← 文献总目录

4. 根论

s0517a.att5 · 静态文献页 · 103 段 · 打开交互阅读器

1第四、根论
4. Indriyakathā
1一、第一经解说之注释
1. Paṭhamasuttantaniddesavaṇṇanā
184现在，紧接在入出息念论之后所说的根论，其前所未释之义即将得到注释。之所以在入出息念论之后宣说此根论，是因为若无那些有助于入出息念修习的根，入出息念修习便不存在；为了显示净化那些助益之根等方法，故于入出息念论之后宣说。而（论师）为了讲述那个应被解说的根论，以他自己从世尊面前亲闻、了知其意趣的经典解说作为前导，为阐明其义，首先说“如是我闻”等语。
184. Idāni ānāpānassatikathānantaraṃ kathitāya indriyakathāya apubbatthānuvaṇṇanā anuppattā. Ayañhi indriyakathā ānāpānassatibhāvanāya upakārakānaṃ indriyānaṃ abhāve ānāpānassatibhāvanāya abhāvato tadupakārakānaṃ indriyānaṃ visodhanādividhidassanatthaṃ ānāpānassatikathānantaraṃ kathitāti tañca kathetabbaṃ indriyakathaṃ attanā bhagavato sammukhā sutaṃ viññātādhippāyasuttantikadesanaṃ pubbaṅgamaṃ katvā tadatthappakāsanavasena kathetukāmo paṭhamaṃ tāva evaṃ me sutantiādimāha.
3其中，「evaṃ」是不变词。「me」等是名词。在「viharati」一词中，「vi-」是前缀，「harati」是动词——依此理则，应当了知词类的划分。
Tattha evanti nipātapadaṃ. Metiādīni nāmapadāni. Viharatīti ettha vi-iti upasaggapadaṃ, haratīti ākhyātapadanti iminā tāva nayena padavibhāgo veditabbo.
4从含义上看，「evaṃ」这个词出现在比喻、教诫、呵责、赞赏、方式、语法等场合，也出现在指示义和决定义中。而在这里，智者们把「evaṃ」一词用于方式义、指示义，同样也用于决定义。
Atthato pana upamūpadesagarahapasaṃsanākāravacanaggahaṇesu evaṃ-saddo dissati nidassanatthe ca avadhāraṇatthe ca. Idha pana evaṃsaddo ākāratthe nidassanatthe ca viññujanena pavutto, tatheva avadhāraṇatthe ca.
5其中，以方式义的「evaṃ」，是阐明这样的意义：“世尊的言教，具足种种理趣与善巧，由种种意乐所生起，义理与文句圆满，具备各种神变，其法义的宣说与证悟甚深，并且能随顺一切众生各自的语言传入他们耳中。对于这样的言教，有谁能以一切方式完全了知呢？但即使我生起全心想要闻法的愿望，也只能说：‘如是我闻，我也只是以某一种方式听闻的。’”
Tattha ākāratthena evaṃsaddena etamatthaṃ dīpeti – nānānayanipuṇamanekajjhāsayasamuṭṭhānaṃ atthabyañjanasampannaṃ vividhapāṭihāriyaṃ dhammatthadesanāpaṭivedhagambhīraṃ sabbasattānaṃ sakasakabhāsānurūpato sotapathamāgacchantaṃ tassa bhagavato vacanaṃ sabbappakārena ko samattho viññātuṃ, sabbathāmena pana sotukāmataṃ janetvāpi evaṃ me sutaṃ, mayāpi ekenākārena sutanti.
6以指示义的「evaṃ」，是在说：“我不是自生者，这也不是我亲自证悟的”，如此将自己排除之后，用“如是我闻，我也这样听闻”来指示接下来将要述说的整部经典。
Nidassanatthena ‘‘nāhaṃ sayambhū, na mayā idaṃ sacchikata’’nti attānaṃ parimocento ‘‘evaṃ me sutaṃ, mayāpi evaṃ suta’’nti idāni vattabbaṃ sakalaṃ suttaṃ nidasseti.
7以决定义的「evaṃ」，舍利弗尊者为了显示与世尊所称赞的相称的自身忆持之力，让众生产生听闻佛法的意愿，这样表示：“如是我闻，而且那在义理上或文句上都没有减少、没有增加，正是如此，不应看作别的样子。”正如经文所说：“比丘们，在我的声闻比丘中，智慧最广大的，就是这位舍利弗。”（《增支部》1.188-189）“比丘们，我不见有其他任何一个补特伽罗，能够像舍利弗这样，完全正确地随转如来所转的无上法轮。比丘们，舍利弗完全正确地随转如来所转的无上法轮。”（《增支部》1.187）以如此等等的方式。
Avadhāraṇatthena thero sāriputto ‘‘etadaggaṃ, bhikkhave, mama sāvakānaṃ bhikkhūnaṃ mahāpaññānaṃ yadidaṃ sāriputto’’ti (a. ni. 1.188-189), ‘‘nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekapuggalampi samanupassāmi, yo evaṃ tathāgatena anuttaraṃ dhammacakkaṃ pavattitaṃ sammadeva anuppavatteti yathayidaṃ, bhikkhave, sāriputto. Sāriputto, bhikkhave, tathāgatena anuttaraṃ dhammacakkaṃ pavattitaṃ sammadeva anuppavattetī’’tievamādinā (a. ni. 1.187) nayena bhagavatā pasatthabhāvānurūpaṃ attano dhāraṇabalaṃ dassento sattānaṃ sotukāmataṃ janeti ‘‘evaṃ me sutaṃ, tañca kho atthato vā byañjanato vā anūnamanadhikaṃ, evameva, na aññathā daṭṭhabba’’nti.
8「me」这个字出现在具格、与格、属格等含义中。而在这里，它与“由我听闻”和“我的听闻”这两种意义相符合。
Mesaddo karaṇasampadānasāmiatthesu dissati. Idha pana ‘‘mayā sutaṃ, mama suta’’nti ca atthadvaye yujjati.
9「suta」这个词，无论带前缀或不带前缀，都常见于“闻名”、“移动”、“潮湿”、“积聚”、“修习”、“耳识”等意义，也见于依耳门而了知的意义。但在此处，它的意思是依耳门而“已持受（upadhārita）”或“持受（upadhāraṇa）”。因为，如果me取“由我”义，那么就成立“如是我以耳门持受而听到”；如果取“我的”义，那么就成立“如是我的随耳门持受”。
Sutanti ayaṃsaddo saupasaggo anupasaggo ca vissutagamanakilinnaupacitaanuyogasotaviññeyyesu dissati viññātepi ca sotadvārānusārena. Idha panassa sotadvārānusārena upadhāritanti vā upadhāraṇanti vā attho. Me-saddassa hi mayātiatthe sati ‘‘evaṃ mayā sutaṃ sotadvārānusārena upadhārita’’nti yujjati, mamātiatthe sati ‘‘evaṃ mama sutaṃ sotadvārānusārena upadhāraṇa’’nti yujjati.
10再者，通过“如是我闻（evaṃ me sutaṃ）”这一句，他不承认为自己所创作，开显是先前亲自听闻，从而表明：“这是我在那位具备四无畏自信（catuvesārajjavisārada）、具足十力（dasabala）、安住于最胜处（āsabhaṭṭhānaṭṭhāyin）、作狮子吼（sīhanādanādin）、为一切众生之最上者（sabbasattuttama）、法之自在主（dhammissara）、法王（dhammarāja）、以法为尊（dhammādhipati）、以法为灯（dhammadīpa）、以法为皈依处（dhammasaraṇa）、转动正法妙轮（saddhammavaracakkavattin）的世尊——正自觉者面前亲自接受的教说。对于此中的义理、法、文句或字词，不应有任何疑惑或犹豫。”这样，它在此法中破除无信（assaddhiya），令信（saddhā）的成就生起。因此说：
Apica ‘‘evaṃ me suta’’nti attanā uppāditabhāvaṃ appaṭijānanto purimasavanaṃ vivaranto ‘‘sammukhā paṭiggahitamidaṃ mayā tassa bhagavato catuvesārajjavisāradassa dasabaladharassa āsabhaṭṭhānaṭṭhāyino sīhanādanādino sabbasattuttamassa dhammissarassa dhammarājassa dhammādhipatino dhammadīpassa dhammasaraṇassa saddhammavaracakkavattino sammāsambuddhassa vacanaṃ, na ettha atthe vā dhamme vā pade vā byañjane vā kaṅkhā vā vimati vā kātabbā’’ti imasmiṃ dhamme assaddhiyaṃ vināseti, saddhāsampadaṃ uppādetīti. Tenetaṃ vuccati –
11它能破除无信（assaddhaṃ），于教法中增长信（saddhaṃ）；
‘‘Vināsayati assaddhaṃ, saddhaṃ vaḍḍheti sāsane;
12乔达摩的弟子如此说：“如是我闻（evaṃ me sutaṃ）”——这样宣说。
Evaṃ me sutamiccevaṃ, vadaṃ gotamasāvako’’ti.
13「ekaṃ（一）」是一个计数的限定说明。「samayaṃ（时）」是一个区划的说明。「ekaṃ samayaṃ（一时）」是对非固定时间的指明。在这里，「samaya（时）」这个词——
Ekanti gaṇanaparicchedaniddeso. Samayanti paricchinnaniddeso. Ekaṃ samayanti aniyamitaparidīpanaṃ. Tattha samayasaddo –
14「samaya（时）」这个词，出现在“会合（samavāya）”、“刹那（khaṇa）”、“时间（kāla）”、“集会（samūha）”、“因（hetu）”、“诸见（diṭṭhi）”这些意义上，
Samavāye khaṇe kāle, samūhe hetudiṭṭhisu;
15以及在“获得（paṭilābha）”、“断除（pahāna）”和“通达（paṭivedha）”中被见到。
Paṭilābhe pahāne ca, paṭivedhe ca dissati.
16在这里，它指的是「时间」的意义。因此，它表示在年、季节、月、半个月、一日一夜、上午、中午、傍晚、初夜分、中夜分、后夜分、须臾等这些时间分类当中，某个特定的「一时」。
Idha panassa kālo attho. Tena saṃvaccharautumāsaddhamāsarattindivapubbaṇhamajjhanhikasāyanhapaṭhama- majjhimapacchimayāmamuhuttādīsu kālappabhedabhūtesu samayesu ekaṃ samayanti dīpeti.
17其中，虽然长老凭借智慧，对于这些在年等时节中所说的每一部经——无论在哪一年、哪一季、哪一月、哪半个月、哪夜分或哪日分——都清清楚楚地了知并确定无疑，但是，如果详细说成“如是我闻：在某年、某季、某月、某半个月、某夜分或某日分”，就不容易轻松受持，也不方便诵出或教别人诵出，而且会变得太冗长。因此，他只用一句话来总括这个意思，就说成「一时」。
Tattha kiñcāpi etesu saṃvaccharādīsu samayesu yaṃ yaṃ suttaṃ yamhi yamhi saṃvacchare utumhi māse pakkhe rattibhāge divasabhāge vā vuttaṃ, sabbaṃ taṃ therassa suviditaṃ suvavatthāpitaṃ paññāya. Yasmā pana ‘‘evaṃ me sutaṃ asukasaṃvacchare asukautumhi asukamāse asukapakkhe asukarattibhāge asukadivasabhāge vā’’ti evaṃ vutte na sakkā sukhena dhāretuṃ vā uddisituṃ vā uddisāpetuṃ vā, bahu ca vattabbaṃ hoti, tasmā ekeneva padena tamatthaṃ samodhānetvā ‘‘ekaṃ samaya’’nti āha.
18或者，还有入胎时、诞生时、生起悚惧时、出家时、修苦行时、降魔时、正等觉时、现法乐住时、说法时、般涅槃时等等，这些在世尊的天、人当中极为显著、具有种种时间差别的时刻。在这些时刻中，「一时」指的是那个名为“说法时”的时刻。此外，在智行与悲行事业的时刻中，它指的是悲行事业的时刻；在自利修行与利他修行的时刻中，它指的是利他修行的时刻；在聚集者应做的两类事的时刻中，它指的是法谈的时刻；在说法与修行的时刻中，它指的是说法的时刻。针对这些时刻中的某一个，而说「一时」。
Ye vā ime gabbhokkantisamayo jātisamayo saṃvegasamayo abhinikkhamanasamayo dukkarakārikasamayo māravijayasamayo abhisambodhisamayo diṭṭhadhammasukhavihārasamayo desanāsamayo parinibbānasamayotievamādayo bhagavato devamanussesu ativiya pakāsā anekakālappabhedā eva samayā, tesu samayesu desanāsamayasaṅkhātaṃ ekaṃ samayanti dīpeti. Yo cāyaṃ ñāṇakaruṇākiccasamayesu karuṇākiccasamayo, attahitaparahitapaṭipattisamayesu parahitapaṭipattisamayo, sannipatitānaṃ karaṇīyadvayasamayesu dhammikathāsamayo, desanāpaṭipattisamayesu desanāsamayo, tesupi samayesu aññataraṃ samayaṃ sandhāya ‘‘ekaṃ samaya’’nti āha.
19另外，由于“一时（ekaṃ samayaṃ）”在这里也可能含有“完全契合”的意义——也就是世尊开示这部经或其他某部经的那段时间，他全然安住在悲心里——所以为了表明这层意思，这里用了业格的表达方式。
Yasmā pana ‘‘ekaṃ samaya’’nti accantasaṃyogattho sambhavati. Yañhi samayaṃ bhagavā imaṃ aññaṃ vā suttantaṃ desesi, accantameva taṃ samayaṃ karuṇāvihārena vihāsi, tasmā tadatthajotanatthaṃ idha upayogavacananiddeso katoti.
20因此，这样说：
Tenetaṃ vuccati –
21“考量了种种意义之后，用处格和工具格；
‘‘Taṃ taṃ atthamapekkhitvā, bhummena karaṇena ca;
22别的场合，‘时’用业格来说；而在本文这里，则是以处格和工具格来说的。”
Aññatra samayo vutto, upayogena so idhā’’ti.
23但古代论师们则这样解释：这只是一种言辞上的差别而已，即“在那时（tasmiṃ samaye）”、“以那时（tena samayena）”或“那时（taṃ samayaṃ）”，其实一切处都只是处格的意义。所以，即便说成了“一时（ekaṃ samayaṃ）”，也要理解为“在一时（ekasmiṃ samaye）”的意义。
Porāṇā pana vaṇṇayanti – ‘‘tasmiṃ samaye’’ti vā ‘‘tena samayenā’’ti vā ‘‘taṃ samaya’’nti vā abhilāpamattabhedo esa, sabbattha bhummamevatthoti. Tasmā ‘‘ekaṃ samaya’’nti vuttepi ‘‘ekasmiṃ samaye’’ti attho veditabbo.
24「世尊」（Bhagavā）是尊崇的意思。因为在世间，人们称值得尊崇的人为「世尊」。而这位由于具足一切功德，在一切众生当中最值得尊崇，所以应当知道他就被称为「世尊」。古师们也这样说：
Bhagavāti garu. Garuñhi loke ‘‘bhagavā’’ti vadanti. Ayañca sabbaguṇavisiṭṭhatāya sabbasattānaṃ garu, tasmā ‘‘bhagavā’’ti veditabbo. Porāṇehipi vuttaṃ –
25「『世尊』这个称呼是最殊胜的，『世尊』这个称呼是至高无上的；
‘‘Bhagavāti vacanaṃ seṭṭhaṃ, bhagavāti vacanamuttamaṃ;
26他是值得尊崇、具备恭敬德行的人，因此称为『世尊』。
Garu gāravayutto so, bhagavā tena vuccatī’’ti.
27再者——
Apica –
28「bhāgyavā」是具有吉祥的意思，「bhaggavā」是具有破坏的意思，「yutto」是具足的意思，「bhagehi ca vibhattavā」是透过各种吉祥而分别的意思；
‘‘Bhāgyavā bhaggavā yutto, bhagehi ca vibhattavā;
29「bhattavā」是具有受用（或具有分）的意思，「vantagamano」是已舍断诸有、不再轮回的意思，因此在诸有当中被称为「世尊」。
Bhattavā vantagamano, bhavesu bhagavā tato’’ti. –
30根据这个偈颂，可以了知这个词的详细意义。而这个意义已经在《清净之道》的「佛随念解说」（《清净之道》1.123以下）中说明过了。
Imissāpi gāthāya vasena assa padassa vitthārato attho veditabbo. So ca visuddhimagge buddhānussatiniddese (visuddhi. 1.123 ādayo) vuttoyeva.
31到这里为止，通过「如是我闻」这句话，表示开示的成就；「我闻」表示声闻的成就；「一时」表示时间的成就；「世尊」表示说法者的成就。
Ettāvatā cettha evanti vacanena desanāsampattiṃ niddisati, me sutanti sāvakasampattiṃ, ekaṃ samayanti kālasampattiṃ, bhagavāti desakasampattiṃ.
32在谈到「舍卫城」（Sāvatthiyanti）时，有些研究文字的人这样认为：曾是沙瓦塔（Savattha）仙人居所的那座城，因而得名「舍卫城」，就像卡甘地（Kākandī）和马甘地（Mākandī）的命名方式一样。但是，注疏老师们则这样说：「因为人类所有能享用和受用的东西，在这里都应有尽有，所以称为『舍卫城』；另外，当商队聚集时，如果有人问：『有什么货物？』，回答是『一切都有』，根据这个说法，也因此得名『舍卫城』。」
Sāvatthiyanti ettha ca savatthassa isino nivāsaṭṭhānabhūtā nagarī sāvatthī, yathā kākandī mākandīti evaṃ tāva akkharacintakā. Aṭṭhakathācariyā pana bhaṇanti – yaṃ kiñci manussānaṃ upabhogaparibhogaṃ sabbamettha atthīti sāvatthī, satthasamāyoge ca kiṃ bhaṇḍamatthīti pucchite sabbamatthītipi vacanamupādāya sāvatthī.
33「一切所需的资具，恒时都聚集在舍卫城；」
‘‘Sabbadā sabbūpakaraṇaṃ, sāvatthiyaṃ samohitaṃ;
34「正是因为这个『一切都有』的缘由，所以它才被叫做『舍卫城』。」——
Tasmā sabbamupādāya, sāvatthīti pavuccatī’’ti. –
35「在那舍卫城」（Tassaṃ sāvatthiyaṃ）用的是表示「附近」之义的处格。而「住」（viharati）这个词，通常是为了说明某人具备行住坐卧等威仪、天住、梵住或圣住中的任何一种状态，但在这里，它特指与行、住、坐、卧等威仪中的某一种相结合的状态。因此，无论世尊是站着、走着、坐着还是躺着，都应理解为他在「住」。为什么呢？因为世尊会通过更换另一种威仪来消除前一种威仪带来的疲劳，从而使他的身体相续运转而不衰败，所以称为「住」。
Tassaṃ sāvatthiyaṃ. Samīpatthe bhummavacanaṃ. Viharatīti avisesena iriyāpathadibbabrahmaariyavihāresu aññataravihārasamaṅgiparidīpanametaṃ, idha pana ṭhānagamanāsanasayanappabhedesu iriyāpathesu aññatarairiyāpathasamāyogaparidīpanaṃ. Tena ṭhitopi gacchantopi nisinnopi sayānopi bhagavā ‘‘viharati’’cceva veditabbo. So hi bhagavā ekaṃ iriyāpathabādhanaṃ aññena iriyāpathena vicchinditvā aparipatantamattabhāvaṃ harati pavatteti, tasmā ‘‘viharatī’’ti vuccati.
36在说到「祇园」（Jetavane）时：能战胜自己敌人的人，名为「胜」（Jeta）；或者说，当国王战胜敌人时，这位王子出生了，因此得名「胜」；又或者，出于对吉祥的期盼，就给他取了这样一个名字，所以叫「胜」。而「园」（vana）的意思是「使之欣悦」，即通过自身的成就让众生对其生起恭敬和爱乐之心；或者，「园」有「渴求、招唤」的意思，就像是园中各种花朵的香气与令人陶醉的杜鹃等鸟类的鸣叫，以及被微风吹动的树枝、小枝和嫩叶，仿佛都在招呼众生：「来吧，享用我吧！」。所以，「胜」的园就是「祇园」。因为这个园是由胜王子种植、培育和守护的，他就是这个园的主人，所以被称为「祇园」。就在这座祇园里。此外，林园分为两种：种植林和自然林。这座祇园以及竹林精舍等，属于种植林；而盲林、大林等，则属于自然林。
Jetavaneti ettha attano paccatthikajanaṃ jinātīti jeto, rañño vā attano paccatthikajane jite jātoti jeto, maṅgalakamyatāya vā tassa evaṃnāmameva katanti jeto, vanayatīti vanaṃ, attasampadāya sattānaṃ bhattiṃ kāreti, attani sinehaṃ uppādetīti attho. Vanute iti vā vanaṃ, nānāvidhakusumagandhasammodamattakokilādivihaṅgābhirutehi mandamārutacalitarukkhasākhāviṭapapallavapalāsehi ‘‘etha maṃ paribhuñjathā’’ti pāṇino yācati viyāti attho. Jetassa vanaṃ jetavanaṃ. Tañhi jetena rājakumārena ropitaṃ saṃvaddhitaṃ paripālitaṃ, so ca tassa sāmī ahosi, tasmā jetavananti vuccati. Tasmiṃ jetavane. Vanañca nāma ropimaṃ sayaṃjātanti duvidhaṃ. Idañca veḷuvanādīni ca ropimāni, andhavanamahāvanādīni sayaṃjātāni.
37在「给孤独的园」（Anāthapiṇḍikassa ārāme）中：这位居士，按照父母给他取的名字，叫须达多。然而，由于他具足了一切欲乐的成就、彻底远离了悭吝，并且具备慈悲等德行，恒常施舍食物给无依无靠的孤独者，因此他获得了「给孤独」这个称号。而「园」（ārāma）是指「众生在此感到喜悦」，特别是「出家人在此感到喜悦」的地方，由于这里有花果等优美的景致，又具备了不过远、不过近等五种坐卧具的优越条件，使得人们从各处来到这里，感到欢喜、愉悦，毫无厌倦地在此居住；或者说，凭借上述的优越条件，即使人们去了各处，这里也能把他们吸引回来，令其内心感到喜悦，所以叫做「园」。这座园是给孤独居士用十八亿金铺满地面作价，从胜王子手中买下土地，再用十八亿金建造了各种坐卧具，然后又用十八亿金完成了大寺的工程，总共以五十四亿金的巨大舍施，供养给以佛陀为首的比丘僧团。因此，它被称为「给孤独的园」。就是在那个给孤独的园中。
Anāthapiṇḍikassa ārāmeti sudatto nāma so gahapati mātāpitūhi katanāmavasena. Sabbakāmasamiddhatāya pana vigatamaccheratāya karuṇādiguṇasamaṅgitāya ca niccakālaṃ anāthānaṃ piṇḍamadāsi, tena anāthapiṇḍikoti saṅkhaṃ gato. Āramanti ettha pāṇino, visesena vā pabbajitāti ārāmo, tassa pupphaphalādisobhāya nātidūranaccāsannatādipañcavidhasenāsanaṅgasampattiyā ca tato tato āgamma ramanti abhiramanti, anukkaṇṭhitā hutvā nivasantīti attho. Vuttappakārāya vā sampattiyā tattha tattha gatepi attano abbhantaraṃ ānetvā ramāpetīti ārāmo. So hi anāthapiṇḍikena gahapatinā jetassa rājakumārassa hatthato aṭṭhārasahi hiraññakoṭīhi koṭisantharena kīṇitvā aṭṭhārasahi hiraññakoṭīhi senāsanāni kārāpetvā aṭṭhārasahi hiraññakoṭīhi vihāramahaṃ niṭṭhāpetvā evaṃ catupaññāsahiraññakoṭipariccāgena buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa niyyādito, tasmā ‘‘anāthapiṇḍikassa ārāmo’’ti vuccati. Tasmiṃ anāthapiṇḍikassa ārāme.
38而在这里，提到「祇园」是为了称扬它先前的主人（胜王子）；提到「在给孤独的园」则是为了称扬它后来的主人（给孤独）。为什么要称扬他们呢？目的是让那些乐于培福的人能够见贤思齐，起而效仿。因为在这件事中，胜王子为建造门楼殿堂，舍出了出售土地所得的十八亿金以及价值数亿的树木；而给孤独则捐献了五十四亿金。就这样，具寿舍利弗通过称扬他们，展示了乐求福德之人是如何培植福报的，以此来激励其他乐求福德的人也来效仿他们。
Ettha ca ‘‘jetavane’’tivacanaṃ purimasāmiparikittanaṃ, ‘‘anāthapiṇḍikassa ārāme’’ti pacchimasāmiparikittanaṃ. Kimetesaṃ parikittane payojananti? Puññakāmānaṃ diṭṭhānugatiāpajjanaṃ. Tattha hi dvārakoṭṭhakapāsādamāpane bhūmivikkayaladdhā aṭṭhārasa hiraññakoṭiyo anekakoṭiagghanakā rukkhā ca jetassa pariccāgo, catupaññāsa hiraññakoṭiyo anāthapiṇḍikassa . Iti tesaṃ parikittanena evaṃ puññakāmā puññāni karontīti dassento āyasmā sāriputto aññepi puññakāme tesaṃ diṭṭhānugatiāpajjane niyojeti.
39在这里，或许会有人质疑：如果世尊是住在舍卫城，就不应该说「在祇园给孤独园」；如果他是住在那个园里，就不应该说「在舍卫城」。因为世尊不可能在同一个时间，身处两个地方。然而，我们不能这样看问题。我们之前不是已经说过，这用的是表示「附近」之义的处格吗？所以，就像在恒河、耶牟那河附近放牧的牛群，人们会说「在恒河边放牧，在耶牟那河边放牧」一样，在这里，因为祇园给孤独园就位于舍卫城附近，世尊安住其中，所以就说「在舍卫城，住于祇园给孤独园」。其中，提到「舍卫城」是为了指出他托钵乞食的村落，而后面的话则是为了指出这个适合出家人居住的地方。
Tattha siyā – yadi tāva bhagavā sāvatthiyaṃ viharati, ‘‘jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme’’ti na vattabbaṃ. Atha tattha viharati, ‘‘sāvatthiya’’nti na vattabbaṃ. Na hi sakkā ubhayattha ekaṃ samayaṃ viharitunti. Na kho panetaṃ evaṃ daṭṭhabbaṃ, nanu avocumha ‘‘samīpatthe bhummavacana’’nti. Tasmā yathā gaṅgāyamunādīnaṃ samīpe goyūthāni carantāni ‘‘gaṅgāya caranti, yamunāya carantī’’ti vuccanti, evamidhāpi yadidaṃ sāvatthiyā samīpe jetavanaṃ anāthapiṇḍikassa ārāmo, tattha viharanto vuccati ‘‘sāvatthiyaṃ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme’’ti. Gocaragāmanidassanatthaṃ hissa sāvatthivacanaṃ, pabbajitānurūpanivāsaṭṭhānanidassanatthaṃ sesavacanaṃ.
40在这里，通过陈述舍卫城，具寿舍利弗显示了世尊对在家众的护念；通过陈述祇园等处，则显示了对出家众的护念。同样，用前面部分说明摄取资具，意在舍弃自我折磨的苦行；用后面部分说明断除对感官对象的欲求，这是舍弃耽溺欲乐之行的方便。或者可以这样理解：前面部分表明精勤致力于说法，后面部分表明心志乐处远离；前面部分是以悲悯来接近众生，后面部分是以智慧来超越；前面部分表明他志在成就众生的利益和安乐，后面部分则显示他在做利乐他人的事情时心无染着；前面部分是为了法上的安乐而放下执取，从而安住于轻安，后面部分则是为了精勤修习「超人法」的相状；前面部分说明对人类多有饶益，后面部分说明对天人也多有饶益；前面部分说明他虽生于世间、长于世间，后面部分却说明他不被世间所染污。前面部分根据《增支部》所言：'比丘们，有一人出现于世间，是为众人的利益、为众人的安乐、为怜悯世间、为天与人的义利、利益、安乐而出现。那一个人是谁？就是如来、阿拉汉、正自觉者'（增支部1.170），由此阐明世尊出现于世的目的；后面部分则阐明他在哪里出现，就相应地在那种处所安住。事实上，世尊第一次出现在蓝毗尼园，第二次在菩提场——为了成就世间与出世间的生起，他都只在树林中出现，因此表示他只在树林中安住。通过这样的方式等，应知此处义理的脉络连接。
Tattha sāvatthikittanena āyasmā sāriputto bhagavato gahaṭṭhānuggahakaraṇaṃ dasseti, jetavanādikittanena pabbajitānuggahakaraṇaṃ. Tathā purimena paccayaggahaṇato attakilamathānuyogavivajjanaṃ, pacchimena vatthukāmappahānato kāmasukhallikānuyogavivajjanūpāyaṃ. Atha vā purimena ca dhammadesanābhiyogaṃ, pacchimena vivekādhimuttiṃ. Purimena karuṇāya upagamanaṃ, pacchimena paññāya apagamanaṃ. Purimena sattānaṃ hitasukhanipphādanādhimuttataṃ, pacchimena parahitasukhakaraṇe nirupalepataṃ. Purimena dhammikasukhāpariccāganimittaṃ phāsuvihāraṃ, pacchimena uttarimanussadhammānuyoganimittaṃ. Purimena manussānaṃ upakārabahulataṃ, pacchimena devānaṃ. Purimena loke jātassa loke saṃvaddhabhāvaṃ, pacchimena lokena anupalittataṃ. Purimena ‘‘ekapuggalo, bhikkhave, loke uppajjamāno uppajjati bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṃ. Katamo ekapuggalo? Tathāgato arahaṃ sammāsambuddho’’ti (a. ni. 1.170) vacanato yadatthaṃ bhagavā uppanno, tadatthaparidīpanaṃ, pacchimena yattha uppanno, tadanurūpavihāraparidīpanaṃ. Bhagavā hi paṭhamaṃ lumbinivane, dutiyaṃ bodhimaṇḍeti lokiyalokuttarassa uppattiyā vaneyeva uppanno, tenassa vaneyeva vihāraṃ dassetīti evamādinā nayenettha atthayojanā veditabbā.
41「于此」（tatrāti）是标示处所与时间。因为它指出：他在那个时间安住，所以是‘于那时’；他在那个祇园安住，所以是‘于祇园’。或者，它是在标示说法所适宜的处所与时间。因为世尊并不会在不适当的处所或时间说法。《自说经》中‘婆醯迦，现在还不是时候’（自说经10）等语，就是这里的证明。‘而’（kho）是一个不变词，仅用于充实语句，或表示限定、强调的意义，或表示开始的意思。‘世尊’（bhagavā）是显示为世间所尊重者。‘比丘’（bhikkhū）这个词，是指适合听闻教法的那类人的称谓。此外，在这里也应按照‘乞食者（bhikkhaka）即比丘，已进入乞食行（bhikkhācariya）的人即比丘’等方式（《分别》510；《波罗夷》45），来理解这个词的词义。‘唤’（āmantesīti）就是呼叫、说话、唤醒，这是此处的意思。在别处，也有告知、召集的意思。‘比丘们’（bhikkhavo）是这种呼唤方式的标示。世尊用这个称呼，借由彰显他们与乞食之性、乞食之法、善于乞食等功德相应的名称，来指明他们所行的是远离卑下和过高方式的修行生活，从而调伏他们可能生起的傲慢或消沉。而‘比丘们’这个饱含悲悯流露、心地柔和、目光凝注的称呼，让他们面向自己，并通过这个表示欲说法的词，生起他们想要听法的心。同时，也通过这个有唤醒意义的词，督促他们好好地听、好好地‘作意’（manasikāra）。因为教法的成就，关键在于好好地听和作意。
Tatrāti desakālaparidīpanaṃ. Tañhi yaṃ samayaṃ viharati, tatra samaye, yasmiñca jetavane viharati, tatra jetavaneti dīpeti. Bhāsitabbayutte vā desakāle dīpeti. Na hi bhagavā ayutte dese kāle vā dhammaṃ deseti. ‘‘Akālo kho tāva bāhiyā’’tiādi (udā. 10) cettha sādhakaṃ. Khoti padapūraṇamatte avadhāraṇatthe ādikālatthe vā nipāto. Bhagavāti lokagarudīpanaṃ. Bhikkhūti kathāsavanayuttapuggalavacanaṃ. Apicettha ‘‘bhikkhakoti bhikkhu, bhikkhācariyaṃ ajjhupagatoti bhikkhū’’tiādinā (vibha. 510; pārā. 45) nayena vacanattho veditabbo. Āmantesīti ālapi abhāsi sambodhesi, ayamettha attho. Aññatra pana ñāpanepi pakkosanepi. Bhikkhavoti āmantanākāradīpanaṃ. Tena tesaṃ bhikkhūnaṃ bhikkhanasīlatābhikkhanadhammatābhikkhanesādhukāritādiguṇayogasiddhena vacanena hīnādhikajanasevitaṃ vuttiṃ pakāsento uddhatadīnabhāvaniggahaṃ karoti. ‘‘Bhikkhavo’’ti iminā ca karuṇāvipphārasommahadayanayananipātapubbaṅgamena vacanena te attano mukhābhimukhe karonto teneva kathetukamyatādīpakena vacanena nesaṃ sotukamyataṃ janeti. Teneva ca sambodhanatthena vacanena sādhukasavanamanasikārepi te niyojeti. Sādhukasavanamanasikārāyattā hi sāsanasampatti.
42如果问：在还有其他天、人存在的情况下，为什么只召唤比丘们？回答是：因为他们具有‘最先的’、‘最胜的’、‘最亲近的’、‘常随的’、以及‘适合接受法的容器’这些特质。虽然世尊的说法是遍及所有群众的，但在这些群众中，比丘们是‘最先的’——因为他们是最早产生的；是‘最胜的’——因为他们以出家（anagāriya）为始，追随导师的修行，并且是完整接受整个教法的人；是‘最亲近的’——因为在那个场合，他们坐在靠近导师的地方；是‘常随的’——因为他们常常活动在导师的附近；而且他们是说法的‘容器’，因为他们具有按照教导去实修的特质。
Aparesu devamanussesu vijjamānesu kasmā bhikkhūyeva āmantesīti ce? Jeṭṭhaseṭṭhāsannasadāsannihitabhājanabhāvato. Sabbaparisasādhāraṇā hi bhagavato dhammadesanā. Parisāya ca jeṭṭhā bhikkhū paṭhamuppannattā, seṭṭhā anagāriyabhāvaṃ ādiṃ katvā satthu cariyānuvidhāyakattā sakalasāsanapaṭiggāhakattā ca, āsannā tattha nisinnesu satthusannikattā, sadāsannihitā satthusantikāvacarattā, dhammadesanāya ca te eva bhājanaṃ yathānusiṭṭhaṃ paṭipattisabbhāvato.
43在这里，可能会有人问：那么世尊在说法时，为何要先召唤比丘们，而不直接说法呢？这是为了激发他们的正念。因为在法会中，比丘们有时会思维其他事情，或者心念散乱，或者正在省察法，或者正在‘作意’禅修的业处，他们就这样坐着。如果不先招呼就开始说法，当他们听到法时，可能无法认清‘这个说法是以什么为缘由、以什么为条件、是出现了什么事件而说的？’，从而陷入混乱，或产生错误的理解。因此，为了激发他们的正念，世尊总是先召唤他们，然后才说法。
Tattha siyā – kimatthaṃ pana bhagavā dhammaṃ desento paṭhamaṃ bhikkhū āmantesi, na dhammameva desesīti? Satijananatthaṃ. Parisāya hi bhikkhū aññaṃ cintentāpi vikkhittacittāpi dhammaṃ paccavekkhantāpi kammaṭṭhānaṃ manasikarontāpi nisinnā honti, te anāmantetvā dhamme desiyamāne ‘‘ayaṃ desanā kiṃnidānā kiṃpaccayā katamāya atthuppattiyā desitā’’ti sallakkhetuṃ asakkontā vikkhepaṃ āpajjeyyuṃ, duggahitaṃ vā gaṇheyyuṃ . Tena tesaṃ satijananatthaṃ bhagavā paṭhamaṃ āmantetvā pacchā dhammaṃ deseti.
44‘尊者’（bhadante）这是一个表示尊敬的词，或者是给予导师的回应。在这里，世尊说‘比丘们’来召唤那些比丘；比丘们则说‘尊者’来回应世尊。同样，世尊以‘比丘们’对他们说话，他们就以‘尊者’来回话；世尊以‘比丘们’引导出回应，他们就以‘尊者’来作出回应。‘那些比丘’就是指世尊所召唤的那些人。‘回应世尊’：他们响应了世尊的召唤，也就是转向他，认真地听，并接受、领会了。‘世尊这样说’：意思是世尊说了一段话，即现在要开示的这整部经。
Bhadanteti gāravavacanametaṃ, satthuno paṭivacanadānaṃ vā. Apicettha ‘‘bhikkhavo’’ti vadamāno bhagavā te bhikkhū ālapati, ‘‘bhadante’’ti vadamānā te bhagavantaṃ paccālapanti. Tathā ‘‘bhikkhavo’’ti bhagavā ābhāsati, ‘‘bhadante’’ti te paccābhāsanti. ‘‘Bhikkhavo’’ti paṭivacanaṃ dāpeti, bhadanteti paṭivacanaṃ denti. Te bhikkhūti ye bhagavā āmantesi. Bhagavato paccassosunti bhagavato āmantanaṃ paṭiassosuṃ, abhimukhā hutvā suṇiṃsu sampaṭicchiṃsu paṭiggahesunti attho. Bhagavā etadavocāti bhagavā etaṃ idāni vattabbaṃ sakalasuttaṃ avoca.
45到此为止，尊者舍利弗所陈述的这个缘起（nidāna），就好比为了一座开着莲花、青莲华盛放、水清美妙甘甜的池塘，为了让人们能舒适地进入，而修建的一个渡口，那里有着用无瑕石板铺成的华美台阶，以及犹如遍撒珍珠网和白沙的白色地面。或者，就像为了登上那座足以触及星宿、有着分割匀称的墙壁和各式栏楯围绕、气势宏伟的华美宫殿，而铺设的阶梯，它用象牙制的（dantamaya）光滑软板做成，以金藤缠绕，并用众多宝石的光芒交相辉映而显得光彩夺目。又或者，就像为了进入一座装饰着金环、脚镯等碰撞之声，家中人谈笑声音甜美，并以巨大的权威和财富而显耀的豪宅，所设立的那扇大而安稳的门扉，它由金、银、宝石、珍珠、珊瑚等光泽闪耀而清净的东西装饰，显得十分堂皇。同样地，为了让人能舒适地深入这部文义具足、彰显诸佛说法智慧甚深相的经典，才开示了以处所、时间、说法者、听法众、开示方法这五方面作为庄严的缘起。对这个缘起的义理解释，至此已经圆满结束。
Ettāvatā ca yaṃ āyasmatā sāriputtena kamalakuvalayujjalavimalasādurasasalilāya pokkharaṇiyā sukhāvataraṇatthaṃ nimmalasilātalaracanavilāsasopānaṃ vippakiṇṇamuttājālasadisavālikākiṇṇapaṇḍarabhūmibhāgaṃ titthaṃ viya, suvibhattabhittivicitravedikāparikkhittassa nakkhattapathaṃ phusitukāmatāya viya, vijambhitasamussayassa pāsādavarassa sukhārohaṇatthaṃ dantamayasaṇhamuduphalakakañcanalatāvinaddhamaṇigaṇappabhāsamudayujjalasobhaṃ sopānaṃ viya, suvaṇṇavalayanūpurādisaṅghaṭṭanasaddasammissitakathitahasitamadhurassaragehajanavicaritassa uḷārissariyavibhavasobhitassa mahāgharassa sukhappavesanatthaṃ suvaṇṇarajatamaṇimuttāpavāḷādijutivisadavijjotitasuppatiṭṭhitavisāladvārakavāṭaṃ mahādvāraṃ viya atthabyañjanasampannassa buddhānaṃ desanāñāṇagambhīrabhāvasaṃsūcakassa imassa suttassa sukhāvagāhaṇatthaṃ kāladesadesakaparisāpadesapaṭimaṇḍitaṃ nidānaṃ bhāsitaṃ, tassa atthavaṇṇanā samattā.
46‘经中的五’（suttante pañca）是指数目的限定。‘这些根’（imāni indriyāni）是指出所要讨论的法。至于‘根’的意义，前面已经说过了。
Suttante pañcāti gaṇanaparicchedo. Imāni indriyānīti paricchinnadhammanidassanaṃ. Indriyaṭṭho heṭṭhā vutto.
185现在，在显示了这部经之后，为了显示这部经中所说的诸根的清净、修习方法、已修习的状态以及止息，他接着说了“这五根”等语句。这其中，“清净”就是指证得清净。“于无信者”，是指在佛、法、僧三宝上缺乏信心的人。“于有信者”，是指在佛、法、僧三宝上信心具足的人。“亲近”，是指用心去亲近的人。“交往”，是指前去接近的人。“侍奉”，是指怀着恭敬心靠近并安坐的人。“能生净信的经文”，是指那些能激发净信、与三宝功德相关的经文。“懈怠者”，是指以卑劣的方式而沉没的人，即懈怠者，他们就是懈怠者。“正勤”，是指与能成就四种功能的精进相关的经文。“失念者”，是指正念已丧失的人。“念处”，是指以念处为主题的经文。“禅那与解脱”，是指以第四禅、八解脱、三种解脱等为主题的经文。“劣慧者”，是指没有智慧的人，或者说，因为智慧缺失或智慧恶劣，所以称为劣慧者，他们就是劣慧者。“甚深智行”，是指与四圣谛、缘起等相关的经文，或是类似智论的言教。“经的聚合”，是指经典的一个部分。在“无信”等词句中，“无信”就是指没有信心的状态。一个看到无信过患的人，会断除无信而修习信根；一个看到信根利益的人，则通过修习信根来断除无信。这个道理同样适用于其余各项。“懈怠”，是指懈怠的状态。“放逸”，是指正念的流失。“掉举”，是指心高高扬起的状态，也就是散乱的意思。“因为已断”，是指借由禅那的圆满达到安止，从而得以断除。“因为已善断”，是指借由导向出起的观的圆满，从而得以彻底地断除。“已修习、已善修习”：应按照前面所说的顺序加以连接理解。因为，通过观的断除功能而产生结果，所以适合称为“已善断”；也正因为如此，才称为“善修习”，但禅那却还达不到这个程度。然而，由于要去断除的烦恼被断除，才成就了修习；又因为修习的成就，才完成了应断除的烦恼的断除。正因如此，这里才用了一对的方式来加以说明。
185. Idāni imaṃ suttantaṃ dassetvā imasmiṃ suttante vuttānaṃ indriyānaṃ visuddhibhāvanāvidhānaṃ bhāvitattaṃ paṭippassaddhiñca dassetukāmo imāni pañcindriyānītiādimāha. Tattha visujjhantīti visuddhiṃ pāpuṇanti. Assaddheti tīsu ratanesu saddhāvirahite. Saddheti tīsu ratanesu saddhāsampanne. Sevatoti cittena sevantassa. Bhajatoti upasaṅkamantassa. Payirupāsatoti sakkaccaṃ upanisīdantassa. Pasādanīye suttanteti pasādajanake ratanattayaguṇapaṭisaṃyutte suttante. Kusīteti kucchitena ākārena sīdantīti kusīdā, kusīdā eva kusītā. Te kusīte. Sammappadhāneti catukiccasādhakavīriyapaṭisaṃyuttasuttante. Muṭṭhassatīti naṭṭhassatike. Satipaṭṭhāneti satipaṭṭhānādhikārake suttante. Jhānavimokkheti catutthajjhānaaṭṭhavimokkhatividhavimokkhādhikārake suttante. Duppaññeti nippaññe, paññābhāvato vā duṭṭhā paññā etesanti duppaññā. Te duppaññe. Gambhīrañāṇacariyanti catusaccapaṭiccasamuppādādipaṭisaṃyutte suttante, ñāṇakathāsadise vā. Suttantakkhandheti suttantakoṭṭhāse. Assaddhiyantiādīsu assaddhiyanti assaddhabhāvaṃ. Assaddhiye ādīnavadassāvī assaddhiyaṃ pajahanto saddhindriyaṃ bhāveti, saddhindriye ānisaṃsadassāvī saddhindriyaṃ bhāvento assaddhiyaṃ pajahati. Esa nayo sesesu. Kosajjanti kusītabhāvaṃ. Pamādanti sativippavāsaṃ. Uddhaccanti uddhatabhāvaṃ, vikkhepanti attho. Pahīnattāti appanāvasena jhānapāripūriyā pahīnattā. Suppahīnattāti vuṭṭhānagāminivasena vipassanāpāripūriyā suṭṭhu pahīnattā. Bhāvitaṃ hoti subhāvitanti vuttakkameneva yojetabbaṃ. Vipassanāya hi vipakkhavasena pahīnattā ‘‘suppahīnattā’’ti vattuṃ yujjati. Tasmāyeva ca ‘‘subhāvita’’nti, na tathā jhānena. Yasmā pana pahātabbānaṃ pahānena bhāvanāsiddhi, bhāvanāsiddhiyā ca pahātabbānaṃ pahānasiddhi hoti, tasmā yamakaṃ katvā niddiṭṭhaṃ.
186在止息的部分中，“已修习且善修习”是指那些已被修习的，也就是已被善加修习的；而“已止息且善止息”是指那些已止息的，也就是已被善加止息的。要知道，在果的刹那，由于道的作用已经成就，所以称为“已修习”和“止息”。“断清净”就是指道清净；“止息清净”就是指果清净。
186. Paṭippassaddhivāre bhāvitāni ceva honti subhāvitāni cāti bhāvitānaṃyeva subhāvitatā. Paṭippassaddhāni ca suppaṭippassaddhāni cāti paṭippassaddhānaṃyeva suppaṭippassaddhatā vuttā. Phalakkhaṇe maggakiccanibbattivasena bhāvitatā paṭippassaddhatā ca veditabbā. Samucchedavisuddhiyoti maggavisuddhiyoyeva. Paṭippassaddhivisuddhiyoti phalavisuddhiyo eva.
49现在，为了把前面所说的这些根，按照修行者的类别联系起来显示，而提出了“对哪些人”等问题。这其中，“由闻而觉”是指从正自觉者那里听闻说法，从而觉知了四圣谛，也就是已经了解的意思。这句话是说明“已修习根”这个状态的原因。因为是通过修习等至而证得道，所以在果的刹那，就成为了“已修习根”。虽然八位圣者都是如来的弟子，但为了特别区分，才用“诸漏尽者”来指称住于阿拉汉果位的人。唯有他，因为一切应作皆已成就，所以才被称为“已修习根”。不过，其他的圣者，也因为他们各自道的作用已经成就，在某种程度上也可以称为“已修习根”。正因为这样，才会在四个果的刹那都说“五根已修习且善修习”。然而，由于他们还有为了证得更高道果而修习根的必要，所以他们并非究竟意义上的“已修习根”。以自生义：世尊因为没有老师，完全是自己以圣者的方式出生，以这样的意义，被称为自生者。他也是在果的刹那，因为修习的成就，而成为“自生”的。这样，以自生义来说，他是“已修习根”。以不可测量义：因为佛陀具有无量无边的功德，无法被测量的意义。世尊在果的刹那，基于修习的成就，而成为“不可测量者”。正因如此，他是“已修习根”。
Idāni tathā vuttavidhānāni indriyāni kārakapuggalavasena yojetvā dassetuṃ katinaṃ puggalānantiādimāha. Tattha savanena buddhoti sammāsambuddhato dhammakathāsavanena catusaccaṃ buddhavā, ñātavāti attho. Idaṃ bhāvitindriyabhāvassa kāraṇavacanaṃ. Bhāvanābhisamayavasena hi maggassa buddhattā phalakkhaṇe bhāvitindriyo hoti. Aṭṭhannampi ariyānaṃ tathāgatassa sāvakattā visesetvā arahattaphalaṭṭhameva dassento khīṇāsavoti āha. Soyeva hi sabbakiccanipphattiyā bhāvitindriyoti vutto. Itarepi pana taṃtaṃmaggakiccanipphattiyā pariyāyena bhāvitindriyā eva. Tasmā eva ca catūsu phalakkhaṇesu ‘‘pañcindriyāni bhāvitāni ceva honti subhāvitāni cā’’ti vuttaṃ. Yasmā pana tesaṃ uparimaggatthāya indriyabhāvanā atthiyeva, tasmā te na nippariyāyena bhāvitindriyā. Sayaṃ bhūtaṭṭhenāti anācariyo hutvā sayameva ariyāya jātiyā bhūtaṭṭhena jātaṭṭhena bhagavā. Sopi hi bhāvanāsiddhivasena phalakkhaṇe sayambhū nāma hoti. Evaṃ sayaṃ bhūtaṭṭhena bhāvitindriyo. Appameyyaṭṭhenāti anantaguṇayogato pamāṇetuṃ asakkuṇeyyaṭṭhena. Bhagavā phalakkhaṇe bhāvanāsiddhito appameyyoti. Tasmāyeva bhāvitindriyo.
51第一经解释的注疏结束。
Paṭhamasuttantaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.
50第二经解释的注疏
2. Dutiyasuttantaniddesavaṇṇanā
187在搁置另一部经之后，为了说明根的分类，又开示了「诸比丘，有此五根……」等经文。其中，「无论任何……」表示毫无遗漏地全部涵盖，其中的「hi」字只是一个填充用的语气词。「沙门或婆罗门」是随顺世间的称呼而说的。「集」是指缘。「灭」是指已生起的归于无有，或未生起的不再生起。「味」指利益。「过患」指过失。「出离」是指从中脱离出来。「如实」是指依照事物的本来面目。「沙门中」是指在已止息诸恶的人们当中。「被认可为沙门」意思是「并非被我认可为沙门」。依现在时的语态来说时，根据语法规则，这里的「me」就是属格。「婆罗门中」是指在已排除诸恶的人们当中。「沙门义」是指沙门身份的终极意义。「婆罗门义」是指婆罗门身份的终极意义。这两者指的其实都是阿拉汉果。或者也可以说，「沙门义」是指下三等果，「婆罗门义」专指阿拉汉果。因为「沙门、婆罗门」在这里指的就是圣道。「于现法」的意思是就在当下可现见的生命状态中。「自己证知、作证」是指由自己以更殊胜的智慧亲自体证。「具足」的意思是达到，也就是圆满成就。
187. Puna aññaṃ suttantaṃ nikkhipitvā indriyavidhānaṃ niddisitukāmo pañcimāni, bhikkhavetiādikaṃ suttantaṃ dasseti. Tattha yehi kecīti anavasesapariyādānaṃ, hi-kāro padapūraṇamatte nipāto. Samaṇā vā brāhmaṇā vāti lokavohāravasena vuttaṃ. Samudayanti paccayaṃ. Atthaṅgamanti uppannānaṃ abhāvagamanaṃ, anuppannānaṃ anuppādaṃ vā. Assādanti ānisaṃsaṃ. Ādīnavanti dosaṃ. Nissaraṇanti niggamanaṃ. Yathābhūtanti yathāsabhāvaṃ. Samaṇesūti samitapāpesu. Samaṇasammatāti na mayā samaṇāti sammatā. ‘‘Sammatā’’ti vattamānakālavasena vuccamāne saddalakkhaṇavasena ‘‘me’’ti ettha sāmivacanameva hoti. Brāhmaṇesūti bāhitapāpesu. Sāmaññatthanti samaṇabhāvassa atthaṃ. Brahmaññatthanti brāhmaṇabhāvassa atthaṃ. Dvayenāpi arahattaphalameva vuttaṃ. Atha vā sāmaññatthanti heṭṭhā tīṇi phalāni. Brahmaññatthanti arahattaphalaṃ. Sāmaññabrahmaññanti hi ariyamaggoyeva. Diṭṭheva dhammeti paccakkheyeva attabhāve. Sayaṃ abhiññā sacchikatvāti attanāyeva adhikena ñāṇena paccakkhaṃ katvā. Upasampajjāti pāpuṇitvā, nipphādetvā vā.
188在经文的解释中，首先提出了关于根的集等不同分类数目多少的问题，接着再解答这些分类的数目。其中，「一百八十」的意思是一百加上八十。要把这个数目和「由智者们所说的一百八十种行相」连接起来理解。
188. Suttantaniddese paṭhamaṃ indriyasamudayādīnaṃ pabhedagaṇanaṃ pucchitvā puna pabhedagaṇanā vissajjitā. Tattha asītisatanti asītiuttaraṃ sataṃ. Paṇḍitehi ‘‘asītisata’’nti vuttehi ākārehīti yojanā.
53接着，在提问分类数目为先导的数量解释中，「为了胜解」意思是为了能够确信，为了能够相信。「转向之集」是指意门转向心的集起原因。「信根之集」是指信根的缘。在修习前分阶段，心想「我要让信生起」，这样的转向是信根的亲依止缘；对信根的速行心来说，这个转向是第一速行心的无间缘，对第二速行心等则是亲依止缘。「以胜解力」是指以与「欲」心所相应的胜解之力。「欲之集」是指那种作为前分转向缘而生起的，与胜解相应的，作为特定基本法的法欲的集起原因。而这种欲，会透过俱生缘、相互缘、依止缘、相应缘、有缘、不离缘等方式，成为信根的缘；在欲增上的时刻，它也会成为增上缘；同样地，这个欲对于第二个速行心，也会透过无间缘、等无间缘、无间亲依止缘、习行缘、有缘、不离缘等方式，成为其缘。依循这个道理，对于「作意」也可以这样解释。但唯一的不同是：这里的「作意」是指具有记忆特相的特定作意，然而它不会成为增上缘。要知道，在所有相应法中，只选取这两个来解释，是因为它们是最强有力的缘。「依信根之力」是指依循随着修习增长而达到根位的信根之力。「专一住立」是指在一个所缘上，以不动摇的方式坚固地站立，这能对更高层次的「信根」生起成为缘。依照对于信根所说明的道理，其余各根也应该这样去理解。就这样，每一个根各有四个集，五个根总共有二十个集。接着，又在四种集的每一种里面，都配上五根，于是又说有二十个集。论师们说：第一组的二十个集，是依循不同的道来观察的；第二组的二十个集，是依循同一的道来观察的。这样一来，总共就有四十种行相。关于「灭」的部分，也应该依循这个道理来理解。然而，这个「灭」是指：对于不修习根的人来说，是未获得的不得获得之灭；对于在根修习上退失的人来说，是已获得的再失去之灭；对于已证得果位的人来说，则是由于止息而达到的灭。「不专一住立」就是指不能在一个所缘上专一地安立。
Puna pabhedagaṇanāpucchāpubbaṅgame gaṇanāniddese adhimokkhatthāyāti adhimuccanatthāya saddahanatthāya. Āvajjanāya samudayoti manodvārāvajjanacittassa samudayo. Saddhindriyassa samudayoti saddhindriyassa paccayo, saddhaṃ uppādessāmīti pubbabhāgāvajjanaṃ saddhindriyassa upanissayapaccayo, saddhindriyajavanassa āvajjanaṃ paṭhamassa javanassa anantarapaccayo, dutiyajavanādīnaṃ upanissayapaccayo. Adhimokkhavasenāti chandasampayuttaadhimokkhavasena. Chandassa samudayoti pubbabhāgāvajjanapaccayā uppannassa adhimokkhasampayuttassa yevāpanakabhūtassa dhammacchandassa samudayo. So pana saddhindriyassa sahajātaaññamaññanissayasampayuttaatthiavigatavasena paccayo hoti, chandādhipatikāle adhipatipaccayo ca hoti, soyeva dutiyassa anantarasamanantaraanantarūpanissayāsevananatthivigatavasena paccayo hoti. Imināva nayena manasikārassapi yojanā kātabbā. Kevalañhettha manasikāroti sāraṇalakkhaṇo yevāpanakamanasikāro. Adhipatipaccayatā panassa na hoti. Sampayuttesu imesaṃ dvinnaṃyeva gahaṇaṃ balavapaccayattāti veditabbaṃ . Saddhindriyassa vasenāti bhāvanābhivuddhiyā indriyabhāvaṃ pattassa saddhindriyassa vasena. Ekattupaṭṭhānanti ekārammaṇe acalabhāvena bhusaṃ ṭhānaṃ uparūpari saddhindriyassa paccayo hoti. Saddhindriye vuttanayeneva sesindriyānipi veditabbāni. Evamekekassa indriyassa cattāro cattāro samudayāti pañcannaṃ indriyānaṃ vīsati samudayā honti. Puna catunnaṃ samudayānaṃ ekekasmiṃ samudaye pañca pañca indriyāni yojetvā vīsati samudayā vuttā. Paṭhamavīsati nānāmaggavasena daṭṭhabbā, dutiyavīsati ekamaggavasena daṭṭhabbāti vadanti. Evaṃ cattālīsa ākārā honti. Atthaṅgamavāropi imināva nayena veditabbo. So pana atthaṅgamo indriyabhāvanaṃ ananuyuttassa appaṭiladdhā paṭilābhatthaṅgamo, indriyabhāvanāya parihīnassa paṭiladdhaparihāni atthaṅgamo, phalappattassa paṭippassaddhiatthaṅgamo. Ekattaanupaṭṭhānanti ekatte anupaṭṭhānaṃ.
56关于「味著」解释的注疏
Ka. assādaniddesavaṇṇanā
189在「味」的解释中，「无信状态的止息」是指：避开没有信的人，亲近有信的人，随念能生净信的经典，并于此多作如理作意时，无信便不再生起。「无信之热恼的止息」在此是指：对一个没有信的人讲说信的法义时，他心中生起苦与忧，这就是无信的热恼。「由于决意行而产生的自信」是：依信之事或依修习而达纯熟自在者，在信的流转中有一种从容无畏的状态。「获得寂静住」指获得了止或观。「乐与喜悦」：在这里，为了显示属于心所法的乐的状态，所以用了「喜悦」这个词。由信根所生起的殊胜色法触对身体时，也必然会得到身乐。由于对乐与喜悦的精进有一种品味的缘故，所以特别说「这是信根的味」。依据这个道理，其余诸根的味也应如此配释理解。
189. Assādaniddese assaddhiyassa anupaṭṭhānanti assaddhe puggale parivajjayato saddhe puggale sevato pasādanīyasuttante paccavekkhato tattha yonisomanasikāraṃ bahulīkaroto ca assaddhiyassa anupaṭṭhānaṃ hoti. Assaddhiyapariḷāhassa anupaṭṭhānanti ettha assaddhassa saddhākathāya pavattamānāya dukkhaṃ domanassaṃ uppajjati. Ayaṃ assaddhiyapariḷāho. Adhimokkhacariyāya vesārajjanti saddhāvatthuvasena vā bhāvanāya vā vasippattassa saddhāpavattiyā visāradabhāvo hoti. Santo ca vihārādhigamoti samathassa vā vipassanāya vā paṭilābho. Sukhaṃ somanassanti ettha cetasikasukhabhāvadassanatthaṃ somanassavacanaṃ. Saddhindriyasamuṭṭhitapaṇītarūpaphuṭṭhakāyassa kāyikasukhampi labbhatiyeva. Sukhasomanassassa padhānassādattā ‘‘ayaṃ saddhindriyassa assādo’’ti visesetvā vuttaṃ. Imināva nayena sesindriyassādāpi yojetvā veditabbā.
58过患释的注疏
Kha. ādīnavaniddesavaṇṇanā
190在「过患」的解释中，「以无常之义」就是指信根的无常义。这么说，这无常义即是信根的过患。其余两者（另外二根）也遵循这个道理。应知：这些集、灭、味、过患，都是属于世间诸根的。
190. Ādīnavaniddese aniccaṭṭhenāti saddhindriyassa aniccaṭṭhena. So aniccaṭṭho saddhindriyassa ādīnavoti vuttaṃ hoti. Itaradvayepi eseva nayo. Ime samudayatthaṅgamassādādīnavā lokiyaindriyānamevāti veditabbā.
60出离释的注疏
Ga. nissaraṇaniddesavaṇṇanā
191191．在“出离”的解释中，说到“以胜解为义”等处，是在每一根中各列出五种，五根合共就有二十五种出离，这是依道与果来解说的。其中，“获得比这更殊胜的信根”是说，从那在观（vipassanā）刹那转起的信根，由于在道的刹那获得了更殊胜的信根。“从先前的信根出离”是说，在那个道刹那的信根，是从更早之前、在观刹那转起的信根中出离了。依据同样的道理，在果刹那的信根也是如此。对于其他诸根，在两道果两处也应当如此配合解说。
191. Nissaraṇaniddese adhimokkhaṭṭhenātiādīsu ekekasmiṃ indriye pañca pañca katvā pañcannaṃ indriyānaṃ pañcavīsati nissaraṇāni maggaphalavasena niddiṭṭhāni. Tattha tato paṇītatarasaddhindriyassa paṭilābhāti tato vipassanākkhaṇe pavattasaddhindriyato maggakkhaṇe paṇītatarassa saddhindriyassa paṭilābhavasena. Purimatarasaddhindriyā nissaṭaṃ hotīti tasmiṃ maggakkhaṇe saddhindriyaṃ purimatarato vipassanākkhaṇe pavattasaddhindriyato nikkhantaṃ hoti. Imināva nayena phalakkhaṇe saddhindriyampi ubhayattha sesindriyānipi yojetabbāni.
192192．“在初分位以五根”：在初禅的近行阶段以五根，依初禅等八种等至而有八种出离；依无常随观等十八种大观而有十八种出离；依预流道等而有八种出世间出离。像这样，依禅那等至、大观、道与果，以次第超越之前阶段的（功德）这种方式，解说了三十四种出离。至于“在出离中的五根”等，则是依对治断除的方式，从对立面解说了三十七种出离。其中，在出离等七项中每项各有七种出离，这是依近行地的层面而说的；至于果，因为不存在对于对立面的断除，所以未予解说。
192.Pubbabhāgepañcahi indriyehīti paṭhamajjhānūpacāre pañcahi indriyehi paṭhamajjhānādiaṭṭhasamāpattivasena aṭṭha nissaraṇāni, aniccānupassanādiaṭṭhārasamahāvipassanāvasena aṭṭhārasa nissaraṇāni, sotāpattimaggādivasena aṭṭha lokuttaranissaraṇāni. Evaṃ jhānasamāpattimahāvipassanāmaggaphalavasena catuttiṃsa nissaraṇāni purimapurimasamatikkamato niddiṭṭhāni. Nekkhamme pañcindriyānītiādīni pana sattatiṃsa nissaraṇāni paṭipakkhapahānavasena paṭipakkhato niddiṭṭhāni. Tattha nekkhammādīsu sattasu satta nissaraṇāni upacārabhūmivasena vuttāni, phalāni pana paṭipakkhapahānābhāvato na vuttāni.
193193．“与见共住者”是指，直到预流道为止，仍与“见”同住于一个补特伽罗之中的（烦恼）。“粗的”指粗重的欲贪与嗔恚。“与细俱行的”指那些微细状态的欲贪与嗔恚。“一切烦恼”指色贪（rūparāga）等。因为当断除它们时，一切烦恼便已断除，故说“一切烦恼”。此处未明说的词句，其义理在前文已说明过。一切诸漏尽者（阿拉汉），在“以胜解为义”等先前所说各处，在那各处都有五根。对于佛、辟支佛、声闻等诸漏尽者，随其所应，从那些地方种种出离。在这（第二）转说中，首先所说的方式，即是随其所应，依诸漏尽者而说。
193.Diṭṭhekaṭṭhehīti yāva sotāpattimaggā diṭṭhiyā saha ekasmiṃ puggale ṭhitāti diṭṭhekaṭṭhā. Tehi diṭṭhekaṭṭhehi. Oḷārikehīti thūlehi kāmarāgabyāpādehi. Aṇusahagatehīti sukhumabhūtehi kāmarāgabyāpādehiyeva. Sabbakilesehīti rūparāgādīhi. Tesu hi pahīnesu sabbakilesā pahīnā honti, tasmā ‘‘sabbakilesehī’’ti vuttaṃ. Avuttatthāni panettha padāni heṭṭhā vuttatthānevāti. Sabbesaññeva khīṇāsavānaṃ tattha tattha pañcindriyānīti ‘‘adhimokkhaṭṭhenā’’tiādīsu pubbe vuttesu ṭhānesu tasmiṃ tasmiṃ ṭhāne pañcindriyāni buddhapaccekabuddhasāvakānaṃ khīṇāsavānaṃ yathāyogaṃ tato tato nissaṭāni honti. Imasmiṃ vāre paṭhamaṃ vuttanayā eva yathāyogaṃ khīṇāsavavasena vuttā.
59那么，这些出离如何成为一百八十呢？解答如下：依道与果说的二十五种，依超越说的三十四种，依对治说的三十七种——在第一个转说中所有出离加起来共九十六种。同样是这些出离，在第二个转说中，依诸漏尽者（阿拉汉）的情况，除去了十二种，就成为八十四种。这样一来，前面的九十六种，和这里的八十四种，合起来就是一百八十种。那么，哪十二种应在诸漏尽者身上除去呢？从超越说中依道果而说的八种出离，以及从对治说中依道而说的四种——这十二种应当被除去。若问：依阿拉汉果而说的为何不应除去？因为最初所说的那二十五种出离，本来就正是依道与果而获得的。依阿拉汉果而说的出离已经包含在其中了。而且，更低的三种果，因为（阿拉汉）不再证入更高的果等至，所以那些低层的果是根本不得到的。至于禅那等至、观、出离等，则是依唯作（kiriyā）而得的。再说，因为这个五根在之前就已经让对立面止息了，所以它从对立面那里本就已经出离了。
Kathaṃ panetāni nissaraṇāni asītisataṃ hontīti? Vuccate – maggaphalavasena vuttāni pañcavīsati, samatikkamavasena vuttāni catuttiṃsa, paṭipakkhavasena vuttāni sattatiṃsāti paṭhamavāre sabbāni channavuti nissaraṇāni honti, etāniyeva dutiyavāre khīṇāsavānaṃ vasena dvādasasu apanītesu caturāsīti honti. Iti purimāni channavuti, imāni ca caturāsītīti asītisataṃ honti. Katamāni pana dvādasa khīṇāsavānaṃ apanetabbāni? Samatikkamato vuttesu maggaphalavasena vuttāni aṭṭha nissaraṇāni, paṭipakkhato vuttesu maggavasena vuttāni cattārīti imāni dvādasa apanetabbāni. Arahattaphalavasena vuttāni kasmā apanetabbānīti ce? Sabbapaṭhamaṃ vuttānaṃ pañcavīsatiyā nissaraṇānaṃ maggaphalavaseneva labbhanato. Arahattaphalavasena nissaraṇāni vuttāneva honti . Heṭṭhimaṃ heṭṭhimaṃ pana phalasamāpattiṃ uparimā uparimā na samāpajjantiyevāti heṭṭhā tīṇipi phalāni na labbhantiyeva. Jhānasamāpattivipassanānekkhammādīni ca kiriyāvasena labbhanti. Pañcapi cetāni indriyāni pubbameva paṭipakkhānaṃ paṭippassaddhattā paṭipakkhato nissaṭāneva hontīti.
65第二经的分别注释结束。
Dutiyasuttantaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.
60第三经的分别注释
3. Tatiyasuttantaniddesavaṇṇanā
194接着，在搁置另一部经之后，为了解说诸根的类别，而宣说了「诸比丘，有此等五根」等语句。这其中，在「入流支」这个部分里：「流」是指圣者的八支圣道；强有力地到达了流，就称为「入流」；「入流支」就是入流的资粮、组成部分，也就是在证得入流果位之前的前行阶段的那些组成部分。「亲近善士」是一个入流支，「听闻正法」是一个入流支，「如理作意」是一个入流支，「法随法行」是一个入流支，这四个就是入流支。其余的部分就如前面已经解说过的。这段经文是为了显示，这些根在各自主导的领域内是最为殊胜的。这就像个比喻：有四位富家公子，与一位王族王子，他们五人是朋友。当这五人说着「我们去参加星宿节庆游玩吧」，并一起走到街上时，如果来到了第一位富家公子的家，那么其他四人就都安静地坐着，只有那位做为主人的公子会张罗：「给他们准备嚼食和啖食，给他们提供香、花鬘和装饰品等」。同样地，到了第二位、第三位、第四位公子的家时，其他四人也只是安静地坐着，都由那位主人来安排。最后，当他们来到国王的家时，虽然国王在所有地方都是主宰者，但在这种时候，国王也只在自己的王宫里安排：「给他们准备嚼食和啖食，给他们提供香、花鬘等」。同样的道理，在以信为首的这五根中，当它们如同那些一同走上街道的朋友一样，面对同一个所缘而生起时，情况也是如此：正如到了第一家时，其他四人安静地坐着，只有主人来安排——当涉及入流支的层面时，以「决意」为相的信根是最为殊胜、走在最前面的，其余诸根则随顺于信根而行；正如到了第二家时，其他四人安静地坐着，只有主人来安排——当涉及正勤的层面时，以「策励」为相的进根是最为殊胜、走在最前面的，其余诸根则随顺于进根而行；正如到了第三家时，其他四人安静地坐着，只有主人来安排——当涉及念处的层面时，以「现起」为相的念根是最为殊胜、走在最前面的，其余诸根则随顺于念根而行；正如到了第四家时，其他四人安静地坐着，只有主人来安排——当涉及禅那的层面时，以「不散乱」为相的定根是最为殊胜、走在最前面的，其余诸根则随顺于定根而行；而正如最后到了国王家时，其他四人安静地坐着，只有国王来安排——当涉及圣谛的层面时，以「了知」为相的慧根是最为殊胜、走在最前面的，其余诸根则随顺于慧根而行。
194. Puna aññaṃ suttantaṃ nikkhipitvā indriyavidhānaṃ niddisitukāmo pañcimāni, bhikkhavetiādimāha. Tattha sotāpattiyaṅgesūti ettha soto ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, sotassa āpatti bhusaṃ pāpuṇanaṃ sotāpatti, sotāpattiyā aṅgāni sambhārāni sotāpattiaṅgāni. Sotāpannatāya pubbabhāgapaṭilābhaaṅgāni. Sappurisasaṃsevo sotāpattiaṅgaṃ, saddhammassavanaṃ sotāpattiaṅgaṃ, yonisomanasikāro sotāpattiaṅgaṃ, dhammānudhammapaṭipatti sotāpattiaṅgaṃ, imāni cattāri sotāpattiaṅgāni. Sesā heṭṭhā vuttā eva. Idañca imesaṃ indriyānaṃ sakavisaye jeṭṭhakabhāvadassanatthaṃ vuttaṃ. Yathā hi cattāro seṭṭhiputtā rājātirājapañcamesu sahāyesu ‘‘nakkhattaṃ kīḷissāmā’’ti vīthiṃ otiṇṇesu ekassa seṭṭhiputtassa gehaṃ gatakāle itare cattāro tuṇhī nisīdanti, gehasāmikova ‘‘imesaṃ khādanīyaṃ bhojanīyaṃ detha, imesaṃ gandhamālālaṅkārādīni dethā’’ti gehe vicāreti, dutiyassa tatiyassa catutthassa gehaṃ gatakāle itare cattāro tuṇhī nisīdanti, gehasāmikova ‘‘imesaṃ khādanīyaṃ bhojanīyaṃ detha, imesaṃ gandhamālālaṅkārādīni dethā’’ti gehe vicāreti, atha sabbapacchā rañño gehaṃ gatakāle kiñcāpi rājā sabbattha issarova, imasmiṃ pana kāle attano geheyeva ‘‘imesaṃ khādanīyaṃ bhojanīyaṃ detha, imesaṃ gandhamālālaṅkārādīni dethā’’ti vicāreti, evameva saddhāpañcamakesu indriyesu tesu sahāyesu ekato vīthiṃ otarantesu viya ekārammaṇe uppajjamānesupi yathā paṭhamassa gehe itare cattāro tuṇhī nisīdanti, gehasāmikova vicāreti , evaṃ sotāpattiaṅgāni patvā adhimokkhalakkhaṇaṃ saddhindriyameva jeṭṭhakaṃ hoti pubbaṅgamaṃ, sesāni tadanvayāni honti. Yathā dutiyassa gehe itare cattāro tuṇhī nisīdanti, gehasāmikova vicāreti, evaṃ sammappadhānāni patvā paggahaṇalakkhaṇaṃ vīriyindriyameva jeṭṭhakaṃ hoti pubbaṅgamaṃ, sesāni tadanvayāni honti. Yathā tatiyassa gehe itare cattāro tuṇhī nisīdanti, gehasāmikova vicāreti, evaṃ satipaṭṭhānāni patvā upaṭṭhānalakkhaṇaṃ satindriyameva jeṭṭhakaṃ hoti pubbaṅgamaṃ, sesāni tadanvayāni honti. Yathā catutthassa gehe itare cattāro tuṇhī nisīdanti, gehasāmikova vicāreti, evaṃ jhānāni patvā avikkhepalakkhaṇaṃ samādhindriyameva jeṭṭhakaṃ hoti pubbaṅgamaṃ, sesāni tadanvayāni honti. Sabbapacchā rañño gehaṃ gatakāle pana yathā itare cattāro tuṇhī nisīdanti, rājāva vicāreti, evaṃ ariyasaccāni patvā pajānanalakkhaṇaṃ paññindriyameva jeṭṭhakaṃ hoti pubbaṅgamaṃ, sesāni tadanvayāni hontīti.
68对类别数目的注释
Ka. pabhedagaṇananiddesavaṇṇanā
195在解说这经的类别数目时，是先以提问作为开头，然后再进行数目的分别解说。「亲近善士」就是指正确地亲近那些品德美好的人。「以胜解增上为义」意思就是，以称之为「胜解」的状态，对其他的根发挥增上的作用，也就是作为其他根的先导的意义。「听闻正法」：「正法」是指善人们所修持的法，或者说是美好、善妙的法。听闻这样的正法，就是「听闻正法」。「如理作意」是指通过正确、恰当的方法来作意。「法随法行」：这其中，「法随法」是指随顺于九种出世间法的实践之法，也就是戒、定、慧所涵盖的修行方法；而遵循并实践这个「法随法行」，就是「法随法行」。对于正勤等其余诸根，也是用同样的道理来理解。
195. Suttantassa pabhedagaṇanāpucchāpubbaṅgameva pabhedagaṇananiddese sappurisasaṃseveti sobhanānaṃ purisānaṃ sammā sevane. Adhimokkhādhipateyyaṭṭhenāti adhimokkhasaṅkhātena sesindriyesu adhipatibhāvaṭṭhena, sesindriyānaṃ pubbaṅgamaṭṭhenāti attho. Saddhammasavaneti sataṃ dhammo, sobhano vā dhammoti saddhammo. Tassa saddhammassa savane. Yonisomanasikāreti upāyena manasikāre. Dhammānudhammapaṭipattiyāti ettha nava lokuttaradhamme anugato dhammo dhammānudhammo, sīlasamādhipaññāsaṅkhātassa dhammānudhammassa paṭipatti paṭipajjanaṃ dhammānudhammapaṭipatti. Sammappadhānādīsupi eseva nayo.
70行境门的注释
Kha. cariyāvāravaṇṇanā
196在「行境门」这一章中，也应当用同样的道理来理解其中的含义。唯一的不同在于：第一个部分是依诸根生起的阶段而说的；而「行境门」则是依已经生起的诸根，在修习和达到圆满的阶段而说的。因为从含义上来说，「行」与「性行的增盛」是同一个意思。
196. Cariyāvārepi imināva nayena attho veditabbo. Kevalaṃ paṭhamavāro indriyānaṃ uppādanakālavasena vutto, cariyāvāro uppannānaṃ āsevanakālavasena ca pāripūrikālavasena ca vutto. Cariyā pakati ussannatāti hi atthato ekaṃ.
72行处与住处的解说注释
Cāravihāraniddesavaṇṇanā
197现在，为了紧接前文所讲的行，以「行处与住处」的说明作为另一种方式，来说明诸根的规范，首先举出「行处与住处」等的总说，然后再作解释。在总说中，首先应这样了解它的关联：有智慧的同梵行者，对于拥有具足诸根、在各种深奥之处行与住的人，会生起这样的确信——「这位具寿肯定已经证得，或即将证得」，同样地，一位具足诸根者的行处与住处，也会被有智慧的同梵行者所随觉、所通达。在总说的解释里，「行」就是指「行处」；因为「行处」与「行」在意义上其实是同一个。所以，在解释「行处」这个词时，就说为「行」。「威仪行」是指各种威仪的运作、持续进行的状态，其余诸行的解释方式也一样。而「处行」是指在各种根门处，念与正知持续运作的状态。「证得」是指各种果位；因为这些果位是被证得的，所以称为「证得」。「世间利益」，特别是指对于有情世间，那种现法可见的利益与来世的利益。
197. Idāni cariyāsambandheneva cāravihāraniddesavasena aparena pariyāyena indriyavidhānaṃ niddisitukāmo cāro ca vihāro cātiādikaṃ uddesaṃ uddisitvā tassa niddesamāha. Tattha uddese tāva yathā carantaṃ viharantaṃ viññū sabrahmacārī gambhīresu ṭhānesu okappeyyuṃ – addhā ayamāyasmā patto vā pāpuṇissati vāti, tathā indriyasampannassa cāro ca vihāro ca viññūhi sabrahmacārīhi anubuddho hoti paṭividdhoti uddesassa sambandho veditabbo. Uddesaniddese cariyā cāroyeva. Cāro cariyāti hi atthato ekaṃ. Tasmā ‘‘cāro’’tipadassa niddese ‘‘cariyā’’ti vuttaṃ. Iriyāpathacariyāti iriyāpathānaṃ cariyā, pavattananti attho. Sesesupi eseva nayo. Āyatanacariyā pana āyatanesu satisampajaññānaṃ cariyā. Pattīti phalāni. Tāni hi pāpuṇiyantīti ‘‘pattī’’ti vuttā. Sattalokassa diṭṭhadhammikasamparāyikā atthā lokatthāti ayaṃ viseso.
65现在，为了显示这些行的阶段，说「于四威仪中」等语。「于念处中」：是指在作为所缘的念处中；虽然是说念处，但依惯用语的说法，把不同于念的所缘说成了好像就是念一样。「于圣谛中」：是依前分世间谛智，为了对每一圣谛逐一地把握而说的。「于圣道、沙门果中」：也是仅依惯用语而说。「一分」：是指世间利益行的一部分，因为圆满、没有遗漏的世间利益行，只有佛陀们才能做到。接着，为了以修习者个人身份来显示这些行，而说「誓愿具足者」等语。其中，「誓愿具足者」是指：因为威仪安详，具足威仪的防护，威仪不摇摆不定，并且具足了与比丘身份相应的寂静威仪的人。「于诸根中防护根门者」：是指在眼等六根中，对于各自境上生起的作用，能一一防护其门的人，这些就是防护根门者，指那些防护根门的人。这里的「门」，是就生起之门来说的，指的就是眼根本身等。「住于不放逸者」：是指在戒等修持中，持续实行不放逸的人。「勤修增上心者」：是指为了成就观，而以之为基础，勤修称为增上心的定的人。「智慧具足者」：是指从辨别名色开始，一直到种姓智，具足这期间所生起之智的人。「正行道者」：是指在四个道刹那中的人。「已证果者」：是指在四个果刹那中的人。
Idāni tāsaṃ cariyānaṃ bhūmiṃ dassento catūsu iriyāpathesūtiādimāha. Satipaṭṭhānesūti ārammaṇasatipaṭṭhānesu. Satipaṭṭhānesupi vuccamānesu satito anaññāni vohāravasena aññāni viya katvā vuttaṃ. Ariyasaccesūti pubbabhāgalokiyasaccañāṇena visuṃ visuṃ saccapariggahavasena vuttaṃ. Ariyamaggesu sāmaññaphalesūti ca vohāravaseneva vuttaṃ. Padeseti lokatthacariyāya ekadese. Nippadesato hi lokatthacariyaṃ buddhā eva karonti. Puna tā eva cariyāyo kārakapuggalavasena dassento paṇidhisampannānantiādimāha. Tattha paṇidhisampannā nāma iriyāpathānaṃ santattā iriyāpathaguttiyā sampannā akampitairiyāpathā bhikkhubhāvānurūpena santena iriyāpathena sampannā. Indriyesu guttadvārānanti cakkhādīsu chasu indriyesu attano attano visaye pavattaekekadvāravasena guttaṃ dvāraṃ etesanti guttadvārā. Tesaṃ guttadvārānaṃ. Dvāranti cettha uppattidvāravasena cakkhādayo eva. Appamādavihārīnanti sīlādīsu appamādavihāravataṃ. Adhicittamanuyuttānanti vipassanāya pādakabhāvena adhicittasaṅkhātaṃ samādhimanuyuttānaṃ. Buddhisampannānanti nāmarūpavavatthānaṃ ādiṃ katvā yāva gotrabhu, tāva pavattena ñāṇena sampannānaṃ. Sammāpaṭipannānanti catumaggakkhaṇe. Adhigataphalānanti catuphalakkhaṇe.
66「胜解而行」：即生起决意而行。「以信而行」：即以信的力量而持续运作。「策励而行」：即以四正勤的精进力而精勤努力。「安立而行」：即以念将所缘安立起来。「令不散乱而行」：即以定力而不使心散乱。「了知而行」：即以通达四圣谛的了知慧，依理路而了知。「识别而行」：即以与根相应的速行心之前的转向识来识别所缘，这就是「识行」——以转向识的运行为行。「如此行道者」：即以此俱生诸根的行而如此行道的人。「善法增进」：是指以止与观的方式持续运作的善法，极为增长、持续运作的意思。「处行」：即善法极为精勤用功、相互作用、持续运作的行，这是要表达的意思。「证得殊胜」：是以镇伏、彼分断、正断、止息等方式，而证得殊胜。「见行」等其余各种行，含义如同前面所说。
Adhimuccantoti adhimokkhaṃ karonto. Saddhāya caratīti saddhāvasena pavattati. Paggaṇhantoti catusammappadhānavīriyena padahanto. Upaṭṭhāpentoti satiyā ārammaṇaṃ upaṭṭhāpento. Avikkhepaṃ karontoti samādhivasena vikkhepaṃ akaronto. Pajānantoti catusaccapajānanapaññāya pakārena jānanto. Vijānantoti indriyasampayuttajavanapubbaṅgamena āvajjanaviññāṇena ārammaṇaṃ vijānanto. Viññāṇacariyāyāti āvajjanaviññāṇacariyavasena. Evaṃ paṭipannassāti sahajavanāya indriyacariyāya paṭipannassa. Kusalā dhammā āyāpentīti samathavipassanāvasena pavattā kusalā dhammā bhusaṃ yāpenti, pavattantīti attho. Āyatanacariyāyāti kusalānaṃ dhammānaṃ bhusaṃ yatanacariyāya, ghaṭanacariyāya pavattanacariyāyāti vuttaṃ hoti. Visesamadhigacchatīti vikkhambhanatadaṅgasamucchedapaṭippassaddhivasena visesaṃ adhigacchati. Dassanacariyādayo vuttatthāyeva.
67「以信而住」等句子里，可以理解为，这是具足信等功德者的威仪住。「随觉」：是用推理的智慧来了解。「通达」：是用现量亲证的智慧来证知。因为当决意处等被随觉与通达时，行处与住处也就同时被随觉与通达了，所以在说明随觉与通达时，胜解处等也就一并被说明了。
Saddhāya viharatītiādīsu saddhādisamaṅgissa iriyāpathavihāro daṭṭhabbo. Anubuddhoti anumānabuddhiyā. Paṭividdhoti paccakkhabuddhiyā. Yasmā adhimokkhaṭṭhādīsu anubuddhesu paṭividdhesu ca cāro ca vihāro ca anubuddho hoti paṭividdho, tasmā anubodhapaṭivedhesu adhimokkhaṭṭhādayo ca niddiṭṭhā.
68「如是，以信而行」等句子中，「如是」指的是前面所讲的方式，这是在解释「如」字的意义。「有智」等句中，「有智」是指了知如实自性的人。「明辨者」是指能让已经被了知的自性更加明显、清楚的人。「有慧者」：如同雷电击破石山一样，能击破烦恼的人；或者，从能迅速执取、持守的角度来说，有慧，即拥有此慧的人，就是有慧者。以智慧而行、运作、持续的人，就是「智者」。因为具足智慧的成就，所以是「智慧具足者」。与梵行一起，修行最上道的人，就是「同梵行者」。白羯磨等四种僧团行事，因为是共同一起做的，所以称为「同一僧伽行事」。同样，五种巴帝摩卡诵，是「同一诵」。他们有相同的学，所以是「同一学」；相同学习的这种状态，就是「同学性」；也有读作「同一学处者」的。这就是说，那些具有同一僧伽行事、同一诵、同学性的人，就称为同梵行者。本来应该说「诸禅那」，这里却说为「禅那」，这是一种词性上的变格用法。「解脱」：是指三种解脱或八种解脱。「定」：是指有寻有伺、无寻唯伺、无寻无伺这三种定。「等至」：是指空、无相、无愿三种等至。「神通」：是指六种神通。
Evaṃ saddhāya carantantiādīsu evanti vuttappakāraṃ niddisanto yathāsaddassa atthaṃ niddisati. Viññūtiādīsupi yathāsabhāvaṃ jānantīti viññū. Viññātaṃ sabhāvaṃ vibhāventi pākaṭaṃ karontīti vibhāvī. Asani viya siluccaye kilese medhati hiṃsatīti medhā, khippaṃ gahaṇadhāraṇaṭṭhena vā medhā, medhā etesaṃ atthīti medhāvī. Ñāṇagatiyā paṇḍanti gacchanti pavattantīti paṇḍitā. Buddhisampadāya samannāgatattā buddhisampannā. Saha brahmaṃ cariyaṃ uttamaṃ paṭipadaṃ carantīti sabrahmacārino. Apalokanakammādicatubbidhaṃ kammaṃ ekato karaṇavasena ekaṃ kammaṃ. Tathā pañcavidho pātimokkhuddeso ekuddeso. Samā sikkhā etesanti samasikkhā, samasikkhānaṃ bhāvo samasikkhatā. Samasikkhātātipi paṭhanti. Yesaṃ ekaṃ kammaṃ eko uddeso samasikkhatā, te sabrahmacārīti vuttaṃ hoti. ‘‘Jhānānī’’ti vattabbe jhānāti liṅgavipallāso kato. Vimokkhāti tayo vā aṭṭha vā vimokkhā. Samādhīti savitakkasavicāraavitakkavicāramattaavitakkāvicārā tayo samādhī. Samāpattiyoti suññatānimittāppaṇihitā. Abhiññāyoti cha abhiññā.
69「一分」：即一部分，没有第二个部分，故称「一分」；宣说此一分之义的言语，即是「一向说」。对其余诸句，也应作如此连结。特别而言，「等持」或「周遍而住、而转起」即是「疑惑」；这里没有疑惑，故称「无疑惑」。仅于一处未决断，而对其他也犹豫，即是「疑」；这里没有疑，故称「无疑」。分为两份的状态即是「二心」；这里没有二心，故称「无二心」。分成两份而摇晃、摆动，即是「摇摆不定」；这里没有摇摆不定，故称「不摇摆不定」。以决断、以规定而说之语，即是「决定说」；也有读作「规定说」的。宣说真实、无谬、能导向出离之义的话语，即是「真实说」。「安立说」即是决断之语。所有这些，都是没有「疑」的同义词。宣说可爱且真实存在之义的话语，即是「爱语」。「敬语」也是如此。「具恭敬」：即伴随着尊重、崇敬。「尊从」：即依止、依附——把他人当作尊长而依止、不轻视的意思。或者，「遵从」即信受，也就是因谦下而能听闻他人言说的意思。无论哪种解释，这都是对他人比自己优胜这种状态的称呼。伴随着尊重而行，即是「具恭敬」。伴随着依止或遵从而行，即是「具尊从」。本来应说「具遵从」，但省略了 y 音或 v 音，故说为「具尊从」。「增语」：即额外的、殊胜的话语。它既是恭敬的，又是尊从的，故合称为「恭敬尊从增语」。在两种情况下，都是因同义词与不同说法的差别，才反复地说「彼等」。「已证得或当证得」：即指各种禅那等。
Eko aṃso bhāgo, na dutiyoti ekaṃso, ekaṃsassa atthassa vacanaṃ ekaṃsavacanaṃ. Evaṃ sesesupi yojanā kātabbā. Visesato pana samaṃ, samantā vā seti pavattatīti saṃsayo, natthettha saṃsayoti nissaṃsayo. Ekasmiṃyeva anicchayatā hutvā itarampi kaṅkhatīti kaṅkhā, natthettha kaṅkhāti nikkaṅkho. Dvidhā bhāvo dvejjhaṃ, natthettha dvejjhanti advejjho. Dvidhā elayati kampetīti dveḷhakaṃ, natthettha dveḷhakanti adveḷhako. Niyogena niyamena vacanaṃ niyogavacanaṃ. Niyyogavacanantipi paṭhanti. Apaṇṇakassa aviraddhassa niyyānikassa atthassa vacanaṃ apaṇṇakavacanaṃ. Avatthāpanavacananti nicchayavacanaṃ. Sabbampi hetaṃ vicikicchābhāvassa vevacanaṃ. Piyassa atthassa sabbhāvato vacanaṃ, piyamevāti piyavacanaṃ. Tathā garuvacanaṃ. Saha gāravena garubhāvena sagāravaṃ. Patissayanaṃ patissayo paraṃ garuṃ katvā nissayanaṃ apassayananti attho. Patissavanaṃ vā patissavo, nivātavuttitāya paravacanasavananti attho. Ubhayathāpi parajeṭṭhakabhāvassetaṃ nāmaṃ. Saha gāravena vattatīti sagāravaṃ. Saha patissayena, patissavena vā vattatīti sappatissayaṃ. ‘‘Sappatissava’’nti vā vattabbe ya-kāraṃ, va-kāraṃ vā lopaṃ katvā ‘‘sappatissa’’nti vuttaṃ. Adhikaṃ visiṭṭhaṃ vacanaṃ adhivacanaṃ, sagāravañca taṃ sappatissañcāti sagāravasappatissaṃ, sagāravasappatissaṃ adhivacanaṃ sagāravasappatissādhivacanaṃ. Ubhayatthāpi vevacanavikappanānattavasena punappunaṃ etanti vuttaṃ. Patto vā pāpuṇissati vāti jhānādīniyevāti.
79第三部经的解释注释，结束。
Tatiyasuttantaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.
70第四部经的解释注释。
4. Catutthasuttantaniddesavaṇṇanā
198再者，搁置最初的经文，以另一种方式来解说诸根。其中，「应以几种行相、以何种含义而见？」即问：应以几种行相而见？以及问：见的行相与见的含义。「应以六种行相、以那种含义而见」：即应以六种行相而见，也就是以那六种行相所称呼的含义而见。「以增上义」：即以主导的含义。「以初清净义」：即对作为善法开端的戒进行清净的含义。「以强盛义」：即有力的含义。因为有力即超出、有分量、堪称其量，故称为「强盛」。「以决意义」：即确立的含义。「以穷尽义」：即耗尽的含义。「以安立义」：即令安住的含义。
198. Puna paṭhamasuttameva nikkhipitvā aparena ākārena indriyāni niddisati. Tattha katihākārehi kenaṭṭhena daṭṭhabbānīti katihi ākārehi daṭṭhabbāni. Kenaṭṭhena daṭṭhabbānīti daṭṭhabbākāre ca daṭṭhabbaṭṭhañca pucchati. Chahākārehi tenaṭṭhena daṭṭhabbānīti chahi ākārehi daṭṭhabbāni, teneva chaākārasaṅkhātenaṭṭhena daṭṭhabbāni. Ādhipateyyaṭṭhenāti adhipatibhāvaṭṭhena. Ādivisodhanaṭṭhenāti kusalānaṃ dhammānaṃ ādibhūtassa sīlassa visodhanaṭṭhena. Adhimattaṭṭhenāti balavaṭṭhena . Balavañhi adhikā mattā pamāṇaṃ assāti adhimattanti vuccati. Adhiṭṭhānaṭṭhenāti patiṭṭhānaṭṭhena. Pariyādānaṭṭhenāti khepanaṭṭhena. Patiṭṭhāpakaṭṭhenāti patiṭṭhāpanaṭṭhena.
82（甲）增上义解说的注释
Ka. ādhipateyyaṭṭhaniddesavaṇṇanā
199在增上义解说中，「舍弃无信」等，是宣说每一根各自断除对立面的话语，旨在说明：即使在同一个刹那中，也能成就各自断除对立面的作用，以此成就增上（主导）的含义。其余四根，则说为与它相应的那些。也应这样理解：或者，在不同的刹那中，以某一根为主，将那一根作为对治其对立面的首要者，其余诸根则令它们随顺于它而说。然而，「断除欲贪」等，则只是按同一刹那而说的。
199. Ādhipateyyaṭṭhaniddese assaddhiyaṃ pajahatotiādi ekekasseva indriyassa paṭipakkhapajahanavacanaṃ ekakkhaṇepi attano attano paṭipakkhapahānakiccasādhane adhipatibhāvasādhanatthaṃ vuttaṃ. Sesāni cattāri indriyāni taṃsampayuttāneva vuttāni. Nānākkhaṇesu vā ekekaṃ indriyaṃ dhuraṃ katvā tassa tassa paṭipakkhassa taṃ taṃ indriyaṃ jeṭṭhakaṃ katvā sesāni tadanvayāni katvā vuttantipi veditabbaṃ. Kāmacchandaṃ pajahatotiādi pana ekakkhaṇavaseneva vuttaṃ.
84（乙）初清净义解说的注释
Kha. ādivisodhanaṭṭhaniddesavaṇṇanā
200在初清净义解说中，「以无信的防护义为戒清净」：即由遮止无信的含义、远离的含义，能令戒的垢秽清净，故称为戒清净。「信根的初清净」：即以信根作为近依，而对作为开始的戒进行清净。依此道理，其余那些以防护欲贪等为根本的诸根，也应当这样来了知。
200. Ādivisodhanaṭṭhaniddese assaddhiyasaṃvaraṭṭhena sīlavisuddhīti assaddhiyassa nivāraṇaṭṭhena viratiatthena sīlamalavisodhanato sīlavisuddhi nāma. Saddhindriyassa ādivisodhanāti saddhindriyassa upanissayavasena ādibhūtassa sīlassa visodhanā. Imināva nayena sesānipi kāmacchandādisaṃvaraṇamūlakāni ca indriyāni veditabbāni.
86（丙）强盛义解说的注释
Ga. adhimattaṭṭhaniddesavaṇṇanā
201在强盛义解说中，「由修习信根而生起欲」：有信的人，或听闻与信相应的法，或见到修习信根的功德味，从而在信根上善巧，生起对法的欲求。「生起欢悦」：因生起了欲，而产生微弱的喜。「生起喜」：因欢喜，而产生强力的喜。「生起轻安」：因喜的滋养，而生起身心的轻安。「生起乐」：因身心轻安，而生起心所法的乐。「生起光明」：因沉浸于乐，而生起智慧的光明。「生起悚惧」：因智慧之光照见了诸行的过患，而对诸行的流转生起悚惧。「惊惧之后令心等持」：生起悚惧之后，即以此悚惧令心得等持。「善能策励」：从昏沉、掉举的状态中解脱出来，善于策励。「善能中舍」：由于精进已平等地运转，不再致力于精进平均的策励，以彼处中舍之舍而善能中舍。所谓「以舍」，即依具有平等运载之相的那彼处中舍。「从种种烦恼」：即从与观对立的、种种不同性质的烦恼。「以解脱」：即从坏随观开始，以从种种烦恼中解脱的方式。「因解脱故」：即因从种种烦恼中解脱了。
201. Adhimattaṭṭhaniddese saddhindriyassa bhāvanāya chando uppajjatīti saddhassa puggalassa saddhāpaṭisaṃyuttaṃ dhammaṃ sutvā vā saddhindriyabhāvanāya assādaṃ disvā vā saddhindriye kusalo dhammacchando jāyati. Pāmojjaṃ uppajjatīti chandajātattā dubbalapīti uppajjati. Pīti uppajjatīti pamuditattā balavapīti uppajjati. Passaddhi uppajjatīti pītiyā pīṇitattā kāyacittapassaddhi uppajjati. Sukhaṃ uppajjatīti passaddhakāyacittattā cetasikaṃ sukhaṃ uppajjati . Obhāso uppajjatīti sukhena abhisannattā ñāṇobhāso uppajjati. Saṃvego uppajjatīti ñāṇobhāsena viditasaṅkhārādīnavattā saṅkhārapavattiyaṃ saṃvego uppajjati. Saṃvejetvā cittaṃ samādahatīti saṃvegaṃ uppādetvā teneva saṃvegena cittaṃ samāhitaṃ karoti. Sādhukaṃ paggaṇhātīti līnuddhatabhāvaṃ mocetvā suṭṭhu paggaṇhāti. Sādhukaṃ ajjhupekkhatīti vīriyassa samaṃ hutvā pavattattā puna vīriyasamatāniyojane byāpāraṃ akaronto tatramajjhattupekkhāvasena sādhukaṃ ajjhupekkhati nāma. Upekkhāvasenāti samavāhitalakkhaṇāya tatramajjhattupekkhāya vasena. Nānattakilesehīti vipassanāya paṭipakkhabhūtehi nānāsabhāvehi kilesehi. Vimokkhavasenāti bhaṅgānupassanato paṭṭhāya nānattakilesehi vimuccanavasena. Vimuttattāti nānattakilesehi vimuttattā.
75‘彼等诸法’：即欲等诸法。‘成为一味’：由解脱味而成为一味。‘以修习’：即以一味修习之力。‘从此转离至更殊胜者’：即由于那个原因，欲等诸法从观的所缘（有为法）转离，而趣入更殊胜的涅槃所缘，这称为转离随观，由种姓智所摄。意思是：舍弃诸行的所缘，而在涅槃所缘上生起。‘以转离’：即如此在种姓刹那，以从诸行所缘转离之力。‘因转离故，由此放舍’：证得圣道者，在道生起的刹那，便以两面出离的方式而转离，由于那个原因，放舍了烦恼与诸蕴。‘因放舍故，由此而灭’：在道生起的刹那，已经放舍了烦恼与诸蕴，由于那个原因，烦恼与诸蕴就以不再生起的灭的方式而灭尽。所谓‘因放舍故’，是就期盼而言，使用了实语。当烦恼灭尽时，诸蕴的灭尽也是必然的，所以才说诸蕴灭尽。‘以灭’：即依如前所说的灭。为了表明同一圣道在生起刹那有两种放舍，才说‘以灭有二种放舍’等话。那两种的意思都如前已说。在‘为断除无信而生起欲’等句子中，也应当依照这个方式详细了知其含义。在以精进根等为根本的段落中，也是同样的方法。依照这个方法，决意义解说也应当详细了知。只是在这里，特别提到‘决意’，它的意思是‘安立’。
Te dhammāti chandādayo dhammā. Ekarasā hontīti vimuttirasena ekarasā honti. Bhāvanāvasenāti ekarasabhāvanāvasena. Tato paṇītatare vivaṭṭantīti tena kāraṇena vipassanārammaṇato paṇītatare nibbānārammaṇe vivaṭṭanānupassanāsaṅkhātena gotrabhuñāṇena chandādayo dhammā nivattanti, saṅkhārārammaṇato apagantvā nibbānārammaṇe pavattantīti attho. Vivaṭṭanāvasenāti evaṃ gotrabhukhaṇe saṅkhārārammaṇato vivaṭṭanavasena. Vivaṭṭitattā tato vosajjatīti maggasamaṅgipuggalo maggassa uppādakkhaṇeyeva dubhatovuṭṭhānavasena vivaṭṭitattā teneva kāraṇena kilese ca khandhe ca vosajjati. Vosajjitattā tato nirujjhantīti maggassa uppādakkhaṇeyeva kilese ca khandhe ca vosajjitattā teneva kāraṇena kilesā ca khandhā ca anuppattinirodhavasena nirujjhanti. Vosajjitattāti ca āsaṃsāyaṃ bhūtavacanaṃ kataṃ. Kilesanirodhe sati khandhanirodhasabbhāvato ca khandhanirodho vutto. Nirodhavasenāti yathāvuttanirodhavasena. Tasseva maggassa uppādakkhaṇe dve vosagge dassetukāmo nirodhavasena dve vosaggātiādimāha. Dvepi heṭṭhā vuttatthā eva. Assaddhiyassa pahānāya chando uppajjatītiādīsupi imināva nayena vitthārato attho veditabbo. Vīriyindriyādimūlakesupi vāresu eseva nayo. Imināva nayena adhiṭṭhānaṭṭhaniddesopi vitthārato veditabbo. Kevalañhettha adhiṭṭhātīti viseso, patiṭṭhātīti attho.
89穷尽义与安立义解说的注释
Gha-ṅa. pariyādānaṭṭhapatiṭṭhāpakaṭṭhaniddesavaṇṇanā
202-203在「穷尽义」的解说里，「穷尽」指耗尽。在「安立义」的解说里，「有信者于胜解中安立信根」指具足信的人，他胜解‘一切行无常、苦、无我’，并在胜解中安立信根。这样就显示了由补特伽罗的特殊性所显的根修习的殊胜。「令有信者于胜解中安立信根」指让具足信的人把那信根安立在那个信中。同样，「令如是胜解者安立于胜解中」指通过这种根修习的殊胜性，显示了补特伽罗的殊胜。同样地，对于其它根，「令如是策励心者安立于策励」、「令如是现起念者安立于现起」、「令如是等持心者安立于无散乱」、「令如是以无常、苦、无我而观者安立于见」等的连结也应这样了知。「瑜伽行者」指在止瑜伽或观瑜伽中行持的人，所以称为瑜伽行者。「行持」指进入而行。
202-203. Pariyādānaṭṭhaniddese pariyādiyatīti khepeti. Patiṭṭhāpakaṭṭhaniddese saddho saddhindriyaṃ adhimokkhe patiṭṭhāpetīti saddhāsampanno ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā dukkhā anattā’’ti adhimuccanto saddhindriyaṃ adhimokkhe patiṭṭhāpeti. Iminā puggalavisesena indriyabhāvanāviseso niddiṭṭho. Saddhassa saddhindriyaṃ adhimokkhe patiṭṭhāpetīti saddhāsampannassa puggalassa saddhindriyaṃ taṃyeva saddhaṃ patiṭṭhāpeti. Tathā adhimuccantaṃ adhimokkhe patiṭṭhāpetīti. Iminā indriyabhāvanāvisesena puggalaviseso niddiṭṭho. Evaṃ cittaṃ paggaṇhanto paggahe patiṭṭhāpeti, satiṃ upaṭṭhāpento upaṭṭhāne patiṭṭhāpeti, cittaṃ samādahanto avikkhepe patiṭṭhāpeti, aniccaṃ dukkhaṃ anattāti passanto dassane patiṭṭhāpetīti sesesupi yojanā veditabbā. Yogāvacaroti samathayoge, vipassanāyoge vā avacaratīti yogāvacaro. Avacaratīti pavisitvā caratīti.
91第四经释义的注释就到这里。
Catutthasuttantaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.
77第五 根集合的注释
5. Indriyasamodhānavaṇṇanā
204现在，为了说明修习定和修习观的人如何根集合，他首先说明现起善巧的分类，于是说「凡夫修习定」等等。在这里，「凡夫修习定」是指修习能带来抉择分的定。然而，对于有学和离贪者，也可以获得出世间定。「由于转向」指因为转向遍等相，也就是做了遍等的准备之后，在那里产生了相，这就是所说的。「于所缘的现起善巧者」指善于让那已产生的相现起。「于止相现起善巧者」指，当心由于过度精进等原因而高举时，通过修习轻安、定、舍觉支，善于让心止息的相现起。「于策励相现起善巧者」指，当心由于过度懈怠等原因而低沉时，通过修习择法、精进、喜觉支，善于让心策励的相现起。「于无散乱现起善巧者」指，当心既不高举也不低沉时，善于让与之相应的定现起。「于光明现起善巧者」指，当因运用智慧不够而心没有滋味时，通过观察八种悚惧事让心产生悚惧，善于让智的光明现起。所谓八种悚惧事是：生、老、病、死这四种，恶趣苦是第五种，过去轮回的根本苦，未来轮回的根本苦，现在觅食的根本苦。「于欣喜现起善巧者」指，当由于未能证得寂止的快乐而心无滋味时，通过随念佛法僧的功德使心净信，善于让欣喜现起。「于舍现起善巧者」指，当心远离高举等过失时，通过不刻意加行于制止、策励等，善于让舍现起。「有学」指正在学习三学的人，所以称为有学。「于一味现起善巧者」指，由于已断除有身见等，善于让出离等的一味现起。
204. Idāni samādhiṃ bhāvayato vipassanaṃ bhāvayato ca indriyasamodhānaṃ dassetukāmo paṭhamaṃ tāva upaṭṭhānakosallappabhedaṃ niddisituṃ puthujjano samādhiṃ bhāventotiādimāha. Tattha puthujjano samādhiṃ bhāventoti nibbedhabhāgiyaṃ samādhiṃ bhāvento. Sekkhassa vītarāgassa ca pana lokuttaropi samādhi labbhati. Āvajjitattāti kasiṇādinimittassa āvajjitattā, kasiṇādiparikammaṃ katvā tattha uppāditanimittattāti vuttaṃ hoti. Ārammaṇūpaṭṭhānakusaloti tassa uppāditassa nimittasseva upaṭṭhāne kusalo. Samathanimittūpaṭṭhānakusaloti accāraddhavīriyatādīhi uddhate citte passaddhisamādhiupekkhāsambojjhaṅgabhāvanāvasena cittopasamanimittassa upaṭṭhāne kusalo. Paggahanimittūpaṭṭhānakusaloti atisithilavīriyatādīhi līne citte dhammavicayavīriyapītisambojjhaṅgabhāvanāvasena cittapaggahanimittassa upaṭṭhāne kusalo. Avikkhepūpaṭṭhānakusaloti anuddhatālīnacittassa sampayuttassa samādhissa upaṭṭhāne kusalo. Obhāsūpaṭṭhānakusaloti paññāpayogamandatāya nirassāde citte aṭṭhasaṃvegavatthupaccavekkhaṇena cittaṃ saṃvejetvā ñāṇobhāsassa upaṭṭhāne kusalo. Aṭṭha saṃvegavatthūni nāma jātijarābyādhimaraṇāni cattāri, apāyadukkhaṃ pañcamaṃ, atīte vaṭṭamūlakaṃ dukkhaṃ, anāgate vaṭṭamūlakaṃ dukkhaṃ, paccuppanne āhārapariyeṭṭhimūlakaṃ dukkhanti. Sampahaṃsanūpaṭṭhānakusaloti upasamasukhānadhigamena nirassāde citte buddhadhammasaṅghaguṇānussaraṇena cittaṃ pasādento sampahaṃsanassa upaṭṭhāne kusalo. Upekkhūpaṭṭhānakusaloti uddhatādidosavirahite citte niggahapaggahādīsu byāpārābhāvakaraṇena upekkhāya upaṭṭhāne kusalo. Sekkhoti tisso sikkhā sikkhatīti sekkho. Ekattūpaṭṭhānakusaloti sakkāyadiṭṭhādīnaṃ pahīnattā nekkhammādino ekattassa upaṭṭhāne kusalo.
79「离贪者」：由于完全断除了贪，所以称为离贪者，即诸漏尽者。「于智现起善巧者」：阿拉汉由于对诸法已无迷乱，所以善于在各处让无迷乱的智现起。「于解脱现起善巧者」：善于让阿拉汉果解脱现起。因为这里所说的「解脱」，是指由于从一切烦恼中解脱而得到的阿拉汉果解脱。
Vītarāgoti sabbaso pahīnarāgattā vītarāgo khīṇāsavo. Ñāṇūpaṭṭhānakusaloti arahā dhammesu vigatasammohattā tattha tattha asammohañāṇassa upaṭṭhāne kusalo. Vimuttūpaṭṭhānakusaloti arahattaphalavimuttiyā upaṭṭhāne kusalo. Vimuttīti hi sabbakilesehi vimuttattā arahattaphalavimutti adhippetā.
205在观修习中，关于现起与不现起，如“无常”等与“常”等，应按照戒论中所说的方法来理解。然而，在文本上，“于积集不现起善巧者”、“于变易现起善巧者”、“于无相现起善巧者”、“于相不现起善巧者”、“于无愿现起善巧者”、“于愿不现起善巧者”、“于执著不现起善巧者”——对于这些，应以属格来作复合词分解。而对于其余的，则以从格来读诵。
205. Vipassanābhāvanāya upaṭṭhānānupaṭṭhānesu aniccatotiādīni niccatotiādīni ca sīlakathāyaṃ vuttanayeneva veditabbāni. Pāṭhato pana ‘‘āyūhanānupaṭṭhānakusalo vipariṇāmūpaṭṭhānakusalo animittūpaṭṭhānakusalo nimittānupaṭṭhānakusalo appaṇihitūpaṭṭhānakusalo paṇidhianupaṭṭhānakusalo abhinivesānupaṭṭhānakusalo’’ti etesu sāmivacanena samāsapadacchedo kātabbo. Sesesu pana nissakkavacanena pāṭho.
206然而，关于“于空现起善巧者”，这里应作词分解为“于空现起善巧者”或“于空中现起善巧者”。然而，因为厌离随观、离贪随观、灭随观、舍遣随观、增上慧法观、如实知见、审察随观、回转随观这八种大观是由它们自性的差别来区分的，而不是由所缘的差别，所以对这八种，像“于无常现起善巧者”等说法那样，说“于厌离现起善巧者”等是不合适的。因此，这八种没有被结合。然而，过患随观通过“于空现起善巧者”、“于执著不现起善巧者”这一对说法，从义理上已经结合了“于过患现起善巧者”、“于爱着执著不现起善巧者”，所以没有以它的具体名称来结合。因此，在十八大观中，前面八种加上这个过患随观，这九种没有结合，其余九种才被结合，应该这样了知。“于智现起善巧者”：有学由于观随烦恼不存在，所以在观修习中善于让智现起。但是，因为在定修习中还有欣求存在，所以不称为“于智现起善巧者”。
206.Suññatūpaṭṭhānakusaloti panettha suññato upaṭṭhānakusaloti vā suññatāya upaṭṭhānakusaloti vā padacchedo kātabbo. Yasmā pana nibbidāvirāganirodhapaṭinissaggānupassanā adhipaññādhammavipassanā yathābhūtañāṇadassanaṃ paṭisaṅkhānupassanā vivaṭṭanānupassanāti imā aṭṭha mahāvipassanā attano sabhāvavisesena visesitā, na ārammaṇavisesena, tasmā imāsaṃ aṭṭhannaṃ ‘‘aniccato upaṭṭhānakusalo hotī’’tiādīni vacanāni viya ‘‘nibbidāto upaṭṭhānakusalo hotī’’tiādīni vacanāni na yujjanti. Tasmā eva imā aṭṭha na yojitā. Ādīnavānupassanā pana ‘‘suññatūpaṭṭhānakusalo hoti, abhinivesānupaṭṭhānakusalo hotī’’ti iminā yugalakavacaneneva atthato ‘‘ādīnavato upaṭṭhānakusalo hoti, ālayābhinivesānupaṭṭhānakusalo hotī’’ti yojitāva hotīti sarūpena na yojitā. Iti purimā ca aṭṭha, ayañca ādīnavānupassanāti aṭṭhārasasu mahāvipassanāsu imā nava ayojetvā itarā eva nava yojitāti veditabbā. Ñāṇūpaṭṭhānakusaloti sekkho vipassanūpakkilesānaṃ abhāvato vipassanābhāvanāya ñāṇassa upaṭṭhāne kusalo. Samādhibhāvanāya pana nikantisabbhāvato ñāṇūpaṭṭhāne kusaloti na vutto.
82“离系现起善巧者”：指对于以“欲系之离系、有系之离系、见系之离系、无明系之离系”（《长部》3.312）这四种方式所说的离系，善于令其现起的人。“系著不现起善巧者”：即对于以欲系、有系、见系、无明系这四种方式所说的系著，善于令其不现起的人。“灭现起善巧者”：正如经中说：“再者，比丘们，诸漏尽比丘的心趣向涅槃、倾向涅槃、朝向涅槃，远离执着，乐于出离，完全远离一切烦恼所依之法。”（《增支部》10.90；义同《无碍解道》2.44）因为诸漏尽者具有这种力量，其心趣向涅槃，所以只有诸漏尽者才善于令称为灭的涅槃现起。
Visaññogūpaṭṭhānakusaloti ‘‘kāmayogavisaññogo bhavayogavisaññogo diṭṭhiyogavisaññogo avijjāyogavisaññogo’’ti (dī. ni. 3.312) catudhā vuttassa visaññogassa upaṭṭhāne kusalo. Saññogānupaṭṭhānakusaloti kāmayogabhavayogadiṭṭhiyogāvijjāyogavasena catudhā vuttassa saññogassa anupaṭṭhāne kusalo. Nirodhūpaṭṭhānakusaloti ‘‘puna caparaṃ, bhikkhave, khīṇāsavassa bhikkhuno nibbānaninnaṃ cittaṃ hoti nibbānapoṇaṃ nibbānapabbhāraṃ vivekaṭṭhaṃ nekkhammābhirataṃ byantībhūtaṃ sabbaso āsavaṭṭhāniyehi dhammehī’’ti (a. ni. 10.90; paṭi. ma. 2.44 atthato samānaṃ) vuttakhīṇāsavabalavasena nibbānaninnacittattā khīṇāsavova nirodhasaṅkhātassa nibbānassa upaṭṭhāne kusalo.
83在“由于所缘现起善巧者”等语句中，“善巧”是指智。因为智也可以通过与善巧的人相应而称为善巧，就像通过与智者相应而说“智者之法”（《法集论·双论母》103）。因此，这里的意思是“由于善巧”。
Ārammaṇūpaṭṭhānakusalavasenātiādīsu kusalanti ñāṇaṃ. Ñāṇampi hi kusalapuggalayogato kusalaṃ yathā paṇḍitapuggalayogato ‘‘paṇḍitā dhammā’’ti (dha. sa. dukamātikā 103). Tasmā kosallavasenāti attho.
207207. 现在，“以六十四行相”等，这些内容虽然在智论（《无碍解道》1.107）中已经说过，但这里为了与根论相衔接而引用于此。它的理解方法应如前面所说的一样。
207. Idāni catusaṭṭhiyā ākārehītiādi ñāṇakathāyaṃ (paṭi. ma. 1.107) vuttampi indriyakathāsambandhena idhānetvā vuttaṃ. Taṃ heṭṭhā vuttanayeneva veditabbaṃ.
208208. 再者，为了说明与一切眼相关的根之建立，经中说：“于彼（佛）无任何未见者”等。这里，“一切眼”是指一切知智。通过“依慧根的力量”等语句，显示五根是不相离的。通过“正信者策励”等，以每一根为根本的五组四法，显示在五根致力加行时或道刹那时的同一味状态和相互为缘的状态。通过“因已信而策励”等，以每一根为根本的五组四法，显示在五根生起时或果位时的同一味状态和相互为缘的状态。再者，为了说明与佛眼相关的根之建立，说：“那佛眼”等。这里，“佛眼”是指知根之利钝的智及知习性、随眠的智。而“佛陀智”就是指这两种智，其余意义如前所述。
208. Puna samantacakkhusambandhena indriyavidhānaṃ vattukāmo na tassa addiṭṭhamidhatthi kiñcītiādimāha. Tattha samantacakkhūti sabbaññutaññāṇaṃ. Paññindriyassa vasenātiādinā pañcannaṃ indriyānaṃ aviyogitaṃ dasseti. Saddahanto paggaṇhātītiādīhi ekekindriyamūlakehi pañcahi catukkehi pañcannaṃ indriyānaṃ ninnapayogakāle vā maggakkhaṇe vā ekarasabhāvaṃ aññamaññapaccayabhāvañca dasseti. Saddahitattā paggahitantiādīhi ekekindriyamūlakehi pañcahi catukkehi pañcannaṃ indriyānaṃ nibbattikāle vā phalakāle vā ekarasabhāvaṃ aññamaññapaccayabhāvañca dasseti. Puna buddhacakkhusambandhena indriyavidhānaṃ vattukāmo yaṃ buddhacakkhūtiādimāha . Tattha buddhacakkhūti indriyaparopariyattañāṇaṃ āsayānusayañāṇañca. Buddhañāṇanti ca idaṃ tadeva dvayaṃ, sesaṃ heṭṭhā vuttatthamevāti.
101根摄释结束。
Indriyasamodhānavaṇṇanā niṭṭhitā.
102《阐明正法》之《无碍解道》注释
Saddhammappakāsiniyā paṭisambhidāmagga-aṭṭhakathāya
103根说注释结束。
Indriyakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.