya saṃvattantīti na yuttā kathā. Visesāya saṃvattantīti pana yuttā kathāti āha – ‘‘hānāya…pe… desanā’’ti. Kallatāparicitanti samatthabhāvena paricitaṃ, yathāvuttasamāpattīsu vasibhāvena paricitanti attho. Tenevāha – ‘‘abhinīhāraṃ khamatī’’ti. Sesaṃ sabbaṃ uttānameva.
175而且在这里，透过‘不厌恶想’这个门径，欲贪就来欺诳，这是合理的；透过‘厌恶想’的相似状态，嗔恚就来欺诳，这是合理的；透过‘定’这个门径，昏沉睡眠就来欺诳，这是合理的；透过‘策励精进’这个门径，掉举就来欺诳，这是合理的；透过‘乐学’这个门径，恶作就来欺诳，这是合理的；透过‘审察两边’这个门径，疑就来欺诳，这是合理的；透过‘对可意与不可意平等旁观’这个门径，痴就来欺诳，这是合理的；透过‘自知’这个门径，于自身不被轻视的情况下，慢就来欺诳，这是合理的；透过‘审察’这个门径，即执取似因的非因，邪见就来欺诳，这是合理的；透过‘离染’的相似状态，对众生无悲悯就来欺诳，这是合理的；透过‘受用所允许的’的相似状态，沉溺欲乐就来欺诳，这是合理的；透过‘活命清净’的相似状态，不分享的习性就来欺诳，这是合理的；透过‘分享习性’的相似状态，邪命就来欺诳，这是合理的；透过‘不交际而住’的相似状态，不摄受的习性就来欺诳，这是合理的；透过‘摄受习性’的相似状态，不随顺的交际就来欺诳，这是合理的；透过‘说真实语’的相似状态，离间语就来欺诳，这是合理的；透过‘不说离间语’的相似状态，不愿他人得利就来欺诳，这是合理的；透过‘说可爱语’的相似状态，谄媚就来欺诳，这是合理的；透过‘说话有节制’的相似状态，不友善交谈的习性就来欺诳，这是合理的；透过‘友善交谈的习性’的相似状态，谄与诳就来欺诳，这是合理的；透过‘说呵责语’的相似状态，粗恶语就来欺诳，这是合理的；透过‘呵责恶行’的相似状态，专观他人过失就来欺诳，这是合理的；透过‘同情家族’的相似状态，悭吝家族就来欺诳，这是合理的；透过‘希望久住寺院’这个门径，悭吝住处就来欺诳，这是合理的；透过‘回避法的障碍’这个门径，悭吝法就来欺诳，这是合理的；透过‘乐于说法’这个门径，乐谈就来欺诳，这是合理的；透过‘以不粗恶语摄护徒众’这个门径，乐群聚就来欺诳，这是合理的；透过‘欲求福德’的相似状态，乐事就来欺诳，这是合理的；透过‘悚惧’的相似状态，内心焦灼就来欺诳，这是合理的；透过‘有信’的相似状态，不审察就来欺诳，这是合理的；透过‘审察’的相似状态，不信就来欺诳，这是合理的；透过‘以自重为主’的相似状态，对师长们的教诫不虚心接受就来欺诳，这是合理的；透过‘以法为主’的相似状态，对同梵行者不恭敬就来欺诳，这是合理的；透过‘以世间为主’的相似状态，对自身与法的轻视就来欺诳，这是合理的；透过‘修习慈’这个门径，贪就来欺诳，这是合理的；透过‘修习悲’的相似状态，忧就来欺诳，这是合理的；透过‘修习喜而住’的相似状态，嬉笑就来欺诳，这是合理的；透过‘修习舍而住’的相似状态，于善法无欲求就来欺诳，这是合理的。像这样，对于与经教相似的、与证得相似的等等，也应当根据道理来了知它们那种种欺诳的本质。应当随顺经教，如此地寻求道理。
Api cettha appaṭikkūlasaññāmukhena kāmacchando vañcetīti yujjati. Paṭikkūlasaññāpatirūpatāya byāpādo vañcetīti yujjati. Samādhimukhena thinamiddhaṃ vañcetīti yujjati. Vīriyārambhamukhena uddhaccaṃ vañcetīti yujjati. Sikkhākāmatāmukhena kukkuccaṃ vañcetīti yujjati. Ubhayapakkhasantīraṇamukhena vicikicchā vañcetīti yujjati. Iṭṭhāniṭṭhasamupekkhanamukhena sammoho vañcetīti yujjati. Attaññutāmukhena attani aparibhavane māno vañcetīti yujjati. Vīmaṃsāmukhena hetupatirūpakapariggahena micchādiṭṭhi vañcetīti yujjati. Virattatāpatirūpakena sattesu adayāpannatā vañcetīti yujjati. Anuññātapaṭisevanapatirūpatāya kāmasukhallikānuyogo vañcetīti yujjati. Ājīvapārisuddhipatirūpatāya asaṃvibhāgasīlatā vañcetīti yujjati. Saṃvibhāgasīlatāpatirūpatāya micchājīvo vañcetīti yujjati. Asaṃsaggavihāritāpatirūpatāya asaṅgahasīlatā vañcetīti yujjati. Saṅgahasīlatāpatirūpatāya ananulomikasaṃsaggo vañcetīti yujjati. Saccavāditāpatirūpatāya pisuṇavācā vañcetīti yujjati. Apisuṇavāditāpatirūpatāya anatthakāmatā vañcetīti yujjati. Piyavāditāpatirūpatāya cāṭukamyatā vañcetīti yujjati. Mitabhāṇitāpatirūpatāya asammodanasīlatā vañcetīti yujjati. Sammodanasīlatāpatirūpatāya māyā sāṭheyyañca vañcetīti yujjati. Niggayhavāditāpatirūpatāya pharusavācatā vañcetīti yujjati. Pāpagarahitāpatirūpatāya paravajjānupassitā vañcetīti yujjati. Kulānuddhayatāpatirūpatāya kulamacchariyaṃ vañcetīti yujjati. Āvāsaciraṭṭhitikāmatāmukhena āvāsamacchariyaṃ vañcetīti yujjati. Dhammaparibandhapariharaṇamukhena dhammamacchariyaṃ vañcetīti yujjati. Dhammadesanābhiratimukhena bhassārāmatā vañcetīti yujjati. Apharusavācatāgaṇānuggahakaraṇamukhena saṅgaṇikārāmatā vañcetīti yujjati. Puññakāmatāpatirūpatāya kammārāmatā vañcetīti yujjati. Saṃvegapatirūpena cittasantāpo vañcetīti yujjati. Saddhālutāpatirūpatāya aparikkhatā vañcetīti yujjati. Vīmaṃsanāpatirūpena assaddhiyaṃ vañcetīti yujjati. Attādhipateyyapatirūpena garūnaṃ anusāsaniyā appadakkhiṇaggāhitā vañcetīti yujjati. Dhammādhipateyyapatirūpena sabrahmacārīsu agāravaṃ vañcetīti yujjati. Lokādhipateyyapatirūpena attani dhamme ca paribhavo vañcetīti yujjati. Mettāyanāmukhena rāgo vañcetīti yujjati. Karuṇāyanāpatirūpena soko vañcetīti yujjati. Muditāvihārapatirūpena pahāso vañcetīti yujjati. Upekkhāvihārapatirūpena kusalesu dhammesu nikkhittachandatā vañcetīti yujjati. Evaṃ āgamapatirūpakaadhigamapatirūpakādīnampi tathā tathā vañcanasabhāvo yuttito veditabbo. Evaṃ āgamānusārena yuttigavesanā kātabbāti.
182理趣摄的解释终。
Yuttihāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
183第四 近依处摄的解释
4. Padaṭṭhānahāravibhaṅgavaṇṇanā
22其中，什么是近依处摄等，是近依处摄的解释。在这里，因为近依处摄的特相是阐明‘这是这个的近依处，这是那个的近依处’这样，作为彼彼诸法的近依处的那些法。所以，以作为生命流转根本的无明为起点，为了简别出诸真实法的近依处即近因，他解释了无明的自性：‘无明，具有对一切法不如实通达的相状。’ 这句话的意思是：由于这个，一切法的不颠倒自性不被通达，所以称为‘对一切法不如实通达’。这就是它的相状，所以无明被那样描述。通过这句话，阐明了无明的相状是‘遮蔽法的自性’。或者，正确地通达是‘证知’，而它的对立面就是‘不证知’。那么这个不证知是在哪里成为证知的对立面呢？他回答说：‘对一切……的相状。’ 而且，因为在‘不净中认为是净’等颠倒存在时，那里的愚痴只会不断增上而不会减退，所以说‘那些颠倒是它的近依处’。
22.Tattha katamo padaṭṭhāno hārotiādi padaṭṭhānahāravibhaṅgo. Tattha yasmā ‘‘idaṃ imassa padaṭṭhānaṃ, idaṃ imassa padaṭṭhāna’’nti tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ padaṭṭhānabhūtadhammavibhāvanalakkhaṇo padaṭṭhāno hāro, tasmā pavattiyā mūlabhūtaṃ avijjaṃ ādiṃ katvā sabhāvadhammānaṃ padaṭṭhānaṃ āsannakāraṇaṃ niddhārento avijjāya sabhāvaṃ niddisati ‘‘sabbadhammayāthāvaasampaṭivedhalakkhaṇā avijjā’’ti. Tassattho – sabbesaṃ dhammānaṃ aviparītasabhāvo na sampaṭivijjhīyati etenāti sabbadhammayāthāvaasampaṭivedho. So lakkhaṇaṃ etissāti sā tathā vuttā. Etena dhammasabhāvappaṭicchādanalakkhaṇā avijjāti vuttaṃ hoti. Atha vā sammā paṭivedho sampaṭivedho. Tassa paṭipakkho asampaṭivedho. Kattha pana so sampaṭivedhassa paṭipakkhoti āha – ‘‘sabba…pe… lakkhaṇā’’ti. Yasmā pana asubhe subhantiādivipallāse sati tattha sammoho uparūpari jāyatiyeva na hāyati, tasmā ‘‘tassā vipallāsā padaṭṭhāna’’nti vuttaṃ.
177「可爱形」(piyarūpaṃ)和「可乐形」(sātarūpaṃ)：指应被爱著之类和可意之类，是〔贪爱的〕近因。因为经中确实说过：“世间中，凡是可爱形、可乐形，此贪爱生起时，便于此处生起。”（《长部》2.400；《中部》1.133；《分别论》203）「不与取」(adinnādāna)：指不与取的思。因为此思即使只生起一次，由于不见过患，也会成为贪生起的原因，所以说它是贪的近因。嗔以杀生为近因，痴以邪行道为近因——这里也应按此理路来理解其含义。所谓“执取颜色、形状、细节的特征”，即执取相与随相的特征。对于乐想，触的现前是其特征，这说的正是以触为缘。因为经中确实说过：“触缘而有受、想。”（《相应部》4.93）「味著」(assāda)：指贪爱。有为的特征是生、灭、变异性。通常执取常是依于识而说的，这是说常想以识为近因。确实，那位比丘认为“正是这个识在流转轮回”，这宣说的正是他对常的执取，其对象仅仅是识的境界。如果对五蕴的无常性与苦性已善巧观照，则我想与乐想便无机会生起，因此说：“「我想」的特征，是不随观无常想与苦想。”因为经中确实说过：“凡是无常的，那就是苦；凡是苦的，那就是无我。”（《相应部》3.15）
Piyarūpaṃ sātarūpanti piyāyitabbajātiyaṃ iṭṭhajātiyañca padaṭṭhānaṃ. ‘‘Yaṃ loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ etthesā taṇhā uppajjamānā uppajjatī’’ti (dī. ni. 2.400; ma. ni. 1.133; vibha. 203) hi vuttaṃ. Adinnādānanti adinnādānacetanā. Sā hi ekavāraṃ uppannāpi anādīnavadassitāya lobhassa uppattikāraṇaṃ hotīti tassa padaṭṭhānaṃ vuttaṃ. Dosassa pāṇātipāto padaṭṭhānaṃ, mohassa micchāpaṭipadā padaṭṭhānanti etthāpi imināva nayena attho veditabbo. Vaṇṇasaṇṭhānabyañjanaggahaṇalakkhaṇāti nimittānubyañjanaggahaṇalakkhaṇā. Sukhasaññāya phassassa upagamanalakkhaṇatā phassapaccayatāva vuttā. ‘‘Phuṭṭho sañjānātī’’ti (saṃ. ni. 4.93) hi vuttaṃ . Assādoti taṇhā. Saṅkhatalakkhaṇāni uppādavayaññathattāni. Yebhuyyena niccaggahaṇaṃ viññāṇādhīnanti niccasaññāya viññāṇapadaṭṭhānatā vuttā. Tathā hi so bhikkhu taṃyeva viññāṇaṃ sandhāvati saṃsaratīti viññāṇavisayameva attano niccaggāhaṃ pavedesi. Pañcannaṃ khandhānaṃ yadi aniccatā dukkhatā ca sudiṭṭhā, attasaññā sukhasaññā anavakāsāti āha – ‘‘aniccasaññādukkhasaññāasamanupassanalakkhaṇā attasaññā’’ti. ‘‘Yadaniccaṃ taṃ dukkhaṃ, yaṃ dukkhaṃ tadanattā’’ti (saṃ. ni. 3.15) hi vuttaṃ.
178通常，对“我”的执著是发生在无色法上的，所以这么说：“它的近因是名身。”所谓“一切应知的”，就是指四圣谛，因为在四圣谛之外，再没有什么应被了知的东西了。收摄心的散乱，就是指镇伏掉举。「不净」：是指不净随观，或者就是指作为似相存在的不净本身；因为它是对治贪爱的，所以说奢摩他的不净是它的近因。由于能使贪欲减弱，所以离不与取被说为无贪的近因。同样地，由于能使嗔恚减弱，离杀生被说为无嗔的近因。于事不倒转，就是对境的自性通达；正确的行道，就是戒与定的具足，或者就是依厌患智而生起的不乐智像那样转起。把一切受都看作是“苦”，是因为它们有苦苦等性质，所以说：“「苦想」以受为近因”。「法想」：就是“唯有法”这样的想。
Yebhuyyena attābhiniveso arūpadhammesūti āha – ‘‘tassā nāmakāyo padaṭṭhāna’’nti. Sabbaṃ neyyanti cattāri saccāni catusaccavinimuttassa ñeyyassa abhāvato. Cittavikkhepapaṭisaṃharaṇaṃ uddhaccavikkhambhanaṃ. Asubhāti asubhānupassanā, paṭibhāganimittabhūtā asubhā eva vā, taṇhāpaṭipakkhattā samathassa asubhā padaṭṭhānanti vuttaṃ. Abhijjhāya tanukaraṇato adinnādānāveramaṇī alobhassa padaṭṭhānanti vuttā. Tathā byāpādassa tanukaraṇato pāṇātipātāveramaṇī adosassa padaṭṭhānanti vuttā. Vatthuavippaṭipatti visayasabhāvapaṭivedho, sammāpaṭipatti sīlasamādhisampadānaṃ nibbidāñāṇena anabhiratiñāṇameva vā tathā pavattaṃ. Sabbāpi vedanā dukkhadukkhatādibhāvato dukkhanti katvā vuttaṃ – ‘‘dukkhasaññāya vedanā padaṭṭhāna’’nti. Dhammasaññāti dhammamattanti saññā.
179在有情的身体中，尚未离贪的状态是依靠五种内处而存在的，因此说：“「色贪」的近因，是色的五根。”在这里，身体指的就是色法。特别是在成为禅那所依的意处上，也会有喜著，因此说：“「有贪」的近因，是第六处。”“愿不要生起这样的色法，愿不要生起这样的感受”——像这样转起的对色法等事物的欢喜，就是期求生起“有”的随观。所谓「业自作智见」的：因为如理作意的人，宿住随念能成为业自作智的因，而非不如理地浮现的人。为了阐明这个义理，应当援引《摩诃那罗陀迦叶本生经》和《梵网经》中“一分常住论”作为例子。通过“信解的特征”等句子，显示了信与净信等的差别。但要知道，那只是信的不同阶段罢了。其中，「信解」是指通过相信的方式，沉入并确定对象。「无浊」是指没有不信，因此心没有混浊。「胜求解」就是指信。「证净」是指与慧相伴的、达到圣者之境的殊胜净信。「不漂泛」是指不忘失，或者指如同沉入般地深入对象。而在这里，要知道所谓信等的净信、正勤、念住、禅支，依次作为其近因，这是说者依据阶段的差别，说明了它们成为近因的状态。或者，念和定等的近因，是身等念住，而寻等禅支的近因，则是禅那，等等。
Sattānaṃ kāye avītarāgatā pañcannaṃ ajjhattikāyatanānaṃ vasena hotīti āha – ‘‘pañcindriyāni rūpīni rūparāgassa padaṭṭhāna’’nti. Kāyo hi idha rūpanti adhippeto. Visesato jhānanissayabhūte manāyatane ca nikanti hotīti āha – ‘‘chaṭṭhāyatanaṃ bhavarāgassa padaṭṭhāna’’nti. Edisaṃ mā rūpaṃ nibbattatu, mā edisī vedanāti evaṃ pavattā rūpādiabhinandanā nibbattabhavānupassitā. Ñāṇadassanassāti kammassakataññāṇadassanassa. Yonisomanasikāravato hi pubbenivāsānussati kammassakataññāṇassa kāraṇaṃ hoti, na ayoniso ummujjantassa. Imassa ca atthassa vibhāvanatthaṃ mahānāradakassapajātakaṃ (jā. 2.22.1153 ādayo), brahmajāle (dī. ni. 1.38 ādayo) ekaccasassatavādo ca udāharitabbo. ‘‘Okappanalakkhaṇā’’tiādinā saddhāpasādānaṃ visesaṃ dasseti. So pana saddhāyayeva avatthāviseso daṭṭhabbo. Tattha okappanaṃ saddahanavasena ārammaṇassa ogāhaṇaṃ nicchayo. Anāvilatā assaddhiyāpagamena cittassa akālussiyatā. Abhipatthiyanā saddahanameva. Aveccapasādo paññāsahito āyatanagato abhippasādo. Apilāpanaṃ asammoso nimujjitvā viya ārammaṇassa ogāhaṇaṃ vā, ettha ca saddhādīnaṃ pasādasaddhāsammappadhānasatipaṭṭhānajhānaṅgāni yathākkamaṃ padaṭṭhānanti vadantena avatthāvisesavasena padaṭṭhānabhāvo vuttoti daṭṭhabbaṃ. Satisamādhīnaṃ vā kāyādayo satipaṭṭhānāti. Vitakkādayo ca jhānānīti padaṭṭhānabhāvena vuttā.
180「味著之作意」：是指在诸结法中，随观味著。「后有之再萌发」：是指为了后有而生起，具有能产生后有的异熟法性。「再生招感的特征」：指以再生有的形式生起的自性。「名身、色身和合的特征」：指无色身和色身组合在一起的状态。「根的差别」：指眼等六根各自安立的状态。「再生招感性」：指能产生再生诸蕴的东西。「依」：指有身。当愚人思维自己所爱的人死去时，通常忧愁就会生起，因此说死亡是忧愁的近因。「焦虑」：指内心的焦灼。「投入」：就是专注地放置。所谓“使自己的所依焦虑，那就是有”，为了说明“有”，所以说了“有此等”等话。其中，“有之分”和“有的部分”就是“有分”。在这些当中，烦恼是“有之分”，业和异熟的轮转是“有的部分”。所谓“和合”，是指全部。在蕴、处等之中，前后无间地相续流转，就是轮回。由之前生生世世所产生的烦恼等轮转，正是其原因，因此说：“「轮回」的近因是有。”着眼于能使之到达的因性，所以说：“「灭」的近因是道。”
Assādamanasikāro saṃyojanīyesu dhammesu assādānupassitā. Punabbhavavirohaṇāti punabbhavāya virohaṇā, punabbhavanibbattanārahatā vipākadhammatāti attho. Opapaccayikanibbattilakkhaṇanti upapattibhavabhāvena nibbattanasabhāvaṃ. Nāmakāyarūpakāyasaṅghātalakkhaṇanti arūparūpakāyānaṃ samūhiyabhāvaṃ. Indriyavavatthānanti cakkhādīnaṃ channaṃ indriyānaṃ vavatthitabhāvo. Opapaccayikanti upapattikkhandhanibbattakaṃ. Upadhīti attabhāvo. Attano piyassa maraṇaṃ cintentassa bālassa yebhuyyena soko uppajjatīti maraṇaṃ sokassa padaṭṭhānanti vuttaṃ. Ussukkaṃ cetaso santāpo. Odahananti avadahanaṃ. Attano nissayassa santapanameva bhavassāti vuttaṃ bhavaṃ dassetuṃ ‘‘imānī’’tiādi vuttaṃ. Tattha bhavassa aṅgāni bhavasaṅkhātāni ca aṅgāni bhavaṅgāni. Tesu kilesā bhavassa aṅgāni. Kammavipākavaṭṭaṃ bhavasaṅkhātāni aṅgāni. Samaggānīti sabbāni. Khandhāyatanādīnaṃ aparāparuppattisaṃsaraṇaṃ saṃsāro. Tassa purimapurimajātinipphannaṃ kilesādivaṭṭaṃ kāraṇanti āha – ‘‘bhavo saṃsārassa padaṭṭhāna’’nti. Sampāpakahetubhāvaṃ sandhāya ‘‘maggo nirodhassa padaṭṭhāna’’nti vuttaṃ.
181对于深入业处的人来说，由于多闻是进入之处，故称为渡口（tittha）；正确地亲近奉事它，即是知渡口。与法相应的喜悦称为饮（pīta）；通过听闻适宜的法而生起这种喜悦后，令业处增长，即是知饮。在修习中，知道即使少许的沉没与掉举，即是知量。知道自己具足五种精进支，即是知人；其中，前前是后后的近因，这很容易理解。只有曾作福者才有可能住在适当的地方，而非其他人，因此说：“曾作福是住于适当地方的近因。”与摄持俱起的如实知见，即是稚嫩的观智。厌患即是强有力的观智。离贪即是道。解脱即是果。如此，正如通过“那些颠倒的近因”等说法，显示了无明等的近因一样，按照这个理路，凡是任何一种作为强有力之缘的亲依止缘，或是任何一种其余的缘，所有这一切，都应被理解为近因，也就是原因。也有读作“如是，任何亲依止，从理与缘”的。其中，亲依止指原因；从理指从合理性上来说；从缘指仅从成为缘这一事上来说——应当这样理解其含义。至于在这里没有从义理上详细分说的内容，本身是非常容易理解的。
Kammaṭṭhānogāhakassa otaraṇaṭṭhānatāya bahussuto titthaṃ nāma, tassa sammāpayirupāsanā titthaññutā. Dhammūpasañhitaṃ pāmojjaṃ pītaṃ nāma, sappāyadhammassavanena taṃ uppādetvā kammaṭṭhānassa brūhanā pītaññutā, bhāvanāya thokampi layāpattiyā uddhaṃpattiyā ca jānanā pattaññutā. Attano pañcahi padhāniyaṅgehi samannāgatassa jānanā attaññutā, tesu purimānaṃ purimānaṃ pacchimassa pacchimassa padaṭṭhānabhāvo suviññeyyo eva. Katapuññasseva patirūpadesavāso sambhavati , na itarassāti ‘‘pubbekatapuññatā patirūpadesavāsassa padaṭṭhāna’’nti vuttaṃ. Yathābhūtañāṇadassanaṃ saha adhiṭṭhānena taruṇavipassanā. Nibbidāti balavavipassanā. Virāgoti maggo. Vimuttīti phalaṃ. Evanti yadidaṃ ‘‘tassā vipallāsā padaṭṭhāna’’ntiādinā avijjādīnaṃ padaṭṭhānaṃ dassitaṃ, iminā nayena athāpi yo koci upanissayo balavapaccayoti yo koci avasesapaccayo, sabbo so padaṭṭhānaṃ kāraṇanti veditabbaṃ. ‘‘Evaṃ yā kāci upanisā yogato ca paccayato cā’’tipi paṭhanti. Tattha upanisāti kāraṇaṃ, yogatoti yuttito, paccayatoti paccayabhāvamattatoti attho veditabbo. Yaṃ panettha atthato na vibhattaṃ, taṃ suviññeyyameva.
190近因论的解释，已完毕。
Padaṭṭhānahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
1915. 相论的解释
5. Lakkhaṇahāravibhaṅgavaṇṇanā
2323. 其中，什么是相论？等等，是相论的解释。在那里，问“什么是被相所标记的？”是询问相论的范围。以“诸法”等简要地开示了相论之后，为了用例子来详细分别它，便开始了“眼”等经文。在那里，要知道通过“以杀害者的含义等为同一相”这句话，也宣说了以不稳定性等为同一相性。
23.Tatthakatamo lakkhaṇo hārotiādi lakkhaṇahāravibhaṅgo. Tattha kiṃ lakkhayatīti lakkhaṇahārassa visayaṃ pucchati. ‘‘Ye dhammā’’tiādinā lakkhaṇahāraṃ saṅkhepato dassetvā taṃ udāharaṇehi vibhajituṃ ‘‘cakkhu’’ntiādi āraddhaṃ. Tattha ‘‘vadhakaṭṭhena ekalakkhaṇānī’’ti iminā anavaṭṭhitabhāvādināpi ekalakkhaṇatā vuttā evāti daṭṭhabbaṃ.
183这样，以处的角度说明了它们具有同一相之后，现在为了以蕴等角度来说明，引用了“罗陀，于过去色无顾念”等经。在《双论教说经》（《相应部》3.85）中，以“杀者”的意义说明同一相，所以此经中出现了“不如实知色是杀者、色是杀者”等文。Itīti evaṃ，意思是：在这首偈颂中，所说的身至念，由于念处具有同一相，因此也就是受随观念住、心随观念住与法随观念住，这是意旨所在。而“已见”等的含义，后面将会解释。
Evaṃ āyatanavasena ekalakkhaṇataṃ dassetvā idāni khandhādivasena dassetuṃ ‘‘atīte, rādha, rūpe anapekkho hotī’’tiādi suttaṃ ābhataṃ. Yamakovādasutte (saṃ. ni. 3.85) vadhakaṭṭhena ekalakkhaṇā vuttāti tasmiṃ sutte ‘‘vadhakaṃ rūpaṃ vadhakaṃ rūpanti yathābhūtaṃ nappajānātī’’tiādinā āgatattā vuttaṃ. Itīti evaṃ, imissaṃ gāthāyaṃ kāyagatāya satiyā vuttāya sati vedanāgatā sati cittagatā sati dhammagatā ca sati vuttā bhavati satipaṭṭhānabhāvena ekalakkhaṇattāti adhippāyo. Diṭṭhantiādīnaṃ atthaṃ parato vaṇṇayissāma.
184在“住于身随观身”这一句里，这里的「身」指色身。因为在此处，色身是以肢节部分和头发等的集合义而被称为「身」。又如同以集合义，也以恶秽物之来处（āya）义称为身。因为恶秽至极可厌之物，它们的来处也称为身，来处即生起之处。对此，词义是这样解释的：因为它们来到这里，所以称为“来”（āyo）。什么是“来”？恶秽的头发等等，所以恶秽物之来处，就称为「身」。
Kāyekāyānupassī viharāhīti ettha kāyeti rūpakāye. Rūpakāyo hi idha aṅgapaccaṅgānaṃ kesādīnañca samūhaṭṭhena kāyoti adhippeto. Yathā ca samūhaṭṭhena, evaṃ kucchitānaṃ āyaṭṭhena. Kucchitānañhi paramajegucchānaṃ so āyotipi kāyo, āyoti uppattideso. Tatrāyaṃ vacanattho – āyanti tatoti āyo. Ke āyanti? Kucchitā kesādayo, iti kucchitānaṃ āyoti kāyo.
185「身随观」（kāyānupassī）是指具有持续观察身的习惯，或者正在观察身。而且，说了“身”之后，又再说“身随观”，这第二次提及“身”，是为了显示不混杂的确定、密集的分离等目的。因此，他不是在身中观察受、观察心或观察法，而恰恰只是观察身。这样在称为身的所依中，只显示身随观的样貌，即显示了不混杂的确定。同样地，他并不是在身中观察脱离了肢节部分的单一法，也不是脱离头发、体毛等而观察女人、男人。
Kāyānupassīti kāyaṃ anupassanasīlo, kāyaṃ vā anupassamāno. ‘‘Kāye’’ti ca vatvā puna ‘‘kāyānupassī’’ti dutiyaṃ kāyaggahaṇaṃ asammissato vavatthānaghanavinibbhogādidassanatthaṃ. Tena na kāye vedanānupassī cittadhammānupassī vā, atha kho kāyānupassī evāti kāyasaṅkhāte vatthusmiṃ kāyānupassanākārasseva dassanena asammissato vavatthānaṃ dassitaṃ hoti. Tathā na kāye aṅgapaccaṅgavinimuttaekadhammānupassī, nāpi kesalomādivinimuttaitthipurisānupassī.
186而在这里所谓的头发、体毛等，由大种（bhūta）和所造色（upādāya）的集合所组成的身体，其中也不是观察脱离大种和所造色的单一法，而是像检查车辆部件的人观察肢节部分的集合那样，像观察城市要素的人观察头发的集合那样，像剥离芭蕉树干一层层叶鞘的人、拆解空拳的人那样，只是观察大种和所造色的集合。这样以种种方式，仅仅依集合而展示称为身的所依，就显示了密集的分离。因为在此处，除了上述这样的集合之外，并没有身或其他任何法显现，然而众生恰恰对上述这些法的集合，以各种方式生起错误的执著。所以古德说：
Yopi cettha kesalomādiko bhūtupādāyasamūhasaṅkhāto kāyo, tatthapi na bhūtupādāyavinimuttaekadhammānupassī , atha kho rathasambhārānupassako viya aṅgapaccaṅgasamūhānupassī, nagarāvayavānupassako viya kesalomādisamūhānupassī, kadalikkhandhapattavaṭṭivinibbhujjako viya rittamuṭṭhiviniveṭhako viya ca bhūtupādāyasamūhānupassī evāti nānappakārato samūhavaseneva kāyasaṅkhātassa vatthuno dassanena ghanavinibbhogo dassito hoti. Na hettha yathāvuttasamūhavinimutto kāyo vā añño vā koci dhammo dissati, yathāvuttadhammasamūhamatte eva pana tathā tathā sattā micchābhinivesaṃ karonti. Tenāhu porāṇā –
187“所看到的，不是所见；所见到的，他却看不到。愚者不见而被缚，被缚者不得解脱。”
‘‘Yaṃ passati na taṃ diṭṭhaṃ, yaṃ diṭṭhaṃ taṃ na passati;
188（出处：《长部注》2.373；《中部注》1.106；《无碍解道注》1.1.36；《大义注》3）
Apassaṃ bajjhate mūḷho, bajjhamāno na muccatī’’ti. (dī. ni. aṭṭha. 2.373; ma. ni. aṭṭha. 1.106; paṭi. ma. aṭṭha. 1.1.36; mahāni. aṭṭha. 3);
189「密集的分离等显示义」：用“等”字应该理解这个意思。因为在这个身体中，他只是身随观者，而不是观察其他法的人。
Ghanavinibbhogādidassanatthanti ādisaddena ayamattho veditabbo. Ayañhi etasmiṃ kāye kāyānupassīyeva, na aññadhammānupassī.
190这句话的意思是：就像在没有水的阳焰中，有人会把它随观为水，但在此并非如此——对这个本来是无常、苦、无我、不净的身体，他不会随观为常、乐、我、净，而是作为身随观者，观察无常、苦、无我、不净这些特相的集合，这才是正确的意义。或者，另一种解释：无论是在《大念处经》中所说的身，从入出息开始，一直到粉末骨、以骨为最终；还是在《无碍解道》中所说的身：“在此，有人随观地身为无常，随观水身、火身、风身、发身……乃至骨髓身。”对于这一切身，只在这个身体当中观察，所以称为「于身随观身」。在这里也应该这样理解其含义。
Idaṃ vuttaṃ hoti – yathā anudakabhūtāyapi marīciyā udakānupassino honti, na evaṃ aniccadukkhānattaasubhabhūte eva imasmiṃ kāye niccasukhaattasubhabhāvānupassī , atha kho kāyānupassī aniccadukkhaanattaasubhākārasamūhānupassīti attho. Atha vā yvāyaṃ mahāsatipaṭṭhāne (dī. ni. 2.374 ādayo) assāsapassāsādicuṇṇikajātaaṭṭhikapariyosāno kāyo vutto, yo ca ‘‘idhekacco pathavīkāyaṃ aniccato anupassati, āpokāyaṃ tejokāyaṃ vāyokāyaṃ kesakāyaṃ…pe… aṭṭhimiñjakāya’’nti paṭisambhidāyaṃ (paṭi. ma. 3.34 ādayo) kāyo vutto, tassa sabbassa imasmiṃyeva kāye anupassanato kāye kāyānupassīti evampettha attho daṭṭhabbo.
191或者，也可以这样理解：对身体里没有任何可被当作‘我’或‘我的’来执取的东西，所以不那样去看，而是对那毛发等多种法的集合进行随观，因此，对于由毛发等法集所构成的身体，应理解为「身随观者」的意义。此外，根据《无碍解道》中依次说明的‘对此身随观为无常，而非恒常’等方法，由于随观那整个由无常相等种种相状之集所构成的身，所以叫做「于身随观身」，这就是其中的意思。
Atha vā kāye ahanti vā mamanti vā gahetabbassa kassaci ananupassanato, tassa pana kesalomādikassa nānādhammasamūhassa anupassanato kāye kesādidhammasamūhasaṅkhāte kāyānupassīti attho daṭṭhabbo. Api ca ‘‘imasmiṃ kāye aniccato anupassati no niccato’’tiādinā anukkamena paṭisambhidāyaṃ (paṭi. ma. 3.34 ādayo) āgatanayassa sabbasseva aniccalakkhaṇādikassa ākārasamūhasaṅkhātassa kāyassa anupassanato kāye kāyānupassīti attho.
192「安住」（viharāti）即‘他安住’。 「热忱者」（ātāpī）：在三种有（三界）中，用热忱来烧尽烦恼，所以称为热忱；他具备这种热忱，因此是热忱者。 「正知者」（sampajāno）：指具有称为‘正知’的智慧。 「具念者」（satimā）：指具有能够执取身体的念。然而，这里是因为先用念执取所缘，然后再以慧来随观；的确，没有离开念的随观存在。因此，世尊说：‘比丘们，我说念在一切处都是必要的。’（saṃ. ni. 5.234）而且，没有热忱的人内心会畏缩，产生障碍，使禅修业处无法成就。所以，为了显示那些凭借其力量而能成就业处的法，而说了「热忱者」等。
Viharāhīti vattāhi. Ātāpīti tīsu bhavesu kilese ātāpetīti ātāpo, so assa atthīti ātāpī. Sampajānoti sampajaññasaṅkhātena ñāṇena samannāgato. Satimāti kāyapariggāhikāya satiyā samannāgato. Ayaṃ pana yasmā satiyā ārammaṇaṃ pariggahetvā paññāya anupassati, na hi sativirahitā anupassanā atthi, tenevāha – ‘‘satiñca khvāhaṃ, bhikkhave, sabbatthikaṃ vadāmī’’ti (saṃ. ni. 5.234). Anātāpino ca anto saṅkoco antarāyakaro hoti, kammaṭṭhānaṃ na sampajjati. Tasmā yesaṃ dhammānaṃ ānubhāvena taṃ sampajjati, taṃ dassanatthaṃ ‘‘ātāpī’’tiādi vuttaṃ.
193这里，「已调伏」（vineyya）是指用部分性的调伏或镇伏性的调伏来加以调伏。 「世间」（loke）就是指这个身体；这里，身体因为会坏灭，所以被称为世间。文中用「贪欲」（abhijjhā）一词来代表爱欲，用「忧」（domanassa）来代表瞋恚，这样通过显示在诸盖中这两种最有力的法被断除，来说明诸盖的断除，也就是显示了身随观念处的‘断除支’。而「热忱者」等则显示了‘相应支’。为了说明这个道理，才说了「热忱者」等。在这里，贪忧的平息是直接的敌对面，因此，当说‘已调伏世间中的贪忧’时，正好显示了定根。所以注释书说：‘已调伏世间中的贪忧——这就是定根。’（saṃ. ni. aṭṭha. 3.5.367） ‘由于四根具有同一相’：正如凭精进根、慧根、定根使身随观念处成就，同样，也凭它们使受随观、心随观、法随观念处成就。因此，在成就四念处上，这些根没有自性上的差异，而具有相同的特征，所以当说到它们时，其他念处也同样被包含在内，这就是这里的意思。
Tattha vineyyāti tadaṅgavinayena vā vikkhambhanavinayena vā vinayitvā. Loketi tasmiṃyeva kāye. Kāyo hi idha lujjanapalujjanaṭṭhena lokoti adhippeto. Abhijjhāggahaṇena cettha kāmacchando, domanassaggahaṇena byāpādo gahitoti nīvaraṇesu balavadhammadvayappahānadassanena nīvaraṇappahānaṃ vuttanti kāyānupassanāsatipaṭṭhānassa pahānaṅgaṃ dassitaṃ. ‘‘Ātāpī’’tiādinā pana sampayogaṅgaṃ dassitanti imamatthaṃ dassetuṃ ‘‘ātāpī’’tiādi vuttaṃ. Tattha abhijjhādomanassānaṃ samatho ujupaṭipakkhoti abhijjhādomanassavinayo vuccamāno samādhindriyaṃ dīpetīti āha – ‘‘vineyya loke abhijjhādomanassanti samādhindriya’’nti (saṃ. ni. aṭṭha. 3.5.367). Ekalakkhaṇattā catunnaṃ indriyānanti yathā vīriyapaññāsamādhindriyehi kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ ijjhati, evaṃ vedanācittadhammānupassanāsatipaṭṭhānānipi tehi ijjhantīti catusatipaṭṭhānasādhane imesaṃ indriyānaṃ sabhāvabhedābhāvato samānalakkhaṇattā itarāni satipaṭṭhānānipi vuttāni eva hontīti attho.
2424. 现在，为了显示当念处被把握时，所有菩提分法也就被把握了，所以说了‘于四念处中’等。 这里，「觉支」（bodhaṅgamā）：意思是‘走向觉悟’，即走向圣道智，所以称为觉支。 「菩提分」（bodhipakkhiyā）：意思是‘属于前面所说觉悟的部分’，所以称为菩提分。 「以导出相」（neyyānikalakkhaṇena）：这里，‘导出’（niyyāna）指的是从所缘的相和转起中出离；而‘导出者’（neyyānika）则指从事于那种导出的人，就像‘守门人’的构词方式一样。或者，也可以理解为：能配得上‘导出’这个果的法，就是导出者。又或者，以‘导出’作为目标的法，是导出者。也有读作‘neyyānikā’的，此时意思是‘它们具有导出’。还有读作‘niyyāniyā’的，意思应理解为‘它们导出’（niyyanti）。总之，‘以导出相’就是‘以导出的自性’。
24. Idāni satipaṭṭhānesu gahitesu sabbesaṃ bodhipakkhiyadhammānaṃ gahitabhāvaṃ dassetuṃ ‘‘catūsu satipaṭṭhānesū’’tiādi vuttaṃ. Tattha bodhaṅgamāti bodhaṃ ariyamaggañāṇaṃ gacchantīti bodhaṅgamā. Yathāvuttassa bodhassa pakkhe bhavāti bodhipakkhiyā. Neyyānikalakkhaṇenāti ettha nimittato pavattato ca vuṭṭhānaṃ niyyānaṃ, niyyāne niyuttāti neyyānikā, yathā dovārikoti. Niyyānasaṅkhātaṃ vā phalaṃ arahantīti neyyānikā. Niyyānaṃ payojanaṃ etesanti vā neyyānikā. ‘‘Niyyānikā’’tipi pāṭho, tattha niyyānaṃ etesaṃ atthīti niyyānikāti attho. ‘‘Niyyāniyā’’tipi pāṭho, tassa niyyantīti niyyāniyāti attho daṭṭhabbo. Niyyānikalakkhaṇenāti niyyānikasabhāvena.
195同样，对于不善法，也应该像前面对善法进行判定那样，从‘同一相’的角度来确定。如何确定呢？为了显示它们都以‘应当被断除’为共通点，所以说道‘断除归于消逝’。接下来，为了展示这种断除，又说‘于四念处中’等。这里，当修习身随观等四念处时，把不净看作净等四种颠倒就会被断除；同时，对他而言，段食等四种食会得到遍知，而障碍这种遍知的欲贪等则会被彻底根除。为什么呢？因为这些应当被断除的法都具有同一相。如此，这个道理可以套用到一切处。因此，注释书说：‘如此，不善法也因同一相而断除归于消逝。’
Evaṃ akusalāpi dhammāti yathā kusalā dhammā ekalakkhaṇabhāvena niddhāritā, evaṃ akusalāpi dhammā ekalakkhaṇaṭṭhena niddhāretabbā. Kathaṃ? Pahānekaṭṭhatāvasenāti dassento ‘‘pahānaṃ abbhatthaṃ gacchantī’’ti āha. Idāni taṃ pahānaṃ dassetuṃ ‘‘catūsu satipaṭṭhānesū’’tiādi vuttaṃ. Tattha kāyānupassanādīsu catūsu satipaṭṭhānesu bhāviyamānesu asubhe subhantiādayo cattāro vipallāsā pahīyanti, kabaḷīkārāhārādayo cattāro āhārā cassa pariññaṃ gacchanti, tesaṃ parijānanassa paribandhino kāmarāgādayo byantīkatā hontīti attho, kasmā? Tehi pahātabbabhāvena ekalakkhaṇattāti. Evaṃ sabbattha attho yojetabbo. Tenevāha – ‘‘evaṃ akusalāpi dhammā ekalakkhaṇattā pahānaṃ abbhatthaṃ gacchantī’’ti.
196现在，为了通过另一种方式，举出‘相引摄’的例子，所以说了‘或凡于任何处’等。 这里，「于任何处」（yattha）：指在那段开示中。 「或」（vā）字表示选择的意思。 「而」（pana）是填充词。 「色根」（rūpindriya）：指具有变坏自性的八种根。 「那里」（tattha）：在那段开示中。 「色界」（rūpadhātu）：指具有变坏自性的十种界。 「色处」（rūpāyatana）：指具有变坏自性的十种处，也就是十种有色处的意思。由于它们都以‘变坏’为相而具有同一相，所以这些法被放在一起开示，这是这里的意图。那里，乐根与喜根也因为都具有‘乐受’的状态而具有同一相，这就是意图所在。
Idāni aññenapi pariyāyena lakkhaṇahārassa udāharaṇāni dassetuṃ ‘‘yattha vā panā’’tiādi vuttaṃ. Tattha yatthāti yassaṃ desanāyaṃ. Vā-saddo vikappattho. Panāti padapūraṇo. Rūpindriyanti ruppanasabhāvaṃ aṭṭhavidhaṃ indriyaṃ. Tatthāti tassaṃ desanāyaṃ. Rūpadhātūti ruppanasabhāvā dasa dhātuyo. Rūpāyatananti ruppanasabhāvaṃ dasāyatanaṃ, rūpīni dasāyatanānīti attho. Ruppanalakkhaṇena ekalakkhaṇattā imāni desitānīti adhippāyo. Desitaṃ tattha sukhindriyaṃ somanassindriyaṃ sukhavedanābhāvena ekalakkhaṇattāti adhippāyo.
197「苦集圣谛」：这是针对不善的喜悦而说的，但也同样适用于有漏的善的喜悦。‘并且，整个缘起都被开示了’这是连接。之所以这样说，是因为在感受不苦不乐受时，有‘无明随眠’潜藏着。正如经中所说：‘无明随眠随逐于不苦不乐受。’（ma. ni. 1.465）又说：‘对于不苦不乐受，无明随眠潜伏着。’这样，通过抓住‘不苦不乐受’，就等于显示了‘无明’。进而，为了表明一旦抓住无明，整个缘起也就被开示了，所以接着说‘以无明为缘而有行’等。这里的「而」（ca）字是表示差别的，它指出缘起有顺、逆两种方式，这是接下来要讲的区别。其中，依顺次的缘起，如前所示，应当从有贪、有瞋、有痴的染污方面来断除。而依逆次的缘起，正如经中（ma. ni. 3.126; mahāva. 1）所说‘由无明的完全离贪灭尽’等，对这种缘起，则说‘应当以离贪、离瞋、离痴的圣法来断除’。
Dukkhasamudayo ca ariyasaccanti idaṃ akusalassa somanassassa vasena vuttaṃ, sāsavakusalassāpi vasena yujjati eva. Sabbo ca paṭiccasamuppādo desitoti sambandho. Avijjānusayitattā adukkhamasukhāya vedanāya. Vuttañhetaṃ – ‘‘adukkhamasukhāya vedanāya avijjānusayo anusetī’’ti (ma. ni. 1.465). Tathā ca vuttaṃ ‘‘adukkhamasukhāya hi vedanāya avijjā anusetī’’ti. Etena adukkhamasukhāvedanāggahaṇena avijjā gahitāti dasseti. Sati ca avijjāggahaṇe sabbo paṭiccasamuppādo desitoti dassetuṃ ‘‘avijjāpaccayā saṅkhārā’’tiādi vuttaṃ. So cāti ettha ca-saddo byatirekattho, tena so paṭiccasamuppādo anulomapaṭilomavasena duvidhoti imaṃ vakkhamānavisesaṃ joteti. Tesu anulomato paṭiccasamuppādo yathādassito sarāgasadosasamohasaṃkilesapakkhena hātabboti vutto, paṭilomato pana paṭiccasamuppādo yo ‘‘avijjāyatveva asesavirāganirodhā’’tiādinā pāḷiyaṃ (ma. ni. 3.126; mahāva. 1) vutto, taṃ sandhāya ‘‘vītarāgavītadosavītamohaariyadhammehi hātabbo’’ti vuttaṃ.
198现在，为了通过阐明‘同一相’的道理，来显示运用‘相引摄’的方法，所以说‘如此，凡那些法’等等。 这里，「以作用」（kiccatoti）：指像地等以及触等的色法、非色法，因为支持、结合等作用而归为一类；或从这些缘法对于各自缘生法所产生的‘缘的作用’来归类。 「以相」（lakkhaṇatoti）：指像粗、触等自性而归类。 「以共性」（sāmaññatoti）：指像变坏、弯曲等共性，无常等共性，或蕴、处等范畴的共性而归类。 「以生灭」（cutūpapātatoti）：指有为法的灭与生，或以同时灭、同时生来归类。此外，这里用「而」（ca）字还包括了‘俱行’、同因性、同果性、同地性、同境性、同所缘性等意思，应当这样来理解。其余的内容，意思很清楚了。
Idāni ekalakkhaṇatāvibhāvanena lakkhaṇahārayojanāya nayaṃ dassetuṃ ‘‘evaṃ ye dhammā’’tiādi vuttaṃ. Tattha kiccatoti pathavīādīnaṃ phassādīnañca rūpārūpadhammānaṃ sandhāraṇasaṅghaṭṭanādikiccato, tesaṃ tesaṃ vā paccayadhammānaṃ taṃtaṃpaccayuppannadhammassa paccayabhāvasaṅkhātakiccato. Lakkhaṇatoti kakkhaḷaphusanādisabhāvato. Sāmaññatoti ruppananamanādito aniccatādito khandhāyatanādito ca. Cutūpapātatoti saṅkhatadhammānaṃ bhaṅgato uppādato ca, samānanirodhato samānuppādato cāti attho. Ettha ca sahacaraṇaṃ samānahetutā samānaphalatā samānabhūmitā samānavisayatā samānārammaṇatāti evamādayopi ca-saddena saṅgahitāti daṭṭhabbaṃ. Sesaṃ uttānatthameva.
209关于“相引摄”的分别注释，到这里结束。
Lakkhaṇahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
2106. 关于“四阵列引摄”的分别注释
6. Catubyūhahāravibhaṅgavaṇṇanā
25其中，什么是“四阵列摄句”？这正是对“四阵列摄句”的分别解说。在这之中，通过“音节”（byañjana）来探寻经文的“词源”（nerutta）、“意欲”（adhippāya）、“起因”（nidāna）以及“前后连接”（pubbāparasandhi）——这样就简要地显示了四阵列。而“以音节”（byañjanena）这一句，表明由于这些摄句都属于对经文音节的推求，因此应当从音节的层面来辨明这些四阵列摄句的词义。“词源”（nerutta）就是“词句”（nirutta），也就是作解释、作词源的意思。“词句”本身就是“词源”。所以这样说：“此词句聚”（yā niruttipadasaṃhitā）。它的意思是：所谓“词句”，在这里就是指“词源”。那么，什么是“词句”呢？“词句聚”（padasaṃhitā）：指在句中集合并相应；通过性、数、时、格、人称等特殊关联，对于每一种应当述说的意义，都以其本然的语言形式来表达，这就叫“自性词句”（sabhāvanirutti）。正如所说：“以名称而对诸法生起了知”（yaṃ dhammānaṃ nāmaso ñāṇaṃ）。
25.Tattha katamo catubyūho hāroti catubyūhahāravibhaṅgo. Tattha byañjanena suttassa neruttañca adhippāyo ca nidānañca pubbāparasandhi ca gavesitabboti saṅkhepena tāva catubyūhaṃ dasseti. ‘‘Byañjanenā’’ti iminā hārānaṃ suttassa byañjanavicayabhāvato byañjanamukheneva ete catubyūhahārapadatthā niddhāretabbāti dasseti. Neruttanti niruttaṃ nibbacananti attho. Niruttameva neruttaṃ. Tenevāha – ‘‘yā niruttipadasaṃhitā’’ti. Tassattho – yā nirutti, idaṃ neruttaṃ. Kā pana sā nirutti? Padasaṃhitāti padesu saṃhitā yuttā, liṅgavacanakālasādhanapurisādivisesayogena yo yo attho yathā yathā vattabbo, tathā tathā pavattasabhāvaniruttīti attho. Tathā hi vuttaṃ ‘‘yaṃ dhammānaṃ nāmaso ñāṇa’’nti.
200在这里，“yaṃ”是一个表原因的不变词，指“以它为因”。“诸法”（dhammānaṃ）是指被了知的法。“以名称”（nāmaso）：比如“地、触、蕴、界、三触”等等，通过这些名称的特殊性而生起智，这就叫作“自性词句”。因为，当人们抓取了“地”等这些音声之后，通过约定俗成的渠道，对其中意义的理解，正是依赖执取那些各自固定的名称施设（paññatti）而发生的。另一种解释，“词句聚”（padasaṃhitā）是指由句所集成。因为通过句，才能了知句中的意义。而那种了知，只有在抓取了作为意义生起之相的施设之后才会产生；而这种施设又和被称为词源的句结合在一起，从而令句义显现，因此称为“词句聚”。接着，以“当比丘……”等语句来阐明“对诸法以名称而了知”这一句的意义。
Tattha yanti hetuatthe nipāto, yāya kāraṇabhūtāyāti attho. Dhammānanti ñeyyadhammānaṃ. Nāmasoti pathavī phasso khandhā dhātu tisso phussoti evamādināmavisesena ñāṇaṃ pavattati, ayaṃ sabhāvanirutti nāma. Pathavīti hi evamādikaṃ saddaṃ gahetvā tato paraṃ saṅketadvārena tadatthapaṭipatti taṃtaṃaniyatanāmapaññattiggahaṇavaseneva hotīti. Atha vā padasaṃhitāti padena saṃhitā . Padato hi padatthāvabodho. So panassa atthe pavattinimittabhūtāya paññattiyā gahitāya eva hotīti sā pana paññatti niruttisaṅkhātapadena saṃhitā padatthaṃ bodhetīti padasaṃhitāti vuttā. ‘‘Yadā hi bhikkhū’’tiādinā ‘‘dhammānaṃ nāmaso ñāṇa’’nti padassa atthaṃ vivarati.
201在这里，“义”（atthassa）是指音声（词）所指示的意义。“知名称”（nāmaṃ jānāti）：通过名称的施设，知道“这是这个名称”。“法”（dhammassa）是指自性法。“他将彼如如地安立”（tathātathā naṃ abhiniropeti）：各种各样的意义和法，以及它们各自应当如何称呼，他就如实地将它们分别以名称、称谓来安立、来开示。至此，这位比丘就可被称为“善巧于义，乃至善巧于多种说”，应当这样来衔接。
Tattha atthassāti saddābhidheyyassa atthassa. Nāmaṃ jānātīti nāmapaññattivasena ayaṃ nāmāti nāmaṃ jānāti. Dhammassāti sabhāvadhammassa. Tathātathā naṃ abhiniropetīti yo yo attho dhammo ca yathā yathā ca voharitabbo, tathā tathā naṃ nāmaṃ vohāraṃ abhiniropeti desetīti attho. Ettāvatā ca ayaṃ bhikkhu atthakusalo yāva anekādhivacanakusaloti vuccatīti sambandhitabbaṃ.
202其中，“善巧于义”（atthakusalo）指善巧于圣典之义（pāḷiattha）。“善巧于法”（dhammakusalo）指善巧于圣典本身（pāḷiyaṃ）。“善巧于词句”（byañjanakusalo）指善巧于字和句。“善巧于词源”（niruttikusalo）指善巧于作解释（nibbacana）。“善巧于前后”（pubbāparakusalo）指善巧于教说的前后关联。“善巧于教说”（desanākusalo）指善巧于法的开示。“善巧于过去说”（atītādhivacanakusalo）指善巧于过去的施设。对于其余（未来、现在等）也可同样类推。一切地方词句（janapadanirutti）——也就是说，众生世间所使用的种种言语，所有这些，在经文中都应尽可能以解说词源的方式来处理、来表述。同时，一切地方词句（janapadanirutti）也应当恰如其分地加以处理。因为经中说：“不应超越共称”（Samaññaṃ nātidhāveyya）。的确，正是经由世俗谛的途径，才能证得究竟义谛。
Tattha atthakusaloti pāḷiatthe kusalo. Dhammakusaloti pāḷiyaṃ kusalo. Byañjanakusaloti akkharesu ca vākyesu ca kusalo. Niruttikusaloti nibbacane kusalo. Pubbāparakusaloti desanāya pubbāparakusalo. Desanākusaloti dhammassa desanāya kusalo. Atītādhivacanakusaloti atītapaññattikusalo. Esa nayo sesesupi. Evaṃ sabbāni kātabbāni, janapadaniruttānīti yattakāni sattavohārapadāni, tāni sabbāni yathāsambhavaṃ sutte nibbacanavasena kātabbāni vattabbānīti attho. Sabbā ca janapadaniruttiyoti sabbā ca lokasamaññāyo yathārahaṃ kātabbā. ‘‘Samaññaṃ nātidhāveyyā’’ti hi vuttaṃ. Tathā hi sammutisaccamukheneva paramatthasaccādhigamo hotīti.
26二十六。
26.
204在“意趣品”中，没有什么隐晦不明的事。
Adhippāyakaṇḍe anuttānaṃ nāma natthi.
27在“起因品”中，“以此事”（iminā vatthunā）：意思是，以这称为“儿子”、“牛”等的叙述作为原因。在这里，“事”（vatthu）就是原因，所以也叫作“起因”。应当用这个方法类推，去理解一切地方如何确定起因。
27. Nidānakaṇḍe iminā vatthunāti iminā puttagavādikittanasaṅkhātena kāraṇena. Kāraṇañhettha vatthu nidānanti ca vuttaṃ. Iminā nayena sabbattha nidānaniddhāraṇaṃ veditabbaṃ.
206「被欲所盲」：是指被烦恼欲蒙蔽了双眼。「被网所覆」：是指被渴爱之网所缠绕覆盖。「被爱暗所蔽」：是指被名为渴爱的黑暗所遮蔽。「被系缚所缚」：是指被名为五欲的束缚给捆住了。也有写成「放逸所缚」的版本，意思是由于放逸而被束缚。「前后」：指的是在前面或后面的教导之间，也就是在说法的间隙中。「相应」：就是连接起来、彼此契合，意思是完全一致。「以这些词句为现行」：通过上面所说的那些偈颂词句，将它们作为显示渴爱现行的标志。「彼爱即是」：意思是在前一偈中所说的那个爱，指的就是这同一个爱。通过“无论何所爱”等说法，把两首偈颂的义理融会贯通，从而阐明它们之间的前后关联。「以方式」：指的是以它的表现形式。因此，意思是：渴爱在它自身生起的那个生命相续中，不允许它脱离，反而用各种所缘来诱惑它，以种种烦恼彻底占据心识并盘踞在那里。正因为如此，从烦恼的层面和现行的层面来说，它才被称为爱的束缚。
Kāmandhāti kilesakāmena andhā. Jālasañchannāti taṇhājālapaliguṇṭhitā. Taṇhāchadanachāditāti taṇhāsaṅkhātena andhakārena pihitā. Bandhanābaddhāti kāmaguṇasaṅkhātena bandhanena baddhā. ‘‘Pamattabandhanā’’tipi pāṭho, pamādenāti attho. Pubbāparenāti pubbena vā aparena vā desanantarenāti adhippāyo. Yujjatīti yogaṃ upeti, sametīti attho. Imehi padehipariyuṭṭhānehīti imehi yathāvuttehi gāthāpadehi taṇhāpariyuṭṭhānadīpakehi. Sāyeva taṇhāti yā purimagāthāya vuttā, sāyeva taṇhā. ‘‘Yañcāhā’’tiādinā dvinnampi gāthānaṃ atthasaṃsandanena pubbāparaṃ vibhāveti. Payogenāti samudācārena. Tasmāti yattha sayaṃ uppannā, taṃ santānaṃ nissarituṃ adentī nānārammaṇehi palobhayamānā kilesehi cittaṃ pariyādāya tiṭṭhati. Tasmā kilesavasena ca pariyuṭṭhānavasena ca taṇhābandhanaṃ vuttā.
207「戏论」：因为它们会让人长久地滞留在轮回中，所以称为戏论。「住」：因为众生依靠这些而安住，所以称为住。以具有束缚的性质来说，它就像系绳一样，所以称为「系绳」。因为它会阻挡我们进入涅槃之城，所以像门闩一样，被称为「门闩」。以无余断除了渴爱者，称为「无渴爱者」。因为如实观照了自利与利他、此世与他世，所以称为「牟尼」。应当如此来理解这首偈颂的句义。不过，关于戏论等的含义，在经典中已有详细的分析。其中，如果某人的这些戏论等已经彻底消失无踪，那么他连一丝一毫的渴爱都不会存在。正是因此才说：“凡是已经完全超越这一切的人，他就被称为无渴爱者。”
Papañcenti saṃsāre ciraṃ ṭhapentīti papañcā. Tiṭṭhanti etāhīti ṭhitī. Bandhanaṭṭhena sandānaṃ viyāti sandānaṃ. Nibbānanagarappavesassa paṭisedhanato palighaṃ viyāti palighaṃ. Anavasesataṇhāpahānena nittaṇho. Attahitaparahitānaṃ idhalokaparalokānañca munanato munīti evaṃ gāthāya padattho veditabbo. Papañcādiatthā pana pāḷiyaṃ vibhattā evāti. Tattha yassete papañcādayo abbhatthaṃ gatā, tassa taṇhāya lesopi na bhavati. Tena vuttaṃ – ‘‘yo etaṃ sabbaṃ samatikkanto, ayaṃ vuccati nittaṇho’’ti.
28「现行」：也就是经典中所说的“爱的现行”，指的是渴爱展现出来的种种游走表现。「行」：也就是经典中所说的“被它造作出来的诸行”，是指以渴爱、恶见、我慢为根本原因而产生的种种造作。然而，在七个速行心所生起的思心所中，第一个速行的思，只要因缘具足，就会在这一生（即当前的生命体）中产生果报；最后一个速行的思，则会在紧接着的下一生中产生果报；而位于这两者之间的那些速行的思，则会在未来的某一世中产生果报。因此，为了根据果报成熟的处所来分类说明，才会说“现法受”等等。此外，因为与各类思心所相应的渴爱，也会像思心所一样分为现法受等三种，所以才说“像这样，渴爱会给出三种果报”。「前后相合」的意思是：前面所讲的关于诸行有现法受等的说法，和后面这里所讲的业有现法受等的说法，是相互契合、融会贯通的，就像恒河的水与耶牟那河的水汇合、交融在一起一样，意思是完全一致。
28.Pariyuṭṭhānanti ‘‘taṇhāya pariyuṭṭhāna’’nti vuttāni taṇhāvicaritāni. Saṅkhārāti ‘‘tadabhisaṅkhatā saṅkhārā’’ti vuttā taṇhādiṭṭhimānahetukā saṅkhārā. Te pana yasmā sattasu javanacetanāsu paṭhamacetanā sati paccayasamavāye imasmiṃyeva attabhāve phalaṃ deti. Pacchimacetanā anantare attabhāve. Ubhinnaṃ vemajjhacetanā yattha katthaci phalaṃ deti, tasmā vipaccanokāsavasena vibhajitvā dassetuṃ ‘‘diṭṭhadhammavedanīyā vā’’tiādi vuttaṃ. Yasmā pana taṃtaṃcetanāsampayuttā taṇhāpi cetanā viya diṭṭhadhammavedanīyādivasena tidhā hoti, tasmā vuttaṃ – ‘‘evaṃ taṇhā tividhaṃ phalaṃ detī’’ti. Pubbāparena yujjatīti yaṃ pubbaṃ purimaṃ saṅkhārānaṃ diṭṭhadhammavedanīyatādivacanaṃ vuttaṃ, taṃ iminā aparena kammassa diṭṭhadhammavedanīyatādivacanena yujjati gaṅgodakaṃ viya yamunodakena saṃsandati sametīti attho.
209「行由见力」：是指在五种心的生起状态中——也就是在四种与恶见相应的心，以及一种与疑相应的心当中，这些行，是依靠初道慧的力量来断除的。而「三十六爱行由修力」：这是针对那些被初道断除后所剩余的部分来说的，并非是指要对治所有的三十六种爱行。
Saṅkhārā dassanabalenāti catūsu diṭṭhigatasampayuttesu vicikicchāsampayutte cāti pañcasu cittuppādesu saṅkhārā paṭhamamaggapaññābalena. Chattiṃsa taṇhāvicaritāni bhāvanābalenāti paṭhamamaggena pahīnāvasesavasena vuttaṃ, na sabbesaṃ vasena.
210「相续而转起」：是指以渴爱等不间断地连续生起的方式在运作。「Yo cāpi papañco」等偈颂，是将这里的含义与在《罗陀经》中「papañceti」等说法所表达的内容进行会通。正是因此才说：“这是同一个道理。” 但为了表明虽然在义理上是同一个，但在教导的方式上却有差别，所以才说「api ca」等语。「像这样」：就是以刚才所说的这种方式。「以经」：就是以正在注释的这部经为根据。「其他经」：是指别的经典段落。把它们「会通」：就是将各种义理结合起来，从法义上使之毫无矛盾。「与前后连接起来」：就是从义理上将它与前面或后面的经文连接起来，建立起法义上的关联。这样做能让已经阐述过的道理变得更加清晰，通过展示其他经典的相似说法，该经典的含义就被清楚地指示出来，并且得到了详细的展开。
Anubandhoti taṇhādīnaṃ anuppabandhena pavatti. Yo cāpi papañcotiādinā ‘‘papañcetī’’tiādinā vuttaṃ rādhasuttañcasaṃsandati. Tenevāha – ‘‘idaṃ ekattha’’nti. Yadipi atthato ekaṃ, desanāya pana viseso vijjatīti dassetuṃ ‘‘api cā’’tiādi vuttaṃ. Evanti iminā vuttappakārena. Suttenāti saṃvaṇṇiyamānena suttena. Suttanti suttantaraṃ. Saṃsandayitvāti vimissitvā atthato abhinnaṃ katvā. Pubbāparena saddhiṃ yojayitvāti pubbena vā aparena vā suttena saddhiṃ atthato sambandhaṃ yojetvā. Vuttamevatthaṃ pākaṭaṃ karoti tena suttassa attho niddiṭṭho hoti vitthārito suttantaradassanena.
211为了显示并非只有经文的会通才叫前后连接，还存在其他的连接方式，所以才说了「so cāyaṃ」等语。在这里，「义理连接」是指从动作、行为者等角度，对义理进行的关联。然而，这种连接主要是针对简说等六种义理句而言的，因为所有个别词句的含义最终都包含在这六种之中。
Na kevalaṃ suttantarasaṃsandanameva pubbāparasandhi, atha kho aññopi atthīti dassetuṃ ‘‘so cāya’’ntiādi vuttaṃ. Tattha atthasandhīti kiriyākārakādivasena atthassa sambandho. So pana yasmā saṅkāsanādīnaṃ channaṃ atthapadānaṃyeva hoti, sabbassāpi padatthassa tadavarodhato.
212再者，所谓的「连接」本身并不是某种独立存在的实际东西。因此，才说「义理连接为六句」等。「言辞连接」指的是一个词与另一个词之间的关联。由于所有的名词等词类，没有任何一个不被涵盖在六种言辞句之中，所以说「言辞连接为六句」等。
Sambandho ca nāma na koci attho. Tasmā ‘‘atthasandhi chappadānī’’tiādi vuttaṃ. Byañjanasandhīti padassa padantarena sambandho. Yasmā pana sabbampi nāmādipadaṃ chahi byañjanapadehi asaṅgahitaṃ nāma natthi, tasmā ‘‘byañjanasandhi chappadānī’’tiādi vuttaṃ.
213「开示连接」：是通过如前所述的不同教导，将各种说法融会贯通起来。「非依于地」：意思是不以被称为‘认知范围’的大地为依止，也就是不攀缘于地的概念。「禅修者」：是指以果等至的禅那而入定的人。因为他通过入定的方式，缘取的是远离一切诸行的涅槃，而不是依靠大地来修定，所以才被称为“非依地而禅修”。对于其余各句来说，道理也是一样的。在这里，由于所有欲有和色有的生命形态都依赖于四大所造色来运转，所以它们已经被涵盖在内了。至于无色有，则以它自身的形态被直接包括。像这样穷尽涵盖了一切世间之后，为了再用另一种方式来表述它，才又说出了「na ca imaṃ lokaṃ」等经句。因为一切世间，总括起来无非就是‘此世间’和‘他世间’这两大部分。然而，由于‘此世间’特别是指处于现法状态的有情生命相续，而‘他世间’是指被归入另一个生存界的有情生命相续，那么脱离这两者、不被感官所束缚的物质性的相续，就是因为这个缘故，才针对它说了「yamidaṃ ubhayamantarena」等语。
Desanāsandhīti yathāvuttadesanantarena desanāya saṃsandanaṃ. Na ca pathaviṃ nissāyāti pathaviṃ visayasaṅkhātaṃ nissayaṃ katvā, pathaviṃ ālambitvāti attho. Jhāyīti phalasamāpattijhānena jhāyī. So hi sabbasaṅkhāranissaṭaṃ nibbānaṃ ālambitvā samāpajjanavasena jhāyati, na pathaviṃ nissāya jhāyatīti vutto. Sesapadesupi eseva nayo. Ettha ca catūhi mahābhūtehi rūpappaṭibaddhavuttitāya sabbo kāmabhavo rūpabhavo ca gahitā. Arūpabhavo pana sarūpeneva gahitoti sabbaṃ lokaṃ pariyādiyitvā puna aññenapi pariyāyena taṃ dassetuṃ ‘‘na ca imaṃ loka’’ntiādimāha. Sabbo hi loko idhaloko paraloko cāti dveva koṭṭhāsā honti. Yasmā pana ‘‘idhaloko’’ti visesato diṭṭhadhammabhūto sattasantāno vuccati. ‘‘Paraloko’’ti bhavantarasaṅkhepagato sattasantāno tadubhayavinimutto anindriyabaddho rūpasantāno. Tasmā taṃ sandhāya ‘‘yamidaṃ ubhayamantarenā’’tiādi vuttaṃ.
214然而，有些人执取‘两者之间’(ubhayamantarena)这句话，便主张存在「中有」(antarābhava)，他们的这种主张是邪谬的。因为中有在阿毗达摩里是被否定的。 「所见」(diṭṭhaṃ)是指色处。「所闻」(sutaṃ)是指声处。「所感」(mutaṃ)是指通过触及而被了知的香处、味处和触处。「所识」(viññātaṃ)是指剩下的、属于法所缘的色。「所得」(pattaṃ)是通过寻求或不通过寻求而已经得到的。「所寻」(pariyesitaṃ)是对已得或未得的东西进行寻求。「所寻思、所伺察」(vitakkitaṃ vicāritaṃ)是通过寻思和推度的方式而攀缘的对象。「以意随虑」(manasānucintitaṃ)是用心再三思虑。 ‘这位（漏尽者）……以无所依着的心，在含天神的世间中不被了知地禅修’(ayaṃ sadevake…pe… anissitena cittena na ñāyati jhāyanto)：这位漏尽者(khīṇāsavo)在以果等至禅那禅修时，因为先前已经彻底断除了渴爱与见的依着，所以在含天神的世间……乃至……人间的任何地方，他都是以无所依着的心而被称为禅修。正因如此，他在世间不会被任何人如此了知：‘这人依着这个在禅修’。这就是所说的：
Ye pana ‘‘ubhayamantarenā’’ti vacanaṃ gahetvā antarābhavaṃ icchanti, tesaṃ taṃ micchā. Antarābhavo hi abhidhamme paṭikkhittoti. Diṭṭhanti rūpāyatanaṃ . Sutanti saddāyatanaṃ. Mutanti patvā gahetabbato gandhāyatanaṃ rasāyatanaṃ phoṭṭhabbāyatanañca. Viññātanti avasiṭṭhaṃ dhammārammaṇapariyāpannarūpaṃ. Pattanti pariyesitvā vā apariyesitvā vā pattaṃ. Pariyesitanti pattaṃ vā appattaṃ vā pariyesitaṃ. Vitakkitaṃ vicāritanti vitakkanavasena anumajjanavasena ca ālambitaṃ. Manasānucintitanti cittena anu anu cintitaṃ. Ayaṃ sadevake…pe… anissitena cittena na ñāyati jhāyantoti ayaṃ khīṇāsavo phalasamāpattijhānena jhāyanto pubbeva taṇhādiṭṭhinissayānaṃ suṭṭhu pahīnattā sadevake loke…pe… manussāya yattha katthacipi anissitena cittena jhāyati nāma. Tato eva loke kenacipi na ñāyati ‘‘ayaṃ idaṃ nāma nissāya jhāyatī’’ti. Vuttañhetaṃ –
215‘礼敬你，人中之雄，礼敬你，人之最上；
‘‘Namo te purisājañña, namo te purisuttama;
216我等不知，你依何而禅修。’(Netti. 104)
Yassa te nābhijānāma, kiṃ tvaṃ nissāya jhāyasī’’ti. (netti. 104);
217现在，为了通过《瞿低迦经》(Godhikasutta, Saṃ. Ni. 1.159)和《婆迦梨经》(Vakkalisutta, Saṃ. Ni. 3.87)阐明漏尽者之心在任何地方都无所依着的状态，而说“yathā māro”等。 「遍寻识」(viññāṇaṃ samanvesanto)：在般涅槃之后向上方遍寻识。以‘超越了戏论’(Papañcātīto)等说明不可见的原因。 ‘以无所依着之心，彼等正在禅修而不被了知’(Anissitacittā na ñāyanti jhāyamānā)：不仅是（进入）无余涅槃界时，魔王等不知道漏尽者的心之趣向，就在有余涅槃界时，他们同样也不知道它——这是它的意思。 这就是开示连接(desanāsandhi)，意思是，就像《瞿低迦经》与《婆迦梨经》等诸经那样，相互间义理的合会，就称为开示连接。
Idāni khīṇāsavacittassa katthacipi anissitabhāvaṃ godhikasuttena (saṃ. ni. 1.159) vakkalisuttena (saṃ. ni. 3.87) ca vibhāvetuṃ ‘‘yathā māro’’tiādi vuttaṃ. Viññāṇaṃ samanvesantoti parinibbānato uddhaṃ viññāṇaṃ pariyesanto. ‘‘Papañcātīto’’tiādinā adassanassa kāraṇamāha. Anissitacittā na ñāyanti jhāyamānāti na kevalaṃ anupādisesāya nibbānadhātuyā khīṇāsavassa cittagatiṃ mārādayo na jānanti, api ca kho saupādisesāyapi nibbānadhātuyā tassa taṃ na jānantīti attho. Ayaṃ desanāsandhīti godhikasuttavakkalisuttānaṃ viya suttantānaṃ aññamaññaatthasaṃsandanā desanāsandhi nāma.
218「释义连接」(Niddesasandhi)：释义(niddesa)的连接就是释义连接，或者通过释义（进行）的连接也是释义连接。它的意思是，通过前面对该经的释义，把后面的释义连接起来，或者通过后面的释义把前面的连接起来。 为了显示这一点，因为世尊大多时候是先展示轮转(vaṭṭa)，然后再展示还灭(vivaṭṭa)，所以说了“nissitacittā”等。在那里，如果依人来说，‘这些人的心有所依着’(nissitaṃ cittaṃ etesanti)，那么「有所依心者」(nissitacittā)就是指那些补特伽罗，这是在依于人而设立的教导中应当解释的，这是它的意趣。如果是依法而设立的教导，则是‘此（经句）中存在有所依着的心’(nissitaṃ cittaṃ etthāti)，那么「有所依心之处」(nissitacittā)就是指具有所依心之状态的经句，即那些依于渴爱与见的依着而转起的经句。这里其余的一切，都是明白的了。
Niddesasandhīti niddesassa sandhi niddesasandhi, niddesena vā sandhi niddesasandhi. Purimena suttassa niddesena tasseva pacchimassa niddesassa, pacchimena vā purimassa sambandhananti attho. Taṃ dassetuṃ yasmā bhagavā yebhuyyena paṭhamaṃ vaṭṭaṃ dassetvā pacchā vivaṭṭaṃ dasseti, tasmā ‘‘nissitacittā’’tiādi vuttaṃ. Tattha nissitaṃ cittaṃ etesanti nissitacittā, puggalā, niddisitabbā puggalādhiṭṭhānāya desanāyāti adhippāyo. Dhammādhiṭṭhānāya pana nissitaṃ cittaṃ etthāti nissitacittā, nissitacittavanto taṇhādiṭṭhinissayavasena pavattā suttapadesā. Sesamettha sabbaṃ pākaṭameva.
231《四阵列之义分别注疏》终。
Catubyūhahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
2327. 轮转（Āvaṭṭa）义之分别注释
7. Āvaṭṭahāravibhaṅgavaṇṇanā
2929. 其中，“何为轮转？”是轮转义之分别。 其中，「当策励」(ārambhathā)的意思是：应当践行名为策励界的精进。 「当发勤」(nikkamathā)的意思是：因为从懈怠分中出离，所以应当践行名为出勤界的、比前更上的精进。 「当致力于佛陀教法」(yuñjatha buddhasāsaneti)：由于戒律的防护、在诸根上守护根门、于食知量、正念正知——对这些法已经确立的人，因为实行警寤精勤，策励、出勤二界便得以成就，因此，在那个名为如此之止与观的世尊教法中，你们应成为正当精勤的人。 「当摧破死魔之军，犹如大象摧苇屋」(dhunātha maccuno senaṃ, naḷāgāraṃva kuñjaro)：这样行道的人，其含义是：三界自在的死王能统领众生，而名为他的军队的、无力虚弱的烦恼聚，就像一头具足力量的大象，瞬间就摧毁了芦苇所造的屋子一样；同样的，你们应当摧破、粉碎、毁坏这烦恼聚（相應部注 1.1.185）。
29.Tatthakatamo āvaṭṭo hāroti āvaṭṭahāravibhaṅgo. Tattha ārambhathāti ārambhadhātusaṅkhātaṃ vīriyaṃ karotha. Nikkamathāti kosajjapakkhato nikkhantattā nikkamadhātusaṅkhātaṃ taduttarivīriyaṃ karotha. Yuñjatha buddhasāsaneti yasmā sīlasaṃvaro indriyesu guttadvāratā bhojane mattaññutā satisampajaññanti imesu dhammesu patiṭṭhitānaṃ jāgariyānuyogavasena ārambhanikkamadhātuyo sampajjanti, tasmā tathābhūtasamathavipassanāsaṅkhāte bhagavato sāsane yuttappayuttā hotha. Dhunātha maccuno senaṃ, naḷāgāraṃva kuñjaroti evaṃ paṭipajjantā ca tedhātuissarassa maccurājassa vasaṃ satte netīti tassa senāsaṅkhātaṃ abalaṃ dubbalaṃ yathā nāma balūpapanno kuñjaro naḷehi kataṃ agāraṃ khaṇeneva viddhaṃseti, evameva kilesagaṇaṃ dhunātha vidhamatha viddhaṃsethāti attho (saṃ. ni. aṭṭha. 1.1.185).
220现在，为了说明这首偈颂是为那个目的而安立的，就把意义结合起来展示，于是说到：“「当策励，当发勤」，这是精进的立足处”等等。在这里，「当策励，当发勤」这句话是精进的立足处，也就是引发精进努力的原因，因为它激励人着手精进之行；正如“勤修定慧生”（《法句经》282）所说的，勤修就是指修习。这里，由于接下来将讲到观修习，所以说明这里指的是定修习，因此说：“「当致力于佛陀的教法」，这是定的立足处”。对于被称为“死魔之军”的烦恼军，正确地摧破它只有靠智慧才能做到，所以说：“「当摧破」……这是智的立足处”。再者，为了显示在精进、定、慧相应这些法中，它们作为增上的作用，具有断除戏论、切断轮回的根本、导向出离的能力，于是又说：“「当策励，当发勤」，这是精进根的立足处”等等。这些立足处就是指教说本身——也就是“‘那些精进的立足处’等所讲的关于精进等的立足处”，它的意思是：这是“当策励，当发勤”等的教说，而不是指精进策励的具体事项等等。对此，也正如注释所说的那样。
Idāni yadatthaṃ ayaṃ gāthā nikkhittā, taṃ yojetvā dassetuṃ ‘‘ārambhatha nikkamathāti vīriyassa padaṭṭhāna’’ntiādi vuttaṃ. Tattha ārambhatha nikkamathāti idaṃ vacanaṃ vīriyassa padaṭṭhānaṃ vīriyapayogassa kāraṇaṃ vīriyārambhe niyojanato, ‘‘yogā ve jāyatī bhūrī’’ti (dha. pa. 282) vacanato yogo bhāvanā. Tattha vipassanābhāvanāya vakkhamānattā samādhibhāvanā idhādhippetāti vuttaṃ – ‘‘yuñjatha buddhasāsaneti samādhissa padaṭṭhāna’’nti. ‘‘Maccuno sena’’nti vuttāya kilesasenāya sammā dhunanaṃ ñāṇeneva hotīti āha – ‘‘dhunātha…pe… padaṭṭhāna’’nti. Puna yathāvuttavīriyasamādhipaññāsampayuttesu ādhipaccakiccatāya papañcappahānasamatthā vaṭṭamūlaṃ chinditvā vivaṭṭaṃ pāpenti cāti dassanatthaṃ ‘‘ārambhatha nikkamathāti vīriyindriyassa padaṭṭhāna’’ntiādi vuttaṃ. Imāni padaṭṭhānāni desanāti ‘‘yānimāni vīriyassa padaṭṭhāna’’ntiādinā vīriyādīnaṃ padaṭṭhānāni vuttāni, sā ārambhatha nikkamathāti ādidesanā, na vīriyārambhavatthuādīnīti attho. Tathā ceva saṃvaṇṇitaṃ.
221这样，根据已安立的教说，按照立足处的方式确定了意义之后，现在，为了以同类法和异类法的方式进行轮转，为了显示其基础，便说：“对于尚未致力于（修习）的众生，或者已经致力于（修习）的众生，这（教说）的策励……”等等。它的意思是：对于那些还没有致力于修习，或者虽然致力于修习但智慧还不成熟的众生，为了让他们在未来能够通过习行的方式而了解，所以才有这教说的策励；或者对于那些智慧已经成熟的人。
Evaṃ yathānikkhittāya desanāya padaṭṭhānavasena atthaṃ niddhāretvā idāni taṃ sabhāgavisabhāgadhammavasena āvaṭṭetukāmo tassa bhūmiṃ dassetuṃ ‘‘ayuñjantānaṃ vā sattānaṃ yoge yuñjantānaṃ vā ārambho’’tiādimāha. Tassattho – yoge bhāvanāyaṃ taṃ ayuñjantānaṃ vā sattānaṃ aparipakkañāṇānaṃ vāsanābhāgena āyatiṃ vijānanatthaṃ ayaṃ desanārambho yuñjantānaṃ vā paripakkañāṇānanti.
222「彼放逸有二种」：因为这种放逸，人们不专心修习，这种放逸由于自身原因的不同，而有两种。「由无知所遮蔽」：被那会覆盖五蕴自相和共相的愚痴所遮蔽。「应知处」：指应该被了知的对象，同时也是如“这是色，这是色的集起”等智慧生起的处所，所以称为应知处。由于不善法有许多种类，依着它们，放逸也有许多种类，但若就它的根本——无明来说，则只有一种，所以说「无明之一种」。对利得的决断、执取、悭吝，都包含在寻求、守护、受用当中。「欲贪与联结即是渴爱」：即使那些以渴爱为根的各种法，也都被摄归在这里，所以说「渴爱之三种」。
So pamādo duvidhoti yena pamādena bhāvanaṃ nānuyuñjanti, so pamādo attano kāraṇabhedena duvidho. Aññāṇenāti pañcannaṃ khandhānaṃ salakkhaṇasāmaññalakkhaṇapaṭicchādakena sammohena. Nivutoti chādito. Ñeyyaṭṭhānanti ñeyyañca taṃ ‘‘iti rūpaṃ, iti rūpassa samudayo’’tiādinā ñāṇassa pavattanaṭṭhānañcāti ñeyyaṭṭhānaṃ. Anekabhedattā pāpadhammānaṃ tabbasena anekabhedopi pamādo mūlabhūtāya avijjāya vasena eko evāti āha – ‘‘ekavidho avijjāyā’’ti. Lābhavinicchayapariggahamacchariyāni pariyesanāārakkhāparibhogesu antogadhāni. Chandarāgajjhosānā taṇhā evāti taṇhāmūlakepi dhamme ettheva pakkhipitvā ‘‘tividho taṇhāyā’’ti vuttaṃ.
223「于有色之有」：指在色法当中。「联结」：就是渴爱的执着。这解释了“渴爱以色身为立足处”这句话的意思。在无始的轮回中，男女对彼此色身都有贪爱，这个意思应当依据《心为所遍取经》（《增支部》1.1-10）来说明。而在非色法中，「痴」是指：因为触等诸法的本性极其微细，而且它们以相续、作用和所缘的密集方式呈现，很难被分解，所以对非色法产生愚痴，这里还隐含着“众生依止（这些）”的意思。这样，对于已经确定为色身和名身所包含的五取蕴，以作为所缘的方式而存在的渴爱与无明，按照四种取来分别解说，是为了显示那些蕴和取的苦集性质，以及应被遍知与应被断除的体性，因此说：“其中，色身……”等等。
Rūpīsu bhavesūti rūpadhammesu. Ajjhosānanti taṇhābhiniveso. Etena ‘‘taṇhāya rūpakāyo padaṭṭhāna’’nti padassa atthaṃ vivarati. Anādimati hi saṃsāre itthipurisā aññamaññarūpābhirāmā, ayañcattho cittapariyādānasuttena (a. ni. 1.1-10) dīpetabbo. Arūpīsu sammohoti phassādīnaṃ atisukhumasabhāvattā santatisamūhakiccārammaṇaghanavinibbhogassa dukkarattā ca arūpadhammesu sammoho, sattānaṃ patiṭṭhitoti vacanaseso. Evaṃ niddhārite rūpakāyanāmakāyasaṅkhāte upādānakkhandhapañcake ārammaṇakaraṇavasena pavattaṃ taṇhañca avijjañca avisesena vuttaṃ catupādānānaṃ vasena vibhajitvā tesaṃ khandhānaṃ upādānānañca dukkhasamudayabhāvena sahapariññeyyapahātabbabhāvaṃ dasseti ‘‘tattha rūpakāyo’’tiādinā.
3030. 这样，以放逸为入口而确定了前二谛之后，再以放逸为入口来确定后二谛，所以说道：“其中，有……”等等。在这里，「彼之」指的是放逸的。「善通达」：即正确、完全地了知，通过了对味等的了知。「守护回摄」：指守护自心，这称为放逸的回摄；通过它的对立面来收摄，也就是用不放逸的勤修来舍弃它。这称为「止」：从作用上来说，它表示定。这是依据离垢分的异类法而进行的轮转。“当人知道诸欲……的功德”这句话，则显示了证得止的方法。
30. Evaṃ pamādamukhena purimasaccadvayaṃ niddhāretvā pamādamukheneva aparampi saccadvayaṃ niddhāretuṃ ‘‘tattha yo’’tiādi vuttaṃ. Tattha tassāti tassa pamādassa. Sampaṭivedhenāti sammā parijānanena assādādīnaṃ jānanena. Rakkhaṇā paṭisaṃharaṇāti attano cittassa rakkhaṇasaṅkhātā pamādassa paṭisaṃharaṇā, tappaṭipakkhena saṅkocanā appamādānuyogena yā khepanā. Ayaṃ samathoti kiccena samādhiṃ dasseti. Ayaṃ vodānapakkhavisabhāgadhammavasena āvaṭṭanā. ‘‘Yadā jānāti kāmānaṃ…pe… ānisaṃsa’’nti iminā samathādhigamassa upāyaṃ dasseti.
225这里，「诸欲」：指事欲和烦恼欲。「于味而作味」：指缘于诸欲而生起的、称为乐与喜悦的味，由于执著于味而仅将其视为味。「过患」：如“诸欲乐少苦多”等（《中部》1.236）所说的过患、过失。「出离」：指初禅。正如所说：“这就是诸欲的出离，即所谓的出离（nekkhamma）”（《如是语》72）。「卑劣」：低劣的状态。「染污」：使染污。确实，因为诸欲，众生受到染污。「清净」：使净化。以及于出离中的功德：即具备断除五盖等功德的特质。在此：当所说的止现前时。「彼种种察」：即慧。正如所说：“诸比丘，比丘心得定者，能如实了知”（《相应部》5.1071）。正如渴爱伴随着无明成为诸行的缘，同样无明伴随着渴爱成为取的缘。当这两个被灭除时，取等也就不存在了。为了显示通过断除渴爱与无明，整个轮回的痛苦都灭尽，所以说“当这二法被断除时……”等等。它的主旨是：这四圣谛是依据异类法与同类法的轮转而确定的。
Tattha kāmānanti vatthukāmānañca kilesakāmānañca. Assādañca assādatoti kāme paṭicca uppajjamānaṃ sukhasomanassasaṅkhātaṃ assādaṃ assādatāya assādamattato. Ādīnavanti ‘‘appassādā kāmā bahudukkhā’’tiādinā (ma. ni. 1.236) vuttaṃ ādīnavaṃ dosaṃ. Nissaraṇanti paṭhamajjhānaṃ. Vuttañhetaṃ – ‘‘kāmānametaṃ nissaraṇaṃ yadidaṃ nekkhamma’’nti (itivu. 72). Okāranti lāmakabhāvaṃ. Saṃkilesanti saṃkilissanaṃ. Kāmahetu hi sattā saṃkilissanti. Vodānanti visujjhanaṃ. Nekkhamme ca ānisaṃsanti nīvaraṇappahānādiguṇavisesayogaṃ. Tatthāti tasmiṃ yathāvutte samathe sati. Yā vīmaṃsāti yā paññā. ‘‘Samāhito, bhikkhave, bhikkhu yathābhūtaṃ pajānātī’’ti (saṃ. ni. 5.1071) hi vuttaṃ. Yathā taṇhāsahitāva avijjā saṅkhārānaṃ paccayo, evaṃ avijjāsahitāva taṇhā upādānānaṃ paccayo. Tāsu niruddhāsu upādānādīnaṃ abhāvo evāti taṇhāavijjāpahānena sakalavaṭṭadukkhanirodhaṃ dassento ‘‘imesu dvīsu dhammesu pahīnesū’’tiādimāha. Imāni cattāri saccāni visabhāgasabhāgadhammāvaṭṭanavasena niddhāritānīti adhippāyo.
226这样放下清净分的论述之后，为了显示依其异类法与同类法的轮转，现在又放下染污分的论述，为了显示依其异类法与同类法的轮转，而说出“犹如于根……”这首偈颂。它的意思是：就像被称为根、作为安立和原因而隐藏在地下的那个部分，如果没有被斧头砍等中断、没有遭到破坏，而且它自身坚固稳定，那么即使枝干被砍掉，像菩提树那样的树仍然会再生；同样地，如果被称为有身之树的、名为渴爱随眠的根，没有被道智的斧头彻底斩断，那么这种苦就会一次又一次地、以后后之体相续地生起，不会止息。为了否定欲爱等，所以说到「有爱」。这个法的缘：对于这个称为有爱的法，由于覆盖了有（生存）的过患等方式而执取乐的缘。正如所说：“诸比丘，如果在可结法中观察乐味，渴爱就会增长”（《相应部》2.57）。因此他说：“因为无明缘，有爱生起”。在这里，止与观就是指道定与道慧，所以说道：“用什么来彻底拔除渴爱随眠……”等。这四圣谛是由异类法与同类法的轮转而确定的。其余部分如前所述。
Evaṃ vodānapakkhaṃ nikkhipitvā tassa visabhāgadhammavasena sabhāgadhammavasena ca āvaṭṭanaṃ dassetvā idāni saṃkilesapakkhaṃ nikkhipitvā tassa visabhāgadhammavasena sabhāgadhammavasena ca āvaṭṭanaṃ dassetuṃ ‘‘yathāpi mūle’’ti gāthamāha. Tassattho – yathā nāma patiṭṭhāhetubhāvena mūlanti laddhavohāre bhūmigate rukkhassa avayave pharasuchedādiantarāyābhāvena anupaddave tato eva daḷhe thire sati khandhe chinnepi assatthādirukkho ruhati, evameva taṇhānusayasaṅkhāte attabhāvarukkhassa mūle maggañāṇapharasunā anupacchinne tayidaṃ dukkhaṃ punappunaṃ aparāparabhāvena nibbattati na nirujjhatīti. Kāmataṇhādinivattanatthaṃ ‘‘bhavataṇhāyā’’ti vuttaṃ. Etassa dhammassa paccayoti etassa bhavataṇhāsaṅkhātassa dhammassa bhavesu ādīnavappaṭicchādanādivasena assādaggahaṇassa paccayo. Vuttañhetaṃ – ‘‘saṃyojanīyesu, bhikkhave, dhammesu assādānupassino taṇhā pavaḍḍhatī’’ti (saṃ. ni. 2.57). Tenevāha – ‘‘avijjāpaccayā hi bhavataṇhā’’ti. Idha samatho vipassanā ca maggasamādhi maggapaññā ca adhippetāti āha – ‘‘yena taṇhānusayaṃ samūhanatī’’tiādi. Imāni cattāri saccānīti visabhāgasabhāgadhammāvaṭṭanavasena niddhāritānīti. Sesaṃ vuttanayameva.
227现在，不只用已经确定的异类、同类法来轮转，还要依据经典圣典里提到的那些法来轮转，为了显示“轮转义”而说出“诸恶莫作”的偈颂。这里，「诸恶」：指一切不善。「莫作」：不让它生起。「善」：指四地所摄的善法。「具足」：获得。「自心清净」：令自己的心清净，这由阿拉汉果成就。这样，通过戒的防护而断除一切恶，通过止与观而圆满成就善，通过阿拉汉果使心清净——这就是诸佛的教法、教诫、教授。这是简略的意义。详细的意义，从经典本身即可明了。
Idāni na kevalaṃ niddhāriteheva visabhāgasabhāgadhammehi āvaṭṭanaṃ, atha kho pāḷiāgatehipi tehi āvaṭṭanaṃ āvaṭṭahāroti dassanatthaṃ ‘‘sabbapāpassa akaraṇa’’nti gāthamāha . Tattha sabbapāpassāti sabbākusalassa. Akaraṇanti anuppādanaṃ. Kusalassāti catubhūmakakusalassa. Upasampadāti paṭilābho. Sacittapariyodāpananti attano cittavodānaṃ, taṃ pana arahattena hoti. Iti sīlasaṃvarena sabbapāpaṃ pahāya samathavipassanāhi kusalaṃ sampādetvā arahattaphalena cittaṃ pariyodapetabbanti etaṃ buddhāna sāsanaṃ ovādo anusiṭṭhīti ayaṃ saṅkhepattho, vitthārato pana attho pāḷito eva viññāyati.
228在这里，像「一切恶」这类经句中所说的「以嗔为源」，是指嗔只作为它的源头，因此称为“以嗔为源”，并不是说嗔本身直接就是源头。因为即使是出于贪，离间语也有可能生起。考虑到「身恶行」这个词，「以嗔为源」使用的是中性表达。在「以贪为源」、「以痴为源」这些表述中，道理也是一样的。而「杂秽语」是由掉举的心引发的，正是基于这个意图，才说它是“以痴为源”。
Tattha ‘‘sabbapāpaṃ nāmā’’tiādīsu dosasamuṭṭhānanti doso samuṭṭhānameva etassāti dosasamuṭṭhānaṃ, na doso eva samuṭṭhānanti. Lobhasamuṭṭhānāyapi pisuṇavācāya sambhavato. Kāyaduccaritanti padaṃ apekkhitvā ‘‘dosasamuṭṭhāna’’nti napuṃsakaniddeso. Lobhasamuṭṭhānaṃ mohasamuṭṭhānanti etthāpi eseva nayo. Samphappalāpo uddhaccacittena pavattayatīti adhippāyena tassa mohasamuṭṭhānatā vuttā.
229这样，通过恶行、不善业道和对业的分类，把「一切恶」里所说的“恶”作了区分之后，现在为了再展示依据不善根而来的非行道的分类，就开始说「不善根」等等。其中，「不善根导向加行」的意思是：贪等不善根会导引身和语的加行，也就是会引发身和语的加行。所谓「欲」，指的是以欲为原因。凡是“因欲而走向非行道”的，这种非行道的行径，就是「以贪为源」。对其余的表述，也应当按照这个道理来理解。至此，已经显示了「一切恶不作」里的“恶”，接下来要显示如何“不作”：通过「无贪……智慧……」这三善根，以断除三不善根的方式，来显示一切恶的不作、不令它生起。同样地，也通过「以舍断贪」等句所表达的梵住来说明。其中，喜能够平息不乐，而由于喜断除了作为其根本的痴，所以经中说：「痴因喜而被断除、被灭尽」。
Evaṃ duccaritaakusalakammapathakammavibhāgena ‘‘sabbapāpa’’nti ettha vuttapāpaṃ vibhajitvā idānissa akusalamūlavasena agatigamanavibhāgampi dassetuṃ ‘‘akusalamūla’’ntiādi vuttaṃ. Tattha akusalamūlaṃ payogaṃ gacchantanti lobhādiakusalāni kāyavacīpayogaṃ gacchantāni, kāyavacīpayogaṃ samuṭṭhāpentānīti attho. Chandāti chandahetu. Yaṃ chandā agatiṃ gacchati, idaṃ lobhasamuṭṭhānanti chandā agatiṃ gacchatīti yadetaṃ agatigamanaṃ, idaṃ lobhasamuṭṭhānanti. Evaṃ sesesupi attho daṭṭhabbo. Ettāvatā ‘‘sabbapāpassa akaraṇa’’nti ettha pāpaṃ dassetvā idāni tassa akaraṇaṃ dassento ‘‘lobho…pe… paññāyā’’ti tīhi kusalamūlehi tiṇṇaṃ akusalamūlānaṃ pahānavasena sabbapāpassa akaraṇaṃ anuppādanamāha. Tathā lobho upekkhāyātiādinā brahmavihārehi. Tattha aratiṃ vūpasamentī muditā tassā mūlabhūtaṃ mohaṃ pajahatīti katvā vuttaṃ – ‘‘moho muditāya pahānaṃ abbhatthaṃ gacchatī’’ti.
3131. 现在，再用另一种方式来显示恶、以及不作恶，并借着解释其余词句的意义，来展示与法相应及不相应的回转，于是说道「一切恶，即是八种邪」等等。通过「不作、不造、不违行」这三个词，都是在说：不让那些邪法生起。反过来，通过「作、造、违行」这三个词，则都是在说：让它们生起。所谓「违行」，是指决意之后去造作。所谓「过去的道」，是指因为存在、运行了很长时间，所以称为古旧的道。所谓「道」，是指圣道。这也正如经中所说：「‘旧道’、‘古道’，就是这八支圣道的别名。」（《相应部》）或者，也可以从过去毗婆尸世尊所证悟、所教导的状态这个角度，来理解为「过去的道」。因为这首巴帝摩卡诵偈，正是正自觉者毗婆尸世尊的。
31. Idāni aññenapi pariyāyena pāpaṃ tassa akaraṇañca dassetvā sesapadānañca atthavibhāvanamukhena sabhāgavisabhāgadhammāvaṭṭanaṃ dassetuṃ ‘‘sabbapāpaṃ nāma aṭṭha micchattānī’’tiādi vuttaṃ. Akiriyā akaraṇaṃ anajjhācāroti tīhipi padehi micchattānaṃ anuppādanameva vadati. Tathā kiriyā karaṇaṃ ajjhācāroti tīhipi padehi uppādanameva vadati. Ajjhācāroti adhiṭṭhahitvā ācaraṇaṃ. Atītassāti cirakālappavattivasena purāṇassa. Maggassāti ariyamaggassa. Vuttañhetaṃ – ‘‘purāṇamaggaṃ purāṇaṃ añjasanti kho ariyassetaṃ aṭṭhaṅgikassa maggassa adhivacana’’nti (saṃ. ni. 2.65 atthato samānaṃ). Atītena vā vipassinā bhagavatā yathādhigataṃ desitabhāvaṃ sandhāya ‘‘atītassa maggassā’’ti vuttaṃ. Vipassino hi ayaṃ bhagavato sammāsambuddhassa pātimokkhuddesagāthāti.
231「由证悟而清净」的意思是：由于遍知现观的缘故。「它所清净的，这就是灭」这句话，虽然无为界本身不会因为任何染污而被染污，但这是从证得者的角度来说的。因为只要那位证得者的染污还没有彻底消失，无为界对他来说，就被称为“尚未清净”。就如同在证得涅槃时，那些应当止息的诸蕴，会根据它们是否还有残余，而分别被称为「有余依」和「无余依」一样，这里的情形也应当如此理解。
Yaṃ paṭivedhenāti yassa pariññābhisamayena. Yaṃ pariyodāpitaṃ, ayaṃ nirodhoti yadipi asaṅkhatā dhātu kenaci saṃkilesena na saṃkilissati, adhigacchantassa pana puggalassa vasena evaṃ vuttaṃ. Tassa hi yāva saṃkilesā na vigacchanti, tāva asaṅkhatā dhātu apariyodapitāti vuccati. Yathā nibbānādhigamena ye khandhā vūpasametabbā, tesaṃ sesabhāvena asesabhāvena ca ‘‘saupādisesā’’ti ca, ‘‘anupādisesā’’ti ca vuccati, evaṃsampadamidaṃ daṭṭhabbaṃ.
232这些四圣谛，是通过经典所记载的、与法相应和不相应的回转而确定的。为了再一次通过这种经典记载的与法相应及不相应回转，来显示“回转轮”，便诵出了「法确实会守护」这首偈颂。偈颂的词义前面已经解释过了。这里的「法」，特指福德的法。为了把它分解说明，便说：「所谓法，有两种：根律仪和道。」在这里，要理解以根律仪为首，已经涵盖了所有的戒。而一切的「再生」，因为都与苦苦等苦相连接，所以都是苦的归宿，因此被称为「苦趣」。就前面所说的两种法而言，为了显示第一种法是如何被妥善修习的，以及它如何守护、把人安置于何处，于是进一步说明：「其中，那在律仪戒中从不违犯……」等等。现在，为了阐明此法必定能守护人免于恶趣，便引用了《伽弥尼相应》（《相应部》）中的《剑带之子经》。
Imāni pāḷiāgatadhammānaṃ sabhāgavisabhāgadhammāvaṭṭanavasena niddhāritāni cattāri saccāni punapi pāḷiāgatadhammānaṃ sabhāgavisabhāgadhammāvaṭṭanena āvaṭṭahāraṃ dassetuṃ ‘‘dhammo have rakkhatī’’ti gāthamāha. Tassā padattho pubbe vutto eva. Dhammoti puññadhammo idhādhippeto. Taṃ vibhajitvā dassento ‘‘dhammo nāma duvidho indriyasaṃvaro maggo cā’’ti āha. Indriyasaṃvarasīsena cettha sabbampi sīlaṃ gahitanti daṭṭhabbaṃ . Sabbā upapattiyo duggati dukkhadukkhatādiyogena dukkhā gatiyoti katvā. Yathāvutte duvidhe dhamme paṭhamo dhammo yathā suciṇṇo hoti, yato ca so rakkhati, yattha ca patiṭṭhāpeti, taṃ sabbaṃ dassetuṃ ‘‘tattha yā saṃvarasīle akhaṇḍakāritā’’tiādi vuttaṃ. Idāni tassa dhammassa apāyato rakkhaṇe ekantikabhāvaṃ vibhāvetuṃ gāmaṇisaṃyutte (saṃ. ni. 4.358) asibandhakaputtasuttaṃ ābhataṃ.
233在这里，「以如此方式」的「如此」，指的就是这个方式。其中的「ca」字表示合集，意思是：也应当以此方式来了知这个道理。「剑带之子」意为：他是剑带的儿子。因为他在村中是长者，所以称为「村长」。「后地人」指后地地区的居民。「持水器者」指手里拿着自己水罐的人。「以水草为璎珞者」指那些清晨就从水中采集水草和青莲花等，做成花环戴在身上，以此来检验水是否洁净的人。「入水者」指那些傍晚和早晨都到水中沐浴的人。「令投生」意思是让他们往上界投生。「令正确地行」意思是正确地引导他们。「进入天界」意思是他们围绕着那人，一边说着：「去吧，贤者，去梵天世界吧！去吧，贤者，去梵天世界吧！」，一边就这样将他引导入天界。
Tattha evanti pakārena. Ca-saddo sampiṇḍane, imināpi pakārena ayamattho veditabboti adhippāyo. Asibandhakaputtoti asibandhakassa nāma putto. Gāme jeṭṭhakatāya gāmaṇī. Pacchābhūmakāti pacchābhūmivāsino. Kāmaṇḍalukāti sakamaṇḍaluno. Sevālamālikāti pātova udakato sevālañceva uppalādīni ca gahetvā udakasuddhibhāvajānanatthaṃ mālaṃ katvā piḷandhanakā. Udakorohakāti sāyaṃ pātaṃ udakaṃ orohaṇakā. Uyyāpentīti upariyāpenti. Saññāpentīti sammā yāpenti. Saggaṃ nāma okkāmentīti parivāretvā ṭhitāva ‘‘gaccha, bho, brahmalokaṃ, gaccha, bho, brahmaloka’’nti vadantā saggaṃ pavesenti.
234「不应随行」的意思是，不应该追随他一起前往。「浮出」指从水里站起来。「漂浮」指浮在水面上。「登上陆地」指爬上干燥的陆地。「在那里，如果有……」意思是，在那个地方，如果有的话。「碎石瓦片」指的是碎石块或碎陶片。「它会下沉」的意思是，那东西会向下沉没，成为下沉之物。「向下沉去」就是沉到水底。「道的」指圣道。「锋利性」就是锐利的意思。然而，这里的锋利，并不是指像刀剑那样磨出来的锐利，而是指感官机能的敏锐，为了说明这一点，才说「增上性」。有人会问：「难道圣道不是能把自身所应断除的烦恼，毫无残余地彻底断尽吗？既然这样，又怎么说存在“极锋利”这种事呢？」确实如此，不过，根据「如同见至者一样」这种说法，信解脱者和见至者在断除烦恼上，仍然可以说存在某种微细的差别。然而，这里的重点并不在此，因为这里的目的是要说明能够超越一切再生。由于圣道是分阶段地断除烦恼的，这种断除方式又取决于道法中根的迟钝、敏锐或极敏锐的状态差异。因此，在如同金刚喻法的诸道法中，达到了顶点的最上道法所具有的那种「极敏锐的状态」，就是这里所说的道的「锋利性」的意涵。正因为如此，经中说：「这个法如果被妥善修习，就能从一切再生中守护你。」接着，又用「因此，善护心者……」等经文（《自说经》），来论证即使是被称为善趣的再生，也同样是恶趣。
Anuparisakkeyyāti anuparigaccheyya. Ummujjāti uṭṭhaha. Uplavāti jalassa upariplava. Thalamuplavāti thalaṃ abhiruha. Tatra yāssāti tatra yaṃ assa, yaṃ bhaveyya. Sakkharakaṭhalanti sakkharā vā kaṭhalā vā. Sā adhogāmī assāti sā adho gaccheyya, heṭṭhāgāmī bhaveyya. Adho gaccheyyāti heṭṭhā gaccheyya. Maggassāti ariyamaggassa. Tikkhatāti tikhiṇatā. Sā ca kho na satthakassa viya nisitakaraṇatā, atha kho indriyānaṃ paṭubhāvoti dassetuṃ ‘‘adhimattatā’’ti āha. Nanu ca ariyamaggo attanā pahātabbakilese anavasesaṃ samucchindatīti atikhiṇo nāma natthīti? Saccametaṃ, tathāpi no ca kho ‘‘yathā diṭṭhippattassā’’ti vacanato saddhāvimuttadiṭṭhippattānaṃ kilesappahānaṃ pati atthi kāci visesamattāti sakkā vattuṃ. Ayaṃ pana viseso na idhādhippeto, sabbupapattisamatikkamanassa adhippetattā. Yasmā pana ariyamaggena odhiso kilesā pahīyanti, tañca nesaṃ tathāpahānaṃ maggadhammesu indriyānaṃ apāṭavapāṭavatarapāṭavatamabhāvena hotīti yo vajirūpamadhammesu matthakappattānaṃ aggamaggadhammānaṃ paṭutamabhāvo. Ayaṃ idha maggassa tikkhatāti adhippetā. Tenevāha – ‘‘ayaṃ dhammo suciṇṇo sabbāhi upapattīhi rakkhatī’’ti. ‘‘Tasmā rakkhitacittassā’’tiādinā suttantarena (udā. 32) sugatisaññitānampi upapattīnaṃ duggatibhāvaṃ sādheti.
3232. 现在，为了通过简别的方式，将之前所说之法——即贪爱与无明等异分法，以及止与观等同分法——应用回转轮而显示出来，便说：「其中，恶趣的因是贪爱与无明……」等。由于前面已经说明过其理趣，所以这很容易理解。「这被称为梵行」意思是：这被称为圣者的、由止与观所组成的道梵行。「它守护」意思是：对于从一切恶趣中守护者来说，作为圣道所缘的灭，被说成好像在守护一样，这是因为以相作为主动者而作的比喻。其意图是：这四圣谛是通过异分法与同分法的回转方式而被简别出来的。
32. Idāni yathāvuttassa dhammassa visabhāgadhammānaṃ taṇhāvijjādīnaṃ sabhāgadhammānañca samathavipassanādīnaṃ niddhāraṇavasena āvaṭṭahāraṃ yojetvā dassetuṃ ‘‘tattha duggatīnaṃ hetu taṇhā ca avijjā cā’’tiādimāha. Taṃ pubbe vuttanayattā suviññeyyameva. Idaṃ vuccati brahmacariyanti idaṃ ariyaṃ samathavipassanāsaṅkhātaṃ maggabrahmacariyanti vuccati. Yaṃ rakkhatīti sabbāhi duggatīhi rakkhantassa ariyamaggassa ārammaṇabhūto nirodho rakkhanto viya vutto, nimittassa kattubhāvena upacaritattā. Imāni cattāri saccāni visabhāgasabhāgadhammāvaṭṭanavasena niddhāritānīti adhippāyo.
250以上，「回转轮」的分别解释，到此结束。
Āvaṭṭahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
251第八节，「分别轮」的分别解释。
8. Vibhattihāravibhaṅgavaṇṇanā
3333. 其中，什么是分别理趣？即对分别理趣的解释。其中，法分别、地分别、足处分别，这是三种分别。在这三种分别中，因为当法被分别说明后，从中可得的地的分别和足处的分别，在说明时就容易理解，所以先说明法分别。在说明法分别时，为了指出在十六种发趣中，哪些经典是特别应加以分别的依据，而说：「有两部经：熏习分和通达分」。其中，熏习是福德的修习，它的部分或类别是熏习分，对其有益的即是熏习分经。通达是突破、摧毁贪蕴等，它的部分是通达分，其余的解释与前面类似。在哪部经中教导了三种福行事，那部经就是熏习分。在哪部经中教导了有学与无学，那部经就是通达分。而这个意义，在圣典原文中将会出现。
33.Tatthakatamo vibhattihāroti vibhattihāravibhaṅgo. Tattha dhammavibhattibhūmivibhattipadaṭṭhānavibhattīti tividhā vibhatti. Tāsu yasmā dhammesu vibhāgato niddiṭṭhesu tattha labbhamāno bhūmivibhāgo padaṭṭhānavibhāgo ca niddisiyamāno suviññeyyo hoti, tasmā dhammavibhattiṃ tāva niddisanto soḷasavidhe paṭṭhāne yesaṃ suttānaṃ vasena visesato vibhajitabbā, tāni suttāni dassetuṃ ‘‘dve suttāni vāsanābhāgiyañca nibbedhabhāgiyañcā’’ti vuttaṃ. Tattha vāsanā puññabhāvanā, tassā bhāgo koṭṭhāso vāsanābhāgo, tassa hitanti vāsanābhāgiyaṃ, suttaṃ. Nibbijjhanaṃ lobhakkhandhādīnaṃ padālanaṃ nibbedho, tassa bhāgoti sesaṃ purimasadisameva. Yasmiṃ sutte tīṇi puññakiriyavatthūni desitāni, taṃ suttaṃ vāsanābhāgiyaṃ. Yasmiṃ pana sekkhāsekkhā desitā, taṃ nibbedhabhāgiyaṃ. Ayañca attho pāḷiyaṃyeva āgamissati.
237「福分」：是指存在于福分中的。同样地，「果分」也应理解为存在于果分中的。而「果」是指沙门果。「防护戒」：是指巴帝摩卡防护、念防护、智防护、忍防护、精进防护，这五种防护是防护戒。「断戒」：是指彼分断、镇伏断、正断、安息断、出离断，这五种断。在这些断中，应理解为依除了出离断之外的四种断而成立的断戒。「他」：是指那位接受熏习分经的人。「以彼梵行」：意思是，以那称为防护戒的殊胜修行作为因，而成为梵行者。这里并没有否定八等至梵行；但有些人读作「即以彼梵行」，如果按照他们的理解，那可能就有否定它的意味了。
Puññabhāgiyāti puññabhāge bhavā. Tathā phalabhāgiyā veditabbā. Phalanti pana sāmaññaphalaṃ. Saṃvarasīlanti pātimokkhasaṃvaro, satisaṃvaro, ñāṇasaṃvaro, khantisaṃvaro, vīriyasaṃvaroti pañca saṃvarā saṃvarasīlaṃ. Pahānasīlanti tadaṅgappahānaṃ, vikkhambhanappahānaṃ, samucchedappahānaṃ, paṭippassaddhippahānaṃ, nissaraṇappahānanti pañcappahānāni. Tesu nissaraṇappahānavajjānaṃ pahānānaṃ vasena pahānasīlaṃ veditabbaṃ. Soti yo vāsanābhāgiyasuttasampaṭiggāhako, so. Tena brahmacariyenāti tena saṃvarasīlasaṅkhātena seṭṭhacariyena kāraṇabhūtena brahmacārī bhavati. Ettha ca aṭṭhasamāpattibrahmacariyassa na paṭikkhepo, keci pana ‘‘teneva brahmacariyenā’’ti paṭhanti, tesaṃ matena siyā tassa paṭikkhepo.
238「住于断戒者」：意思是，依正断与安息断而住于断戒。「以彼梵行」：意思是，以那殊胜的断戒，即道梵行。然而，那些读作「即以彼梵行」的人，他们的经文是：「名为熏习分的经典，就是布施论、戒论、生天论、福报论」。而读作「以彼梵行」的人，他们的经文是：「名为熏习分的经典，就是布施论、戒论、生天论、诸欲的过患、出离的功德」。那么，哪一种读法更为合理呢？应得出结论：后一种读法。因为后面会说「名为通达分的经典，就是宣说四圣谛」，大长老说法是不会有所保留的。
Pahānasīle ṭhitoti samucchedapaṭippassaddhippahānānaṃ vasena pahānasīle ṭhito. Tena brahmacariyenāti tena pahānasīlena visesabhūtena maggabrahmacariyena. Ye pana ‘‘teneva brahmacariyenā’’ti paṭhanti, tesaṃ ayaṃ pāṭho ‘‘vāsanābhāgiyaṃ nāma suttaṃ dānakathā, sīlakathā, saggakathā, puññavipākakathā’’ti. Ye pana ‘‘tena brahmacariyenā’’ti paṭhanti, tesaṃ ayaṃ pāṭho – ‘‘vāsanābhāgiyaṃ nāma suttaṃ dānakathā, sīlakathā, saggakathā kāmānaṃ ādīnavo nekkhamme ānisaṃso’’ti. Tattha katamo pāṭho yuttataroti? Pacchimo pāṭhoti niṭṭhaṃ gantabbaṃ. Yasmā ‘‘nibbedhabhāgiyaṃ nāma suttaṃ yā catusaccappakāsanā’’ti vakkhati, na hi mahāthero sāvasesaṃ katvā dhammaṃ desesīti.
239通过「没有知」等文句，说明这两部经之所以超胜、不混杂的原因。其中，「知」：是指作为圣道基础、能导向出离的观慧。「这四部经」：是指这熏习分和通达分，以及接下来要说的杂染分和无学分，合起来共四部经。「以说法」：即依说法的方式。「以一切方式的观察理趣审察后」：意思是，以全面的方式，放入十一个处所中，用观察理趣审察后。「应以合理理趣连结」这句话，说明了观察理趣和合理理趣是分别理趣的前行准备。「凡是智慧所及的范围」这句话，则说明了分别理趣的广大范围。
‘‘Natthi pajānanā’’tiādinā ubhinnaṃ suttānaṃ sātisayaṃ asaṅkarakāraṇaṃ dasseti. Tattha pajānanāti ariyamaggassa padaṭṭhānabhūtā vuṭṭhānagāminī vipassanāpaññā. Imāni cattāri suttānīti imesaṃ suttānaṃ vāsanābhāgiyanibbedhabhāgiyānaṃ vakkhamānānañca saṃkilesabhāgiyaasekkhabhāgiyānaṃ vasena cattāri suttāni. Desanāyāti desanānayena. Sabbato vicayena hārena vicinitvāti sabbatobhāgena ekādasasu ṭhānesu pakkhipitvā vicayena hārena vicinitvā. ‘‘Yuttihārena yojetabbānī’’ti etena vicayahārayuttihārā vibhattihārassa parikammaṭṭhānanti dasseti. ‘‘Yāvatikā ñāṇassa bhūmī’’ti iminā vibhattihārassa mahāvisayataṃ dasseti.
3434. 如此，先依据「熏习分」和「决择分」的性质，对法做了部分分别之后；现在，为了进一步用「杂染分」与「无学分」、「共的」与「不共的」这些性质来分别它们，于是开始了「其中，哪些法是共的？」等一系列的探讨。其中，「哪些法」是指哪些具有自性的法。「共的」：意思是并非特殊独有的，是指「共通、相同」的意思。「二法」：是指两种性质。因为此处的「法」字，是作「性质」来理解的，就像在《无碍解道》里提到的「有生法的众生」那样。「名称共」：是指名称上共通，意思是「善与不善」这类，有相同的名称。「所依共」：是依所依（色身）而共通，意思是，由于它们生起在同一个相续的身心里，所以说它们有相同的所依。进一步来说，在杂染这一边，那些在断除烦恼时扮演同样角色的，就是「名称共」；那些在生起时伴随在一起的，就是「所依共」。同理，其他的共通性，也可以从「生起方式」、「作用」、「条件」或「对立面」等方面来归纳理解。「对于邪定性和不定性的人」：这句话是「凡夫」的标志。所以，我们可以把所有类型的凡夫，例如持常住论的、持断灭论的等等，都包含进来讨论。那些由见道所断的烦恼，是邪定性和不定性的人所共有的，因为它们只发生在邪定性和不定性的人身上，而不会发生在正定性的人身上。顺着这个道理，其余的句子也应该这样理解。
34. Evaṃ vāsanābhāgiyanibbedhabhāgiyabhāvehi dhamme ekadesena vibhajitvā idāni tesaṃ kilesabhāgiyaasekkhabhāgiyabhāvehi sādhāraṇāsādhāraṇabhāvehi vibhajituṃ ‘‘tattha katame dhammā sādhāraṇā’’tiādi āraddhaṃ. Tattha katame dhammāti katame sabhāvadhammā. Sādhāraṇāti avisiṭṭhā, samānāti attho. Dve dhammāti duve pakatiyo. Pakatiattho hi ayaṃ dhamma-saddo ‘‘jātidhammānaṃ sattāna’’ntiādīsu (paṭi. ma. 1.33) viya. Nāmasādhāraṇāti nāmena sādhāraṇā, kusalākusalāti samānanāmāti attho. Vatthusādhāraṇāti vatthunā nissayena sādhāraṇā, ekasantatipatitatāya samānavatthukāti attho. Visesato saṃkilesapakkhe pahānekaṭṭhā nāmasādhāraṇā, sahajekaṭṭhā vatthusādhāraṇā. Aññampi evaṃ jātiyanti kiccapaccayapaṭipakkhādīhi samānaṃ saṅgaṇhāti. Micchattaniyatānaṃ aniyatānanti idaṃ puthujjanānaṃ upalakkhaṇaṃ. Tasmā sassatavādā ucchedavādāti ādiko sabbo puthujjanabhedo āharitvā vattabbo. Dasanappahātabbā kilesā sādhāraṇā micchattaniyatānaṃ aniyatānaṃ eva ca sambhavato sammattaniyatānaṃ asambhavato ca. Iminā nayena sesapadesupi attho veditabbo.
241「圣弟子」：这里是指有学圣者。他那一切的定，都是和未离染者共通的：这是指诸如世间定、色界定、无色界定、天住、梵住、初禅的等至等等，透过这些不同的方式来说明它们是共通的。但是，善等至如果从这个角度讲，可能会变成不共的。看到这里有这个过失，有些人就读作「无论哪种……那一切定，都是和未离染者共通的」。为什么有时被特别指出，有时又应该被特别指出？且这些法究竟是如何「共通」的？带着这个问题仔细思考后，为了厘清这点，论师接着说明：「共通的法，确实是如此相互的」等等。它的意思是：就像之前说烦恼是邪定性和不定性的人所共有的那样，这些「共通的法」并不是对「一切众生」普遍共有的。为什么呢？因为这些法是相互的、彼此对各自的领域不会逾越。也就是说，它们活动的范围是有严格限定的；如果不是这样，那样的称谓就根本不可能成立。而且，正因为这些法有这样的限定范围，所以论中说：「凡是被这些法所具足的人，他就不会超越那个法的范畴」。因为，并非邪定性和不定性的人就没有见道所断的烦恼，也不是说其他类型的人才会有。顺着这个逻辑，剩下的部分也应该这样理解。
Ariyasāvakoti sekkhaṃ sandhāya vadati. Sabbā sā avītarāgehi sādhāraṇāti lokiyasamāpatti rūpāvacarā arūpāvacarā dibbavihāro brahmavihāro paṭhamajjhānasamāpattīti evamādīhi pariyāyehi sādhāraṇā. Kusalasamāpatti pana iminā pariyāyena siyā asādhāraṇā , imaṃ pana dosaṃ passantā keci ‘‘yaṃ kiñci…pe… sabbā sā avītarāgehi sādhāraṇā’’ti paṭhanti. Kathaṃ te odhiso gahitā, atha odhiso gahetabbā, kathaṃ sādhāraṇāti? Anuyogaṃ manasikatvā taṃ visodhento āha – ‘‘sādhāraṇā hi dhammā evaṃ aññamañña’’ntiādi. Tassattho – yathā micchattaniyatānaṃ aniyatānañca sādhāraṇāti vuttaṃ, evaṃ sādhāraṇā dhammā na sabbasattānaṃ sādhāraṇatāya sādhāraṇā, kasmā? Yasmā aññamaññaṃ paraṃ paraṃ sakaṃ sakaṃ visayaṃ nātivattanti. Paṭiniyatañhi tesaṃ pavattiṭṭhānaṃ, itarathā tathā vohāro eva na siyāti adhippāyo. Yasmā ca ete eva dhammā evaṃ niyatā visayā, tasmā ‘‘yopi imehi dhammehi samannāgato na so taṃ dhammaṃ upātivattatī’’ti āha. Na hi micchattaniyatānaṃ aniyatānañca dassanena pahātabbā kilesā na santi, aññesaṃ vā santīti evaṃ sesepi vattabbaṃ.
242所谓「不共法」，是指各个人自身独有的法。在圣者中，依有学与无学法来寻求；在非圣者中，依一切无法被断除的方式来寻求，因为其他状态都不能像这样被指出来。而且，正是由于它不具共通性，才会依这个那个人而随顺所说的教法。为了显示这个意义，而说：「哪些法是不共的？乃至依教法而应被寻求：有学、无学、能者、不能者」。「第八者」：指为了亲证入流果而正在修行的人。「法性」：即法的自性，第一个是道位，第二个是果位。或者，第一个是正在被断除的烦恼之性，第二个是已断除的烦恼之性。再者，「第八者」：指处于不来道的人。「名为」：即称为有学。「法性」：即各个的道位与下一层的果位。「行道者」：即拥有道的人。「名为」：即称为行道者。如此，以「第八者」等显示了圣者个人中的不共法后，为了在其他类人中显示这个道理，而说「如此，观察殊胜者」等。因为只有在世间法中才有低劣等状态。其中，「观察殊胜者」：即观察不共法的人。对于决定堕入邪道的人，不决定随转的法是共通的，决定随邪道而转的法是不共的。即使在决定邪道的人当中，对于持有定邪见的人，不决定的法是共通的，而确定不变的邪见则是不共的。应当依这个理趣来了知「观察殊胜者」的意义。
Asādhāraṇo nāma dhammo tassa tassa puggalassa paccattaniyato ariyesu sekkhāsekkhadhammavasena anariyesu sabbābhabbapahātabbavasena gavesitabbo, itarassa tathā niddisitabbabhāvābhāvato. So ca kho sādhāraṇāvidhuratāya taṃ taṃ upādāya tathāvuttadesanānusārenāti imamatthaṃ dasseti ‘‘katame dhammā asādhāraṇā yāva desanaṃ upādāya gavesitabbā sekkhāsekkhā bhabbābhabbā’’ti iminā. Aṭṭhamakassāti sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipannassa. Dhammatāti dhammasabhāvo paṭhamassa maggaṭṭhatā dutiyassa phalaṭṭhatā. Paṭhamassa vā pahīyamānakilesatā. Dutiyassa pahīnakilesatā. Puna aṭṭhamakassāti anāgāmimaggaṭṭhassa. Nāmanti sekkhāti nāmaṃ. Dhammatāti taṃtaṃmaggaṭṭhatā heṭṭhimaphalaṭṭhatā ca. Paṭipannakānanti maggasamaṅgīnaṃ. Nāmanti paṭipannakāti nāmaṃ. Evaṃ ‘‘aṭṭhamakassā’’tiādinā ariyapuggalesu asādhāraṇadhammaṃ dassetvā itaresu nayadassanatthaṃ ‘‘evaṃ visesānupassinā’’tiādi vuttaṃ. Lokiyadhammesu eva hi hīnādibhāvo. Tattha visesānupassināti asādhāraṇadhammānupassinā. Micchattaniyatānaṃ aniyatā dhammā sādhāraṇā micchattaniyatā dhammā asādhāraṇā. Micchattaniyatesupi niyatamicchādiṭṭhikānaṃ aniyatā dhammā sādhāraṇā. Niyatamicchādiṭṭhi asādhāraṇāti iminā nayena visesānupassinā veditabbā.
243如此，以种种方式显示了法的分类后，现在为了分别开示地的分类与立足处的分类，而说「见地」等。其中，「见地」：即初道。因为在初道的刹那，圣弟子称为正在入正定，从此之后称为已入正定，所以说「见地是入正定的立足处」。虽然每一个较低的道都是获得更高道的因——因为若不先舍断有身见等，就不可能断除欲贪、瞋恚等——但为了显示圣道是自己果的殊胜因和近因，而说「修习地是获得更上果的立足处」。「乐行道速通智」：当遇到与之相应的种种缘和合时，它是属于智慧上等者的，所以称它为「观的立足处」。然而，其他三种行道也都能带来止。其中，由于显示了四种行道中最柔软的一种，其余几种也就一并被显示了，因此说「苦行道迟通智是止的立足处」。
Evaṃ nānānayehi dhammavibhattiṃ dassetvā idāni bhūmivibhattiṃ padaṭṭhānavibhattiñca vibhajitvā dassetuṃ ‘‘dassanabhūmī’’tiādimāha. Tattha dassanabhūmīti paṭhamamaggo. Yasmā pana paṭhamamaggakkhaṇe ariyasāvako sammattaniyāmaṃ okkamanto nāma hoti, tato paraṃ okkanto , tasmā ‘‘dassanabhūmi niyāmāvakkantiyā padaṭṭhāna’’nti vuttaṃ. Kiñcāpi heṭṭhimo heṭṭhimo maggo upariuparimaggādhigamassa kāraṇaṃ hoti, sakkāyadiṭṭhiādīni appahāya kāmarāgabyāpādādippahānassa asakkuṇeyyattā. Tathāpi ariyamaggo attano phalassa visesakāraṇaṃ āsannakāraṇañcāti dassetuṃ ‘‘bhāvanābhūmiuttarikānaṃ phalānaṃ pattiyā padaṭṭhāna’’nti vuttaṃ. Sukhā paṭipadā khippābhiññā ñāṇuttarassa tathāvidhapaccayasamāyoge ca hotīti sā vipassanāya padaṭṭhānanti vuttā. Itarā pana tissopi paṭipadā samathaṃ āvahanti eva. Tāsu sabbamudutāya dassitāya sesāpi dassitā evāti āha – ‘‘dukkhā paṭipadā dandhābhiññā samathassa padaṭṭhāna’’nti.
244「施所成福行事」：布施本身就是施所成，因为能产生应受供养的果报，所以是福；那件事因为是应当做的，所以是行；因为它是精勤成就等的依处，所以是事；因此称为施所成福行事。「他闻」：指听闻佛法。「共的」：这并不是像种子对于芽那样，也不像见地等对于入正定等那样是专属的，而是共通的，意指即使有其他原因也能让听闻发生。关于这点，有些人说，施主随喜自己的布施成为习惯，所以布施是听闻的缘。然而，施主为了期望布施的清净，在听闻布施、戒等种种殊胜功德时，善于精勤努力，所以布施被说为听闻佛法的因。
Dānamayaṃ puññakiriyavatthūti dānameva dānamayaṃ, pujjaphalanibbattanaṭṭhena puññaṃ, tadeva kattabbato kiriyā, payogasampattiyādīnaṃ adhiṭṭhānabhāvato vatthu cāti dānamayapuññakiriyavatthu. Paratoghosassāti dhammassavanassa. Sādhāraṇanti na bījaṃ viya aṅkurassa, dassanabhūmiādayo viya vā niyāmāvakkantiādīnaṃ āveṇikaṃ, atha kho sādhāraṇaṃ, tadaññakāraṇehipi paratoghosassa pavattanatoti adhippāyo. Tattha keci dāyakassa dānānumodanaṃ āciṇṇanti dānaṃ paratoghosassa kāraṇanti vadanti. Dāyako pana dakkhiṇāvisuddhiṃ ākaṅkhanto dānasīlādiguṇavisesānaṃ savane yuttappayutto hotīti dānaṃ dhammassavanassa kāraṇaṃ vuttaṃ.
245「戒所成」：因为具足戒的人没有追悔，心得等持，能够思择法义，所以戒是思所成慧的因，为此说“戒所成”等词。「修所成」：即名为奢摩他的修所成。「对于修所成者」：是指对于更高层次的禅那以及名为毗婆舍那的修所成而言。因为前面的总是成为后面的立足处。现在，因为布施、持戒和世间的修习不仅仅是如前所说的他闻等的因，而且依循次第也是通达教理、多闻、修行业处、圣道、正见等的缘，所以为了显示这个道理，又以“施所成”等来扩展说明。同样，为了显示“居住于适当的地方等，是身远离、心远离等的因”这个道理，而说了“居住于适当的地方”等。其中，「于善思察」：即于反省观照。通过「舍弃不善」这一句，说明的是断遍知。「对于定根」：即对于道定根。其余的内容都容易理解。
Sīlasampanno vippaṭisārābhāvena samāhito dhammacintāsamattho hotīti sīlaṃ cintāmayañāṇassa kāraṇanti āha ‘‘sīlamaya’’ntiādi. Bhāvanāmayanti samathasaṅkhātaṃ bhāvanāmayaṃ. Bhāvanāmayiyāti uparijhānasaṅkhātāya vipassanāsaṅkhātāya ca bhāvanāmayiyā. Purimaṃ purimañhi pacchimassa pacchimassa padaṭṭhānaṃ. Idāni yasmā dānaṃ sīlaṃ lokiyabhāvanā ca na kevalaṃ yathāvuttaparatoghosādīnaṃyeva, atha kho yathākkamaṃ pariyattibāhusaccakammaṭṭhānānuyogamaggasammādiṭṭhīnampi paccayā honti, tasmā tampi nayaṃ dassetuṃ puna ‘‘dānamaya’’ntiādinā desanaṃ vaḍḍhesi. Tathā patirūpadesavāsādayo kāyavivekacittavivekādīnaṃ kāraṇaṃ hotīti imaṃ nayaṃ dassetuṃ ‘‘patirūpadesavāso’’tiādimāha. Tattha kusalavīmaṃsāyāti paṭisaṅkhānupassanāya. Akusalapariccāgoti iminā pahānapariññā vuttāti. Samādhindriyassāti maggasamādhindriyassa. Sesaṃ suviññeyyameva.
262释义分的解释至此结束。
Vibhattihāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
2639. 转起分释义
9. Parivattanahāravibhaṅgavaṇṇanā
3535. 什么是「转起的纲要」呢？这就是“转起分”的解释。在这里，因为在解释经文时，对于所开示的善与不善法，把作为对立面的不善与善法，从应被断除等角度挑选出来，这就是从对立面进行的「转起」。因此，经文一开始便说：“对于具足正见的人，邪见已被摧毁”等等。其中，「正见」：意思是殊胜、美好的见解，因为拥有它，所以称为正见，这里指具有正见的人。他的这种正见性，应当理解为属于前行部分的正见，或者是出世间的正见。「邪见已被摧毁」：在前面一种情况中，是被观正见所断除，即被镇伏的意思；在后面一种情况中，是被初道正见所断除，即被彻底正断的意思。
35.Tatthakatamo parivattano hāroti parivattanahāravibhaṅgo. Tattha yasmā saṃvaṇṇiyamāne sutte yathāniddiṭṭhānaṃ kusalākusaladhammānaṃ paṭipakkhabhūte akusalakusaladhamme pahātabbabhāvādivasena niddhāraṇaṃ paṭipakkhato parivattanaṃ, tasmā ‘‘sammādiṭṭhissa purisapuggalassa micchādiṭṭhi nijjiṇṇā bhavatī’’tiādi āraddhaṃ. Tattha sammā pasatthā, sundarā diṭṭhi etassāti sammādiṭṭhi, tassa. Sā panassa sammādiṭṭhitā pubbabhāgasammādiṭṭhiyā vā lokuttarasammādiṭṭhiyā vā veditabbā. Micchādiṭṭhi nijjiṇṇā bhavatīti purimanaye vipassanāsammādiṭṭhiyā pahīnā hoti, vikkhambhitāti attho. Pacchimanaye paṭhamamaggasammādiṭṭhiyā pahīnā samucchinnāti attho.
247「以及那些以他的邪见为缘的事物」：以错误的执取为因，诸如不肯去见圣者等的贪欲、瞋恚，以及杀生等众多不善法——由于其卑劣的缘故叫作“罪恶”，由于从非善巧中生起的缘故叫作“不善”——这些都可能生起。这是对于这位已开始修观的人以及圣者来说的。「法」：指止与观的法，或者说三十七菩提分法，那些还未生起的能够生起，已经生起的能够达到修习的圆满。「正思惟」等词句，也应以同样的方式来理解其含义。不过这里有一个差别：关于「正解脱」等，「邪解脱」指的是根本没有真的解脱，却自以为“我们解脱了”；或者对于根本不是解脱的状态，生起解脱的想法。在这里，字面上的意思是：因为这种解脱、这种脱离方式是错误、邪恶的，所以称为「邪解脱」。而且八重的邪解脱，依上述方式，由错误的执取力而生起，具有落于两边的特征。而「正解脱」则是果位上的法，或者，它也可以指由于亲近邪见者而产生的邪脱离或邪解脱门。至于「邪解脱的如实知见」，则是基于把邪解脱和邪见当作核心来执取，而生起的不善心念，乃至极为微细的——即使造了恶，却反省为“我做了善事”时所产生的愚痴。“对于正解脱的如实知见”，这里所指的是有学者所具备的反省智，因为那能促成更上修习的圆满。
Ye cassa micchādiṭṭhipaccayāti micchābhinivesahetu ye ariyānaṃ adassanakāmatādayo lobhādayo pāṇātipātādayo ca aneke lāmakaṭṭhena pāpakā akosallasambhūtaṭṭhena akusalā dhammā uppajjeyyuṃ. Imassa āraddhavipassakassa ariyassa ca. Dhammāti samathavipassanādhammā, sattattiṃsabodhipakkhiyadhammā vā anuppannā vā sambhavanti uppannā, bhāvanāpāripūriṃ gacchanti. Sammāsaṅkappassātiādīnampi imināva nayena attho veditabbo. Ayaṃ pana viseso – sammāvimuttiādīnaṃ micchāvimutti avimuttāva samānā ‘‘vimuttā maya’’nti evaṃsaññino avimuttiyaṃ vā vimuttisaññino. Tatrāyaṃ vacanattho – micchā pāpikā vimutti vimokkho etassāti micchāvimutti. Aṭṭhaṅgā ca micchāvimutti yathāvuttenākārena micchābhinivesavasena ca pavattā antadvayalakkhaṇā. Sammāvimutti pana phaladhammā, micchādiṭṭhike samāsevato micchāvimokkho vā micchāvimutti. Micchāvimuttiñāṇadassanaṃ pana micchāvimokkhe micchādiṭṭhiyā ca sāranti gahaṇavasena pavatto akusalacittuppādo antamaso pāpaṃ katvā ‘‘sukataṃ mayā’’ti paccavekkhato uppannamoho ca. Sammāvimuttiñāṇadassanassāti ettha sekkhānaṃ paccavekkhaṇañāṇaṃ sammāvimuttiñāṇadassananti adhippetaṃ. Tañhi uttaribhāvanāpāripūriyā saṃvattati.
36这样，先以正见等为开端说明了邪见等之后，接着又为了显示通过远离杀生、不与取、欲邪行等来转化杀生等恶行，而开始“对于他……”等开示。其中，「适时而说者」是描述其特点的说法。意思是：他说话适时、有正当理由、有节制、与意义相关；这样，他就是为了断除杂秽语而这样修习行道的人。
36. Evaṃ sammādiṭṭhiādimukhena micchādiṭṭhiādiṃ dassetvā puna pāṇātipātaadinnādānakāmesumicchācārādito veramaṇiyādīhi pāṇātipātādīnaṃ parivattanaṃ dassetuṃ ‘‘yassā’’tiādi āraddhaṃ. Tattha kālavādissāti lakkhaṇavacanaṃ. Kālena sāpadesaṃ pariyantavatiṃ atthasañhitanti so samphappalāpassa pahānāya paṭipanno hotīti vuttaṃ.
249又通过“然而，任何那些……”等开示，以另一种方式显示了：恰恰是以正见等为首，来转化邪见等。其中，「现见的」意思是显而易见的。「有理由的」指有正当原因的。「应受责备的」指应当被谴责的。「论诤及随诤」意思是论诤以及随之而来的论诤。也有读作「论诤随逐」的，意思是论诤的延续。「应受供养的」指值得供养。「应受赞叹的」指值得称赞。
Puna ‘‘ye ca kho kecī’’tiādinā sammādiṭṭhiādimukheneva micchādiṭṭhiādīhi eva parivattanaṃ pakārantarena dasseti. Tattha sandiṭṭhikāti paccakkhā. Sahadhammikāti sakāraṇā. Gārayhāti garahitabbayuttā. Vādānuvādāti vādā ceva anuvādā ca. ‘‘Vādānupātā’’tipi pāṭho, vādānupavattiyoti attho. Pujjāti pūjanīyā. Pāsaṃsāti pasaṃsitabbā.
250又通过“然而，任何那些……”等，显示了以中道来转化两个极端。其中，“应当受用”等四个词，应联系事欲（所缘欲）来理解；而“应当修习”“应当多修习”这两个词，则联系烦恼欲来理解。他们的非法：对他们来说，应当修习的才称为法，而诸欲是他们应当修习、所期望的，离欲则是诸欲的对立面，如此，离欲就成了他们的非法——这是其意旨。
Puna ‘‘ye ca kho kecī’’tiādinā majjhimāya paṭipattiyā antadvayaparivattanaṃ dasseti. Tattha bhuñjitabbātiādīni cattāri padāni vatthukāmavasena yojetabbāni. Bhāvayitabbā bahulīkātabbāti padadvayaṃ kilesakāmavasena. Tesaṃ adhammoti bhāvetabbo nāma dhammo siyā, kāmā ca tesaṃ bhāvetabbā icchitā, kāmehi ca veramaṇī kāmānaṃ paṭipakkho, iti sā tesaṃ adhammo āpajjatīti adhippāyo.
251“导向出离的法”是指与观一起的圣道。“苦”指的是那种认为“我们将通过折磨身体来消除恶业”而发起的苦身行为。“乐”是指无过失的缘所产生的受用乐。在这些情况中，也应当用已经叙述过的方式来说明如何成其为非法。接着，为了显示以不净想等为开端，来转化净想等，而说了“或者，正如……”等。对于一个已开始修观的人，由于烦恼不净的渗漏，三界诸行都显现为不净，因此说：“安住于对一切行观不净者”。又通过“而任何那些……”等，阐明对立面的相状。其中，“已进入”意思是已违犯、已深入，即已遍知。
Niyyāniko dhammoti saha vipassanāya ariyamaggo. Dukkhoti pāpaṃ nijjarāpessāmāti pavattitaṃ sarīratāpanaṃ vadati. Sukhoti anavajjapaccayaparibhogasukhaṃ. Etesupi vāresu vuttanayeneva adhammabhāvāpatti vattabbā. Idāni asubhasaññādimukhena subhasaññādiparivattanaṃ dassetuṃ ‘‘yathā vā panā’’tiādi vuttaṃ. Āraddhavipassakassa kilesāsucipaggharaṇavasena tebhūmakasaṅkhārā asubhato upaṭṭhahantīti katvā vuttaṃ ‘‘sabbasaṅkhāresu asubhānupassino viharato’’ti. ‘‘Yaṃ yaṃ vā panā’’tiādinā paṭipakkhassa lakkhaṇaṃ vibhāveti. Tattha ajjhāpannoti adhiāpanno, abhiupagato pariññātoti attho.
270转化分之释义的解释结束。
Parivattanahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
271第十、同义词分释义
10. Vevacanahāravibhaṅgavaṇṇanā
37其中，“什么是同义词的引导”就是对同义词引导的分别。为了说明如何开示同义词，这里说：“世尊用一种法，以种种相互的同义词来开示。”“同义词”就是异门词语，词句的解释已经如前面所说。那么，为什么世尊要用多种异门来开示同一种法呢？回答说：在开示的时候，以及为了未来，让某些人能以某种方式领悟其意义，所以用异门语；为了那些心意散乱、心不在焉的人，能通过另一种异门而领悟其义，所以用异门语；为了让钝根的人反复了知而不忘失，即使同样的话又说一遍，他们也可能由此通达，所以说异门语；为了避免对同一文句可能产生的多种含义的误解——因为同一文句可能包含多种意义——而说异门语；为了让不同的人以种种不同的认识来了知种种意义，就像在辞典中那样，而说异门语；为了让说法者容易成就对经义的联结与广博的通达，而说异门语；为了显示自己获得了法无碍解和词无碍解，或者为了在可教化者的心田里播下种子，世尊就以异门语来开示。
37.Tatthakatamo vevacano hāroti vevacanahāravibhaṅgo. Tattha yathā vevacananiddeso hoti, taṃ dassetuṃ ‘‘ekaṃ bhagavā dhammaṃ aññamaññehi vevacanehi niddisatī’’ti vuttaṃ. Vevacanehīti pariyāyasaddehīti attho. Padattho pubbe vutto eva. Kasmā pana bhagavā ekaṃ dhammaṃ anekapariyāyehi niddisatīti? Vuccate – desanākāle āyatiñca kassaci kathañci tadatthapaṭibodho siyāti pariyāyavacanaṃ, tasmiṃ khaṇe vikkhittacittānaṃ aññavihitānaṃ aññena pariyāyena tadatthāvabodhanatthaṃ pariyāyavacanaṃ. Teneva padena puna vacane tadaññesaṃ tattha adhigatatā siyāti mandabuddhīnaṃ punappunaṃ tadatthasallakkhaṇe asammosanatthaṃ pariyāyavacanaṃ. Anekepi atthā samānabyañjanā hontīti yā atthantaraparikappanā siyā, tassā parivajjanatthampi pariyāyavacanaṃ anaññassa vacane anekāhi tāhi tāhi saññāhi tesaṃ tesaṃ atthānaṃ ñāpanatthampi pariyāyavacanaṃ seyyathāpi nighaṇṭusatthe. Dhammakathikānaṃ tantiatthupanibandhanaparāvabodhanānaṃ sukhasiddhiyāpi pariyāyavacanaṃ. Attano dhammaniruttipaṭisambhidāppattiyā vibhāvanatthaṃ, veneyyānaṃ tattha bījāvāpanatthaṃ vā pariyāyavacanaṃ bhagavā niddisati.
253总而言之，因为正自觉者彻底通达了法界，对一切意义都拥有毫无障碍的智慧与行为，对一切言说也是如此，所以他能用多种异门使人领悟同一个意义，而不会在意义上迟疑、冗长，也不会减损法的开示。为了显示“这确实是佛陀特有的法”，便从“期望（āsā）”等开始说明异门的开示。在解释意义时说：“期望（āsā）是指对于未来可希求之义的渴爱。”这里的“未来之义”指尚未到来而可希求的利益。以“必定会到来”等说明其生起的情况。面向未至之义的渴爱是“期望”；面向未至及现在之义的渴爱则是“希求（pihā）”，这是两者的区别。
Kiṃ bahunā yassā dhammadhātuyā suppaṭividdhattā sammāsambuddhā yathā sabbasmiṃ atthe appaṭihatañāṇācārā, tathā sabbasmiṃ saddavohāreti ekampi atthaṃ anekehi pariyāyehi bodheti, na tattha dandhāyitattaṃ vitthāyitattaṃ atthassa. Nāpi dhammadesanāhāni, āveṇikovāyaṃ buddhadhammoti pariyāyadesanaṃ dassento ‘‘āsā’’tiādimāha. Tattha atthaṃ dassento ‘‘āsā nāma vuccati yā bhavissassa atthassā’’tiādimāha. Tattha bhavissassa atthassāti anāgatassa icchitabbassa atthassa. ‘‘Avassaṃ āgamissatī’’tiādinā tassā pavattiyākāraṃ dasseti. Anāgatatthavisayā taṇhā āsā. Anāgatapaccuppannatthavisayā taṇhā pihāti ayametāsaṃ viseso.
254“等待利益成就”是指：透过这种心态，一个人等待或期望他所希望的事业的实现；或者对已经实现的事业进行守护与保护。这就叫做“欢喜”（abhinandanā），也就是对已得之利的贪著（kelāyanā）。为了从众生诸行的角度来分别显示这种利益的成就，世尊说：“所爱的亲戚”等。其中，“法”（dhamma）指的是色等所缘的法则，对极可爱的所缘便会生起欢喜；为了显示即使对不可爱的所缘也会欢喜，所以世尊说“或对不厌恶的（所缘）也欢喜”。这是因为，由于颠倒的力量，众生会对本来可厌的行法也当作不可厌的来欢喜。
Atthanipphattipaṭipālanāti yāya icchitassa atthassa nipphattiṃ paṭipāleti āgameti, yāya vā nipphannaṃ atthaṃ paṭipāleti rakkhati. Ayaṃ abhinandanā nāma, yathāladdhassa atthassa kelāyanā nāmāti attho. Taṃ atthanipphattiṃ sattasaṅkhāravasena vibhajitvā dassento ‘‘piyaṃ vā ñāti’’ntiādimāha . Tattha dhammanti rūpādiārammaṇadhammaṃ, atiiṭṭhārammaṇaṃ abhinandati, aniṭṭhārammaṇehipi taṃ dassetuṃ ‘‘appaṭikkūlato vā abhinandatī’’ti vuttaṃ. Paṭikkūlepi hi vipallāsavasena sattaṃ, saṅkhāraṃ vā appaṭikkūlato abhinandati.
255为了显示那些在许多界中生起的爱，它被称为“在许多界中的流”（anekadhātūsu sarā）。为了将这些界分别开示，世尊说“眼界”等。虽然在《界分别》等中，也提到了欲界等其他许多界，但为了显示它们也都包含在这里，所以此处只举出了十八界。所谓“某些人执着于色”等，就是显示爱在这些界中的活动方式。其中，由于五种内界、七种识界及法界都已经包含在法所缘中，所以应该明白：举出十八界之后，其实只是分出了六种爱的生起处。属于爱的一部分，即使依于出离的忧的伺察，也会在那些对无上解脱生起渴望的人心中生起，就像经典中所说“以渴望为缘而有忧”；更何况那些依于世俗的忧的伺察呢？所以，这二十四方面被称作“爱的一部分”。而依于世俗的舍，由于是无智慧的舍的状态，会成为如其执着那样的条件，所以说“这六种世俗的舍，属于见的一部分”。
Yāsu anekadhātūsu pavattiyā taṇhā ‘‘anekadhātūsu sarā’’ti vuttā, tā dhātuyo vibhāgena dassetuṃ ‘‘cakkhudhātū’’tiādi vuttaṃ. Kiñcāpi dhātuvibhaṅgādīsu (vibha. 172 ādayo) kāmadhātuādayo aññāpi anekadhātuyo āgatā, tāsampi ettheva samavarodhoti dassanatthaṃ aṭṭhārasevettha dassitā. Keci rūpādhimuttātiādi tāsu dhātūsu taṇhāya pavattidassanaṃ. Tattha yasmā pañca ajjhattikā dhātuyo satta ca viññāṇadhātuyo dhammadhātu ca dhammārammaṇeneva saṅgahitā, tasmā aṭṭhārasa dhātuyo uddisitvā chaḷeva taṇhāya pavattiṭṭhānāni vibhattānīti daṭṭhabbaṃ. Taṇhāpakkhā nekkhammassitāpi domanassupavicārā tassa anuttaresu vimokkhesu pihaṃ upaṭṭhāpayato uppajjati ‘‘pihapaccayā domanassa’’nti vacanato, ko pana vādo gehassitesu domanassupavicāresūti imāni catuvīsati padāni ‘‘taṇhāpakkho’’ti vuttaṃ. Gehassitā pana upekkhā aññāṇupekkhatāya yathābhinivesassa paccayo hotīti ‘‘yā cha upekkhā gehassitā, ayaṃ diṭṭhipakkho’’ti vuttaṃ.
38现在，为了显示那些伺察的爱着之方式，世尊说：‘正是那种以渴望形式出现的法喜’等。另外，为了通过抉择‘心、慧、世尊、法、僧、戒、施’这些同义词来分别说明同义词的引导，所以开始叙述‘心、意、识’等。其中，对于‘慧’，应该知道还有如下的同义词集合：‘慧、了知、简择、审择、法简择、总相把握、别相把握、对别相的再把握、聪慧、善巧、明彻、明辨、思考、遍察、广慧、深慧、导引、观、正知、刺棍、慧、慧根、慧力、慧刀、慧殿、慧光、慧明、慧炬、慧宝、不迷’等。
38. Idāni tesaṃ upavicārānaṃ taṇhāpariyāyaṃ dassento ‘‘sāyeva patthanākārena dhammanandī’’tiādimāha. Puna cittaṃ paññā bhagavā dhammo saṅgho sīlaṃ cāgoti imesaṃ pariyāyavacananiddhāraṇena vevacanahāraṃ vibhajitvā dassetuṃ ‘‘cittaṃ mano viññāṇa’’ntiādi āraddhaṃ. Tattha ‘‘aññampi evaṃ jātiya’’nti iminā paññā pajānanā vicayo pavicayo dhammavicayo sallakkhaṇā upalakkhaṇā paccupalakkhaṇā paṇḍiccaṃ kosallaṃ nepuññaṃ vebhabyā cintā upaparikkhā bhūrī medhā pariṇāyikā vipassanā sampajaññaṃ patodo paññā paññindriyaṃ paññābalaṃ paññāsatthaṃ paññāpāsādo paññāāloko paññāobhāso paññāpajjoto paññāratanaṃ amohoti (mahāni. 149) evamādīnampi paññāya pariyāyasaddānaṃ saṅgaho daṭṭhabbo.
257‘五出世根’指的是‘尽智’等五根，它们是出世间的，也就是说，这些是出世间慧的同义词。‘一切慧’是指用其他同义词所说的一切慧，包括世间和出世间的混合慧。‘又……’等句子显示，还可以用这种方式来安立同义词。‘以增上的意义’是指，在胜解相中，具足增上的意义。正如在佛随念的解说中（《清净道论》第一册·一二三）所说：‘根据“那位世尊即是阿拉汉……世尊”等经文，世尊应以多种同义词来随念。’这里要抓住这句话并理解其中的关联：按照这个道理，从达到力的成就、得无所畏，直到作法的光明与炬火，对佛陀世尊的这些同义词，应在佛随念中加以叙述。然而，这些也只是世尊的少数同义词。因为佛陀的功德无量无数，而世尊的名号也都是依其功德而得名的。正如法将（舍利弗尊者）所说：
Pañcindriyānilokuttarānīti khaye ñāṇantiādīni pañcindriyāni lokuttarāni, lokuttarapaññāya vevacanānīti attho. Sabbā paññāti itarehi vevacanehi vuttā sabbā paññā lokiyalokuttaramissikāti attho. ‘‘Api cā’’tiādinā imināpi pariyāyena vevacanaṃ vattabbanti dasseti. Ādhipateyyaṭṭhenāti adhimokkhalakkhaṇe ādhipateyyaṭṭhena. Yathā ca buddhānussatiyaṃvuttanti yathā buddhānussatiniddese (visuddhi. 1.123) ‘‘itipi so bhagavā’’tiādinā pāḷiyā so bhagavā itipi arahaṃ…pe… itipi bhagavāti anekehi vevacanehi bhagavā anussaritabboti vuttaṃ. Imināva nayena balanipphattigato vesārajjappatto yāva dhammobhāsapajjotakaroti, etehi pariyāyehi buddhassa bhagavato vevacanaṃ buddhānussatiyaṃ vattabbanti padaṃ āharitvā sambandho veditabbo. Etānipi katipayāni eva bhagavato vevacanāni. Asaṅkhyeyyā hi buddhaguṇā guṇanemittakāni ca bhagavato nāmāni. Vuttañhetaṃ dhammasenāpatinā –
258‘具有功德的大牟尼，他的名号数之不尽；即使依其功德举出上千个名号，也仍只是众多名号中的一部分。’
‘‘Asaṅkhyeyyāni nāmāni, saguṇena mahesino;
259在法随念中，对‘无为’等词的解释：因为不以任何因缘而造作，所以称为‘无为’；因为它没有边际与毁灭，所以称为‘无边’；因为它不被诸漏所缘，所以称为‘无漏’；因为它具有非颠倒的自性，所以称为‘真谛’；因为它是轮回的彼岸，所以称为‘彼岸’；因为它是最细微之知的境界，并具有微细的自性，所以称为‘微细’；因为未积聚智慧资粮的人无法看见，所以称为‘极难见’；因为它不被生与老所逼迫，所以称为‘不老’；因为它本性坚固，所以称为‘恒常’；因为它不被老死所摧破，所以称为‘不坏’；因为它不能被肉眼与天眼所见，所以称为‘无示现’；因为它远离贪等戏论，所以称为‘无戏论’；因为它是烦恼与行的寂止之因，所以称为‘寂静’。
Guṇena nāmamuddheyyaṃ, api nāma sahassato’’ti. (udā. aṭṭha. 53);
260因为它是甘露之因，且没有灭坏，所以称为‘不死’；因为它具有最上义和无热义，所以称为‘胜妙’；因为它没有刀剑、业、烦恼、异熟之轮回，所以称为‘吉祥’；因为它不被四种系缚所危害，所以称为‘安稳’；因为渴爱在此处被耗尽，所以称为‘爱尽’；因为即使是造作福德的人也仅偶尔得见，所以称为‘稀有’；因为前所未有，所以称为‘未曾有’；因为它没有障碍，所以称为‘无伤’；因为它是无障碍之因，所以称为‘无伤法’（《相应尼迦耶注》3.5.377-409）。
Dhammānussatiyaṃ ‘‘asaṅkhata’’ntiādīsu na kenaci paccayena saṅkhatanti asaṅkhataṃ. Natthi etassa anto vināsoti anantaṃ. Āsavānaṃ anārammaṇato anāsavaṃ. Aviparītasabhāvattā saccaṃ. Saṃsārassa paratīrabhāvato pāraṃ. Nipuṇañāṇavisayattā sukhumasabhāvattā ca nipuṇa. Anupacitañāṇasambhārehi daṭṭhuṃ na sakkāti sududdasaṃ. Uppādajarāhi anabbhāhatattā ajajjaraṃ. Thirabhāvena dhuvaṃ. Jarāmaraṇehi apalujjanato apalokitaṃ. Maṃsacakkhunā dibbacakkhunā ca apassitabbattā anidassanaṃ. Rāgādipapañcābhāvena nippapañcaṃ. Kilesābhisaṅkhārānaṃ vūpasamahetutāya santaṃ.
261因为它是甘露之因，且没有灭坏，所以称为不死；因为它具有最上义和无热义，所以称为胜妙；因为它没有刀剑、业、烦恼、异熟之轮回，所以称为吉祥；因为它不被四种系缚所危害，所以称为安稳；因为渴爱在此处被耗尽，所以称为爱尽；因为即使是造作福德的人也仅偶尔得见，所以称为稀有；因为前所未有，所以称为未曾有；因为它没有障碍，所以称为无伤；因为它是无障碍之因，所以称为无伤法（《相应尼迦耶注》3.5.377-409）。
Amatahetutāya bhaṅgābhāvato ca amataṃ. Uttamaṭṭhena atappakaṭṭhena ca paṇītaṃ. Asivānaṃ kammakilesavipākavaṭṭānaṃ abhāvena sivaṃ. Catūhi yogehi anupaddavabhāvena khemaṃ. Taṇhā khīyati etthāti taṇhakkhayo. Katapuññehipi kadācideva passitabbattā acchariyaṃ. Abhūtapubbattā abbhutaṃ. Anantarāyattā anītikaṃ. Anantarāyabhāvahetuto anītikadhammaṃ (saṃ. ni. aṭṭha. 3.5.377-409).
262因为有不生的自性，所以称为‘不生’。正因如此，所以称为‘无有’。通过这两者，就表达了无有生起。由于不被任何所恼害，所以称为‘无恼害’。不由任何缘所造作，所以称为‘非所作’。这里没有忧，所以称为‘无忧’。因为忧之因的离去，所以称为‘离忧’。不被任何所逼迫，所以称为‘无逼迫’。因为拥有无逼迫的状态的原因，所以称为‘无逼迫法’。
Anibbattisabhāvattā ajātaṃ. Tato eva abhūtaṃ. Ubhayenāpi uppādarahitanti vuttaṃ hoti. Kenaci anupaddutattā anupaddavaṃ. Na kenaci paccayena katanti akataṃ. Natthi ettha sokoti asokaṃ. Sokahetuvigamena visokaṃ. Kenaci anupasajjitabbattā anupasaggaṃ. Anupasaggabhāvahetuto anupasaggadhammaṃ.
263因为甚深智的行境，所以称为‘甚深’。如果没有正行道，就不能见、不能得，所以称为‘难见’。超越一切世间而住，所以称为‘超越’。没有比此更超越的，所以称为‘无上’。因为没有等同、相似的，所以称为‘无等’。因为没有对等的，所以称为‘无同等者’。以最上义，所以称为‘胜’，或者以最可赞叹，所以称为‘胜’。轮回苦所逼迫者应依止，所以称为‘窟宅’。由此守护，所以称为‘救护’。没有尘劳，所以称为‘无尘’。没有瑕疵，所以称为‘无瑕’。没有过失，所以称为‘无秽’。由于贪等垢的离去，所以称为‘无垢’。不被四瀑流所淹没，所以称为‘洲渚’。因为轮回寂止的乐，所以称为‘乐’。没有能作限量之法，所以称为‘无量’，而且这样不可计量，所以也称为‘无量’。在轮回大海中不沉没之处所，所以称为‘依止处’。没有贪等所执，没有摄受，所以称为‘无所’──应当这样了知这些词义。
Gambhīrañāṇagocarato gambhīraṃ. Sammāpaṭipattiṃ vinā passituṃ pattuṃ asakkuṇeyyattā duppassaṃ. Sabbalokaṃ uttaritvā ṭhitanti uttaraṃ. Natthi etassa uttaranti anuttaraṃ. Samassa sadisassa abhāvena asamaṃ. Paṭibhāgābhāvena appaṭisamaṃ. Uttamaṭṭhena jeṭṭhaṃ, pāsaṃsatamattā vā jeṭṭhaṃ. Saṃsāradukkhaṭṭitehi letabbato leṇaṃ. Tato rakkhaṇato tāṇaṃ. Raṇābhāvena araṇaṃ. Aṅgaṇābhāvena anaṅgaṇaṃ. Niddosatāya akācaṃ. Rāgādimalāpagamena vimalaṃ. Catūhi oghehi anajjhottharaṇīyato dīpo. Saṃsāravūpasamasukhatāya sukhaṃ. Pamāṇakaradhammābhāvato appamāṇaṃ, gaṇetuṃ etassa na sakkāti ca appamāṇaṃ. Saṃsārasamudde anosīdanaṭṭhānatāya patiṭṭhā. Rāgādikiñcanābhāvena pariggahābhāvena ca akiñcananti evamattho daṭṭhabbo.
264在僧随念中，「众生之坚实」：因为具足戒坚实等坚实功德，所以在众生中是坚实者。「众生之醍醐」：就像乳制品中的醍醐，在众生中是醍醐。「众生之提拔者」：正因为以坚实功德的力量，应从众生中被提拔。「众生之柱」：因为不动功德的性质。「香花」：因为功德的光辉照耀，在众生中，就如诸有情的香花。
Saṅghānussatiyaṃ sattānaṃ sāroti sīlasārādisāraguṇayogato sattesu sārabhūto. Sattānaṃ maṇḍoti gorasesu sappimaṇḍo viya sattesu maṇḍabhūto. Sāraguṇavaseneva sattesu uddharitabbato sattānaṃ uddhāro. Niccalaguṇatāya sattānaṃ esikā. Guṇasobhāsurabhibhāvena sattānaṃ pasūnaṃ surabhi kusumanti attho.
265诸功德中，最上首是慧，戒是令彼慧增辉之因，所以说戒是「最上首的庄严」。在诸戒中，圆满行者没有未成就的功德，所以说「戒为宝藏，因为它能超越一切恶趣」。这个意义应依据《若希望经》（中部1.64等）来说明。另外还说：‘诸比丘，有戒者的心誓愿成就，因为清净的缘故’（长部3.337；相应部4.352；增支部8.35）。所说的「技艺」指弓术。「财谷」指应被谷物所利益的东西。「因法观察性」是以止观等法的观察状态。「观察的意义」是说，就像站在七层等高楼上，站在戒之后，能用神通智眼观察世间。而戒随转于一切地，因为四地善法也是随此而转。其余的是容易明白的。
Guṇesu uttamaṅgaṃ paññā tassā upasobhāhetutāya sīlaṃ uttamaṅgopasobhanaṃ vuttaṃ. Sīlesu paripūrakārino anijjhantā nāma guṇā natthīti ‘‘nidhānañca sīlaṃ sabbadobhaggasamatikkamanaṭṭhenā’’ti vuttaṃ. Ayañca attho ākaṅkheyyasuttena (ma. ni. 1.64 ādayo) dīpetabbo. Aparampi vuttaṃ – ‘‘ijjhati, bhikkhave, sīlavato cetopaṇidhi visuddhattā’’ti (dī. ni. 3.337; saṃ. ni. 4.352; a. ni. 8.35). Sippanti dhanusippaṃ. Dhaññanti dhanāyitabbaṃ. Dhammavolokanatāyāti samathavipassanādidhammassa volokanabhāvena . Volokanaṭṭhenāti sattabhūmakādipāsāde viya sīle ṭhatvā abhiññācakkhunā lokassa voloketuṃ sakkāti vuttaṃ. Sabbabhūmānuparivatti ca sīlaṃ catubhūmakakusalassāpi tadanuvattanato. Sesaṃ uttānamevāti.
286同义词之句分别注释完毕。
Vevacanahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
28711. 施设之句分别注释
11. Paññattihāravibhaṅgavaṇṇanā
39其中，什么是「施设之句」？就是施设之句的分别。其中，什么是施设？回答说：‘就是自然说法的开示。’意思是：不像开示之句等那样，去特别拣择味等句义，而是世尊的本性法谈的开示。对这种法的安立，就是施设之句。然而，因为世尊在不同情况下，为了适应所化众生的相续，按照他想要表达的意义而安置它，所以称为「安置」。这个句能够让苦等所计的部分以各种方式被了解，或者令它们没有混杂地安立，所以被称为‘安置施设’。这样，略说了‘自然说法的开示’的意义。为了详细分别，提问：‘什么是自然说法的开示？’然后从‘四圣谛’等开始说明。
39.Tatthakatamo paññattihāroti paññattihāravibhaṅgo. Tattha kā panāyaṃ paññattīti? Āha ‘‘yā pakatikathāya desanā’’ti. Idaṃ vuttaṃ hoti – yā desanāhārādayo viya assādādipadatthavisesaniddhāraṇaṃ akatvā bhagavato sābhāvikadhammakathāya desanā. Yā tassā paññāpanā, ayaṃ paññattihāro. Yasmā pana sā bhagavato tathā tathā veneyyasantāne yathādhippetamatthaṃ nikkhipatīti nikkhepo. Tassa cāyaṃ hāro dukkhādisaṅkhāte bhāge pakārehi ñāpeti, asaṅkarato vā ṭhapeti, tasmā ‘‘nikkhepapaññattī’’ti vutto. Iti pakatikathāya desanāti saṅkhepena vuttamatthaṃ vitthārena vibhajituṃ ‘‘kā ca pakatikathāya desanā’’ti pucchitvā ‘‘cattāri saccānī’’tiādimāha.
267其中，“这是苦”这即是施设。对于具有粗、触等自性的色法、非色法，它们由于过去等而被分成许多种类，但不加区分地，以逼迫、有为、烧灼、变易等共性，并通过鄙劣性等角度，成为对它们进行一类执取的根据的施设，那是什么呢？就是依于名称施设而有的彼所生施设。另有人说：‘就是伴有表识变化的声音。’依照这个方法，在各地应当了知施设的意义。以‘五蕴’等显示这种施设的所取。所谓「十根」，是指八种色根、意根、受根，这样十根。因为领受的共性，受被立为一个根；同样，信等道支也是如此。
Tattha idaṃ dukkhanti ayaṃ paññattīti kakkhaḷaphusanādisabhāve rūpārūpadhamme atītādivasena anekabhedabhinne abhinditvā pīḷanasaṅkhatasantāpavipariṇāmaṭṭhatāsāmaññena yā kucchitabhāvādimukhena ekajjhaṃ gahaṇassa kāraṇabhūtā paññatti, kā pana sāti? Nāmapaññattinibandhanā tajjāpaññatti. ‘‘Viññattivikārasahito saddo evā’’ti apare. Iminā nayena tattha tattha paññattiattho veditabbo. ‘‘Pañcannaṃ khandhāna’’ntiādinā tassā paññattiyā upādānaṃ dasseti. Dasannaṃ indriyānanti aṭṭha rūpindriyāni manindriyaṃ vedanindriyanti evaṃ dasannaṃ. Anubhavanasāmaññena hi vedanā ekamindriyaṃ katā, tathā saddhādayo ca maggapakkhiyāti.
268「团食」：被做成团状，所以称为团食，这是依事物而作的解说。那是指众生赖以活命的食素。因为那食素是第八食素色的摄取，所以叫做食。「有」：因为未被道断除，所以存在。「贪」：以染着的意思而叫做贪。「喜」：以欢喜的意思而叫做喜。「渴爱」：以渴求的意思而叫做渴爱。这些全都是贪的别名。「识安住并生长于彼处」：指让业速行之后，具有牵引结生的能力，所以识安住而且生长。「于彼处」：是三界轮回中的处所，或者一切前面词句的地指。那里有行的增长：这是针对安住在这异熟轮中、未来增长之因的行而说的，即“于彼处有未来再生的再生”，也就是说在那个地方有未来再生的再生。于彼处有未来的生、老、死：在纳受结生的地方，有诸蕴再生之相的生，有成熟之相的老，有坏灭之相的死。这就是苦和集的源起施设：上述开示是苦圣谛和集圣谛的生起施设，同时也是异熟轮的行依于渴爱作为缘而被解说的意思。
Kabaḷaṃ karīyatīti kabaḷīkāroti vatthuvasena ayaṃ niddeso. Yāya ojāya sattā yāpenti, tassāyetaṃ adhivacanaṃ. Sā hi ojaṭṭhamakassa rūpassa āharaṇato āhāro. Atthīti maggena asamucchinnatāya vijjati. Rāgoti rañjanaṭṭhena rāgo. Nandanaṭṭhena nandī. Taṇhāyanaṭṭhena taṇhā. Sabbānetāni lobhasseva nāmāni. Patiṭṭhitaṃ tattha viññāṇaṃ viruḷhanti kammaṃ javāpetvā paṭisandhiākaḍḍhanasamatthatāya patiṭṭhitañceva viññāṇaṃ viruḷhañca. Yatthāti tebhūmakavaṭṭe bhummaṃ, sabbattha vā purimapurimapade etaṃ bhummaṃ. Atthi tattha saṅkhārānaṃ vuddhīti ye imasmiṃ vipākavaṭṭe ṭhitassa āyatiṃ vaḍḍhanahetukā saṅkhārā, te sandhāya vuttaṃ – ‘‘yattha atthi āyatiṃ punabbhavābhinibbattī’’ti yasmiṃ ṭhāne āyatiṃ punabbhavābhinibbatti atthi. Atthi tattha āyatiṃjātijarāmaraṇanti yattha paṭisandhiggahaṇaṃ, tattha khandhānaṃ abhinibbattilakkhaṇā jāti, paripākalakkhaṇā jarā, bhedanalakkhaṇaṃ maraṇañca atthi. Ayaṃ pabhāvapaññatti dukkhassa ca samudayassa cāti ayaṃ yathāvuttā desanā dukkhasaccassa samudayasaccassa ca samuṭṭhānapaññatti, vipākavaṭṭassa saṅkhārānañca taṇhāpaccayaniddesatoti adhippāyo.
269「无贪」：由于最上道的修习而断除，所以没有贪。「识于彼处不安住、不生长」：因为没有让业速行后牵引结生的能力，所以识不安住也不生长。这应依据前面所说的对立道理来理解。
Natthi rāgoti aggamaggabhāvanāya samucchinnattā natthi ce rāgo. Appatiṭṭhitaṃ tattha viññāṇaṃ aviruḷhanti kammaṃ javāpetvā paṭisandhiākaḍḍhanasamatthatāyābhāvena appatiṭṭhitañceva aviruḷhañcāti vuttapaṭipakkhanayena attho veditabbo.
270以「这是遍知施设」等来说明，道正见只由一次现观就在四圣谛中生起。这是修习施设：即对于依门和所缘而在六门中生起的诸法，进行无常随观，是道的修习施设。灭施设就是灭的施设：对于名为rodha（障覆）的爱，以道而作无余灭的施设。生起施设：安立已生起的事物。处所施设：安立位置。提取施设：引出的施设。「卵」：牛等伤口处，被蓝蝇产下的卵，称为卵。在这里，对于某个生起它的有情，由于它成为该有情的损害与灾难之因，所以如同卵，就是指烦恼，对它们的击破施设，就是根除施设。
‘‘Ayaṃ pariññāpaññattī’’tiādinā ekābhisamayavaseneva maggasammādiṭṭhi catūsu ariyasaccesu pavattatīti dasseti. Ayaṃ bhāvanāpaññattīti ayaṃ dvārārammaṇehi chadvārappavattanadhammānaṃ aniccānupassanā maggassa bhāvanāpaññatti. Nirodhapaññatti nirodhassāti rodhasaṅkhātāya taṇhāya maggena anavasesanirodhapaññatti. Uppādapaññattīti uppannassa paññāpanā. Okāsapaññattīti ṭhānassa paññāpanā. Āhaṭanāpaññattīti nīharaṇapaññatti. Āsāṭikānanti gunnaṃ vaṇesu nīlamakkhikāhi ṭhapitaaṇḍakā āsāṭikā nāma. Ettha yassa uppannā, tassa sattassa anayabyasanahetutāya āsāṭikā viyāti āsāṭikā, kilesā, tesaṃ āsāṭikānaṃ. Abhinighātapaññattīti samugghātapaññatti.
41如此，以流转与还灭为门，也就是通过思惟取蕴的门，显示了关于谛的施设分别之后，现在为了以三转的方式来显示，开始说：“比丘们，这‘是苦’……”等等。其中，以见义为「眼」，以如实了知义为「智」，以通达义为「慧」，以已知义为「明」，以照耀义为「光」，这一切都是慧的同义语。这是同义语施设。作证施设：即现前所作的施设。
41. Evaṃ vaṭṭavivaṭṭamukhena sammasanaupādānakkhandhamukheneva saccesu paññattivibhāgaṃ dassetvā idāni teparivaṭṭavasena dassetuṃ ‘‘idaṃ ‘dukkha’nti me, bhikkhave’’tiādi āraddhaṃ. Tattha dassanaṭṭhena cakkhu. Yathāsabhāvato jānanaṭṭhena ñāṇaṃ. Paṭivijjhanaṭṭhena paññā. Viditakaraṇaṭṭhena vijjā. Obhāsanaṭṭhena āloko. Sabbaṃ paññāvevacanameva. Ayaṃ vevacanapaññatti. Sacchikiriyāpaññattīti paccakkhakaraṇapaññatti.
272“已衡量与未衡量”这首偈颂：对多数人而言，由于现见而被衡量、被限定，所以称为「已衡量」，即欲界。不是已衡量的，就是「未衡量」；或者说，因为没有其他世间业能与它相似，所以称为未衡量，指大业。或者说，欲界和色界的业是已衡量，无色界的业是未衡量；或者说，少报的是已衡量，多报的是未衡量。依此而生起，所以称为「生起」，即成为生起的因。「有行」：指令再有的形成。「舍弃」：即释放。「牟尼」：指佛陀牟尼。「内乐者」：乐于自身内的。「入定者」：依近行定与安止定而达到定。「如铠甲般突破」：像铠甲一样突破。「自身所生」：于自身中生起的烦恼。这是说：以有报之义为“生起”，以形成有之义为“有行”而得到名称的、被称为已衡量与未衡量的世间业，他舍弃了；正如在战场前线的大勇士突破铠甲一样，乐于内、入定的他，突破了自身所生的烦恼。
Tulamatulañcāti gāthāya pacurajanānaṃ paccakkhabhāvato tulitaṃ paricchinnanti tulaṃ, kāmāvacaraṃ. Na tulanti atulaṃ, tulaṃ vā sadisamassa aññaṃ lokiyakammaṃ natthīti atulaṃ, mahaggatakammaṃ. Kāmāvacararūpāvacarakammaṃ vā tulaṃ, arūpāvacaraṃ atulaṃ, appavipākaṃ vā tulaṃ. Bahuvipākaṃ atulaṃ. Sambhavati etenāti sambhavaṃ, sambhavahetubhūtaṃ. Bhavasaṅkhāraṃ punabbhavasaṅkharaṇakaṃ. Avassajīti vissajjesi. Munīti buddhamuni. Ajjhattaratoti niyakajjhattarato . Samāhitoti upacārappanāsamādhivasena samāhito. Abhindi kavacamivāti kavacaṃ viya bhindi. Attasambhavanti attani sañjātaṃ kilesaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – savipākaṭṭhena sambhavaṃ bhavābhisaṅkharaṇaṭṭhena bhavasaṅkhāranti ca laddhanāmaṃ tulātulasaṅkhātaṃ lokiyakammañca ossaji, saṅgāmasīse mahāyodho kavacaṃ viya attasambhavaṃ kilesañca ajjhattarato samāhito hutvā abhindīti.
273或者，「已衡量」就是正在称量、判断。「未衡量与生起」：指涅槃与生。「有行」：趣向有的业。「牟尼舍弃」：指以“五取蕴是无常的，它们的灭是涅槃，是常的”等方式（如《无碍解道》所述）进行称量的佛陀牟尼，见到有中的过患与涅槃中的利益，以令业尽灭的圣道，舍弃了那作为蕴之根本的“有行”业。如何舍弃？由于「内乐」。他确实依观而内乐，依止而达到定，像铠甲那样覆盖住有身而安立的、由于在自身中生起而被称为“自身所生”的一切烦恼种类，他将其突破；在烦恼不存在时，业由于不再结生，所以称为被舍弃，意思是，因烦恼的消失而放弃了业。
Atha vā tulanti tulayanto tīrento. Atulañca sambhavanti nibbānañceva sambhavañca. Bhavasaṅkhāranti bhavagāmikammaṃ. Avassaji munīti ‘‘pañcakkhandhā aniccā, tesaṃ nirodho nibbānaṃ nicca’’ntiādinā (paṭi. ma. 3.38 atthato samānaṃ) nayena tulayanto buddhamuni bhave ādīnavaṃ nibbāne ānisaṃsañca disvā taṃ khandhānaṃ mūlabhūtaṃ bhavasaṅkhāraṃ kammakkhayakarena ariyamaggena avassaji. Kathaṃ? Ajjhattarato. So hi vipassanāvasena ajjhattarato samathavasena samāhito kavacamiva attabhāvaṃ pariyonandhitvā ṭhitaṃ attani sambhavattā ‘‘attasambhava’’nti laddhanāmaṃ sabbaṃ kilesajātaṃ abhindi, kilesābhāve kammaṃ appaṭisandhikattā avassaṭṭhaṃ nāma hoti, kilesābhāvena kammaṃ jahīti attho (dī. ni. aṭṭha. 2.169; udā. aṭṭha. 51).
274由于没有离开有为界与无为界的应遍了知之法，所以说了“已衡量……乃至……诸法”。以此表明了法无碍解，因此说：「安立施设是法无碍解」。就有行中的集谛分，说「遍舍施设」。依苦谛分，说「遍知施设」。依具有等持的内乐状态，说「修习施设是身至念」。然而，应知依具有内乐性的等持状态，说「住立施设是心一境性」。「厌离施设是心的」：依舍弃寿行的方式，是心的导出施设。「取着施设」：执取施设。「具一切智性」：即成为正自觉者的状态。以此显示，非正自觉者没有寿行的舍弃。为了显示因无烦恼而世尊舍弃业，说：「破发施设是对无明蛋壳的」。
Saṅkhatāsaṅkhatadhātuvinimuttassa abhiññeyyassa abhāvato vuttaṃ ‘‘tula…pe… dhammāna’’nti. Tena dhammapaṭisambhidā vuttā hotīti āha – ‘‘nikkhepapaññatti dhammapaṭisambhidāyā’’ti. Bhavasaṅkhāre samudayapakkhiyaṃ sandhāyāha ‘‘pariccāgapaññattī’’ti. Dukkhasaccapakkhiyavasena ‘‘pariññāpaññattī’’ti. Samādhānavisiṭṭhassa ajjhattaratabhāvassa vasena ‘‘bhāvanāpaññatti kāyagatāya satiyā’’ti vuttaṃ. Ajjhattaratatāvisiṭṭhassa pana samādhānassa vasena ‘‘ṭhitipaññatti cittekaggatāyā’’ti vuttanti daṭṭhabbaṃ. Abhinibbidāpaññatti cittassāti āyusaṅkhārossajjanavasena cittassa abhinīharaṇapaññatti. Upādānapaññattīti gahaṇapaññatti. Sabbaññutāyāti sammāsambuddhabhāvassa. Etena asammāsambuddhassa āyusaṅkhārossajjanaṃ natthīti dasseti. Kilesābhāvena bhagavā kammaṃ jahatīti dassento ‘‘padālanāpaññatti avijjaṇḍakosāna’’nti āha.
275“见苦及其从何因”等等：即已开始修观者，见到了、看到了三地的一切苦，而且那个苦从何因、以何为因，他也看见了那个因，即爱。对于这样行道的人，对于所依诸欲及烦恼欲，怎么可能还以任何方式倾向于、趋近于诸欲呢？没有那种方式。为什么？因为已知“世间诸欲是结缚”。因为在这个世间，没有像诸欲那样的束缚。世尊也曾说：“智者说那束缚并不牢固……”等等，因此，以对诸行的接触义而知其为结缚后，那些具念者应为调伏它们而学。即通过修习身至念而具念，为了那些欲的寂静，应当在三学中不放逸而学。这是含义。
Yo dukkhamaddakkhi yatonidānanti yo āraddhavipassako sabbaṃ tebhūmakaṃ dukkhaṃ adakkhi passi, tañca yatonidānaṃ yaṃ hetukaṃ, tampissa kāraṇabhāvena taṇhaṃ passi. Kāmesu so jantu kathaṃnameyyāti so evaṃ paṭipanno puriso savatthukāmesu kilesakāmesu yena pakārena nameyya abhinameyya, so pakāro natthi. Kasmā? Kāmā hi loke saṅgoti ñatvā. Yasmā imasmiṃ loke kāmasadisaṃ bandhanaṃ natthi. Vuttañcetaṃ bhagavatā ‘‘na taṃ daḷhaṃ bandhanamāhu dhīrā’’tiādi (dha. pa. 345; saṃ. ni. 1.121; netti. 106; peṭako 15), tasmā saṅkhāre āsajjanaṭṭhena saṅgoti viditvā. Tesaṃ satīmā vinayāya sikkheti kāyagatāsatiyogena satimā tesaṃ kāmānaṃ vūpasamāya tīsupi sikkhāsu appamatto sikkheyyāti attho.
276「同义语施设」就是对蕴等所用的同义语的安立。不过，由于与“见”这个词相关联，所以接着说：“这是对苦的遍知所安立”等等。「从敌人角度而见的施设」是说，因为能产生无利的损害，所以从敌人这个角度来予以说明。「似火堆」指就像正在燃烧的大火堆一样。「似悬崖与蛇的比喻」就是悬崖的比喻和蛇的比喻。
Vevacanapaññattīti khandhādīnaṃ vevacanapaññatti. Adakkhīti pana padena sambandhattā vuttaṃ – ‘‘dukkhassa pariññāpaññatti cā’’ti. Paccatthikato dassanapaññattīti anatthajananato paccatthikato dassanapaññatti. Pāvakakappāti jalitaaggikkhandhasadisā. Papātauragopamāti papātūpamāuragopamā ca.
277「世间被愚痴所结缚」：这个世间是被以无明为因的结缚所捆绑的。「看起来像贤善的样子」是说，虽然内心已经败坏，但由于用幻术和欺瞒掩盖了本性，就把自己表现出好像是贤善之辈的样子。「愚者被依着所缚，被黑暗所笼罩」：而对于那个愚者，在那样显现时，由于被愚痴的黑暗所笼罩，对五欲功德看不见过患，因而被烦恼和诸行的结缚捆住了。并且，这个愚者实际上就是一个不吉祥者，在智者看来，他就像没有吉祥一样，以不吉祥的方式现前。这一切，都是因为愚者内心有贪等杂染；而对于以智慧之眼观察的智者来说，却没有任何杂染——这是简略的要义。因为通过举出“愚痴”而兼带说明了种种颠倒，所以注释者说：“这是对颠倒的说法安立”。「颠倒施设」就是对以颠倒方式呈现的事物进行说明。
Mohasambandhano lokoti ayaṃ loko avijjāhetukehi saṃyojanehi bandho. Bhabbarūpova dissatīti vipannajjhāsayopi māyāya sāṭheyyena ca paṭicchāditasabhāvo bhabbajātikaṃ viya attānaṃ dasseti. Upadhibandhano bālo, tamasā parivāritoti tassa pana bālassa tathā dassane sammohatamasā parivāritattā kāmaguṇesu anādīnavadassitāya kilesābhisaṅkhārehi bandhattā. Tathā bhūto cāyaṃ bālo paṇḍitānaṃ assirī viya khāyati alakkhiko eva hutvā upaṭṭhāti. Tayidaṃ sabbaṃ bālassa sato rāgādikiñcanato. Paṇḍitassa pana paññācakkhunā passato natthi kiñcananti ayaṃ saṅkhepattho. Mohasīsena vipallāsā gahitāti āha – ‘‘desanāpaññatti vipallāsāna’’nti. Viparītapaññattīti viparītākārena upaṭṭhahamānassa paññāpanā.
278「有涅槃」只是沙门、婆罗门之间一种言语上的说法所依而已。「没有涅槃」，则是那些邪僻修行者认为在究竟意义上涅槃是不可得的自性。为了破斥这种错误言论，世尊教诫道：“比丘们！有非生起的、非存在的、非造作的、非有为的。”这里为了说明理由，又接着说：“比丘们！如果不如此……”等等。它的含意是：比丘们，如果那无为界不存在，那么这里一切有为法的出离就不可能存在。因为，以涅槃作为所缘而生起的正见等圣道法，能够彻底断除一切烦恼，由此，三界的轮转就不再生起。
Atthi nibbānanti samaṇabrāhmaṇānaṃ vācāvatthumattameva. Natthi nibbānanti paramatthato alabbhamānasabhāvattāti vippaṭipannānaṃ micchāvādaṃ bhañjituṃ bhagavatā vuttaṃ – ‘‘atthi, bhikkhave, ajātaṃ abhūtaṃ akataṃ asaṅkhata’’nti. Tattha hetuṃ dassetuṃ ‘‘no cetaṃ, bhikkhave’’tiādi vuttaṃ. Tassattho – bhikkhave, yadi asaṅkhatā dhātu na abhavissa, na idha sabbassa saṅkhatassa nissaraṇaṃ siyā. Nibbānañhi ārammaṇaṃ katvā pavattamānā sammādiṭṭhiādayo maggadhammā anavasesakilese samucchindanti, tato tividhassapi vaṭṭassa appavattīti.
279这里，要表达的真正意思是：正如对于还有上分而又应被完全了知的欲界与色界，我们可以认识到它们的对立面——那种具有去除它们之特性的出离；同样，对于具有同种性质的有为法，也必定存在着一种以其对立面、具有去除它们之特性为本质的出离，而这个出离，就是无为界。更进一步说：以有为法为所缘的观智与随顺智，并不能以彻底断除的方式放下烦恼；以世俗谛为所缘的初禅等智，也只是暂时镇伏烦恼，不能彻底断除。而能够彻底断除、彻底放下烦恼的，是圣道智，圣道智的所缘必然是与有为法、世俗谛相反的，那就是无为界。同样，在有的语境里，“涅槃”这个词应当被理解为不颠倒的意义，因为存在着以近似的比喻来陈述的情况，就像“狮子音”一词那样。
Tatthāyamadhippāyo – yathā pariññeyyatāya sauttarānaṃ kāmānaṃ rūpānañca paṭipakkhabhūtaṃ tabbidhurasabhāvaṃ nissaraṇaṃ paññāyati, evaṃ taṃsabhāvānaṃ saṅkhabhadhammānaṃ paṭipakkhabhūtena tabbidhuratāsabhāvena nissaraṇena bhavitabbaṃ, yañca taṃ nissaraṇaṃ. Sā asaṅkhatā dhātu. Kiñca bhiyyo? Saṅkhatadhammārammaṇaṃ vipassanāñāṇaṃ. Api ca anulomañāṇaṃ kilese na samucchedavasena pajahituṃ sakkoti. Sammutisaccārammaṇampi paṭhamajjhānādīsu ñāṇaṃ vikkhambhanamattameva karoti, kilesānaṃ na samucchedaṃ, samucchedappahānakarañca ariyamaggañāṇaṃ, tassa saṅkhatadhammasammutisaccaviparītena ārammaṇena bhavitabbaṃ, sā asaṅkhatā dhātu. Tathā nibbāna-saddo katthaci visaye aviparītattho veditabbo, upacāravuttisabbhāvato, yathā taṃ ‘‘sīhasaddo’’ti.
280或者，换个角度来说，世尊所说的“比丘们！有非生起的、非存在的、非造作的、非有为的”（《优陀那》73）等语句，其意义就是完全不颠倒的，因为这是世尊所说。凡是世尊所说的，其意义就是不颠倒。正如“一切诸行都是无常的，一切诸行都是苦的，一切法都是无我的”（《中部》1.353, 356；《论事》753；《小部·阿耆达摩那婆问经义释》4；《无碍解道》1.31；《导论》5；《法句经》277-279）那样，顺着这样的道理，就可以明了无为界在究竟意义上是有实体的。何必还靠这样的理论推测呢？因为世尊已经在许多经文里开示：“比丘们！有非生起的、非存在的、非造作的、非有为的”（《优陀那》73），“无缘的法、无为的法”（《法集论·双论母》7-8），以及“比丘们！我将为你们宣说无为法，以及通向无为的道路”（《相应部》4.366-367, 377）等等，通过这些话教导了无余涅槃界在究竟意义上是真实存在的。其中，「引摄施设」指从对立面的角度，对能引摄的因进行的安立。「照明施设」指为了令所认定的义理得以成立，而加以阐明的安立。其余的内容，都很容易理解了。
Atha vā ‘‘atthi, bhikkhave, ajātaṃ abhūtaṃ akataṃ asaṅkhata’’nti (udā. 73) vacanaṃ aviparītatthaṃ, bhagavatā bhāsitattā. Yañhi bhagavatā bhāsitaṃ, taṃ aviparītatthaṃ. Yathā taṃ ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā, sabbe saṅkhārā dukkhā, sabbe dhammā anattā’’ti (ma. ni. 1.353, 356; kathā. 753; cūḷani. ajitamāṇavapucchāniddesa 4; paṭi. ma. 1.31; netti. 5; dha. pa. 277-279), evampi yuttivasena asaṅkhatāya dhātuyā paramatthato sabbhāvo veditabbo. Kiṃ vā etāya yutticintāya? Yasmā bhagavatā ‘‘atthi, bhikkhave, ajātaṃ abhūtaṃ akataṃ asaṅkhatanti (udā. 73), appaccayā dhammā asaṅkhatā dhammāti (dha. sa. dukamātikā 7-8) ca, asaṅkhatañca vo, bhikkhave, dhammaṃ desessāmi asaṅkhatagāminiñca paṭipada’’ntiādinā (saṃ. ni. 4.366-367, 377) ca anekehi suttapadehi nibbānadhātuyā paramatthato sabbhāvo desitoti. Tattha upanayanapaññattīti paṭipakkhato hetuupanayanassa paññāpanā. Jotanāpaññattīti paṭiññātassa atthassa siddhiyā pakāsanāpaññatti. Sesaṃ sabbaṃ suviññeyyameva.
303施设理释义广解的部分结束。
Paññattihāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
30412. 入处理释义广解
12. Otaraṇahāravibhaṅgavaṇṇanā
42“那么，什么是入处理？”这就是入处理的释义部分。其中，「无学的解脱」是指在这三界里已离贪爱的无学果位的解脱。「它们就是」指在无学解脱中的信等诸根。「这是由根而入」是指通过那些在无学解脱中被确立的信等诸根，借着解说而进入。
42.Tattha katamo otaraṇo hāroti otaraṇahāravibhaṅgo. Tattha asekkhā vimuttīti ayaṃ tedhātuke vītarāgatā asekkhā phalavimutti. Tāniyevāti tāni asekkhāyaṃ vimuttiyaṃ saddhādīni . Ayaṃ indriyehi otaraṇāti asekkhāya vimuttiyā niddhāritehi saddhādīhi indriyehi saṃvaṇṇanāya otaraṇā.
282「五根即是明」的意思是：就像正思惟有助于正见，信等四根有助于明（即慧蕴），所以它们通过归入的方式被称为明。「属于行」是指它们在五蕴中，被包含在行蕴里。「那些无漏的行」是特指那种行蕴，因为这里指的是最上果——阿拉汉果。也正因为如此，它们不是有分（潜在识）。「摄在法界中」是指在十八界中，它们属于法界。虽然前面已经显示了无学的离贪解脱，但为了显示其行道，这里又宣说了「不观我即是」的见道。为了说明这个意义，所以说了「不观我即是」等语句。这一切都是按照前面所说的道理。
Pañcindriyāni vijjāti sammāsaṅkappo viya sammādiṭṭhiyā upakārakattā paññākkhandhe saddhādīni cattāri indriyāni vijjāya upakārakattā saṅgaṇhanavasena vuttāni. Saṅkhārapariyāpannānīti pañcasu khandhesu saṅkhārakkhandhe antogadhāni. Ye saṅkhārā anāsavāti taṃ saṅkhārakkhandhaṃ viseseti, aggaphalassa adhippetattā. Tato eva ca no bhavaṅgā. Dhammadhātusaṅgahitāti aṭṭhārasadhātūsu dhammadhātusaṅgahitā. Yadipi pubbe vītarāgatā asekkhā vimutti dassitā, tassā pana paṭipattidassanatthaṃ ‘‘ayaṃ ahamasmīti anānupassī’’ti dassanamaggo idha vuttoti imamatthaṃ dassetuṃ ‘‘ayaṃ ahamasmīti anānupassī’’tiādi vuttaṃ. Sabbaṃ vuttanayameva.
43「依止者动摇」是指由于贪和见的力量，业行不能安住。「死此生彼」是指一再地死去和再生。为了揭示「依止」这个词中所含的依赖义，他说：「所谓依止」。「贪依止」是指对贪的执著。因为对于贪行的人来说，贪就成了他的立足之处，所以这样说。见依止也应当这样理解。「染著者的思」：因为思是主导，所以以思为首而说的就是贪。因此他说：「这是贪依止」。然而，由于颠倒的执著只有在愚痴强盛时才会发生，所以又说：「愚痴者的思，这是见依止」。
43.Nissitassa calitanti taṇhādiṭṭhivasena kammaṃ anavaṭṭhānaṃ. Cutūpapātoti aparāparaṃ cavanaṃ upapatanañca. Nissitapade labbhamānaṃ nissayanaṃ uddharanto āha – ‘‘nissayo nāmā’’ti. Taṇhānissayoti taṇhābhiniveso. So hi taṇhācaritassa patiṭṭhābhāvena tathā vutto. Evaṃ diṭṭhinissayopi daṭṭhabbo. Rattassa cetanāti cetanāpadhānattā saṅkhārakkhandhadhammānaṃ cetanāsīsena taṇhaṃ eva vadati. Tenevāha – ‘‘ayaṃ taṇhānissayo’’ti. Yasmā pana viparītābhiniveso mohassa balavabhāve eva hoti, tasmā ‘‘yā mūḷhassa cetanā, ayaṃ diṭṭhinissayo’’ti vuttaṃ.
284这样以思为首讲完了贪和见之后，现在为了在此以非譬喻的方式把握思本身，他说：「然而，思就是行」。「染著者的受，这是乐受」：这是基于对乐受有贪随眠而说的。同样，基于对不苦不乐受有无明随眠，他说：「愚痴者的受，这是不苦不乐受」。这里是以受为首来说思。「于贪」是指贪。「于见」是指见。或者，如同当其他诸法以贪为依止时，这个人被称为依止于贪；同样，当贪成为其他诸法的缘时，这个人也被称为依止于贪，因此说：「不依止于贪」。
Evaṃ cetanāsīsena taṇhādiṭṭhiyo vatvā idāni tattha nippariyāyena cetanaṃyeva gaṇhanto ‘‘cetanā pana saṅkhārā’’ti āha. Yā rattassa vedanā, ayaṃ sukhā vedanāti sukhāya vedanāya rāgo anusetīti katvā vuttaṃ. Tathā adukkhamasukhāya vedanāya avijjā anusetīti āha – ‘‘yā sammūḷhassa vedanā, ayaṃ adukkhamasukhā vedanā’’ti. Idha vedanāsīsena cetanā vuttā. Taṇhāyāti taṇhaṃ. Diṭṭhiyāti diṭṭhiṃ. Yathā vā sesadhammānaṃ taṇhāya nissayabhāve puggalo taṇhāya nissitoti vuccati. Evaṃ taṇhāya sesadhammānaṃ paccayabhāve puggalo taṇhāya nissitoti vuccatīti āha – ‘‘taṇhāya anissito’’ti.
285「轻安」是指不安的平息。「身轻安」是指依赖于身体的轻安。「心轻安」是指依赖于心的轻安。但是，因为当身心有乐时，这种不安的平息就会明显，所以为了显示以果的称呼所说的轻安是无倾动的因由，而说「身轻安者」等。「他」是指这样心解脱的漏尽者。「于色灭尽而解脱」是指在色的灭尽——也就是涅槃中得解脱。「不会认为有」：不会以贪或见的执取方式去执取'我与世间是常'。「不会认为无」是指不会执取'无常'。「不会认为亦有亦无」是指不会执取'一部分常、一部分无常'。「不会认为非有非无」是指不会以矫乱论的方式去执取。「甚深」是指因为没有使心肤浅的烦恼之因，所以甚深。「寂止」是指由于平息了'有'等执取的烦恼，而般涅槃、清凉。
Passaddhīti darathapaṭippassambhanā. Kāyikāti karajakāyasannissitā. Cetasikāti cittasannissitā. Yasmā pana sā darathapaṭippassaddhi kāyacittānaṃ sukhe sati pākaṭā hoti, tasmā ‘‘yaṃ kāyikaṃ sukha’’ntiādinā phalūpacārena vuttāya passaddhiyā natiabhāvassa kāraṇabhāvaṃ dassetuṃ ‘‘passaddhakāyo’’tiādi vuttaṃ. Soti evaṃ vimuttacitto khīṇāsavo. Rūpasaṅkhaye vimuttoti rūpānaṃ saṅkhayasaṅkhāte nibbāne vimutto. Atthītipi na upetīti sassato attā ca loko cātipi taṇhādiṭṭhiupayena na upeti na gaṇhāti. Natthīti asassatoti. Atthi natthīti ekaccaṃ sassataṃ ekaccaṃ asassatanti. Nevatthi no natthīti amarāvikkhepavasena. Gambhīroti uttānabhāvahetūnaṃ kilesānaṃ abhāvena gambhīro. Nibbutoti atthītiādinā upagamanakilesānaṃ vūpasamena parinibbuto sītibhūto.
286「来此」是指从他世来到此世。「去」是指从此世前往他世。而那就是再有，所以说：「后有」。「在此成为」显示了门与所缘诸法，因此用「在两者之间」这一句来显示在门中转起的法，他说：「在依触而生起的诸法中」。这句话的意思是：在与触一起、以触为因而生起的识、受、想、思、寻、伺等诸法中。「不见我」是指在那些法中，由于它们本来就没有我，所以不会在其中见到我。通过「厌离、依离贪而解脱」等词，显示了出世间法的缘起性质。为了说明这个意思，说它是「出世间的」等等，同时也借此扼要地说明戒等（道支）的缘起关系。
Idhāgatīti paralokato idha āgati. Gatīti idhalokato paralokagamanaṃ. Taṃ pana punabbhavoti āha ‘‘peccabhavo’’ti. Idha huranti dvārārammaṇadhammā dassitāti ‘‘ubhayamantarenā’’ti padena dvārappavattadhamme dassento ‘‘phassasamuditesu dhammesū’’ti āha. Tassattho – phassena saddhiṃ phassena kāraṇabhūtena ca samuditesu sambhūtesu viññāṇavedanāsaññācetanāvitakkavicārādidhammesu. Attānaṃ na passatīti tesaṃ dhammānaṃ anattabhāveneva tattha attānaṃ na passati. Virajjati virāgā vimuccatīti padehi lokuttaradhammānaṃ paṭiccasamuppādabhāvaṃ dassento tadatthatāya sīlādīnampi pariyāyena tabbhāvamāha ‘‘lokuttaro’’tiādinā.
44「与名相应」是指与名混合在一起。「有余依涅槃界」是指阿拉汉果。而且那是慧增上，所以说：「有余依涅槃界是明」。其余的一切，字面意思都很明显。
44.Nāmasampayuttoti nāmena missito. Saupādisesā nibbānadhātūti arahattaphalaṃ adhippetaṃ. Tañca paññāpadhānanti āha – ‘‘saupādisesā nibbānadhātu vijjāti. Sesaṃ sabbaṃ uttānameva.
312「入处分别释」的解释到此结束。
Otaraṇahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
31313. 「净化分别释」
13. Sodhanahāravibhaṅgavaṇṇanā
4545. 在这里，什么是「净化方法」？就是指净化方法的分别解说。其中，世尊净化词句：当世尊宣说'世间被无明覆盖'（《经集》1039；《小部·阿逸多学童所问》58，《阿逸多学童所问释义》2）时——世尊为了解答具寿阿逸多所问的'世间被什么覆盖？'（《经集》1038；《小部·阿逸多学童所问》57，《阿逸多学童所问释义》1）而说的词句——通过揭示其含义而加以净化，这称为「净化」。但并非指开始，也就是还没有净化开始，因为想要了解的意义尚未完毕。「清净的开始」，指想要了解的意义已被阐明，因此开始被净化，这是它的意思。对于那些陷入无知、或生起疑惑的人，在提问时所涉及的问题领域，就像未梳理的大密林、艰险的大险路一样，黑暗而不明朗。然而，当世尊或世尊的贤智弟子们，通过开显贯穿词句的深义，解开纠结，清除丛林，解答问题时，就如同被一头大香象踏破并摧毁的丛林地带，驱散了黑暗，显著地呈现在面前，这时就称为「被净化」了。
45.Tattha katamo sodhano hāroti sodhanahāravibhaṅgo. Tattha bhagavā padaṃ sodhetīti ‘‘avijjāya nivuto loko’’ti (su. ni. 1039; cūḷani. ajitamāṇavapucchā 58, ajitamāṇavapucchāniddesa 2) vadanto bhagavā – ‘‘kenassu nivuto loko’’ti (su. ni. 1038; cūḷani. ajitamāṇavapucchā 57, ajitamāṇavapucchāniddesa 1) āyasmatā ajitena pucchāvasena vuttaṃ padaṃ sodheti nāma, tadatthassa vissajjanato. No ca ārambhanti na tāva ārambhaṃ sodheti, ñātuṃ icchitassa atthassa apariyositattā. Suddho ārambhoti ñātuṃ icchitassa atthassa pabodhitattā sodhito ārambhoti attho. Aññāṇapakkhandānaṃ dveḷhakajātānaṃ vā pucchanakāle pucchitānaṃ pucchāvisayo avijaṭaṃ mahāgahanaṃ viya mahāduggaṃ viya ca andhakāraṃ avibhūtaṃ hoti. Yadā ca bhagavatā paṇḍitehi vā bhagavato sāvakehi apade padaṃ dassentehi nijjaṭaṃ nigumbaṃ katvā pañhe vissajjite mahatā gandhahatthinā abhibhavitvā obhaggapadālito gahanappadeso viya vigatandhakāro vibhūto upaṭṭhahamāno visodhito nāma hoti.
315「净化方法的分别解说」的解释完毕。
Sodhanahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
31614. 「决意方法的分别解说」的解释
14. Adhiṭṭhānahāravibhaṅgavaṇṇanā
4646. 其中，什么是“决意的方法”？即决意方法的分别。其中，“应当这样持取”：应当以单一性与差异性所包含的共相与别相来持取，而不应作任何分别，这是其意趣。不可分别的原因在解说品注解中已经说过了。“道”：它追寻种种果报、寻求果报，所以称为道；或者，由于求果之人追寻它、寻求它，所以称为道。“地狱”：以无乐的意义、无味的意义而称为地狱。“畜生”：指向上走然后又横向弯曲而行，所以是畜生。畜生也就意味着畜生道。“饿鬼”：由于饿鬼的状态，意思是死后从此处去而存在的状态，所以称为饿鬼。饿鬼也就是饿鬼界。“阿修罗”：他们不闪耀、不说话、不游戏，所以是阿修罗。阿修罗也就意味着阿修罗道。“天”：由于色等天界事物极为美妙殊胜，所以称为天。“人”：由于心的功能特别发达，所以称为人。“涅槃”：贪爱称为“vāna”，在那里不存在这个，所以称为涅槃。“堕地狱者”指趣向地狱。其余词句依此类推。“阿修罗道”：指为投生阿修罗道所利益，也就是产生阿修罗种姓的意思。“生天者”指能导致生天的业。“人生者”指趣向人道，即趣向人界。“择灭”：是通过观察抉择、通过对立的修行而达成的灭，或者指当对立状态不再运作时，本来应生起的对立状态不再生起。“非择灭”：是有为诸法的自性灭，也就是刹那灭的意思。
46.Tatthakatamo adhiṭṭhāno hāroti adhiṭṭhānahāravibhaṅgo. Tattha tathā dhārayitabbāti ekattavemattatāsaṅkhātasāmaññavisesamattato dhārayitabbā, na pana tattha kiñci vikappetabbāti adhippāyo. Avikappetabbatāya kāraṇaṃ niddesavāravaṇṇanāyaṃ vuttameva. Taṃ taṃ phalaṃ maggati gavesatīti maggo, tadatthikehi maggīyati gavesīyatīti vā maggo. Niratiyaṭṭhena nirassādaṭṭhena ca nirayo. Uddhaṃ anugantvā tiriyaṃ añcitāti tiracchānā. Tiracchānāva tiracchānayoni. Petatāya petti, ito pecca gatabhāvoti attho. Petti eva pettivisayo. Na suranti na bhāsanti na dibbantīti asurā. Asurā eva asurayoni. Dibbehi rūpādīhi suṭṭhu aggāti saggā. Manassa ussannatāya manussā. Vānaṃ vuccati taṇhā, taṃ tattha natthīti nibbānaṃ. Nirayaṃ gacchatīti nirayagāmī. Sesapadesupi eseva nayo. Asurayoniyoti asurayoniyā hito, asurajātinibbattanakoti attho. Saggaṃ gametīti saggagāmiyo. Manussagāmīti manussalokagāmī. Paṭisaṅkhānirodhoti paṭisaṅkhāya paṭipakkhabhāvanāya nirodho, paṭipakkhe vā tathā appavatte uppajjanārahassa paṭipakkhavuttiyā anuppādo. Appaṭisaṅkhānirodhoti saṅkhatadhammānaṃ sarasanirodho, khaṇikanirodhoti attho.
4747. 「色」体现的是单一性。「四大种及所造色」体现的是差异性。「所造色」体现的是单一性。「眼处……乃至……抟食」体现的是差异性。同样地，「大种色」体现的是单一性。「地界……乃至……风界」体现的是差异性。「地界」体现的是单一性。「二十种行相」体现的是差异性。「水界」体现的是单一性。「十二种行相」体现的是差异性。「火界」体现的是单一性。「四种行相」体现的是差异性。「风界」体现的是单一性。「六种行相」体现的是差异性。为了阐明这个道理，所以说了“以两种行相把握诸界”等。
47. Rūpanti ekattatā. Bhūtānaṃ upādāyāti vemattatā. Upādārūpanti ekattatā. Cakkhāyatanaṃ…pe… kabaḷīkāro āhāroti vemattatā. Tathā bhūtarūpanti ekattatā. Pathavīdhātu …pe… vāyodhātūti vemattatā. Pathavīdhātūti ekattatā. Vīsati ākārā vemattatā. Āpodhātūti ekattatā. Dvādasa ākārā vemattatā. Tejodhātūti ekattatā. Cattāro ākārā vemattatā. Vāyodhātūti ekattatā. Cha ākārā vemattatāti imamatthaṃ dassento ‘‘dvīhi ākārehi dhātuyo pariggaṇhātī’’tiādimāha.
291在这里，「发」：称为“发”，是执受身体上的部位，具有坚硬相，在这身体中是个别的地界部分。「毛」……乃至……「脑」：称为“脑”，是身体上的部位，具有坚硬相，在这身体中是个别的部分。这体现的是差异性。对于水界等部分，如「胆汁」等之中，道理是一样的。然而，这里有一个特别的地方：「由于它」，即由于那被扰乱的该火界。「身体发热」：这个身体发热，由于一日热等状况而生起灼热。「由于它而衰老」：由于它，这个身体衰老，达到根器缺损、力量衰减、皱纹与白发等状态。「由于它而燃烧」：由于那被扰乱的该火界，这个身体燃烧，而那个人喊着“我烧得慌、我烧得慌”，并渴望百次精炼的酥油、牛黄、檀香等涂敷之物，以及棕榈扇扇出的风。「由于它，所食、所饮、所嚼、所尝得以正确地消化」：所食指的米饭等，所饮指的饮料等，所嚼指的面粉类硬食等，所尝指的芒果、熟果、蜂蜜、糖浆等，得以正确地完全成熟，成为味等而被分解、离散，这是它的意思。这里，前面三种火界是四因所生。最后一种消化火只是业所生。
Tattha kesāti kesā nāma upādinnakasarīraṭṭhakā kakkhaḷalakkhaṇā imasmiṃ sarīre pāṭiyekko pathavīdhātukoṭṭhāso. Lomā nāma…pe… matthaluṅgaṃ nāma sarīraṭṭhakaṃ kakkhaḷalakkhaṇaṃ imasmiṃ sarīre pāṭiyekko koṭṭhāsoti ayaṃ vemattatā. Āpodhātūtiādikoṭṭhāsesu pittādīsu eseva nayo. Ayaṃ pana viseso – yena cāti yena tejodhātunā kupitena. Santappatīti ayaṃ kāyo santappati ekāhikajarādibhāvena usumajāto hoti. Yena ca jīrīyatīti yena ayaṃ kāyo jarīyati. Indriyavekallataṃ balakkhayaṃ valittacapalitādiñca pāpuṇāti. Yena ca pariḍayhatīti yena kupitena ayaṃ kāyo ḍayhati, so ca puggalo ‘‘ḍayhāmi ḍayhāmī’’ti kandanto satadhotasappigosītacandanādilepanaṃ tālavaṇṭavātañca paccāsīsati. Yena ca asitapītakhāyitasāyitaṃ sammā pariṇāmaṃ gacchatīti asitaṃ vā odanādi, pītaṃ vā pānakādi, khāyitaṃ vā piṭṭhakhajjakādi, sāyitaṃ vā ambapakkamadhuphāṇitādi sammā paripākaṃ gacchati, rasādibhāvena vivekaṃ gacchatīti attho. Ettha ca purimā tayo tejodhātū catusamuṭṭhānā. Pacchimo kammasamuṭṭhānova.
292「向上行风」：是引起打嗝、呕吐等作用的向上运行的风。「向下行风」：是排出大便、小便等的向下运行的风。「腹内肠外风」：是在肠子外面的风。「腹内肠内风」：是在肠子里面的风。「肢节随行风」：是沿着血管网遍布全身所有肢节，引起屈伸等活动的风。「入息」：是进入鼻腔的风。「出息」：是出离鼻腔的风。这里，前面所有风都是四因所生。入出息仅仅是心所生。像这样，以显示差异的方式分别列举了四界，并以不净作意来总括它们，因而说了“以此四十二种行相”等。其中，「不应被执取」的意思是：不适合去执取。「由于自性而存在」的意思是指：由于自性相。
Uddhaṅgamā vātāti uggārahikkārādipavattakā uddhaṃ ārohanavātā. Adhogamā vātāti uccārapassāvādinīharaṇakā adho orohanavātā. Kucchisayā vātāti antānaṃ bahivātā. Koṭṭhāsayā vātāti antānaṃ antovātā. Aṅgamaṅgānusārino vātāti dhamanijālānusārena sakalasarīre aṅgamaṅgāni anusaṭā samiñjanapasāraṇādinibbattakā vātā. Assāsoti antopavisananāsikavāto. Passāsoti bahinikkhamananāsikavāto. Ettha ca purimā sabbe catusamuṭṭhānā. Assāsapassāsā cittasamuṭṭhānā eva. Evaṃ vemattatādassanavasena vibhāgena udāhaṭā catasso dhātuyo paṭikkūlamanasikāravasena upasaṃharanto ‘‘imehi dvācattālīsāya ākārehī’’tiādimāha. Tattha na gayhūpaganti na gahaṇayoggaṃ. Sabhāvabhāvatoti sabhāvalakkhaṇato.
293如此显示了不净作意之后，接着为了再次以经文本身来显示在此处的遍察运作，所以说了“因此，世尊又说……”等等。那些内容都很容易理解。
Evaṃ paṭikkūlamanasikāraṃ dassetvā puna tattha sammasanacāraṃ pāḷivaseneva dassetuṃ ‘‘tenāha bhagavā yā ceva kho panā’’tiādimāha. Taṃ sabbaṃ suviññeyyaṃ.
4848. 这样，以谛、道、色、法展示了决意的方法之后，现在也以无明、明等来显示它，而说「无明」等。其中，所谓「于苦无知」等：因为无明不让（人）了知、通达苦圣谛的真实本质相，而是覆盖、遮蔽地存在着，所以称为「于苦无知」。同样，因为不让（人）了知、通达苦集、苦灭、苦灭道的真实本质相，而是覆盖、遮蔽地存在着，所以称为「于苦灭道无知」。所谓「前际」，就是过去时的蕴、处、界。「后际」则是未来时的蕴、处、界。「前际后际」就是这两者的总称。「此缘性」指诸行的因，也就是无明等。「缘生法」即由无明等所生的诸行等法。
48. Evaṃ saccamaggarūpadhammavasena adhiṭṭhānahāraṃ dassetvā idāni avijjāvijjādīnampi vasena taṃ dassetuṃ ‘‘avijjāti ekattatā’’tiādi vuttaṃ. Tattha ‘‘dukkhe aññāṇa’’ntiādīsu yasmā avijjā dukkhasaccassa yāthāvasarasalakkhaṇaṃ jānituṃ paṭivijjhituṃ na deti chādetvā pariyonandhitvā tiṭṭhati, tasmā ‘‘dukkhe aññāṇa’’nti vuccati. Tathā yasmā dukkhasamudayassa dukkhanirodhassa dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya yāthāvasarasalakkhaṇaṃ jānituṃ paṭivijjhituṃ na deti chādetvā pariyonandhitvā tiṭṭhati, tasmā ‘‘dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya aññāṇa’’nti vuccati. Pubbanto atītaddhabhūtā khandhāyatanadhātuyo. Aparanto anāgataddhabhūtā. Pubbantāparanto tadubhayaṃ. Idappaccayatā saṅkhārādīnaṃ kāraṇāni avijjādīni. Paṭiccasamuppannā dhammā avijjādīhi nibbattā saṅkhārādidhammā.
295在此，因为此无明不让（人）了知、通达过去的蕴等，乃至缘生法的真实本质相，而是覆盖、遮蔽地存在着，所以称为「于前际无知，乃至对缘生法无知」。这样，此无明也从作用上、从生起上被说明。因为此无明对于这八个方面，不能让人了知、通达，所以从作用上说明；当它生起时，也是在这八个方面中生起，所以从生起上说明。虽然已经从作用和生起作了说明，但如果从特征（相）来说明，才能说得透彻，所以为了显示特征而说「无知」等。
Tatthāyaṃ avijjā yasmā atītānaṃ khandhādīnaṃ yāva paṭiccasamuppannānaṃ dhammānaṃ yāthāvasarasalakkhaṇaṃ jānituṃ paṭivijjhituṃ na deti chādetvā pariyonandhitvā tiṭṭhati, tasmā ‘‘pubbante aññāṇaṃ yāva paṭiccasamuppannesu dhammesu aññāṇa’’nti vuccati, evāyaṃ avijjā kiccato jātitopi kathitā. Ayañhi imāni aṭṭha ṭhānāni jānituṃ paṭivijjhituṃ na detīti kiccato kathitā. Uppajjamānāpi imesu aṭṭhasu ṭhānesu uppajjatīti jātito kathitā. Evaṃ kiccato jātito ca kathitāpi lakkhaṇato kathite eva sukathitā hotīti lakkhaṇato dassetuṃ ‘‘aññāṇa’’ntiādi vuttaṃ.
296其中，智让利益与非利益、因与非因、四谛法被了知、显明。但此无明生起后，却让那已被了知、显明的不能令知、显明，所以它是与智对立的「无知」。「见」也是慧，它见那个相。而无明生起后，却不让见，所以是「无见」。「现观」也是慧，它现观那个相。无明生起后，却不让现观，所以是「无现观」。「随觉」、「正觉」、「通达」也是慧，它随觉、正觉、通达那个相。无明生起后，却不让随觉、正觉、通达，所以是「无随觉」、「无正觉」、「无通达」。同样，「总察」、「别察」、「各别察」、「平等察」也是慧，它总察、别察、各别察、平等而正确地察。无明生起后，却不让那样做，所以称为「无总察」、「无别察」、「无各别察」、「无平等察」。
Tattha ñāṇaṃ atthānatthaṃ kāraṇākāraṇaṃ catusaccadhammaṃ viditaṃ pākaṭaṃ karoti. Ayaṃ pana avijjā uppajjitvā taṃ viditaṃ pākaṭaṃ kātuṃ na detīti ñāṇapaccanīkato aññāṇaṃ. Dassanantipi paññā, sā hi taṃ ākāraṃ passati. Avijjā pana uppajjitvā passituṃ na detīti adassanaṃ. Abhisamayotipi paññā, sā taṃ ākāraṃ abhisameti. Avijjā pana uppajjitvā taṃ abhisametuṃ na detīti anabhisamayo. Anubodho sambodho paṭivedhotipi paññā, sā taṃ ākāraṃ anubujjhati sambujjhati paṭivijjhati. Avijjā pana uppajjitvā taṃ anubujjhituṃ sambujjhituṃ paṭivijjhituṃ na detīti ananubodho asambodho appaṭivedho. Tathā sallakkhaṇaṃ upalakkhaṇaṃ paccupalakkhaṇaṃ samapekkhaṇantipi paññā, sā taṃ ākāraṃ sallakkhati upalakkhati paccupalakkhati samaṃ sammā ca apekkhati. Avijjā pana uppajjitvā tassa tathā kātuṃ na detīti asallakkhaṇaṃ anupalakkhaṇaṃ apaccupalakkhaṇaṃ asamapekkhaṇanti ca vuccati.
297它没有任何现前作业，自身也不反省所作之业，所以是「无现前业」。愚蒙的状态是「愚蒙性」。愚痴的状态是「愚痴性」。「正知」是慧，它正知利益、非利益、因、非因、四谛法。但无明生起后，不让了知那些因，所以是「无正知」。由于迷惑，所以是「痴」；由于昏昧，所以是「昏昧」；由于迷乱，所以是「迷乱」。了知不应了知的，不了知应了知的，所以是「无明」。在轮回中沉陷、陷入，所以是「无明暴流」。在轮回中连结，所以是「无明轭」。以未被断除之义，以及一再生起，所以是「无明随眠」。如同潜伏在路上的贼抢掠旅人，它在心中现行而抢掠善心，所以是「无明缠」。如同城门的横闩掉落，人们进城的路被阻断，同样，这无明横闩若掉落在某人的身见城里，其证得涅槃的智慧通路便被阻断，所以名为「无明闩」。它是不善，又是根，或是不善的根，所以是「不善根」。而它并非别的什么，正是这里所说的「痴」，所以「痴不善根」，这是无明含义的单句解释。这是差别：这就是无明的差别。
Nāssa kiñci paccakkhakammaṃ atthi, sayañca appaccavekkhitvā katakammanti appaccakkhakammaṃ. Dummedhānaṃ bhāvo dummejjhaṃ. Bālānaṃ bhāvo bālyaṃ. Sampajaññanti paññā, sā atthānatthaṃ kāraṇākāraṇaṃ catusaccadhammaṃ sampajānāti. Avijjā pana uppajjitvā taṃ kāraṇaṃ pajānituṃ na detīti asampajaññaṃ. Mohanavasena moho. Pamohanavasena pamoho. Sammohanavasena sammoho. Avindiyaṃ vindati, vindiyaṃ na vindatīti avijjā. Vaṭṭasmiṃ ohanati otaratīti avijjogho. Vaṭṭasmiṃ yojetīti avijjāyogo. Appahīnaṭṭhena ceva punappunaṃ uppajjanato ca avijjānusayo. Magge pariyuṭṭhitacorā viya addhike kusalacittaṃ pariyuṭṭhāti viluppatīti avijjāpariyuṭṭhānaṃ. Yathā nagaradvāre palighasaṅkhātāya laṅgiyā patitāya manussānaṃ nagarappaveso pacchijjati, evameva yassa sakkāyanagare ayaṃ patitā, tassa nibbānasampāpakaṃ ñāṇagamanaṃ pacchijjatīti avijjālaṅgī nāma hoti. Akusalañca taṃ mūlañca, akusalānaṃ vā mūlanti akusalamūlaṃ. Taṃ pana na aññaṃ, idhādhippeto mohoti moho akusalamūlanti ayaṃ ekapadiko avijjāya atthuddhāro. Ayaṃ vemattatāti ayaṃ avijjāya vemattatā.
298「明」：了知应了知的，所以称为明；具有穿透义，所以称为明；具有使了知义，所以称为明。在「于苦中智」等中：因为了知、见、通达苦圣谛的真实本质相，所以当于苦圣谛为所缘时的智，称为「于苦中智」。其余类推。「慧」：以令种种义显明（施设）为义，所以称为慧；或以无常等种种方式了知诸法，所以称为慧。了知的相状就是「了知」。「择」：择取无常等。「审择」：以种种方式择取。「择法」：择取四谛法。「总察」：以总察无常等为相。「各别察」：对各个法以各别察为相。「聪慧性」就是「聪慧」。「善巧性」就是「善巧」。「微细性」就是「微细」。「显了」：以说明无常等为相。「思」：以思惟那些法为相。「审察」：审察无常等。「广慧」：这是大地的名称，此慧具有柔和义和广大义，如同大地，所以称为「广慧」。由此可知：“广慧是指大地，由于具有如大地般平等、广大的慧，所以称为广慧者。”而且，「广慧」也是慧的同义词。乐于真实义，所以称为广慧。
Vijjāti vindiyaṃ vindatīti vijjā, vijjhanaṭṭhena vijjā, viditakaraṇaṭṭhena vijjā. ‘‘Dukkhe ñāṇa’’ntiādīsu dukkhasaccassa yāthāvasarasalakkhaṇaṃ jānāti passati paṭivijjhatīti dukkhe ariyasacce visayabhūte ñāṇaṃ ‘‘dukkhe ñāṇa’’nti vuttaṃ. Esa nayo sesesupi. Paññāti tassa tassa atthassa pākaṭakaraṇasaṅkhātena paññāpanaṭṭhena paññā, tena tena vā aniccādinā pakārena dhamme jānātīti paññā. Pajānanākāro pajānanā. Aniccādīni vicinatīti vicayo. Pakārehi vicinatīti pavicayo. Catusaccadhamme vicinatīti dhammavicayo. Aniccādīnaṃ sallakkhaṇavasena sallakkhaṇā. Tesaṃyeva pati pati upalakkhaṇavasena paccupalakkhaṇā. Paṇḍitabhāvo paṇḍiccaṃ. Kusalabhāvo kosallaṃ. Nipuṇabhāvo nepuññaṃ. Aniccādīnaṃ vibhāvanavasena vebhabyā. Tesaṃyeva cintanavasena cintā. Aniccādīni upaparikkhatīti upaparikkhā. Bhūrīti pathaviyā nāmaṃ, ayampi saṇhaṭṭhena vitthataṭṭhena ca bhūrī viyāti bhūrī. Tena vuttaṃ – ‘‘bhūrī vuccati pathavī, tāya pathavisamāya vitthatāya paññāya samannāgatoti bhūripañño’’ti (mahāni. 27). Api ca bhūrīti paññāyevetaṃ adhivacanaṃ. Bhūte atthe ramatīti bhūrī.
299「慧」：折磨烦恼，或以快速执持、忆持为义，所以称为慧。当它生起后，引导那有情进入利益的行为，或者带领相应者通达真实相，所以称为「引导者」。以无常等观照诸法，所以称为「观」。以正确的方式了知无常等，所以称为「正知」。如同刺棒是为了将走入邪道的马引回正道，它刺入那在邪道上奔驰的虚妄心，引回正道，所以如同刺棒，称为「刺棒」。在见相中起根的作用，所以称为「根」，慧所成的根就是「慧根」。不被无明所动摇，所以称为「慧力」。以断烦恼为义，慧即是剑，所以称为「慧剑」。以高耸为义，慧即是宫殿，所以称为「慧宫殿」。以照明为义，慧即是光，所以称为「慧光」。
Kilese medhati hiṃsatīti medhā, khippaṃ gahaṇadhāraṇaṭṭhena vā medhā. Yassuppajjati, taṃ sattaṃ hitapaṭipattiyaṃ sampayuttaṃ vā yāthāvalakkhaṇapaṭivedhe pariṇetīti pariṇāyikā. Aniccādivasena dhamme vipassatīti vipassanā. Sammā pakārehi aniccādīni jānātīti sampajaññaṃ. Uppathapaṭipanne sindhave vīthiāropanatthaṃ patodo viya uppathe dhāvanakūṭacittaṃ vīthiāropanatthaṃ vijjhatīti patodo viyāti patodo. Dassanalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, paññāsaṅkhātaṃ indriyaṃ paññindriyaṃ. Avijjāya na kampatīti paññābalaṃ. Kilesacchedanaṭṭhena paññāva satthaṃ paññāsatthaṃ. Accuggataṭṭhena paññāva pāsādo paññāpāsādo. Ālokanaṭṭhena paññāva āloko paññāāloko.
300以照耀为义，慧就是光明，所以称为「慧光明」。以照亮为义，慧就是灯，所以称为「慧灯」。以令喜悦、令得喜、生喜、被恭敬、难得出现、无比、为无上者所受用等义，慧就是宝，所以称为「慧宝」。众生不因它而迷惑，或者它自身对所缘不迷惑，所以是「无痴」。「择法」一词，义如前述。为什么又再说它？是为了表明无痴是与痴对立的法。以此说明：这无痴，并不仅仅是与痴不同的另一个法，而是与痴对立的、名为择法的无痴，在这里所指的就是这个。「正见」：即真实、能导向出离的善见。以择法为名的殊胜、美妙的觉支，就是「择法觉支」。「道支」：是圣道的支分、因，所以称为道支。由于包含在圣道之中，所以是「道所摄」。
Obhāsanaṭṭhena paññāva obhāso paññāobhāso. Pajjotanaṭṭhena paññāva pajjoto paññāpajjoto. Ratikaraṇaṭṭhena ratidāyakaṭṭhena ratijanakaṭṭhena cittīkataṭṭhena dullabhapātubhāvaṭṭhena atulaṭṭhena anomasattaparibhogaṭṭhena ca paññāva ratanaṃ paññāratanaṃ. Na tena sattā muyhanti, sayaṃ vā ārammaṇe na muyhatīti amoho. Dhammavicayapadaṃ vuttatthameva. Kasmā panetaṃ puna vuttanti? Amohassa mohapaṭipakkhabhāvadīpanatthaṃ. Tenetaṃ dīpeti – yvāyaṃ amoho, so na kevalaṃ mohato añño dhammo, mohassa paṭipakkho dhammavicayasaṅkhāto amohova idhādhippetoti. Sammādiṭṭhīti yāthāvaniyyānikakusaladiṭṭhi. Dhammavicayasaṅkhāto pasattho sundaro vā bojjhaṅgoti dhammavicayasambojjhaṅgo. Maggaṅganti ariyamaggassa aṅgaṃ kāraṇanti maggaṅgaṃ. Ariyamaggassa antogadhattā maggapariyāpannanti.
301「无想定」：由修习离想之力而转起、能导致生于无想有的定。在没有佛陀出世的时期，有些外道出家，以风遍为业处，证得第四禅那，从禅那出定后，见到想的过患：因为有想，就会有断手等苦及一切恐惧，于是认为：“够了，这想！无想的状态才是寂静。”像这样见到想的过患后，以离想的方式，证得第四禅那，在禅那不退失的状态下命终，转生于无想有情天。他们的心，仅在那死心灭尽时，于此间便不再转起，只有色蕴在那里生起。
Asaññāsamāpattīti saññāvirāgabhāvanāvasena pavattitā asaññabhavūpapattinibbattanasamāpatti. Anuppanne hi buddhe ekacce titthāyatane pabbajitvā vāyokasiṇe parikammaṃ katvā catutthajjhānaṃ nibbattetvā jhānā vuṭṭhāya saññāya dosaṃ passanti, saññāya sati hatthacchedādidukkhañceva sabbabhayāni ca honti, ‘‘alaṃ imāya saññāya, saññābhāvo santo’’ti evaṃ saññāya dosaṃ passitvā saññāvirāgavasena catutthajjhānaṃ nibbattetvā aparihīnajjhānā kālaṃ katvā asaññīsu nibbattanti. Cittaṃ nesaṃ cuticittanirodheneva idha nivattati, rūpakkhandhamattameva tattha nibbattati.
302他们就像被弓弦弹射出去的箭，只要弓弦的弹力有多大，箭就能在空中飞多远；同样地，他们以禅那之力投生后，只要禅那的力量有多强，就能在那里安住那么久。当禅那之力耗尽时，在那里的色蕴便会消失，而在此地，结生之想就会生起。正是针对这一点而说：「能产生无想有结生的定」。所谓「识无边处定」即是「显了想定」。它之所以称为「显了想」，是因为它令初无色的识得以显了，也令初无色的想得以显了。有些人读作「显了色想」，依他们的见解，所谓的「显了色定」就是指其余的无色定。剩余的诸定是容易了知的。
Te yathā nāma jiyāvegukkhitto saro yattako jiyāvego, tattakameva ākāse gacchati, evamevaṃ jhānavegukkhittā upapajjitvā yattako jhānavego, tattakameva kālaṃ tiṭṭhanti. Jhānavege pana parikkhīṇe tattha rūpakkhandho antaradhāyati, idha paṭisandhisaññā uppajjati, taṃ sandhāya vuttaṃ – ‘‘asaññabhavūpapattinibbattanasamāpattī’’ti. Vibhūtasaññāsamāpattīti viññāṇañcāyatanasamāpatti. Sā hi paṭhamāruppaviññāṇassa paṭhamāruppasaññāyapi vibhāvanato ‘‘vibhūtasaññā’’ti vuccati. Keci ‘‘vibhūtarūpasaññā’’ti paṭhanti, tesaṃ matena vibhūtarūpasamāpatti nāma sesāruppasamāpattiyo. Sesā samāpattiyo suviññeyyāva.
303「非学非无学禅修者」：指已获得禅那的凡夫。「良骏禅修者」：指阿拉汉，或泛指一切圣者。「劣马禅修者」：指如同劣马一般的禅修者。就像那匹劣马不肯接受调教，到处随心所欲地乱跑；同样地，某个获得了神通的凡夫，迷恋着神通，心里想着“这已经足够了，我已完成”，便不再为了更高的调御而精进，反而以那神通心到处奔驰、流转，他就是所谓的「劣马禅修者」。「见增上禅修者」：指持恶见并获得禅那的人。「慧增上禅修者」：指通过观察诸行之相来修习禅那的人，或者泛指一切以智慧为增上的禅修者。
Nevasekkhanāsekkho jhāyīti jhānalābhī puthujjano. Ājāniyo jhāyīti arahā, sabbepi vā ariyapuggalā. Assakhaluṅko jhāyīti khaluṅkassasadiso jhāyī. Tathā hi khaluṅko asso damathaṃ na upeti ito cito ca yathāruci dhāvati, evamevaṃ yo puthujjano abhiññālābhī, so abhiññā assādetvā ‘‘alamettāvatā, katamettāvatā’’ti uttaridamathāya aparisakkanto abhiññācittavasena ito cito ca dhāvati pavattati, so ‘‘assakhaluṅko jhāyī’’ti vutto. Diṭṭhuttaro jhāyīti jhānalābhī diṭṭhigatiko. Paññuttaro jhāyīti lakkhaṇūpanijjhānena jhāyī, sabbo eva vā paññādhiko jhāyī.
304「有诤定」即不善心的一境性，或指一切有漏的定。「无诤定」即一切善的、无记的定，或单指出世间的定。「有嗔定」即带有嗔心的一境性。「无嗔定」即慈心解脱。在「无间双论」中，也是同样的解释方法。「有染定」即世间的定。由于它还未能超越轮回的染着和世间的染着，所以称为「有染定」。「无染定」即出世间的定。「有行定」即那些“苦行道而迟通达者”和“乐行道而迟通达者”的定。要想获得这种定，必须依靠有加行、有精勤的心，费尽力气、艰辛地镇伏敌对之法才能证得。与此相反的就是「无行定」。「一分修习定」即纯粹修观行者的定。「二分修习定」即修止行者的定。「两边修习之修习定」即身证者和俱分解脱者的定。由于它是由止、观两方面进行修习的，所以称为「两边修习之修习定」。
Saraṇo samādhīti akusalacittekaggatā, sabbopi vā sāsavo samādhi. Araṇo samādhīti sabbo kusalābyākato samādhi, lokuttaro eva vā. Savero samādhīti paṭighacittesu ekaggatā. Avero samādhīti mettācetovimutti. Anantaradukepi eseva nayo. Sāmiso samādhīti lokiyasamādhi. So hi anatikkantavaṭṭāmisalokāmisatāya sāmiso. Nirāmiso samādhīti lokuttaro samādhi. Sasaṅkhāro samādhīti dukkhāpaṭipado dandhābhiñño sukhāpaṭipado ca dandhābhiñño. So hi sasaṅkhārena sappayogena cittena paccanīkadhamme kicchena kasirena niggahetvā adhigantabbo. Itaro asaṅkhāro samādhi. Ekaṃsabhāvito samādhīti sukkhavipassakassa samādhi. Ubhayaṃsabhāvito samādhīti samathayānikassa samādhi. Ubhayato bhāvitabhāvano samādhīti kāyasakkhino ubhatobhāgavimuttassa ca samādhi. So hi ubhayato bhāgehi ubhayato bhāvitabhāvano.
305「沉溺行」即沉迷于欲乐的行为方式，意思就是放纵感官享乐。「烧燃行」即那种因为沉溺于欲乐而消耗自我、以疲惫的方式持续着的行为，意思就是自我折磨的苦行。关于「不忍行」等词：在精勤修行时，无法忍受寒冷等外境之人的行为，称为「不忍行」，因为他对这些不能堪忍。而能够忍受之人的行为，则称为「能忍行」，因为他堪忍这些。「寂静行」：依照“对已生起的欲寻念，不予接受随顺”等方法，平息错误的寻思，所以称为寂静行。「调伏行」：善于调伏以意门为首的六根，所以称为调伏行。
Āgāḷhapaṭipadāti kāmānaṃ orohanapaṭipatti, kāmasukhānuyogoti attho. Nijjhāmapaṭipadāti kāmassa nijjhāpanavasena khedanavasena pavattā paṭipatti, attakilamathānuyogoti attho. Akkhamā paṭipadātiādīsu padhānakaraṇakāle sītādīni asahantassa paṭipadā, tāni nakkhamatīti akkhamā. Sahantassa pana tāni khamatīti khamā. ‘‘Uppannaṃ kāmavitakkaṃ nādhivāsetī’’tiādinā (ma. ni. 1.26; a. ni. 4.14; 6.58) nayena micchāvitakke sametīti samā. Manacchaṭṭhāni indriyāni dametīti damā paṭipadā.
306「如此」：即通过以上所述的方法。「任何法」：指任何一个具有生等性质的法。「对于某法」：指对于与之不同的、具有老等性质的法。「相同状态」：指在苦等性质上状态相同。「以单一性」：由于在苦等性质上的共同性，即这些苦等性质合而为一。「成为一体」：即使数目上是多个，但因为都可以用“苦”等同一个名称来指称，所以便成为一体。以此说明了单一性的相。「又以何种差异」：指一个法在哪些方面与另一个法不相似。「则以彼彼方式达至差别」：即以那些方面，这个法对于那个法达到差别性、即不相似性；意思是，虽然在苦的性质上是相同的，但生等在生起等方面，对于老等具有殊异性。以此说明了差别性的相。
Evanti iminā vuttanayena. Yo dhammoti yo koci jātiādidhammo. Yassa dhammassāti tato aññassa jarādidhammassa. Samānabhāvoti dukkhādibhāvena samānabhāvo. Ekattatāyāti samānatāya dukkhādibhāvānaṃ ekībhāvena. Ekī bhavatīti anekopi ‘‘dukkha’’ntiādinā ekasaddābhidheyyatāya ekī bhavati. Etena ekattatāya lakkhaṇamāha. Yena yena vā pana vilakkhaṇoti yo dhammo yassa dhammassa yena yena bhāvena visadiso. Tena tena vemattaṃ gacchatīti tena tena bhāvena so dhammo tassa dhammassa vemattataṃ visadisattaṃ gacchati, dukkhabhāvena samānopi jātiādiko abhinibbattiādibhāvena jarādikassa visiṭṭhataṃ gacchatīti attho. Iminā vemattatāya lakkhaṇamāha.
307现在，为了先令进入单一性与差别性的范畴而作开示，故说「在经中或记说中」等。其中，「所问」是指以提问方式、依所说经而说出的内容，并非因为它是基理之网的提问范畴。其余部分是浅显易懂的。
Idāni tāva ekattavemattatāvisaye niyojetvā dassetuṃ ‘‘sutte vā veyyākaraṇe vā’’tiādi vuttaṃ. Tattha pucchitanti pucchāvasena desitasuttavasena vuttaṃ, na pana adhiṭṭhānahārassa pucchāvisayatāya. Sesaṃ uttānameva.
336「基理之网（Adhiṭṭhānahāra）解析」的注释已完毕。
Adhiṭṭhānahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
33715. 资具之网（Parikkhārahāra）解析的注释
15. Parikkhārahāravibhaṅgavaṇṇanā
4949. 其中，什么是「资具之网」？即资具之网的辨析。在这里，简要说明了资具之相：若某法产生某法，则前者是后者的资具。为了详细显示它，而说「以何为相」等。其中，「因」：指使自身之果达到报答状态的法。「缘」：指果依之而生起。虽然因和缘这两个词都表示原因，但为了详细显示其中的差别，故说「有不共相」等。「自性因」：指具有相同自性的种子为因。（问：）「难道种子与芽等不相似吗？」（答：）并非不相似，因为若非如此，那样的芽等就不会生起。
49.Tatthakatamo parikkhāro hāroti parikkhārahāravibhaṅgo. Tattha yo dhammo yaṃ dhammaṃ janayati, tassa so parikkhāroti saṅkhepato parikkhāralakkhaṇaṃ vatvā taṃ vibhāgena dassetuṃ ‘‘kiṃlakkhaṇo’’tiādi vuttaṃ. Tattha hinoti attano phalaṃ paṭikāraṇabhāvaṃ gacchatīti hetu. Paṭicca etasmā phalaṃ etīti paccayo. Kiñcāpi hetupaccayasaddehi kāraṇameva vuccati, tathāpi tattha visesaṃ vibhāgena dassetuṃ ‘‘asādhāraṇalakkhaṇo’’tiādi vuttaṃ. Sabhāvo hetūti samānabhāvo bījaṃ hetu. Nanu ca bījaṃ aṅkurādisadisaṃ na hotīti? No na hoti, aññato hi tādisassa anuppajjanato.
309「又或如同」等，也是通过展示其他譬喻来辨析因与缘的差别。其中，「牛奶」指乳汁。「成为凝乳」：这是以同一性之理或通过假立无差别而说的，并非其他情况。因为牛奶并不真的变成凝乳。因此说：「牛奶与凝乳没有同一时间的共存。」或者，壶中的牛奶变成凝乳，凝乳是在不同时间由其他缘和合而生起的，因此牛奶与凝乳由于其味道、乳性、成熟等的自性不同，没有同一时间的共存。「同样地」：如同作为因的牛奶与作为果的凝乳没有同一时间的共存，其他任何因与果也没有同一时间的共存，但缘则不如此，因为缘并非必定与果有时间差异。这样也能了知因与缘的差别，这是意旨所在。
‘‘Yathā vā panā’’tiādināpi udāharaṇantaradassanena hetupaccayānaṃ visesameva vibhāveti. Tattha duddhanti khīraṃ. Dadhi bhavatīti ekattanayena abhedopacārena vā vuttaṃ, na aññathā. Na hi khīraṃ dadhi hoti. Tenevāha – ‘‘na catthi ekakālasamavadhānaṃ duddhassa ca dadhissa cā’’ti. Atha vā ghaṭe duddhaṃ pakkhittaṃ dadhi bhavati, dadhi tattha kālantare jāyati paccayantarasamāyogena, tasmā na catthi ekakālasamavadhānaṃ duddhassa ca dadhissa ca rasakhīravipākādīhi bhinnasabhāvattā. Evamevanti yathā hetubhūtassa khīrassa phalabhūtena dadhinā na ekakālasamavadhānaṃ, evamaññassāpi hetussa phalena na ekakālasamavadhānaṃ, na tathā paccayassa, na hi paccayo ekantena phalena bhinnakālo evāti. Evampi hetupaccayānaṃ viseso veditabboti adhippāyo.
310这样显示了外在的因与缘的差别后，现在为了显示内在的，而说「因为此轮回」等。其中，若说「无明是无明之因」，难道在一个心识生起中有多个无明吗？答：「前无明是后无明之因。」以此论证了在同一时间中，因与果没有共存。其中，以「前无明」等显示了作为因与果的无明的差别。「犹如种子与芽」等，显示了这样的意义：如同种子作为芽的因，以无间因性而成为因；而由种子所生的果，种子则以辗转因性而成为因。同样地，无明作为因的道理也应这样来理解。
Evaṃ bāhiraṃ hetupaccayavibhāgaṃ dassetvā idāni ajjhattikaṃ dassetuṃ ‘‘ayañhi saṃsāro’’tiādi vuttaṃ. Tattha ‘‘avijjā avijjāya hetū’’ti vutte kiṃ ekasmiṃ cittuppāde anekā avijjā vijjantīti? Āha ‘‘purimikā avijjā pacchimikāya avijjāya hetū’’ti. Tena ekasmiṃ kāle hetuphalānaṃ samavadhānaṃ natthīti etamevatthaṃ samattheti. Tattha ‘‘purimikā avijjā’’tiādinā hetuphalabhūtānaṃ avijjānaṃ vibhāgaṃ dasseti. ‘‘Bījaṅkuro viyā’’tiādinā imamatthaṃ dasseti – yathā bījaṃ aṅkurassa hetu hontaṃ samanantarahetutāya hetu hoti. Yaṃ pana bījato phalaṃ nibbattati, tassa bījaṃ paramparahetutāya hetu hoti. Evaṃ avijjāyapi hetubhāve daṭṭhabbanti.
311再次，「又或如同」等，也是显示因与缘的差别。其中，「灯盏」指灯碟。「无火的」指没有火。「点燃」：让它燃烧。因此，「自性因」：如同点亮油灯等情形中，火等与油灯相似的那种因，是自性因。「他性缘」：指在那里的灯碟、放置的油等，与火不同的其他自性就是缘。「内在的」：指属于自己的内在，即在自己内在产生的。「外在的」：指其之外的。「能生的」：指产生者。「能摄的」：指支持者。「不共的」：指特有的。「共的」：指对其他所生果也是共同的。
Puna ‘‘yathā vā panā’’tiādināpi hetupaccayavibhāgameva dasseti. Tattha thālakanti dīpakapallikā. Anaggikanti aggiṃ vinā. Dīpetunti jāletuṃ. Iti sabhāvo hetūti evaṃ padīpujjālanādīsu aggiādipadīpasadisaṃ kāraṇaṃ sabhāvo hetu. Parabhāvo paccayoti tattheva kapallikāvaṭṭitelādisadiso aggito añño sabhāvo paccayo. Ajjhattikoti niyakajjhattiko niyakajjhatte bhavo. Bāhiroti tato bahibhūto. Janakoti nibbattako. Pariggāhakoti upatthambhako. Asādhāraṇoti āveṇiko. Sādhāraṇoti aññesampi paccayuppannānaṃ samāno.
312现在，因为「资具（parikkhāro）」被称为因，而因性（kāraṇabhāva）是观待于果的，所以为了阐明因的因性如何存在、什么是果及其差别，以及因与果的关系，便说了「不断绝义（avupacchedattho）」等。其中，以因果关系而关联的就是相续（santati）。那么，那里什么是关联，什么又是因果关系呢？那就是不断绝义。如果一个果灭去后，不再成为其他法的因，那就叫作「断绝（vupacchinno）」，就像阿拉汉的死心（cuticitta）那样。但是，如果一个法灭去后，成为与自己相应的果的因，那就叫作「不断绝（anupacchinno）」，因为因与果的关联存在，所以说：「不断绝义就是相续义。」
Idāni yasmā kāraṇaṃ ‘‘parikkhāro’’ti vuttaṃ, kāraṇabhāvo ca phalāpekkhāya, tasmā kāraṇassa yo kāraṇabhāvo yathā ca so hoti, yañca phalaṃ yo ca tassa viseso, yo ca kāraṇaphalānaṃ sambandho, taṃ sabbaṃ vibhāvetuṃ ‘‘avupacchedattho’’tiādi vuttaṃ. Tattha kāraṇaphalabhāvena sambandhatā santati. Ko ca tattha sambandho, ko kāraṇaphalabhāvo ca? So eva avupacchedattho. Yo phalabhūto aññassa akāraṇaṃ hutvā nirujjhati, so vupacchinno nāma hoti, yathā taṃ arahato cuticittaṃ. Yo pana attano anurūpassa phalassa hetu hutvā nirujjhati, so anupacchinno eva nāma hoti, hetuphalasambandhassa vijjamānattāti āha – ‘‘avupacchedattho santatiattho’’ti.
313又因为由因而生的才叫作果，不是未生的，所以说「产生义（nibbattiattho）就是果义（phalattho）」。然而，因为依前生而有后生的结生（paṭisandhi）而转起的那些再生蕴（upapattikkhandhā）就是后有（punabbhavo），所以说：「结生义（paṭisandhiattho）就是后有义（punabbhavattho）」。同样，对于某一补特伽罗（puggala）来说，当烦恼（kilesā）生起时，就会缠缚（palibundhenti）他，使他无法正确行道。只要烦恼未被道所彻底断除，那就叫作随眠（anusenti），因此说：「障碍义（palibodhattho）就是缠缚义（pariyuṭṭhānattho），未断除义（asamugghātattho）就是随眠义（anusayattho）」。当以遍知通达（pariññābhisamaya）而彻底了知（pariññāta）后，它就将永远不会再成为那个名色（nāmarūpa）之芽的因了，所以说：「未遍知义（apariññātattho）是识（viññāṇa）的种子义（bījattho）」。哪里没有断绝，哪里就有相续，也就是说，在色与非色转起（rūpārūpappavatti）之处，有如上所说的不断绝，那里就施设有相续之名。哪里有相续，那里就有产生等——这是显示缘的次第，也正是阐明因果关系。
Yasmā ca kāraṇato nibbattaṃ phalaṃ nāma, na anibbattaṃ, tasmā ‘‘nibbattiattho phalattho’’ti vuttaṃ. Yasmā pana purimabhavena anantarabhavapaṭisandhānavasena pavattā upapattikkhandhā punabbhavo, tasmā vuttaṃ – ‘‘paṭisandhiattho punabbhavattho’’ti. Tathā yassa puggalassa kilesā uppajjanti, taṃ palibundhenti sammā paṭipajjituṃ na denti. Yāva ca maggena asamugghātitā, tāva anusenti nāma, tena vuttaṃ – ‘‘palibodhattho pariyuṭṭhānattho, asamugghātattho anusayattho’’ti. Pariññābhisamayavasena pariññāte na kadāci taṃ nāmarūpaṅkurassa kāraṇaṃ hessatīti āha – ‘‘apariññātattho viññāṇassa bījattho’’ti. Yattha avupacchedo tattha santatīti yattha rūpārūpappavattiyaṃ yathāvutto avupacchedo, tattha santativohāro . Yattha santati tattha nibbattītiādi paccayaparamparadassanaṃ hetuphalasambandhavibhāvanameva.
314「或者又如『缘于眼和……』」等，是以分别的方式来显示「自性是因（sabhāvo hetu）」这一已说的意义。其中，「依止性（sannissayatā）」就是亲依止缘性（upanissayapaccayatā）。「作意（manasikāro）」指唯作意界（kiriyāmanodhātu），因为它与眼识（cakkhuviññāṇa）的识性（viññāṇabhāva）是相同种类，所以自性是因。「行（saṅkhārā）是识的缘，自性是因」意思是：福行、非福行等（puññādiabhisaṅkhārā）是结生识（paṭisandhiviññāṇa）的缘，其中的自性就是因。这里所说的「行」，是指一切世间的善与不善的心生起。依照这个道理，其余各句的意义也应理解。如此，任何亲依止缘（upanissayo）都是资具（parikkhāro），意思是：如上所述分类的任何缘（paccayo），都因为它能资助、构造自己的果而称为资具。将它择取出来宣讲，就是资具之网（parikkhāro hāro）。
‘‘Yathā vā pana cakkhuñca paṭiccā’’tiādinā ‘‘sabhāvo hetū’’ti vuttamevatthaṃ vibhāgena dasseti. Tattha sannissayatāyāti upanissayapaccayatāya. Manasikāroti kiriyāmanodhātu. Sā hi cakkhuviññāṇassa viññāṇabhāvena samānajātitāya sabhāvo hetu. Saṅkhārā viññāṇassa paccayo sabhāvo hetūti puññādiabhisaṅkhārā paṭisandhiviññāṇassa paccayo, tattha yo sabhāvo, so hetūti. Saṅkhārāti cettha sabbo lokiyo kusalākusalacittuppādo adhippeto. Iminā nayena sesapadesupi attho veditabbo. Evaṃ yo koci upanissayo sabbo so parikkhāroti yathāvuttappabhedo yo koci paccayo, so sabbo attano phalassa parikkharaṇato abhisaṅkharaṇato parikkhāro. Tassa niddhāretvā kathanaṃ parikkhāro hāroti.
345资具网分别注释（Parikkhārahāravibhaṅgavaṇṇanā）结束了。
Parikkhārahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
34616. 补装修网分别注释(Samāropanahāravibhaṅgavaṇṇanā)
16. Samāropanahāravibhaṅgavaṇṇanā
50那么，什么是「补装修网」(samāropano hāro)呢？这就是补装修网的分别。这里说的「于一所依处」(padaṭṭhāna)，意思是：经中把握住了任何一个作为因的法，「凡是其他所依处进入」(otaranti)，就是指其他那些作为因的法都汇聚到那个法里面。「所有那些都应补装修」(samāropayitabbāni)，意思是：所有那些作为所依处的法，都应该用抉择的方式提取出来，然后安立到教说里，就好像它们本来就记载在教说中那样来讲解。如同在「转向网」(āvaṭṭe hāre)里所说的“于一所依处，寻求余所依处”，那句话提到了要对多个所依处进行寻求；同样，这里为了显示也要对众多所依处进行补装修，所以说“如转向网”。为了表明补装修不只是基于所依处来做的，还可以基于异名(vevacana)、修习(bhāvanā)、断除(pahāna)来进行，才又说了“其中，补装修有四种”等等。
50.Tatthakatamo samāropano hāroti samāropanahāravibhaṅgo. Tattha ekasmiṃ padaṭṭhāneti yasmiṃ kismiñci ekasmiṃ kāraṇabhūte dhamme suttena gahite. Yattakāni padaṭṭhānāni otarantīti yattakāni aññesaṃ kāraṇabhūtāni tasmiṃ dhamme samosaranti. Sabbāni tāni samāropayitabbānīti sabbāni tāni padaṭṭhānāni padaṭṭhānabhūtā dhammā sammā niddhāraṇavasena ānetvā desanāya āropetabbā, desanāruḷhe viya katvā kathetabbāti attho. Yathā āvaṭṭe hāre ‘‘ekamhi padaṭṭhāne, pariyesati sesakaṃ padaṭṭhāna’’nti (netti. 4 niddesavāra) vacanato anekesaṃ padaṭṭhānānaṃ pariyesanā vuttā, evamidhāpi bahūnaṃ padaṭṭhānānaṃ samāropanā kātabbāti dassento ‘‘yathā āvaṭṭe hāre’’ti āha. Na kevalaṃ padaṭṭhānavaseneva samāropanā, atha kho vevacanabhāvanāpahānavasenapi samāropanā kātabbāti dassento ‘‘tattha samāropanā catubbidhā’’tiādimāha.
316为何在此处采用了所依处的异名呢？难道不是已在所依处异名网中阐明此义了吗？确实如此。然而，此处采用所依处的异名，是为了显示修习与断除的所依境界，以及为了显示它们的异名分类。因为这样，修习与断除才容易理解，也便于教导。所谓‘这是所依处’，是指这三种善行，由于是诸佛教诫和教示的领域与所依，故为所依处。其中，通过‘身善行’等三种善行，抉择并显示了戒等三蕴、止与观，以及第三果与第四果，这确实容易理解。‘被贪求故，称为林’；或由‘vanati’、‘vanute’而得名。其中，因为五种欲功德是欲爱的因，取相是取随形好的因，内外处是那些与之相连的欲贪等的因，随眠是缠缚的因，所以为了显示此义，而说了‘五种欲功德’等。
Kasmā panettha padaṭṭhānavevacanāni gahitāni, nanu padaṭṭhānavevacanahāre eva ayamattho vibhāvitoti? Saccametaṃ, idha pana padaṭṭhānavevacanaggahaṇaṃ bhāvanāpahānānaṃ adhiṭṭhānavisayadassanatthañceva tesaṃ adhivacanavibhāgadassanatthañca. Evañhi bhāvanāpahānāni suviññeyyāni honti sukarāni ca paññāpetuṃ. Idaṃ padaṭṭhānanti idaṃ tividhaṃ sucaritaṃ buddhānaṃ sāsanassa ovādassa visayādhiṭṭhānabhāvato padaṭṭhānaṃ. Tattha ‘‘kāyika’’ntiādinā tīhi sucaritehi sīlādayo tayo khandhe samathavipassanā tatiyacatutthaphalāni ca niddhāretvā dasseti, taṃ suviññeyyameva. Vanīyatīti vanaṃ, vanati, vanute iti vā vanaṃ. Tattha yasmā pañca kāmaguṇā kāmataṇhāya, nimittaggāho anubyañjanaggāhassa, ajjhattikabāhirāni āyatanāni tappaṭibandhachandarāgādīnaṃ, anusayā ca pariyuṭṭhānānaṃ kāraṇāni honti, tasmā tamatthaṃ dassetuṃ ‘‘pañca kāmaguṇā’’tiādi vuttaṃ.
51这是以异名所作的补装修：即通过‘离欲贪的心解脱，是有学果、不来果、超越欲界’这些异门语来解说第三果；同样，通过‘离无明的慧解脱，是无学果、最上果、阿拉汉果、超越三界’这些异门语来解说第四果；以及通过‘慧根’等异门语来解说慧——这就是以异名所作的补装修。
51.Ayaṃ vevacanena samāropanāti yo ‘‘rāgavirāgā cetovimutti sekkhaphalaṃ, anāgāmiphalaṃ, kāmadhātusamatikkamana’’nti etehi pariyāyavacanehi tatiyaphalassa niddeso, tathā yo ‘‘avijjāvirāgā paññāvimutti asekkhaphalaṃ, aggaphalaṃ arahattaṃ, tedhātukasamatikkamana’’nti etehi pariyāyavacanehi catutthaphalassa niddeso, yo ca ‘‘paññindriya’’ntiādīhi pariyāyavacanehi paññāya niddeso, ayaṃ vevacanehi ca samāropanā.
318因此，‘比丘，你应当于身随观身而安住’等，应按照相网分别注释中所说的方法来理解。唯一的区别是：在那里，因为具有同一特征，为了显示那些虽未直接说出但实质上已说的内容而引用；而在这里，是依据修习的补装修方式，这就是差异所在。身随观，特别是不净随观，正是对治欲贪及与其同地烦恼的绝对对治法。为了显示此义：‘于身随观身而安住者，能断除这些恶不善法——即不净想、对段食遍知的障碍烦恼、欲取、欲轭、贪欲身系、欲漏、欲暴流、贪刺，以及对色法遍知的对治烦恼、于色法的贪、随欲而行’，故如此说。
Tasmātiha tvaṃ, bhikkhu, kāye kāyānupassī viharāhītiādi lakkhaṇahāravibhaṅgavaṇṇanāyaṃ vuttanayena veditabbaṃ. Kevalaṃ tattha ekalakkhaṇattā avuttānampi vuttabhāvadassanavaseneva āgataṃ, idha bhāvanāsamāropanavasenāti ayameva viseso. Kāyānupassanā visesato asubhānupassanā eva kāmarāgatadekaṭṭhakilesānaṃ ekantapaṭipakkhāti asubhasaññā kabaḷīkārāhārapariññāya paribandhakilesā kāmupādānaṃ kāmayogo abhijjhākāyagantho kāmāsavo kāmogho rāgasallaṃ rūpadhammapariññāya paṭipakkhakilesā rūpadhammesu rāgo chandāgatigamananti etesaṃ pāpadhammānaṃ pahānāya saṃvattatīti imamatthaṃ dasseti ‘‘kāye kāyānupassī viharanto’’tiādinā.
319同样，受随观(vedanānupassanā)，特别是作为苦随观(dukkhānupassanā)，它——
Tathā vedanānupassanā visesato dukkhānupassanāti, sā –
320“他把乐看成苦，把苦看成箭；
‘‘Yo sukhaṃ dukkhato adda, dukkhamaddakkhi sallato;
321对于不苦不乐的寂静，他则见其无常。”
Adukkhamasukhaṃ santaṃ, adakkhi naṃ aniccato’’ti. (saṃ. ni. 4.253; itivu. 53) –
322同样，受随观，特别是苦随观。如最初所说：‘他把乐看成苦，把苦看成箭；对于不苦不乐的寂静，他则见其无常。’如此将一切受视为‘苦’而观照者，能断除这些：障碍乐想与受因遍知的烦恼，即认为通过牛戒等能使‘有’清净，并因受味而转起的、称为戒禁取与有取的执取；因受而转起‘他曾对我作无义事’等的嗔恚身系与嗔箭；仅因受味而转起的、称为有轭、有流、有暴流的‘有贪’，即障碍有遍知的烦恼；以及以受为对象的贪与嗔恚趣行。为了显示此义，故说‘于受，随观受’等。
Ādivacanato sabbaṃ vedanaṃ ‘‘dukkha’’nti passantī sukhasaññāya vedanāhetupariññāya paribandhakilesānaṃ gosīlādīhi bhavasuddhi hotīti vedanāssādena pavattassa bhavupādānasaṅkhātassa sīlabbatupādānassa vedanāvasena ‘‘anatthaṃ me acarī’’tiādinayappavattassa (dī. ni. 3.340; a. ni. 9.29; 10.79; dha. sa. 1237; vibha. 909, 960) byāpādakāyaganthassa dosasallassa vedanāssādavaseneva pavattassa bhavayogabhavābhavabhavoghasaṅkhātassa bhavarāgassa bhavapariññāya paribandhakakilesānaṃ vedanāvisayassa rāgassa dosāgatigamanassa ca pahānāya saṃvattatīti etamatthaṃ dasseti ‘‘vedanāsu vedanānupassī’’tiādinā.
323同样，心随观，特别是无常随观。当修习者以‘心是无常’而观照时，因为多数众生执有常想，故能断除这些：障碍常想与识食遍知的烦恼；由于是常执的对立面，故能断除称为见取、见轭、戒禁取身系、见漏、见流的邪见；以常想为因、转起‘我是更优秀者’等的慢箭；障碍想遍知的对治烦恼，即对想的贪；以及由于见执著未断除而可能生起的怖畏趣行。为了显示此义，故说‘于心，随观心’等。
Tathā cittānupassanā visesato aniccānupassanāti, sā cittaṃ ‘‘anicca’’nti passantī tattha yebhuyyena sattā niccasaññinoti niccasaññāya viññāṇāhārapariññāya paribandhakilesānaṃ niccābhinivesapaṭipakkhato eva diṭṭhupādānaṃ diṭṭhiyogasīlabbataparāmāsakāyaganthadiṭṭhāsavadiṭṭhoghasaṅkhātāya diṭṭhiyā niccasaññānimittassa ‘‘seyyohamasmī’’tiādinayappavattassa (dha. sa. 1239; vibha. 832, 866, 962) mānasallassa saññāpariññāya paṭipakkhakilesānaṃ saññāya rāgassa diṭṭhābhinivesassa appahīnattā uppajjanakassa bhayāgatigamanassa ca pahānāya saṃvattatīti imamatthaṃ dasseti ‘‘citte cittānupassī’’tiādinā.
324同样，法随观，特别是无我想。当修习者在诸行中观照无我时，能断除这些：障碍我想与意思食遍知的对治烦恼，即有身见；以‘只有这才是真理’而转起的邪执著；以邪执著为因、称为无明轭、无明漏、无明流、痴箭的无明；障碍行遍知的烦恼，即对行的贪；以及无明趣行。为了显示此义，故说‘于诸法，随观法而安住’等。其余内容显而易见。
Tathā dhammānupassanā visesato anattasaññāti, sā saṅkhāresu attasaññāya manosañcetanāhārapariññāya paṭipakkhakilesānaṃ sakkāyadiṭṭhiyā ‘‘idameva sacca’’nti (ma. ni. 2.187, 202-203; 3.27) pavattassa micchābhinivesassa micchābhinivesahetukāya avijjāyogaavijjāsavaavijjoghamohasallasaṅkhātāya avijjāya saṅkhārapariññāya paribandhakilesānaṃ saṅkhāresu rāgassa mohāgatigamanassa ca pahānāya saṃvattatīti imamatthaṃ dasseti ‘‘dhammesu dhammānupassī viharanto’’tiādinā. Sesaṃ uttānameva.
357补装修网分别注释结束。
Samāropanahāravibhaṅgavaṇṇanā niṭṭhitā.
358网分别注释结束。
Niṭṭhitā ca hāravibhaṅgavaṇṇanā.
3591. 说法网集注释
1. Desanāhārasampātavaṇṇanā
325犹如在精心平整的地面上遍撒各种颜色的盛开之花；犹如在技艺精湛的老师指导下，将各种闪耀着多彩光芒的宝珠镶嵌到精心打磨的纯金饰品上；犹如翻转大地，让人咀嚼嫩叶薄片；犹如压榨一个由旬大的蜜团，饮其极为甘甜的蜜汁——同样，大迦旃延尊者从各处引述经文段落，把十六种相摄分别解说后，现在为了将它们统合于同一部经典中而展示，便开始了「相摄集」的论述。
Evaṃ suparikammakatāya bhūmiyā nānāvaṇṇāni muttapupphāni pakiranto viya susikkhitasippācariyavicāritesu surattasuvaṇṇālaṅkāresu nānāvidharaṃsijālasamujjalāni vividhāni maṇiratanāni bandhanto viya mahāpathaviṃ parivattetvā pappaṭakojaṃ khādāpento viya yojanikamadhugaṇḍaṃ pīḷetvā sumadhurasaṃ pāyento viya ca āyasmā mahākaccāno nānāsuttapadese udāharanto soḷasa hāre vibhajitvā idāni te ekasmiṃyeva sutte yojetvā dassento hārasampātavāraṃ ārabhi. Ārabhanto ca yāyaṃ niddesavāre –
52五十二。
52.
327「十六种相摄」，首先以方向之眼观察诸方后……
‘‘Soḷasa hārā paṭhamaṃ, disalocanato disā viloketvā.
328「以钩子简要地摄持，用三种理趣来指示经」——
Saṅkhipiya aṅkusena hi, nayehi tīhi niddise sutta’’nti. –
329偈颂已经说过了。由于理趣分别品不适用，因为它的范围散乱，且理趣考察被中断了。确实，理趣分别品只是在许多经句中显示理趣的分别。而理趣会遇品则不同，因为就在同一经句中结合了十六种理趣之后，紧接着便讲述了理趣的起源。因此，回顾了‘十六理趣第一’的偈颂后，说：‘它的解释应该在哪里看到？在理趣会遇中。’意思是：‘那个偈颂的解释应该在哪里看到？’以此说明：在诸经中结合理趣来显示理趣，这就是理趣会遇品。理趣会遇这个词的意义已经说过了。
Gāthā vuttā. Yasmā taṃ hāravibhaṅgavāro nappayojeti, vippakiṇṇavisayattā, nayavicārassa ca antaritattā . Anekehi suttapadesehi hārānaṃ vibhāgadassanameva hi hāravibhaṅgavāro. Hārasampātavāro pana taṃ payojeti, ekasmiṃyeva suttapadese soḷasa hāre yojetvāva tadanantaraṃ nayasamuṭṭhānassa kathitattā. Tasmā ‘‘soḷasa hārā paṭhama’’nti gāthaṃ paccāmasitvā ‘‘tassā niddeso kuhiṃ daṭṭhabbo, hārasampāte’’ti āha. Tassattho – ‘‘tassā gāthāya niddeso kattha daṭṭhabbo’’ti. Etena suttesu hārānaṃ yojanānayadassanaṃ hārasampātavāroti dasseti. Hārasampātapadassa attho vutto eva.
330「无守护的心」是指在眼门等处缺乏念的防护而未加守护的心。「被邪见所害」是指被常见等邪执染污的心。「被昏沉睡眠征服」是指被具有心与身不适业特征的昏沉、睡眠所压伏。「趣入魔罗的统治」就是成为烦恼魔等的任意支配者。这是该偈颂的词义。
Arakkhitenacittenāti cakkhudvārādīsu satiārakkhābhāvena aguttena cittena. Micchādiṭṭhihatenāti sassatādimicchābhinivesadūsitena. Thinamiddhābhibhūtenāti cittassa kāyassa ca akalyatālakkhaṇehi thinamiddhehi ajjhotthaṭena. Vasaṃ mārassa gacchatīti kilesamārādīnaṃ yathākāmaṃ karaṇīyo hotīti ayaṃ tāva gāthāya padattho.
331「放逸」：「无守护的心」这一句，说明了在六门中舍离念为特征的放逸。「那是死魔之处」：那个放逸，由于斩杀善德，所以是被称为“死”的魔的支配处。因此，结合第一句与第四句显示：‘以无守护的心，趣入魔的统治’。「那个颠倒」：也就是对于无常的五蕴执为“常”的看法，这就是颠倒，也就是颠倒执取。因此说：‘颠倒执取为相者是颠倒’。以一切颠倒的通称来概括后，问其基础：‘什么颠倒？’由于通称的特例作为基础而被言说，所以说：‘想、心、见’。这应与‘颠倒’一词连接。其中，想颠倒最为微细，只是对于无常等境，以错误的方式呈现而执取形象，如同幼鹿对草人执为‘人’而生起想一样。心颠倒比它更强，当境如非宝等呈现为宝等相时，仅如那样决定，即如决定为常等。见颠倒则是最强，对于任何所缘如何呈现，便以常见等固执‘唯此真实，余皆虚妄’而转起。其中，想颠倒是心颠倒的因，心颠倒是见颠倒的因。
Pamādanti ‘‘arakkhitena cittenā’’ti idaṃ padaṃ chasu dvāresu sativosaggalakkhaṇaṃ pamādaṃ katheti. Taṃ maccuno padanti taṃ pamajjanaṃ guṇamāraṇato maccusaṅkhātassa mārassa vasavattanaṭṭhānaṃ, tena ‘‘arakkhitena cittena, vasaṃ mārassa gacchatī’’ti paṭhamapādaṃ catutthapādena sambandhitvā dasseti. So vipallāsoti yaṃ aniccassa khandhapañcakassa ‘‘nicca’’nti dassanaṃ, so vipallāso vipariyesaggāho. Tenevāha – ‘‘viparītaggāhalakkhaṇo vipallāso’’ti. Sabbaṃ vipallāsasāmaññena gahetvā tassa adhiṭṭhānaṃ pucchati ‘‘kiṃ vipallāsayatī’’ti. Sāmaññassa ca viseso adhiṭṭhānabhāvena voharīyatīti āha – ‘‘saññaṃ cittaṃ diṭṭhimitī’’ti. Taṃ ‘‘vipallāsayatī’’ti padena sambandhitabbaṃ. Tesu saññāvipallāso sabbamuduko, aniccādikassa visayassa micchāvasena upaṭṭhitākāraggahaṇamattaṃ migapotakānaṃ tiṇapurisakesu purisoti uppannasaññā viya. Cittavipallāso tato balavataro, amaṇiādike visaye maṇiādiākārena upaṭṭhahante tathā sanniṭṭhānaṃ viya niccādito sanniṭṭhānamattaṃ. Diṭṭhivipallāso pana sabbabalavataro yaṃ yaṃ ārammaṇaṃ yathā yathā upaṭṭhāti, tathā tathā naṃ sassatādivasena ‘‘idameva saccaṃ moghamañña’’nti abhinivisanto pavattati. Tattha saññāvipallāso cittavipallāsassa kāraṇaṃ, cittavipallāso diṭṭhivipallāsassa kāraṇaṃ hoti.
332现在为了显示颠倒的活动处和境，说：‘它在何处颠倒？在四种有身事中。’其中，‘有身事’就是五取蕴。因为‘我、我所’依之而住著，所以称为‘我’，在这里生起觉知和言说为‘我’，所以是‘有身’，它又是净等颠倒的基础，因此是‘事’，所以称为‘有身事’。以‘观色为我’等说明它们是一切颠倒之根——有身见的活动处后，再以颠倒的活动方式与境分别显示：‘色为第一颠倒事，于不净为净’等。这一切容易理解。再以根本原因分别颠倒，说：‘二法为心的染污’等。其中，虽然无明不伴的渴爱不存在，且无明也是净、乐想等的缘，但为了显示渴爱是它们的强缘，所以说：‘被渴爱所覆……于苦为乐’。「被见所覆」就是以见为首说无明，所以是‘被无明所覆’。虽然在渴爱不伴的地方见也不存在，且渴爱也是见的缘。但为了显示痴是特殊的缘，所以说：‘被见所覆……于无我为我’等。
Idāni vipallāsānaṃ pavattiṭṭhānaṃ visayaṃ dassetuṃ ‘‘so kuhiṃ vipallāsayati, catūsu attabhāvavatthūsū’’ti āha. Tattha attabhāvavatthūsūti pañcasu upādānakkhandhesu. Te hi āhito ahaṃ māno etthāti attā, ‘‘attā’’ti bhavati ettha buddhi vohāro cāti attabhāvo, so eva subhādīnaṃ vipallāsassa ca adhiṭṭhānabhāvato vatthu cāti ‘‘attabhāvavatthū’’ti vuccati. ‘‘Rūpaṃ attato samanupassatī’’tiādinā tesaṃ sabbavipallāsamūlabhūtāya sakkāyadiṭṭhiyā pavattiṭṭhānabhāvena attabhāvavatthutaṃ dassetvā puna vipallāsānaṃ pavattiākārena saddhiṃ visayaṃ vibhajitvā dassetuṃ ‘‘rūpaṃ paṭhamaṃ vipallāsavatthu asubhe subha’’nti vuttaṃ. Taṃ sabbaṃ suviññeyyaṃ. Puna mūlakāraṇavasena vipallāse vibhajitvā dassetuṃ ‘‘dve dhammā cittassa saṃkilesā’’tiādimāha. Tattha kiñcāpi avijjārahitā taṇhā natthi, avijjā ca subhasukhasaññānampi paccayo eva, tathāpi taṇhā etāsaṃ sātisayaṃ paccayoti dassetuṃ ‘‘taṇhānivutaṃ…pe… dukkhe sukha’’nti vuttaṃ. Diṭṭhinivutanti diṭṭhisīsena avijjā vuttāti avijjānivutanti attho. Kāmañcettha taṇhārahitā diṭṭhi natthi, taṇhāpi diṭṭhiyā paccayo eva. Taṇhāpi ‘‘niccaṃ attā’’ti ayoniso ummujjantānaṃ tathāpavattamicchābhinivesassa moho visesapaccayoti dassetuṃ ‘‘diṭṭhinivutaṃ…pe… attā’’ti vuttaṃ.
333“见颠倒”是指“于无常为常，于无我为我”这两种颠倒，而说：“他观过去色……观过去识为我”。由此显示，十八种前际论也是依后两种颠倒而生。“爱颠倒”是以爱为根的颠倒。指“于不净为净，于苦为乐”这两种颠倒而说。“欢喜未来色”：即对未来色，以见与欢喜的方式而欢喜。对未来受、想、行、识欢喜，这里也是同样的方法。由此显示，四十四种后际论也大多依前两种颠倒而生。“二法是心的随染”：如此特别显示最应呵责的颠倒的根本因，即二法是心的随染——渴爱与无明，这样显示其自性。“依此，清净的心得以清净”：也通过其对立面说明它们确实是随染，因为若渴爱与无明被断除，则任何杂染法无不除灭。而且，如同颠倒是以渴爱、无明为根本因，整个轮回亦然，所以为了以相应理趣而结束偈颂，说“他们的”等。其中，“他们的”指那些心无守护且被邪见所害者。“以无明为盖……”等说明由于趣入魔的统治，他们在无始轮回中流转。
Yo diṭṭhivipallāsoti ‘‘anicce niccaṃ, anattani attā’’ti pavattampi vipallāsadvayaṃ sandhāyāha – ‘‘so atītaṃ rūpaṃ…pe… atītaṃ viññāṇaṃ attato samanupassatī’’ti. Etena aṭṭhārasavidhopi pubbantānukappikavādo pacchimānaṃ dvinnaṃ vipallāsānaṃ vasena hotīti dasseti. Taṇhāvipallāsoti taṇhāmūlako vipallāso. ‘‘Asubhe subhaṃ, dukkhe sukha’’nti etaṃ vipallāsadvayaṃ sandhāya vadati. Anāgataṃ rūpaṃ abhinandatīti anāgataṃ rūpaṃ diṭṭhābhinandanavasena abhinandati. Anāgataṃ vedanaṃ, saññaṃ, saṅkhāre, viññāṇaṃ abhinandatīti etthāpi eseva nayo. Etena catucattālīsavidhopi aparantānukappikavādo yebhuyyena purimānaṃ dvinnaṃ vipallāsānaṃ vasena hotīti dasseti. Dve dhammā cittassa upakkilesāti evaṃ paramasāvajjassa vipallāsassa mūlakāraṇanti visesato dve dhammā cittassa upakkilesā taṇhā ca avijjā cāti te sarūpato dasseti. Tāhi visujjhantaṃ cittaṃ visujjhatīti paṭipakkhavasenapi tāsaṃ upakkilesabhāvaṃyeva vibhāveti, na hi taṇhāavijjāsu pahīnāsu koci saṃkilesadhammo na pahīyatīti. Yathā ca vipallāsānaṃ mūlakāraṇaṃ taṇhāvijjā, evaṃ sakalassāpi vaṭṭassa mūlakāraṇanti yathānusandhināva gāthaṃ niṭṭhapetuṃ ‘‘tesa’’ntiādi vuttaṃ. Tattha tesanti yesaṃ arakkhitaṃ cittaṃ micchādiṭṭhihatañca, tesaṃ. ‘‘Avijjānīvaraṇāna’’ntiādinā mārassa vasagamanena anādimatisaṃsāre saṃsaraṇanti dasseti.
334“被昏沉睡眠征服”：这里以“什么是昏沉？”等显示昏沉、睡眠的自性。由于它们征服心的状态容易了知，所以不细说，仅以烦恼魔的执取，便已摄取以它为因的行蕴魔、蕴魔、死魔，所以说“以及烦恼魔和有情魔”，或以“及”字显示也摄取它们。“他因被覆蔽而朝向轮回”：他趣入魔的统治，正是由于被烦恼所覆，只要未断魔缚，便总是朝向轮回，而不是朝向涅槃。这是意旨。这些是世尊所教导的两种真谛。如何教导？
Thinamiddhābhibhūtenāti ettha ‘‘thinaṃ nāmā’’tiādinā thinamiddhānaṃ sarūpaṃ dasseti. Tehi cittassa abhibhūtatā suviññeyyāvāti taṃ anāmasitvā kilesamāraggahaṇeneva taṃnimittā abhisaṅkhāramārakhandhamāramaccumārā gahitā evāti ‘‘kilesamārassa ca sattamārassa cā’’ti ca-saddena vā tesampi gahaṇaṃ katanti daṭṭhabbaṃ. So hi nivuto saṃsārābhimukhoti so māravasaṃ gato, tato eva nivuto kilesehi yāva na mārabandhanaṃ chijjati, tāva saṃsārābhimukhova hoti, na visaṅkhārābhimukhoti adhippāyo. Imāni bhagavatā dve saccāni desitāni. Kathaṃ desitāni?
335这里有两种说法：依阿毗达摩之说和依经之说。其中，依阿毗达摩之说是指：“无守护的心”即染著的心是无守护，嗔恚的心是无守护，愚痴的心是无守护。这里，染著的心应知依八种贪俱生心的生起；嗔恚的心应知依二种嗔俱生心的生起；愚痴的心应知依二种痴俱生心的生起。只要依这些心的生起，诸根未加守护、未加保护、未加看管、未加防护，念舍离，放逸，心无抑制，如此心即无守护。“被邪见所害”的心，应知依四种见相应心的生起。“被昏沉睡眠征服”的心，应知依五种有行不善心的生起。如此，总摄未摄者，成为十二不善心。这些应按《心之生起品》中不善心生起的教导，即“何等法是不善？若有时不善心生起……”等广说。“魔”：这里有五魔。其中，烦恼魔依四漏、四暴流、四轭、四缚、四取、八盖、十烦恼事，如《漏双论》等中所说的方法；又依“生慢、族慢、无病慢”等，如《小事分别》中所说的七种烦恼，应作分别。这是这里依阿毗达摩之说。
Tattha duvidhā kathā abhidhammanissitā ca suttantanissitā ca. Tāsu abhidhammanissitā nāma arakkhitena cittenāti rattampi cittaṃ arakkhitaṃ, duṭṭhampi cittaṃ arakkhitaṃ, mūḷhampi cittaṃ arakkhitaṃ. Tattha rattaṃ cittaṃ aṭṭhannaṃ lobhasahagatacittuppādānaṃ vasena veditabbaṃ, duṭṭhaṃ cittaṃ dvinnaṃ paṭighacittuppādānaṃ vasena veditabbaṃ, mūḷhaṃ cittaṃ dvinnaṃ momūhacittuppādānaṃ vasena veditabbaṃ. Yāva imesaṃ cittuppādānaṃ vasena indriyānaṃ agutti agopāyanā apālanā anārakkhā sativosaggo pamādo cittassa asaṃvaro, evaṃ arakkhitaṃ cittaṃ hoti. Micchādiṭṭhihataṃ nāma cittaṃ catunnaṃ diṭṭhisampayuttacittuppādānaṃ vasena veditabbaṃ, thinamiddhābhibhūtaṃ nāma cittaṃ pañcannaṃ sasaṅkhārikākusalacittuppādānaṃ vasena veditabbaṃ. Evaṃ sabbepi aggahitaggahaṇena dvādasa akusalacittuppādā honti. Te ‘‘katame dhammā akusalā? Yasmiṃ samaye akusalaṃ cittaṃ uppannaṃ hotī’’tiādinā cittuppādakaṇḍe (dha. sa. 365) akusalacittuppādadesanāvasena vitthārato vattabbā. Mārassāti ettha pañca mārā. Tesu kilesamārassa catunnaṃ āsavānaṃ catunnaṃ oghānaṃ catunnaṃ yogānaṃ catunnaṃ ganthānaṃ catunnaṃ upādānānaṃ aṭṭhannaṃ nīvaraṇānaṃ dasannaṃ kilesavatthūnaṃ vasena āsavagocchakādīsu (dha. sa. dukamātikā 14-19, 1102) vuttanayena, tathā ‘‘jātimado gottamado ārogyamado’’tiādinā khuddakavatthuvibhaṅge (vibha. 832) āgatānaṃ sattannaṃ kilesānañca vasena vibhāgo vattabbo. Ayaṃ tāvettha abhidhammanissitā kathā.
336根据经的说法：“无守护的心”：即眼见色之后，执取整体相，执取细部相，由于这个原因，若他在不防护眼根的状态下安住，贪忧等不善法便会流入、渗入；他不行道去防护它，不守护眼根，对于眼根不成就防护。耳……鼻……舌……身……意……不成就意根的防护。这样，心就无守护。“被邪见所害”：被邪见所害的心，是指由于对前际的分别、或后际的分别、或前后际的分别而执取邪见，不如理作意的人所生起的见，即“世间是常……如来死后非有非无”等见，被这种见所侵害、所毁损。又如在《梵网经》和《中部》等中所说的六十二种邪见：四种常住论……五种现法涅槃论，应依这些邪见来说明心被邪见所害的情形。
Suttantanissitā (ma. ni. 1.347; a. ni. 11.17) pana arakkhitena cittenāti cakkhunā rūpaṃ disvā nimittaggāhī hoti anubyañjanaggāhī, yatvādhikaraṇamenaṃ cakkhundriyaṃ asaṃvutaṃ viharantaṃ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṃ, tassa saṃvarāya na paṭipajjati, na rakkhati cakkhundriyaṃ, cakkhundriye na saṃvaraṃ āpajjati. Sotena …pe… ghānena… jivhāya… kāyena… manasā…pe… manindriyena saṃvaraṃ āpajjati (ma. ni. 1.347, 411, 421; 2.419; 3.15, 75). Evaṃ arakkhitaṃ cittaṃ hoti. Micchādiṭṭhihatena cāti micchādiṭṭhihataṃ nāma cittaṃ pubbantakappanavasena vā aparantakappanavasena vā pubbantāparantakappanavasena vā micchābhinivisantassa ayoniso ummujjantassa ‘‘sassato lokoti vā…pe… neva hoti na na hoti tathāgato paraṃ maraṇā’’ti (vibha. 937; paṭi. ma. 1.140) vā yā diṭṭhi, tāya hataṃ upahataṃ. Yā ca kho ‘‘imā cattāro sassatavādā…pe… pañca paramadiṭṭhadhammanibbānavādā’’ti brahmajāle (dī. ni. 1.30 ādayo) pañcattaye (ma. ni. 3.21 ādayo) ca āgatā dvāsaṭṭhi diṭṭhiyo, tāsaṃ vasena cittassa micchādiṭṭhihatabhāvo kathetabbo.
337「被昏沉与睡眠所征服」：昏沉是心的不适业性。睡眠是受等三蕴的不适业性。同样，昏沉是精进的僵滞，睡眠是无力。如此，心被昏沉与睡眠所征服、所笼罩、所损恼、变得蜷缩、陷入迟钝。「趣入魔罗的掌控」：「掌控」名为欲、贪、意图、乐求、渴望、命令、教敕。「魔罗」即五种魔：蕴魔、行魔、死魔、天子魔、烦恼魔。「趣入」：即趣向、进入、接近、实行、随顺、不超越它们的掌控、欲……教敕。因此说「趣入魔罗的掌控」。
Thinamiddhābhibhūtenāti thinaṃ nāma cittassa akammaññatā. Middhaṃ nāma vedanādikkhandhattayassa akammaññatā. Tathā thinaṃ anussāhasaṃhananaṃ. Middhaṃ asattivighāto. Iti thinena middhena ca cittaṃ abhibhūtaṃ ajjhotthaṭaṃ upaddutaṃ saṅkocanappattaṃ layāpannaṃ. Vasaṃ mārassa gacchatīti vaso nāma icchā lobho adhippāyo ruci ākaṅkhā āṇā āṇatti. Māroti pañca mārā – khandhamāro abhisaṅkhāramāro maccumāro devaputtamāro kilesamāroti. Gacchatīti tesaṃ vasaṃ icchaṃ…pe… āṇattiṃ gacchati upagacchati upeti vattati anuvattati nātikkamatīti. Tena vuccati – ‘‘vasaṃ mārassa gacchatī’’ti.
338其中，如前所述的那些不善法，或者仅仅是渴爱与无明，就是集谛。那个被称为「趣入魔罗掌控」的人，是依于五取蕴而施设的，那些五蕴就是苦谛。如此，世尊在此开示了两种谛。因此他说：「苦与集」。为了更清晰地阐明世尊是为了遍知它们及为了断除它们而说法这一已经说过的意义，所以说「为了遍知苦，为了断除集」。如果问：如何说法呢？
Tattha yathāvuttā akusalā dhammā, taṇhāvijjā eva vā samudayasaccaṃ. Yo so ‘‘vasaṃ mārassa gacchatī’’ti vutto, so ye pañcupādānakkhandhe upādāya paññatto, te pañcakkhandhā dukkhasaccaṃ. Evaṃ bhagavatā idha dve saccāni desitāni. Tenevāha – ‘‘dukkhaṃ samudayo cā’’ti. Tesaṃ bhagavā pariññāya ca pahānāya ca dhammaṃ desetīti vuttamevatthaṃ pākaṭataraṃ kātuṃ ‘‘dukkhassa pariññāya samudayassa pahānāyā’’ti vuttaṃ. Kathaṃ desetīti ce –
339「因此，具有防护心的人，应当以正思惟为他的行境；
‘‘Tasmā rakkhitacittassa, sammāsaṅkappagocaro;
340将正见置于前导，了知生灭之后；
Sammādiṭṭhiṃ purakkhatvā, ñatvāna udayabbayaṃ;
341比丘征服了昏沉睡眠，应当断除一切恶趣。」
Thinamiddhābhibhū bhikkhu, sabbā duggatiyo jahe’’ti. (udā. 32) –
342这是以偈颂来说明。它的含义是：由于以不防护之心就会趣入魔罗的掌控，因此，通过正念的防护，也就是防护包括意在内的六根，他应当成为一个具有防护心的人。「以正思惟为行境」：由于以欲思惟等邪思惟为行境的人，会不如理作意地分别之后，执取种种邪见，正是由于这样，他的心被邪见所害，而趣入魔罗的掌控；因此，行如理作意业的人，应当成为以出离思惟等正思惟为行境者。「令正见居于前」：因为以正思惟为行境，所以舍弃了邪见，将具有业自性相与如实智相的正见作为前导，精勤致力于戒与定。正是由于这样，「了知生灭」之后：在五取蕴中，以五十种行相了知生起与灭尽之后，策励修观，次第证得圣道，依最上道而征服昏沉睡眠的比丘，应这样断尽一切恶趣——它的含义是：由于烦恼已全然断尽，作为漏尽者的比丘，依于与三种苦性相应的力量，断除称为恶趣的一切趣，并于那一切的彼岸——涅槃中安住。
Gāthāya . Tassattho – yasmā arakkhitena cittena vasaṃ mārassa gacchati, tasmā satisaṃvarena manacchaṭṭhānaṃ indriyānaṃ rakkhaṇena rakkhitacitto assa. Sammāsaṅkappagocaroti yasmā kāmasaṅkappādimicchāsaṅkappagocaro tathā tathā ayoniso vikappetvā nānāvidhāni micchādassanāni gaṇhāti. Tato eva ca micchādiṭṭhihatena cittena vasaṃ mārassa gacchati, tasmā yonisomanasikārena kammaṃ karonto nekkhammasaṅkappādisammāsaṅkappagocaro assa. Sammādiṭṭhiṃ purakkhatvāti sammāsaṅkappagocaratāya vidhutamicchādassano kammassakatālakkhaṇaṃ yathābhūtañāṇalakkhaṇañca sammādiṭṭhiṃ pubbaṅgamaṃ katvā sīlasamādhīsu yuttappayutto. Tato eva ca ñatvāna udayabbayaṃ pañcasu upādānakkhandhesu samapaññāsāya ākārehi uppādaṃ nirodhañca ñatvā vipassanaṃ ussukkāpetvā anukkamena ariyamagge gaṇhanto aggamaggena thinamiddhābhibhū bhikkhu sabbā duggatiyo jaheti evaṃ sabbaso bhinnakilesattā bhikkhu khīṇāsavo yathāsambhavaṃ tividhadukkhatāyogena duggatisaṅkhātā sabbāpi gatiyo jaheyya, tāsaṃ parabhāge nibbāne tiṭṭheyyāti attho.
343对于渴爱与无明的断除，这就是灭——因为这种断除是灭的缘，所以无为界也被说为断与灭。这四圣谛就是：前一偈颂说的是前两种谛，后一偈颂说的是后两种谛，由这两首偈颂宣说了这四圣谛。其中，由集谛应知味，由苦谛应知患，由道谛与灭谛应知出离；断一切趣是果；防护心等的方法是方法；以遮止不防护心等方式，劝导修习防护心等，是世尊的教令。应当这样确定教法的义理（如味等）。因此说：「此即教法的义理相应」。
Yaṃ taṇhāya avijjāya ca pahānaṃ, ayaṃ nirodhoti pahānassa nirodhassa paccayabhāvato asaṅkhatadhātu pahānaṃ nirodhoti ca vuttā. Imāni cattāri saccānīti purimagāthāya purimāni dve, pacchimagāthāya pacchimāni dveti dvīhi gāthāhi bhāsitāni imāni cattāri ariyasaccāni. Tesu samudayena assādo, dukkhena ādīnavo, magganirodhehi nissaraṇaṃ, sabbagatijahanaṃ phalaṃ, rakkhitacittatādiko upāyo, arakkhitacittatādinisedhanamukhena rakkhitacittatādīsu niyojanaṃ bhagavato āṇattīti. Evaṃ desanāhārapadatthā assādādayo niddhāretabbā. Tenevāha – ‘‘niyutto desanāhārasampāto’’ti.
379开示理趣相应的释义结束。
Desanāhārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
3802. 抉择理趣相应的释义
2. Vicayahārasampātavaṇṇanā
5353. 这样展示了开示理趣相应之后，现在为了展示抉择理趣相应，由于对开示理趣句义的抉择就是抉择理趣，因此，为了通过对在开示理趣中作为颠倒之因而被确定的渴爱进行善等分类抉择的方式，来展示抉择理趣相应，便开始宣说「其中，渴爱有两种」等语。其中，「善」是指以善法为所缘（的渴爱）。这里「善」这个词，应当像在《巴希提聚经》中那样，看作「无过失」的意思。然而，为什么在此处从善的角度提出渴爱呢？前面在开示理趣中，已经以作为颠倒之因的方式提出渴爱，并依它的力量显示了杂染的部分。然而，由于（如来）具有种种辩才，在此处也想通过渴爱这个入口来显示清净的部分，所以从善的角度提出渴爱。其中，「令趋向轮回」就是趣向轮回，意思是轮回的引导者。「令趋向损减、趋向涅槃」就是趣向损减者。问：渴爱怎么能成为趣向损减者呢？答：说为「断除渴爱」，即作为彼分断等之因的渴爱。问：完全有过失的渴爱，又如何具有善的性质呢？答：从应该修习的角度来说。如同渴爱，慢也有两种，即善和不善，并非只有渴爱如此。因此，以渴爱为例子而说到慢。
53. Evaṃ desanāhārasampātaṃ dassetvā idāni vicayahārasampātaṃ dassento yasmā desanāhārapadatthavicayo vicayahāro, tasmā desanāhāre vipallāsahetubhāvena niddhāritāya taṇhāya kusalādivibhāgapavicayamukhena vicayahārasampātaṃ dassetuṃ ‘‘tattha taṇhā duvidhā’’tiādi āraddhaṃ. Tattha kusalāti kusaladhammārammaṇā. Kusala-saddo cettha bāhitikasutte (ma. ni. 2.358 ādayo) viya anavajjatthe daṭṭhabbo. Kasmā panettha taṇhā kusalapariyāyena uddhaṭā? Heṭṭhā desanāhāre vipallāsahetubhāvena taṇhaṃ uddharitvā tassā vasena saṃkilesapakkho dassito. Vicittapaṭibhānatāya pana idhāpi taṇhāmukheneva vodānapakkhaṃ dassetuṃ kusalapariyāyena taṇhā uddhaṭā. Tattha saṃsāraṃ gametīti saṃsāragāminī, saṃsāranāyikāti attho. Apacayaṃ nibbānaṃ gametīti apacayagāminī. Kathaṃ pana taṇhā apacayagāminīti? Āha ‘‘pahānataṇhā’’ti. Tadaṅgādippahānassa hetubhūtā taṇhā. Kathaṃ pana ekantasāvajjāya taṇhāya kusalabhāvoti? Sevitabbabhāvato. Yathā taṇhā, evaṃ mānopi duvidho kusalopi akusalopi, na taṇhā evāti taṇhāya nidassanabhāvena māno vutto.
345其中，为了显示慢所期望的善等性质，而宣说「依止某种慢……」等语。世尊曾这样说：「帝释，我说慢有两种，一种是应当修习的，一种是不应当修习的」等。「依止出离之忧」等语，是为了显示被称为「善」的渴爱的真实面貌而说的。其中，「依止出离之忧」是指——
Tattha mānassa yathādhippetaṃ kusalādibhāvaṃ dassetuṃ ‘‘yaṃ mānaṃ nissāyā’’tiādimāha. Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘mānamahaṃ, devānaminda, duvidhena vadāmi sevitabbampi asevitabbampī’’tiādi. Yaṃ nekkhammassitaṃ domanassantiādi ‘‘kusalā’’ti vuttataṇhāya sarūpadassanatthaṃ vuttaṃ. Tattha nekkhammassitaṃ domanassaṃ nāma –
346「其中，哪六种是出离所依的忧？即了知诸色的无常、变易、离欲、灭，如实地以正慧看见‘以前的诸色和现在的诸色，所有这些色都是无常的、苦的、属于变易法’之后，对无上解脱生起渴望：‘我何时才能证入并安住于圣者们现在证入并安住的那个境界呢？’这样对无上解脱生起渴望者，便生起渴望，以渴望为缘产生忧。凡是这种忧，就称为出离所依的忧。」（《中部》3.307）——
‘‘Tattha katamāni cha nekkhammassitāni domanassāni? Rūpānaṃtveva aniccataṃ viditvā vipariṇāmavirāganirodhaṃ ‘pubbe ceva rūpā etarahi ca, sabbete rūpā aniccā dukkhā vipariṇāmadhammā’ti evametaṃ yathābhūtaṃ sammappaññāya disvā anuttaresu vimokkhesu pihaṃ upaṭṭhāpeti ‘kudāssu nāmāhaṃ tadāyatanaṃ upasampajja viharissāmi, yadariyā etarahi āyatanaṃ upasampajja viharantī’ti. Iti anuttaresu vimokkhesu pihaṃ upaṭṭhāpayato uppajjati pihā, pihāpaccayā domanassaṃ. Yaṃ evarūpaṃ domanassaṃ, idaṃ vuccati nekkhammassitaṃ domanassa’’nti (ma. ni. 3.307) –
347如此，在六门中，当可意境出现时，对称为无上解脱的圣果法生起渴望，为了证得它，以无常等观法修习观，而无法策励精进者，就会悲伤地忧恼：‘在这个半月、这个月、这个年内，我精进修观，却没能证得圣位。’由此生起的忧，由于是以出离、观、随念、初禅等作为修行之因而生起，所以叫做「出离所依的忧」。这种被说为「渴望」的渴爱是善的。为什么？因为离贪染所得的心解脱，是以它的所缘为善。意思是：离贪染所得的心解脱，并非自性是善的，而是以无过失这个含义称为善。由于它针对这一目标而生起，所以以彼为所缘的渴爱，因以善法为所缘而称为善。离无明所得的慧解脱，以无过失的含义称为善。那个慧解脱，由于它，在‘因此，心被防护者’这一偈中，说‘能舍弃一切恶趣’。
Evaṃ chasu dvāresu iṭṭhārammaṇe āpāthagate anuttaravimokkhasaṅkhātaariyaphaladhammesu pihaṃ upaṭṭhāpetvā tadadhigamāya aniccādivasena vipassanaṃ upaṭṭhāpetvā ussukkāpetuṃ asakkontassa ‘‘imampi pakkhaṃ imampi māsaṃ, imampi saṃvaccharaṃ, vipassanaṃ ussukkāpetvā ariyabhūmiṃ sampāpuṇituṃ nāsakkhi’’nti anusocato uppannaṃ domanassaṃ nekkhammavasena vipassanāvasena anussativasena paṭhamajjhānādivasena paṭipattiyā hetubhāvena uppajjanato nekkhammassitaṃ domanassaṃ nāma. Ayaṃ taṇhā kusalāti ayaṃ ‘‘pihā’’ti vuttā taṇhā kusalā. Kathaṃ? Rāgavirāgā cetovimutti, tadārammaṇā kusalāti. Idaṃ vuttaṃ hoti – rāgavirāgā cetovimutti, na sabhāvena kusalā, anavajjaṭṭhena kusalā. Taṃ uddissa pavattiyā tadārammaṇā pana taṇhā kusalārammaṇatāya kusalāti. Avijjāvirāgā paññāvimutti anavajjaṭṭhena kusalā. Tassāti paññāvimuttiyā . Yāya vasena ‘‘tasmā rakkhitacittassā’’ti gāthāyaṃ ‘‘sabbā duggatiyo jahe’’ti vuttaṃ.
348如此，为了显示长时间安住于观之后，由苦行道、迟钝神通所证得的慧解脱而达到的考察理趣，开始宣说「它的简择是什么」等。其中，由于慧解脱以圣道为根本，因此，在指出以第四禅为立足处的圣道法之后，为了显示它们的前行修习，而说「应在何处见？在第四禅中」等。其中，「以到达究竟」是指通过到达最上的第四禅修习。为了显示那被称为「八支具足」的第四禅心的各个支分，而说「清净」等。
Iti cirataraṃ vipassanāparivāsaṃ parivasitvā dukkhāpaṭipadādandhābhiññāya adhigatāya paññāvimuttiyā vasena vicayahārasampātaṃ dassetuṃ ‘‘tassā ko pavicayo’’tiādi āraddhaṃ. Tattha yasmā paññāvimutti ariyamaggamūlikā, tasmā catutthajjhānapādake ariyamaggadhamme uddisitvā tesaṃ āgamanapaṭipadaṃ dassetuṃ ‘‘kattha daṭṭhabbo, catutthe jhāne’’tiādi vuttaṃ. Tattha pāramitāyāti ukkaṃsagatāya catutthajjhānabhāvanāya. Yehi aṭṭhahi aṅgehi samannāgataṃ catutthajjhānacittaṃ vuttaṃ, tāni aṅgāni dassetuṃ ‘‘parisuddha’’ntiādi vuttaṃ.
349其中，由于舍与念清净的状态，所以「清净」。正因为清净，所以洁白，也就是被称为「光辉」的。由于没有乐等之缘的恼害，没有远离贪欲等过失，所以「无可责难」。正因为无可责难，所以「已离随烦恼」，因为过失确实会使心染污。由于善加修习，成为柔软、达到自在，这就是它的意思。能够自在运作的心，就称为「柔软」。正因为柔软，所以「堪任」，意思是能够胜任作业、适合作业。柔软的心确实是堪任的，‘比丘们，像这样修习的心，就成为柔软和堪任’（《增支部》1.22）。因为安住于这些清净等状态中，所以「安住」。正因为安住，所以达到「不动」，即不动摇、没有扰动，这是它的意思。或者，由于柔软堪任的状态，而安住于自在之中，所以称为「安住」。由于信等所摄持，而达到「不动」。因为信心所摄持的心，不会因无信而动摇；精进所摄持的心，不会因懈怠而动摇；念所摄持的心，不会因放逸而动摇；定所摄持的心，不会因掉举而动摇；慧所摄持的心，不会因无明而动摇；到达光明的心，不会因烦恼黑暗而动摇。由这六种法所摄持，就成为不动。如此具足八支的心，成为适合引导的心，为了实证应证得神通的诸法而实证神通。
Tattha upekkhāsatipārisuddhibhāvena parisuddhaṃ. Parisuddhattā eva pariyodātaṃ, pabhassaranti vuttaṃ hoti. Sukhādīnaṃ paccayaghātena vītarāgādiaṅgaṇattā anaṅgaṇaṃ. Anaṅgaṇattā eva vigatūpakkilesaṃ, aṅgaṇena hi cittaṃ upakkilissati, subhāvitattā mudubhūtaṃ vasibhāvappattanti attho. Vase vattamānañhi cittaṃ ‘‘mudū’’ti vuccati. Muduttā eva ca kammaniyaṃ, kammakkhamaṃ kammayogganti attho. Muduñhi cittaṃ kammaniyaṃ hoti , evaṃ bhāvitaṃ muduñca hoti kammaniyañca, yathayidaṃ, bhikkhave, citta’’nti (a. ni. 1.22). Etesu parisuddhabhāvādīsu ṭhitattā ṭhitaṃ. Ṭhitattāyeva āneñjappattaṃ, acalaṃ niriñjananti attho. Mudukammaññabhāvena vā attano vase ṭhitattā ṭhitaṃ. Saddhādīhi pariggahitattā āneñjappattaṃ. Saddhāpariggahitañhi cittaṃ assaddhiyena na iñjati, vīriyapariggahitaṃ kosajjena na iñjati, satipariggahitaṃ pamādena na iñjati, samādhipariggahitaṃ uddhaccena na iñjati, paññāpariggahitaṃ avijjāya na iñjati, obhāsagataṃ kilesandhakārena na iñjati. Imehi chahi dhammehi pariggahitaṃ āneñjappattaṃ hoti. Evaṃ aṭṭhaṅgasamannāgataṃ cittaṃ abhinīhārakkhamaṃ hoti. Abhiññāsacchikaraṇīyānaṃ dhammānaṃ abhiññāsacchikiriyāya.
350另一种解释方法：由第四禅定而获得安止的心，因为远离了盖障，所以「清净」；因为超越了寻、伺等，所以「洁白」；因为没有了那些与获得禅那相违背、被欲求驱使而造作的、以种种忿怒等为缘的种种不善法，所以「无秽」。所谓「被欲求驱使」，意思是依着欲求活动、沉溺于欲求、被欲求推动而生起，并以忿怒等为缘的各种不善法。由于贪欲等心的随烦恼离去，所以「已离随烦恼」。这两项也应该依据《无秽经》和《事经》（《中部》1.57以下；70以下）来理解。由于达到了自在，所以「柔软」；由于达到了神足的状态，所以「适业」；由于修习圆满而达到了殊胜的状态，所以「安住」且「到达不动」。正如达到了不动的状态就称为「到达不动」，同样地，也就是「安住」，这是它的含义。如此，具足这八支的心，就成为了适合引导的心，成为为了实证那些应当以神通证得的法而作的基础、作近依的心。因此他说：‘他在那儿证得了八种功德，即六神通和二种殊胜。’
Aparo nayo – catutthajjhānasamādhinā samāhitaṃ cittaṃ nīvaraṇadūrībhāvena parisuddhaṃ. Vitakkādisamatikkamena pariyodātaṃ. Jhānapaṭilābhapaccanīkānaṃ pāpakānaṃ icchāvacarānaṃ abhāvena anaṅgaṇaṃ. Icchāvacarānanti icchāya avacarānaṃ icchāvasena otiṇṇānaṃ pavattānaṃ nānappakārānaṃ kopaapaccayānanti attho. Abhijjhādīnaṃ cittupakkilesānaṃ vigamena vigatūpakkilesaṃ. Ubhayampi cetaṃ anaṅgaṇasuttavatthasuttānaṃ (ma. ni. 1.57 ādayo; 70 ādayo) vasena veditabbaṃ. Vasippattiyā mudubhūtaṃ. Iddhipādabhāvūpagamena kammaniyaṃ. Bhāvanāpāripūriyā paṇītabhāvūpagamena ṭhitaṃ āneñjappattaṃ. Yathā āneñjabhāvappattaṃ āneñjappattaṃ hoti, evaṃ ṭhitanti attho. Evampi aṭṭhaṅgasamannāgataṃ cittaṃ abhinīhārakkhamaṃ hoti. Abhiññāsacchikaraṇīyānaṃ dhammānaṃ abhiññāsacchikiriyāya pādakaṃ padaṭṭhānabhūtaṃ. Tenevāha – ‘‘so tattha aṭṭhavidhaṃ adhigacchati cha abhiññā dve ca visese’’ti.
351在这里，「他」是指已证得第四禅的瑜伽行者。「在那里」是指在那作为依止处的第四禅中。「证得八种」是指证得八种功德。那么，是哪八种功德呢？他说：「六神通和二种殊胜」，也就是意所成神通和观智。「那心」是指第四禅心。通过「由于它清净，因此它洁白」等语句，表明了前前是后后的原因。「那两者」是指，由于没有贪等污秽和贪欲等随烦恼，而被称为「无秽」和「已离随烦恼」的那两者。那些污秽和那些随烦恼，就是「那两者」。那两者因为具有渴爱的本质，并且随顺于渴爱，所以属于「渴爱这一方」。而「动摇」是指心由于不安定而产生的颤动。「不安住」是指不稳固。这动摇和不安住，因为是错误执取的原因，所以属于「邪见这一方」。
Tattha soti adhigatacatutthajjhāno yogī. Tatthāti tasmiṃ catutthajjhāne adhiṭṭhānabhūte. Aṭṭhavidhaṃ adhigacchatīti aṭṭhavidhaṃ guṇaṃ adhigacchati. Ko pana so aṭṭhavidho guṇoti? Āha ‘‘cha abhiññā dve ca visese’’ti. Manomayiddhi vipassanāñāṇañca. Taṃ cittanti catutthajjhānacittaṃ. ‘‘Yato parisuddhaṃ, tato pariyodāta’’ntiādinā purimaṃ purimaṃ pacchimassa pacchimassa kāraṇavacananti dasseti. Tadubhayanti yesaṃ rāgādiaṅgaṇānaṃ abhijjhādiupakkilesānañca abhāvena ‘‘anaṅgaṇaṃ vigatūpakkilesa’’nti ca vuttaṃ. Tāni aṅgaṇāni upakkilesā cāti taṃ ubhayaṃ. Tadubhayaṃ taṇhāsabhāvattā taṇhāya anulomanato ca taṇhāpakkho. Yā ca iñjanāti yā ca cittassa asamādānena phandanā. Aṭṭhitīti anavaṭṭhānaṃ. Ayaṃ diṭṭhipakkhoti yā iñjanā aṭṭhiti ca, ayaṃ micchābhinivesahetutāya diṭṭhipakkho.
352通过「四根」等语句，也从感受等角度来阐明第四禅。如此具足八支的第四禅心，为了证得更高的神通，而成为适合引导的心。而且，这种适合引导性，只有通过十四种方式熟练掌握了自在的人才会拥有。而这种自在，是获得了八等至的人所拥有的，并非仅仅获得色界禅那的人所能拥有。为了说明无色等至的作意方法，他说：「他作意上面的等至是寂静的」等等。在这里，「上面的等至」是指空无边处等至。「作意为寂静」是指，因为支的寂静和所缘的寂静，而把它作意为「寂静」。因为无论从哪个角度把无色等至作意为寂静，色界禅那就显现为不寂静。因此他说：「他作意上面的……之后，……便安立了。」「厌倦和违逆想」是指，对于被称为「违逆想」的五种识想，生起不欢喜而安立。通过「他完全地」等语句，以一部分来显示无色等至。对于引导神通而言，「色想」也就是色界的想，这仅仅是为了神通目的的引导而已，并非像无色界等至那样是寂静的，这是它的意旨。「差别」即种种想，这个名为种种所缘中的「差别」，意思是心在那里面纷乱地转起。「超越」是指，这样地在那里见到过患之后，便超越了它们。「他的违逆想也就消失无踪」是指，对于那位正在证得空无边处等至的瑜伽行者，十种违逆想都消失了。以此说明第一个无色等至。
‘‘Cattāri indriyānī’’tiādinā vedanātopi catutthajjhānaṃ vibhāveti. Evaṃ aṭṭhaṅgasamannāgataṃ catutthajjhānacittaṃ upari abhiññādhigamāya abhinīhārakkhamaṃ hoti. Sā ca abhinīhārakkhamatā cuddasahi ākārehi ciṇṇavasibhāvasseva hoti. So ca vasibhāvo aṭṭhasamāpattilābhino, na rūpāvacarajjhānamattalābhinoti āruppasamāpattiyā manasikāravidhiṃ dassento ‘‘so uparimaṃ samāpattiṃ santato manasikarotī’’tiādimāha. Tattha uparimaṃ samāpattinti ākāsānañcāyatanasamāpattiṃ. Santato manasikarotīti aṅgasantatāyapi ārammaṇasantatāyapi ‘‘santā’’ti manasikaroti. Yato yato hi āruppasamāpattiṃ santato manasikaroti, tato tato rūpāvacarajjhānaṃ avūpasantaṃ hutvā upaṭṭhāti. Tenevāha – ‘‘tassa uparimaṃ…pe… saṇṭhahatī’’ti. Ukkaṇṭhā ca paṭighasaññāti paṭighasaññāsaṅkhātāsu pañcaviññāṇasaññāsu anabhirati saṇṭhahati. ‘‘So sabbaso’’tiādinā ekadesena āruppasamāpattiṃ dasseti. Abhiññābhinīhāro rūpasaññāti rūpāvacarasaññā nāmetā yāvadeva abhiññatthābhinīhāramattaṃ, na pana arūpāvacarasamāpattiyo viya santāti adhippāyo. Vokāro nānattasaññāti nānattasaññā nāmetā nānārammaṇesu vokāro, tattha cittassa ākulappavattīti attho. Samatikkamatīti evaṃ tattha ādīnavadassī hutvā tā samatikkamati. Paṭighasaññā cassa abbhatthaṃ gacchatīti assa ākāsānañcāyatanasamāpattiṃ adhigacchantassa yogino dasapi paṭighasaññā vigacchanti. Iminā paṭhamāruppasamāpattimāha.
353「这样入定的人」是指，像上面所说的方式，在色界禅那中，通过心一境性并进一步超越而入定的人。「入定的人」是指，以寂静状态而住的无色界定而入定的人。「光明」是指之前色界禅那的光明。「消失」是指，在证入无色界禅那的时刻，那个色界禅那的光明消失了。「所见」是指，色界禅那眼所看见的景象也消失了。「那个定」就是像前面所说的色界定和无色界定。「具足六支」是指，具足了六种作为资助资具本质的支。「应当观察」是指应当反复省察、一再思考，这是它的意思。为了连同观察的对象一起显示观察的方式，所以说了「无贪欲俱」等等。在这里，「于一切世间」是指在一切可爱、可意的众生世间和行世间中。以此来说明断除了爱欲。同样地，通过「无瞋恚」等，来说明断除了瞋恚、懈怠、掉举、诳惑、散乱和忘念。然后，为了再从止和观两方面来分别说明那六支，又说了「无贪欲俱」等等。这一切都是容易理解的。
Evaṃ samāhitassāti evaṃ iminā vuttanayena rūpāvacarajjhāne cittekaggatāyapi samatikkamena samāhitassa. Samāhitassāti āruppasamādhinā santavuttinā samāhitassa. Obhāsoti yo pure rūpāvacarajjhānobhāso. Antaradhāyatīti so rūpāvacarajjhānobhāso arūpāvacarajjhānasamāpajjanakāle vigacchati. Dassanañcāti rūpāvacarajjhānacakkhunā dassanañca antaradhāyati. So samādhīti so yathāvutto rūpārūpasamādhi. Chaḷaṅgasamannāgatoti upakārakaparikkhārasabhāvabhūtehi chahi aṅgehi samannāgato. Paccavekkhitabboti pati avekkhitabbo, punappunaṃ cintetabboti attho. Paccavekkhaṇākāraṃ saha visayena dassetuṃ ‘‘anabhijjhāsahagata’’ntiādi vuttaṃ. Tattha sabbaloketi sabbasmiṃ piyarūpe sātarūpe sattaloke saṅkhāraloke ca. Tena kāmacchandassa pahānamāha. Tathā ‘‘abyāpanna’’ntiādinā byāpādakosajjasārambhasāṭheyyavikkhepasammosānaṃ pahānaṃ. Puna tāni cha aṅgāni samathavipassanāvasena vibhajitvā dassetuṃ ‘‘yañca anabhijjhāsahagata’’ntiādi vuttaṃ. Taṃ sabbaṃ suviññeyyaṃ.
54到此为止，已经通过定的方面，显示了称为「慧解脱」的阿拉汉果的前行预备道。现在，为了显示阿拉汉果的定，而说了「那个定」等等。在这里，「那个定」是指那个正定。前面所说的圣道之定的果定，应当用现在所说的五种观察智——也就是被观察的五个方面——以五种方式来了解，即：「这个定是现法乐住」等等。在「这个定是现法乐住」等描述中，阿拉汉果定在进入安止和安住的刹那有乐，所以是「现法乐住」。前一个（定）是后一个（定）乐的缘，所以「未来有乐异熟」。因为远离了烦恼，所以是「圣的」。因为没有欲漏、有漏、无明漏，所以是「无漏的」。因为被佛等大丈夫所修习，所以是「非鄙劣者所修习的」。因为支的寂静和一切烦恼躁动的寂静，所以是「寂静的」。因为能带来不厌足的满足感，所以是「胜妙的」。因为获得了烦恼的止息，或者因为是以烦恼止息的状态而获得，所以是「得止息的」。或者，因为是由止息了烦恼的阿拉汉所获得的，所以也是「得止息的」。因为是通过心一境性而证得的，或者因为就是证得了心一境性本身，所以是「证得心一境性的」。它不像有功用、有漏的定那样，需要用加行、用精进来压制、阻止敌对法后才能证得，所以是「非以加行抑制防护而行的」。
54. Ettāvatā ‘‘paññāvimuttī’’ti vuttassa arahattaphalassa samādhimukhena pubbabhāgapaṭipadaṃ dassetvā idāni arahattaphalasamādhiṃ dassetuṃ ‘‘so samādhī’’tiādi vuttaṃ. Tattha so samādhīti yo so sammāsamādhi. Pubbe vuttassa ariyamaggasamādhissa phalabhūto samādhi pañcavidhena veditabbo idāni vuccamānehi pañcahi paccavekkhaṇañāṇehi attano paccavekkhitabbākārasaṅkhātena pañcavidhena veditabbo. ‘‘Ayaṃ samādhi paccuppannasukho’’tiādīsu arahattaphalasamādhi appitappitakkhaṇe sukhattā paccuppannasukho. Purimo purimo pacchimassa pacchimassa samādhisukhassa paccayattā āyatiṃ sukhavipāko. Kilesehi ārakattā ariyo. Kāmāmisavaṭṭāmisalokāmisānaṃ abhāvā nirāmiso. Buddhādīhi mahāpurisehi sevitattā akāpurisasevito. Aṅgasantatāya sabbakilesadarathasantatāya ca santo. Atittikaraṭṭhena paṇīto. Kilesapaṭippassaddhiyā laddhattā, kilesapaṭippassaddhibhāvena vā laddhattā paṭippassaddhiladdho. Passaddhaṃ passaddhīti hi idaṃ atthato ekaṃ. Paṭippassaddhikilesena vā arahatā laddhattāpi paṭippassaddhiladdho. Ekodibhāvena adhigatattā, ekodibhāvameva vā adhigatattā ekodibhāvādhigato. Appaguṇasāsavasamādhi viya sasaṅkhārena sappayogena paccanīkadhamme niggayha kilese vāretvā anadhigatattā nasasaṅkhāraniggayhavāritagatoti.
355无论他从哪一方面入此定，或从哪一方面出定，达到正念圆满后，他正念地入定、正念地出定；或者，按照预先限定的时间，正念地入定、正念地出定。因此，当他在此中这样观察：‘这个定既是现法乐住，未来也有乐异熟’时，他个人内心便会生起不依于他人的智慧，这是一个方面。同样的道理也适用于其他各个方面。如此，应依据这五种应当观察的方面，以五种方式来了知此定。
Yato yato bhāgato tañca samādhiṃ samāpajjanto, tato vā vuṭṭhahanto sativepullappatto satova samāpajjati satova vuṭṭhahati, yathāparicchinnakālavasena vā sato samāpajjati sato vuṭṭhahati. Tasmā yadettha ‘‘ayaṃ samādhi paccuppannasukho ceva āyatiñca sukhavipāko’’ti evaṃ paccavekkhantassa paccattameva aparappaccayañāṇaṃ uppajjati, ayameko ākāro. Esa nayo sesesupi. Evametesaṃ pañcannaṃ paccavekkhitabbākārānaṃ vasena samādhi pañcavidhena veditabbo.
356再者，通过‘而哪种定……’等语句，显示了阿罗汉果中，止与观的区分。在这里，因为定中的乐被认作是‘乐’，所以这样说：‘凡是现法乐住的定，以及凡是未来有乐异熟的定，这是止’。然而，圣的、无漏的等状态，则是通过慧的力量而成就的，因此说：‘凡是圣的定……乃至……这是观’。
Puna ‘‘yo ca samādhī’’tiādinā arahattaphale samathavipassanāvibhāgaṃ dasseti. Tattha samādhisukhassa ‘‘sukha’’nti adhippetattā ‘‘yo ca samādhi paccuppannasukho, yo ca samādhi āyatiṃ sukhavipāko, ayaṃ samatho’’ti vuttaṃ. Ariyanirāmisādibhāvo pana paññānubhāvena nipphajjatīti āha – ‘‘yo ca samādhi ariyo…pe… ayaṃ vipassanā’’ti.
357如此，以区分的方式显示了阿罗汉果的定之后，现在为了通过定的区分来显示它的前行预备道，而说了‘那个定’。在这里，‘那个定’是指，在那个通往阿罗汉果定的预备道上所说的、色界第四禅的定。‘以五种方式’是指，应当用接下来要说的五种分类来了解。在‘喜遍满’等描述中：在两种禅那中，遍满了喜而生起的慧，名为‘喜遍满’；在三种禅那中，遍满了乐而生起的慧，名为‘乐遍满’；遍满他人之心而生起的他心智，名为‘心遍满’；在光明遍满中生起的天眼智，名为‘光明遍满’；观察智则名为‘观察相’。这一点也被（论典）这样说到：‘于二禅中的慧是喜遍满，于三禅中的慧是乐遍满，对他心的智是心遍满，天眼是光明遍满，从各个定中出起者的观察智是观察相’（《分别论》804）。
Evaṃ arahattaphalasamādhiṃ vibhāgena dassetvā idāni tassa pubbabhāgapaṭipadaṃ samādhivibhāgena dassetuṃ ‘‘so samādhī’’ti vuttaṃ. Tattha so samādhīti yo so arahattaphalasamādhissa pubbabhāgapaṭipadāyaṃ vutto rūpāvacaracatutthajjhānasamādhi, so samādhi. Pañcavidhenāti vakkhamānena pañcappakārena veditabbo. ‘‘Pītipharaṇatā’’tiādīsu pītiṃ pharamānā uppajjatīti dvīsu jhānesu paññā pītipharaṇatā nāma. Sukhaṃ pharamānā uppajjatīti tīsu jhānesu paññā sukhapharaṇatā nāma. Paresaṃ ceto pharamānā uppajjatīti cetopariyapaññā cetopharaṇatā nāma. Ālokapharaṇe uppajjatīti dibbacakkhupaññā ālokapharaṇatā nāma. Paccavekkhaṇañāṇaṃ paccavekkhaṇānimittaṃ nāma. Vuttampi cetaṃ ‘‘dvīsu jhānesu paññā pītipharaṇatā, tīsu jhānesu paññā sukhapharaṇatā, paracitte ñāṇaṃ cetopharaṇatā, dibbacakkhu ālokapharaṇatā, tamhā tamhā samādhimhā vuṭṭhitassa paccavekkhaṇañāṇaṃ paccavekkhaṇanimitta’’nti (vibha. 804).
358在这里，为了说明止与观的差别，而说‘而什么是喜遍满’等语句。而且在这里，以慧为开头进行教导，也就是从慧的角度作了注释。在‘慧是喜遍满性’等说法中，由于它们必定与定一起生起，所以在那里，以定为依据提取出了止。因此，喜遍满性、乐遍满性、心遍满性，特别是通过定的力量而成就的，所以它们被称为‘止’。其余的那些是通过智的力量而成就的，所以它们被称为‘观’。
Idha samathavipassanāvibhāgaṃ dassetuṃ ‘‘yo ca pītipharaṇo’’tiādi vuttaṃ. Ettha ca paññāsīsena desanā katāti paññāvasena saṃvaṇṇanā katā. Paññā pītipharaṇatātiādīsu samādhisahagatā evāti tattha samādhivasena samatho uddhaṭo. Tasmā pītisukhacetopharaṇatā visesato samādhivipphāravasena ijjhantīti tā ‘‘samatho’’ti vuttā. Itarāni ñāṇavipphāravasenāti tāni ‘‘vipassanā’’ti vuttāni.
55现在，为了通过所缘来分别并说明那个定，而说‘十遍处’等句。在那里，‘遍处’是指被称为遍处禅的遍处，且因为它们是一切修行者殊胜快乐的依止处，也是意境、法境，所以称为‘遍处’。‘地遍’：既指已作遍作的大地轮，也指在那里生起的遍作相和似相，还指依那个相而生起的禅那。在这些当中，这里所指的是禅那。‘空遍’：指在遍处移除后的虚空中生起的第一无色禅。‘识遍’：指以第一无色禅的识为所缘的第二无色禅。关于依纯粹修止而生起的地遍等，说：‘这八种遍处是止’。剩余的两种遍处，作为观的依止而生起，说为‘观’。
55. Idāni taṃ samādhiṃ ārammaṇavasena vibhajitvā dassetuṃ ‘‘dasa kasiṇāyatanānī’’tiādi vuttaṃ. Tattha kasiṇajjhānasaṅkhātāni kasiṇāni ca tāni yogino sukhavisesānaṃ adhiṭṭhānabhāvato, manāyatanadhammāyatanabhāvato ca āyatanāni cāti kasiṇāyatanāni. Pathavīkasiṇanti kataparikammaṃ pathavīmaṇḍalampi, tattha pavattaṃ uggahapaṭibhāganimittampi, tasmiṃ nimitte uppannajjhānampi vuccati. Tesu jhānaṃ idhādhippetaṃ. Ākāsakasiṇanti kasiṇugghāṭimākāse pavattapaṭhamāruppajjhānaṃ. Viññāṇakasiṇanti paṭhamāruppaviññāṇārammaṇaṃ dutiyāruppajjhānaṃ. Pathavīkasiṇādike suddhasamathabhāvanāvasena pavattite sandhāya ‘‘imāni aṭṭha kasiṇāni samatho’’ti vuttaṃ. Sesakasiṇadvayaṃ vipassanādhiṭṭhānabhāvena pavattaṃ ‘‘vipassanā’’ti vuttaṃ.
360‘如此’：依这样的方式。‘一切圣道’：因为具有正见等分支，所以称为一切圣道；而依四念住等前行道的分类，它又有无数种的分类，并且它是完整无余的圣道。‘依任何方式’：指在无贪等状态中，以及在现法乐住等状态中，以任何被说到的方式。‘依那种方式’：在那些状态中，凡是能够以止的方式、或能够以观的方式去结合的，就依那种方式，通过止与观来拣择圣道后，把它结合进去。‘它们’：指止的依处与观的法。‘被三法所摄’：就是被三种随观法所摄，意思是被纳入它们的数目之中。被哪三种所摄呢？回答说：无常性、苦性、无我性。因为与无常性一同生起，所以观被说为‘无常性’。对于其余二者，也依同样的道理理解。
Evanti iminā nayena. Sabbo ariyamaggoti sammādiṭṭhiādibhāvena abhinnopi ariyamaggo satipaṭṭhānādipubbabhāgapaṭipadābhedena anekabhedabhinno niravaseso ariyamaggo. Yena yena ākārenāti anabhijjhādīsu, paccuppannasukhatādīsu ca ākāresu yena yena ākārena vutto. Tena tenāti tesu tesu ākāresu ye ye samathavasena, ye ca ye ca vipassanāvasena yojetuṃ sambhavanti, tena tena ākārena samathavipassanāhi ariyamaggo vicinitvā yojetabbo. Teti samathādhiṭṭhānavipassanādhammā. Tīhi dhammehi saṅgahitāti tīhi anupassanādhammehi saṅgahitā, gaṇanaṃ gatāti attho. Katamehi tīhīti? Āha ‘‘aniccatāya dukkhatāya anattatāyā’’ti. Aniccatāya sahacaraṇato vipassanā ‘‘aniccatā’’ti vuttā. Esa nayo sesesupi.
361‘那位修习止观者，修习三解脱门’：那位为了证得圣道而努力精勤的修行者，有时通过入定的方式修习止，有时通过观照的方式增长观，当他这样修习时，就培育了名为无相解脱门等的三种随观，使它们增上。‘修习三蕴’：也就是使三种随观次第达到殊胜，即增长这三蕴：圣戒蕴、定蕴、慧蕴。然而，由于圣八支道被这三蕴所摄，因此说：‘修习三蕴的人，就是在修习圣八支道’。
So samathavipassanaṃ bhāvayamāno tīṇi vimokkhamukhāni bhāvayatīti so ariyamaggādhigamāya yuttappayutto yogī kālena samathaṃ samāpajjanavasena kālena vipassanaṃ sammasanavasena vaḍḍhayamāno animittavimokkhamukhādisaṅkhātā tisso anupassanā brūheti. Tayo khandhe bhāvayatīti tisso anupassanā uparūparivisesaṃ pāpento sīlakkhandho samādhikkhandho paññākkhandhoti ete tayo khandhe vaḍḍheti. Yasmā pana tīhi khandhehi ariyo aṭṭhaṅgiko maggo saṅgahito, tasmā ‘‘tayo khandhe bhāvayanto ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāvayatī’’ti vuttaṃ.
362现在，为了说明哪些人、在何处修学时，哪些解脱门特别成为出离之门，以及它们是对治哪些烦恼的对立法，连同这些三解脱门一起显示，而说“rāgacarito”等。在那里，“以无相解脱门”：指以无常随观。因为该随观通过破除常相等而是「无相」的；由于它是能断除贪等的解脱——即获得「解脱」之称的圣道——的入口、门径，所以被称为「无相解脱门」。“于增上心学”：就是在定中修学。“不亲近能生乐受的触”：就是对能产生乐受的因缘——触，不依渴爱去亲近。“遍知乐受”：就是“此乐受由变易等而是苦”这样遍知，由此超越了有境贪着。通过“驱除贪垢”等不同的说法，以那些方式阐明了贪的断除。对于“嗔性人”等句，也应依同样的道理来理解其义。
Idāni yesaṃ puggalānaṃ yattha sikkhantānaṃ visesato niyyānamukhāni yesañca kilesānaṃ paṭipakkhabhūtāni tīṇi vimokkhamukhāni, tehi saddhiṃ tāni dassetuṃ ‘‘rāgacarito’’tiādi vuttaṃ. Tattha animittena vimokkhamukhenāti aniccānupassanāya. Sā hi niccanimittādisamugghāṭanena animitto, rāgādīnaṃ samucchedavimuttiyā vimokkhoti laddhanāmassa ariyamaggassa mukhabhāvato dvārabhāvato ‘‘animittavimokkhamukha’’nti vuccati. Adhicittasikkhāyāti samādhismiṃ. Sukhavedanīyaṃ phassaṃ anupagacchantoti sukhavedanāya hitaṃ sukhavedanākāraṇato phassaṃ taṇhāya anupagacchanto. Sukhaṃ vedanaṃ parijānantoti ‘‘ayaṃ sukhā vedanā vipariṇāmādinā dukkhā’’ti parijānanto, savisayaṃ rāgaṃ samatikkanto. ‘‘Rāgamalaṃ pavāhento’’tiādinā tehi pariyāyehi rāgasseva pahānamāha. ‘‘Dosacarito puggalo’’tiādīsupi vuttanayānusārena attho veditabbo.
363对于慧增上的人来说，通过破除相续、聚集、作用、所缘等密集，诸行中的无我空性变得明显，因此特别地说无我随观以慧为增上，所以说：「空解脱门是慧蕴」。同样，由于诸行自性坏灭、刹那短暂，已生起的诸法就在各处坏灭，这对于正确地入定的人来说变得明显，因此特别地说无常随观以定为增上，所以说：「无相解脱门是定蕴」。同样，对于戒行圆满、多修忍辱、战胜所生的苦与不乐而住的修行者，诸行的苦性变得显著，因此说苦随观以戒为增上，所以说：「无愿解脱门是圣戒蕴」。如此一来，由于三解脱门已经包含了三蕴，所以说：「那位修习三解脱门的人，就在修习三蕴」。又因为圣八支道已经被三蕴所摄，所以说修习三蕴的人「修习圣八支道」。因此，为了显示它们对圣八支道的摄受，而说了“yā ca sammāvācā”等。
Paññādhikassa santatisamūhakiccārammaṇādighanavinibbhogena saṅkhāresu attasuññatā pākaṭā hotīti visesato anattānupassanā paññāpadhānāti āha – ‘‘suññatavimokkhamukhaṃ paññākkhandho’’ti. Tathā saṅkhārānaṃ sarasapabhaṅgutāya ittarakhaṇattā uppannānaṃ tattha tattheva bhijjanaṃ sammā samāhitasseva pākaṭaṃ hotīti visesato aniccānupassanā samādhippadhānāti āha – ‘‘animittavimokkhamukhaṃ samādhikkhandho’’ti. Tathā sīlesu paripūrakārino khantibahulassa uppannaṃ dukkhaṃ aratiñca abhibhuyya viharato saṅkhārānaṃ dukkhatā vibhūtā hotīti dukkhānupassanā sīlappadhānāti āha – ‘‘appaṇihitavimokkhamukhaṃ sīlakkhandho’’ti. Iti tīhi vimokkhamukhehi tiṇṇaṃ khandhānaṃ saṅgahitattā vuttaṃ – ‘‘so tīṇi vimokkhamukhāni bhāvayanto tayo khandhe bhāvayatī’’ti. Yasmā ca tīhi ca khandhehi ariyassa aṭṭhaṅgikassa maggassa saṅgahitattā tayo khandhe bhāvayanto ‘‘ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāvayatī’’ti vuttaṃ. Tasmā tehi tassa saṅgahaṃ dassento ‘‘yā ca sammāvācā’’tiādimāha.
364再进一步，为了显示三蕴就是止观本身，而说了“sīlakkhandho”等句。在那里，应知圣戒蕴以忍辱为增上，定对它有很大助益，所以属于止这一部分。「有支」（bhavaṅgāni）：即再生有的支分。「二足」（dve padāni）：就是两足。因为一般而言，十五种行法大多被戒与定所摄。所谓「身已修」：即由于增上行仪戒的圆满而身已修。「戒已修」：即由于根本梵行戒的圆满而戒已修。或者，「身已修」：是通过根律仪而修习了五门之身。「戒已修」：是通过其余的戒而戒已修。当正确地修习身时，就能究竟断除身恶行，成就无过失的举止。同样，当圆满成就无上戒时，就能无余地断除邪语与邪命。而且，当心与慧被修习时，正念、正定、正见、正思惟的修习必定已达到圆满，因为它们与心、慧本质相同，并且是那两者的原因。为了阐明这个意义，而说了“kāye bhāviyamāne”等。
Puna tiṇṇaṃ khandhānaṃ samathavipassanābhāvaṃ dassetuṃ ‘‘sīlakkhandho’’tiādi vuttaṃ. Tattha sīlakkhandhassa khantipadhānattā, samādhissa bahūpakārattā ca samathapakkhabhajanaṃ daṭṭhabbaṃ. Bhavaṅgānīti upapattibhavassa aṅgāni. Dve padānīti dve pādā. Yebhuyyena hi pañcadasa caraṇadhammā sīlasamādhisaṅgahitāti. Bhāvitakāyoti ābhisamācārikasīlassa pāripūriyā bhāvitakāyo. Ādibrahmacariyakasīlassa pāripūriyā bhāvitasīlo. Atha vā bhāvitakāyoti indriyasaṃvarena bhāvitapañcadvārakāyo. Bhāvitasīloti avasiṭṭhasīlavasena bhāvitasīlo. Sammā kāyabhāvanāya sati accantaṃ kāyaduccaritappahānaṃ anavajjañca uṭṭhānaṃ sampajjati. Tathā anuttare sīle sijjhamāne anavasesato micchāvācāya micchājīvassa ca pahānaṃ sampajjati. Cittapaññāsu ca bhāvitāsu sammāsatisammāsamādhisammādiṭṭhisammāsaṅkappā bhāvanāpāripūriṃ gatā eva honti taṃsabhāvattā tadubhayakāraṇattā cāti imamatthaṃ dasseti ‘‘kāye bhāviyamāne’’tiādinā.
365「证得五种证得」：这是依位别的不同，将圣道的证得分成五种而显示。实际上，圣道能在单一的心识刹那中，快速、一次性、自己证知四圣谛，它不像世间定那样需要作自在转起的准备，因此是「速证得」；由于对所应断的烦恼彻底解脱而断除，所以是「解脱证得」；因证得较世间戒蕴等更为伟大的圣戒蕴等，所以是「大证得」；因证得那些圣戒蕴等果报广大的法，所以是「广证得」；因对自己应作的一切事都无余地完成，所以是「无余证得」。那么，这些证得是什么呢？为了显示“哪些由止的威力，哪些由观的威力”这一分别，而说了“tattha samathena”等。
Pañcavidhaṃ adhigamaṃ gacchatīti ariyamaggādhigamameva avatthāvisesavasena pañcadhā vibhajitvā dasseti. Ariyamaggo hi khippaṃ sakiṃ ekacittakkhaṇeneva catūsu saccesu attanā adhigantabbaṃ adhigacchatīti na tassa lokiyasamāpattiyā viya vasibhāvanākiccaṃ atthīti khippādhigamo ca hoti. Pajahitabbānaṃ accantavimuttivasena pajahanato vimuttādhigamo ca. Lokiyehi mahantānaṃ sīlakkhandhādīnaṃ adhigamanabhāvato mahādhigamo ca. Tesaṃyeva vipulaphalānaṃ adhigamanato vipulādhigamo ca. Attanā kattabbassa kassaci anavasesato anavasesādhigamo ca hotīti. Ke panete adhigamā? Keci samathānubhāvena, keci vipassanānubhāvenāti imaṃ vibhāgaṃ dassetuṃ ‘‘tattha samathenā’’tiādi vuttaṃ.
56就这样，大长老以《因此，对于已守护心者》这首偈颂，透过阿拉汉果解脱的角度，来阐明简择理趣的汇集。他运用教法的善巧，通过解析其前行道、修行的不同层次及其利益，以多种方式展示了简择理趣。现在，为了进一步以十种如来力来阐明这一理趣，他说道：「其中，他开示……」等等。 「用教诫而不欺骗声闻弟子」：意思是，对于因听闻佛法而得到「声闻」之名的那些可教化者，他不会欺骗、也不会诈诱，因为在菩提树下，他以圣道彻底断除了那些导致欺骗的恶法。 「三种的」：指三类、三种方式的意思。 「你们应做此」：意思是，你们应当实践此归依、持守净戒等，并安住其中。 「以此方便而做」：意思是，按照这个仪轨，净化归依、圆满戒律等，从而成就。 「当你们正在做此时」：意思是，当你们正在遵行此归依、净戒等时，这一切将为了见法、来世福报以及涅槃的缘故，带给你们利益与安乐，你们应当成就这些。
56. Iti mahāthero ‘‘tasmā rakkhitacittassā’’ti gāthāya vasena arahattaphalavimuttimukhena vicayahārasampātaṃ niddisanto desanākusalatāya anekehi suttappadesehi tassā pubbabhāgapaṭipadāya bhāvanāvisesānaṃ bhāvanānisaṃsānañca vibhajanavasena nānappakārato vicayahāraṃ dassetvā idāni dasannaṃ tathāgatabalānampi vasena taṃ dassetuṃ ‘‘tattha yo desayatī’’tiādimāha. Ovādena sāvake na visaṃvādayatīti attano anusiṭṭhiyā dhammassa savanato ‘‘sāvakā’’ti laddhanāme veneyye na vippalambheti na vañceti, visaṃvādanahetūnaṃ pāpadhammānaṃ ariyamaggena bodhimūle eva suppahīnattā. Tividhanti tippakāraṃ, tīhi ākārehīti attho. Idaṃ karothāti imaṃ saraṇagamanaṃ sīlādiñca upasampajja viharatha. Iminā upāyena karothāti anenapi vidhinā saraṇāni sodhentā sīlādīni paripūrentā sampādetha. Idaṃ vo kurumānānanti idaṃ saraṇagamanaṃ sīlādiñca tumhākaṃ anutiṭṭhantānaṃ diṭṭhadhammasamparāyanibbānānaṃ vasena hitāya sukhāya ca bhavissati, tāni sampādethāti attho.
367如此显示了教诫的方式之后，为了用如来力来分别阐释所述及的「以教诫而不欺骗声闻弟子」这句话，他继续说：「他如此被教诫……」等等。其中，「如此」：指以那样的方式，即前面所说的「你们应做此」、「以此方便而做」等开示的方式。「被教诫」：指被佛法开示所教导。「被教导」：这是它的同义词。「如此而行者」：指按照所教导的方式去实践的人。「彼地」：指为了证得而受到教诫的那个境地，即见地（须陀洹道）与修习地（其余三道）。「无有是处」：指不存在这种可能性。这里把「原因」称为「处」，是因为果报依止于它而生起。在第二个文句中，「地」：指应当通过成就圣戒蕴而证得的、属于成就有的境地。
Evaṃ ovadanākāraṃ dassetvā yaṃ vuttaṃ – ‘‘ovādena sāvake na visaṃvādayatī’’ti, taṃ tathāgatabalehi vibhajitvā dassetuṃ ‘‘so tathā ovadito’’tiādimāha. Tattha tathāti tena pakārena ‘‘idaṃ karotha, iminā upāyena karothā’’tiādinā vuttappakārena. Ovaditoti dhammadesanāya sāsito. Anusiṭṭhoti tasseva vevacanaṃ. Tathā karontoti yathānusiṭṭhaṃ tathā karonto. Taṃ bhūminti yassā bhūmiyā adhigamatthāya ovadito, taṃ dassanabhūmiñca bhāvanābhūmiñca. Netaṃ ṭhānaṃ vijjatīti etaṃ kāraṇaṃ na vijjati. Kāraṇañhi tiṭṭhati ettha phalaṃ tadāyattavuttitāyāti ‘‘ṭhāna’’nti vuccati. Dutiyavāre bhūminti sīlakkhandhena pattabbaṃ sampattibhavasaṅkhātaṃ bhūmiṃ.
368接下来，因为世尊的四无所畏同样具有真实不颠倒的本质，属于初果智的特殊对象范围，所以为了将它们作为该种智的对象来显示，而开示了「你是正自觉者……」等内容。其中，「你是正自觉者」：当他自己宣称「我是正自觉者，我已现证了一切法」时，即是说「你是正自觉者」。「这些法未被觉了——无有是处」：指若有人如法地、有凭有据、有理有节地指责说「你声称的这些‘法’其实你并未觉了」，像善星那样胡言乱语的人虽然不计其数，但能够这样如法诘难的人，是绝不可能存在的。其余的文句，其解读方式也是同样的道理。「为彼义故，法被开示」：为了断除贪欲等烦恼，针对哪个烦恼就讲述了相应不净观等的法门。「如是行者」：指按照那样去修习的人。「殊胜证得」：指证得神通、无碍解等殊胜的成就。
Idāni yasmā bhagavato catuvesārajjānipi aviparītasabhāvatāya paṭhamaphalañāṇassa visayaviseso hoti, tasmā tānipi tassa visayabhāvena dassetuṃ ‘‘sammāsambuddhassa te sato’’tiādi vuttaṃ. Tattha sammāsambuddhassa te satoti ahaṃ sammāsambuddho, mayā sabbe dhammā abhisambuddhāti paṭijānanena sammāsambuddhassa te sato. Ime dhammā anabhisambuddhāti netaṃ ṭhānaṃ vijjatīti ‘‘ime nāma tayā dhammā anabhisambuddhā’’ti koci sahadhammena sahetunā sakāraṇena vacanena, sunakkhatto (dī. ni. 3.1 ādayo; ma. ni. 1.146 ādayo) viya vippalapantā pana appamāṇaṃ. Tasmā sahadhammena paṭicodessatīti etaṃ kāraṇaṃ na vijjati. Esa nayo sesapadesupi. Yassa te atthāya dhammo desitoti rāgādīsu yassa yassa pahānatthāya asubhabhāvanādidhammo kathito. Takkarassāti tathā paṭipannassa. Visesādhigamanti abhiññāpaṭisambhidādivisesādhigamaṃ.
369「障碍法」：能造成障碍的事情就是障碍。因为这些法以障碍为本质，所以称为障碍法。或者说，与障碍相应、能招感障碍的果报，或者以障碍为目的，所以称为障碍法。这些障碍法依据业、烦恼等分类，共有五种。 「非出离法」：指除圣道以外的所有法。
Antarāyikāti antarāyakaraṇaṃ antarāyo, so sīlaṃ etesanti antarāyikā. Antarāye niyuttā, antarāyaṃ vā phalaṃ arahanti, antarāyappayojanāti vā antarāyikā. Te pana kammakilesādibhedena pañcavidhā. Aniyyānikāti ariyamaggavajjā sabbe dhammā.
370「具见者」：指具备道智之见的须陀洹圣弟子。「强加伤害」：指极度地伤害。这也只是略举一例而已，诸如祭拜鬼神、布施亡者遗骨等事，他也同样绝对不会去做。「凡夫」：之所以称为凡夫，是因为他们是众多烦恼和业行等生起的原因。对此有这样的开示——
Diṭṭhisampannoti maggadiṭṭhiyā sampanno sotāpanno ariyasāvako. Suhatanti ativadhitaṃ. Idampi ekadesakathanameva. Matakapetādidānampi so na karoti eva. Puthujjanoti puthūnaṃ kilesābhisaṅkhārādīnaṃ jananādīhi kāraṇehi puthujjano. Vuttañhetaṃ –
371「因为能生起众多的烦恼等原因，所以称为凡夫；
‘‘Puthūnaṃ jananādīhi, kāraṇehi puthujjano;
372又因为包含在凡夫之内，所以众人就是凡夫。」
Puthujjanantogadhattā, puthuvāyaṃ jano itī’’ti. (dī. ni. aṭṭha. 1.7; ma. ni. aṭṭha. 1.2; a. ni. aṭṭha. 1.1.51; dha. sa. aṭṭha. 1007; paṭi. ma. aṭṭha. 2.1.130);
373关于「母亲」等词句：生育自己的人称为母亲，给予生命的人称为父亲。这里所指的「人」是特指身为人类的漏尽阿拉汉。那么，难道圣弟子还会夺取其他众生的生命吗？这也是绝不可能发生的「非处」。即使有人对投生到他方世界、不知道自己圣弟子身份的圣弟子这样说：「你去杀掉这只蝼蚁，然后去统治整个轮围界成为转轮王吧！」他也绝不会去夺取那蝼蚁的生命。再假设有人威胁说：「你要是不杀它，我们就砍了你的头！」他们顶多砍下他的头，他也绝不会去杀害那个众生。这是为了显示凡夫状态有多么严重的过患，以及圣者状态具有多么强大的力量而如此开示的。这里面的深意是：凡夫的生命状态实在可悲呵！因为竟会造下杀母等无间重罪；而圣者的生命状态则具有大威力，他绝不会去造作这些恶业。
‘‘Mātara’’ntiādīsu janikā mātā. Janako ca pitā. Manussabhūto khīṇāsavo arahāti adhippeto. Kiṃ pana ariyasāvako aññe jīvitā voropeyyāti? Etampi aṭṭhānaṃ. Sacepi bhavantaragataṃ ariyasāvakaṃ attano ariyasāvakabhāvaṃ ajānantampi koci evaṃ vadeyya ‘‘idaṃ kunthakipillikaṃ jīvitā voropetvā sakalacakkavāḷagabbhe cakkavattirajjaṃ paṭipajjāhī’’ti, neva so naṃ jīvitā voropeyya. Athāpi evaṃ vadeyyuṃ – ‘‘sace imaṃ na ghātessasi, sīsaṃ te chindissāmā’’ti, sīsamevassa chindeyyuṃ, neva so taṃ ghāteyya. Puthujjanabhāvassa pana mahāsāvajjabhāvadassanatthaṃ ariyabhāvassa ca baladīpanatthaṃ evaṃ vuttaṃ. Ayañhettha adhippāyo – sāvajjo vata puthujjanabhāvo. Yatra hi nāma mātughākādīnipi ānantariyāni karissati, mahābalova ca ariyabhāvo, yo etāni kammāni na karotīti.
374「破僧」：指破坏和合共住、处在同一界内的比丘僧团，以五种原因而破。这已经说过：「优波离，僧团以五种方式破裂：以羯磨、以诵戒、以宣称、以告白、以收取筹票。」
Saṅghaṃ bhindeyyāti samānasaṃvāsakaṃ samānasīmāyaṃ ṭhitaṃ pañcahi kāraṇehi saṅghaṃ bhindeyya. Vuttañhetaṃ – ‘‘pañcahupāli, ākārehi saṅgho bhijjati kammena uddesena voharanto anussāvanena salākaggāhenā’’ti (pari. 458).
375这里，「以羯磨」：指在表白、羯磨等四种羯磨中的任何一种羯磨。「以诵戒」：指在五种巴帝摩卡诵戒中的任何一种诵戒。「以宣称」：即这样宣称，以各种理由显示「非法是法」等十八种导致分裂之事。「以告白」：即这样在耳边悄悄说：「你们难道不知道我出身高贵而出家吗？而且知道我是多闻者，像我这样的人竟会对教法产生增法、增律的邪执，你们心中连这样的念头都不应生起，我难道不畏惧恶趣吗？」以这种方式，在耳根处发出言语。「以收取筹票」：这样告白后，巩固他们的心，使其成为不退转，然后说「取此筹票吧」，即给予筹票。
Tattha kammenāti apalokanādīsu catūsu kammesu aññatarakammena. Uddesenāti pañcasu pātimokkhuddesesu aññatarena uddesena. Voharantoti kathayanto, tāhi tāhi upapattīhi ‘‘adhammaṃ dhammo’’tiādīni aṭṭhārasabhedakaravatthūni dīpayanto. Anussāvanenāti ‘‘nanu tumhe jānātha mayhaṃ uccakulā pabbajitabhāvaṃ bahussutabhāvañca, mādiso nāma uddhammaṃ ubbinayaṃ satthusāsanaṃ gāheyyāti kiṃ tumhākaṃ cittampi uppādetuṃ yuttaṃ, kimahaṃ apāyato na bhāyāmī’’tiādinā nayena kaṇṇamūle vacībhedaṃ katvā anussāvanena. Salākaggāhenāti evaṃ anussāvetvā tesaṃ cittaṃ upatthambhetvā anivattidhammaṃ katvā ‘‘gaṇhatha imaṃ salāka’’nti salākaggāhena.
376在此，只有羯磨或诵戒才是决定性的，而宣称、告白和收取筹票只是前方便。事实上，为了阐明十八事，主持者通过宣称来令参与者生起意乐，在告白之后即使收了筹票，僧团也还没有分裂。然而，当四位或更多的比丘这样取了筹票后，另行举行别众羯磨或别众诵戒时，才叫做僧团分裂。因此，一个具见者可能分裂僧团或造成僧团纷争，这种事并不存在。
Ettha ca kammameva uddeso vā pamāṇaṃ, vohārānussāvanasalākaggāhāpanaṃ pana pubbabhāgo . Aṭṭhārasavatthudīpanavasena hi voharantena tattha rucijananatthaṃ anussāvetvā salākāya gāhitāyapi abhinno eva hoti saṅgho. Yadā pana evaṃ cattāro vā atirekā vā salākaṃ gāhetvā āveṇikaṃ kammaṃ vā uddesaṃ vā karonti, tadā saṅgho bhinno nāma hoti. Evaṃ diṭṭhisampanno puggalo saṅghaṃ bhindeyya saṅgharājiṃ vā janeyyāti netaṃ ṭhānaṃ vijjatīti.
377「恶心」（duṭṭhacitta）：指以杀心而污染的心。「令其出血」（lohitaṃ uppādeyya）：指在活着的身体上，哪怕引出只够一只小苍蝇吸食的血量。至此，已显示了杀母等五种无间业。这些业是凡夫所做的，不是圣弟子所做的。再次的「恶心」（duṭṭhacitta）：指以破坏心而污染的心。「塔」（thūpa）：指支提（cetiya）。「破坏」（bhindeyya）：指毁坏。
Duṭṭhacittoti vadhakacittena paduṭṭhacitto. Lohitaṃ uppādeyyāti jīvamānakasarīre khuddakamakkhikāya pivanamattampi lohitaṃ uppādeyya. Ettāvatā hi mātughātādīni pañcānantariyakammāni dassitāni honti. Yāni puthujjano karoti, na ariyasāvako. Duṭṭhacittoti vināsacittena paduṭṭhacitto. Thūpanti cetiyaṃ. Bhindeyyāti nāseyya.
378「指向其他导师」（aññaṃ satthāraṃ）：意思是“这位是我的导师，有能力履行导师的职责”，即使在另一生中也还会认定其他外道师（titthakara）为导师。「会宣称」（apadiseyya）：即他会这样认定：“这位是我的导师”，但这种事情不会发生。「在此外寻觅其他应供者」（ito bahiddhā aññaṃ dakkhiṇeyyaṃ pariyeseyya）：意思是在教法之外，向外寻觅其他的沙门或婆罗门，怀着“此人是应供者，对他所作的供养将有大果报”的想法而去依止他。「以好奇占卜的仪式而相信清净」（kutūhalamaṅgalena suddhiṃ pacceyya）：指相信通过被称为“好奇”的所见、所闻、所觉知的仪式，能获得自身的清净与洁白，也就是认为“这么做，那件事就会发生”。
Aññaṃ satthāranti ‘‘ayaṃ me satthā satthu kiccaṃ kātuṃ samattho’’ti bhavantarepi aññaṃ titthakaraṃ. Apadiseyyāti ‘‘ayaṃ me satthā’’ti evaṃ gaṇheyyāti netaṃ ṭhānaṃ vijjati. Ito bahiddhā aññaṃ dakkhiṇeyyaṃ pariyeseyyāti sāsanato bahiddhā aññaṃ bāhirakaṃ samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā ‘‘ayaṃ dakkhiṇāraho, imasmiṃ katā kārā mahapphalā bhavissantī’’ti adhippāyena tasmiṃ paṭipajjeyyāti attho. Kutūhalamaṅgalena suddhiṃ pacceyyāti ‘‘iminā idaṃ bhavissatī’’ti evaṃ pavattattā kutūhalasaṅkhātena diṭṭhasutamutamaṅgalena attano suddhiṃ vodānaṃ saddaheyya.
57「女人成为转轮王，此事并不存在」：因为女人缺少隐藏于鞘内的阴部等相，诸相不能圆满；而且因为没有女宝，具足七宝的完整状态无法成就；同时，她的身体（attabhāva）也不会比一切男人更超胜，所以这样说。「女人……成为帝释、成为大梵天、成为佛陀，此事并不存在」：因为帝释位等三种地位是最高胜的，而女性的性别是低劣的，因此，对她来说，帝释位等也被排除了。难道不可以说，正如女性的性别不存在于梵天界，男性的性别也不存在于梵天界，所以不应该说“男人成为大梵天”吗？不是不应该说。为什么呢？因为在这个世间，男人能投生到那里。女人们在这个世间修习禅那后命终，投生为梵众天的同伴，而不是成为大梵天。然而，不能说男人在任何地方都不会投生。虽然在那里两种性别都不存在，但那里的梵天只显现为男性身形，而不是女性身形，因此，这种说法是恰当的。「女人成为如来」：在此，且不论具足一切知德、能度脱世间的佛陀境界，即使只是发愿，女人也不能成就。
57.Itthī rājā cakkavattī siyāti netaṃ ṭhānaṃ vijjatīti yasmā itthiyā kosohitavatthaguyhādīnaṃ abhāvena lakkhaṇāni na paripūranti, itthiratanābhāvena ca sattaratanasamaṅgitā na sampajjati. Sabbamanussānampi ca na adhiko attabhāvo hoti, tasmā ‘‘itthī…pe… vijjatī’’ti vuttaṃ. Yasmā sakkattādīni tīṇi ṭhānāni uttamāni, itthiliṅgañca hīnaṃ, tasmā tassā sakkattādīnipi paṭisiddhānīti. Nanu ca yathā itthiliṅgaṃ, evaṃ purisaliṅgampi brahmaloke natthi, tasmā puriso mahābrahmā siyāti na vattabbanti? No na vattabbaṃ. Kasmā? Idha purisassa tattha nibbattanato. Itthiyo hi idha jhānaṃ bhāvetvā kālaṃ katvā brahmapārisajjānaṃ sahabyataṃ upapajjanti, na mahābrahmānaṃ. Puriso pana katthaci na uppajjatīti na vattabbo. Samānepi tattha ubhayaliṅgābhāve purisasaṇṭhānāva tattha brahmāno, na itthisaṇṭhānā, tasmā suvuttametaṃ. Itthī tathāgatoti ettha tiṭṭhatu tāva sabbaññuguṇe nibbattetvā lokānaṃ tāraṇasamattho buddhabhāvo, paṇidhānamattampi itthiyā na sampajjati.
380「人身」（manussattaṃ）、「性别成就」（liṅgasampatti）、「因」（hetu）、「见到导师」（satthāradassana）。
‘‘Manussattaṃ liṅgasampatti, hetu satthāradassanaṃ;
381「出家」（pabbajjā）、「德行成就」（guṇasampatti）、「发愿」（adhikāra）、「意欲」（chandatā）。
Pabbajjā guṇasampatti, adhikāro ca chandatā;
382这八种法的和合，就能令发愿成就。
Aṭṭhadhammasamodhānā, abhinīhāro samijjhatī’’ti. (bu. vaṃ. 2.59) –
383这就是发愿成就的原因。女人甚至连发愿都无法圆满成就，何况是成佛的状态呢？因此说：「女人成为如来、阿拉汉、正自觉者，这种事不存在。」由于一切行相圆满的福德累积，会出生一切行相圆满的有身，所以只有男人能成为阿拉汉、正自觉者。
Imāni hi paṇidhānasampattikāraṇāni. Iti paṇidhānamattampi sampādetuṃ asamatthāya itthiyā kuto buddhabhāvoti ‘‘itthī tathāgato arahaṃ sammāsambuddho siyāti netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’’ti vuttaṃ. Sabbākāraparipūro puññussayo sabbākāraparipūrameva attabhāvaṃ nibbattetīti purisova arahaṃ hoti sammāsambuddho.
384「一个世界界」（ekissā lokadhātuyā）：指一万个世界，也就是被称为「生田」的那个。因为如来入胎等事件发生时，它会震动。而「教令田」则是一百俱胝十万轮围世界的范围，在那里，世界或单方面坏灭与生成，并且《阿吒那胝》等护卫经的教令在此处产生影响。「境界田」的范围没有限量。因为对于佛陀们来说，根据这样的说法：「智慧所及就是所知的范围，所知所及就是智慧的范围；智慧以所知为限，所知以智慧为限。」所以佛陀没有所谓的「无法触及的境界」。如此，在这三种田中，结集在三藏里的佛陀教法中，并没有这样的经典说「除了这个轮围世界，佛陀们还可以出现在其他轮围世界」，但却有经典说「佛陀不会同时出现」。
Ekissā lokadhātuyāti dasasahassilokadhātuyā, yā jātikhettanti vuccati. Sā hi tathāgatassa gabbhokkantikālādīsu kampati. Āṇākhettaṃ pana koṭisatasahassacakkavāḷaṃ. Yā ekato saṃvaṭṭati ca vivaṭṭati ca, yattha ca āṭānāṭiyaparittādīnaṃ (dī. ni. 3.277 ādayo) āṇā pavattati. Visayakhettassa parimāṇaṃ natthi. Buddhānañhi ‘‘yāvatakaṃ ñāṇaṃ tāvatakaṃ neyyaṃ, yāvatakaṃ neyyaṃ tāvatakaṃ ñāṇaṃ, neyyapariyantikaṃ ñāṇaṃ, ñāṇapariyantikaṃ neyya’’nti (mahāni. 69; cūḷani. mogharājamāṇavapucchāniddesa 85; paṭi. ma. 3.5) vacanato avisayo nāma natthi. Iti imesu tīsu khettesu tisso saṅgītiyo āruḷhe tepiṭake buddhavacane ‘‘ṭhapetvā imaṃ cakkavāḷaṃ aññasmiṃ cakkavāḷe buddhā uppajjantī’’ti suttaṃ natthi, na uppajjantīti pana atthi.
385「不前不后」（apubbaṃacarimanti）：意思是，不是同时出现，也不是一前一后，而是或前或后地出现。这里，「前」应理解为从入胎开始之前。因为从入胎那一刻起，通过震动一万个世界，就已经占取了这片领域，因此不再有其他佛陀诞生。而「后」是指佛陀在诸界中般涅槃以后。因此，在下方世界也不会再有其他佛陀诞生，但上方世界则没有禁止。
Apubbaṃacarimanti apure apacchā ekato na uppajjanti, pure vā pacchā vā uppajjantīti vuttaṃ hoti. Tattha gabbhokkantito pubbe pureti veditabbaṃ. Tato paṭṭhāya hi dasasahassicakkavāḷakampanena khettapariggaho kato nāma hoti, aññassa buddhassa uppatti natthi. Dhātuparinibbānato paraṃ pana pacchā, tato heṭṭhāpi aññassa buddhassa uppatti natthi, uddhaṃ na vāritā.
386问：为什么佛陀们不会同时或前后相继出现呢？因为那样就不稀有了。佛陀世尊们是稀有的人。就如经中所说：「比丘们，有一人出现在世间，是稀有之人。」（增支部1.171）如果许多佛陀同时出现，就不稀有了。再者，因为教法也没有差别。一位佛陀所教导的法，比如四念处等，另一位佛陀也必定教导同样的法。而且还会引起争论。如果许多佛陀同时出现，就像有许多老师的时候，弟子们会这样争论：「我们的佛陀更为庄严……」等等。何必再去追寻其他原因呢？这就是法性：在一个世界界中，两位如来不会同时出现。（《弥兰王问经》5.1.1）
Kasmā pana apubbaṃ acarimaṃ na uppajjantīti? Anacchariyattā. Acchariyamanussā hi buddhā bhagavanto. Yathāha – ‘‘ekapuggalo, bhikkhave, loke uppajjamāno uppajjati acchariyamanusso’’tiādi (a. ni. 1.171). Yadi ca aneke buddhā ekato uppajjeyyuṃ, anacchariyā bhaveyyuṃ. Desanāya ca visesābhāvato. Yañhi satipaṭṭhānādibhedaṃ dhammaṃ eko deseti, aññenapi so eva desetabbo siyā, vivādabhāvato ca. Bahūsu hi buddhesu ekato uppannesu bahūnaṃ ācariyānaṃ antevāsikā viya ‘‘amhākaṃ buddho pāsādiko’’tiādinā tesaṃ sāvakā vivadeyyuṃ. Kiṃ vā etena kāraṇagavesanena, dhammatāvesā yaṃ ekissā lokadhātuyā dve tathāgatā ekato na uppajjantīti (mi. pa. 5.1.1).
387就像苦楝种子、药西瓜种子等，不会结出甘甜的果实，只会结出不悦、不甜的果实；同样的，身恶行等也不会带来甘甜的果报，只会带来不甜的果报。又像甘蔗种子、稻谷种子等，会结出甘甜、美味的果实，不会结出不悦、苦涩的果实；同样的，身善行等会带来甘甜的果报，不会带来不甜的果报。对此也有这样的说法：
Yathā nimbabījakosātakibījādīni madhuraṃ phalaṃ na nibbattenti, asātaṃ amadhurameva phalaṃ nibbattenti, evaṃ kāyaduccaritādīni madhuravipākaṃ na nibbattenti amadhurameva nibbattenti. Yathā ca ucchubījasālibījādīni madhuraṃ sādurasameva phalaṃ nibbattenti na asātaṃ kaṭukaṃ. Evaṃ kāyasucaritādīni madhurameva vipākaṃ nibbattenti na amadhuraṃ. Vuttampi cetaṃ –
388「播种什么种子，就收获什么果实；
‘‘Yādisaṃ vapate bījaṃ, tādisaṃ harate phalaṃ;
389行善者得善果，作恶者得恶果。」（相应部1.256; 导论122）
Kalyāṇakārī kalyāṇaṃ, pāpakārī ca pāpaka’’nti. (saṃ. ni. 1.256; netti. 122);
390因此说：「由于三种恶行」等等。
Tasmā ‘‘tiṇṇaṃ duccaritāna’’ntiādi vuttaṃ.
391「某位沙门或婆罗门」：指任何一个仅凭出家身份而称为沙门，或仅凭出身而称为婆罗门的人。他「恶欲」，为了博取尊敬而故意表现得与众不同，所以称为「诈伪者」。他依止于资具而发出种种言语，所以称为「谄媚者」。他为了获取资具而运用各种暗示，所以称为「占相者」。他「以诈伪、谄媚、占相为先行」，也就是把诈伪等这些状态摆在首位，装成感官寂静、内心寂静的样子在活动。「五盖」：指爱欲等五种盖。他「不舍断、不彻底断除」这些盖；它们是「心的杂染」，指的就是这些盖。因为诸盖确实会污染心，让心变得染污、受到压迫和热恼，所以被称为「心的杂染」。它们是「削弱智慧」，指的也是这些盖。因为诸盖一旦生起，就会阻碍尚未生起的智慧生起，所以被称为「削弱智慧」。「未现起念」：指在四念处当中没有现起念。「未修习」：就是没有增长。「无上正等正觉」：指立足于阿拉汉果的智慧，也就是了知一切的一切知智。
Aññataro samaṇo vā brāhmaṇo vāti yo koci pabbajjāmattena samaṇo vā jātimattena brāhmaṇo vā. Pāpiccho sambhāvanādhippāyena vimhāpanato kuhako. Paccayasannissitāya payuttavācāya vasena lapako. Paccayanibbattakanimittāvacarato nemittako. Kuhanalapananemittakattaṃ pubbaṅgamaṃ katvāti kuhanādibhāvameva purakkhatvā santindriyo santamānaso viya caranto. Pañca nīvaraṇeti kāmacchandādike pañca nīvaraṇe. Appahāya asamucchinditvā, cetaso upakkileseti nīvaraṇe. Nīvaraṇā hi cittaṃ upakkilesenti kiliṭṭhaṃ karonti vibādhenti upatāpenti ca. Tasmā ‘‘cetaso upakkilesā’’ti vuccanti. Paññāya dubbalīkaraṇeti nīvaraṇe. Nīvaraṇā hi uppajjamānā anuppannāya paññāya uppajjituṃ na denti. Tasmā ‘‘paññāya dubbalīkaraṇā’’ti vuccanti. Anupaṭṭhitassatīti catūsu satipaṭṭhānesu na upaṭṭhitassati. Abhāvayitvāti avaḍḍhayitvā. Anuttaraṃ sammāsambodhinti arahattapadaṭṭhānaṃ sabbaññutaññāṇaṃ.
392在后面的段落中，「某位沙门或婆罗门」是针对一切知菩萨而说的。在这里，「远离一切过失」：是指远离了与波罗蜜对立的那些过失，用这个来显示波罗蜜已经圆满的状态。这里的四念处就是指「观」，觉支就是指「道」，无上正等正觉就是指阿拉汉果。或者说，四念处是「观」，觉支是「混合」，正等正觉就是指阿拉汉果。剩下的部分，应该依照前一段所讲的对立面来理解。「在这里，那智慧」：指的是在如前所述的处与非处的课题里，正确运作的、关于‘这是处，这是非处’的智慧。「从因」：是指从这种处与非处的因。「在处」：是指在那转向的刹那之后紧接着。「无差别」：是指没有局限，也就是没有丝毫遗漏的意思。
Pacchimavāre aññataro samaṇo vā brāhmaṇo vāti sabbaññubodhisattaṃ sandhāya vadati. Tattha sabbadosāpagatoti sabbehi pāramitāpaṭipakkhabhūtehi dosehi apagato. Etena paripūritapāramibhāvaṃ dasseti. Satipaṭṭhānāni vipassanā, bojjhaṅgo maggo, anuttarā sammāsambodhi arahattaṃ. Satipaṭṭhānāni vā vipassanā, bojjhaṅgā missakā, sammāsambodhi arahattameva. Sesaṃ anantaravāre vuttapaṭipakkhato veditabbaṃ. Yaṃ ettha ñāṇanti yaṃ etasmiṃ yathāvutte ṭhāne ca ṭhānaṃ, aṭṭhāne ca aṭṭhānanti pavattaṃ ñāṇaṃ. Hetusoti tassa ṭhānassa aṭṭhānassa ca hetuto. Ṭhānasoti taṅkhaṇe eva āvajjanasamanantaraṃ. Anodhisoti odhiabhāvena, kiñci anavasesetvāti attho.
393因此，「趣向处非处」等，就是指众生就这样趣向于处与非处的状态。「一切」：指那些具有坏灭、衰退、离染、止息性质的有为法，它们同时也是施设‘有情’这个概念的依据；这些有情当中，有些行法的人会往生天界，有些行非法的人会往生恶道，还有些走上能消尽业力的圣道的人，则会趋向涅槃。
Iti ṭhānāṭṭhānagatātiādīsu evaṃ ṭhānāṭṭhānabhāvaṃ gatā. Sabbeti khayavayavirajjananirujjhanasabhāvā saṅkhatadhammā, te eva ca sattapaññattiyā upādānabhūtā keci saggūpagā ye dhammacārino, keci apāyūpagā ye adhammacārino, keci nibbānūpagā ye kammakkhayakaraṃ ariyamaggaṃ paṭipannā.
58现在，为了阐明前面所说的义理，而说出了两首偈颂：「一切有情将死」等。他自己解说道：「一切有情：包括圣者和凡夫」。在这里，「生命尽就是死亡尽」：生命的尽头，就是一个名为死亡的终结。他将「随业而去」：在这里，有情会随着自己所造的业而去，这就是业力各有所属的意思。还有，「业的果报显现及不离」：「由福非福果所依」这句话，表示业的果报是必然会现前被体验的，已经造下并累积的业，绝对不会不把它的果报给予造业者，这个意思。
58. Idāni yathāvuttamatthaṃ vivaranto ‘‘sabbe sattā marissantī’’ti gāthādvayamāha. Tassa atthaṃ ‘‘sabbe sattāti ariyā ca anariyā cā’’tiādinā sayameva niddisati. Tattha jīvitapariyanto maraṇapariyantoti jīvitassa pariyanto nāma maraṇasaṅkhāto anto. Yathākammaṃ gamissantīti ettha yadetaṃ sattānaṃ yathākammaṃ gamanaṃ, ayaṃ kammassakatāti attho . Kammānaṃ phaladassāvitā ca avippavāso cāti ‘‘puññapāpaphalūpagā’’ti iminā vacanena kammānaṃ phalassa paccakkhakāritā, katūpacitānaṃ kammānaṃ attano phalassa appadānābhāvo ca dassitoti attho.
395「业即是作为，他们有恶的业作为」，因此称为「恶业行者」。为了说明它的意思，所以说「非福行」。他们有的非福行，所以称为「非福行者」。或者，这是一个表示‘从……’的格，「因为恶行的原因」就是这个意思。同样地，在「福行」等地方也是如此解释。接着，通过「恶业行者堕地狱」等说法，以恶趣和善趣这两端来显示中道。同样地，通过「这是杂染」等语句，从轮回与出离、过患与味著、出离以及从因与果的角度，在这首偈颂里显示了三种义理的分别。又通过「恶业行者堕地狱，这是杂染」等，从清净的角度来显示偈颂的意义。
Kammameva kammantaṃ, pāpaṃ kammantaṃ etesanti pāpakammantā, tassa atthaṃ dassetuṃ ‘‘apuññasaṅkhārā’’ti vuttaṃ. Apuñño saṅkhāro etesanti apuññasaṅkhārā. Pāpakammantāti vā nissakkavacanaṃ, pāpakammantahetūti attho. Tathā puññasaṅkhārātiādīsupi. Puna ‘‘nirayaṃ pāpakammantā’’tiādinā antadvayena saddhiṃ majjhimapaṭipadaṃ dasseti. Tathā ‘‘ayaṃ saṃkileso’’tiādinā vaṭṭavivaṭṭavasena ādīnavassādanissaraṇavasena hetuphalavasena ca gāthāyaṃ tayo atthavikappā dassitā. Puna ‘‘nirayaṃ pāpakammantāti ayaṃ saṃkileso’’tiādinā vodānavasena gāthāya atthaṃ dasseti.
59「以彼」：是指由于种种所执著的对象，例如色有、无色有等。「三十六」：欲爱按照色、声等对象的不同先有六种，同样地，有爱和无有爱也各有六种，加起来就是十八种。这十八种爱又对于内在的色等对象有十八种，对于外在的色等对象也有十八种，这样总共就是三十六种。「以彼彼」：就是指「这是净的、乐的」等等。
59.Tenatenāti tena tena ajjhositavatthunā rūpabhavaarūpabhavādinā. Chattiṃsāti kāmataṇhā tāva rūpādivisayabhedena cha, tathā bhavataṇhā vibhavataṇhā cāti aṭṭhārasa. Tā eva ajjhattikesu rūpādīsu aṭṭhārasa, bāhiresu rūpādīsu aṭṭhārasāti evaṃ chattiṃsa. Yena yenāti ‘‘subhaṃ sukha’’ntiādinā.
397净化有三种，是依据三蕴而说的。为了说明这个道理，才说了「爱欲杂染」等句子。又说「一切有情将死」等，是为了用道这一部分来分别说明偈颂的意义。「于处处导向」：就是导向那个涅槃本身，意思是有导向涅槃的作用或习性。
Vodānaṃ tividhaṃ khandhattayavasenāti taṃ dassetuṃ ‘‘taṇhāsaṃkileso’’tiādi vuttaṃ. Puna ‘‘sabbe sattā marissantī’’tiādi paṭipadāvibhāgena gāthānamatthaṃ dassetuṃ vuttaṃ. Tattha tattha gāminīti tattha tattheva nibbāne gāminī, nibbānassa gamanasīlāti attho.
398接下来，为了显示能导向各个特定去处以及能导向一切去处的那些道的差别，而说了“三类聚集”等。“往”（yanti）是指地狱等那些去处。能够依其适合的方式把（众生）引导到那些各别的去处，所以称为“一切处导向”。世尊对于被称为“道”的非福业、福业以及能令业灭尽的业，有着能一一分别其生起的智慧。这就叫做“一切处导向道智”，属于如来力之一。依靠这种智慧，世尊能如实了知一切道。
Puna tatthatatthagāminīsabbatthagāminīnaṃ paṭipadānaṃ vibhāgaṃ dassetuṃ ‘‘tayo rāsī’’tiādi vuttaṃ. Yanti yaṃ nirayādi. Taṃ taṃ ṭhānaṃ yathārahaṃ gametīti sabbatthagāminī. Paṭipadāsaṅkhāte apuññakamme puññakamme ca kammakkhayakaraṇakamme ca vibhāgaso bhagavato pavattanañāṇaṃ. Idaṃ sabbatthagāminī paṭipadāñāṇaṃ nāma tathāgatabalaṃ. Iminā hi ñāṇena bhagavā sabbampi paṭipadaṃ yathābhūtaṃ pajānāti.
399如何了知呢？例如，当整个村子的居民一起杀一头猪或一只鹿时，虽然所有人的思心所都以其他有情的命根为对象，但是他们所造下的业，在造作累积的那一瞬间，彼此就已经有了差别。因为他们当中，有人是主动积极地去做，有人是被别人逼迫着说“你也来做”才去做的，还有人虽然假装认同，却并不阻止，只是随顺着。就在他们造业累积的那一刹那，如来便了知：“因为以这样的方式累积了业，这个人将投生到地狱，这个人将投生到畜生道，这个人将投生到鬼界。”对于那将投生到地狱的，如来也了知：“这个人将投生到八大地狱中，这个人将投生到十六小地狱中。”对于那将投生到畜生道的，如来也了知：“这个人将成为无足的，这个人将成为二足的，这个人将成为四足的，这个人将成为多足的。”对于那将投生到鬼界的，如来也了知：“这个人将成为被火所烧、常感口渴的，这个人将成为常受饥渴的，这个人将成为靠他人施舍而活的。”
Kathaṃ? Sakalagāmavāsikesupi ekaṃ sūkaraṃ vā migaṃ vā mārentesu sabbesaṃ cetanā parassa jīvitindriyārammaṇāva hoti, taṃ pana kammaṃ tesaṃ āyūhanakkhaṇeyeva nānā hoti. Tesu hi eko ādarena karoti, eko ‘‘tvampi karohī’’ti parehi nippīḷito karoti , eko samānacchando viya hutvā appaṭibāhamāno vicarati. Tesu eko teneva kammena niraye nibbattati, eko tiracchānayoniyaṃ, eko pettivisaye, taṃ tathāgato āyūhanakkhaṇe eva ‘‘iminā nīhārena āyūhitattā esa niraye nibbattissati, esa tiracchānayoniyaṃ, esa pettivisaye’’ti jānāti. Niraye nibbattanakampi ‘‘esa aṭṭhasu mahānirayesu nibbattissati, esa soḷasasu ussadesū’’ti jānāti. Tiracchānayoniyaṃ nibbattanakampi ‘‘esa apādako bhavissati, esa dvipādako, esa catuppādako, esa bahuppādako’’ti jānāti. Pettivisaye nibbattanakampi ‘‘esa nijjhāmataṇhiko bhavissati, esa khuppipāsiko, esa paradattūpajīvī’’ti jānāti.
400而且，对于这些业，如来也了知：“在这些业当中，这个业将会牵引结生；这个业软弱无力，不会牵引结生，在结生已经给定的情况下，它只会成为生存期间的一种残余果报。”同样的道理，整个村子的居民一起行布施时，所有人的思心所都以施物为对象，但是他们在造作累积善业的那一瞬间，业就有了差别。因为他们当中，有些人会投生到天界，有些人会投生到人界。就在他们造作累积的那一刹那，如来便了知：“因为以这样的方式累积了业，这个人将投生到人界，这个人将投生到天界。”对于这些，如来也进一步了知：“这个人将投生到他化自在天，那个人将投生到地居天；这个人将成为最大的天王，那个人则将投生为在第二或第三阶层辅佐他的仆役。”
‘‘Tesu ca kammesu idaṃ kammaṃ paṭisandhiṃ ākaḍḍhissati, idaṃ nākaḍḍhissati dubbalaṃ dinnāya paṭisandhiyā upadhivepakkamattaṃ bhavissatī’’ti jānāti. Tathā sakalagāmavāsikesu ekato dānaṃ dadamānesu sabbesampi cetanā deyyadhammārammaṇāva hoti, taṃ pana kammaṃ tesaṃ āyūhanakkhaṇe eva nānaṃ hoti. Tesu hi keci devaloke nibbattanti, keci manussaloke, taṃ tathāgato āyūhanakkhaṇe eva ‘‘iminā nīhārena āyūhitattā esa manussaloke nibbattissati, esa devaloke’’ti jānāti. Tatthapi ‘‘esa paranimmitavasavattīsu nibbattissati, esa bhummadevesu nibbattissati, esa jeṭṭhakadevarājā hutvā, esa tassa dutiyaṃ tatiyaṃ vā ṭhānantaraṃ karonto paricārako hutvā nibbattissatī’’ti jānāti.
401并且，对于这些业，如来也了知：“在这些业当中，这个业能够牵引结生；这个业就不能，它软弱无力，在结生已经给定的情况下，只会成为生存期间的一种残余果报。”同样的，在那些着手修习观的人当中，如来也了知：“这个人因为以这样的方式展开了观，将会成为阿拉汉；那个人将成为不来者；那个人将成为一来者；那个人将成为入流者，或者成为‘一种子者’‘家家者’‘七返有’。这个人将无法证得圣道，只会停留在以行相为对象的观里；那个人将停留在把握缘的阶段；那个人将停留在把握名色、把握无色的阶段；这个人只能辨别四大种；那个人则连任何一点观察都做不了。”再者，对于修习遍业处的人，如来也了知：“这个人会一直停留在遍业处的准备阶段；那个人能生起取相，但不能达到安止定；那个人既能生起安止定，也能证得禅那，但不能证得更高的殊胜成就；那个人还能证得更高的殊胜成就。”
‘‘Tesu ca kammesu idaṃ paṭisandhiṃ ākaḍḍhituṃ sakkhissati, idaṃ na sakkhissati dubbalaṃ dinnāya paṭisandhiyā upadhivepakkamattaṃ bhavissatī’’ti jānāti. Tathā ‘‘vipassanaṃ paṭṭhapentesu ca esa iminā nīhārena vipassanāya āraddhattā arahā bhavissati, esa anāgāmī, esa sakadāgāmī, esa sotāpanno, ekabījī kolaṃkolo sattakkhattuparamo, esa maggaṃ pattuṃ na sakkhissati lakkhaṇārammaṇikavipassanāyameva ṭhassati, esa paccayapariggahe, esa nāmarūpapariggahe, arūpapariggahe ca ṭhassati, esa mahābhūtamattameva vavatthapessati, esa kiñci sallakkhetuṃ na sakkhissatī’’ti jānāti. ‘‘Kasiṇaparikammaṃ karontesupi esa parikammamatte eva ṭhassati, esa nimittaṃ uppādetuṃ sakkhissati, na appanaṃ. Esa appanampi uppādessati, esa jhānaṃ adhigamissati, na uparivisesaṃ. Esa uparivisesampi adhigamissatī’’ti jānāti.
402“多界”（anekadhātu）的意思是，具有像眼界、地界等许多种界，所以叫多界，也就是有很多界的意思。这里的“世间”（loka）是指蕴、处、界等世间。说到“眼界”（cakkhudhātu）等，是为了显示那些被说成“多界”的世间，其各个界的本来样子。在这里，以“自性”的含义和“没有有情”的含义而称为“界”。眼本身就是界，所以叫眼界。其余各项也是同样的道理。“欲界”（kāmadhātu）：这里有两种欲，即烦恼欲与事物欲。在烦恼欲这方面，与欲相应的界就是欲界，这是欲寻思的名称。在事物欲这方面，欲界法摄属“欲”，这里略去了后半部分词，那个欲本身就是界，所以叫欲界。与嗔恨相应的界就是“嗔界”（byāpādadhātu），这是嗔恚寻思的名称。嗔本身就是界，嗔界，这是对以十种嗔恨事为对象而生起的嗔心的名称。与害相应的界就是“害界”（vihiṃsādhātu），也就是害寻思。或者，害本身就是界，害界，这是对于残害其他有情的心的名称。“出离界”“无嗔界”“无害界”（nekkhamma-abyāpāda-avihiṃsādhātuyo），应当了知就是指以出离寻思为首的一切善法，以及慈与悲。“色界”（rūpadhātu）指的是色有，或者一切色法。“无色界”（arūpadhātu）指的是无色有，或者无色法。“灭界”（nirodhadhātu）指的是灭尽渴爱。“行界”（saṅkhāradhātu）指的是一切有为法。其余的部分容易理解。
Anekadhātūti anekā cakkhādayo pathavādayo ca dhātuyo etassāti anekadhātu, bahudhātūti attho. Lokoti khandhāyatanādiloko. Cakkhudhātūtiādi yāhi dhātūhi ‘‘anekadhātū’’ti loko vutto, tāsaṃ sarūpato dassanaṃ. Tattha sabhāvaṭṭhena nissattaṭṭhena ca dhātu. Cakkhu eva dhātu cakkhudhātu. Sesapadesupi eseva nayo. Kāmadhātūti ettha dve kāmā kilesakāmo ca vatthukāmo ca. Kilesakāmapakkhe kāmapaṭisaṃyutto dhātu kāmadhātu, kāmavitakkassetaṃ nāmaṃ. Vatthukāmapakkhe pana kāmāvacaradhammā kāmo uttarapadalopena, kāmo ca so dhātu cāti kāmadhātu. Byāpādapaṭisaṃyutto dhātu byāpādadhātu, byāpādavitakkassetaṃ nāmaṃ. Byāpādova dhātu byāpādadhātu, dasaāghātavatthuvisayassa paṭighassetaṃ nāmaṃ. Vihiṃsāpaṭisaṃyutto dhātu vihiṃsādhātu, vihiṃsāvitakko. Vihiṃsā eva vā dhātu vihiṃsādhātu, parasattavihesanassetaṃ nāmaṃ. Nekkhammaabyāpādaavihiṃsādhātuyo nekkhammavitakkādayo sabbakusaladhammā mettākaruṇā cāti veditabbaṃ. Rūpadhātūti rūpabhavo, sabbe vā rūpadhammā. Arūpadhātūti arūpabhavo, arūpadhammā vā. Nirodhadhātūti nirodhataṇhā. Saṅkhāradhātūti sabbe saṅkhatadhammā. Sesaṃ suviññeyyaṃ.
403「种种界」：由于诸界具有彼此不同的特征，所以此世间称为种种界。因此经中说：「眼界是一种……乃至……涅槃界是另一种。」正如这种智慧依眼界等的分类，从有执取的行世间来了知多界、种种界世间；同样地，它也依无执取的行世间来了知。因为辟支佛和两位上首弟子，只能了知有执取行世间的差别，而且仅仅是部分，并非全面。他们不了知无执取行世间的差别。然而，世尊却了知：「由于这种界偏盛，这棵树的树干是白色的；由于那种界偏盛，那棵树的树干是黑色的；这棵是光滑的，那棵是粗糙的；这棵的树皮厚，那棵的树皮薄。由于这种界偏盛，这棵树的叶子在颜色和形状等方面是这样的；由于那种界偏盛，那棵树的花是青、黄、红、白色，是香的或臭的；由于那种界偏盛，那棵树的果实是小、大、长、圆、外形美丽或丑陋、光滑或粗糙、香或臭、苦、甜、辣、酸、涩。由于这种界偏盛，这棵树的刺是锐利的、极其锐利的、直的、弯的、黑的、青的、白的。」像这样，世尊也依无执取的行世间，了知多界、种种界的状况。因为这种力唯属一切知佛，不属其他。
Aññamaññavilakkhaṇattā nānappakārā dhātuyo etasminti nānādhātu, loko. Tenevāha – ‘‘aññā cakkhudhātu yāva aññā nibbānadhātū’’ti, yathā ca idaṃ ñāṇaṃ cakkhudhātuādibhedena upādinnakasaṅkhāralokassa vasena anekadhātunānādhātulokaṃ pajānāti, evaṃ anupādinnakasaṅkhāralokassapi vasena taṃ pajānāti. Paccekabuddhā hi dve ca aggasāvakā upādinnakasaṅkhāralokasseva nānattaṃ jānanti, tampi ekadeseneva, na nippadesato. Anupādinnakasaṅkhāralokassa pana nānattaṃ na jānanti. Bhagavā pana ‘‘imāya nāma dhātuyā ussannāya imassa rukkhassa khandho seto hoti, imassa kāḷo, imassa maṭṭho, imassa pharuso, imassa bahalo, imassa tanuttaco. Imāya nāma dhātuyā ussannāya imassa rukkhassa pattaṃ vaṇṇasaṇṭhānādivasena evarūpaṃ nāma hoti, imāya nāma dhātuyā ussannattā imassa rukkhassa pupphaṃ nīlaṃ hoti pītakaṃ lohitakaṃ odātaṃ sugandhaṃ duggandhaṃ, imāya nāma dhātuyā ussannāya phalaṃ khuddakaṃ mahantaṃ dīghaṃ vaṭṭaṃ susaṇṭhānaṃ dussaṇṭhānaṃ maṭṭhaṃ pharusaṃ sugandhaṃ duggandhaṃ tittaṃ madhuraṃ kaṭukaṃ ambilaṃ kasāvaṃ hoti, imāya nāma dhātuyā ussannāya imassa rukkhassa kaṇṭako tikhiṇo hoti, atikhiṇo ujuko kuṭilo kaṇho nīlo odāto hotī’’ti evaṃ anupādinnasaṅkhāralokassāpi vasena anekadhātunānādhātubhāvaṃ jānāti. Sabbaññubuddhānaṃ eva hi etaṃ balaṃ, na aññesaṃ.
60「凡任何界」：指任何一种自性是下劣等的界。因为「意乐」就是指性向之界，所以「意乐」是性向以下劣等状态而转起。而那种意乐，也就是那个人对种种事物的决意和耽着，因此说：「他们意乐，即对那个事物决意、耽着。」为了分别说明意乐所涉及的范围，所以说「有些偏于色」等。这部分很容易理解。「种种意乐智」：即对于以下劣等不同状态而存在的种种意乐的智慧。
60.Yaṃ yadeva dhātunti yaṃ kiñci hīnādisabhāvaṃ. Yasmā adhimutti nāma ajjhāsayadhātu, tasmā adhimuccanaṃ ajjhāsayassa hīnādisabhāvena pavattanaṃ. Taṃ pana tassa taṃ taṃ adhiṭṭhahanaṃ abhinivisanañca hotīti āha – ‘‘adhimuccanti, taṃ tadeva adhiṭṭhahanti abhinivisantī’’ti. Adhimuccanassa visayaṃ vibhāgena dassetuṃ ‘‘keci rūpādhimuttā’’tiādi vuttaṃ. Taṃ suviññeyyameva. Nānādhimuttikatāñāṇanti hīnādivasena nānādhimuttikatāya ñāṇaṃ.
405「他们随其意乐而存在」：那些有着下劣意乐或殊胜意乐的有情，如其意乐而存在。「他们采纳彼彼的业行」：他们按照与意乐相符的方式，去实行那些自身应采纳、应做的种种业。在从等起角度区分这些业行时，说：「他们采纳六种业」等。在这里，应这样连接：某些人以贪的方式采纳业。其余诸句也是同样的模式。「那业被区分」：那业先从等起角度被分为六种，再从流转与还灭的角度被区分时，成为两种。
Te yathādhimuttā ca bhavantīti te hīnādhimuttikā paṇītādhimuttikā sattā yathā yathā adhimuttā honti. Taṃ taṃ kammasamādānaṃ samādiyantīti adhimuttianurūpaṃ taṃ taṃ attanā samādiyitabbaṃ kattabbaṃ kammaṃ karonti, tāni kammasamādānāni samuṭṭhānavasena vibhajanto ‘‘te chabbidhaṃ kamma’’ntiādimāha. Tattha keci lobhavasena kammaṃ samādiyantīti sambandhitabbaṃ. Esa nayo sesesupi. Taṃ vibhajjamānanti taṃ samuṭṭhānavasena chabbidhaṃ puna pavattinivattivasena vibhajjamānaṃ duvidhaṃ.
406「因贪、因嗔、因痴而造业」：这是指十不善业道之业。此业因染污而黑，故为「黑」；因令生于恶趣，有黑报，故为「黑报」。「因信而造业」：这是指十善业道之业。此业因无染污而白，故为「白」；因令生于天界，有白报，故为「白报」。「因贪、因嗔、因痴、因信而造业」：这是「黑白混杂业」；有「黑白报」，即苦乐报。因为造了混杂业，以不善之力生于畜生道中成为吉祥象，以善之力在生存中享受快乐；或以善之力生于王族，却因不善而感受痛苦。「因精进、因慧而造业」：此业是「非黑非白业」，有「非黑非白报」，即能灭尽业的四道之思。何以故？若此业是黑，则应招致黑报；若是白，则应招致属于白生的白报。然而，由于不给予这两种果报中的任何一种，故称为非黑非白报。这就是此处的意思。
Yaṃ lobhavasena dosavasena mohavasena ca kammaṃ karotīti dasaakusalakammapathakammaṃ sandhāya vadati. Tañhi saṃkiliṭṭhatāya kāḷakanti kaṇhaṃ. Apāyesu nibbattāpanato kāḷakavipākanti kaṇhavipākaṃ. Yaṃ saddhāvasena kammaṃ karotīti dasakusalakammapathakammaṃ. Tañhi asaṃkiliṭṭhattā paṇḍaranti sukkaṃ. Sagge nibbattāpanato paṇḍaravipākattā sukkavipākaṃ. Yaṃ lobhavasena dosavasena mohavasena saddhāvasena ca kammaṃ karoti, idaṃ kaṇhasukkanti vomissakakammaṃ. Kaṇhasukkavipākanti sukhadukkhavipākaṃ. Missakakammañhi katvā akusalavalena tiracchānayoniyaṃ maṅgalahatthibhāvaṃ upapanno kusalena pavatte sukhaṃ anubhavati, kusalena rājakule nibbattopi akusalena dukkhaṃ vedayati. Yaṃ vīriyavasena paññāvasena ca kammaṃ karoti, idaṃ kammaṃ akaṇhaṃ asukkaṃ akaṇhaasukkavipākanti kammakkhayakarā catumaggacetanā. Tañhi yadi kaṇhaṃ bhaveyya, kaṇhavipākaṃ dadeyya. Yadi sukkaṃ bhaveyya, sukkaupapattipariyāpannaṃ vipākaṃ dadeyya. Ubhayavipākassa pana appadānato akaṇhaasukkavipākanti ayamettha attho.
407在业的领受中，第一种是裸形者的行道，即沉迷于诸欲；第二种是烦恼炽盛者、即使哭泣的泣面者，却修习清净梵行；第三种是裸形者不沉迷于诸欲；第四种是即使得不到资具、具有禅那与观乐的人，修习教法梵行。像这样的种类之「业的领受」，也指任何其他类似类型的业。关于「以此人」等，是显示世尊之智在此业报中运作的方式。其中，「已累积的」：指业已按能产生果报的方式被造作、已累积。「未异熟的」：指果报尚未成熟。「现起于异熟」：指已为给予果报创造了机会。「而不能进入破邪见」：指不能证得名为破邪见的圣道，即由于破除烦恼行而应进入的圣道。「世尊不教导他」：指对于被异熟障覆盖的人，世尊不以使其证悟谛理为主要目的而教导，但为了熏习，也会为那样的人说法，如同对阿阇世等人那样。
Kammasamādāne paṭhamaṃ acelakapaṭipadā kāmesu pātabyatā, dutiyaṃ tibbakilesassa assumukhassāpi rudato parisuddhabrahmacariyacaraṇaṃ, tatiyaṃ kāmesu apātabyatā acelakapaṭipadā, catutthaṃ paccaye alabhamānassāpi jhānavipassanāsukhasamaṅgino sāsanabrahmacariyacaraṇaṃ. Yaṃ evaṃ jātiyaṃ kammasamādānanti yaṃ aññampi evaṃpakāraṃ kammaṃ. Iminā puggalenātiādi tasmiṃ kammavipāke bhagavato ñāṇassa pavattanākāradassanaṃ. Tattha upacitanti yathā kataṃ kammaṃ phaladānasamatthaṃ hoti, tathā kataṃ upacitaṃ. Avipakkanti na vipakkavipākaṃ. Vipākāya paccupaṭṭhitanti vipākadānāya katokāsaṃ. Na ca bhabbo abhinibbidhā gantunti kilesābhisaṅkhārānaṃ abhinibbijjhanato abhinibbidhāsaṅkhātaṃ ariyamaggaṃ adhigantuṃ na ca bhabbo. Taṃ bhagavā na ovadatīti taṃ vipākāvaraṇena nivutaṃ puggalaṃ bhagavā saccapaṭivedhaṃ purakkhatvā na ovadati, vāsanatthaṃ pana tādisānampi dhammaṃ deseti eva, ajātasattuādīnaṃ viya.
408「已累积的」意思是已开始造作。因此说：「还未达到圆满」。以此显示邪定性的不可能。「在达到圆满之前」：在达到圆满、即能够产生果报之前，尽早地获得。在成为邪定性之前，立刻产生不具足果法的状态。因此说：「在达到可调伏性之前超越」。另一种读法是「在达到不确定性之前超越」，意思相同。「未完成」指业未满，或指那些未满的人。
Upacitanti kātuṃ āraddhaṃ. Tenevāha – ‘‘na ca tāva pāripūriṃ gata’’nti. Tena micchattaniyāmassa asamatthataṃ dasseti. Purā pāripūriṃ gacchatīti pāripūriṃ phalanipphādanasamatthataṃ gacchati purā adhigaccheyya. Micchattaniyatatāya sajjukaṃ phaladhammassa abhājanabhāvaṃ nibbattayati purā. Tenevāha – ‘‘purā veneyyattaṃ samatikkamatī’’ti. ‘‘Purā aniyataṃ samatikkamatī’’tipi pāṭho, so evattho. Asamatteti kamme asampuṇṇe, te asampuṇṇe vā.
61这样，解释了与烦恼障混合的业障之后，现在为了显示纯粹的业障，而说：「对于这个人」等等。其义理如前所述。
61. Evaṃ kilesantarāyamissakaṃ kammantarāyaṃ dassetvā idāni amissakaṃ kammantarāyaṃ dassetuṃ ‘‘imassa ca puggalassā’’tiādi vuttaṃ. Taṃ vuttanayameva.
410「一切」指在此力之分别中所说的一切业。「柔和、中等、增上性」即柔和、中等、强烈的状态。意在说明：由于业的柔和等状态，其果报的柔和、中等、强烈状态得以了知。在「现法受」等中，指于此世、即此有身中应受的果报是「现法受」。于下一世、即无间的有身中应受的果报是「次生受」。于其他有身中，即从此以后的任何有身中应受的果报是「后后受」。因为在一个速行心路中，七种思中的第一思名为现法受，最后思名为次生受，中间五思名为后后受。「果报差别智」是关于果报差异、即果报种种差别的智慧。然而，此业报的原因有：趣成就、趣失坏，依报成就、依报废坏，时成就、时失坏，精勤成就、精勤失坏。这些原因的相互关系，应依据「有一些不善的业领受被趣成就所障碍而不成熟」等经句（《分别论》810）来了知。
Sabbesanti imasmiṃ balaniddese vuttānaṃ sabbesaṃ kammānaṃ. Mudumajjhādhimattatāti mudumajjhatibbabhāvo. Kammānañhi muduādibhāvena taṃvipākānaṃ mudumajjhatikkhabhāvo viññāyatīti adhippāyo. Diṭṭhadhammavedanīyantiādīsu diṭṭhadhamme imasmiṃ attabhāve veditabbaṃ phalaṃ diṭṭhadhammavedanīyaṃ. Upapajje anantare attabhāve veditabbaṃ phalaṃ upapajjavedanīyaṃ. Aparasmiṃ attabhāve ito aññasmiṃ yasmiṃ kasmiñci attabhāve veditabbaṃ phalaṃ aparāpariyavedanīyaṃ. Ekajavanavārasmiñhi sattasu cetanāsu paṭhamacetanā diṭṭhadhammavedanīyaṃ nāma. Pariyosānacetanā upapajjavedanīyaṃ nāma. Majjhe pañca cetanā aparāpariyavedanīyaṃ nāma. Vipākavemattatāñāṇanti vipākavemattatāya vipākavisese ñāṇaṃ. Imassa pana kammavipākassa gatisampatti gativipatti, upadhisampatti upadhivipatti, kālasampatti kālavipatti, payogasampatti payogavipattiyo kāraṇaṃ. So ca nesaṃ kāraṇabhāvo ‘‘atthekaccāni pāpakāni kammasamādānāni gatisampattipaṭibāḷhāni na vipaccantī’’tiādipāḷivasena (vibha. 810) veditabbo.
62为了以「无间力分别」中所说的「业的领受」一词来包含禅那等而加以显示，所以说：「如此已受持的业」等等。在有学和凡夫的相续中生起的禅那等就成为业。其中，「如此已受持的」指于如「白、有白报、现世乐、未来乐报」等类别中所受持的业。「染污」指由对立之法导致的不清净状态。「清净」指从对立之法中净化。「出起」指熟练的清净，以及有分出起。所谓「如此染污」等的意思是：世尊以这种方式了知禅那等染污、清净、出起的智慧，是无障智，对于他没有障碍。
62. Anantarabalaniddese vuttakammasamādānapadeneva jhānādīni saṅgahetvā dassetuṃ ‘‘tathā samādinnānaṃ kammāna’’ntiādi vuttaṃ. Sekkhaputhujjanasantānesu pavattāni jhānādīni kammaṃ honti. Tattha tathā samādinnānanti ‘‘sukkaṃ sukkavipākaṃ paccuppannasukhaṃ, āyatiṃ sukhavipāka’’nti evamādippakārehi samādinnesu kammesu. Saṃkilesoti paṭipakkhadhammavasena kiliṭṭhabhāvo. Vodānaṃ paṭipakkhadhammehi visujjhanaṃ. Vuṭṭhānaṃ paguṇavodānaṃ bhavaṅgavuṭṭhānañca. Evaṃ saṃkilissatītiādīsu ayamevattho – iminā ākārena jhānādi saṃkilissati vodāyati vuṭṭhahatīti jānanañāṇaṃ bhagavato anāvaraṇañāṇaṃ, na tassa āvaraṇaṃ atthīti.
412「有多少禅那」等提问，是为了通过分类来显示禅那等而开始的。「四种禅那」是根据四法方式，指色界禅那。「十一种」是根据「有色者观色」等（《长部》2.129等），指八种解脱及三种空解脱等。「八种」是从这些中除去出世解脱后剩下的八种。「七种」是从那些中除去灭尽定后剩下的七种。「三种」是依据经的方式，指空解脱等三种。「两种」是依据阿毗达摩的方式，由于无相解脱不可能存在，剩下的两种。在此，依次的七种在安止的刹那，以镇伏的方式从敌对法中解脱，以及以信解于所缘而称为解脱。然而，灭尽定由于完全从想与受中解脱，称为离开式的解脱。出世间的解脱由于以各自道所断除的烦恼的断除方式而解脱，故称为解脱。这一差别应当了知。
Kati jhānānītiādi jhānādayo vibhāgena dassetuṃ āraddhaṃ. Cattāri jhānānīti catukkanayavasena rūpāvacarajjhānāni sandhāyāha. Ekādasāti ‘‘rūpī rūpāni passatī’’tiādinā (dī. ni. 2.129, 174; 3.339, 358; ma. ni. 2.248; 3.312) aṭṭhannaṃ tiṇṇañca suññatavimokkhādīnaṃ vasena vuttaṃ. Aṭṭhāti tesu ṭhapetvā lokuttare vimokkhe aṭṭha. Sattāti tesu eva nirodhasamāpattiṃ ṭhapetvā satta. Tayoti suttantapariyāyena suññatavimokkhādayo tayo. Dveti abhidhammapariyāyena animittavimokkhassāsambhavato avasesā dve. Ettha ca paṭipāṭiyā satta appitappitakkhaṇe vikkhambhanavasena paccanīkadhammehi vimuccanato , ārammaṇe adhimuccanato ca vimokkhā. Nirodhasamāpatti pana sabbaso saññāvedayitehi vimuttattā apagamavimokkho nāma. Lokuttarā ca taṃtaṃmaggavajjhakilesehi samucchedavasena vimuttattā vimokkhoti ayaṃ viseso veditabbo.
413在定中，根据四法方式和五法方式，初禅之定称为「有寻有伺定」。在五法方式中，第二禅之定称为「无寻唯伺定」。在四法方式和五法方式中，其余诸禅之定称为「无寻无伺定」。
Samādhīsu catukkanayapañcakanayesu paṭhamajjhānasamādhi savitakko savicāro samādhi nāma. Pañcakanaye dutiyajjhānasamādhi avitakko vicāramatto samādhi nāma. Catukkanaye pañcakanayepi sesajhānesu samādhi avitakko avicāro samādhi nāma.
414在等至当中，依次获得的八种等至既有「定」的名称，也有「等至」的名称。为什么呢？因为心一境性的存在。对于灭尽定，由于没有那个心一境性，所以没有「定」的名称。想等至等如前已说。
Samāpattīsu paṭipāṭiyā aṭṭhannaṃ samāpattīnaṃ ‘‘samādhī’’tipi nāmaṃ ‘‘samāpattī’’tipi. Kasmā? Cittekaggatāsabbhāvato. Nirodhasamāpattiyā tadabhāvato na ‘‘samādhī’’ti nāmaṃ. Saññāsamāpattiādi heṭṭhā vuttameva.
415「退分定」：当一个人从不熟练的初禅等出定后，他的想和作意会倾向于欲贪等，这使初禅等定具有退分的性质。因为经中说“初禅的染污是欲贪和嗔恚”，所以对于第二禅等也应该按同样的道理来理解。 「鸡」：被称为鸡，是因为厌恶非圣者、并以此为乐。「鸡修习者」：这是就个人而说诸禅那，也就是前两种初禅和第二禅的意思。任何人证得初禅或第二禅后，认为“这样就够了”而心生紧缩，不再向上精进，那么对他而言，那四种禅那都称为「鸡禅那」，具备这些禅那的人就称为鸡修习者。其中，前两种禅那因为敌人近在眼前、势力强大，又没有殊胜分，所以以染污状态来说。而后两种禅那虽然也没有殊胜分，但因为敌人微弱，所以以清净状态来说。应该这样理解。
Hānabhāgiyo samādhīti appaguṇehi paṭhamajjhānādīhi vuṭṭhitassa saññāmanasikārānaṃ kāmādianupakkhandanaṃ paṭhamajjhānādisamādhissa hānabhāgiyatā. ‘‘Paṭhamajjhānassa kāmarāgabyāpādā saṃkileso’’ti vuttattā dutiyajjhānādivasena yojetabbaṃ. Kukkuṭaṃ vuccati ajaññājigucchanamukhena tapparamatā. Kukkuṭajhāyīti puggalādhiṭṭhānena jhānāni vuttāni, dve paṭhamadutiyajjhānānīti vuttaṃ hoti. Yo paṭhamaṃ dutiyaṃ vā jhānaṃ nibbattetvā ‘‘alamettāvatā’’ti saṅkocaṃ āpajjati, uttari na vāyamati, tassa tāni jhānāni cattāripi ‘‘kukkuṭajhānānī’’ti vuccanti, taṃsamaṅgino ca kukkuṭajhāyī. Tesu purimāni dve āsannabalavapaccatthikattā visesabhāgiyatābhāvato ca saṃkilesabhāvena vuttāni. Itarāni pana visesabhāgiyatābhāvepi mandapaccatthikattā vodānabhāvena vuttānīti daṭṭhabbaṃ.
416「殊胜分定」：指从熟练的初禅等出定后，想与作意进入第二禅等，以及熟练清净的有分心生起，这被称为「出起」。因为每一较低层次的熟练禅那都是较高层次禅那的近因，所以清净分也称为「出起」。由于依于有分心而从一切禅那出起，因此有分和清净都称为出起。但又由于以出起自在力，能在所限定的时间内从等至出定，所以这里把等至出起善巧称为「出起」。
Visesabhāgiyo samādhīti paguṇehi paṭhamajjhānādīhi vuṭṭhitassa saññāmanasikārānaṃ dutiyajjhānādipakkhandanaṃ, paguṇavodānaṃ bhavaṅgavuṭṭhānañca ‘‘vuṭṭhāna’’nti vuttaṃ. Heṭṭhimaṃ heṭṭhimañhi paguṇajjhānaṃ uparimassa uparimassa padaṭṭhānaṃ hoti. Tasmā vodānampi ‘‘vuṭṭhāna’’nti vuttaṃ. Bhavaṅgavasena sabbajhānehi vuṭṭhānaṃ hotīti bhavaṅgañca vodānaṃ vuṭṭhānaṃ. Yasmā pana vuṭṭhānavasibhāvena yathāparicchinnakālaṃ samāpattito vuṭṭhānaṃ hoti, tasmā samāpattivuṭṭhānakosallaṃ idha ‘‘vuṭṭhāna’’nti vuttaṃ.
63「属于那定」：指紧接在如来十力解说中，以禅那等名目所说的定。「资具」：指所需的条件。「诸根」：指信根、念根、慧根。「诸力」：就是那些根再与惭、愧一起。单独提到精进，是为了显示精进对诸力有很大的帮助；因为靠着精进的支撑，信等诸力才不会被对立面动摇。因此说：“凭借精进，诸力得以生起。”“它们的”：指这些根的。“软、中等、上等性”：不清澈为软；不太清澈为中等；极清澈为上等、强而有力，称为「利」。
63.Tassevasamādhissāti tassa anantarabalaniddese jhānādipariyāyehi vuttasamādhissa. Parivārāti parikkhārā. Indriyānīti saddhāsatipaññindriyāni. Balānīti hirottappehi saddhiṃ tāniyeva. Vīriyassa visuṃ gahaṇaṃ balānaṃ bahūpakāradassanatthaṃ. Vīriyupatthambhena hi saddhādayo paṭipakkhena akampanīyā honti. Tenevāha – ‘‘vīriyavasena balāni bhavantī’’ti. Tesanti indriyānaṃ. Mudumajjhādhimattatāti avisadaṃ mudu. Nātivisadaṃ majjhaṃ. Ativisadaṃ adhimattaṃ balavaṃ ‘‘tikkha’’nti vuccati.
418为了说明世尊的说法是随顺所化导众生的根性而展开，所以说了“其中世尊”等。 “其中以略说与广说”：指对略说的进行广说。或者，“略说”指仅仅总说。“以略说与广说”：即通过总说和详释。“以广说”：即通过总说、详释及反复详释。 “柔和”：意思是轻巧，不以地狱怖畏、轮回怖畏等恐吓方式施加重压。“柔和而利”：指不过于锐利。以悚惧事激发悚惧等方式施加重压，则是纯锐利的方式。 “开示止”：指偏重于止而教导，并不是同样偏重观——这是它的意旨。因为单凭止禅是不可能证悟真理的。“止与观”：指止与观平衡并行。“观”：指极度偏重观而教导。 因为这里所说的利根等，实际上就是指顿悟者等，所以才有“为利根者开示出离”等说法。其中，“于增上慧学”即指增上慧学。
Veneyyānaṃ indriyānurūpaṃ bhagavato desanāpavattīti dassetuṃ ‘‘tattha bhagavā’’tiādi vuttaṃ. Tattha saṃkhittavitthārenāti saṃkhittassa vitthārena. Atha vā saṃkhittenāti uddiṭṭhamattena. Saṃkhittavitthārenāti uddesena niddesena ca. Vitthārenāti uddesaniddesapaṭiniddesehi. Mudukanti lahukaṃ apāyabhayavaṭṭabhayādīhi santajjanavasena bhāriyaṃ akatvā. Mudutikkhanti nātitikkhaṃ. Saṃvegavatthūhi saṃvegajananādivasena bhāriyaṃ katvā. Samathaṃ upadisatīti samathaṃ adhikaṃ katvā upadisati, na tathā vipassananti adhippāyo. Na hi kevalena samathena saccappaṭivedho sambhavati. Samathavipassananti samadhuraṃ samathavipassanaṃ. Vipassananti sātisayaṃ vipassanaṃ upadisati. Yasmā cettha tikkhindriyādayo ugghaṭitaññuādayova, tasmā ‘‘tikkhindriyassa nissaraṇaṃ upadisatī’’tiādi vuttaṃ. Tattha adhipaññāsikkhāyāti adhipaññāsikkhaṃ.
419「此处之智」：指对于诸根软、中、上等差别中的智慧。这称为「对其他众生、其他补特伽罗的根之上下差异差别智」，应当这样关联理解。 为了显示该智的运作方式，所以说“此者达到了此地……”等。 其中，“此者达到了此地与修习”：这位补特伽罗如此达到、正在达到或将要达到此地的杂染、习气与清净有分，因为时态的选择没有绝对限制，正如“duddha”一词那样。在此刻、此时，这位补特伽罗适合于这种软、中、利的差别教导。 “如是界者”：依低劣等性质而有如此志向、如此胜解。 “此者的意趣”：这位补特伽罗具有这种常见或断见的类型，或者如实的智、随顺忍类型的意趣。因为在这里有四种意趣：众生居住于其中，所以称为意趣。而世尊在知晓众生的这种意趣时，即使在他们尚未生起各种恶见的观智和业自作智之际，也都能够了知。 这也在经中被说过：“尽管正在行欲，他依然了知：‘这位补特伽罗是重欲者、欲意趣、欲胜解者。’尽管正在行欲，他依然了知：‘这位补特伽罗是重出离者、出离意趣、出离胜解者。’正在行出离……嗔恨……无嗔……昏沉睡眠……到了知：‘这位补特伽罗是重昏沉睡眠者、昏沉睡眠意趣、昏沉睡眠胜解者。’”（《无碍解道》1.113）
Yaṃ ettha ñāṇanti ettha indriyānaṃ mudumajjhādhimattatāya yaṃ ñāṇaṃ, idaṃ vuccati parasattānaṃ parapuggalānaṃ indriyaparopariyattavemattatāñāṇanti sambandhitabbaṃ. Tassa ñāṇassa pavattanākāraṃ dassetuṃ ‘‘ayaṃ imaṃ bhūmi’’ntiādi vuttaṃ. Tattha ayaṃ imaṃ bhūmiṃ bhāvanañca gatoti ayaṃ puggalo evamimaṃ saṃkilesavāsanaṃ vodānaṃ bhavaṅgañca gato gacchati gamissati ca, kālavacanicchāya abhāvato, yathā duddhanti. Imāya velāya imasmiṃ samaye imāya mudumajjhatikkhabhedāya anusāsaniyā. Evaṃdhātukoti hīnādivasena evaṃajjhāsayo evaṃadhimuttiko. Ayañcassa āsayoti imassa puggalassa ayaṃ sassatucchedappakāro, yathābhūtañāṇānulomakhantippakāro vā āsayo. Idañhi catubbidhaṃ āsayanti ettha sattā vasantīti āsayoti vuccati. Imaṃ pana bhagavā sattānaṃ āsayaṃ jānanto tesaṃ diṭṭhigatānaṃ vipassanāñāṇakammassakataññāṇānañca appavattikkhaṇepi jānāti eva. Vuttampi cetaṃ – ‘‘kāmaṃ sevantaññeva jānāti ‘ayaṃ puggalo kāmagaruko kāmāsayo kāmādhimutto’ti. Kāmaṃ sevantaññeva jānāti ‘ayaṃ puggalo nekkhammagaruko nekkhammāsayo nekkhammādhimutto’ti. Nekkhammaṃ sevantaññeva jānāti… byāpādaṃ… abyāpādaṃ… thinamiddhaṃ… ālokasaññaṃ sevantaññeva jānāti ‘ayaṃ puggalo thinamiddhagaruko thinamiddhāsayo thinamiddhādhimutto’’’ti (paṭi. ma. 1.113).
420「此随眠」：指这位补特伽罗尚未断除的欲贪等随眠烦恼。只有那些尚未断除且强而有力的烦恼，才称为随眠。 「对其他众生」：指主要的众生。 「对其他补特伽罗」：指除此之外的其他众生，意指低下的众生。或者，这两个词其实是同一个意思，只是针对可化导者的不同而分两种说法。 「根之上下差异差别智」：“paropariyatta”是由“para”（上）和“apara”（下）合成，将a变为o，意为上下性；其差别性就是“vemattatā”。所以这个词组的意思是：对于信根等诸根的上下差异差别性之智，即根之上下差异差别智。应当这样理解它的词析。
Ayaṃ anusayoti ayaṃ imassa puggalassa kāmarāgādiko appahīnoyeva anusayitakileso. Appahīnoyeva hi thāmagato kileso anusayo. Parasattānanti padhānasattānaṃ. Parapuggalānanti tato paresaṃ sattānaṃ, hīnasattānanti attho. Ekatthameva vā etaṃ padadvayaṃ veneyyavasena dvidhā vuttaṃ. Indriyaparopariyattavemattatāñāṇanti parabhāvo ca aparabhāvo ca paropariyattaṃ a-kārassa okāraṃ katvā, tassa vemattatā paropariyattavemattatā. Saddhādīnaṃ indriyānaṃ paropariyattavemattatāya ñāṇaṃ indriyaparopariyattavemattatāñāṇanti padavibhāgo veditabbo.
421「其中，凡」：指通过随念种种宿住的方式而生起的世尊之智，这就是第八种如来力，应该这样关联理解。 「种种」：指多种多样，或者以多种方式展现的。 「宿住」：以想要忆念的自己或他人紧挨着的过去生为起点，然后在各处居住的生命相续。 「随念」：就是像‘一生、二生……’这样依照生起的顺序追溯而忆念；或者说随逐而忆念，即只要把心转向它，立刻就能忆念。这就是词义。因为世尊无需任何预备工作，只凭转向就能记起。 所谓「即如」：这是一个引出例子开端的介词。 「乃至一生」：指以一个结生为始、以死亡为终，包含在一次生命中的蕴相续。这个道理同样适用于‘二生……’等等。
Tattha yanti yaṃ anekavihitassa pubbenivāsassa anussaraṇavasena bhagavato ñāṇaṃ, idaṃ aṭṭhamaṃ tathāgatabalanti sambandho. Anekavihitanti anekavidhaṃ, anekehi vā pakārehi pavattitaṃ. Pubbenivāsanti anussarituṃ icchitaṃ attano paresañca samanantarātītaṃ bhavaṃ ādiṃ katvā tattha tattha nivutthasantānaṃ. Anussaratīti ‘‘ekampi jātiṃ dvepi jātiyo’’ti evaṃ jātipaṭipāṭiyā anugantvā sarati, anudeva vā sarati, citte abhininnāmitamatte eva saratīti attho. Bhagavato hi parikammakiccaṃ natthi, āvajjanamatteneva sarati. Seyyathidanti āraddhappakāranidassanatthe nipāto. Ekampi jātinti ekampi paṭisandhimūlaṃ cutipariyosānaṃ ekabhavapariyāpannaṃ khandhasantānaṃ. Esa nayo dvepi jātiyotiādīsupi.
422在“诸多坏劫”等经文中，逐渐衰减的劫称为“坏劫”，逐渐增长的劫称为“成劫”，应该这样来理解。在这里，以坏劫一词就包含了坏住劫，因为坏住劫是以坏劫为根源的；以成劫一词也就包含了成住劫。这样一来，经中所说的“比丘们，有这四种劫的不可计数。哪四种？坏、坏住、成、成住”（《增支部》4.156），所有这些含义就都被完整包含在内了。“我于彼处”等经文所显示的，是随念的方式。其中，“我于彼处”：指的是在那个坏劫中，或者在那一个有、胎、趣、识住、有情居、有情聚中。“有如是名”：名字叫帝须，或者叫弗沙。“有如是种姓”：种姓是婆伽婆，或者乔达摩。“有如是容貌”：肤色是白的，或者是黑的。“有如是食”：以白米饭为食，或者以树上现有的果实为食。“有如是苦乐感受”：以各种方式，感受属于身体的、属于心的，或者分为有染着与无染着等类别的苦与乐。“有如是寿量边际”：像这样，寿命最长的限度是一百岁，或者寿命最长的限度是八万四千劫。“我从彼处死后，生于此处”：我从那个有、或者那个有情聚死后，又转生到了某一个有情聚中。或者也可以理解为，我在那个有或有情聚中存在过。接下来，在彼处“有如是名”等的含义，就和已经解释过的一样。
Anekepi saṃvaṭṭakappetiādīsu pana parihāyamāno kappo saṃvaṭṭakappo, vaḍḍhamāno vivaṭṭakappoti veditabbo. Tattha saṃvaṭṭena saṃvaṭṭaṭṭhāyī gahito taṃmūlattā, vivaṭṭena ca vivaṭṭaṭṭhāyī. Evañhi sati yāni ‘‘cattārimāni, bhikkhave, kappassa asaṅkhyeyyāni. Katamāni cattāri? Saṃvaṭṭo saṃvaṭṭaṭṭhāyī vivaṭṭo vivaṭṭaṭṭhāyī’’ti (a. ni. 4.156) vuttāni , tāni sabbāni pariggahitāni honti. Amutrāsintiādi saraṇākāradassanaṃ. Tattha amutrāsinti amumhi saṃvaṭṭakappe, amumhi bhave vā yoniyaṃ vā gatiyaṃ vā viññāṇaṭṭhitiyaṃ vā sattāvāse vā sattanikāye vā. Evaṃnāmoti tisso vā phusso vā. Evaṃgottoti bhaggavo vā gotamo vā. Evaṃvaṇṇoti odāto vā sāmo vā. Evamāhāroti sālimaṃsodanāhāro vā pavattaphalabhojano vā. Evaṃsukhadukkhappaṭisaṃvedīti anekappakārena kāyikacetasikānaṃ sāmisanirāmisappabhedānaṃ vā sukhadukkhānaṃ paṭisaṃvedī. Evamāyupariyantoti evaṃ vassasataparamāyupariyanto vā caturāsītikappasahassaparamāyupariyanto vā. So tato cuto amutra udapādinti so tato bhavato, sattanikāyato vā cuto puna amukasmiṃ nāma sattanikāye udapādiṃ. Atha vā tatrāpi bhave vā sattanikāye vā ahosiṃ. Evaṃnāmotiādi vuttatthameva.
64在“天眼”等解释中：因为它和天眼类似，所以称为“天”。要知道，诸天由善行业所生的净色眼，因为不受胆汁、痰、血等障碍，由于远离了随烦恼而清净，能够在很远的地方也清晰地捕捉所缘。而此处通过精进修习力所产生的智眼，也具有同样的特性，因此由于和天眼类似而称为“天”；或者说，因为是依于天住而获得的，或者因为它自身就依托于天住，所以称为“天”；或者说，因为以光明遍取而具有极大威光，所以称为“天”；或者说，因为能看见穿墙而过等类的事物，具有广大的行境，所以称为“天”。这一切含义应当依照声明论的教导来理解。以能见的功能来说，称为“眼”。因为能执行眼的作用，就像肉眼一样，所以也称为“眼”。因为能看见众生的死与生，成为见解清净的原因，所以称为“清净”。为什么这么说呢？如果一个人只能看见死，却看不见生，他就会执取断见。如果一个人只能看见生，却看不见死，他就会执取新有情突然出现的见解。然而，如果一个人能够同时看见死与生这两者，那么因为他超越了这两种恶见，所以他的这种看见能力，就成为导致见解清净的原因。而世尊正是同时看见了这两者。因此才说：“因为能看见死与生，成为见解清净的原因，所以称为清净。”
64.Dibbenātiādīsu dibbasadisattā dibbaṃ. Devatānañhi sucaritakammanibbattampi pittasemharuhirādīhi apalibuddhaṃ upakkilesavimuttattā dūrepi ārammaṇaggahaṇasamatthaṃ dibbaṃ pasādacakkhu hoti. Idampi vīriyabhāvanābalanibbattaṃ ñāṇacakkhu tādisamevāti dibbasadisattā dibbaṃ, dibbavihāravasena vā paṭiladdhattā, attanā ca dibbavihārasannissitattāpi dibbaṃ, ālokapariggahena mahājutikattāpi dibbaṃ, tirokuṭṭādigatarūpadassanena mahāgatikattāpi dibbaṃ. Taṃ sabbaṃ saddasatthānusārena veditabbaṃ. Dassanaṭṭhena cakkhu. Cakkhukiccakaraṇena cakkhumivātipi cakkhu. Cutūpapātadassanena diṭṭhivisuddhihetuttā visuddhaṃ. Yo hi cutimattameva passati, na upapātaṃ, so ucchedadiṭṭhiṃ gaṇhāti. Yo upapātamattameva passati na cutiṃ, so navasattapātubhāvadiṭṭhiṃ gaṇhāti. Yo pana tadubhayaṃ passati, so yasmā duvidhampi taṃ diṭṭhigataṃ ativattati. Tasmāssa taṃ dassanaṃ diṭṭhivisuddhihetu hoti. Tadubhayañca bhagavā passati. Tena vuttaṃ – ‘‘cutūpapātadassanena diṭṭhivisuddhihetuttā visuddha’’nti.
424或者说，因为远离了十一种随烦恼而称为「清净」。正如所说的那样：
Ekādasaupakkilesavirahato vā visuddhaṃ. Yathāha –
425“阿那律啊！我这样了知‘疑是心的随烦恼’之后，就断除了疑这个心的随烦恼。‘不作意是心的随烦恼… 昏沉睡眠是… 惊悚是… 掉举是… 粗重是… 过度精进是… 不足精进是… 欲求是… 种种想是… 过度审察诸色是心的随烦恼’，我这样了知后，就断除了过度审察诸色这个心的随烦恼。”（《中部·根本五十经·清净经》3.242）等等，就像这样。
‘‘So kho ahaṃ anuruddhā ‘vicikicchā cittassa upakkileso’ti iti viditvā vicikicchaṃ cittassa upakkilesaṃ pajahiṃ. ‘Amanasikāro cittassa upakkileso… thinamiddhaṃ… chambhitattaṃ… uppilaṃ… duṭṭhullaṃ… accāraddhavīriyaṃ… atilīnavīriyaṃ… abhijappā… nānattasaññā… atinijjhāyitattaṃ rūpānaṃ cittassa upakkileso’ti iti viditvā atinijjhāyitattaṃ rūpānaṃ cittassa upakkilesaṃ pajahi’’nti (ma. ni. 3.242) evamādi.
426所以，这也是因为远离了十一种随烦恼而称为清净。由于超越了人通常的活动范围去观看色相，所以称为“超越人的”；或者说，因为超越了肉眼的功能，所以称为“超越人的”。以那清净的、超越人的天眼。
Tadevaṃ ekādasaupakkilesavirahato vā visuddhaṃ. Manussūpacāraṃ atikkamitvā rūpadassanena atikkantamānusakaṃ, maṃsacakkhuṃ atikkantattā vā atikkantamānusakaṃ. Tena dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena.
427“看见众生”就像一个人用肉眼看另一个人一样，他看见、观看着众生。“正在死去和正在转生的”在这里需要说明，在死亡的那一刹那或结生的那一刹那，即使用天眼也是无法看见的。然而，那些临近死亡、现在就将要死去的人，以及那些已经获得了结生、刚刚出生的人，才被称为是这里所指的“正在死去和正在转生”者。他看见的就是像这样的正在死去和正在转生的人。“卑劣”指的是，由于具足愚痴的等流，作者在出身、种姓、家族、财富等方面被轻视、被瞧不起。“殊胜”指的是，由于具足无痴的等流，情况与前者相反。“美丽”指的是，由于具足无嗔的等流，具有可爱、可意、赏心悦目的容貌。“丑陋”指的是，由于具足嗔恚的等流，具有不可爱、不可意、不赏心悦目的容貌，或者说就是英俊或畸形的意思。“善趣”指的是，往生到了好的去处，或者说，由于具足无贪的等流，成为富裕、大富者。“恶趣”指的是，往生到了苦的去处，或者说，由于具足贪欲的等流，成为贫穷、缺衣少食的人。“依照所造的业而投生”指的是，依照他们各自所累积的业，投生到相应的地方。在这里，前面“正在死去”等词句说明了天眼的作用。而最后这句话，则说明了“随业趣往智”的作用。要知道，随业趣往智和未来分智都是以天眼为近因，和天眼一同成就的。
Satte passatīti manusso manussaṃ maṃsacakkhunā viya satte passati oloketi. Cavamāne upapajjamāneti ettha cutikkhaṇe upapattikkhaṇe vā dibbacakkhunāpi daṭṭhuṃ na sakkā. Ye pana āsannacutikā idāni cavissanti, ye ca gahitapaṭisandhikā sampati nibbattā, te ‘‘cavamānā upapajjamānā’’ti adhippetā. Te evarūpe cavamāne upapajjamāne. Hīneti mohanissandayuttattā hīnajātikulabhogādivasena hīḷite paribhūte. Paṇīteti amohanissandayuttattā tabbiparīte. Suvaṇṇeti adosanissandayuttattā iṭṭhakantamanāpavaṇṇayutte. Dubbaṇṇeti dosanissandayuttattā aniṭṭhākantāmanāpavaṇṇayutte abhirūpe virūpe vāti attho. Sugateti sugatigate, alobhanissandayuttattā vā aḍḍhe mahaddhane. Duggateti duggatigate, lobhanissandayuttattā vā dalidde appannapānabhojane. Yathākammūpageti yaṃ yaṃ kammaṃ upacitaṃ, tena tena upagate. Tattha purimehi ‘‘cavamāne’’tiādīhi dibbacakkhukiccaṃ vuttaṃ. Iminā pana padena yathākammūpagañāṇakiccaṃ. Yathākammūpagañāṇaanāgataṃsañāṇāni ca dibbacakkhupādakāneva dibbacakkhunā saheva ijjhanti.
428在“身恶行”等词中：卑劣的行为，或者由于烦恼的腐坏而称为恶行。由身体所做的恶行，或从身体发起的恶行，称为身恶行。同样，语恶行、意恶行也应这样理解。“具足”指成为具备者。“毁谤圣者”指对佛陀等圣者，乃至在家须陀洹，以最根本的事或毁坏功德的方式，进行毁谤、辱骂、指责者。“邪见者”指持有颠倒见解者。“受持邪见业”指以邪见为因而受持的种种业。他们还会令他人也受持那些以邪见为根本的身业等。在此，虽然通过提及语恶行和意恶行，已经包含了毁谤圣者和邪见，但再次单独说出它们，是为了显示其大罪过性。因为毁谤圣者有大罪过，与无间业相似。正如所说：
Kāyaduccaritenātiādīsu duṭṭhu caritaṃ, duṭṭhaṃ vā caritaṃ kilesapūtikattā duccaritaṃ. Kāyena duccaritaṃ, kāyato vā pavattaṃ duccaritaṃ kāyaduccaritaṃ. Evaṃ vacīmanoduccaritānipi daṭṭhabbāni. Samannāgatāti samaṅgībhūtā. Ariyānaṃupavādakāti buddhādīnaṃ ariyānaṃ, antamaso gihisotāpannānampi antimavatthunā vā guṇaparidhaṃsanena vā upavādakā akkosakā garahakā. Micchādiṭṭhikāti viparītadassanā. Micchādiṭṭhikammasamādānāti micchādiṭṭhihetubhūtasamādinnanānāvidhakammā. Ye ca micchādiṭṭhimūlakesu kāyakammādīsu aññepi samādapenti. Tattha vacīmanoduccaritaggahaṇena ariyūpavādamicchādiṭṭhīsu gahitāsupi tesaṃ puna vacanaṃ mahāsāvajjabhāvadassanatthaṃ. Mahāsāvajjo hi ariyūpavādo ānantariyasadiso. Yathāha –
429“舍利弗，譬如一位戒具足、定具足、慧具足的比丘，于现法中能证得阿罗汉。舍利弗，我说，若不舍弃那种语，不舍弃那种心，不舍弃那种见，如此成就者即如被原样放置般，如是堕入地狱。”
‘‘Seyyathāpi , sāriputta, bhikkhu sīlasampanno samādhisampanno paññāsampanno diṭṭheva dhamme aññaṃ ārādheyya, evaṃsampadamidaṃ, sāriputta, vadāmi taṃ vācaṃ appahāya taṃ cittaṃ appahāya taṃ diṭṭhiṃ appaṭinissajjitvā yathābhataṃ nikkhitto evaṃ niraye’’ti (ma. ni. 1.149).
430而且，没有比邪见更具大罪过的事物了。正如所说：
Micchādiṭṭhito ca mahāsāvajjataraṃ nāma aññaṃ natthi. Yathāha –
431“诸比丘，我不见任何其他一法，具有如此大罪过，诸比丘，即此邪见。诸比丘，邪见是罪过中最高的。”
‘‘Nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi evaṃ mahāsāvajjataraṃ, yathayidaṃ, bhikkhave, micchādiṭṭhi. Micchādiṭṭhiparamāni, bhikkhave, vajjānī’’ti (a. ni. 1.310).
432“身坏”指对所执取五蕴的舍弃。“死后”指紧接着执取新生的五蕴。或者，“身坏”指命根的断绝。“死后”指死殁之后。“恶道”等这一切都是地狱的异名。地狱之所以称为“恶道”，是因为它远离了那些被认为是福德、作为天界与解脱之因的法；或者因为没有快乐之因，所以称为“恶道”。“恶趣”是苦的去处、归依处；或者因为瞋恚重，是由邪恶业所生的趣处。“堕落”指造恶者无力地堕落其中。“地狱”指其中没有任何可以称为乐味的东西。
Kāyassa bhedāti upādinnakkhandhapariccāgā. Paraṃ maraṇāti tadanantaraṃ abhinibbattakkhandhaggahaṇe. Atha vā kāyassa bhedāti jīvitindriyassa upacchedā. Paraṃ maraṇāti cutito uddhaṃ. Apāyantiādi sabbaṃ nirayavevacanaṃ. Nirayo hi saggamokkhahetubhūtā puññasammatā ayā apetattā, sukhānaṃ vā āyassa abhāvā apāyo. Dukkhassa gati paṭisaraṇanti duggati, dosabahulatāya vā duṭṭhena kammunā nibbattā gati duggati. Vivasā nipatanti tattha dukkaṭakārinoti vinipāto. Natthi ettha assādasaññito ayoti nirayo.
433或者，以“恶道”一词指畜生道，因为畜生道是恶道，由于远离了善趣。但它不是恶趣，因为有大威力的龙王等存在。以“恶趣”一词指饿鬼界，因为它既是恶道又是恶趣，由于远离了善趣，并且是苦的去处。但它不是堕落，因为不像阿修罗那样堕落；因为有大神力的饿鬼，也会有宫殿生起。以“堕落”一词指阿修罗身，因为如上述那样，它具有恶道与恶趣的意义，并且由于从快乐的聚合中堕落，所以称为堕落。以“地狱”一词指无间地狱等种种地狱。“再生”的意思是往生到那里，意指在那里出生。由相反的方面，应知白分。
Atha vā apāyaggahaṇena tiracchānayoniṃ dīpeti, tiracchānayoni hi apāyo, sugatito apetattā. Na duggati, mahesakkhānaṃ nāgarājādīnaṃ sambhavato. Duggatiggahaṇena pettivisayaṃ dīpeti, so hi apāyo ceva duggati ca sugatito apetattā, dukkhassa ca gatibhūtattā. Na tu vinipāto asurasadisaṃ avinipatitattā. Petamahiddhikānañhi vimānānipi nibbattanti. Vinipātaggahaṇena asurakāyaṃ dīpeti, so hi yathāvuttenatthena apāyo ceva duggati ca sukhasamussayehi vinipātattā vinipātoti vuccati. Nirayaggahaṇena avīciādianekappakāraṃ nirayameva dīpeti. Upapannāti upagatā, tattha abhinibbattāti adhippāyo. Vuttavipariyāyena sukkapakkho veditabbo.
434然而，有一个差别：这里以“善趣”一词也包含了人趣。以“天”一词只指天趣。其中，“善趣”就是美好的趣。“天”则是因为藉由色等外境而非常美妙。所有一切都因为会破坏、毁坏而称为“世间”，这是词义。由在某劫、百劫中积累的业，此人现在或未来会生天或堕恶道，这综合显示了第八、第九佛力智的作用。对于“百劫”等也是如此。因此说：“这是世尊的两种智。”
Ayaṃ pana viseso – ettha sugatiggahaṇena manussagatimpi saṅgaṇhāti. Saggaggahaṇena devagatiṃ eva. Tattha sundarā gatīti sugati. Rūpādīhi visayehi suṭṭhu aggoti saggo. So sabbopi lujjanapalujjanaṭṭhena lokoti ayaṃ vacanattho. Amukāya kappakoṭiyaṃ upacitaṃ tenāyaṃ etarahi, anāgate vā saggūpago apāyūpago cāti aṭṭhamanavamabalañāṇakiccaṃ ekajjhaṃ katvā dassitaṃ. Tathā kappasatasahassevātiādīsupi. Tenevāha – ‘‘imāni bhagavato dve ñāṇānī’’ti.
435“魔罗在菩提树下被摧伏”指烦恼魔罗在菩提树下被摧伏、被断除。这是世尊的第十力，也就是对烦恼魔罗的摧伏、断除，是世尊的第十力。因此说：“尽一切漏的智”。又因为当以阿罗汉道断尽一切漏连同习气时，世尊就证得了一切知智，因此说：“证得一切知性”等。
Nihato māro bodhimūleti nihato samucchinno kilesamāro bodhirukkhamūle. Idaṃ bhagavato dasamaṃ balanti idaṃ kilesamārassa hananaṃ samucchindanaṃ bhagavato dasamaṃ balaṃ. Tenevāha – ‘‘sabbāsavaparikkhayaṃ ñāṇa’’nti. Yasmā pana yadā arahattamaggena savāsanā sabbe āsavā khepitā, tadā bhagavatā sabbaññutaññāṇaṃ adhigataṃ nāma, tasmā ‘‘yaṃ sabbaññutā pattā’’tiādi vuttaṃ.
436这是阿阇梨们共同的解释。然而，有异说者说：“所谓的十力智实际上没有独立的实体，因为据说‘证得一切知性，了知一切法’，所以这只是对一切知智的分类。”这种看法不应如此认为。实际上，十力智与一切知智是不同的。十力智只知各自特定的事务，而一切知智则知那些以及除此之外的。在十力智中，第一只知因与非因；第二只知业的差别；第三只知界差别的因；第四只知意乐与随眠；第五只知业异熟的差别；第六只知禅那等以及它们的染污等；第七只知根的利钝；第八只知过去世的蕴相续；第九只知有情的死与生；第十只知真理的判别。而一切知智则了知这些所应知的以及更超越的。然而，一切知智并不能执行所有这些功能。因为如果它是禅那，就不能入定；如果是神通，就不能显现神变；如果是道，就不能断除烦恼。
Ayaṃ tāvettha ācariyānaṃ samānatthakathā. Paravādī panāha – ‘‘dasabalañāṇaṃ nāma pāṭiekkaṃ natthi, yasmā ‘sabbaññutā pattā viditā sabbadhammā’ti vuttaṃ, tasmā sabbaññutaññāṇassevāyaṃ pabhedo’’ti, taṃ na tathā daṭṭhabbaṃ. Aññameva hi dasabalañāṇaṃ, aññaṃ sabbaññutaññāṇaṃ. Dasabalañāṇañhi sakasakakiccameva jānāti, sabbaññutaññāṇaṃ tampi tato avasesampi jānāti. Dasabalañāṇesu hi paṭhamaṃ kāraṇākāraṇameva jānāti. Dutiyaṃ kammaparicchedameva, tatiyaṃ dhātunānattakāraṇameva, catutthaṃ ajjhāsayādhimuttimeva, pañcamaṃ kammavipākantarameva, chaṭṭhaṃ jhānādīhi saddhiṃ tesaṃ saṃkilesādimeva, sattamaṃ indriyānaṃ tikkhamudubhāvameva, aṭṭhamaṃ pubbenivutthakkhandhasantatimeva, navamaṃ sattānaṃ cutūpapātameva, dasamaṃ saccaparicchedameva. Sabbaññutaññāṇaṃ pana etehi jānitabbañca tato uttariñca pajānāti. Etesaṃ pana kiccaṃ sabbaṃ na karoti . Tañhi jhānaṃ hutvā appetuṃ na sakkoti, iddhi hutvā vikubbituṃ na sakkoti, maggo hutvā kilese khepetuṃ na sakkoti.
437此外，应该这样反问异说者：“所谓的十力智，它是有寻有伺的？是无寻唯伺的？是无寻无伺的？是欲界的？是色界的？是无色界的？是世间的？是出世间的？”知道的人会说：“按次第，前七个是有寻有伺的，接着两个是无寻无伺的，漏尽智则可能是有寻有伺的，可能是无寻唯伺的，可能是无寻无伺的。”同样，按次第，前七个是欲界的，接着两个是色界的，最后一个是出世间的。而一切知智则唯是有寻有伺、唯是欲界、唯是世间的，这里应如此确定。
Apica paravādī evaṃ pucchitabbo ‘‘dasabalañāṇaṃ nāmetaṃ savitakkasavicāraṃ avitakkavicāramattaṃ avitakkaavicāraṃ kāmāvacaraṃ rūpāvacaraṃ arūpāvacaraṃ lokiyaṃ lokuttara’’nti. Jānanto ‘‘paṭipāṭiyā satta savitakkasavicārānī’’ti vakkhati, tato parāni dve avitakkaavicārānīti, āsavakkhayañāṇaṃ siyā savitakkasavicāraṃ, siyā avitakkavicāramattaṃ, siyā avitakkaavicāranti. Tathā paṭipāṭiyā satta kāmāvacarāni, tato dve rūpāvacarāni, avasāne ekaṃ lokuttaranti vakkhati. Sabbaññutaññāṇaṃ pana savitakkasavicārameva kāmāvacarameva lokiyamevāti niṭṭhamettha gantabbaṃ.
475「择摄」的注释结束。
Vicayahārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
476第三，「理趣摄」的注释。
3. Yuttihārasampātavaṇṇanā
6565. 如此，经由种种理路详细展开了「择摄」之后，现在为了显示「理趣摄」等，而开始探讨“其中，什么是理趣摄？”等问题。在这里，“因此，守护心者”这首偈颂的词义，前面已经详细解释过了。「守护心者」将获得「正思惟」作为他的行境——这是合理的，也就是“理趣”的。因为，一个以正念为门闩，关闭了包括意根在内的六根门而安住的人，对于欲寻等「邪思惟」来说，完全没有生起的机会；唯有「出离寻」等「正思惟」才会成为他的行境与心的活动处。这个道理是完全相合的。所谓「理趣」，意思就是与道理连接、吻合、一致。以正思惟为行境的人，将会获得「正见」。按照前面所说的道理，一个以正思惟为行境的人，由于他的寻不会颠倒，因此必将获得正见。以「正见」——也就是「观智」——为导首而安住的人，将进一步以「道智」不迷乱地透彻洞察五蕴的不断生灭。当这样透彻地洞察时，由于见到五蕴本性就是苦，他将因此舍弃一切被称为「恶趣」的诸有与生命形态；由此，将超越一切的「堕落」怖畏与「轮回」怖畏。以上所说的这一切义理，都完全是相应、合乎道理的。
65. Evaṃ nānānayehi vicayahārasampātaṃ vitthāretvā idāni yuttihārasampātādīni dassetuṃ ‘‘tattha katamo yuttihārasampāto’’tiādi āraddhaṃ. Tattha ‘‘tasmā rakkhitacittassā’’ti gāthāya padattho vitthāritoyeva. Rakkhitacittassa sammāsaṅkappagocaro bhavissatīti yujjatīti manacchaṭṭhāni dvārāni satikavāṭena pidahitvā viharantassa kāmavitakkādīnaṃ micchāsaṅkappānaṃ avasaro eva natthīti nekkhammavitakkādiko sammāsaṅkappo eva tassa gocaro pavattiṭṭhānaṃ bhavissatīti ayamattho yujjati. Yuttiyā ghaṭeti saṃsandati sametīti attho. Sammāsaṅkappagocaro sammādiṭṭhi bhavissatīti vuttanayena sammāsaṅkappagocaro puggalo aviparītameva vitakkato sammādiṭṭhi bhavissati. Sammādiṭṭhisaṅkhātaṃ vipassanāñāṇaṃ purakkhatvā viharanto maggañāṇena pañcannaṃ khandhānaṃ udayabbayaṃ asammohato paṭivijjhissati. Tathā paṭivijjhanto ca dukkhasabhāvattā duggatisaṅkhātā sabbā bhavagatiyo jahissati, tato eva sabbaṃ vinipātabhayaṃ saṃsārabhayañca samatikkamissatīti sabbopi cāyamattho yutto evāti.
478「理趣摄」的注释结束。
Yuttihārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
479第四，「近依摄」的注释。
4. Padaṭṭhānahārasampātavaṇṇanā
6666. 因为自身已得的成就，就好像能妥善安立思惟一样。由于守护根门是圆满善行的亲因，因此说：「守护心者」这句话，是三种善行的「近依」。它的意思是：「守护心者」这个表述，就是三种善行的近依之语。对于多修习出离寻等正思惟的人，断除欲贪等盖就变得容易，因此说出离寻等是「止」的亲因，于是说：「正思惟为所行境者」是「止」的近依。如果一个人安立在“业自性”的正见以及“有因缘的名色”的正见上，观察那被当作“我”和“我所”而流转的轮回之苦，为了超越它而着手修习「观」，那么正见就是观的特殊因缘，因此说：「以正见为先行者」是「观」的近依。由于策励修习生灭随观，便能进入正性决定，所以这是证得初道的因，因此说：「知生灭者」是「见地」的近依。通过「光明想」等作意来制服昏沉睡眠，这是「精进」的亲近因缘，因此说：「克服昏沉睡眠的比丘」是「精进」的近依。虽然在圣道的刹那，断除烦恼与修习是同时发生的，因为它们属于同一证悟；然而，如果应该被断除的烦恼还没有断，那么修习也不可能圆满。因此，这里宛如以“断”作为特征那样来表述“修”，说：「一切恶趣皆舍」是「修」的近依。或者可以这样理解：「一切恶趣皆舍」这句话，是世尊为了激发瑜伽行者的精勤而宣说、赞叹功德的语言，因此它是修习的特殊因缘，所以说「一切恶趣皆舍…为近依」。
66. Sakasampattiyā viya susaṃvihitasaṅkappo bhavati. Indriyesu guttadvāratā sucaritapāripūriyā āsannakāraṇanti āha – ‘‘rakkhitacittassāti tiṇṇaṃ sucaritānaṃ padaṭṭhāna’’nti. Tassattho – ‘‘rakkhitacittassā’’ti idaṃ tiṇṇaṃ sucaritānaṃ padaṭṭhānavacananti. Nekkhammasaṅkappādibahulassa kāmacchandādinīvaraṇappahānaṃ sukaranti nekkhammasaṅkappādayo samathassa āsannakāraṇanti āha – ‘‘sammāsaṅkappagocaroti samathassa padaṭṭhāna’’nti. Kammassakatāsammādiṭṭhiyaṃ sappaccayanāmarūpadassanasammādiṭṭhiyañca ṭhito attādhīnaṃ saṃsāradukkhaṃ passanto tadatikkamanupāyaṃ vipassanaṃ ārabhatīti sammādiṭṭhivipassanāya visesakāraṇanti āha – ‘‘sammādiṭṭhipurekkhāroti vipassanāya padaṭṭhāna’’nti. Udayabbayadassanaṃ ussukkāpento sammattaniyāmaṃ okkamatīti taṃ paṭhamamaggādhigamassa kāraṇanti āha – ‘‘ñatvāna udayabbayanti dassanabhūmiyā padaṭṭhāna’’nti. Ālokasaññāmanasikārādīhi thinamiddhassa abhibhavanaṃ vīriyassa āsannakāraṇanti āha – ‘‘thinamiddhābhibhū bhikkhūti vīriyassa padaṭṭhāna’’nti. Yadipi ariyamaggakkhaṇe pahānabhāvanā samānakālā ekābhisamayassa icchitattā, tathāpi pahātabbassa pahānābhāve bhāvanāpāripūrī natthīti pahānanimittā viya katvā bhāvanā vuttā ‘‘sabbā duggatiyo jaheti bhāvanāya padaṭṭhāna’’nti. Atha vā ‘‘sabbā duggatiyo jahe’’ti idaṃ bhagavato vacanaṃ yogīnaṃ ussāhajananatthaṃ ānisaṃsakittanaṃ hotīti bhāvanāya visesakāraṇanti vuttaṃ ‘‘sabbā…pe… padaṭṭhāna’’nti.
481「近依摄」的注释结束。
Padaṭṭhānahārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
482第五，「相摄」的注释。
5. Lakkhaṇahārasampātavaṇṇanā
6767.「守护根门」指的是在诸根上以正念防护，依靠念力而使出离寻等变得增盛，因此才会说：“因此，对于守护心者，正思惟行境，此是念根。”这两句的义理是：这里“因此，对于守护心者，正思惟行境”一句中，以“守护心”和“正思惟行境”作为原因来转称，此「念根」便包含了「五根」，这是因为它要么以“根”的相状，要么以“令解脱成熟”的状态为同一相的缘故——这就是意趣所在。至于“包含了”这一说法，在此处，以“道相”来理解“包含”是很容易的，所以将那个暂且搁置；为了显示出于原因的包含，才说了“从正见生起正思惟”等。意思是：正是因此包含而获得了「圣八支道」之后，也顺带说明了“解脱”与“解脱智见”。
67. Indriyesu guttadvāratā satisaṃvaro, satibalena ca nekkhammavitakkādibahulo hotīti vuttaṃ – ‘‘tasmā rakkhitacittassa sammāsaṅkappagocaroti idaṃ satindriya’’nti. Tassattho – ‘‘tasmā rakkhitacittassa sammāsaṅkappagocaro’’ti ettha rakkhitacittatāya ca sammāsaṅkappagocaratā kāraṇūpacārena idaṃ satindriyaṃ, gahitāni bhavanti pañcindriyāni indriyalakkhaṇena vimuttiparipācanabhāvena vā ekalakkhaṇattāti adhippāyo. Gahito bhavatīti ettha maggalakkhaṇena gahaṇaṃ suviññeyyanti taṃ ṭhapetvā kāraṇato gahaṇaṃ dassetuṃ ‘‘sammādiṭṭhito hi sammāsaṅkappo pabhavatī’’tiādi vuttaṃ. Tato eva gahito bhavati ariyo aṭṭhaṅgiko maggoti vatvā vimuttivimuttiñāṇadassanānipi vuttāni.
484「相摄」的注释结束。
Lakkhaṇahārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
485第六，「四阵列摄」的注释。
6. Catubyūhahārasampātavaṇṇanā
6868.「守护」：指被保护，所以称为守护。这是从词的角度所作的解释。然而，当从义理的角度作解释时，其实也就等于从词的角度作了解释，因此说：“守护者，即被普遍地保护，这就是它的语源。”在这里，“iti”这个词表示开始或种类。由此，也就是在说“像这样”或“如此类”的语源。因此，「心」是指思量者。它能收集自身的相续，所以叫「心」；依靠种种缘而生起，所以叫「心」；以种种色彩缤纷的状态为义，所以叫「心」；以造作种种行为为义，所以叫「心」。而「正思惟」是指正确地思量。应该像这样去理解其语源。
68. Rakkhīyatīti rakkhitaṃ. Idaṃ padavasena nibbacanaṃ. Yasmā pana atthavasena nibbacane vutte padavasena nibbacanaṃ vuttameva hoti, tasmā ‘‘rakkhitaṃ paripālīyatīti esā niruttī’’ti vuttaṃ. Tattha iti-saddo ādyattho, pakāre vā. Tena evamādikā evaṃpakārā vā esā niruttīti vuttaṃ hoti. Tasmā cintetīti cittaṃ. Attano santānaṃ cinotīti cittaṃ, paccayehi citanti cittaṃ, cittavicittaṭṭhena cittaṃ, cittakaraṇaṭṭhena cittaṃ. Sammā saṅkappetīti sammāsaṅkappotiādinā nirutti veditabbā.
442这就是世尊在这里的意趣——通过“他应成为守护心者”等语句，宣说根律仪等以及断除恶趣的世尊，在这段偈颂中的真实意图。「拘迦利」等，即是缘由的说明。在此，“hi”字表示原因。它要表达的意思是：因为拘迦利（《相应部》1.181；《增支部》10.89；《经集·拘迦利经》）由于没有守护自心，对诸位「上首弟子」心生恼怒，从而投生到红莲地狱。因此，想要断除诸恶趣的人，就应该成为「守护心者」，这是指世尊在说：一个以正念为防护、具足此心的人，断除一切恶趣，这就是义理。而经中所说“应以正念守护心”，就是显示这种教法次第的衔接。
Ayaṃ ettha bhagavato adhippāyoti ‘‘rakkhitacitto assā’’tiādinā indriyasaṃvarādayo duggatipahānañca vadato bhagavato ettha gāthāyaṃ adhippāyo. Kokāliko hītiādi nidānaniddeso. Tattha hi-saddo kāraṇe. Idaṃ vuttaṃ hoti – yasmā kokāliko (saṃ. ni. 1.181; a. ni. 10.89; su. ni. kokālikasutta) arakkhitacittatāya aggasāvakesu cittaṃ padosetvā padumanirayaṃ upapanno, tasmā duggatiyo jahitukāmo rakkhitacitto assāti bhagavā satiārakkhena cetasā samannāgato sabbā duggatiyo jahatīti attho. Suttamhi vuttaṃ ‘‘satiyā cittaṃ rakkhitabba’’nti desanānusandhidassanaṃ.
488四阵列宝摄颂注释结束。
Catubyūhahārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
4897. 引转宝摄颂注释
7. Āvaṭṭahārasampātavaṇṇanā
6969. “出离寻增盛者，即依靠遍处或慈心等而获得的心一境性，这种定被称为‘心箧’。把心安放于此箧中，或者仅将所得到的任一程度的定，从染污法中守护起来，这就叫做‘守护心者’”，因此说：“所以，‘对于守护心者，正思惟行境’，这指的是「奢摩他」。” “以慧增上为观者”——所以说：“‘以正见为先导’，这指的是「观」。” 当以「圣道」彻底了知「苦谛」时，观察生灭的智慧就可称为达到了顶峰，因此说：“‘了知了生灭’，这即是「苦的遍知」。” 因为“凡是具有集起性质的法，这一切都具有灭尽的性质”，这句话显示的正是道智的运转。 这四者就是「四圣谛」，以四圣谛法来完成旋转开示。在这里，应该这样看待：前半部分通过建立前两种圣谛，以“异分法”进行旋转；后半部分则以“同分法”进行旋转。
69. Nekkhammasaṅkappabahulo kasiṇavasena mettādivasena vā laddhāya cittekaggatāsaṅkhātāya cittamañjūsāya cittaṃ ṭhapetvā samādhiṃyeva vā yathāladdhaṃ saṃkilesato rakkhitacitto nāma hotīti vuttaṃ – ‘‘tasmā rakkhitacittassa sammāsaṅkappagocaroti ayaṃ samatho’’ti. Paññāpadhānā vipassanāti āha – ‘‘sammādiṭṭhipurekkhāroti ayaṃ vipassanā’’ti. Ariyamaggena dukkhasacce pariññāte udayabbayadassanaṃ matthakappattaṃ nāma hotīti vuttaṃ – ‘‘ñatvāna udayabbayanti dukkhapariññā’’ti. ‘‘Yaṃ kiñci samudayadhammaṃ, sabbaṃ taṃ nirodhadhamma’’nti hi maggañāṇassa pavattidassanāti. Imāni cattāri saccānīti catusaccadhammavasena āvaṭṭanaṃ niṭṭhapeti. Tattha purimena saccadvayaṭṭhapanena visabhāgadhammavasena, pacchimena sabhāgadhammavasena āvaṭṭananti daṭṭhabbaṃ.
491引转宝摄颂注释结束。
Āvaṭṭahārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
4928. 分别宝摄颂注释
8. Vibhattihārasampātavaṇṇanā
7070.“应以善品、不善品来解说”——「守护心者」即指念的防护，这种防护依六种门而分为六种：眼门的防护……乃至意门的防护。「正思惟」有三种：出离思惟、无嗔思惟、无害思惟。「正见」有八种：对苦的智……（中略）……对此缘性、缘已生法的智。「生灭智」有五十种：以无明集而有色集……（中略）……观察变异相者也见识蕴之灭。「克服惛沉睡眠」依四种道而有四种。其中，念的防护依世间与出世间分为两种。其中，世间的那种只属于欲界，出世间的那种依见道与修道之别分为两种。此中每一种又依四念处之别分为四种。这一方法也适用于正思惟等。
70.Kusalapakkhokusalapakkhena niddisitabboti rakkhitacittassāti satisaṃvaro, so chabbidho dvāravasena cakkhudvārasaṃvaro yāva manodvārasaṃvaroti. Sammāsaṅkappo tividho – nekkhammasaṅkappo, abyāpādasaṅkappo, avihiṃsāsaṅkappoti. Sammādiṭṭhi aṭṭhavidhā dukkhe ñāṇaṃ…pe… idappaccayatāpaṭiccasamuppannesu dhammesu ñāṇanti. Udayabbayañāṇaṃ paññāsavidhaṃ avijjāsamudayā rūpasamudayo…pe… vipariṇāmalakkhaṇaṃ passantopi viññāṇakkhandhassa vayaṃ passati. Thinamiddhābhibhavanaṃ catubbidhaṃ catumaggavasena. Tattha satisaṃvaro lokiyalokuttaravasena duvidho. Tesu lokiyo kāmāvacarova, lokuttaro dassanabhāvanābhedato duvidho. Ekameko cettha catusatipaṭṭhānabhedato catubbidho. Esa nayo sammāsaṅkappādīsupi.
445然而，这里有一个差别——正思惟依初禅也可被视为属于色界。近因的分类应按照在近因宝摄颂中所说的方法来说明。在不善品中，「不防护」有八种：眼的不防护……（中略）身的不防护、掉举身的不防护、语的不防护、意的不防护。「邪思惟」依欲寻等而有三种。「无智」被分为八种，即“对苦的无智”等。作为正见对立面的邪见，应知有六十二种。惛沉睡眠依其生起之地而有五种。如此，应知不善品中的分类。
Ayaṃ pana viseso – sammāsaṅkappo paṭhamajjhānavasena rūpāvacarotipi nīharitabbo. Padaṭṭhānavibhāgo padaṭṭhānahārasampāte vuttanayena vattabbo . Akusalapakkhe asaṃvaro cakkhuasaṃvaro…pe… kāyaasaṃvaro, copanakāyaasaṃvaro, vācāasaṃvaro, manoasaṃvaroti aṭṭhavidho. Micchāsaṅkappo kāmavitakkādivasena tividho. Aññāṇaṃ ‘‘dukkhe aññāṇa’’ntiādinā aṭṭhavidhā vibhattaṃ. Sammādiṭṭhipaṭipakkhato micchādiṭṭhi dvāsaṭṭhividhena veditabbā. Thinamiddhaṃ uppattibhūmito pañcavidhanti evaṃ akusalapakkhe vibhatti veditabbā.
495分别宝摄颂注释结束。
Vibhattihārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
4969. 转换宝摄颂注释
9. Parivattanahārasampātavaṇṇanā
7171. 在转换宝中，没有像在引转宝中所说那样对止与观进行拣择，而说“以修习止与观”。这里的止与观应当被理解为世间的止观。“以对立面”的意思，是指以“无守护之心”这一偈颂的对立面为含义。或者说，是指以分别在分别宝中所解说的那些不善品的对立面为含义。
71. Parivattanahāre āvaṭṭahāre vuttanayena samathavipassanāniddhāraṇaṃ akatvā ‘‘samathavipassanāya bhāvitāyā’’ti āha. Lokiyā cettha samathavipassanā daṭṭhabbā. Paṭipakkhenāti ‘‘arakkhitena cittenā’’ti gāthāya paṭipakkhenāti adhippāyo. Atha vā vibhattihāre niddiṭṭhassa akusalapakkhassa paṭipakkhenāti attho.
498转换宝摄颂注释结束。
Parivattanahārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
49910. 异名宝摄颂注释
10. Vevacanahārasampātavaṇṇanā
72应知，「意（mānasaṃ）」、「心（hadayaṃ）」、「净白（paṇḍaraṃ）」、「识（viññāṇaṃ）」、「识蕴（viññāṇakkhandho）」、「意识界（manoviññāṇadhātu）」这些，都是「心」的异名。「思惟（takko）」、「寻（vitakko）」、「思惟（saṅkappo）」、「安止（appanā）」、「极安止（byappanā）」、「心之投向（cetaso abhiniropanā）」等，是「正思惟」的异名。「慧（paññā）」、「了知（pajānanā）」、「简择（vicayo）」、「度研（pavicayo）」等（《法集论》16），是「正见」的异名。「惛沉（thinaṃ）」、「昏沉（thiyanā）」、「昏沉状态（thiyitattaṃ）」、「心的不适业（cittassa akallatā）」、「不作业性（akammaññatā）」、「覆盖（onāho）」、「遍覆（parināho）」、「内收缩（antosaṅkoco）」，这些是「惛沉」的异名。「心的不适业（akallatā）」、「不作业性（akammaññatā）」、「身之懈怠（kāyālasiyaṃ）」、「睡眠（supyaṃ）」、「昏眠（supyanā）」、「睡眠状态（supitattaṃ）」等（《法集论》1163），是「睡眠」的异名。「乞者（bhikkhako）」、「比丘（bhikkhu）」等（《巴拉基嘎》45），是「比丘」一词的异名。还应知道，「恶趣（duggati）」、「无幸处（apāyo）」、「堕处（vinipāto）」、「轮转苦（vaṭṭadukkhaṃ）」、「轮回（saṃsāro）」等，是「恶趣」的异名。
72. ‘‘Mānasaṃ hadayaṃ paṇḍaraṃ viññāṇaṃ viññāṇakkhandho manoviññāṇadhātū’’ti (dha. sa. 6) ca cittassa vevacanaṃ. ‘‘Takko vitakko saṅkappo appanā byappanā cetaso abhiniropanā’’ti ca sammāsaṅkappassa. ‘‘Paññā pajānanā vicayo pavicayo’’tiādinā (dha. sa. 16) sammādiṭṭhiyā. ‘‘Thinaṃ thiyanā thiyitattaṃ cittassa akallatā akammaññatā onāho parināho antosaṅkoco’’ti thinassa. ‘‘Akallatā akammaññatā kāyālasiyaṃ supyaṃ supyanā supitatta’’nti (dha. sa. 1163) middhassa. ‘‘Bhikkhako bhikkhū’’tiādinā (pārā. 45) bhikkhupadassa. ‘‘Duggati apāyo vinipāto vaṭṭadukkhaṃ saṃsāro’’tiādinā duggatiyā vevacanaṃ veditabbaṃ.
501异名论说的解说结束。
Vevacanahārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
50211. 施设论说（Paññattihārasampāta）的解说
11. Paññattihārasampātavaṇṇanā
73当以确立的念来守护时，心就好比是此念的所依一样，因此才说：「‘已护心（rakkhitacittassa）’这一施设，是以念为近因（padaṭṭhānapaññatti）。」其余在「施设论说」这一节，以及在下文「进入消尽论说（otaraṇasodhanahārasampāta）」等节当中，并没有此前未说过的新内容。全都按照前面已经说过的方法来理解。
73. Adhiṭṭhahitvā rakkhantiyā satiyā rakkhiyamānaṃ cittaṃ tassā adhiṭṭhānaṃ viya hotīti katvā vuttaṃ – ‘‘rakkhitacittassāti padaṭṭhānapaññatti satiyā’’ti. Sesaṃ imasmiṃ paññattihārasampāte ito paresu otaraṇasodhanahārasampātesupi apubbaṃ natthi. Heṭṭhā vuttanayameva.
504施设论说的解说结束。
Paññattihārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
50514. 确立论说（Adhiṭṭhānahārasampāta）的解说
14. Adhiṭṭhānahārasampātavaṇṇanā
76在确立论说这一节中，所谓的「正见」，就是「于苦的智」等等。依此，显示了以四谛、因、因所生、缘、缘所生等而被称作「境」的范围的差别；之后，再以「于处处都如实知见（yathābhūtaṃ ñāṇadassanaṃ）」一句，显示了经句与义理之间仍然依未舍之境而有的差别。其中，「谛之到达（saccāgamananti）」，意思是对境从谛、从不颠倒地到达，也就是证得。「随转到达（paccāgamana）」也是一种读法，它的意思是依顺序到达境，也就是证得各个境。至于这里在「资具安立论说（parikkhārasamāropanahārasampātesu）」中应当讲的内容，因为与前面说过的方法相同，所以十分清楚易懂。
76. Adhiṭṭhānahārasampāte sammādiṭṭhi nāma yaṃ dukkhe ñāṇantiādinā catusaccahetuhetusamuppannapaccayapaccayuppannasaṅkhātassa visayassa vasena vemattataṃ dassetvā puna yaṃ tattha tattha yathābhūtaṃ ñāṇadassananti pāḷipāḷiatthānaṃ avasiṭṭhavisayavaseneva vemattataṃ dīpeti. Tattha yaṃ saccāgamananti yaṃ saccato aviparītato visayassa āgamanaṃ, adhigamoti attho. ‘‘Yaṃ paccāgamana’’ntipi pāṭho, tassa yaṃ paṭipāṭivisayassa āgamanaṃ, taṃtaṃvisayādhigamoti attho . Sesamettha parikkhārasamāropanahārasampātesu yaṃ vattabbaṃ, taṃ pubbe vuttanayattā uttānameva.
507确立论说的解说结束。
Adhiṭṭhānahārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.
508混合论说的解说
Missakahārasampātavaṇṇanā
450其中，对于论说的解释，也应该通过这种方式来理解——
Api cettha hārasampātaniddeso imināpi nayena veditabbo –
451“诸法以意为前导，以意为主导，为意所成；
‘‘Manopubbaṅgamā dhammā, manoseṭṭhā manomayā;
452若以净信之意，而说或而行；
Manasā ce pasannena, bhāsati vā karoti vā;
453由此，乐便追随他，如影之不离形。” （《法句经》2）
Tato naṃ sukhamanveti, chāyāva anapāyinī’’ti. (dha. pa. 2);
454那么，什么是教示论说的成就呢？在「诸法以意为前导」这句中，按蕴的划分，「意」是指识蕴。按处的划分，是指意处。按界的划分，是指识界。按根的划分，是指意根。哪些法作为前导呢？有六种法作为前导：对于善法，善根是前导；对于不善法，不善根是前导；对于有增上的法，增上是前导；对于一切心的生起，诸根是前导。而且在这部经中，意是想要强调的主体。就像军队的先锋是国王一样，同样地，诸法以意为前导。在这里，意作为前导有三种方式：以出离的意图、无嗔的意图、无害的意图。这其中，无贪以出离的意图而成为意前导；无嗔以无嗔的意图而成为意前导；无痴以无害的意图而成为意前导。
Tattha katamo desanāhārasampāto? Manopubbaṅgamā dhammāti manoti khandhavavatthānena viññāṇakkhandhaṃ deseti. Āyatanavavatthānena manāyatanaṃ , dhātuvavatthānena viññāṇadhātuṃ, indriyavavatthānena manindriyaṃ. Katame dhammā pubbaṅgamā? Cha dhammā pubbaṅgamā, kusalānaṃ kusalamūlāni, akusalānaṃ akusalamūlāni, sādhipatikānaṃ adhipati, sabbacittuppādānaṃ indriyāni. Api ca imasmiṃ sutte mano adhippeto. Yathā balaggassa rājā pubbaṅgamo, evamevaṃ dhammānaṃ mano pubbaṅgamo. Tattha tividhena mano pubbaṅgamo nekkhammachandena abyāpādachandena avihiṃsāchandena. Tattha alobhassa nekkhammachandena manopubbaṅgamaṃ, adosassa abyāpādachandena manopubbaṅgamaṃ, amohassa avihiṃsāchandena manopubbaṅgamaṃ.
455「意最胜」的意思是：意是那些法中最为殊胜、卓越、最高、最上、根本、首要、上首的，因此称为「意最胜」。「意所成」的意思是：由意所造，由意所幻化，由意所生，意是它们的缘，因此称为「意所成」。那些法是由欲所集起，由无浊的思惟所生起，由触所和合，也就是受蕴、想蕴、行蕴。「若以净信之意」：这里指的是信、信解、信受、净信。正是因为具足、具备、到达了这种净信，所以称为「以净信」，这指的是意业。「或说」：指语业。「或行」：指身业。这样便开示了十善业道。
Manoseṭṭhāti mano tesaṃ dhammānaṃ seṭṭhaṃ visiṭṭhaṃ uttamaṃ pavaraṃ mūlaṃ pamukhaṃ pāmokkhaṃ, tena vuccati ‘‘manoseṭṭhā’’ti. Manomayāti manena katā, manena nimmitā, manena nibbattā, mano tesaṃ paccayo, tena vuccati ‘‘manomayā’’ti. Te pana dhammā chandasamudānitā anāvilasaṅkappasamuṭṭhānā phassasamodhānā vedanākkhandho saññākkhandho saṅkhārakkhandho. Manasā ce pasannenāti yā saddhā saddahanā okappanā abhippasādo. Iti iminā pasādena upeto samupeto upagato samupagato sampanno samannāgato, tena vuccati ‘‘pasannenā’’ti idaṃ manokammaṃ . Bhāsati vāti vacīkammaṃ. Karoti vāti kāyakammaṃ. Iti dasakusalakammapathā dassitā.
456「从彼」：由于十种善业已经造作并累积。「彼」：指那位已积累了福德、已行了善、已作了保护的人。「乐」：有两种乐，即身体上的乐和心所层面的乐。「跟随」：追随。
Tatoti dasavidhassa kusalakammassa katattā upacitattā. Nanti yo so katapuñño katakusalo katabhīruttāṇo, taṃ puggalaṃ. Sukhanti duvidhaṃ sukhaṃ kāyikaṃ cetasikañca. Anvetīti anugacchati.
457在此，有一个人未断除随眠，于诸结缚法中观察乐味；当他于诸结缚法中观察乐味时，便依所见、所闻而希求成就之生存。如是，无明与有爱便紧随此人。当他依所见、所闻而希求成就之生存时，于能生净信之事物，心便生净信、信受、安立。他具净信心，以身、语、意奉行三种福业事：布施所成、持戒所成、修习所成。他于现法、或于往生、或于其余诸转起中，领受其果报。如是，则以无明为缘而有行，以行为缘而有识，以识为缘而有名色，以名色为缘而有六处，以六处为缘而有乐受之触，以触为缘而有受。如是存续时，彼乐即随逐于彼。当他的受如此辗转流转时，便生起渴爱；以渴爱为缘而有取……乃至……这就是集起。
Idhassu puriso appahīnānusayo saṃyojaniyesu dhammesu assādaṃ anupassati, so saṃyojaniyesu dhammesu assādaṃ anupassanto yathādiṭṭhaṃ yathāsutaṃ sampattibhavaṃ pattheti. Iccassa avijjā ca bhavataṇhā ca anubaddhā honti, so yathādiṭṭhaṃ yathāsutaṃ sampattibhavaṃ patthento pasādanīyavatthusmiṃ cittaṃ pasādeti saddahati okappeti. So pasannacitto tividhaṃ puññakiriyavatthuṃ anutiṭṭhati dānamayaṃ sīlamayaṃ bhāvanāmayaṃ kāyena vācāya manasā. So tassa vipākaṃ paccanubhoti diṭṭheva dhamme upapajje vā aparāpare vā pariyāye. Iti kho panassa avijjāpaccayā saṅkhārā, saṅkhārapaccayā viññāṇaṃ, viññāṇapaccayā nāmarūpaṃ, nāmarūpapaccayā saḷāyatanaṃ, saḷāyatanapaccayā sukhavedanīyo phasso, phassapaccayā vedanāti evaṃ santaṃ taṃ sukhamanveti. Tassevaṃ vedanāya aparāparaṃ parivattamānāya uppajjati taṇhā. Taṇhāpaccayā upādānaṃ…pe… samudayo hotīti.
458其中，意、那些以意为前导的法，以及乐，这些被称为五蕴，它们是苦谛。它们的前因——无明与有爱，是集谛。为了遍知它们、为了断除它们，世尊宣说法，即为了遍知苦、为了断除集。用以遍知、用以断除者，这是道。而道所行之处，这是灭。这四谛亦应通过处、界、根之门来确立。其中，以集为乐味，以苦为过患，以道与灭为出离；乐的随逐是果；以净信心而发起身、语之努力是方便；由于诸法以意为前导，欲求自乐者应以净信心发动语业与身业，这是世尊的教令。这是教示之结合成就。
Tattha yaṃ mano, ye ca manopubbaṅgamā dhammā, yañca sukhaṃ, ime vuccanti pañcakkhandhā, te dukkhasaccaṃ. Tesaṃ purimakāraṇabhūtā avijjā bhavataṇhā ca samudayasaccaṃ. Tesaṃ pariññāya pahānāya bhagavā dhammaṃ deseti, dukkhassa pariññāya samudayassa pahānāya. Yena parijānāti, yena pajahati, ayaṃ maggo. Yattha ca maggo pavattati, ayaṃ nirodho. Imāni cattāri saccāni evaṃ āyatanadhātuindriyamukhenāpi niddhāretabbāni. Tattha samudayena assādo, dukkhena ādīnavo, magganirodhehi nissaraṇaṃ, sukhassa anvayo phalaṃ, manasā pasannena kāyavacīsamīhā upāyo, manopubbaṅgamattā dhammānaṃ attano sukhakāmena pasannena manasā vacīkammaṃ kāyakammañca pavattetabbanti ayaṃ bhagavato āṇatti. Ayaṃ desanāhārasampāto.
459其中，什么是审察结合成就？‘意’：由能思量、能了别所缘故为意。以思量相于相应法中作增上故为前导；由无努力者、无命、无我之义故为法。如村中村长，以增上义故，意于此等中为最胜，故为‘意最胜’。由作为俱生等缘之意所生故，为‘意所成’。‘以净信’：由无浊、于所缘安立故；‘或说’：由语表之扩散及如是领受故；‘或作’：由身表之动转及如是领受故。‘从彼’：由已从事、无他故说‘从彼’。‘乐’：由乐、适意、可意故说‘乐’。‘随逐’：由已作已积集、异熟未熟故说‘随逐’。‘如影不离’：由依因转起、无转移故说‘如影不离’。这是由逐词审察而得的审察结合成就。
Tattha katamo vicayahārasampāto? Mananato ārammaṇavijānanato mano. Mananalakkhaṇe sampayuttesu ādhipaccakaraṇato pubbaṅgamo īhābhāvato nissattanijjīvaṭṭhena dhammā. Gāmesu gāmaṇi viya padhānaṭṭhena mano seṭṭho etesanti manoseṭṭhā. Sahajātādipaccayabhūtena manasā nibbattāti manomayā. Akālussiyato, ārammaṇassa okappanato ca pasannena vacīviññattivipphārato tathā sādiyanato ca bhāsati. Copanakāyavipphārato tathā sādiyanato ca karoti. Tathā pasutattā anaññattā ca ‘‘tato’’ti vuttaṃ. Sukhanato sātabhāvato iṭṭhabhāvato ca ‘‘sukha’’nti vuttaṃ. Katūpacitattā avipakkavipākattā ca ‘‘anvetī’’ti vuttaṃ. Kāraṇāyattavuttito asaṅkantito ca ‘‘chāyāva anapāyinī’’ti vuttaṃ. Ayaṃ anupadavicayato vicayahārasampāto.
460其中，什么是合理结合成就？意对诸法有增上作用，故前导性合理。正因如此，诸法随顺于意，故法以意为最胜合理。由作为俱生等缘之意所生故，诸法为意所成合理。以净信心为等起之身业、语业具有善性合理。已积集之善业如影随逐于乐合理。这是合理结合成就。
Tattha katamo yuttihārasampāto? Manassa dhammānaṃ ādhipaccayogato pubbaṅgamatā yujjati. Tato eva tesaṃ manassa anuvattanato dhammānaṃ manoseṭṭhatā yujjati. Sahajātādipaccayavasena manasā nibbattattā dhammānaṃ manomayatā yujjati. Manasā pasannena samuṭṭhānānaṃ kāyavacīkammānaṃ kusalabhāvo yujjati. Yena kusalakammaṃ upacitaṃ, taṃ chāyā viya sukhaṃ anvetīti yujjati. Ayaṃ yuttihārasampāto.
461其中，什么是近因结合成就？意是意之伺察的近因。以意为前导的诸法是一切善品的近因。‘或说’是正语，‘或作’是正业，它们是正命的近因。正命是正精进的近因。正精进是正念的近因。正念是正定的近因。‘以净信心’中，净信是信根，它是戒的近因。戒是定的近因。定是慧的近因，应如此连结乃至解脱知见。这是近因结合成就。
Tattha katamo padaṭṭhāno hārasampāto? Mano manopavicārānaṃ padaṭṭhānaṃ. Manopubbaṅgamā dhammā sabbassa kusalapakkhassa padaṭṭhānaṃ. ‘‘Bhāsatī’’ti sammāvācā, ‘‘karotī’’ti sammākammanto, te sammāājīvassa padaṭṭhānaṃ. Sammāājīvo sammāvāyāmassa padaṭṭhānaṃ. Sammāvāyāmo sammāsatiyā padaṭṭhānaṃ. Sammāsati sammāsamādhissa padaṭṭhānaṃ. ‘‘Manasā pasannenā’’ti ettha pasādo saddhindriyaṃ, taṃ sīlassa padaṭṭhānaṃ. Sīlaṃ samādhissa padaṭṭhānaṃ. Samādhi paññāyāti yāva vimuttiñāṇadassanā yojetabbaṃ. Ayaṃ padaṭṭhānahārasampāto.
462其中，什么是相结合成就？由说‘以意为前导的诸法’，以增上相故，欲等与意同一相，故亦说诸法以欲为前导、以精进为前导、以观为前导。同样，以根相故，信等与意同一相，故亦说彼等以信等为前导。‘若以净信心’：意具净信，此为由彼等起之身业、语业无过失相。如是，心具念等，亦为由如理作意等起故同一相，故彼等无过失相。‘乐随逐’：由说乐随逐，以业为缘故同一相，故亦说为乐之缘的可意色等随逐。这是相结合成就。
Tattha katamo lakkhaṇo hārasampāto? ‘‘Manopubbaṅgamā dhammā’’ti manopubbaṅgamatāvacanena dhammānaṃ chandapubbaṅgamatāpi vīriyapubbaṅgamatāpi vīmaṃsāpubbaṅgamatāpi vuttā hoti ādhipateyyalakkhaṇena chandādīnaṃ manasā ekalakkhaṇattā. Tathā nesaṃ saddhādipubbaṅgamatāpi vuttā hoti indriyalakkhaṇena saddhādīnaṃ manasā ekalakkhaṇattā. ‘‘Manasā ce pasannenā’’ti yathā manassa pasādasamannāgamo taṃsamuṭṭhānānaṃ kāyavacīkammānaṃ anavajjabhāvalakkhaṇaṃ. Evaṃ cittassa satiādisamannāgamopi nesaṃ anavajjabhāvalakkhaṇaṃ yonisomanasikārasamuṭṭhānabhāvena ekalakkhaṇattā. ‘‘Sukhamanvetī’’ti sukhānugamanavacanena sukhassa paccayabhūtānaṃ manāpiyarūpādīnaṃ anugamo vutto hoti tesampi kammapaccayatāya ekalakkhaṇattāti. Ayaṃ lakkhaṇahārasampāto.
463其中，什么是四阵列结合成就？在「意为前导」等句子中，「意」等词的语言学解释、语法，应通过词义的解释来了知。而这些词义依前面所说的方法已经容易了解。世尊在这里的用意是：那些想要获得乐的人，应当以净信心发起身业、语业和意业。在修集福德业时，自己先作前导，再正确引导他人，这就是这段说法的缘起。如同「六门增上王」（《法句经注》2.181 伊罗跋陀龙王的故事），「心所随转的法」（《法集论》双论母 62; 1205-1206），「心是一法，一切都随它而行」（《相应部》1.62）这类同义经文，显示这段说法的连贯就是教说的系属。至于句子间的连贯则是容易了知的。这就是四阵列结合成就。
Tattha katamo catubyūho hārasampāto? ‘‘Manopubbaṅgamā’’tiādīsu ‘‘mano’’tiādīnaṃ padānaṃ nibbacanaṃ niruttaṃ, taṃ padatthaniddesavasena veditabbaṃ. Padattho ca vuttanayena suviññeyyova. Ye sukhena atthikā, tehi pasannena manasā kāyavacīmanokammāni pavattetabbānīti ayamettha bhagavato adhippāyo. Puññakiriyāya aññesampi pubbaṅgamā hutvā tattha tesaṃ sammā upanetāro imissā desanāya nidānaṃ. ‘‘Chadvārādhipatī rājā (dha. pa. aṭṭha. 2.181 erakapattanāgarājavatthu), cittānuparivattino dhammā (dha. sa. dukamātikā 62; 1205-1206), cittassa ekadhammassa, sabbeva vasamanvagū’’ti (saṃ. ni. 1.62) evamādisamānayanena imissā desanāya saṃsandanā desanānusandhi. Padānusandhiyo pana suviññeyyāvāti. Ayaṃ catubyūho hārasampāto.
464其中，什么是「回转论式」？在「意为前导诸法」这句经文中，那三种善根就是八种正性的因。那些正性，也就是八支圣道。那与意同时生起的名色，这就是「苦」。未断除的、先前已成熟的无明和有爱，这就是「集」。它们被断除的所在，这就是「灭」。如此，这四者就是四圣谛。这就叫回转论式。
Tattha katamo āvaṭṭo hārasampāto? ‘‘Manopubbaṅgamā dhammā’’ti tattha yāni tīṇi kusalamūlāni, tāni aṭṭhannaṃ sammattānaṃ hetu. Ye sammattā, ayaṃ aṭṭhaṅgiko maggo. Yaṃ manosahajanāmarūpaṃ, idaṃ dukkhaṃ. Asamucchinnā purimanipphannā avijjā bhavataṇhā, ayaṃ samudayo. Yattha tesaṃ pahānaṃ, ayaṃ nirodhoti imāni cattāri saccāni. Ayaṃ āvaṭṭo hārasampāto.
465其中，什么是「分别论式」？「意为前导诸法，若以净心，则乐从之」——这句经文不应只按字面意思去理解。为什么这么说呢？确实，如果有沙门或婆罗门，对一个杀生者、邪见者、行邪道者生起净信之心，并且以这净心去虚赞对方并不具备的功德，或者对他做出恭敬的举动，那么，他并不会因此得到快乐。相反，唯有苦会跟随他，就像车轮紧跟着拉车的牛的脚一样。所以，这句经文应当作分别解说：如果是以净心而说或而做，那样的语业、身业是能带来乐受的果报。这是什么原因呢？因为处于正性的人，其业是乐受之报；处于邪性的人，其业是苦受之报。那么，这种‘净信’应当如何看待呢？我说，这其实不是真正的净信，而是表面上像净信的邪胜解。这就叫分别论式。
Tattha katamo vibhattihārasampāto? ‘‘Manopubbaṅgamā dhammā, manasā ce pasannena, tato naṃ sukhamanvetī’’ti nayidaṃ yathārutavasena gahetabbaṃ. Yo hi samaṇo vā brāhmaṇo vā pāṇātipātimhi micchādiṭṭhike micchāpaṭipanne sakaṃ cittaṃ pasādeti, pasannena ca cittena abhūtaguṇābhitthavanavasena bhāsati vā nipaccakāraṃ vāssa yaṃ karoti, na tato naṃ sukhamanveti. Dukkhameva pana taṃ tato cakkaṃva vahato padamanveti. Iti hi idaṃ vibhajjabyākaraṇīyaṃ. Yaṃ manasā ce pasannena bhāsati vā karoti vā, tañce vacīkammaṃ kāyakammañca sukhavedanīyanti. Taṃ kissa hetu? Sammattagatehi sukhavedanīyaṃ micchāgatehi dukkhavedanīyanti. Kathaṃ panāyaṃ pasādo daṭṭhabbo? Nāyaṃ pasādo, pasādapatirūpako pana micchādhimokkhoti vadāmi. Ayaṃ vibhattihārasampāto.
466其中，什么是「转起论式」？即「意为前导诸法」等经文的用法。如果以被染污的心而说或做，苦就会随之而来。因为这句经文正好是它正面和对应的表述。这就叫转起论式。
Tattha katamo parivattano hārasampāto? Manopubbaṅgamātiādi. Yaṃ manasā paduṭṭhena bhāsati vā karoti vā dukkhassānugāmī. Idañhi suttaṃ etassa ujupaṭipakkho. Ayaṃ parivattano hārasampāto.
467其中，什么是「同义论式」？「意为前导」：这里的「意」即是心、意处、意根、意识、意识界，这些都是同义语。「前导」即是前行者、先去者、先导者，这些都是同义语。「法」即是我、自性，这些都是同义语。「最胜」即是最上、首要、殊胜，这些都是同义语。「意所成」即是意所生、意所发起，这些都是同义语。「净」即是相信、信解，这些都是同义语。「乐」即是怡悦、感受，这些都是同义语。「随之」即是跟随、追随，这些都是同义语。这就叫同义论式。
Tattha katamo vevacano hārasampāto? ‘‘Manopubbaṅgamā’’ti mano cittaṃ manāyatanaṃ manindriyaṃ manoviññāṇaṃ manoviññāṇadhātūti pariyāyavacanaṃ. Pubbaṅgamā purecārino puregāminoti pariyāyavacanaṃ. Dhammā attā sabhāvāti pariyāyavacanaṃ. Seṭṭhaṃ padhānaṃ pavaranti pariyāyavacanaṃ. Manomayā manonibbattā manosambhūtāti pariyāyavacanaṃ. Pasannena saddahantena okappentenāti pariyāyavacanaṃ. Sukhaṃ sātaṃ vedayitanti pariyāyavacanaṃ. Anveti anugacchati anubandhatīti pariyāyavacanaṃ. Ayaṃ vevacano hārasampāto.
468其中，什么是「施设论式」？「意为前导诸法」：这是对意的作用的一种施设。「法」：是自性的施设，也是善业道的施设。「意最胜」：是首要的施设。「意所成」：是同时生起的施设。「以净心」：是具有信根的施设，也是对无信的遮止施设。「或说或作」：是对正语、正业这两种安立的施设。「因此乐随之」：是业果相续的施设，也是业不会白白消失的施设。这就叫施设论式。
Tattha katamo paññattihārasampāto? Manopubbaṅgamāti ayaṃ manaso kiccapaññatti. Dhammāti sabhāvapaññatti, kusalakammapathapaññatti. Manoseṭṭhāti padhānapaññatti. Manomayāti sahajātapaññatti. Pasannenāti saddhindriyena samannāgatapaññatti, assaddhiyassa paṭikkhepapaññatti. Bhāsati vā karoti vāti sammāvācāsammākammantānaṃ nikkhepapaññatti. Tato naṃ sukhamanvetīti kammassa phalānubandhapaññatti, kammassa avināsapaññattīti. Ayaṃ paññattihārasampāto.
469其中，什么是「进入论式」？「意」：指识蕴。「法」：指受蕴、想蕴、行蕴。「或说或作」：指身表和语表。这两者所依的四大种，就是色蕴。这样，就是以诸蕴来进入。再者，「意」：指行作识。通过抓取「意」这个词，无明缘行的道理就已经被包含了；紧接着，行缘识……乃至整个苦的聚集生起。这样，就是以缘起来进入。这就叫进入论式。
Tattha katamo otaraṇo hārasampāto? Manoti viññāṇakkhandho. Dhammāti vedanāsaññāsaṅkhārakkhandhā. Bhāsati vā karoti vāti kāyavacīviññattiyo. Tāsaṃ nissayā cattāro mahābhūtāti rūpakkhandhoti ayaṃ khandhehi otaraṇo. Manoti abhisaṅkhāraviññāṇanti manoggahaṇena avijjāpaccayā saṅkhārā gahitāti. Saṅkhārapaccayā viññāṇaṃ…pe… samudayo hotīti ayaṃ paṭiccasamuppādena otaraṇoti. Ayaṃ otaraṇo hārasampāto.
470其中，什么是「净化论式」？单说「意」这个起始：既不是句子清净，也不是起始清净。到「意为前导」：是句子清净了，但还没有达到起始清净。同样地，一直到「法」乃至「乐」：是句子清净，但还没有达到起始清净。只有说到「乐随之」时：既是句子清净，也是起始清净。这就叫净化论式。
Tattha katamo sodhano hārasampāto? Manoti ārambho neva padasuddhi, na ārambhasuddhi. Manopubbaṅgamāti padasuddhi, na ārambhasuddhi. Tathā dhammāti yāva sukhanti padasuddhi, na ārambhasuddhi. Sukhamanvetīti pana padasuddhi ceva ārambhasuddhi cāti. Ayaṃ sodhano hārasampāto.
471其中，什么是「决意论式」？「诸法意先导，意最胜，意所成」：这是统一性。「若以净心」：这是差异性；同样地，「若以净心」也是统一性。「或说或作」：这是差异性；同样地，「若以净心」也是统一性。那种净信有两种：从内在来说，是由于镇伏了嗔恚；从外在来说，是由于信解。又或者，它既是成就福报之有的因，也是增长的因——这是一种差异性。因此，这部经应当从两个方面来决意：从因上，指「那位具有净信之心的人」；从果上，指「那位会体验到乐受果报的人」。这就是决意论式。
Tattha katamo adhiṭṭhāno hārasampāto? Manopubbaṅgamā dhammā, manoseṭṭhā manomayāti ekattatā. Manasā ce pasannenāti vemattatā, tathā manasā ce pasannenāti ekattatā. Bhāsati vā karoti vāti vemattatā, tathā manasā ce pasannenāti ekattatā. So pasādo duvidho ajjhattañca byāpādavikkhambhanato, bahiddhā ca okappanato. Tathā sampattibhavahetubhūtopi vaḍḍhihetubhūtovāti ayaṃ vemattatā. Tayidaṃ suttaṃ dvīhi ākārehi adhiṭṭhātabbaṃ hetunā ca yo pasannamānaso, vipākena ca yo sukhavedanīyoti. Ayaṃ adhiṭṭhāno hārasampāto.
472其中，什么是「资具论式」？「诸法意先导」中，「意」指善识。与智相应的善识，有无贪、无嗔、无痴这三种相应因；与智不相应的善识，有无贪、无嗔这两种相应因。一切善识共通地以如理作意为因，以四种成就轮为缘。同样地，听闻正法，以及当善识以布施等方式转起时，所施之物等也是缘。这里，「法」指受等的所缘，即可爱的所缘等。同样地，三种识的受等是净信的缘；值得信赖的事物和善的造作，是乐果的缘。这就是资具论式。
Tattha katamo parikkhāro hārasampāto? Manopubbaṅgamāti ettha manoti kusalaviññāṇaṃ. Tassa ca ñāṇasampayuttassa alobho adoso amohoti tayo sampayuttā hetū, ñāṇavippayuttassa alobho adosoti dve sampayuttā hetū. Sabbesaṃ avisesena yonisomanasikāro hetu, cattāri sampatticakkāni paccayo. Tathā saddhammassavanaṃ, tassa ca dānādivasena pavattamānassa deyyadhammādayo paccayo. Dhammāti cettha vedanādīnaṃ iṭṭhārammaṇādayo. Tathā tayo viññāṇassa, vedanādayo pasādassa, saddheyyavatthukusalābhisaṅkhāro vipākasukhassa paccayoti. Ayaṃ parikkhāro hārasampāto.
473其中，什么是「集合论式」？「诸法意先导」中，「意」指福德心，它有三种：布施所成的、持戒所成的、修习所成的。其中，布施所成的近因是无贪，持戒所成的近因是无嗔，修习所成的近因是无痴。一切共同的近因是净信，正如《中部》中所说：『由信生起，近诣，近侍』（应广加解说）。善心是可爱乐报的近因。如理作意是善心的近因。因为如理作意的人，能确立善心、修习善心，对未生起的恶不善法，生起不让它生起的意欲；对已生起的善法，策励令其增长。当如此修习四正勤时，四念住乃至圣八支道便达到修习圆满——这就是通过修习而集合。而且，通过修习，舍断也同样成就。这就是集合论式。
Tattha katamo samāropano hārasampāto? Manopubbaṅgamā dhammāti manoti puññacittaṃ, taṃ tividhaṃ – dānamayaṃ, sīlamayaṃ, bhāvanāmayanti. Tattha dānamayassa alobho padaṭṭhānaṃ, sīlamayassa adoso padaṭṭhānaṃ, bhāvanāmayassa amoho padaṭṭhānaṃ. Sabbesaṃ abhippasādo padaṭṭhānaṃ, ‘‘saddhājāto upasaṅkamati, upasaṅkamanto payirupāsatī’’ti (ma. ni. 2.183) suttaṃ vitthāretabbaṃ. Kusalacittaṃ sukhassa iṭṭhavipākassa padaṭṭhānaṃ. Yonisomanasikāro kusalacittassa padaṭṭhānaṃ. Yoniso hi manasi karonto kusalacittaṃ adhiṭṭhāti kusalacittaṃ bhāveti, so anuppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ anuppādāya chandaṃ janeti, uppannānaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ…pe… padahati. Tassevaṃ catūsu sammappadhānesu bhāviyamānesu cattāro satipaṭṭhānā yāva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo bhāvanāpāripūriṃ gacchatīti ayaṃ bhāvanāya samāropanā. Sati ca bhāvanāya pahānañca siddhamevāti. Ayaṃ samāropano hārasampāto.
474同样地：
Tathā –
475「施与者福德增长，自制者不积怨仇；
‘‘Dadato puññaṃ pavaḍḍhati, saṃyamato veraṃ na cīyati;
476善者舍弃恶，因贪嗔痴灭尽，彼得寂灭。」（《长部》2.197；《优陀那》75；《藏释》16）
Kusalo ca jahāti pāpakaṃ, rāgadosamohakkhayā sa nibbuto’’ti. (dī. ni. 2.197; udā. 75; peṭako. 16);
477其中，「施与者福德增长」是指以布施所成就的福德事。「自制者不积怨仇」是指以持戒所成就的福德事。「善者舍弃恶」是指对贪、嗔、痴的断除，由此说为以修习所成就的福德事。「因贪嗔痴灭尽，彼得寂灭」是指无余依般涅槃。
Tattha dadato puññaṃ pavaḍḍhatīti dānamayaṃ puññakiriyavatthu vuttaṃ. Saṃyamato veraṃ na cīyatīti sīlamayaṃ puññakiriyavatthu vuttaṃ. Kusalo ca jahāti pāpakanti lobhassa ca dosassa ca mohassa ca pahānamāha. Tena bhāvanāmayaṃ puññakiriyavatthu vuttaṃ. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti anupādāparinibbānamāha.
478「施与者福德增长」是指无贪善根。「自制者不积怨仇」是指无嗔善根。「善者舍弃恶」是指无痴善根。「因贪嗔痴灭尽，彼得寂灭」是指从这些烦恼中出离。
Dadato puññaṃ pavaḍḍhatīti alobho kusalamūlaṃ. Saṃyamato veraṃ na cīyatīti adoso kusalamūlaṃ. Kusalo ca jahāti pāpakanti amoho kusalamūlaṃ. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti tesaṃ nissaraṇaṃ vuttaṃ.
479「施与者福德增长」是戒蕴的近因。「自制者不积怨仇」是定蕴的近因。「善者舍弃恶」是慧蕴与解脱蕴的近因。凭借布施断除粗重的烦恼，凭借持戒断除中等的烦恼，凭借智慧断除微细的烦恼。「因贪嗔痴灭尽，彼得寂灭」显示了所作已办的境地。
Dadato puññaṃ pavaḍḍhatīti sīlakkhandhassa padaṭṭhānaṃ. Saṃyamato veraṃ na cīyatīti samādhikkhandhassa padaṭṭhānaṃ. Kusalo ca jahāti pāpakanti paññākkhandhassa vimuttikkhandhassa padaṭṭhānaṃ. Dānena oḷārikānaṃ kilesānaṃ pahānaṃ, sīlena majjhimānaṃ, paññāya sukhumānaṃ. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti katāvībhūmiṃ dasseti.
480「施与者福德增长……舍弃恶」这一部分显示出有学地。「因贪嗔痴灭尽，彼得寂灭」这一部分则说出最上的果。
Dadato puññaṃ…pe… jahāti pāpakanti sekkhabhūmi dassitā. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti aggaphalaṃ vuttaṃ.
481同样地，「施与者福德增长……不积怨仇」这一句说的是世间的善根。「善者舍弃恶」这一句说的是出世间的善根。「因贪嗔痴灭尽，彼得寂灭」这一句说的是出世间善根的果。
Tathā dadato puññaṃ…pe… na cīyatīti lokiyakusalamūlaṃ vuttaṃ. Kusalo ca jahāti pāpakanti lokuttarakusalamūlaṃ vuttaṃ. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti lokuttarassa kusalamūlassa phalaṃ vuttaṃ.
482「施与者……不积怨仇」显示出凡夫的阶段。「善者舍弃恶」显示出有学的阶段。「因贪嗔痴灭尽，彼得寂灭」显示出无学的阶段。
Dadato…pe… na cīyatīti puthujjanabhūmi dassitā. Kusalo ca jahāti pāpakanti sekkhabhūmi dassitā. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti asekkhabhūmi dassitā.
483「施与者……不积怨仇」这句话说的是趋向天界的修行道路。「善者舍弃恶」说的是有学解脱。「因贪嗔痴灭尽，彼得寂灭」说的是无学解脱。
Dadato …pe… na cīyatīti saggagāminī paṭipadā vuttā. Kusalo ca jahāti pāpakanti sekkhavimutti. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti asekkhavimutti vuttā.
484「施与者……不积怨仇」这几句宣说的是布施论、戒论、生天论等世间法的教导。「善者舍弃恶」这一句宣说的是配合观察世间过患而开示的殊胜法教导。「因贪嗔痴灭尽，彼得寂灭」这一句宣说的是这一教导的果。
Dadato…pe… na cīyatīti dānakathaṃ sīlakathaṃ saggakathaṃ lokiyānaṃ dhammānaṃ desanamāha. Kusalo ca jahāti pāpakanti loke ādīnavānupassanāya saddhiṃ sāmukkaṃsikaṃ dhammadesanamāha. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti tassā desanāya phalamāha.
485“施者福德增长”（Dadato puññaṃ pavaḍḍhatī）——这句说的是法施和财施。“由防护而不积集怨仇”（Saṃyamato veraṃ na cīyatī）——这句说的是通过远离杀生等而给予众生无畏施。同样地，所有学处都可以这样展开。而且，依靠这种戒的防护，立足于戒的人调御自心，他的止（定）便达到圆满。如此安住于止之后，透过观的善巧，这个善巧者便断除恶：断除贪、断除嗔、断除痴，以圣道断除一切恶的不善法。这样修行的人，“贪嗔痴灭尽，他已涅槃”（Rāgadosamohakkhayā sa nibbuto）——由于贪等烦恼的完全灭尽，便证得了两种解脱。这就是这首经文的释义。
Dadato puññaṃ pavaḍḍhatīti dhammadānaṃ āmisadānañca vadati. Saṃyamato veraṃ na cīyatīti pāṇātipātā veramaṇiyā sattānaṃ abhayadānaṃ vadati. Evaṃ sabbānipi sikkhāpadāni vitthāretabbāni. Tena ca sīlasaṃyamena sīle patiṭṭhito cittaṃ saṃyameti, tassa samatho pāripūriṃ gacchati. Evaṃ so samathe ṭhito vipassanākosallayogato kusalo ca jahāti pāpakaṃ rāgaṃ jahāti, dosaṃ jahāti, mohaṃ jahāti, ariyamaggena sabbepi pāpake akusale dhamme jahāti. Evaṃ paṭipanno ca rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti rāgādīnaṃ parikkhayā dvepi vimuttiyo adhigacchatīti ayaṃ suttaniddeso.
486其中，什么是教导之收摄？在这部经中教导了什么呢？两种善趣——天与人，天的五种欲功德和人的五种欲功德，天的五取蕴和人的五取蕴，这称为苦圣谛。以这些为因缘，之前不断生起的渴爱就是集圣谛。这些又被称为“味”和“患”。这一切都由前两句「Dadato…pe… na cīyatī」来解说。「Kusalo ca jahāti pāpakaṃ」说的是道。「Rāgadosamohakkhayā sa nibbuto」说的是两种涅槃界：有余依和无余依。这是出离。至于果等，则应当根据情况来了解。这就是教导之收摄。
Tattha katamo desanāhārasampāto? Imasmiṃ sutte kiṃ desitaṃ? Dve sugatiyo devā ca manussā ca, dibbā ca pañca kāmaguṇā, mānusakā ca pañca kāmaguṇā, dibbā ca pañcupādānakkhandhā, mānusakā ca pañcupādānakkhandhā. Idaṃ vuccati dukkhaṃ ariyasaccaṃ. Tassa kāraṇabhāvena purimapurimanipphannā taṇhā samudayo ariyasaccaṃ. Tayidaṃ vuccati assādo ca ādīnavo ca. Sabbassa purimehi dvīhi padehi niddeso ‘‘dadato…pe… na cīyatī’’ti. Kusalo ca jahāti pāpakanti maggo vutto. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti dve nibbānadhātuyo saupādisesā ca anupādisesā ca. Idaṃ nissaraṇaṃ. Phalādīni pana yathārahaṃ veditabbānīti. Ayaṃ desanāhārasampāto.
487择摄：「Dadato puññaṃ pavaḍḍhatī」——以这第一句，说明了三种福行事：施所成、戒所成、修所成；也说明了十种应施物的施舍；同样也说明了六种如色等所缘。「Saṃyamato veraṃ na cīyatī」——以这第二句，说明了无怨恨、无敌对、无嗔害的修行方式。「Kusalo ca jahāti pāpakaṃ」——以这第三句，说明了智慧的生起、无明的灭尽，以及一切圣八支道、一切菩提分法。「Rāgadosamohakkhayā sa nibbuto」——由贪的灭尽，即离贪，得心解脱；由痴的灭尽，即离无明，得慧解脱。这就是择摄。
Vicayoti ‘‘dadato puññaṃ pavaḍḍhatī’’ti iminā paṭhamena padena tividhampi dānamayaṃ sīlamayaṃ bhāvanāmayaṃ puññakiriyavatthu vuttaṃ. Dasavidhassapi deyyadhammassa pariccāgo vutto. Tathā chabbidhassapi rūpādiārammaṇassa. ‘‘Saṃyamato veraṃ na cīyatī’’ti dutiyena padena averā asapattā abyāpādā ca paṭipadā vuttā. ‘‘Kusalo ca jahāti pāpaka’’nti tatiyena padena ñāṇuppādo aññāṇanirodho sabbopi ariyo aṭṭhaṅgiko maggo sabbepi bodhipakkhiyā dhammā vuttā . ‘‘Rāgadosamohakkhayā sa nibbuto’’ti rāgakkhayena rāgavirāgā cetovimutti, mohakkhayena avijjāvirāgā paññāvimutti vuttāti. Ayaṃ vicayo hārasampāto.
488「理摄」：安住于布施的人圆满两种——舍断悭吝和福德流注，这是义理。安住于戒防护的人圆满两种——近行定和安止定，这是义理。舍断恶法的人遍知苦，作证灭，修习道，这是义理。当贪嗔痴完全灭尽时，于无余涅槃界般涅槃，这是义理。这就是理摄。
Yuttīti dāne ṭhito ubhayaṃ paripūreti macchariyappahānañca puññābhisandañcāti atthesā yutti. Sīlasaṃyame ṭhito ubhayaṃ paripūreti upacārasamādhiṃ appanāsamādhiñcāti atthesā yutti. Pāpake dhamme pajahanto dukkhaṃ parijānāti, nirodhaṃ sacchikaroti, maggaṃ bhāvetīti atthesā yutti. Rāgadosamohesu sabbaso parikkhīṇesu anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyatīti atthesā yuttīti. Ayaṃ yuttihārasampāto.
489足处摄：“施者福德增长”（Dadato puññaṃ pavaḍḍhatī）这句话，是施舍依处的足处。“自制者怨仇不积集”（Saṃyamato veraṃ na cīyatī）是谛依处的足处。“善者舍断恶”（Kusalo ca jahāti pāpakaṃ）是慧依处的足处。“贪嗔痴灭尽，他已涅槃”（Rāgadosamohakkhayā sa nibbuto）是寂止依处的足处。这就是足处摄。
Padaṭṭhānanti dadato puññaṃ pavaḍḍhatīti cāgādhiṭṭhānassa padaṭṭhānaṃ. Saṃyamato veraṃ na cīyatīti saccādhiṭṭhānassa padaṭṭhānaṃ. Kusalo ca jahāti pāpakanti paññādhiṭṭhānassa padaṭṭhānaṃ. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti upasamādhiṭṭhānassa padaṭṭhānanti. Ayaṃ padaṭṭhāno hārasampāto.
490相摄：“Dadato”（施者）这个词，显示了爱语、利行、同事，应知它们以四摄事的道理而具有同一相。“Saṃyamato”（自制者）显示了忍辱、慈、无害、怜悯等，应知以不产生怨恨的相而具有同一相。“Veraṃ na cīyatī”（怨仇不积集）显示了惭、愧、少欲、知足等，以怨不增长的相而具有同一相。同理，无惭、无愧等以不应被尊重的相而具有同一相。“Kusalo”（善者）以善巧显示正思惟等，以道支等的相而具有同一相。“Jahāti pāpakaṃ”（舍断恶）显示了遍知、现观等，以现观的相而具有同一相。“Rāgadosamohakkhayā”（贪嗔痴灭尽）显示了其余烦恼等的灭尽，以应被灭尽的相而具有同一相。这就是相摄。
Lakkhaṇoti ‘‘dadato’’ti etena peyyavajjaṃ atthacariyaṃ samānattatā ca dassitāti veditabbā saṅgahavatthubhāvena ekalakkhaṇattā. ‘‘Saṃyamato’’ti etena khantimettāavihiṃsāanuddayādayo dassitāti veditabbā verānuppādanalakkhaṇena ekalakkhaṇattā. ‘‘Veraṃ na cīyatī’’ti etena hirīottappaappicchatāsantuṭṭhitādayo dassitā verāvaḍḍhanena ekalakkhaṇattā. Tathā ahirīkānottappādayo acetabbabhāvena ekalakkhaṇattā. ‘‘Kusalo’’ti etena kosalladīpanena sammāsaṅkappādayo dassitā maggaṅgādibhāvena ekalakkhaṇattā. ‘‘Jahāti pāpaka’’nti etena pariññābhisamayādayopi dassitā abhisamayalakkhaṇena ekalakkhaṇattā. ‘‘Rāgadosamohakkhayā’’ti etena avasiṭṭhakilesādīnampi khayā dassitā khepetabbabhāvena ekalakkhaṇattāti ayaṃ lakkhaṇo.
491四阵列摄：在这首偈颂中，“Dadato”（施者）表明世尊的意趣是什么？那些希求大受用的人，将会行布施，以断除贫穷；那些希求无怨的人，将会断除五种怨；那些喜好善法的人，将会修习八支道；那些想般涅槃的人，将会舍断贪嗔痴。这是世尊的意趣。应如此说示语词、因缘、连结。这就是四阵列摄。
Catubyūhoti dadatoti gāthāyaṃ bhagavato ko adhippāyo? Ye mahābhogataṃ patthayissanti, te dānaṃ dassanti dāliddiyappahānāya. Ye averataṃ icchanti, te pañca verāni pajahissanti. Ye kusaladhammehi chandakāmā, te aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāvessanti. Ye nibbāyitukāmā, te rāgadosamohaṃ pajahissantīti ayamettha bhagavato adhippāyo. Evaṃ nibbacananidānasandhayo vattabbāti. Ayaṃ catubyūho.
492转摄：不施者的悭吝，不防护者的怨仇，以及不善者之恶的不舍——以对立面来说明，这就是集。由无贪、无嗔、无痴而通过布施等断除这些，此为三善根。它们的缘是八种正行，这就是道。贪嗔痴等的灭尽，这就是灭。这就是转摄。
Āvaṭṭoti yañca adadato macchariyaṃ, yañca asaṃyamato veraṃ, yañca akusalassa pāpassa appahānaṃ, ayaṃ paṭipakkhaniddesena samudayo. Tassa alobhena ca adosena ca amohena ca dānādīhi pahānaṃ, imāni tīṇi kusalamūlāni. Tesaṃ paccayo aṭṭha sammattāni, ayaṃ maggo. Yo rāgadosamohānaṃ khayo, ayaṃ nirodhoti. Ayaṃ āvaṭṭo.
493“分别”：施者福德增长——若有人因畏惧而施、因贪欲而施、因小利而施，其福德绝不增长。而行刑具施、刀杖施，以恼害他人为目的，他的非福才增长。然而，若以善心，出于慈悯或恭敬而施予食物、饮品、衣物、车乘、花鬘、香、涂油、床座、住所、灯明；或施一切众生无畏；以慈心、利益意乐、出离想而说法——这样，福德才增长。“自制者怨仇不积集”——绝不是指因畏惧而停止的那种防护，能令无怨增长。为什么？那类没有能力、因害怕而停止的人，惧怕现法利益受损，想：“国王们抓住我后砍断我的手……乃至活活刺穿在矛上”，通过这种防护，也能积聚无怨。然而，真正如此防护的人不会积聚怨恨。再者，这样受持：杀生有恶的果报，于现法与后世都是如此；如此了知一切不善后，他从中远离，通过这样的防护来积聚无怨。这里的“防护”指戒，有四种：思戒、心所戒、律仪戒、不犯戒。“善者舍断恶”——应解为舍断恶的三十七菩提分法。这就是分别。
Vibhattīti dadato puññaṃ pavaḍḍhatīti ekaṃsena yo bhayahetu deti, rāgahetu deti, āmisakiñcikkhahetu deti, na tassa puññaṃ vaḍḍhati. Yañca daṇḍadānaṃ satthadānaṃ paraviheṭhanatthaṃ apuññaṃ assa pavaḍḍhati. Yaṃ pana kusalena cittena anukampanto vā apacāyamāno vā annaṃ deti, pānaṃ vatthaṃ yānaṃ mālāgandhavilepanaṃ seyyāvasathaṃ padīpeyyaṃ deti, sabbasattānaṃ vā abhayadānaṃ deti, mettacitto hitajjhāsayo nissaraṇasaññī dhammaṃ deseti. Saṃyamato veraṃ na cīyatīti ekaṃsena abhayūparatassa cīyati, kiṃkāraṇaṃ? Yaṃ asamattho, bhayūparato diṭṭhadhammikassa bhāyati ‘‘mā maṃ rājāno gahetvā hatthaṃ vā chindeyyuṃ…pe… jīvantampi sūle uttāseyyu’’nti, tena saṃyamena averaṃ cīyati. Yo pana evaṃ samāno veraṃ na cīyati. Yo pana evaṃ samādiyati, pāṇātipātassa pāpako vipāko diṭṭhe ceva dhamme abhisamparāye ca, evaṃ sabbassa akusalassa, so tato āramati, iminā saṃyamena veraṃ na cīyati. Saṃyamo nāma sīlaṃ. Taṃ catubbidhaṃ cetanā sīlaṃ, cetasikaṃ sīlaṃ, saṃvaro sīlaṃ, avītikkamo sīlanti. Kusalo ca jahāti pāpakanti pāpapahāyakā sattattiṃsa bodhipakkhiyā dhammā vattabbāti. Ayaṃ vibhatti.
494“轮转”：施者福德增长，不施者福德也增长，但那不是由布施所生的那种福德。自制者怨仇不积聚，非自制者怨仇也不积聚，这是通过布施、对治力与修习力所达成的。善者舍断恶，而不善者则不舍断。由贪嗔痴灭尽，他已涅槃；若那些不灭尽，便没有涅槃。这就是轮转。
Parivattanoti dadato puññaṃ pavaḍḍhati, adadatopi puññaṃ pavaḍḍhati, na dānamayikaṃ. Saṃyamato veraṃ na cīyati asaṃyamatopi veraṃ na cīyati, yaṃ dānena paṭisaṅkhānabalena bhāvanābalena. Kusalo ca jahāti pāpakaṃ, akusalo pana na jahāti. Rāgadosamohakkhayā sa nibbuto, tesaṃ aparikkhayā natthi nibbutīti. Ayaṃ parivattano.
495“异名”：施者福德增长，即由舍离而积集善。随喜者福德也增长，由心净信也增长，由服务事也增长。自制者即由戒律仪、由柔善。怨仇不积集，即恶不增长、不善不增长。善者即贤智者、聪慧者、有智慧者、观察者。舍断即断除、根绝。这就是异名。
Vevacanoti dadato puññaṃ pavaḍḍhati. Pariccāgato kusalaṃ upacīyati. Anumodatopi puññaṃ pavaḍḍhati cittappasādatopi veyyāvaccakiriyāyapi. Saṃyamatoti sīlasaṃvarato soraccato. Veraṃ na cīyatīti pāpaṃ na vaḍḍhati, akusalaṃ na vaḍḍhati. Kusaloti paṇḍito nipuṇo medhāvī parikkhako. Jahātīti samucchindati samugghāṭeti. Ayaṃ vevacano.
496“施设”：施者福德增长——这是对贪的弃舍的施设，是对无贪的确立的施设。自制者怨仇不积集——这是对嗔的镇伏的施设，是对无嗔的确立的施设。善者舍断恶——这是对愚痴的根绝的施设，是对无痴的修习的施设。这也就是对贪嗔痴的断除的施设，是对无贪、无嗔、无痴的修习的施设。由贪嗔痴灭尽，他已涅槃——这是对烦恼的止息的施设，是对涅槃的证得的施设。这就是施设。
Paññattīti dadato puññaṃ pavaḍḍhatīti lobhassa paṭinissaggapaññatti, alobhassa nikkhepapaññatti. Saṃyamato veraṃ na cīyatīti dosassa vikkhambhanapaññatti, adosassa nikkhepapaññatti. Kusalo ca jahāti pāpakanti mohassa samugghātapaññatti, amohassa bhāvanāpaññatti. Rāgadosamohassa pahānapaññatti, alobhādosāmohassa bhāvanāpaññatti. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti kilesānaṃ paṭippassaddhipaññatti, nibbānassa sacchikiriyapaññattīti. Ayaṃ paññatti.
497“入处”：施者福德增长——布施是以信等根而生起的，这是以根为入处。自制者怨仇不积集——自制就是戒蕴，这是以蕴为入处。善者舍断恶——舍断恶是由三种解脱而生起的，这三种解脱作为方便，即三解脱门，这是以解脱门为入处。由贪嗔痴灭尽，他已涅槃——这是解脱蕴，并且它也是法界、法处，这是以界和处为入处。这就是入处。
Otaraṇoti dadato puññaṃ pavaḍḍhatīti dānaṃ nāma saddhādīhi indriyehi hotīti ayaṃ indriyehi otaraṇo. Saṃyamato veraṃ na cīyatīti saṃyamo nāma sīlakkhandhoti ayaṃ khandhehi otaraṇo. Kusalo ca jahāti pāpakanti pāpappahānaṃ nāma tīhi vimokkhehi hoti. Tesaṃ upāyabhūtāni tīṇi vimokkhamukhānīti ayaṃ vimokkhamukhehi otaraṇo. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti vimuttikkhandho. So ca dhammadhātu dhammāyatanañcāti ayaṃ dhātūhi ca āyatanehi ca otaraṇoti. Ayaṃ otaraṇo.
498“净化”：“施与者”等句子，只是语句上的清净，还不属于序说上的清净。而“由贪嗔痴灭尽，他已涅槃”这一句，则既是语句上的清净，也是序说上的清净。这就是净化。
Sodhanoti dadatotiādikā padasuddhi, no ārambhasuddhi. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti ayaṃ padasuddhi ca ārambhasuddhi cāti. Ayaṃ sodhano.
499“安立”：“施与者”——这是单一性；布施、舍离、法施、财施、无畏施等八种施应当详细分别，这是差别性。“自制者”——这是单一性；巴帝摩卡律仪、念律仪等，这是差别性。“善者舍断恶”——这是单一性；舍断有身见、舍断疑等，这是差别性。“由贪嗔痴灭尽，他已涅槃”——这是单一性；有余涅槃界、无余涅槃界，这是差别性。这就是安立。
Adhiṭṭhānoti dadatoti ayaṃ ekattatā, cāgo pariccāgo dhammadānaṃ āmisadānaṃ abhayadānaṃ, aṭṭha dānāni vitthāretabbāni. Ayaṃ vemattatā. Saṃyamoti ayaṃ ekattatā. Pātimokkhasaṃvaro satisaṃvaroti ayaṃ vemattatā. Kusalo ca jahāti pāpakanti ayaṃ ekattatā. Sakkāyadiṭṭhiṃ pajahati vicikicchaṃ pajahatītiādikā ayaṃ vemattatā. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti ayaṃ ekattatā. Saupādisesā nibbānadhātu anupādisesā nibbānadhātūti ayaṃ vemattatāti. Ayaṃ adhiṭṭhāno.
500“资助”：欢悦是布施的缘，无贪是布施的因；惭、愧等是自制的缘，如理作意和无嗔是自制的因；定和如实知见是舍断恶的缘，三随观是舍断恶的因；道正见是涅槃的因，正思维等是涅槃的缘。这就是资助。
Parikkhāroti dānassa pāmojjaṃ paccayo. Alobho hetu, saṃyamassa hirottappādayo paccayo. Yonisomanasikāro adoso ca hetu, pāpappahānassa samādhi yathābhūtañāṇadassanañca paccayo. Tisso anupassanā hetu, nibbutiyā maggasammādiṭṭhi hetu, sammāsaṅkappādayo paccayoti. Ayaṃ parikkhāro.
501「安立理趣」：布施者福德增长，这是布施所成的福行事处，它是戒的足处（近因）。自制者不积集怨仇，这是戒所成的福行事处，它是定的足处（近因）。因为以戒为基础，即使通过禅那，贪等烦恼也不会积集；而且以彼（戒）为缘可能生起的那些漏、损害和热恼，在他那里也不会出现。善者舍断恶，这是遍知断，是修习所成的福行事处。由贪嗔痴灭尽，他寂灭——也就是贪的灭尽、嗔的灭尽、痴的灭尽。其中，贪是指那种贪、强贪、心的染着、贪求、贪求性、贪求状态、贪欲、贪不善根。嗔是指那种嗔、嗔怒性、嗔怒状态、嗔恚、心的恼害、嗔不善根。痴是指那种无智、无见、未通达、未正觉、未现观、愚钝、愚昧、无正知、痴不善根。像这样，这些贪等的灭尽、寂灭、弃舍、寂灭、寂灭、有余涅槃界、无余涅槃界，这就是「安立理趣」。
Samāropanohārasampātoti dadato puññaṃ pavaḍḍhatīti dānamayaṃ puññakiriyavatthu, taṃ sīlassa padaṭṭhānaṃ. Saṃyamato veraṃ na cīyatīti sīlamayaṃ puññakiriyavatthu, taṃ samādhissa padaṭṭhānaṃ. Sīlena hi jhānenapi rāgādikilesā na cīyanti. Yepissa tappaccayā uppajjeyyuṃ āsavā vighātapariḷāhā, tepissa na honti. Kusalo ca jahāti pāpakanti pahānapariññā, taṃ bhāvanāmayaṃ puññakiriyavatthu. Rāgadosamohakkhayā sa nibbutoti rāgassapi khayā dosassapi khayā mohassapi khayā. Tattha rāgoti yo rāgo sārāgo cetaso sārajjanā lobho lubbhanā lubbhitattaṃ abhijjhā lobho akusalamūlaṃ. Dosoti yo doso dussanā dussitattaṃ byāpādo cetaso byāpajjanā doso akusalamūlaṃ. Mohoti yaṃ aññāṇaṃ adassanaṃ anabhisamayo asambodho appaṭivedho dummejjhaṃ bālyaṃ asampajaññaṃ moho akusalamūlaṃ. Iti imesaṃ rāgādīnaṃ khayo nirodho paṭinissaggo nibbuti nibbāyanā parinibbānaṃ saupādisesā nibbānadhātu anupādisesā nibbānadhātūti. Ayaṃ samāropano hārasampāto.
561混合理趣的解释结束。
Missakahārasampātavaṇṇanā niṭṭhitā.