3. 慧品义注

s0517a.att2 · 静态文献页 · 1457 段 · 打开交互阅读器

1智论

1. Ñāṇakathā

2对论母的注释

Mātikāvaṇṇanā

1首先，在「于耳专注之慧为闻所成智」这句概述中，「sota」（耳／流）这个词有好几种不同的含义。如下所述：

1. Tattha uddese tāva sotāvadhāne paññā sutamaye ñāṇanti ettha sotasaddo anekatthappabhedo. Tathā hesa –

2在肉耳、耳识、智中，以及在渴爱等法中，都可以看到（这个「sota」的用法）；

Maṃsaviññāṇañāṇesu, taṇhādīsu ca dissati;

3在水流、圣道，以及心相续中，也能看到（它的用法）。

Dhārāyaṃ ariyamagge, cittasantatiyampi ca.

4例如，在「耳处、耳界、耳根」等（《分别论》157）说法中，这个「sota」是指肉耳。在「以耳闻声」等（《中部》1.295）说法中，是指耳识。在「以天耳界」等（《长部》3.356）说法中，是指智耳。在「世间诸流，即我所宣说、开示、阐明、教导、建立、开启、分别、令彰显、使明白的那些流，即是：渴爱流、邪见流、烦恼流、恶行流、无明流」等（《小部·义释·阿耆多学童问义释》4）说法中，是指渴爱等五种法。在「世尊看见一根大木块被恒河的水流冲走」等（《相应部》4.241）说法中，是指水流。在「贤友，这八支圣道，就称为流」等说法中，是指圣道。在「他遍知人的识流，在这世和那世都没有断绝，既于此世安立，又于他世安立」等（《长部》3.149）说法中，是指心相续。而在此处，应当把「sota」理解为肉耳。以这个肉耳为因，或以它为工具，而（所闻）被注意、被确立、被获得，所以称为「耳专注」。这耳专注是什么呢？就是「所闻」。而「所闻」，正如在「多闻、持法者、闻法积集」等（《中部》1.339）说法中那样，是指通过耳门随顺了知、确定下来的法聚，在这里就称为耳专注。在那名为耳专注的所闻中生起的慧，就是「于耳专注之慧」。而「慧」一词，是以令各个义理明显为本质的「令知」义，所以称为慧；或者，因为它以无常等种种方式了知法，所以也称为慧。

‘‘Sotāyatanaṃ sotadhātu sotindriya’’ntiādīsu (vibha. 157) hi ayaṃ sotasaddo maṃsasote dissati. ‘‘Sotena saddaṃ sutvā’’tiādīsu (ma. ni. 1.295) sotaviññāṇe. ‘‘Dibbāya sotadhātuyā’’tiādīsu (dī. ni. 3.356) ñāṇasote. ‘‘Yāni sotāni lokasminti yāni etāni sotāni mayā kittitāni pakittitāni ācikkhitāni desitāni paññapitāni paṭṭhapitāni vivaritāni vibhattāni uttānīkatāni pakāsitāni. Seyyathidaṃ – taṇhāsoto diṭṭhisoto kilesasoto duccaritasoto avijjāsoto’’tiādīsu (cūḷani. ajitamāṇavapucchāniddesa 4) taṇhādīsu pañcasu dhammesu. ‘‘Addasā kho bhagavā mahantaṃ dārukkhandhaṃ gaṅgāya nadiyā sotena vuyhamāna’’ntiādīsu (saṃ. ni. 4.241) udakadhārāyaṃ. ‘‘Ariyassetaṃ, āvuso, aṭṭhaṅgikassa maggassa adhivacanaṃ, yadidaṃ soto’’tiādīsu ariyamagge. ‘‘Purisassa ca viññāṇasotaṃ pajānāti ubhayato abbocchinnaṃ idha loke patiṭṭhitañca paraloke patiṭṭhitañcā’’tiādīsu (dī. ni. 3.149) cittasantatiyaṃ . Idha panāyaṃ maṃsasote daṭṭhabbo. Tena sotena hetubhūtena, karaṇabhūtena vā avadhīyati avatthāpīyati appīyatīti sotāvadhānaṃ. Kiṃ taṃ? Sutaṃ. Sutañca nāma ‘‘bahussuto hoti sutadharo sutasannicayo’’tiādīsu (ma. ni. 1.339) viya sotadvārānusārena viññātaṃ avadhāritaṃ dhammajātaṃ, taṃ idha sotāvadhānanti vuttaṃ. Tasmiṃ sotāvadhānasaṅkhāte sute pavattā paññā sotāvadhāne paññā. Paññāti ca tassa tassa atthassa pākaṭakaraṇasaṅkhātena paññāpanaṭṭhena paññā, tena tena vā aniccādinā pakārena dhamme jānātītipi paññā.

5在「闻所成智」当中，「suta」这个词，有带前缀和不带前缀两种情况──

Sutamayeñāṇanti ettha sutasaddo tāva saupasaggo anupasaggo ca –

6在「行走」「闻名」「湿润」「努力」「积聚」等意义中也有。

Gamane vissute tintenuyogopacitepi ca;

7在「声音」和「经由耳门而了知」这两个意义上，也都可以见到（这个词的用法）。

Sadde ca sotadvārānusārañāte ca dissati.

8例如，在「以军旅为事」（senāya pasuto）等句子中，意指「前往」；在「闻法而见者」（sutadhammassa passato）等（《优陀那》11；《大品》5）句子中，意指「广闻之法」；在「沉溺者对沉溺之人」（avassutā avassutassa purisapuggalassa）等（《波逸提》657）句子中，意指「被浸湿的人对另被浸湿的人」；在「专注禅那之智者」（ye jhānapasutā dhīrā）等（《法句经》181）句子中，意指「投入于」；在「你们所积的福德甚多」（tumhehi puññaṃ pasutaṃ anappakaṃ）等（《小诵》7.12；《饿鬼事》25）句子中，意指「积累」；在「所见、所闻、所觉、所识」（diṭṭhaṃ sutaṃ mutaṃ viññātaṃ）等（《中部》1.241）句子中，意指「声音」；在「多闻、持法者、闻法积集」（bahussuto hoti sutadharo sutasannicayo）等（《中部》1.339）句子中，意指「把握经由耳门而了知的内容」。而在这里（此注疏上下文中），它的意思则是「经由耳门而了知并确持者」。所谓「闻所成智」——凡是以这所闻、所知、所确持的正法作为所缘，最初生起，并且持续不断生起的智慧，便称为「闻所成智」，也就是「由闻所成之智」的意思。而「闻所成」一词，是采用第一格单数的表达方式，正如在「不应如是说」（na hevaṃ vattabbe）（《论事》1, 15-18）、「如林丛中盛开之花」（vanappagumbe yathā phussitagge）（《小诵》6.13；《经集》236）、「无自作、无他作、无人作」（natthi attakāre natthi parakāre natthi purisakāre）等（《长部》1.168）句子中使用第一格单数一样，此处也应这样理解。所以，才说「闻所成智，即是由闻所成之智」。

Tathā hissa ‘‘senāya pasuto’’tiādīsu gacchantoti attho. ‘‘Sutadhammassa passato’’tiādīsu (udā. 11; mahāva. 5) vissutadhammassāti attho. ‘‘Avassutā avassutassa purisapuggalassā’’tiādīsu (pāci. 657) tintā tintassāti attho. ‘‘Ye jhānapasutā dhīrā’’tiādīsu (dha. pa. 181) anuyuttāti attho. ‘‘Tumhehi puññaṃ pasutaṃ anappaka’’ntiādīsu (khu. pā. 7.12; pe. va. 25) upacitanti attho. ‘‘Diṭṭhaṃ sutaṃ mutaṃ viññāta’’ntiādīsu (ma. ni. 1.241) saddoti attho. ‘‘Bahussuto hoti sutadharo sutasannicayo’’tiādīsu (ma. ni. 1.339) sotadvārānusāraviññātadharoti attho. Idha panassa sotadvārānusārena viññātaṃ upadhāritanti attho. Sutamaye ñāṇanti yā esā etaṃ sutaṃ viññātaṃ avadhāritaṃ saddhammaṃ ārabbha ārammaṇaṃ katvā sabbapaṭhamañca aparāparañca pavattā paññā, taṃ ‘‘sutamaye ñāṇa’’nti vuttaṃ hoti, sutamayaṃ ñāṇanti attho. Sutamayeti ca paccattavacanametaṃ, yathā ‘‘na hevaṃ vattabbe’’ (kathā. 1, 15-18). ‘‘Vanappagumbe yathā phussitagge’’ (khu. pā. 6.13; su. ni. 236). ‘‘Natthi attakāre natthi parakāre natthi purisakāre’’tiādīsu (dī. ni. 1.168) paccattavacanaṃ, evamidhāpi daṭṭhabbaṃ. Tena vuttaṃ – ‘‘sutamayaṃ ñāṇanti attho’’ti.

9或者，由闻所集起的、以触等为首的那一堆法，称为「闻所成」；在那个闻所成的法堆中生起的、与它相应的智，就是「闻所成智」。因为依自性或共相的道理而了知诸法，所以称为「智」。应当了解：这同一个智，为了用同义词来表明意趣，最初不限定地说为「慧」，之后为了把意旨确定下来，便限定地把它说为「智」。而所谓智，它的特相是通达自性，或者说，如善射手所射出的箭毫无障碍地射中靶子那样，以无碍通达为特相；它的作用（味）是照亮所缘，犹如灯盏；它的现起是不迷乱，犹如森林中的向导。根据「得定的比丘能如实了知」（《相应部》5.1071）这句话，它的足处（近因）是定。关于特相等，应当知：自性或共相称为「特相」，作用或成就称为「味」，现起的形态或果称为「现起」，近因称为「足处」。

Atha vā sutena pakato phassādiko dhammapuñjo sutamayo, tasmiṃ sutamaye dhammapuñje pavattaṃ taṃsampayuttaṃ ñāṇaṃ sutamaye ñāṇaṃ. Sabhāvasāmaññalakkhaṇavasena dhamme jānātīti ñāṇaṃ. Taṃyeva ñāṇaṃ pariyāyavacanena adhippāyapakāsanatthaṃ aniyamena ‘‘paññā’’ti vatvā pacchā adhippetaṃ ‘‘ñāṇa’’nti niyametvā vuttanti veditabbaṃ. Ñāṇañca nāma sabhāvapaṭivedhalakkhaṇaṃ, akkhalitapaṭivedhalakkhaṇaṃ vā kusalissāsakhittausupaṭivedho viya, visayobhāsanarasaṃ padīpo viya, asammohapaccupaṭṭhānaṃ araññagatasudesako viya. ‘‘Samāhito, bhikkhave, bhikkhu yathābhūtaṃ pajānātī’’ti (saṃ. ni. 5.1071) vacanato samādhipadaṭṭhānaṃ. Lakkhaṇādīsu hi sabhāvo vā sāmaññaṃ vā lakkhaṇaṃ nāma, kiccaṃ vā sampatti vā raso nāma, upaṭṭhānākāro vā phalaṃ vā paccupaṭṭhānaṃ nāma, āsannakāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ nāmāti veditabbaṃ.

22. 听闻之后，在律仪中所生的慧——

2. Sutvāna saṃvare paññāti –

11巴帝摩卡、念、智、忍与精进，这五法被宣说为律仪。

Pātimokkho satī ceva, ñāṇaṃ khanti tatheva ca;

12所说的「以此巴帝摩卡律仪，成为具足、正具足、达、正达、具、备、成就者」（《分别论》511），这指的就是巴帝摩卡律仪。

Vīriyaṃ pañcime dhammā, saṃvarāti pakāsitā.

13“他以此巴帝摩卡律仪而具备、完全具备、到达、完全到达、具足、圆满、成就”（《分别》511）——这是所说的巴帝摩卡律仪。“以眼观色之后，不取于相，不取于随相；因为若住于不防护眼根，贪欲、忧戚等恶不善法便会随流渗入，所以为了防护它，便行其道，守护眼根，在眼根上成就律仪”（《长部》1.213；《中部》1.295；《相应部》4.239；《增支部》3.16）等——依这种方式所说的是念律仪。

‘‘Iminā pātimokkhasaṃvarena upeto hoti samupeto upāgato samupāgato upapanno sampanno samannāgato’’ti (vibha. 511) āgato pātimokkhasaṃvaro. ‘‘Cakkhunā rūpaṃ disvā na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī. Yatvādhikaraṇamenaṃ cakkhundriyaṃ asaṃvutaṃ viharantaṃ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṃ, tassa saṃvarāya paṭipajjati, rakkhati cakkhundriyaṃ, cakkhundriye saṃvaraṃ āpajjatī’’tiādinā (dī. ni. 1.213; ma. ni. 1.295; saṃ. ni. 4.239; a. ni. 3.16) nayena āgato satisaṃvaro.

14“世间的一切流”（阿耆多！世尊说道），

‘‘Yāni sotāni lokasmiṃ (ajitāti bhagavā),

15「念」就是它们的防护。

Sati tesaṃ nivāraṇaṃ;

16我说诸流的防护，它们是以智慧而得以关闭的。——（《小部·阿耆多学童所问经》60；《经集》1041）

Sotānaṃ saṃvaraṃ brūmi, paññāyete pidhīyare’’ti . (cūḷani. ajitamāṇavapucchā 60; su. ni. 1041) –

17这里讲的是智律仪。“比丘们，哪些漏可以通过受用而断除呢？在这里，比丘如理省思之后，受用袈裟……”（《中部》1.23；《增支部》6.58）等——依这种方式所说的是资具受用律仪，这也包含在智律仪中。“他能忍耐寒冷、炎热、饥饿、口渴、蚊虻、风吹、日晒、爬虫等所触，对于恶言、恶语的辞句，对于生起的身受苦受，猛利、粗硬、剧烈、不可意、不可乐、夺命的感受，具有安忍的素质”（《中部》1.24；《增支部》4.114；6.58）——这是所说的忍耐律仪。“对于生起的欲寻，不忍受，断除、驱除、灭尽，令其归于无”（《中部》1.26；《增支部》4.114；6.58）等——依这种方式所说的是精进律仪。“在这里，圣弟子断除邪命，以正命生活”（《相应部》5.8）——这是所说的活命遍净律仪，这也包含在精进律仪中。在这七种律仪中，这里指的是巴帝摩卡律仪、根律仪、活命遍净律仪及资具受用律仪这四种律仪，其中尤其以巴帝摩卡律仪为主。而且，这一切律仪，因为各自防护应被防护的身恶行等，以防护的意义而称为“律仪”。对于听闻了闻所成智中所说的法之后，能够防护、正在作防护的人，在那律仪中生起并与之相应的智慧，便称为“听闻后，于律仪中的慧”。另外，因为“听闻”这个词有原因的意义，所以也可以理解为：以听闻为因的律仪中的智慧。

Āgato ñāṇasaṃvaro. ‘‘Katame ca, bhikkhave, āsavā paṭisevanā pahātabbā? Idha, bhikkhave, bhikkhu paṭisaṅkhā yoniso cīvaraṃ paṭisevatī’’tiādinā (ma. ni. 1.23; a. ni. 6.58) nayena āgato paccayapaṭisevanāsaṃvaro, sopi ñāṇasaṃvareneva saṅgahito. ‘‘Khamo hoti sītassa uṇhassa jighacchāya pipāsāya ḍaṃsamakasavātātapasarisapasamphassānaṃ duruttānaṃ durāgatānaṃ vacanapathānaṃ uppannānaṃ sārīrikānaṃ vedanānaṃ dukkhānaṃ tibbānaṃ kharānaṃ kaṭukānaṃ asātānaṃ amanāpānaṃ pāṇaharānaṃ adhivāsakajātiko hotī’’ti (ma. ni. 1.24; a. ni. 4.114; 6.58) āgato khantisaṃvaro. ‘‘Uppannaṃ kāmavitakkaṃ nādhivāseti pajahati vinodeti byantīkaroti anabhāvaṃ gametī’’tiādinā (ma. ni. 1.26; a. ni. 4.114; 6.58) nayena āgato vīriyasaṃvaro. ‘‘Idha ariyasāvako micchāājīvaṃ pahāya sammāājīvena jīvikaṃ kappetī’’ti (saṃ. ni. 5.8) āgato ājīvapārisuddhisaṃvaro, sopi vīriyasaṃvareneva saṅgahito. Tesu sattasu saṃvaresu pātimokkhasaṃvaraindriyasaṃvaraājīvapārisuddhipaccayapaṭisevanasaṅkhātā cattāro saṃvarā idhādhippetā, tesu ca visesena pātimokkhasaṃvaro. Sabbopi cāyaṃ saṃvaro yathāsakaṃ saṃvaritabbānaṃ kāyaduccaritādīnaṃ saṃvaraṇato saṃvaroti vuccati. Sutamayañāṇe vuttaṃ dhammaṃ sutvā saṃvarantassa saṃvaraṃ karontassa tasmiṃ saṃvare pavattā taṃsampayuttā paññā ‘‘sutvāna saṃvare paññā’’ti vuttā. Atha vā hetuatthe sutvāti vacanassa sambhavato sutahetunā saṃvare paññātipi attho.

18在“戒所成智”中，这里所说的“戒”，以戒行的意义而称为戒。什么是戒行呢？就是等持，也就是以身业等的善巧性而不散乱；或者是存持，即作为诸善法的依止处和支撑体。精通字相的人认可这里的这两层含义。而其他人则解释说：“由于增上受持的意义、行持的意义、此常行的意义、头的意义、清凉的意义、安稳的意义，所以称为‘戒’。”

Sīlamaye ñāṇanti ettha sīlanti sīlanaṭṭhena sīlaṃ. Kimidaṃ sīlanaṃ nāma? Samādhānaṃ vā, kāyakammādīnaṃ susīlyavasena avippakiṇṇatāti attho. Upadhāraṇaṃ vā, kusalānaṃ dhammānaṃ patiṭṭhāvasena ādhārabhāvoti attho. Etadeva hi ettha atthadvayaṃ saddalakkhaṇavidū anujānanti. Aññe pana ‘‘adhisevanaṭṭhena ācāraṭṭhena tassīlaṭṭhena siraṭṭhena sītalaṭṭhena sivaṭṭhena sīla’’nti vaṇṇayanti.

19“戒行是它的特征，即使它被多方面分割；”

Sīlanaṃ lakkhaṇaṃ tassa, bhinnassāpi anekadhā;

20“正如即使色被多方面分割，色的可见性也是它的特征；”

Sanidassanattaṃ rūpassa, yathā bhinnassa nekadhā.

21正如色处虽然因为青、黄等差别而被多方面分割，但由于不超越可见性，可见性仍然是它的特征；同样地，即使戒因为思等差别而被多方面分割，但所说的以身业等的等持和善法的住立为呈现的“戒行”，正是它的特征，因为即使被思等分割，也不超越等持和住立的状态。对于具有这样的特征，然而——

Yathā hi nīlapītādibhedena anekadhā bhinnassāpi rūpāyatanassa sanidassanattaṃ lakkhaṇaṃ nīlādibhedena bhinnassāpi sanidassanabhāvānatikkamanato, tathā sīlassa cetanādibhedena anekadhā bhinnassāpi yadetaṃ kāyakammādīnaṃ samādhānavasena kusalānañca dhammānaṃ patiṭṭhānavasena vuttaṃ sīlanaṃ, tadeva lakkhaṇaṃ cetanādibhedena bhinnassāpi samādhānapatiṭṭhānabhāvānatikkamanato. Evaṃlakkhaṇassa panassa –

22“破坏恶戒的特性，以及无过失的功德；以作用的成就为意义，被称为‘味’。”

‘‘Dussīlyaviddhaṃsanatā, anavajjaguṇo tathā;

23因此，这个称为“戒”的，以作用作为它的味，也就是具有破坏恶戒的味；以成就作为它的味，也就是具有无过失的味。

Kiccasampatti atthena, raso nāma pavuccati’’.

24“清净是它的现起”，这是智者们所描述的；“惭与愧，是它的足处”。

Tasmā idaṃ sīlaṃ nāma kiccaṭṭhena rasena dussīlyaviddhaṃsanarasaṃ, sampattiatthena rasena anavajjarasanti veditabbaṃ.

25这个戒，依照“身清净、语清净、意清净”（《如是语》66）这样所说的，是以清净为现起。由于它的清净性，它显现出来，达到被了知的状况。

Soceyyapaccupaṭṭhānaṃ, tayidaṃ tassa viññuhi;

26然而，智者们把惭与愧描述为它的“足处”，意思是近因。因为当惭和愧存在时，戒便生起并安住；当它们不存在时，戒既不会生起也不会安住。以这样的方式，与戒一同生起、与戒相应的智慧，就是戒所成智。

Ottappañca hirī ceva, padaṭṭhānanti vaṇṇitaṃ. –

27或者，戒本身就是“所成”，在那“所成”中，有与之相应的智。对于不律仪的过患观察、对于律仪的功德观察、对于律仪清净的观察，以及对于律仪的染污与净化的观察，这一切都为戒所成智所包含。

Tayidaṃ sīlaṃ ‘‘kāyasoceyyaṃ vacīsoceyyaṃ manosoceyya’’nti (itivu. 66) evaṃ vuttasoceyyapaccupaṭṭhānaṃ, sucibhāvena paccupaṭṭhāti gahaṇabhāvaṃ gacchati. Hirottappañca pana tassa viññūhi padaṭṭhānanti vaṇṇitaṃ, āsannakāraṇanti attho. Hirottappe hi sati sīlaṃ uppajjati ceva tiṭṭhati ca, asati neva uppajjati na tiṭṭhatīti evaṃvidhena sīlena sahagataṃ taṃsampayuttaṃ ñāṇaṃ sīlamaye ñāṇaṃ. Atha vā sīlameva pakataṃ sīlamayaṃ, tasmiṃ sīlamaye taṃsampayuttaṃ ñāṇaṃ. Asaṃvare ādīnavapaccavekkhaṇā ca, saṃvare ānisaṃsapaccavekkhaṇā ca, saṃvarapārisuddhipaccavekkhaṇā ca, saṃvarasaṃkilesavodānapaccavekkhaṇā ca sīlamayañāṇeneva saṅgahitā.

33.“抑制已，在令等持中的慧”：指的是在戒所成智中，依所说的戒律仪作了抑制、抑制之后，立足于戒而令心等持，以近行定和安止定的方式使心一境性的人，在那个令等持的过程中生起的、与之相应的慧。而“正确地、平等地安放与安立”就叫作“令等持”，这是“定”的同义语。

3.Saṃvaritvā samādahane paññāti sīlamayañāṇe vuttasīlasaṃvarena saṃvaritvā saṃvaraṃ katvā sīle patiṭṭhāya samādahantassa upacārappanāvasena cittekaggataṃ karontassa tasmiṃ samādahane pavattā taṃsampayuttā paññā. Samaṃ sammā ca ādahanaṃ ṭhapananti ca samādahanaṃ, samādhissevetaṃ pariyāyavacanaṃ.

29「定修所成智」：此处，善心的一境性为定。以何义为定？以等持之义为定。此等持是什么？即心与心所于同一所缘上平等、正确地安立、安置。因此，藉由某法之力，心与心所于同一所缘上平等、正确地无散乱、无纷飞而安住，此应知为等持。对于此定——

Samādhibhāvanāmaye ñāṇanti ettha kusalacittekaggatā samādhi. Kenaṭṭhena samādhi? Samādhānaṭṭhena samādhi. Kimidaṃ samādhānaṃ nāma? Ekārammaṇe cittacetasikānaṃ samaṃ sammā ca ādhānaṃ, ṭhapananti vuttaṃ hoti. Tasmā yassa dhammassānubhāvena ekārammaṇe cittacetasikā samaṃ sammā ca avikkhipamānā avippakiṇṇā ca hutvā tiṭṭhanti, idaṃ samādhānanti veditabbaṃ. Tassa kho pana samādhissa –

30其相为不散乱，味为摧破散乱；

Lakkhaṇaṃ tu avikkhepo, vikkhepaviddhaṃsanaṃ raso;

31现起为不动摇，足处则为乐。

Akampanamupaṭṭhānaṃ, padaṭṭhānaṃ sukhaṃ pana.

32「修习」即令增长、培育。定本身就是修习，故为「定修」；或对定的修习、增长为「定修」。以「定修」一词排除了其他修习。如前所述，依近行与安止而有「定修所成智」。

Bhāvīyati vaḍḍhīyatīti bhāvanā, samādhi eva bhāvanā samādhibhāvanā, samādhissa vā bhāvanā vaḍḍhanā samādhibhāvanā. Samādhibhāvanāvacanena aññaṃ bhāvanaṃ paṭikkhipati. Pubbe viya upacārappanāvasena samādhibhāvanāmaye ñāṇaṃ.

4「缘摄受慧」：此处，「缘」即依之而果生起。「依」即非无彼、不排除彼之义。「生起」即生起且转起之义。再者，饶益义为缘义。因彼缘有多种，故把握、确定诸缘之慧为「缘摄受慧」。

4.Paccayapariggahepaññāti ettha paṭicca phalametīti paccayo. Paṭiccāti na vinā tena, apaccakkhitvāti attho. Etīti uppajjati ceva pavattati cāti attho. Apica upakārakattho paccayattho, tassa paccayassa bahuvidhattā paccayānaṃ pariggahe vavatthāpane ca paññā paccayapariggahe paññā.

34「法住智」：此处，「法」一词首先见于自性、慧、福、施设、犯戒、教理、无有情、变异、功德、缘、缘所生等义中。如此，在「善法、不善法、无记法」等中，见于自性。

Dhammaṭṭhitiñāṇanti ettha dhammasaddo tāva sabhāvapaññāpuññapaññattiāpattipariyattinissattatāvikāraguṇapaccayapaccayuppannādīsu dissati. Ayañhi ‘‘kusalā dhammā akusalā dhammā abyākatā dhammā’’tiādīsu (dha. sa. tikamātikā 1) sabhāve dissati.

35「在家的具信者，有这四种法；

‘‘Yassete caturo dhammā, saddhassa gharamesino;

36谛、法、堪忍、施，他死后便无忧愁。」（《经集》190）——

Saccaṃ dhammo dhiti cāgo, sa ve pecca na socatī’’ti. (su. ni. 190) –

37等处，见于慧。

Ādīsu paññāyaṃ.

38「法与非正法，两者的果报并不相同；

‘‘Na hi dhammo adhammo ca, ubho samavipākino;

39非法导至地狱，法令人达善趣。」（《长老偈》304）——

Adhammo nirayaṃ neti, dhammo pāpeti suggati’’nti. (theragā. 304) –

40等处，见于福。在「施设法、言辞法、增语法」等处，见于施设。在「波罗夷法、僧残法」等处，见于犯戒。在「于此，比丘知法：契经、应颂、记说」等处，见于教理。在「其时，有诸法。于诸法中随观法而住」等处，见于无有情。在「生法、老法、死法」等处，见于变异。在「六种佛法」等处，见于功德。在「于因中有智，是法无碍解」等处，见于缘。在「此界住立，是法住性、是法决定性」等处，见于缘所生。此处，彼亦应视为缘所生。从义理上，或由保持自性，或由被缘所保持，或由保持自果，或由保持己之圆满者不堕恶趣，或由保持各自特相，或由被心所确定，随宜而称为法。此处，由被己之缘所保持故为法，缘所生法依此而住立、生起且转起，故为法住，此是缘法之增语。于彼法住之智为法住智。此即：于定修所成智中，以所说定而心得等持后，为如实知见而着手修行，于已确定名色者，为把握彼等名色之缘，以缘摄受之方式而生起法住智。若问：「何故不说『名色确定智』而说『法住智』？」以缘摄受即成就缘所生之摄受故。若未摄受缘所生，则不能作缘摄受。故应知：由法住智之把握，其因——先前已成就之名色确定智即已被说。若问：「何故不如第二、第三智那样说『等持后，于缘摄受有慧』？」以止观双运故。

Ādīsu puññe. ‘‘Paññattidhammā niruttidhammā adhivacanadhammā’’tiādīsu (dha. sa. dukamātikā 106-108) paññattiyaṃ. ‘‘Pārājikā dhammā saṅghādisesā dhammā’’tiādīsu (pārā. 233-234) āpattiyaṃ. ‘‘Idha bhikkhu dhammaṃ jānāti suttaṃ geyyaṃ veyyākaraṇa’’ntiādīsu (a. ni. 5.73) pariyattiyaṃ. ‘‘Tasmiṃ kho pana samaye dhammā honti (dha. sa. 121). Dhammesu dhammānupassī viharatī’’tiādīsu (dī. ni. 2.373; ma. ni. 1.115) nissattatāyaṃ. ‘‘Jātidhammā jarādhammā maraṇadhammā’’tiādīsu (a. ni. 10.107) vikāre. ‘‘Channaṃ buddhadhammāna’’ntiādīsu (mahāni. 50) guṇe. ‘‘Hetumhi ñāṇaṃ dhammapaṭisambhidā’’tiādīsu (vibha. 720) paccaye. ‘‘Ṭhitāva sā dhātu dhammaṭṭhitatā dhammaniyāmatā’’tiādīsu (saṃ. ni. 2.20; a. ni. 3.137) paccayuppanne. Svāyamidhāpi paccayuppanne daṭṭhabbo. Atthato pana attano sabhāvaṃ dhārentīti vā, paccayehi dhārīyantīti vā, attano phalaṃ dhārentīti vā, attano paripūrakaṃ apāyesu apatamānaṃ dhārentīti vā, sakasakalakkhaṇe dhārentīti vā, cittena avadhārīyantīti vā yathāyogaṃ dhammāti vuccanti. Idha pana attano paccayehi dhārīyantīti dhammā, paccayasamuppannā dhammā tiṭṭhanti uppajjanti ceva pavattanti ca etāyāti dhammaṭṭhiti, paccayadhammānametaṃ adhivacanaṃ . Tassaṃ dhammaṭṭhitiyaṃ ñāṇaṃ dhammaṭṭhitiñāṇaṃ. Idañhi samādhibhāvanāmayañāṇe vuttasamādhinā samāhitena cittena yathābhūtañāṇadassanatthāya yogamārabhitvā vavatthāpitanāmarūpassa tesaṃ nāmarūpānaṃ paccayapariggahapariyāyaṃ dhammaṭṭhitiñāṇaṃ uppajjati. ‘‘Nāmarūpavavatthāne ñāṇa’’nti avatvā eva kasmā ‘‘dhammaṭṭhitiñāṇa’’nti vuttanti ce? Paccayapariggaheneva paccayasamuppannapariggahassa siddhattā. Paccayasamuppanne hi apariggahite paccayapariggaho na sakkā hoti kātuṃ. Tasmā dhammaṭṭhitiñāṇagahaṇeneva tassa hetubhūtaṃ pubbe siddhaṃ nāmarūpavavatthānañāṇaṃ vuttameva hotīti veditabbaṃ. Kasmā dutiyatatiyañāṇaṃ viya ‘‘samādahitvā paccayapariggahe paññā’’ti na vuttanti ce? Samathavipassanānaṃ yuganaddhattā.

41“当这样等持之后，他进行观；正在观时，他又这样等持；

‘‘Samādahitvā yathā ce vipassati, vipassamāno tathā ce samādahe;

42其时，观与止成为同分，以双运而转。」

Vipassanā ca samatho tadā ahu, samānabhāgā yuganaddhā vattare’’ti. –

43如是已说。故应知：为令了知「不舍定，令定与智双运，直至圣道，应如是精勤」，故说「于缘摄受有慧，是法住智」。

Hi vuttaṃ. Tasmā samādhiṃ avissajjetvā samādhiñca ñāṇañca yuganaddhaṃ katvā yāva ariyamaggo, tāva ussukkāpetabbanti ñāpanatthaṃ ‘‘paccayapariggahe paññā dhammaṭṭhitiñāṇa’’micceva vuttanti veditabbaṃ.

5「于过去、未来、现在诸法，摄略而确定者，有慧」：此处，已达自性，或已达生起等刹那，已过去、已超越者为过去；彼两者皆未到来、未达到者为未来；依彼彼缘，从生起等而上，已显现、已去、已转起者为现在。于长时现在、相续现在、刹那现在中，此处意指相续现在。于彼等过去、未来、现在之五蕴法，于一一蕴相摄略，以聚的方式作一堆，而确定、决断、安立者，有慧。

5. Atītānāgatapaccuppannānaṃ dhammānaṃ saṅkhipitvā vavatthāne paññāti ettha attano sabhāvaṃ, uppādādikkhaṇaṃ vā patvā ati itā atikkantāti atītā, tadubhayampi na āgatā na sampattāti anāgatā, taṃ taṃ kāraṇaṃ paṭicca uppādādiuddhaṃ pannā gatā pavattāti paccuppannā. Addhā santatikhaṇapaccuppannesu santatipaccuppannaṃ idhādhippetaṃ. Tesaṃ atītānāgatapaccuppannānaṃ pañcakkhandhadhammānaṃ ekekakkhandhalakkhaṇe saṅkhipitvā kalāpavasena rāsiṃ katvā vavatthāne nicchayane sanniṭṭhāpane paññā.

45「等观智」：正确触摸、随摩、观察的智，意思是「聚等观智」。因为在名色确定智之后，于法住智中安住的人，依照所说的方式——“凡任何色，过去、未来、现在，内、外，粗、细，劣、胜，远、近，一切色，皆确定其为无常，这是一等观；确定其为苦，这是一等观；确定其为无我，这是一等观”等（《无碍解道》1.48）——在先前所确定的一一蕴上，安立三相，观照无常、苦、无我，这样的人便生起聚等观智。

Sammasaneñāṇanti sammā āmasane anumajjane pekkhaṇe ñāṇaṃ, kalāpasammasanañāṇanti attho. Idañhi nāmarūpavavatthānañāṇānantaraṃ nāmarūpapaccayapariggahe dhammaṭṭhitiñāṇe ṭhitassa ‘‘yaṃkiñci rūpaṃ atītānāgatapaccuppannaṃ ajjhattaṃ vā bahiddhā vā oḷārikaṃ vā sukhumaṃ vā hīnaṃ vā paṇītaṃ vā yaṃ dūre santike vā, sabbaṃ taṃ rūpaṃ aniccato vavatthapeti, ekaṃ sammasanaṃ, dukkhato vavatthapeti, ekaṃ sammasanaṃ, anattato vavatthapeti, ekaṃ sammasana’’ntiādinā (paṭi. ma. 1.48) nayena vuttasammasanavasena pubbe vavatthāpite ekekasmiṃ khandhe tilakkhaṇaṃ āropetvā aniccato dukkhato anattato vipassantassa kalāpasammasanañāṇaṃ uppajjati.

6「于现在诸法，随观变异者有慧」：这是依相续而说为现在，对于内的五蕴法，见到它们的变异、见到它们的破坏的慧。因为“这些法生起后就会坏灭”，所以即使把握了生起，心也只住于坏灭，因此虽然没有说“生”，生也已经被说了。或者说，由于见到现在的诸法，见生起便已成就，所以生已被说。如果没有生起，法的“已生”便不能成立，因此虽然没有直接说“于现在诸法，随观生起与变异者有慧”，也应知道已经说了。又因为「生灭观智」是决定之说，所以见生起必定成就。在完成了前面所说的等观智之后，把握彼等观中已显露的生与灭，为了对诸行划出界限而开始修习生灭观的人，便生起生灭观智。由于这种智是在生与灭上随观，所以称为「生灭观」。

6.Paccuppannānaṃ dhammānaṃ vipariṇāmānupassane paññāti santativasena paccuppannānaṃ ajjhattaṃ pañcakkhandhadhammānaṃ vipariṇāmadassane bhaṅgadassane paññā. Yasmā ‘‘ime dhammā uppajjitvā bhijjantī’’ti udayaṃ gahetvāpi bhedeyeva cittaṃ ṭhapeti, tasmā avuttopi udayo vuttoyeva hotīti veditabbo. Paccuppannānaṃ dhammānaṃ dassanena vā udayadassanassa siddhattā udayo vuttoyeva hoti. Na hi udayaṃ vinā dhammānaṃ uppannattaṃ sijjhati, tasmā ‘‘paccuppannānaṃ dhammānaṃ uppādavipariṇāmānupassane paññā’’ti avuttepi vuttameva hotīti veditabbaṃ. ‘‘Udayabbayānupassane ñāṇa’’nti niyamitattā ca udayadassanaṃ siddhameva hotīti anantaraṃ vuttassa sammasanañāṇassa pāraṃ gantvā taṃsammasaneyeva pākaṭībhūte udayabbaye pariggaṇhitvā saṅkhārānaṃ paricchedakaraṇatthaṃ udayabbayānupassanaṃ ārabhantassa uppajjati udayabbayānupassanāñāṇaṃ. Tañhi udayabbaye anupassanato udayabbayānupassanāti vuccati.

7「所缘逆观」：指对于色蕴等所缘，由观坏灭而逆观、了知并照见它。在坏灭随观中具有智慧，这种智慧就称为「观智」——也就是说，对于那个所缘，透过观坏灭而逆观之后所生起的智，在随观坏灭当中的智慧，这就被称为“观智”。而所谓「观」，就是指种种观察。也有读作“所缘逆观”的。它的意思是：对所缘的逆观、了知与照见——根据上述所说的道理，“在坏灭随观中具有智慧，即是观智”这句话就这样成立。然而，正因为只有在坏灭随观时，观才达到顶峰，所以特别只把这一阶段称为“观智”。由于安住在生灭随观的人，会生起道非道的智见，所以当他生灭随观成就时，那种智见其实也已经成就了；因此，此处不特别说道非道智，而只单独说明在坏灭随观中达到观之顶峰的智慧，应当这样来理解。在生灭随观中已经透彻地见到诸行之生灭的人，当所缘的诸行极其迅速地现前，智慧变得锋利而运转时，他会舍弃对“生”的观察，而将念住纯粹安立在“坏灭”上。当他这样观察——“诸行是这样生起的，又是这样坏灭的”——在这个阶段，就生起了坏灭随观智。

7.Ārammaṇaṃ paṭisaṅkhāti rūpakkhandhādiārammaṇaṃ bhaṅgato paṭisaṅkhāya jānitvā passitvā. Bhaṅgānupassane paññā vipassane ñāṇanti tassa ārammaṇaṃ bhaṅgato paṭisaṅkhāya uppannassa ñāṇassa bhaṅgaṃ anupassane yā paññā, taṃ ‘‘vipassane ñāṇa’’nti vuttaṃ hoti. Vipassanāti ca vividhā passanā vipassanā. Ārammaṇapaṭisaṅkhātipi pāṭho. Tassattho – ārammaṇassa paṭisaṅkhā jānanā passanāti vuttanayeneva ārammaṇapaṭisaṅkhā ‘‘bhaṅgānupassane paññā vipassane ñāṇa’’nti vuttaṃ hoti. Yasmā pana bhaṅgānupassanāya eva vipassanā sikhaṃ pāpuṇāti, tasmā visesetvā idameva ‘‘vipassane ñāṇa’’nti vuttaṃ. Yasmā udayabbayānupassanāya ṭhitassa maggāmaggañāṇadassanaṃ uppajjati, tasmā tassā siddhāya taṃ siddhameva hotīti taṃ avatvāva bhaṅgānupassanāya eva vipassanāsikhaṃ ñāṇaṃ vuttanti veditabbaṃ. Udayabbayānupassanāya suparidiṭṭhaudayabbayassa suparicchinnesu saṅkhāresu lahuṃ lahuṃ upaṭṭhahantesu ñāṇe tikkhe vahante udayaṃ pahāya bhaṅge eva sati santiṭṭhati, tassa ‘‘evaṃ uppajjitvā evaṃ nāma saṅkhārā bhijjantī’’ti passato etasmiṃ ṭhāne bhaṅgānupassanāñāṇaṃ uppajjati.

8「在怖畏现起上的智慧」：指对于生起、转起、相、造作和结生，从怖畏的角度呈现出来时，因为它以逼迫的方式，让人总体性地执取为有怖畏，在此当中具有的智慧，就是它的意思。由于它以怖畏的方式显现，所以叫做「怖畏现起」（所缘）；而在这个怖畏现起上所起的智慧，或者，它本身就是以怖畏的方式显现，这就是怖畏现起，而这智慧，就被称为“怖畏现起之智”。

8.Bhayatupaṭṭhāne paññāti uppādapavattanimittaāyūhanāpaṭisandhīnaṃ bhayato upaṭṭhāne pīḷāyogato sappaṭibhayavasena gahaṇūpagamane paññāti attho. Bhayato upaṭṭhātīti bhayatupaṭṭhānaṃ ārammaṇaṃ , tasmiṃ bhayatupaṭṭhāne. Atha vā bhayato upatiṭṭhatīti bhayatupaṭṭhānaṃ, paññā, taṃ ‘‘bhayatupaṭṭhāna’’nti vuttaṃ hoti.

49「过患智」：这是依处格的说法。由于在《无碍解道》（Paṭi. Ma. 1.227）中说过：“怖畏现起的智慧、过患的智与厌离，这些法是同一个意义，只是名称用语不同罢了。”虽然被说得好像是一回事，但实际上依修行阶段的不同，就像欲解脱等一样，是分为三种的。因此应当知道：当怖畏现起与过患的随观修行圆满时，厌离的随观也就跟着圆满了；所以，厌离随观虽然没有被单独提出来说，也可以当作已经说过了。

Ādīnave ñāṇanti bhummavacanameva. ‘‘Yā ca bhayatupaṭṭhāne paññā, yañca ādīnave ñāṇaṃ, yā ca nibbidā, ime dhammā ekaṭṭhā, byañjanameva nāna’’nti (paṭi. ma. 1.227) vuttattā ekamiva vuccamānampi avatthābhedena muñcitukamyatādi viya tividhameva hoti. Tasmā bhayatupaṭṭhānaādīnavānupassanāsu siddhāsu nibbidānupassanā siddhā hotīti katvā avuttāpi vuttāva hotīti veditabbā.

50以一切诸行的坏灭为所缘，反复修习、培养、大量修习坏灭随观之后，对于一个希望安稳生活但又心怀怖畏的人而言，在三有、四种生、五趣、七识住、九有情居当中，各种被细分的诸行都会显现为巨大的恐怖，就像遇到狮子、老虎、豹、熊、鬣狗、夜叉、罗刹、凶猛的公牛、凶猛的恶狗、发情疯狂的大象、剧毒的蝮蛇、雷电、尸林、战场、燃烧的火炭坑等等一样。当他这样观察——“过去的诸行已经灭了，现在的诸行正在灭去，未来的诸行也必定会这样灭去”——在这个阶段，便生起了怖畏现起智。当他反复修习、培养、大量修习这种怖畏现起智时，便会发现：在一切有、生、趣、识住、有情居当中，都找不到任何救护、任何庇护、任何归处、任何依怙。对于这一切有、生、趣、识住、有情居所包含的诸行，他不会对其中任何一个单一的‘行’产生期许或执取。三有如同充满了无焰火炭的炭坑，四大种如同剧毒的毒蛇，五蕴如同举着刀的杀手，六内处如同空无一人的村落，六外处如同洗劫村落的盗贼，七识住和九有情居如同被十一种火所燃烧、完全燃烧、烧得炽烈通透一样；一切行如同毒疮、如同疾病、如同箭、如同灾祸、如同顽疾，变得毫无滋味、毫无乐趣，显现为巨大过患的聚合。这就好比一个希望安稳生活却又胆小的人，面对那些乍看之下形态可爱的丛林，实则藏有猛兽；如同藏有虎狼的洞穴；如同有罗刹鬼的水域；如同高举利剑的敌人；如同有毒的饮食；如同有盗贼埋伏的道路；如同正在燃烧的房屋；如同两军对垒的战场——当这个人遭遇到这些藏有猛兽的丛林等可怕情境时，他感到恐惧、震惊、汗毛直竖，从四面八方看到的就只有过患而已。同样地，这位瑜伽行者凭借坏灭随观的力量，当一切行以怖畏的方式显现时，他从一切方面都只看到它们毫无滋味、毫无乐趣、唯有过患。当他这样观察时，便生起了过患随观智。

Sabbasaṅkhārānaṃ bhaṅgārammaṇaṃ bhaṅgānupassanaṃ āsevantassa bhāventassa bahulīkarontassa tibhavacatuyonipañcagatisattaviññāṇaṭṭhitinavasattāvāsesu pabhedakā saṅkhārā sukhena jīvitukāmassa bhīrukapurisassa sīhabyagghadīpiacchataracchayakkharakkhasacaṇḍagoṇacaṇḍakukkurapabhinna- madacaṇḍahatthighoraāsivisaasanivicakkasusānaraṇabhūmijalitaaṅgārakāsuādayo viya mahābhayaṃ hutvā upaṭṭhahanti, tassa ‘‘atītā saṅkhārā niruddhā, paccuppannā nirujjhanti, anāgatāpi evameva nirujjhissantī’’ti passato etasmiṃ ṭhāne bhayatupaṭṭhānaṃ ñāṇaṃ uppajjati. Tassa taṃ bhayatupaṭṭhānañāṇaṃ āsevantassa bhāventassa bahulīkarontassa sabbabhavayonigatiṭhitisattāvāsesu neva tāṇaṃ na leṇaṃ na gati na paṭisaraṇaṃ paññāyati, sabbabhavayonigatiṭhitinivāsagatesu saṅkhāresu ekasaṅkhārepi patthanā vā parāmāso vā na hoti, tayo bhavā vītaccitaṅgārapuṇṇā aṅgārakāsuyo viya, cattāro mahābhūtā ghoravisā āsivisā viya, pañcakkhandhā ukkhittāsikā vadhakā viya, cha ajjhattikāyatanāni suññagāmo viya, cha bāhirāyatanāni gāmaghātakacorā viya, sattaviññāṇaṭṭhitiyo nava ca sattāvāsā ekādasahi aggīhi ādittā sampajjalitā sajotibhūtā viya ca, sabbe saṅkhārā gaṇḍabhūtā rogabhūtā sallabhūtā aghabhūtā ābādhabhūtā viya ca nirassādā nirasā mahāādīnavarāsibhūtā hutvā upaṭṭhahanti, sukhena jīvitukāmassa bhīrukapurisassa ramaṇīyākārasaṇṭhitampi savāḷakamiva vanagahanaṃ, sasaddūlā viya guhā, sagāharakkhasaṃ viya udakaṃ, samussitakhaggā viya paccatthikā, savisaṃ viya bhojanaṃ, sacoro viya maggo, ādittamiva agāraṃ, uyyuttasenā viya raṇabhūmi. Yathā hi so puriso etāni savāḷakavanagahanādīni āgamma bhīto saṃviggo lomahaṭṭhajāto samantato ādīnavameva passati, evameva so yogāvacaro bhaṅgānupassanāvasena sabbasaṅkhāresu bhayato upaṭṭhitesu samantato nirasaṃ nirassādaṃ ādīnavameva passati. Tassevaṃ passato ādīnavānupassanāñāṇaṃ uppajjati.

51他这样见到一切行完全只是过患之后，便对于在三有、四生、五趣、七识住、九有情居当中所有被细分的、属于行法的东西，感到厌倦、苦闷、不再乐在其中。就像那一只喜欢栖息在心峰山山脚的黄金王天鹅，它对于不净的旃陀罗村门口的小水坑毫无兴趣，只喜爱停留在七大湖中；同样地，这位瑜伽行者中的王天鹅，对于过患已被完全照见的诸行领域毫无兴趣，但因为具有修习的乐趣与修习的喜悦，他只安住在七种随观之中。又好像即使被放进黄金打造的笼子里，身为百兽之王的狮子也不会快乐，它只喜欢在幅员三千由旬的雪山中自在；同样地，这位瑜伽行者中的狮子，即使是三善趣的有情状态他也不贪恋，只喜欢安住在那三种随观之中。又好像那一头通体纯白、具备七肢、拥有神通、能飞行虚空、名为六牙的龙王象，它对城邑中心毫无兴趣，只喜欢雪山中的六牙莲池；同样地，这位瑜伽行者中的殊胜大象，对于一切的诸行领域也毫无兴趣，他只喜欢那以'无生才是安稳'等方式所开示的寂静境界，内心倾向于它、俯向于它、朝向于它。到了这个阶段，他的厌离随观智便已生起。

So evaṃ sabbasaṅkhāre ādīnavato sampassanto sabbabhavayonigativiññāṇaṭṭhitisattāvāsagate sabhedake saṅkhāragate nibbindati ukkaṇṭhati nābhiramati. Seyyathāpi nāma cittakūṭapabbatapādābhirato suvaṇṇarājahaṃso asucimhi caṇḍālagāmadvāraāvāṭe nābhiramati, sattasu mahāsaresuyeva abhiramati, evameva ayaṃ yogīrājahaṃso suparidiṭṭhādīnave sabhedake saṅkhāragate nābhiramati, bhāvanārāmatāya pana bhāvanāratiyā samannāgatattā sattasu anupassanāsuyeva abhiramati. Yathā ca suvaṇṇapañjarepi pakkhitto sīho migarājā nābhiramati, tiyojanasahassavitthate pana himavanteyeva ramati, evamayampi yogīsīho tividhe sugatibhavepi nābhiramati, tīsu anupassanāsuyeva ramati. Yathā ca sabbaseto sattappatiṭṭho iddhimā vehāsaṅgamo chaddanto nāgarājā nagaramajjhe nābhiramati, himavati chaddantarahadeyeva ramati, evamayaṃ yogīvaravāraṇo sabbasmimpi saṅkhāragate nābhiramati, ‘‘anuppādo khema’’ntiādinā (paṭi. ma. 1.53) nayena niddiṭṭhe santipadeyeva ramati, tanninnatappoṇatappabbhāramānaso hoti. Ettāvatā tassa nibbidānupassanāñāṇaṃ uppannaṃ hotīti.

99.「欲解脱、审察、住立的慧，是于诸行舍中的智」：「欲解脱」——想要解脱、想要舍离，即渴望、希求，故称「欲解脱者」，欲解脱者的状态即是「欲解脱性」。「审察」——即仔细观照，故称「审察」，或审察的行为即是「审察」。「住立」——即安住、中舍，故称「住立」，或住立的行为即是「住立」。此欲解脱性、此审察及此住立，合称为「欲解脱、审察、住立」。如是，于前分阶段，由厌离智而厌离者，欲舍离诸行之生起等，此为「欲解脱」。于中间，为成就解脱之方便而作审察，此为「审察」。于解脱后，于末尾阶段的中舍，此为「住立」。如是依阶段差别而有三种慧，即于诸行的中舍上的智；然而，欲令此依欲解脱、审察、住立等阶段差别而区分的三种慧皆归于「行舍」者，虽用了「慧」的复数词与「诸行舍中」的复数词，但应知，虽依阶段差别而区分，因其本质同一，故用「智」的单数词。如经中说：「此欲解脱性、此审察随观、此行舍，此等诸法同一义，唯文辞有异。」（《无碍解道》1.227）又有人言：「『诸行舍中』用复数词，是因依止、观而有多类行舍。」而应知「诸行舍中」是期待动作。复次，依阶段差别而释：当彼由厌离智而厌离、嫌恶时，其心于一切有、生、趣、识住、有情居中，于一切分类的诸行，不执著、不黏着、不系缚，于一切诸行，唯欲解脱、唯欲舍弃。

9.Muñcitukamyatāpaṭisaṅkhāsantiṭṭhanā paññā saṅkhārupekkhāsu ñāṇanti muñcituṃ cajituṃ kāmeti icchatīti muñcitukāmo, muñcitukāmassa bhāvo muñcitukamyatā. Paṭisaṅkhāti upaparikkhatīti paṭisaṅkhā, paṭisaṅkhānaṃ vā paṭisaṅkhā. Santiṭṭhati ajjhupekkhatīti santiṭṭhanā, santiṭṭhanaṃ vā santiṭṭhanā. Muñcitukamyatā ca sā paṭisaṅkhā ca santiṭṭhanā cāti muñcitukamyatāpaṭisaṅkhāsantiṭṭhanā. Iti pubbabhāge nibbidāñāṇena nibbinnassa uppādādīni pariccajitukāmatā muñcitukamyatā. Muñcanassa upāyakaraṇatthaṃ majjhe paṭisaṅkhānaṃ paṭisaṅkhā. Muñcitvā avasāne ajjhupekkhanaṃ santiṭṭhanā. Evaṃ avatthābhedena tippakārā paññā saṅkhārānaṃ ajjhupekkhanāsu ñāṇaṃ, muñcitukamyatāpaṭisaṅkhāsantiṭṭhanāsaṅkhātānaṃ avatthābhedena bhinnānaṃ tissannampi paññānaṃ saṅkhārupekkhataṃ icchantena pana ‘‘paññā’’ti ca ‘‘saṅkhārupekkhāsū’’ti ca bahuvacanaṃ kataṃ, avatthābhedena bhinnassāpi ekattā ‘‘ñāṇa’’nti ekavacanaṃ katanti veditabbaṃ. Vuttañca – ‘‘yā ca muñcitukamyatā yā ca paṭisaṅkhānupassanā yā ca saṅkhārupekkhā, ime dhammā ekaṭṭhā, byañjanameva nāna’’nti (paṭi. ma. 1.227). Keci pana ‘‘saṅkhārupekkhāsūti bahuvacanaṃ samathavipassanāvasena saṅkhārupekkhānaṃ bahuttā’’tipi vadanti. Saṅkhārupekkhāsūti ca kiriyāpekkhanti veditabbaṃ. Avatthābhedena pana tena nibbidāñāṇena nibbindantassa ukkaṇṭhantassa sabbabhavayonigativiññāṇaṭṭhitisattāvāsagatesu sabhedakesu saṅkhāresu cittaṃ na sajjati na laggati na bajjhati, sabbasaṅkhāragataṃ muñcitukāmaṃ chaḍḍetukāmaṃ hoti.

53或者，又如：落入网中的鱼、入蛇口的青蛙、被关入笼中的野鸡、陷入坚固罗网的鹿、在捕蛇者手中的蛇、陷入大沼泽的象、入金翅鸟口的龙王、入罗睺口的月亮、被敌人包围的人等，皆唯欲从彼等中解脱、出离；如是，彼瑜伽行者之心，于一切诸行，唯欲解脱、唯欲出离。若如是说，则「欲解脱者的欲解脱性」之文句便得合理。然而，若如是，则于「于生起欲解脱」等文，应说为「从生起欲解脱」等，故前义更为善妙。于是，彼于一切诸行无有爱著、于一切诸行唯欲解脱者，生起欲解脱智。彼如是于一切有、生、趣、识住、有情居中，于一切分类的诸行欲解脱，为成就解脱之方便，复以审察随观智，将三法印安立于此等诸行而作观。如是观时，彼由无常门而生起取相的审察智，由苦门而生起取转起的审察智，由无我门而生起取相与转起的审察智。彼以审察随观智见「一切行皆空」，安立三法印而把握诸行，舍弃怖畏与欢喜，犹如见妻子过失而舍妻之男子，于彼妻之诸行，成为漠然、中立，不执「我」或「我所」。彼如是知、如是见时，心于三有中退缩、回缩、回转，而不伸展。譬如，滴于稍倾莲叶上之水珠，退缩、回缩、回转，而不伸展；又如鸡毛或筋腱投入火中，退缩、回缩、回转，而不伸展；如是，彼心于三有中退缩、回缩、回转，而不伸展，舍乃安住。如是，彼行舍智生起。应知，与此行舍智俱者，上方为种姓智之助成的随顺智，虽于前后诸智中未说，然已说。

Atha vā yathā jālabbhantaragato maccho, sappamukhagato maṇḍūko, pañjarapakkhitto vanakukkuṭo, daḷhapāsavasaṃgato migo, ahituṇḍikahatthagato sappo, mahāpaṅkapakkhando kuñjaro, supaṇṇamukhagato nāgarājā, rāhumukhapaviṭṭho cando, sapattaparikkhitto purisotievamādayo tato tato muccitukāmā nissaritukāmāva honti, evaṃ tassa yogino cittaṃ sabbasmā saṅkhāragatā muccitukāmaṃ nissaritukāmaṃ hoti. Evañhi vuccamāne ‘‘muccitukāmassa muccitukamyatā’’ti pāṭho yujjati. Evañca sati ‘‘uppādaṃ muñcitukamyatā’’tiādīsu ‘‘uppādā muccitukamyatā’’tiādi vattabbaṃ hoti, tasmā purimo eva attho sundarataro. Athassa sabbasaṅkhāresu vigatālayassa sabbasaṅkhāragataṃ muñcitukāmassa muñcitukamyatāñāṇaṃ uppajjati. So evaṃ sabbabhavayonigativiññāṇaṭṭhitisattāvāsagate sabhedake saṅkhāre muñcitukāmo muñcanassa upāyasampādanatthaṃ puna te eva saṅkhāre paṭisaṅkhānupassanāñāṇena tilakkhaṇaṃ āropetvā vipassati. Evañhi vipassato cassa aniccavasena nimittaṃ paṭisaṅkhāñāṇaṃ uppajjati, dukkhavasena pavattaṃ paṭisaṅkhāñāṇaṃ uppajjati, anattavasena nimittañca pavattañca paṭisaṅkhāñāṇaṃ uppajjati. So paṭisaṅkhānupassanāñāṇena ‘‘sabbe saṅkhārā suññā’’ti disvā tilakkhaṇaṃ āropetvā saṅkhāre pariggaṇhanto bhayañca nandiñca vippahāya bhariyāya dosaṃ disvā vissaṭṭhabhariyo viya puriso tassā bhariyāya saṅkhāresu udāsīno hoti majjhatto, ‘‘aha’’nti vā ‘‘mama’’nti vā na gaṇhāti. Tassa evaṃ jānato evaṃ passato tīsu bhavesu cittaṃ patilīyati paṭikuṭati paṭivattati na sampasāriyati. Seyyathāpi nāma padumapalāse īsakaṃ poṇe udakaphusitāni patilīyanti paṭikuṭanti paṭivattanti na sampasāriyanti. Seyyathāpi vā pana kukkuṭapattaṃ vā nhārudaddulaṃ vā aggimhi pakkhittaṃ patilīyati paṭikuṭati paṭivattati na sampasāriyati, evaṃ tassa tīsu bhavesu cittaṃ patilīyati paṭikuṭati paṭivattati na sampasāriyati, upekkhā saṇṭhāti. Evamassa saṅkhārupekkhāñāṇaṃ uppannaṃ hoti. Iminā saṅkhārupekkhāñāṇena saddhiṃ upari gotrabhuñāṇassa sādhakaṃ anulomañāṇaṃ pubbāparañāṇehi avuttampi vuttameva hotīti veditabbaṃ. Vuttañhi bhagavatā –

54「诸比丘，若有比丘观任何行为常，而能具备随顺忍，无有是处；不具备随顺忍，而能入正性决定，无有是处；不入正性决定，而能现证入流果、或一来果、或不还果、或阿罗汉果，无有是处。」（《增支部》6.98；《无碍解道》3.36）

‘‘So vata, bhikkhave, bhikkhu kañci saṅkhāraṃ niccato samanupassanto anulomikāya khantiyā samannāgato bhavissatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjati, anulomikāya khantiyā asamannāgato sammattaniyāmaṃ okkamissatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjati, sammattaniyāmaṃ anokkamamāno sotāpattiphalaṃ vā sakadāgāmiphalaṃ vā anāgāmiphalaṃ vā arahattaphalaṃ vā sacchikarissatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’’tiādi (a. ni. 6.98; paṭi. ma. 3.36).

55再者，法将（舍利弗）也曾说过：

Vuttañca dhammasenāpatinā –

56「以几何行相而得随顺忍？以几何行相而入正性决定？以四十行相而得随顺忍，以四十行相而入正性决定。」（《无碍解道》3.37）

‘‘Katihākārehi anulomikaṃ khantiṃ paṭilabhati? Katihākārehi sammattaniyāmaṃ okkamati? Cattālīsāya ākārehi anulomikaṃ khantiṃ paṭilabhati, cattālīsāya ākārehi sammattaniyāmaṃ okkamatī’’tiādi (paṭi. ma. 3.37).

57而且，世尊在《发趣论》中也说过：

Paṭṭhāne cetaṃ vuttaṃ bhagavatā –

58「随顺智以无间缘而为种姓智之缘。随顺智以无间缘而为清净智之缘。」（《发趣论》1.1.417）

‘‘Anulomaṃ gotrabhussa anantarapaccayena paccayo. Anulomaṃ vodānassa anantarapaccayena paccayo’’tiādi (paṭṭhā. 1.1.417).

59当他修习、培养、多作此行舍智时，他的胜解信变得更强有力，精进得以善巧策励，念善巧现前，心善巧等持，行舍智也以更锐利的方式转起。他知道：‘现在圣道即将生起。’于是，行舍智以‘无常’、或‘苦’、或‘无我’的方式观察诸行之后，落入有分。有分之后，依着行舍智的同样方式，意门转向心生起，同样以诸行为所缘，视之为‘无常’、或‘苦’、或‘无我’。在此之后，依然以诸行为所缘，又有两、三或四个速行心生起。与这些速行心相应的智，就是‘随顺智’。因为它既随顺着之前八种观智的如实作用，也随顺着上方应当证得的三十七菩提分法。正如一位如法的国王坐在裁判席上，听取了八位判官大臣的判决后，舍去偏私之行，保持中正，认可说：‘应当如此’，就这样既随顺着大臣们的判决，也随顺着古老的王法。在这个比喻中，国王如同随顺智，八位判官大臣如同八种观智，古老的王法如同三十七菩提分法；如同国王认可说‘应当如此’而随顺大臣们的判决和王法一样，同样地，当这智以无常等观察诸行而生起时，它既随顺先前的八种观智的如实作用，也随顺上方应当证得的三十七菩提分法。因此，它被称为‘随顺智’。

Tassa hi taṃ saṅkhārupekkhāñāṇaṃ āsevantassa bhāventassa bahulīkarontassa adhimokkhasaddhā balavatarā hoti, vīriyaṃ supaggahitaṃ, sati sūpaṭṭhitā, cittaṃ susamāhitaṃ, saṅkhārupekkhāñāṇaṃ tikkhataraṃ pavattati. Tassa idāni maggo uppajjissatīti saṅkhārupekkhāya saṅkhāre ‘‘aniccā’’ti vā ‘‘dukkhā’’ti vā ‘‘anattā’’ti vā sammasitvā bhavaṅgaṃ otarati. Bhavaṅgānantaraṃ saṅkhārupekkhāya katanayeneva saṅkhāre ‘‘aniccā’’ti vā ‘‘dukkhā’’ti vā ‘‘anattā’’ti vā ārammaṇaṃ kurumānaṃ uppajjati manodvārāvajjanaṃ. Tadanantaraṃ tatheva saṅkhāre ārammaṇaṃ katvā dve tīṇi cattāri vā javanacittāni uppajjanti. Taṃsampayuttaṃ ñāṇaṃ anulomañāṇaṃ. Tañhi purimānañca aṭṭhannaṃ vipassanāñāṇānaṃ tathakiccatāya anulometi, upari ca pattabbānaṃ sattatiṃsāya bodhipakkhiyadhammānaṃ anulometi. Yathā hi dhammiko rājā vinicchayaṭṭhāne nisinno aṭṭhannaṃ vohārikamahāmattānaṃ vinicchayaṃ sutvā agatigamanaṃ pahāya majjhatto hutvā ‘‘evaṃ hotū’’ti anumodamāno tesañca vinicchayassa anulometi, porāṇassa ca rājadhammassa. Tattha rājā viya anulomañāṇaṃ, aṭṭha vohārikamahāmattā viya aṭṭha vipassanāñāṇāni, porāṇarājadhammo viya sattatiṃsa bodhipakkhiyadhammā, yathā rājā ‘‘evaṃ hotū’’ti anumodamāno vohārikānañca vinicchayassa rājadhammassa ca anulometi, evamidaṃ aniccādivasena saṅkhāre ārabbha uppajjamānānaṃ aṭṭhannañca vipassanāñāṇānaṃ tathakiccatāya anulometi, upari ca pattabbānaṃ sattatiṃsāya bodhipakkhiyadhammānaṃ. Tasmā anulomañāṇanti vuccati.

10在‘于外出起离转的慧是种姓智’这句话中，‘外’是指行相。因为它（行相）是依于内在心相续中的不善蕴而被说为‘外’的。因此，从外——也就是从行相——之中出起，意为离开它之后向上安住，这称为‘出起’；背离、回转、不再面向，称为‘离转’。既是出起又是离转，所以叫做‘出起离转’。因此这么说：

10.Bahiddhāvuṭṭhānavivaṭṭane paññā gotrabhuñāṇanti ettha bahiddhāti saṅkhāranimittaṃ. Tañhi ajjhattacittasantāne akusalakkhandhe upādāya bahiddhāti vuttaṃ. Tasmā bahiddhā saṅkhāranimittamhā vuṭṭhāti vigataṃ hutvā uddhaṃ tiṭṭhatīti vuṭṭhānaṃ, vivaṭṭati parāvaṭṭati parammukhaṃ hotīti vivaṭṭanaṃ, vuṭṭhānañca taṃ vivaṭṭanañcāti vuṭṭhānavivaṭṭanaṃ. Tenevāha –

61“种姓智并非以断除集的方式从转起中出起，而是以涅槃为所缘，从相中出起，因此成为一种单一的出起。”（《清净道论》2.827）

‘‘Gotrabhuñāṇaṃ samudayassa asamucchindanato pavattā na vuṭṭhāti, nibbānārammaṇato pana nimittā vuṭṭhātīti ekato vuṭṭhānaṃ hotī’’ti (visuddhi. 2.827).

62因为它能压伏凡夫种姓、培育圣种姓，所以称为‘种姓’。这种智在随顺智的末尾生起，此时，心如同荷叶上的水珠一般从一切行退缩；在随顺智修习的末尾，它取无相涅槃为所缘，超越凡夫种姓、凡夫的称谓、凡夫地，进入圣种姓、圣的称谓、圣地。它以涅槃为所缘而成为第一转、第一作意、第一现起，以无间、等无间、修习、亲依止、非有、离去这六种行相，成就道的缘，它是已达到顶点的观的顶点，不再退转，如此生起。

Puthujjanagottābhibhavanato ariyagottabhāvanato gotrabhu. Idañhi anulomañāṇehi padumapalāsato udakamiva sabbasaṅkhārato patilīyamānacittassa anulomañāṇassa āsevanante animittaṃ nibbānaṃ ārammaṇaṃ kurumānaṃ puthujjanagottaṃ puthujjanasaṅkhaṃ puthujjanabhūmiṃ atikkamamānaṃ ariyagottaṃ ariyasaṅkhaṃ ariyabhūmiṃ okkamamānaṃ nibbānārammaṇe paṭhamāvattanapaṭhamābhogapaṭhamasamannāhārabhūtaṃ maggassa anantarasamanantarāsevanaupanissayanatthivigatavasena chahi ākārehi paccayabhāvaṃ sādhayamānaṃ sikhāppattaṃ vipassanāya muddhabhūtaṃ apunarāvattakaṃ uppajjati.

11在‘于两方面出起离转的慧是道中的智’这句话中，‘于两方面’就是‘从两方面’或‘从两个角度’的意思。因为这种智慧一方面断除了烦恼，另一方面也从那些被烦恼跟随的蕴中出离，而且它以涅槃为所缘，从一切外在的行相中出离和反转，所以称为‘于两方面出起离转的慧’。因此说：

11.Dubhato vuṭṭhānavivaṭṭane paññā magge ñāṇanti ettha dubhatoti ubhato, dvayatoti vā vuttaṃ hoti. Kilesānaṃ samucchindanato kilesehi ca tadanuvattakakkhandhehi ca nibbānārammaṇakaraṇato bahiddhā sabbasaṅkhāranimittehi ca vuṭṭhāti vivaṭṭatīti dubhato vuṭṭhānavivaṭṭane paññā. Tenevāha –

64「四种道智都以无相为所缘，因此从一切相中出离；又因为断除了集，所以从转起中出离，这样就成为从两方面出离。」（《清净道论》2.827）

‘‘Cattāripi maggañāṇāni animittārammaṇattā nimittato vuṭṭhahanti, samudayassa samucchindanato pavattā vuṭṭhahantīti dubhato vuṭṭhānāni hontī’’ti (visuddhi. 2.827).

65‘道中的智’：这里的‘道’，是指寻求、观察涅槃；或者是被希求涅槃的人所寻求、追寻；又因为它杀灭烦恼而运行、转起，所以称为道。在这条道上的智慧就是道智。由于用了‘生起’一词，所以用单数表达。这种道智紧接在种姓智之后，以涅槃为所缘，毫无残余地断除自己应断的烦恼，枯竭无始以来轮回的苦海，关闭一切恶趣之门，让七圣财现前，舍断八支邪道，平息一切怨仇和怖畏，引导成就正自觉者亲子的地位，并获得其他数百种功德，这样的道智便生起了。

Magge ñāṇanti nibbānaṃ maggati pekkhati, nibbānatthikehi vā maggīyati anvesīyati, kilese vā mārento gacchati pavattatīti maggo, tasmiṃ magge ñāṇaṃ. Jātiggahaṇena ekavacanaṃ kataṃ. Tañhi gotrabhuñāṇassa anantaraṃ nibbānaṃ ārammaṇaṃ kurumānaṃ sayaṃvajjhe kilese niravasesaṃ samucchindamānaṃ anamataggasaṃsāravaṭṭadukkhasamuddaṃ sosayamānaṃ sabbāpāyadvārāni pidahamānaṃ sattaariyadhanasammukhībhāvaṃ kurumānaṃ aṭṭhaṅgikaṃ micchāmaggaṃ pajahamānaṃ sabbaverabhayāni vūpasamayamānaṃ sammāsambuddhassa orasaputtabhāvamupanayamānaṃ aññāni ca anekāni ānisaṃsasatāni paṭilābhayamānaṃ maggañāṇaṃ uppajjati.

66「想站稳的人，越过沟渠到达对岸后；」

Ṭhātuṃ icchaṃ puriso, laṅghitvā mātikāya paratīre;

67迅速到达后，抓住拴在此岸树木上的绳子；

Vegenāgamma yathā, gaṇhitvā orimatiratarubaddhaṃ.

68（抓着）绳子或棍子，纵身一跃，身体倾向彼岸；

Rajjuṃ vā daṇḍaṃ vā, ullaṅghitvāna pāraninnatanu;

69然而，到达彼岸后，他放开那摇摆之物，在彼岸稳稳站住。

Pārāpanno pana taṃ, muñciya vedhaṃ patiṭṭhahati pāre.

70同样地，瑜伽行者，在此岸这个由有身见构成的地方；

Evaṃ yogāvacaro, sakkāyamayamhi orime tīre;

71已见怖畏者，希望在不死的彼岸安住；

Diṭṭhabhayo abhaye pana, ṭhātuṃ icchaṃ amatapāre.

72从观生灭开始，以强大的力量来到绳子处；

Udayabbayānupassa , pabhutikavegena āgato rajjuṃ;

73正确地抓住了那称为‘色’的杖，或者其他非色蕴所称的杖。

Rūpāvhaṃ daṇḍaṃ vā, taditarakhandhāvhayaṃ sammā.

74的确，正如先前所讲述的方法那样，用转向心执取之后，

Gaṇhitvā āvajjana, cittena hi pubbavuttanayatova;

75以随顺智跳跃后，那时心倾向于寂灭的涅槃，随后种姓智生起并近坐于涅槃所缘。

Anulomehullaṅghiya, nibbutininno tadāsanopagato.

76但是，以种姓智释放了那未得修习的动摇之后，

Taṃ muñciya gotrabhunā, aladdhaāsevanena tu pavedhaṃ;

77它从种姓智落在有为法的此岸后，随即以道智稳稳地安立于涅槃。

Patito saṅkhatapāre, tato patiṭṭhāti maggañāṇena.

78「渴望见月」: 就像一个人渴望看见月亮，但月亮却被云层（薄膜般的云）遮蔽了一样；

Passitukāmo candaṃ, cande channamhi abbhapaṭalehi;

79当粗的、细的、极细的云，依次被风吹散的时候。

Thulakasukhumasukhumesu, abbhesu haṭesu vāyunā kamato.

80就像一个人看见月亮，同样地，依次以随顺智（看见）。

Candaṃ passeyya naro, yathā tathevānulomañāṇehi kamā;

81当那覆盖诸谛的痴被破除时，种姓者就确实看见了不死。

Saccacchādakamohe, vināsite pekkhate hi gotrabhu amataṃ.

82就像那些风看不见月亮，随顺者们也看不见不死。

Vātā viya te candaṃ, amataṃ na hi pekkharenulomāni;

83就像人不能驱散云，种姓者也不能驱散黑暗。

Puriso abbhāni yathā, gotrabhu na tamaṃ vinodeti.

84当车轮转动时，站在上面的人，借助对其他对象的「想」，

Bhamitamhi cakkayante, ṭhito naro aññadinnasaññāya;

85就像期待一箭能射穿一百块木板的箭术。

Usupāte phalakasataṃ, apekkhamāno yathā vijjhe.

86同样地，在这里，道智不舍弃由种姓者所给与的想。

Evamidha maggañāṇaṃ, gotrabhunā dinnasaññamavihāya;

87它能粉碎在涅槃中生起的贪蕴等。

Nibbāne vattantaṃ, lobhakkhandhādike padāleti.

88它让轮回的苦海干涸，并关闭恶趣的门路。

Saṃsāradukkhajaladhiṃ , sosayati pidahati duggatidvāraṃ;

89他成就圣财，并断除邪道。

Kurute ca ariyadhaninaṃ, micchāmaggañca pajahāti.

90平息仇敌和怖畏，使他成为保护者的亲生子。

Verabhayāni samayate, karoti nāthassa orasasutattaṃ;

91这智慧还带来其他数百种利益。

Aññe ca anekasate, ānīsaṃse dadāti ñāṇamidanti.

12「勤行止息智」是在果中的智。在这里，「勤行」是指极力的努力，也就是为了亲证果而修习道、从二者出起的努力；这种勤行的止息、完成，便是「勤行止息」。那是什么呢？就是四道作用的彻底结束。以这个勤行止息为因，在果中生起的智，就称为「勤行止息智」。phalati 的意思是成熟，所以称为「果」；在这果中与果相应的智，就是在果中的智。因为在每一道智之后，紧接着就会生起作为该道智异熟果的果心，它们以涅槃为所缘，有时三个，有时两个，有时一个。正因为是立刻异熟，所以出世间善才被称为「定，说为无间」（《小诵》6.5；《经集》228），以及「缓慢地证得无间，以达到诸漏的灭尽」（《增支部》4.162）等。如果有两种随顺，那么第三种是种姓心，第四是道心，会有三个果心。如果有三种随顺，那么第四是种姓心，第五是道心，会有两个果心。如果有四种随顺，那么第五是种姓心，第六是道心，会有一个果心。这是道心路过程中的果。至于较后时刻生起的果——通过等至而生起的，以及从灭尽定出起时生起的果——也都包含在这里面。

12.Payogappaṭippassaddhipaññā phale ñāṇanti ettha payogoti bhuso yogo, phalasacchikiriyāya maggabhāvanāya ubhato vuṭṭhānapayogo, tassa payogassa paṭippassambhanaṃ niṭṭhānaṃ payogapaṭippassaddhi. Kiṃ taṃ? Catumaggakiccapariyosānaṃ. Tassā payogapaṭippassaddhiyā hetubhūtāya pavattā phale paññā payogappaṭippassaddhipaññā. Phalati vipaccatīti phalaṃ, tasmiṃ phale taṃsampayuttaṃ ñāṇaṃ. Ekekassa hi maggañāṇassa anantarā tassa tasseva vipākabhūtāni nibbānārammaṇāni tīṇi vā dve vā ekaṃ vā phalacittāni uppajjanti. Anantaravipākattāyeva lokuttarakusalānaṃ ‘‘samādhimānantarikaññamāhū’’ti (khu. pā. 6.5; su. ni. 228) ca, ‘‘dandhaṃ ānantarikaṃ pāpuṇāti āsavānaṃ khayāyā’’ti (a. ni. 4.162) ca ādi vuttaṃ. Yassa dve anulomāni, tassa tatiyaṃ gotrabhu, catutthaṃ maggacittaṃ, tīṇi phalacittāni honti. Yassa tīṇi anulomāni, tassa catutthaṃ gotrabhu, pañcamaṃ maggacittaṃ, dve phalacittāni honti. Yassa cattāri anulomāni, tassa pañcamaṃ gotrabhu, chaṭṭhaṃ maggacittaṃ, ekaṃ phalacittaṃ hoti. Idaṃ maggavīthiyaṃ phalaṃ. Kālantaraphalaṃ pana samāpattivasena uppajjamānaṃ nirodhā vuṭṭhahantassa uppajjamānañca eteneva saṅgahitaṃ.

13「观察断除烦恼的智」：就是用各个圣道断除了相应的那些烦恼之后，对它进行观察的智。

13.Chinnavaṭumānupassane paññāti tena tena ariyamaggena samucchinnaṃ taṃ taṃ upakkilesaṃ pacchā passane paññā. Vimuttiñāṇanti vimuttiyā ñāṇaṃ. Vimuttīti ca upakkilesehi vimuttaṃ parisuddhaṃ cittaṃ, vimuttabhāvo vā. Tassā vimuttiyā jānanaṃ ñāṇaṃ vimuttiñāṇaṃ. Kilesehi vimuttaṃ cittasantatimpi kilesehi vimuttabhāvampi paccavekkhanto kilesehi na vinā paccavekkhatīti etena pahīnakilesapaccavekkhaṇaṃ vuttaṃ hoti. ‘‘Vimuttasmiṃ vimuttamiti ñāṇaṃ hotī’’ti (mahāva. 23; dī. ni. 1.248) hi idameva sandhāya vuttaṃ. Avasiṭṭhakilesapaccavekkhaṇaṃ pana avuttampi imināva vuttaṃ hotīti gahetabbaṃ. Vuttañca –

94当说到一法时，那些具有同一特相的法也都会被说尽，这就是所谓的「相之撮要」（《导论》4.5 解释品）。

‘‘Vuttamhi ekadhamme, ye dhammā ekalakkhaṇā tena;

95一切都已经说完了，这就是所说的「相」之要略。

Vuttā bhavanti sabbe, iti vutto lakkhaṇo hāro’’ti. (netti. 4.5 niddesavāra);

96或者，由于阿拉汉没有对剩余烦恼的省察，应当知道，这是针对四种圣者都能获得的对已断烦恼的省察而说的。

Atha vā arahato avasiṭṭhakilesapaccavekkhaṇābhāvā catunnaṃ ariyānaṃ labbhamānaṃ pahīnakilesapaccavekkhaṇameva vuttanti veditabbaṃ.

1414.「于彼时对生起法的观察之智」：「彼时」指在道刹那和果刹那时。由证得的方式和通达的方式而生起、到达、具足的道果法以及四圣谛法，其观察、审察、了知，就是「智」。而「省察智」是指：回转过来，进行彻底观察、了知的智。以这两种智，说明了各种省察智。因为入流者在道心路的过程中，当入流果结束时，心就沉入有分；接着，从有分中出来，为了观察道而生起意门转向；在这个意门转向灭去之后，便次第生起七种观察道的速行心。然后，心再次沉入有分，并以同样的方式，为了观察果等而生起转向等心。由于这些心生起，他观察道，观察果，观察已断的烦恼，观察残余的烦恼，观察涅槃。他这样观察道：「我确实是靠着这条道而来的。」然后观察果：「这个利益我得到了。」接着观察已断的烦恼：「这些烦恼我已经断除了。」再观察残余的烦恼：「这些烦恼还留在我这里，需要由更上的道来断除。」最后观察涅槃：「这个法，是我作为所缘而体证到的。」因此，入流者圣弟子共有五种省察。正如入流者一样，一来者和不还者也是如此。但是，对于阿拉汉来说，没有对剩余烦恼的省察，所以只有四种省察。这样，所有的省察智一共有十九种。这也只是最粗略的区分。有学圣者对已断烦恼和剩余烦恼的省察，有时会发生，有时不会。正因为可能没有，摩诃男释迦才问世尊：「我心里还有什么法未被断除，以至于有时贪法会占据我的心呢？」等等（《中部》1.175）。

14.Tadā samudāgate dhamme passane paññāti tadā maggakkhaṇe phalakkhaṇe ca samudāgate paṭilābhavasena ca paṭivedhavasena ca samāgate sampatte samaṅgibhūte maggaphaladhamme catusaccadhamme ca passanā pekkhaṇā pajānanā paññā. Paccavekkhaṇe ñāṇanti nivattitvā bhusaṃ passanaṃ jānanaṃ ñāṇaṃ. Iminā ca ñāṇadvayena paccavekkhaṇañāṇāni vuttāni honti. Sotāpannassa hi maggavīthiyaṃ sotāpattiphalapariyosāne cittaṃ bhavaṅgaṃ otarati, tato bhavaṅgaṃ upacchinditvā maggapaccavekkhaṇatthāya manodvārāvajjanaṃ uppajjati, tasmiṃ niruddhe paṭipāṭiyā satta maggapaccavekkhaṇajavanānīti. Puna bhavaṅgaṃ otaritvā teneva nayena phalādīnaṃ paccavekkhaṇatthāya āvajjanādīni uppajjanti. Yesaṃ uppattiyā esa maggaṃ paccavekkhati, phalaṃ paccavekkhati, pahīnakilese paccavekkhati, avasiṭṭhakilese paccavekkhati, nibbānaṃ paccavekkhati. So hi ‘‘iminā vatāhaṃ maggena āgato’’ti maggaṃ paccavekkhati, tato ‘‘ayaṃ me ānisaṃso laddho’’ti phalaṃ paccavekkhati, tato ‘‘ime nāma me kilesā pahīnā’’ti pahīnakilese paccavekkhati, tato ‘‘ime nāma me kilesā avasiṭṭhā’’ti uparimaggavajjhe kilese paccavekkhati, avasāne ‘‘ayaṃ me dhammo ārammaṇato paṭiladdho’’ti amataṃ nibbānaṃ paccavekkhati. Iti sotāpannassa ariyasāvakassa pañca paccavekkhaṇāni honti. Yathā ca sotāpannassa, evaṃ sakadāgāmianāgāmīnampi. Arahato pana avasiṭṭhakilesapaccavekkhaṇaṃ nāma natthīti cattāriyeva paccavekkhaṇāni. Evaṃ sabbāni ekūnavīsati paccavekkhaṇañāṇāni. Ukkaṭṭhaparicchedoyeva ceso. Pahīnāvasiṭṭhakilesapaccavekkhaṇaṃ sekkhānaṃ hoti vā na vā. Tassa hi abhāvatoyeva mahānāmo sakko bhagavantaṃ pucchi ‘‘kosu nāma me dhammo ajjhattaṃ appahīno, yena me ekadā lobhadhammāpi cittaṃ pariyādāya tiṭṭhantī’’tiādi (ma. ni. 1.175).

98在这里，为了阐明法住智等十一种智，应当知道下面这个譬喻：例如有一个人，心想“我要抓鱼”，便拿着鱼叉，进入合适的水中，把手从叉口伸入水中，在水下误以为是鱼，紧紧抓住了一条黑蛇的脖子。他高兴地想着：“啊，我可抓到一条好大的鱼啦！”提起来一看，看到了卍字纹，认出“这是蛇”，顿时害怕起来，看到了过患，对抓取感到厌离，想要把它放开。为了找到放开的方法，他从蛇尾尖开始，把手解脱开来，举起手臂，在头顶上方旋绕两、三圈，让蛇变得虚弱，然后说了声“去吧，你这毒蛇！”就把它甩脱了。随后，他飞快地登上旱地，站在那里，欢喜地回望来路，心想：“哎呀，我可真是从大蛇的嘴里逃出生天了！”

Ettha dhammaṭṭhitiñāṇādīnaṃ ekādasannaṃ ñāṇānaṃ vibhāvanatthāya ayaṃ upamā veditabbā – yathā puriso ‘‘macche gahessāmī’’ti macchakhippaṃ gahetvā tadanurūpe udake osāretvā khippamukhena hatthaṃ otāretvā antoudake kaṇhasappaṃ macchasaññāya gīvāya daḷhaṃ gahetvā ‘‘mahā vata mayā maccho laddho’’ti tuṭṭho ukkhipitvā passanto sovatthikattayadassanena ‘‘sappo’’ti sañjānitvā bhīto ādīnavaṃ disvā gahaṇe nibbinno muñcitukāmo hutvā muñcanassa upāyaṃ karonto agganaṅguṭṭhato paṭṭhāya hatthaṃ nibbeṭhetvā bāhaṃ ukkhipitvā uparisīse dve tayo vāre paribbhametvā sappaṃ dubbalaṃ katvā ‘‘gaccha re duṭṭhasappā’’ti nissajjitvā vegena thalaṃ āruyha ṭhitova ‘‘mahantassa vata bho sappassa mukhato muttomhī’’ti haṭṭho āgatamaggaṃ olokeyya.

99在这里，就像那个人误以为是鱼，紧紧抓住黑蛇而欢喜一样，这正是好比这位修行者在最初身为愚痴凡夫时，把这以无常等而令人怖畏的五蕴，执着为常等，借由“我”和“我的”这类邪见与渴爱将它紧紧抓住而欢喜。就像那人从叉口取出蛇，看到卍字纹而认出“是蛇”一样，这正是好比通过把握有因有缘的名色，破除了对密集的假想之后，依靠聚思惟等智，见到五蕴的无常、苦、无我三相，从而断定“这是无常、是苦、是无我”。就像那人害怕起来一样，这好比是修行者的“怖畏现起智”。就像看见蛇的过患一样，这好比是“过患随观智”。就像对抓蛇产生厌离一样，这好比是“厌离随观智”。就像渴望把蛇放掉一样，这好比是“欲解脱智”。就像寻找放掉蛇的方法一样，这好比是“审察随观智”。就像把蛇甩动旋转，让它变得虚弱，使它没有能力再返身咬人一样；同样地，把无常、苦、无我三相投射到诸行上，以“行舍智”和“随顺智”将诸行旋转、削弱，使它们不能再以常、乐、我的姿态出现。就像终于放掉蛇一样，这好比是“种姓智”。就像放掉蛇后登上旱地稳稳站住一样，这好比是登上涅槃实地而安立的“道果智”。就像那个欢喜的人回望来路一样，这好比是观察道、果、已断烦恼等的“省察智”。

Tattha tassa purisassa macchasaññāya kaṇhasappaṃ daḷhaṃ gahetvā tussanaṃ viya imassa yogino ādito bālaputhujjanassa aniccatādivasena bhayānakaṃ khandhapañcakaṃ niccādisaññāya ‘‘ahaṃ mamā’’ti diṭṭhitaṇhāhi daḷhaṃ gahetvā tussanaṃ, tassa khippamukhato sappaṃ nīharitvā sovatthikattayaṃ disvā ‘‘sappo’’ti sañjānanaṃ viya sappaccayanāmarūpapariggahena ghanavinibbhogaṃ katvā kalāpasammasanādīhi ñāṇehi khandhapañcakassa aniccatādilakkhaṇattayaṃ disvā ‘‘aniccaṃ dukkhamanattā’’ti tassa vavatthāpanaṃ , tassa bhāyanaṃ viya imassa bhayatupaṭṭhānañāṇaṃ, sappe ādīnavadassanaṃ viya ādīnavānupassanāñāṇaṃ, sappagahaṇe nibbindanaṃ viya nibbidānupassanāñāṇaṃ, sappaṃ muñcitukāmatā viya muñcitukamyatāñāṇaṃ, muñcanassa upāyakaraṇaṃ viya paṭisaṅkhānupassanāñāṇaṃ, sappaṃ paribbhametvā dubbalaṃ katvā nivattitvā ḍaṃsituṃ asamatthabhāvapāpanaṃ viya tilakkhaṇāropanena saṅkhārupekkhānulomañāṇehi saṅkhāre paribbhametvā dubbalaṃ katvā puna niccasukhattākārena upaṭṭhātuṃ asamatthatāpāpanaṃ, sappavissajjanaṃ viya gotrabhuñāṇaṃ, sappaṃ vissajjetvā thalaṃ āruyha ṭhānaṃ viya nibbānathalaṃ āruyha ṭhitaṃ maggaphalañāṇaṃ, haṭṭhassa āgatamaggolokanaṃ viya maggādipaccavekkhaṇañāṇanti.

100再者，对于这些闻所成智等十四种智，由于是按照生起的次第、修行的次第以及说法的次第来说明的，因此应当知道，在省察的时候，首先是对烦恼的省察，然后才是对道、果、涅槃的省察。

Imesañca sutamayañāṇādīnaṃ cuddasannaṃ ñāṇānaṃ uppattikkamena paṭipattikkamena ca desanakkamassa katattā paccavekkhaṇesu paṭhamaṃ kilesapaccavekkhaṇaṃ hoti, tato maggaphalanibbānapaccavekkhaṇānīti veditabbaṃ.

101“他修习出世间禅那，那是导出的、趋向减损的，为了断除诸恶见；为了让欲贪与嗔恚变得薄弱；为了无余地断除欲贪与嗔恚；为了无余地断除色贪、无色贪、慢、掉举与无明。”（《法集论》277, 361-363）像这样，由于是侧重于断烦恼来讲述修道的，所以依据修行次第，把对烦恼的省察放在最前面是合理的。但是，注释书中所说的次第，就是上面已经示现的那样。这所谓次第有五种：生起次第、断除次第、修行次第、地位次第、说法次第。

‘‘Lokuttaraṃ jhānaṃ bhāveti niyyānikaṃ apacayagāmiṃ diṭṭhigatānaṃ pahānāya, kāmarāgabyāpādānaṃ tanubhāvāya, kāmarāgabyāpādānaṃ anavasesappahānāya, rūparāgaarūparāgamānauddhaccaavijjānaṃ anavasesappahānāyā’’ti (dha. sa. 277, 361-363) ca kilesappahānaṃyeva adhikaṃ katvā maggapaṭipattiyā vuttattā paṭipattānurūpeneva kilesapaccavekkhaṇassa ādibhāvo yujjati, aṭṭhakathāyaṃ vuttakkamo pana dassitoyeva. So pana kamo pañcavidho uppattikkamo pahānakkamo paṭipattikkamo bhūmikkamo desanakkamoti.

102“第一期是羯罗蓝（kalala），从羯罗蓝而有阿浮陀（abbuda）；

‘‘Paṭhamaṃ kalalaṃ hoti, kalalā hoti abbudaṃ;

103从阿浮陀生起闭尸（pesi），从闭尸产生伽那（ghana）。”——《相应部·有偈品》（Saṃ. ni. 1.235）——

Abbudā jāyate pesi, pesi nibbattatī ghano’’ti. (saṃ. ni. 1.235) –

104这就是生起次第的例子。“应通过见断的诸法，应通过修断的诸法”（《法集论·论母》三法8）等，是「断次第」的例子。“戒清净、心清净、见清净、度疑清净、道非道如实知见清净、行道如实知见清净、如实知见清净”等，是「行道次第」的例子。“欲界法、色界法、无色界法”（《法集论·论母》二法93-95）等，是「地次第」的例子。“四念住、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、八支圣道”（《中部》3.43；《大义释》191；《小义释·慈童请问义释》22），或者“他说了次第说，即：说布施论、说戒论、说生天论、说欲的过患、卑下、染污，以及出离的功德”（《大品》31；《长部》1.298；2.83）等，是「说法次第」的例子。而在这里，因为这十四智是按生起次第和行道次第两者为先后次序而说，所以应知道有三种次第：生起次第、行道次第和说法次第。

Evamādi uppattikkamo. ‘‘Dassanena pahātabbā dhammā, bhāvanāya pahātabbā dhammā’’ti (dha. sa. tikamātikā 8) evamādi pahānakkamo. ‘‘Sīlavisuddhi cittavisuddhi diṭṭhivisuddhi kaṅkhāvitaraṇavisuddhi maggāmaggañāṇadassanavisuddhi paṭipadāñāṇadassanavisuddhi ñāṇadassanavisuddhī’’ti evamādi paṭipattikkamo. ‘‘Kāmāvacarā dhammā, rūpāvacarā dhammā, arūpāvacarā dhammā’’ti (dha. sa. dukamātikā 93-95) evamādi bhūmikkamo. ‘‘Cattāro satipaṭṭhānā cattāro sammappadhānā cattāro iddhipādā pañcindriyāni pañca balāni satta bojjhaṅgā ariyo aṭṭhaṅgiko maggo’’ti (ma. ni. 3.43; mahāni. 191; cūḷani. mettagūmāṇavapucchāniddesa 22) vā, ‘‘anupubbikathaṃ kathesi. Seyyathidaṃ – dānakathaṃ sīlakathaṃ saggakathaṃ kāmānaṃ ādīnavaṃ okāraṃ saṃkilesaṃ nekkhamme ānisaṃsaṃ pakāsesī’’ti (mahāva. 31; dī. ni. 1.298; 2.83) vā evamādi desanakkamo. Idha pana cuddasannaṃ ñāṇānaṃ uppattikkamo paṭipattikkamo ca tadubhayavasena paṭipāṭiyā desitattā desanakkamo cāti tayo kamā veditabbā.

1515. 现在，由于前面没有以具体的方式说明名色确定智，因此，为了显示名色的五类区分，举出了“于内住立之慧、于事差别之智”等五种智。的确，当总说名色时，他能把握可把握的，也会把握应把握的。因为出世间的名，既不能把握（由于尚未证得），也不应把握（因为不是观的所缘）。其中，“于内住立”：以“如此转起的我们，将会落入‘我’的执取”这样的意图，以自己为对象而转起，所以称为“内”。而“内”（ajjhatta）这个词，出现在四种含义中：所行内、自有内、内内、境内。在“阿难，那位比丘即应于先前那个定相中，只让心内住，内喜、等持”（《法句》362等）这类句子中，它是“所行内”。在“内净信”（《长部》1.228；《法集论》161）、“或于内诸法中随观法而住”（《长部》2.373等）这类句子中，它是“自有内”。在“六内处”、“内法”（《法集论·论母》三法20等）这类句子中，它是“内内”。在“然而，阿难，此住乃是如来所现证——即由不作意一切相，具足内空而住”（《中部》3.187等）这类句子中，它是“境内”，意思是自在处，因为果等至是诸佛的自在处。在此处，则应看作“内内”。对这些内法进行确定，就是“于内住立”。“于事差别”：即事的别异性，指在种种事中。这里，作为速行意识之缘的有分意，也如同眼等五种，因为是生起之处，所以称为事。转向也须依存于此。

15. Idāni yasmā heṭṭhā sarūpena nāmarūpavavatthānañāṇaṃ na vuttaṃ, tasmā pañcadhā nāmarūpappabhedaṃ dassetuṃ ajjhattavavatthāne paññā vatthunānatte ñāṇantiādīni pañca ñāṇāni uddiṭṭhāni. Sakale hi nāmarūpe vutte yaṃ pariggahetuṃ sakkā, yañca pariggahetabbaṃ, taṃ pariggahessati. Lokuttaranāmañhi pariggahetuñca na sakkā anadhigatattā, na ca pariggahetabbaṃ avipassanūpagattā. Tattha ajjhattavavatthāneti ‘‘evaṃ pavattamānā mayaṃ attāti gahaṇaṃ gamissāmā’’ti iminā viya adhippāyena attānaṃ adhikāraṃ katvā pavattāti ajjhattā. Ajjhattasaddo panāyaṃ gocarajjhatte niyakajjhatte ajjhattajjhatte visayajjhatteti catūsu atthesu dissati . ‘‘Tena, ānanda, bhikkhunā tasmiṃyeva purimasmiṃ samādhinimitte ajjhattameva cittaṃ saṇṭhapetabbaṃ, ajjhattarato samāhito’’tiādīsu (dha. pa. 362) hi ayaṃ gocarajjhatte dissati. ‘‘Ajjhattaṃ sampasādanaṃ (dī. ni. 1.228; dha. sa. 161), ajjhattaṃ vā dhammesu dhammānupassī viharatī’’tiādīsu (dī. ni. 2.373) niyakajjhatte. ‘‘Cha ajjhattikāni āyatanāni, ajjhattikā dhammā’’tiādīsu (dha. sa. tikamātikā 20) ajjhattajjhatte. ‘‘Ayaṃ kho, panānanda, vihāro tathāgatena abhisambuddho yadidaṃ sabbanimittānaṃ amanasikārā ajjhattaṃ suññataṃ upasampajja viharatī’’tiādīsu (ma. ni. 3.187) visayajjhatte, issariyaṭṭhāneti attho. Phalasamāpatti hi buddhānaṃ issariyaṭṭhānaṃ nāma. Idha pana ajjhattajjhatte daṭṭhabbo. Tesaṃ ajjhattānaṃ vavatthāne ajjhattavavatthāne. Vatthunānatteti vatthūnaṃ nānābhāve, nānāvatthūsūti attho. Ettha javanamanoviññāṇassa paccayabhūto bhavaṅgamanopi cakkhādipañcakaṃ viya uppattiṭṭhānattā vatthūti vutto. Āvajjanampi tannissitameva kātabbaṃ.

1616.

16.

107“外”：是指相对于六内处而言的外部，也就是它们的境。“于行境差别”：是指在行境的差别上。

Bahiddhāti chahi ajjhattajjhattehi bahibhūtesu tesaṃ visayesu. Gocaranānatteti visayanānatte.

1717. “于行住立”：是指依据识行、无明行、智行，对诸行进行确定。也有人读作短音的“于行住立”（cariyavavatthāne）。

17.Cariyāvavatthāneti viññāṇacariyāaññāṇacariyāñāṇacariyāvasena cariyānaṃ vavatthāne. ‘‘Cariyavavatthāne’’ti rassaṃ katvāpi paṭhanti.

1818. “于四法住立”：是指依欲界地等十四种四类，对四法一组一组地加以确定。而“地”（bhūmi）一词，在“在地上与在空中的”（《相应部》1.136等）中，是指大地；在“孩儿，勿亲近非地（不应行处）”（《本生》1.6.34等）中，是指领域；在“于乐地，即欲界”（《法集论》988等）中，是指生起之处。在此处，则是指分类（品目）。也有说是指“分界”。

18.Catudhammavavatthāneti kāmāvacarabhūmiādīnaṃ cuddasannaṃ catukkānaṃ vasena catunnaṃ catunnaṃ dhammānaṃ vavatthāne. Bhūmīti ca ‘‘bhūmigatañca vehāsaṭṭhañcā’’tiādīsu (saṃ. ni. 1.136) pathaviyaṃ vattati. ‘‘Abhūmiṃ tāta, mā sevā’’tiādīsu (jā. 1.6.34) visaye. ‘‘Sukhabhūmiyaṃ kāmāvacare’’tiādīsu (dha. sa. 988) uppajjanaṭṭhāne. Idha pana koṭṭhāse vattati. Paricchedetipi vadanti.

1919. “于九法住立”：是指依欲界善等、以欢悦为根本、以如理作意为根本，对一组九种、一组九种的法进行确定。在这五种智中，首先应当确定内法，所以最先说了“事差别智”；接着应当确定它们的境，所以紧接着说了“行境差别智”；再后面的三种智，是按照三、四、九的数目顺序来说的。

19.Navadhammavavatthāneti kāmāvacarakusalādivasena pāmojjamūlakavasena yoniso manasikāramūlakavasena ca navannaṃ navannaṃ dhammānaṃ vavatthāne. Imesu ca pañcasu ñāṇesu paṭhamaṃ ajjhattadhammā vavatthāpetabbāti vatthunānatte ñāṇaṃ paṭhamaṃ vuttaṃ, tato tesaṃ visayā vavatthāpetabbāti tadanantaraṃ gocaranānatte ñāṇaṃ vuttaṃ, tato parāni tīṇi ñāṇāni tiṇṇaṃ catunnaṃ navannaṃ vasena gaṇanānulomena vuttāni.

2020. 现在，因为对名色从分类上进行确定的智就是“知遍知”，紧接着它的是“度遍知”，之后则是“断遍知”——这样就有了三种遍知。而修习与作证也与此相关联，所以在“法差别智”之后，又列举了“知义智”等五种智。实际上，三遍知就是知遍知、度遍知与断遍知。其中，像“色是以变坏为相，受是以感受为相”这样，通过把握每一个法的自相而生起的智慧，就叫做“知遍知”。像“色是无常、苦、无我，受是无常、苦、无我”这样，把共相套用到每一个法上而生起的、以共相为所缘的观慧，就叫做“度遍知”。而在这些法上，为了断除常想等而生起的、以共相为所缘的观，则叫做“断遍知”。

20. Idāni yasmā nāmarūpasseva pabhedato vavatthāpanañāṇaṃ ñātapariññā, tadanantaraṃ tīraṇapariññā, tadanantaraṃ pahānapariññāti tisso pariññā. Taṃsambandhā ca bhāvanāsacchikiriyā honti, tasmā dhammanānattañāṇānantaraṃ ñātaṭṭhe ñāṇādīni pañca ñāṇāni uddiṭṭhāni. Tisso hi pariññā ñātapariññā tīraṇapariññā pahānapariññā ca. Tattha ‘‘ruppanalakkhaṇaṃ rūpaṃ, vedayitalakkhaṇā vedanā’’ti evaṃ tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ paccattalakkhaṇasallakkhaṇavasena pavattā paññā ñātapariññā nāma. ‘‘Rūpaṃ aniccaṃ dukkhaṃ anattā, vedanā aniccā dukkhā anattā’’tiādinā nayena tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ sāmaññalakkhaṇaṃ āropetvā pavattā lakkhaṇārammaṇikavipassanāpaññā tīraṇapariññā nāma. Tesuyeva pana dhammesu niccasaññādipajahanavasena pavattā lakkhaṇārammaṇikavipassanāva pahānapariññā nāma.

112其中，从“行分别”开始，一直到“缘把握”，是知遍知的范围。因为在这个阶段里，主要是通达诸法的自相。从“蕴聚思择”开始，一直到“生灭随观”，是度遍知的范围。因为在这个阶段里，主要是通达共相。从“坏灭随观”开始及其以后，是断遍知的范围。从这时起，就正如《无碍解道》（1.52）所说：“随观无常的人断除常想，随观苦的人断除乐想，随观无我的人断除我想，厌逆的人断除欢喜，离贪的人断除贪，随观灭的人断除集，舍遣的人断除执取”——像这样，以断除常想等为目的的七种随观便成为主导。

Tattha saṅkhāraparicchedato paṭṭhāya yāva paccayapariggahā ñātapariññāya bhūmi. Etasmiñhi antare dhammānaṃ paccattalakkhaṇapaṭivedhasseva ādhipaccaṃ hoti. Kalāpasammasanato paṭṭhāya yāva udayabbayānupassanā tīraṇapariññāya bhūmi. Etasmiñhi antare sāmaññalakkhaṇapaṭivedhasseva ādhipaccaṃ hoti. Bhaṅgānupassanaṃ ādiṃ katvā upari pahānapariññāya bhūmi. Tato paṭṭhāya hi ‘‘aniccato anupassanto niccasaññaṃ pajahati, dukkhato anupassanto sukhasaññaṃ pajahati, anattato anupassanto attasaññaṃ pajahati, nibbindanto nandiṃ pajahati, virajjanto rāgaṃ pajahati, nirodhento samudayaṃ pajahati, paṭinissajjanto ādānaṃ pajahatī’’ti (paṭi. ma. 1.52) evaṃ niccasaññādipahānasādhikānaṃ sattannaṃ anupassanānaṃ ādhipaccaṃ hoti.

113这里，“胜智”是指通过诸法变坏等自性来了知的智慧。因为前缀“abhi”带有“善美”的意思，所以被称为“胜智”（abhiññā），意思是“透过通达各个法的自性而善美地了知”。而“知义智”就是具备了知本性的智慧。

Tattha abhiññāpaññāti dhammānaṃ ruppanādisabhāvena jānanapaññā. Sā hi sobhanaṭṭhena abhisaddena ‘‘tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ sabhāvajānanavasena sobhanaṃ jānana’’nti katvā abhiññāti vuccati. Ñātaṭṭhe ñāṇanti jānanasabhāvaṃ ñāṇaṃ.

21「遍知智」是指了知的智慧。它因为前缀“pari”带有“周遍”的意义，所以被称为“遍知”（pariññā），意思是“依无常等共相，或者依完成各自的作用而周遍地了知”。而「度义智」就是具有审察本性，或具有思惟本性的智慧。

21.Pariññāpaññāti jānanapaññā. Sā hi byāpanaṭṭhena parisaddena ‘‘aniccādisāmaññalakkhaṇavasena sakiccasamāpanavasena vā byāpitaṃ jānana’’nti katvā pariññāti vuccati. Tīraṇaṭṭhe ñāṇanti upaparikkhaṇasabhāvaṃ, sammasanasabhāvaṃ vā ñāṇaṃ.

22「断智」是断除常想等颠倒想的智慧；也可以说“它断除”（pajahati），或者说“依此而断除”（pajahanti etena），因此叫做“断”（pahāna）。而「舍义智」就是具备舍离本性的智慧。

22.Pahānepaññāti niccasaññādīnaṃ pajahanā paññā, pajahatīti vā, pajahanti etenāti vā pahānaṃ. Pariccāgaṭṭheñāṇanti pariccajanasabhāvaṃ ñāṇaṃ.

23「修习智」是指增长的智慧。而「一味义智」是指具有同一种作用本性的智慧，或者说是依据解脱味而具有一味本性的智慧。

23.Bhāvanāpaññāti vaḍḍhanapaññā. Ekarasaṭṭhe ñāṇanti ekakiccasabhāvaṃ ñāṇaṃ, vimuttirasena vā ekarasasabhāvaṃ ñāṇaṃ.

24「作证智」是透过通达或获得而亲身体证的智慧。而「触义智」是指依据那两者（通达与获得）而具有感受本性的智慧。

24.Sacchikiriyāpaññāti paṭivedhavasena paṭilābhavasena vā paccakkhakaraṇapaññā. Phassanaṭṭhe ñāṇanti tadubhayavaseneva vindanasabhāvaṃ ñāṇaṃ.

25-2825-28. 现在，由于断、修习、作证这些智慧也会与圣道和圣果相应，因此紧接着便列举了只有圣者才能获得的四种无碍解智。在这些无碍解智中，作为缘所生的“义”，就像苦谛那样明显且容易了解，所以首先举出「义无碍解智」；而这个“义”是以因法为对象的，所以紧接着举出「法无碍解智」；这二者都是以言辞为对象的，于是接下来举出「辞无碍解智」；因为是在上述三种智中运转，最后便举出「辩无碍解智」。诵读时，要拉长“pa”这个音节。

25-28. Idāni yasmā pahānabhāvanāsacchikiriyañāṇāni ariyamaggaphalasampayuttānipi honti, tasmā tadanantaraṃ ariyapuggalānaṃyeva labbhamānāni cattāri paṭisambhidāñāṇāni uddiṭṭhāni. Tatthāpi paccayuppanno attho dukkhasaccaṃ viya pākaṭo suviññeyyo cāti paṭhamaṃ atthapaṭisambhidāñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ, tassa atthassa hetudhammavisayattā tadanantaraṃ dhammapaṭisambhidāñāṇaṃ, tadubhayassa niruttivisayattā tadanantaraṃ niruttipaṭisambhidāñāṇaṃ, tesu tīsupi ñāṇesu pavattanato tadanantaraṃ paṭibhānapaṭisambhidāñāṇaṃ. Pa-kāraṃ dīghaṃ katvā ca paṭhanti.

29-3129-31. 此后，因为“住义智”等三种智只有圣者才具备，而且从无碍解的差别角度来看，它们被列举在无碍解智之后。实际上，“住义智”就是法无碍解，“等至义智”就是义无碍解。在《无碍解道》（2.30）里提到：“对于法自性的智”是法无碍解；而“对于涅槃的智”则是义无碍解。这里的「住之种种」是指由无常随观等方式而有的各种观住。「住义」即观住的自性。而「住」则是指与相应心所俱起的观本身。「等至之种种」是指由无相等方式而有的各种果等至。「等至」指的是作为出世间果的心与心所法。「住等至之种种」是依“住”和“等至”这两方面而说的。

29-31. Ito parāni vihāraṭṭhe ñāṇādīni tīṇi ñāṇāni ariyānaṃyeva sambhavato paṭisambhidāpabhedato ca paṭisambhidāñāṇānantaraṃ uddiṭṭhāni. Vihāraṭṭhe ñāṇañhi dhammapaṭisambhidā hoti, samāpattaṭṭhe ñāṇaṃ atthapaṭisambhidā. Dhammasabhāve ñāṇañhi paṭisambhidākathāyaṃ (paṭi. ma. 2.30) dhammapaṭisambhidāti vuttaṃ. Nibbāne ñāṇaṃ pana atthapaṭisambhidā eva. Tattha vihāranānatteti aniccānupassanādivasena nānāvipassanāvihāre. Vihāraṭṭheti vipassanāvihārasabhāve. Vihāroti ca sasampayuttā vipassanā eva. Samāpattinānatteti animittādivasena nānāphalasamāpattiyaṃ. Samāpattīti ca lokuttaraphalabhūtā cittacetasikadhammā. Vihārasamāpattinānatteti ubhayavasena vuttaṃ.

3232. 在此之后，为了将先前已说过的“从两边出起转向的慧”——也就是道智——所具有的断尽诸漏的能力和给予无间果的特性，以原因的方式加以区分，并用另一种方式来说明，所以举示出“无间定中的智”来指称它（道智）。其中，关于“由无散乱的清净性故”：能使心散乱的东西，称为“散乱”，这是掉举的名称。“无散乱”即没有散乱，这是与掉举相对立的定的名称。清净的状态叫做“清净性”，无散乱的清净性即“无散乱清净性”，因此，所谓“由无散乱的清净性故”，意思就是由于定的清净状态。这便是用来解释断尽诸漏和给予无间果之原因的说法。在“断尽诸漏”中：因为它们流向，所以称为“漏”，意思是它们从眼……乃至从意流出、转起。或者，就法而言，直到种姓智；就处所而言，直到有顶，它们都在流动，所以是漏，意为在这些法和处所的范围之内作后而转起。这里的“ā”前缀，具有“内作”的意义。另外，由于长久居住之义，就像酒等被称为漏一样，这些烦恼也被称为漏。因为在世间，长久放置的酒等，就被称为“漏”。如果是因为长久居住之义而称为漏，那只有这些才最恰当。正如这样被说过：

32. Tato vihārasamāpattiñāṇasādhakassa ‘‘dubhato vuṭṭhānavivaṭṭane paññā’’ti pubbe vuttassāpi maggañāṇassa āsavasamucchedasamatthataṃ anantaraphaladāyakattañca kāraṇena visesetvā aparenākārena vattukāmena tadeva ‘‘ānantarikasamādhimhi ñāṇa’’nti uddiṭṭhaṃ. Tattha avikkhepaparisuddhattāti vikkhipati tena cittanti vikkhepo, uddhaccassetaṃ nāmaṃ. Na vikkhepo avikkhepo, uddhaccapaṭipakkhassa samādhissetaṃ nāmaṃ. Parisuddhassa bhāvo parisuddhattaṃ, avikkhepassa parisuddhattaṃ avikkhepaparisuddhattaṃ, tasmā avikkhepaparisuddhattā samādhissa parisuddhabhāvenāti attho. Idañhi āsavasamucchedassa anantaraphaladāyakattassa ca kāraṇavacanaṃ. Āsavasamucchedeti ettha āsavantīti āsavā, cakkhutopi…pe… manatopi sandanti pavattantīti vuttaṃ hoti. Dhammato yāva gotrabhuṃ, okāsato yāva bhavaggaṃ savantīti vā āsavā, etaṃ dhammaṃ etañca okāsaṃ antokaritvā pavattantīti attho. Antokaraṇattho hi ayaṃ ā-kāro. Cirapārivāsikaṭṭhena madirādayo āsavā viyātipi āsavā. Lokasmiñhi cirapārivāsikā madirādayo āsavāti vuccanti. Yadi ca cirapārivāsikaṭṭhena āsavā, eteyeva bhavitumarahanti. Vuttañhetaṃ –

121“诸比丘，无明的起始点不可知，在此之前无明并不存在，之后才产生。”（Purimā, bhikkhave, koṭi na paññāyati avijjāya, ito pubbe avijjā nāhosi, atha pacchā samabhavī）等等。

‘‘Purimā, bhikkhave, koṭi na paññāyati avijjāya, ito pubbe avijjā nāhosi, atha pacchā samabhavī’’tiādi.

122或者，它们令广大轮回之苦流动、流出，所以也称为漏。而“断”，是指以此将它彻底断除。“慧”即是对于断除欲漏等四种漏的智慧。

Āyataṃ vā saṃsāradukkhaṃ savanti pasavantītipi āsavā, samucchijjati etenāti samucchedo. Paññāti kāmāsavādīnaṃ catunnaṃ āsavānaṃ samucchede paññā.

123“无间定中的智”（ānantarikasamādhimhi ñāṇa）：这是指一种道定，它在自己生起之后，必定无间断地立即给与果，因此得名为“无间”。因为当道定生起时，没有任何障碍能够阻止其果的产生。正如这样说过：

Ānantarikasamādhimhiñāṇanti attano pavattisamanantaraṃ niyameneva phalappadānato ānantarikoti laddhanāmo maggasamādhi. Na hi maggasamādhimhi uppanne tassa phaluppattinisedhako koci antarāyo atthi. Yathāha –

124“如果一个人在修行是为了证入流果，而世界劫火燃烧的时刻即将到来，那么，在劫火燃烧之前，这个人绝不可能不证得入流果；这样的人就叫做‘住劫者’。所有具备道的修行人，都是住劫者。”（《小部·无碍解道》17）

‘‘Ayañca puggalo sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipanno assa, kappassa ca uḍḍayhanavelā assa, neva tāva kappo uḍḍayheyya, yāvāyaṃ puggalo na sotāpattiphalaṃ sacchikaroti, ayaṃ vuccati puggalo ṭhitakappī. Sabbepi maggasamaṅgino puggalā ṭhitakappino’’ti (pu. pa. 17).

125这就是与那种无间定相应俱起的智慧。

Idaṃ tena ānantarikasamādhinā sampayuttaṃ ñāṇaṃ.

3333. 由于此智唯属于依此道智而证果的圣者，所以在此智之后，列举了无害住智等四种智。其中，因为无害住智唯属阿罗汉且恒常生起，故先列举无害住智；其次，灭尽定虽于不还者与阿罗汉亦能生起，但因阿罗汉占多数，且特别因为灭被认同为涅槃，故列举灭尽定智；再次，由于般涅槃智是历经长时间后，于般涅槃时刻方得安住，故为长时，因而列举般涅槃智；其后，由于齐首住者是在一切烦恼灭尽之后，随即触及般涅槃时刻而安住，故为短时，因而列举齐首住智。其中，“而寂静的”一词中的“而”字，应与“见增上”、“寂静的住证得”及“胜妙决意性”三句相连。其中，“见”指观智；“增上”即增上，或因从增上而来故称增上；既是见又是增上，故称“见增上”。“住”指他住，或因他依此而住故称住；“证得”指被证得、被到达；“住证得”即住本身就是证得。而此住证得因无烦恼热恼，如已寂灭，故为“寂静的”。它即是阿罗汉果等至的智慧。而“胜妙”因最上义、无逼恼义而称胜妙，或因被置于首要地位而称胜妙；于胜妙决意、心无旁骛、以此为最上者，为“胜妙决意者”，其状态为“胜妙决意性”。此即倾向于果等至的前分智慧。

33. Iminā maggañāṇena phalappattānaṃ ariyānaṃyeva sambhavato imassa ñāṇassa anantaraṃ araṇavihārañāṇādīni cattāri ñāṇāni uddiṭṭhāni. Tatrāpi ca arahatoyeva satatameva ca sambhavato araṇavihāre ñāṇaṃ paṭhamaṃ uddiṭṭhaṃ, tadanantaraṃ nirodhassa anāgāmiarahantānaṃ sambhavepi bahusambhārattā visesena ca nirodhassa nibbānasammatattā ca nirodhasamāpattiyā ñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ, tadanantaraṃ parinibbānassa kālantare parinibbānakālaṃ āhacca ṭhitattā dīghakālikanti parinibbāne ñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ, tadanantaraṃ samasīsaṭṭhassa sabbakilesakhayānantaraṃ parinibbānakālaṃ āhacca ṭhitattā rassakālikanti samasīsaṭṭhe ñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Tattha santo cāti ca-kāro dassanādhipateyyañca santo vihārādhigamo ca paṇītādhimuttatā cāti tīhipi padehi sambandhitabbo. Dassananti vipassanāñāṇaṃ, adhipatiyeva ādhipateyyaṃ, adhipatito vā āgatattā ādhipateyyaṃ, dassanañca taṃ ādhipateyyañcāti dassanādhipateyyaṃ. Viharatīti vihāro, viharanti tena vāti vihāro, adhigammati pāpuṇīyatīti adhigamo, vihāro eva adhigamo vihārādhigamo. So ca kilesapariḷāhavirahitattā nibbutoti santo. So ca arahattaphalasamāpattipaññā. Uttamaṭṭhena atappakaṭṭhena ca paṇīto, padhānabhāvaṃ nītoti vā paṇīto, paṇīte adhimutto visaṭṭhacitto tapparamo paṇītādhimutto, tassa bhāvo paṇītādhimuttatā. Sā ca phalasamāpattādhimuttā pubbabhāgapaññā eva.

127“无害住”指无烦恼的住。因为贪等烦恼会伤害有情，即粉碎、折磨有情，故称“害”；或因有情依此而哭喊、悲叹，故称“害”。所说的住有三种。此住无彼等害，故为“无害”。因能以此去除种种敌对法，故称“住”。即在此无害住中。在《详说品》（《无碍解道》1.82）中所说的初禅等，也正因胜妙决意性而被包含。因为欲入果等至者，先入初禅等，出定后观照与禅那相应的诸法；而世尊在《无害分别经》（中部3.323等）中所教导的无害行道，也应知即被此所包含。因为世尊在那里说过：

Araṇavihāreti nikkilesavihāre. Rāgādayo hi raṇanti satte cuṇṇenti pīḷentīti raṇā, raṇanti etehi sattā kandanti paridevantīti vā raṇā. Vutto tividhopi vihāro. Natthi etassa raṇāti araṇo. Vividhe paccanīkadhamme haranti etenāti vihāro. Tasmiṃ araṇe vihāre. Niddesavāre (paṭi. ma. 1.82) vuttapaṭhamajjhānādīni ca paṇītādhimuttatāya eva saṅgahitāni. Phalasamāpattiṃ samāpajjitukāmatāya hi paṭhamajjhānādiṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya jhānasampayuttadhamme vipassati, yā ca araṇavibhaṅgasuttante (ma. ni. 3.323 ādayo) bhagavatā desitā araṇapaṭipadā, sāpi imināva saṅgahitāti veditabbā . Vuttañhi tattha bhagavatā –

128“诸比丘，我将为你们开示无诤分别……不应沉溺于欲乐，那是低劣、粗俗、凡夫、非圣、无益的；也不应沉溺于自我折磨的苦行，那是苦、非圣、无益的。诸比丘，不趋近此二边，由如来所彻底觉悟的中道，能作眼、能作智，导向寂止、证智、正觉、涅槃。应了知赞叹，应了知贬损；了知赞叹与贬损后，既不赞叹，也不贬损，只应说法。应了知乐的决定，了知乐的决定后，应致力于内在之乐；不应说背后语，不应当面说损语；应不匆忙而说，不应匆忙；不应执著于地方方言，不应逾越通称。此为无诤分别之总说……诸比丘，于此，凡不沉溺于由欲结生之乐、喜悦随眠者，此是低劣……无益。此法无苦、无恼、无愁、无热，是正行道。故此法是‘无诤’……诸比丘，于此，凡不沉溺于自我折磨苦行者，此是苦、非圣、无益。此法无苦……故此法是‘无诤’。诸比丘，于此，此中道由如来所彻底觉悟……此法无苦……故此法是‘无诤’……诸比丘，于此，此即不赞叹、不贬损而说法者，此法无苦……故此法是‘无诤’……诸比丘，于此，此即出离乐、远离乐、寂止乐、正觉乐，此法无苦……故此法是‘无诤’……诸比丘，于此，凡此背后语是真实、如实、有义利者，此法无苦……故此法是‘无诤’……诸比丘，于此，凡此当面损语是真实、如实、有义利者，此法无苦……故此法是‘无诤’……诸比丘，于此，此即不匆忙之说，此法无苦……故此法是‘无诤’……诸比丘，于此，此即不执著于地方方言、不逾越通称者，此法无苦……故此法是‘无诤’。是故，诸比丘，应了知有诤法，应了知无诤法；了知有诤法与无诤法后，应行无诤行道。诸比丘，汝等应如是学。诸比丘，善男子须菩提即行无诤行道。”

‘‘Araṇavibhaṅgaṃ vo, bhikkhave, desessāmi…pe… na kāmasukhaṃ anuyuñjeyya hīnaṃ gammaṃ pothujjanikaṃ anariyaṃ anatthasaṃhitaṃ, na ca attakilamathānuyogaṃ anuyuñjeyya dukkhaṃ anariyaṃ anatthasaṃhitaṃ. Ete kho, bhikkhave, ubho ante anupagamma majjhimā paṭipadā tathāgatena abhisambuddhā cakkhukaraṇī ñāṇakaraṇī upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṃvattati. Ussādanañca jaññā, apasādanañca jaññā, ussādanañca ñatvā apasādanañca ñatvā nevussādeyya na apasādeyya, dhammameva deseyya. Sukhavinicchayaṃ jaññā, sukhavinicchayaṃ ñatvā ajjhattaṃ sukhamanuyuñjeyya, rahovādaṃ na bhāseyya, sammukhā na khīṇaṃ bhaṇe, ataramānova bhāseyya no taramāno, janapadaniruttiṃ nābhiniveseyya, samaññaṃ nātidhāveyyāti. Ayamuddeso araṇavibhaṅgassa …pe… tatra, bhikkhave, yo kāmapaṭisandhisukhino somanassānuyogaṃ ananuyogo hīnaṃ…pe… anatthasaṃhitaṃ, adukkho eso dhammo avighāto anupāyāso apariḷāho sammāpaṭipadā. Tasmā eso dhammo araṇo…pe… tatra, bhikkhave, yo attakilamathānuyogaṃ ananuyogo dukkhaṃ anariyaṃ anatthasaṃhitaṃ. Adukkho eso dhammo …pe… tasmā eso dhammo araṇo. Tatra, bhikkhave, yāyaṃ majjhimā paṭipadā tathāgatena abhisambuddhā…pe… adukkho eso dhammo…pe… tasmā eso dhammo araṇo…pe… tatra, bhikkhave, yāyaṃ nevussādanā na apasādanā dhammadesanā ca, adukkho eso dhammo…pe… tasmā eso dhammo araṇo…pe… tatra, bhikkhave, yadidaṃ nekkhammasukhaṃ pavivekasukhaṃ upasamasukhaṃ sambodhisukhaṃ, adukkho eso dhammo…pe… tasmā eso dhammo araṇo…pe… tatra, bhikkhave, yvāyaṃ rahovādo bhūto taccho atthasaṃhito, adukkho eso dhammo…pe… tasmā eso dhammo araṇo …pe… tatra, bhikkhave, yvāyaṃ sammukhā khīṇavādo bhūto taccho atthasaṃhito, adukkho eso dhammo…pe… tasmā eso dhammo araṇo…pe… tatra, bhikkhave, yadidaṃ ataramānassa bhāsitaṃ, adukkho eso dhammo…pe… tasmā eso dhammo araṇo…pe… tatra, bhikkhave, yvāyaṃ janapadaniruttiyā ca anabhiniveso samaññāya ca anatisāro, adukkho eso dhammo…pe… tasmā eso dhammo araṇoti. Tasmātiha, bhikkhave, saraṇañca dhammaṃ jānissāma, araṇañca dhammaṃ jānissāma. Saraṇañca dhammaṃ ñatvā araṇañca dhammaṃ ñatvā araṇaṃ paṭipadaṃ paṭipajjissāmāti evañhi vo, bhikkhave, sikkhitabbaṃ. Subhūti ca pana, bhikkhave, kulaputto araṇapaṭipadaṃ paṭipanno’’ti.

129于此，中道以‘见为增上’与‘寂静住之证得’所摄。不沉溺于欲乐与自我折磨，即是中道。于阿罗汉，观之前分是中道，阿罗汉果等至依八支圣道亦是中道。其余诸法则应知唯由胜解决择所摄。虽一切阿罗汉皆为无诤住者，然其余阿罗汉说法时，亦依人作赞叹贬损，如云‘于正行者，是正行’、‘于邪行者，是邪行’。而须菩提长老说法时，唯依法而说：‘此是邪行道，此是正行道’。是故，世尊赞彼‘行无诤行道’，并置于无诤住者之第一：‘诸比丘，我声闻比丘中，无诤住者之第一，即须菩提’（增支部1.198, 201），立为无诤住者之最上。

Tattha majjhimā paṭipadā dassanādhipateyyena ca santena vihārādhigamena ca saṅgahitā. Kāmasukhaṃ attakilamathaṃ ananuyogo majjhimā paṭipadā eva. Arahato hi vipassanāpubbabhāgamajjhimā paṭipadā hoti, arahattaphalasamāpatti aṭṭhaṅgamaggavasena majjhimā paṭipadā ca. Sesā pana paṇītādhimuttatāya eva saṅgahitāti veditabbā. Kiñcāpi sabbepi arahanto araṇavihārino, aññe arahanto dhammaṃ desentā ‘‘sammāpaṭipanne sammāpaṭipannā’’ti ‘‘micchāpaṭipanne micchāpaṭipannā’’ti puggalavasenāpi ussādanāpasādanāni katvā dhammaṃ desenti. Subhūtitthero pana ‘‘ayaṃ micchāpaṭipadā, ayaṃ sammāpaṭipadā’’ti dhammavaseneva dhammaṃ desesi. Teneva bhagavā taṃyeva araṇapaṭipadaṃ paṭipannoti ca vaṇṇesi, ‘‘etadaggaṃ, bhikkhave, mama sāvakānaṃ bhikkhūnaṃ araṇavihārīnaṃ yadidaṃ subhūtī’’ti (a. ni. 1.198, 201) ca araṇavihārīnaṃ aggaṭṭhāne ṭhapesīti.

34‘以二力’：指以止力与观力。‘具足故’：即相应故，或圆满故。‘三’：是格变化，意为‘三种的’。‘诸行’：指语行、身行、心行。‘令寂止’：为寂止故，为灭尽故，即令不生起故。‘十六’：无常随观等八种，道果八种，合为十六种。‘智行’：即智之转起。‘九’：色界、无色界定及其近行定，合为九种。‘自在性慧’：轻快为自在，随意转起之自在力为自在，有此自在者为自在者，自在者之状态为自在性，自在性即自在性状态，如厌逆即厌逆性。如是之慧，或依自在性之慧。亦有读作长音‘sī’者。‘具足故’、‘令寂止’、‘智行’、‘定行’之‘故’字应相连接。

34.Dvīhi balehīti samathabalavipassanābalehi. Samannāgatattāti yuttattā paripuṇṇattā vā. Tayo cāti vibhattivipallāso, tiṇṇañcāti vuttaṃ hoti. Saṅkhārānanti vacīsaṅkhārakāyasaṅkhāracittasaṅkhārānaṃ. Paṭippassaddhiyāti paṭippassaddhatthaṃ nirodhatthaṃ, appavattatthanti vuttaṃ hoti. Soḷasahīti aniccānupassanādīni aṭṭha, maggaphalāni aṭṭhāti soḷasahi. Ñāṇacariyāhīti ñāṇappavattīhi. Navahīti rūpārūpāvacarasamādhi tadupacāro cāti navahi. Vasibhāvatā paññāti lahutā, yathāsukhavattanaṃ issariyaṃ vaso, so assa atthīti vasī, vasino bhāvo vasibhāvo, vasibhāvo eva vasibhāvatā, yathā pāṭikulyameva pāṭikulyatā. Evaṃvidhā paññā vasibhāvatāya paññāti vā attho. Si-kāraṃ dīghaṃ katvā ca paṭhanti. Samannāgatattā ca paṭippassaddhiyā ca ñāṇacariyāhi ca samādhicariyāhi cāti ca-kāro sambandhitabbo.

131‘灭尽定之智’：即不来者与阿罗汉关于灭尽定相之智，如‘豹于己皮被杀’之喻。所谓‘灭尽定’，唯是非想非非想处之无而已，非任何实法，唯是施设，以唯是无故，称为‘灭’。而由入者所入，故称为‘定’。

Nirodhasamāpattiyā ñāṇanti anāgāmiarahantānaṃ nirodhasamāpattinimittaṃ ñāṇaṃ, yathā ajinamhi haññate dīpīti. Nirodhasamāpattīti ca nevasaññānāsaññāyatanassa abhāvamattaṃ, na koci dhammo, paññattimattaṃ abhāvamattattā nirodhoti ca. Samāpajjantena samāpajjīyati nāmāti samāpattīti ca vuccati.

35「正知者」：因为以正确的方式了知，所以称为「正知者」。这里是指那位正知者的。「于转起的耗尽」：这里的“转起”指现行，即活动的意思。它既指烦恼的转起，也指五蕴的转起。对于这转起的耗尽，即灭尽、不再生起，就是「转起的耗尽」。在这转起的耗尽中。「于般涅槃的智」：当一位阿罗汉省察自己那些像爱欲等烦恼的般涅槃（即不再生起），以及五蕴无余般涅槃的状态时，在那种对“烦恼的般涅槃”和“五蕴的般涅槃”的省察中生起的智。

35.Sampajānassāti sammā pakārehi jānātīti sampajāno. Tassa sampajānassa. Pavattapariyādāneti pavattanaṃ pavattaṃ, samudācāroti attho. Kilesapavattaṃ khandhapavattañca. Tassa pavattassa pariyādānaṃ parikkhayo appavatti pavattapariyādānaṃ. Tasmiṃ pavattapariyādāne. Parinibbāne ñāṇanti arahato kāmacchandādīnaṃ parinibbānaṃ appavattaṃ anupādisesaparinibbānañca paccavekkhantassa tasmiṃ kilesaparinibbāne khandhaparinibbāne ca pavattaṃ ñāṇaṃ.

36「对一切法」：指对于所有三界中的一切法。「善巧地断除」：指以彻底断绝其相续的方式，让它们极完善地灭去。「在灭去后不再生起」：指的是已经灭去的法，不会再以任何形式显现出来，即不再生起的意思。这里的文义应该将‘由于善巧断除’、‘由于灭去’以及‘由于不再生起’这几个原因关联起来理解。

36.Sabbadhammānanti sabbesaṃ tebhūmakadhammānaṃ. Sammā samucchedeti santatisamucchedavasena suṭṭhu nirodhe. Nirodhe ca anupaṭṭhānatāti nirodhe gate puna na upaṭṭhānatāya, puna anuppattiyanti attho. Sammāsamucchede ca nirodhe ca anupaṭṭhānatā cāti ca-kāro sambandhitabbo.

134「等首义的智」：这里，“出离”等三十七菩提分法是「等」，因为它们平息了敌对烦恼，所以称“等”；贪爱等十三种烦恼是「首」，因为它们是根据相应的情况作为主导并且是最顶尖的。或者，当一位修行者在同一种威仪中，或同一种病中，依于同类相续的命根之中，他即拥有三十七菩提分这些「等」，也拥有信等根这些「首」的法，拥有这些等与首的人即称为「等首者」，等首者的意义即是「等首义」，而在这等首义中，也就是在这种‘等首者的状态’中。意思是：在同一种威仪，或同一种病，依于同类相续的命根中，发起观禅后，就在那同一个威仪、同一个病中、或同类相续的寿命之中，证得了四道四果，并且就在那种状态下般涅槃的阿罗汉，就成就了这种等首者的状态。所以说：‘在于那种等首者状态中的智’。这在《人施设论》及其注释中也有提到：

Samasīsaṭṭhe ñāṇanti nekkhammādīni sattatiṃsa samāni, taṇhādīni terasa sīsāni. Paccanīkadhammānaṃ samitattā samāni, yathāyogaṃ padhānattā ca koṭittā ca sīsāni. Ekasmiṃ iriyāpathe vā ekasmiṃ roge vā sabhāgasantativasena ekasmiṃ jīvitindriye vā nekkhammādīni samāni ca saddhādīni sīsāni ca assa santīti samasīsī, samasīsissa attho samasīsaṭṭho. Tasmiṃ samasīsaṭṭhe, samasīsibhāveti attho. Ekasmiṃ iriyāpathe roge vā sabhāgasantativasena jīvite vā vipassanaṃ ārabhitvā tasmiṃyeva iriyāpathe roge sabhāgajīvite vā cattāri maggaphalāni patvā, tasmiṃyeva parinibbāyantassa arahatoyeva samasīsibhāvo hotīti tasmiṃ samasīsibhāve ñāṇanti vuttaṃ hoti. Vuttañca puggalapaññattiyaṃ (pu. pa. 16), tassā ca aṭṭhakathāyaṃ (pu. pa. aṭṭha. 16) –

135什么是「等首者」？如果一个人的诸漏灭尽与寿命灭尽同时发生，没有先后，这个人就被称为「等首者」。

‘‘Katamo ca puggalo samasīsī? Yassa puggalassa apubbaṃ acarimaṃ āsavapariyādānañca hoti jīvitapariyādānañca. Ayaṃ vuccati puggalo samasīsī’’ti (pu. pa. 16).

136对「等首者」的解释：「非前非后」就是不先不后，因为是同时现起的，所以是一次性的、同一时刻的意思。「尽」指灭尽。「此」就是指这个人，名为「等首者」。这种人又分三种：威仪等首者、病等首者、命等首者。其中，有人在经行时即开始修观，证得阿罗汉果后，就在经行中般涅槃；有人在站立时即开始修观，证得阿罗汉果后，就在站立中般涅槃；有人在坐着时即开始修观，证得阿罗汉果后，就在坐中般涅槃；有人在躺卧时即开始修观，证得阿罗汉果后，就在躺卧中般涅槃；这人就称为「威仪等首者」。又有的人遭遇某种疾病，就在病中开始修观，证得阿罗汉果后，就因那种病而般涅槃；这人称为「病等首者」。什么是「命等首者」？有十三种首。其中，烦恼首是无明，由阿罗汉道灭尽；转起首是命根，由死心灭尽。能灭尽无明的心不能灭尽命根，能灭尽命根的心不能灭尽无明。能灭尽无明的心是一个，能灭尽命根的心是另一个。如果这两种首同时灭尽，这人就叫作「命等首者」。怎样才能同时呢？依速行等次的同一性。也就是在那一道生起的速行次第中。在预流道有五种省察，一来道有五种，不来道有五种，阿罗汉道有四种，在第十九个省察智处安立后，落入有分便般涅槃。正是凭借这种速行等次的同一性，二首才能同时灭尽，所以此人被称为「命等首者」。这里所要指的就是这一种。

‘‘Samasīsiniddese apubbaṃ acarimanti apure apacchā, santatipaccuppannavasena ekavāraṃyeva, ekakālaṃyevāti attho. Pariyādānanti parikkhayo. Ayanti ayaṃ puggalo samasīsī nāma vuccati. So panesa tividho hoti iriyāpathasamasīsī rogasamasīsī jīvitasamasīsīti. Tattha yo caṅkamantova vipassanaṃ ārabhitvā arahattaṃ patvā caṅkamantova parinibbāti, yo ṭhitakova vipassanaṃ ārabhitvā arahattaṃ patvā ṭhitakova parinibbāti, yo nisinnova vipassanaṃ ārabhitvā arahattaṃ patvā nisinnova parinibbāti, yo nipannova vipassanaṃ ārabhitvā arahattaṃ patvā nipannova parinibbāti, ayaṃ iriyāpathasamasīsī nāma. Yo pana ekaṃ rogaṃ patvā antorogeyeva vipassanaṃ ārabhitvā arahattaṃ patvā teneva rogena parinibbāti, ayaṃ rogasamasīsī nāma. Kataro jīvitasamasīsī? Terasa sīsāni. Tattha kilesasīsaṃ avijjaṃ arahattamaggo pariyādiyati, pavattasīsaṃ jīvitindriyaṃ cuticittaṃ pariyādiyati, avijjāpariyādāyakaṃ cittaṃ jīvitindriyaṃ pariyādātuṃ na sakkoti, jīvitindriyapariyādāyakaṃ cittaṃ avijjaṃ pariyādātuṃ na sakkoti. Avijjāpariyādāyakaṃ cittaṃ aññaṃ, jīvitindriyapariyādāyakaṃ cittaṃ aññaṃ. Yassa cetaṃ sīsadvayaṃ samaṃ pariyādānaṃ gacchati, so jīvitasamasīsī nāma. Kathamidaṃ samaṃ hotīti? Vārasamatāya. Yasmiñhi vāre maggavuṭṭhānaṃ hoti. Sotāpattimagge pañca paccavekkhaṇāni, sakadāgāmimagge pañca, anāgāmimagge pañca, arahattamagge cattārīti ekūnavīsatime paccavekkhaṇañāṇe patiṭṭhāya bhavaṅgaṃ otaritvā parinibbāyati. Imāya vārasamatāya eva ubhayasīsapariyādānampi samaṃ hoti nāma. Tenāyaṃ puggalo ‘jīvitasamasīsī’ti vuccati. Ayameva ca idha adhippeto’’ti.

37现在，因为闻所成慧、戒所成慧、修所成慧只是轮回的基础，不被称作「削减」；只有出世间基础以及这些和其他的智才被称为「削减」。因此，为了显示那些以削减敌对法的方式生起的智，在解释了等首义的智之后，接着列出削减义的智。其中，“种种诸火热之尽慧”：由于不与世间混杂，“种种”指贪等各个不同自性的烦恼，如爱欲等；“火热”指那些因具有烧灼义而得名的恶戒等；“尽”指灭尽、耗尽。这就是在出离等三十七种法中的慧。或者，“种种诸火热”就是指广大的、各种的火热，这些广大、各种的恶戒等五种火热的灭尽，就是慧的意思。有关火热与种种的包含关系，我们将在解说节中详细说明。

37. Idāni yasmā sutamayasīlamayabhāvanāmayañāṇāni vaṭṭapādakāni sallekhā nāma na honti, lokuttarapādakāneva etāni ca aññāni ca ñāṇāni sallekhāti vuccanti, tasmā paccanīkasallekhanākārena pavattāni ñāṇāni dassetuṃ samasīsaṭṭhe ñāṇānantaraṃ sallekhaṭṭhe ñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Tattha puthunānattatejapariyādāne paññāti lokuttarehi asammissaṭṭhena puthūnaṃ rāgādīnañca nānattānaṃ nānāsabhāvānaṃ kāmacchandādīnañca santāpanaṭṭhena ‘‘tejā’’ti laddhanāmānaṃ dussīlyādīnañca pariyādāne khepane paññā, nekkhammādimhi sattatiṃsabhede dhamme paññāti vuttaṃ hoti. Atha vā puthubhūtā nānattabhūtā ca tejā eva tesaṃ puthubhūtānaṃ nānattabhūtānaṃ dussīlyādīnaṃ pañcannaṃ tejānaṃ pariyādāne paññāti attho. Tejehiyeva puthūnaṃ nānattānañca saṅgahaṃ niddesavāre pakāsayissāma.

138「削减义之智」：“削减”即断除敌对法，因此称为“削减”。在那种出离等三十七种具有削减性的法中的智。在《削减经》（中部第83经）中，世尊以“他人将会是害人者，而我们在这里应成为不害人者，这样应作削减”等方式所说的四十四种削减，也应理解为都被此所包含。

Sallekhaṭṭhe ñāṇanti paccanīkadhamme sallekhati samucchindatīti sallekho, tasmiṃ nekkhammādike sattatiṃsappabhede sallekhasabhāve ñāṇaṃ. ‘‘Pare vihiṃsakā bhavissanti, mayamettha avihiṃsakā bhavissāmāti sallekho karaṇīyo’’tiādinā (ma. ni. 1.83) nayena bhagavatā sallekhasuttante vutto catucattālīsabhedopi sallekho iminā saṅgahitoyevāti veditabbo.

38现在，为了显示安立于削减中应作的「正勤」精进，紧接其后列出「精进发勤之智」。其中，「不退缩、已发勤、策励义」：由于不懈怠而不退缩、不蜷缩，把心称为「自己」，所以是「不退缩己」。「自己」指心。正如所说——

38. Idāni sallekhe ṭhitena kattabbaṃ sammappadhānavīriyaṃ dassetuṃ tadanantaraṃ vīriyārambhe ñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Tattha asallīnattapahitattapaggahaṭṭheti kosajjavasena asallīno asaṅkucito attā assāti asallīnatto. Attāti cittaṃ. Yathāha –

140“灌溉者引导水，箭匠弯曲箭；

‘‘Udakañhi nayanti nettikā, usukārā namayanti tejanaṃ;

141木匠弯曲木头，智者调御自身。”等等（《法句经》80-82）——

Dāruṃ namayanti tacchakā, attānaṃ damayanti paṇḍitā’’ti. ādi (dha. pa. 80-82) –

142由于对身体和生命无所挂念，把自己派遣出去、遣送、放任，因此称为「已发勤者」。「自己」指的是有身。正如所说：“若有比丘尼打击自己而哭泣”等。他既是不退缩的，也是已发勤者，所以叫「不退缩已发勤者」。「策励」即提举、支持俱生法；策励本身就是意义，即「策励义」，指具有策励的本性。不退缩已发勤者的策励义，就是「不退缩已发勤者策励义」；也就是住于这种不退缩已发勤者的策励义中。正如所说：“因此，比丘们，你们也应该不退缩地精勤。即使只剩下皮、腱、骨，身体的血肉干枯，凡是应以男子力、男子精进、男子奋发而证得的，若未证得，精进决不停息。”（增支部）依据这段话，以“不退缩已发勤者”的说法表明了在勤行中不退缩、不回转；而以“策励义”的说法则说明了脱离懈怠与掉举、持续生起的精进。

Kāye ca jīvite ca anapekkhatāya pahito pesito vissaṭṭho attā etenāti pahitatto. Attāti attabhāvo. Yathāha – ‘‘yā pana bhikkhunī attānaṃ vadhitvā vadhitvā rodeyyā’’tiādi (pāci. 880) . Asallīnatto ca so pahitatto cāti asallīnattapahitatto. Sahajātadhamme paggaṇhāti upatthambhetīti paggaho, paggaho eva attho paggahaṭṭho, paggahasabhāvoti attho. Asallīnattapahitattassa paggahaṭṭho asallīnattapahitattapaggahaṭṭho. Tasmiṃ asallīnattapahitattapaggahaṭṭhe. ‘‘Tasmātiha, bhikkhave, tumhepi appaṭivānaṃ padaheyyātha. Kāmaṃ taco ca nhāru ca aṭṭhi ca avasissatu, upasussatu sarīre maṃsalohitaṃ. Yaṃ taṃ purisathāmena purisavīriyena purisaparakkamena pattabbaṃ, na taṃ apāpuṇitvā vīriyassa saṇṭhānaṃ bhavissatī’’ti (a. ni. 2.5) vuttattā asallīnattapahitattavacanena padhānasmiṃ appaṭivānitā anivattanatā vuttā. Paggahaṭṭhavacanena pana kosajjuddhaccavimuttaṃ samappavattaṃ vīriyaṃ vuttaṃ.

143「精进发勤之智」：「精进」是英雄的状态，或是英雄的行为，或者依据规律、方法、方便应当被策动、应当被推动而生起，所以称为精进。它具有奋发的特征，作用是支撑同时生起的诸法，现起为不沉没；根据“悚惧者如理精勤”这句话，所以以悚惧为近因，或者以精进发勤的事物为近因。应当了知：正确发起的精进是一切成就的根本。把精进所称呼的发勤就叫作精进发勤。这个定义排除了其余含义的发勤。因为“ārambha”这个词出现在业、犯戒、动作、精进、伤害、破坏等很多意义中。

Vīriyārambhe ñāṇanti vīrabhāvo vīriyaṃ, vīrānaṃ vā kammaṃ, vidhinā vā nayena upāyena īrayitabbaṃ pavattayitabbanti vīriyaṃ. Tadetaṃ ussāhalakkhaṇaṃ, sahajātānaṃ dhammānaṃ upatthambhanarasaṃ, asaṃsīdanabhāvapaccupaṭṭhānaṃ, ‘‘saṃviggo yoniso padahatī’’ti (a. ni. 4.113) vacanato saṃvegapadaṭṭhānaṃ, vīriyārambhavatthupadaṭṭhānaṃ vā. Sammā āraddhaṃ sabbasampattīnaṃ mūlaṃ hotīti daṭṭhabbaṃ. Vīriyasaṅkhāto ārambho vīriyārambho. Iminā sesārambhe paṭikkhipati. Ayañhi ārambhasaddo kamme āpattiyaṃ kiriyāyaṃ vīriye hiṃsāyaṃ vikopaneti anekesu atthesu āgato.

144“任何苦的生起，全部都以发勤为缘；

‘‘Yaṃkiñci dukkhaṃ sambhoti, sabbaṃ ārambhapaccayā;

145当发勤息灭时，就不会有苦的生起。”（经集 749）——

Ārambhānaṃ nirodhena, natthi dukkhassa sambhavo’’ti. (su. ni. 749) –

146在这里，“业”被称作发勤。“他既发勤又追悔”（增支部；人施设论）这一句中，是指犯戒。“大祭祀、大发勤，那些非大果报”（增支部；相应部）这一句中，是指树立柱等等的动作。“你们应当发勤、出发、致力于佛陀教法”（相应部）这一句中，是指精进。“他们针对沙门乔达摩而发勤伤生”（中部）这一句中，是指伤害。“远离破坏种子与植物之行的发勤”（长部；中部）这一句中，是指切割、破坏等加害。但在当前这里，唯独是就精进而言的。因此说“精进所称呼的发勤，就是精进发勤”。因为精进从着手、开始的角度而被称为发勤。在那个精进发勤中有智。有的读作“由于不懈怠和已发勤的状态”，意思是：以不懈怠的状态、已发勤的状态。前面的读法更好。有人则解释说：“念、择法、精进、喜等觉支的平衡，叫作不懈怠性；念、定、轻安、舍等觉支的平衡，叫作已发勤性；七觉支的平衡，就是策励的意义。”

Ettha hi kammaṃ ārambhoti āgataṃ. ‘‘Ārambhati ca vippaṭisārī ca hotī’’ti (a. ni. 5.142; pu. pa. 191) ettha āpatti. ‘‘Mahāyaññā mahārambhā, na te honti mahapphalā’’ti (a. ni. 4.39; saṃ. ni. 1.120) ettha yūpussāpanādikiriyā. ‘‘Ārambhatha nikkamatha, yuñjatha buddhasāsane’’ti (saṃ. ni. 1.185) ettha vīriyaṃ. ‘‘Samaṇaṃ gotamaṃ uddissa pāṇaṃ ārambhantī’’ti (ma. ni. 2.51-52) ettha hiṃsā. ‘‘Bījagāmabhūtagāmasamārambhā paṭivirato hotī’’ti (dī. ni. 1.10; ma. ni. 1.293) ettha chedanabhañjanādikaṃ vikopanaṃ. Idha pana vīriyameva adhippetaṃ. Tena vuttaṃ ‘‘vīriyasaṅkhāto ārambho vīriyārambho’’ti. Vīriyañhi ārabhanakavasena ārambhoti vuccati. Tasmiṃ vīriyārambhe ñāṇaṃ. Asallīnattā pahitattātipi paṭhanti, asallīnabhāvena pahitabhāvenāti attho. Purimapāṭhoyeva sundaro. Keci pana ‘‘satidhammavicayavīriyapītisambojjhaṅgānaṃ samatā asallīnattatā, satisamādhipassaddhiupekkhāsambojjhaṅgānaṃ samatā pahitattatā, sattannaṃ sambojjhaṅgānaṃ samatā paggahaṭṭho’’ti vaṇṇayanti.

39现在，为了显示那位通过正精进成就了道果的人，为了世间的利益应当说法，所以紧接着开示了有关「示义」的智慧。在那里，「种种法的显示性」：就是以一切有为法和无为法为依据，显示、阐明、解说种种法。「显示性」就是指显示。「示义」就是把种种意义开示给他人。在这里，法就是义，义也就是法。

39. Idāni sammāvāyāmasiddhaṃ maggaphalaṃ pattena lokahitatthaṃ dhammadesanā kātabbāti dassetuṃ tadanantaraṃ atthasandassane ñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Tattha nānādhammappakāsanatāti sabbasaṅkhatāsaṅkhatavasena nānādhammānaṃ pakāsanatā dīpanatā desanatā. Pakāsanatāti ca pakāsanā eva. Atthasandassaneti nānāatthānaṃ paresaṃ sandassane. Dhammā ca atthā ca te eva.

40现在，为了显示那位以如法之语开示他人的圣者，其符合真实法说之方式的见清净，紧接着开示了见清净智。在那里，“一切法的一摄以及种种性与单一性的通达”：就是由一切有为法和无为法的一摄，以及对欲贪等种种性、对出离等单一性的通达，这就是现观。而这又分为道智与果智。道智在谛现观的那一刹那，以谛现观而通达，所以称为通达；果智则因为已经通达而称为通达。“一摄性”：这里摄有四种——生类摄、同生类摄、作用摄、计数摄。其中：“所有的刹帝利来……所有的婆罗门……所有的吠舍……所有的首陀罗来”；“毗舍佉贤友，正语、正业、正命，这些法摄于戒蕴”（中部），这叫作生类摄。就像在说“同一生类者来”的场合那样，这里一切依生类而被一统摄。“所有的憍萨罗人来……所有的摩揭陀人……所有的婆卢羯车人来”；“毗舍佉贤友，正精进、正念、正定，这些法摄于定蕴”（中部），这叫作同生类摄。就像在说“在同一地方出生与成长的人来”的场合那样，这里一切依出生地和居住地被一统摄。“所有的象兵来……所有的马兵来……所有的车兵来”；“毗舍佉贤友，正见、正思惟，这些法摄于慧蕴”（中部），这叫作作用摄。因为他们都依各自的作用而被一统摄。“眼处计入什么蕴的数目？眼处计入色蕴的数目。如果眼处计入色蕴的数目，那么确实就可以因此说眼处被色蕴所摄”（论事），这叫作计数摄。在这里所指的正是这一种。在“真如”等十二种行相当中，对它们一一分别，以此一摄来限定其数目，所以称为“一摄”（ekasaṅgahā）；这种状态就叫作“一摄性”（ekasaṅgahatā）。

40. Idāni paresaṃ dhammiyā kathāya sandassentassa tassa ariyapuggalassa yathāsabhāvadhammadesanākāraṇaṃ dassanavisuddhiṃ dassetuṃ tadanantaraṃ dassanavisuddhiñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Tattha sabbadhammānaṃ ekasaṅgahatā nānattekattapaṭivedheti sabbesaṃ saṅkhatāsaṅkhatadhammānaṃ ekasaṅgahatāya ca kāmacchandādīnaṃ nānattassa ca nekkhammādīnaṃ ekattassa ca paṭivedho, abhisamayoti attho. So pana maggapaññā phalapaññā ca. Maggapaññā saccābhisamayakkhaṇe saccābhisamayavasena paṭivijjhatīti paṭivedho, phalapaññā paṭividdhattā paṭivedho. Ekasaṅgahatāti ettha jātisaṅgaho, sañjātisaṅgaho, kiriyāsaṅgaho, gaṇanasaṅgahoti catubbidho saṅgaho. Tattha ‘‘sabbe khattiyā āgacchantu, sabbe brāhmaṇā, sabbe vessā, sabbe suddā āgacchantu’’, ‘‘yā, cāvuso visākha, sammāvācā, yo ca sammākammanto, yo ca sammāājīvo, ime dhammā sīlakkhandhe saṅgahitā’’ti (ma. ni. 1.462) ayaṃ jātisaṅgaho nāma. ‘‘Ekajātikā āgacchantū’’ti vuttaṭṭhāne viya hi idha sabbe jātiyā ekasaṅgahitā. ‘‘Sabbe kosalakā āgacchantu, sabbe māgadhikā, sabbe bhārukacchakā āgacchantu’’, ‘‘yo, cāvuso visākha, sammāvāyāmo, yā ca sammāsati, yo ca sammāsamādhi, ime dhammā samādhikkhandhe saṅgahitā’’ti (ma. ni. 1.462) ayaṃ sañjātisaṅgaho nāma. ‘‘Ekaṭṭhāne jātā saṃvaḍḍhā āgacchantū’’ti vuttaṭṭhāne viya hi idha sabbe jātiṭṭhānena nivutthokāsena ekasaṅgahitā. ‘‘Sabbe hatthārohā āgacchantu, sabbe assārohā āgacchantu, sabbe rathikā āgacchantu’’, ‘‘yā, cāvuso visākha, sammādiṭṭhi, yo ca sammāsaṅkappo, ime dhammā paññākkhandhe saṅgahitā’’ti (ma. ni. 1.462) ayaṃ kiriyāsaṅgaho nāma. Sabbeva hi te attano kiriyākaraṇena ekasaṅgahitā. ‘‘Cakkhāyatanaṃ katamaṃ khandhagaṇanaṃ gacchati, cakkhāyatanaṃ rūpakkhandhagaṇanaṃ gacchati. Hañci cakkhāyatanaṃ rūpakkhandhagaṇanaṃ gacchati, tena vata re vattabbe cakkhāyatanaṃ rūpakkhandhena saṅgahita’’nti (kathā. 471) ayaṃ gaṇanasaṅgaho nāma. Ayamidha adhippeto. Tathaṭṭhādīsu dvādasasu ākāresu visuṃ visuṃ ekena saṅgaho gaṇanaparicchedo etesanti ekasaṅgahā, ekasaṅgahānaṃ bhāvo ekasaṅgahatā.

149“见清净智”：道智与果智就是见。见本身就是清净，所以称为见清净；见清净本身就是智，因此称为见清净智。道智因为能清净而叫见清净；果智因为已清净而叫见清净。

Dassanavisuddhiñāṇanti maggaphalañāṇaṃ dassanaṃ. Dassanameva visuddhi dassanavisuddhi, dassanavisuddhi eva ñāṇaṃ dassanavisuddhiñāṇaṃ. Maggañāṇaṃ visujjhatīti dassanavisuddhi, phalañāṇaṃ visuddhattā dassanavisuddhi.

41现在，为了将成就见清净的观智分为两种来显示，紧接着开示了忍智和摄受智。其中的“已解慧”：就是基于对色蕴等从无常等角度已了知的状态而生起的慧。“忍智”：对于已了知的内容能够安忍，所以称为忍；忍本身就是智，因此是忍智。以此名称排除了那种忍受的忍。这是经由“对聚的思惟”等方式而生起的嫩观智。

41. Idāni dassanavisuddhisādhakāni vipassanāñāṇāni dvidhā dassetuṃ tadanantaraṃ khantiñāṇapariyogāhaṇañāṇāni uddiṭṭhāni. Tattha viditattā paññāti rūpakkhandhādīnaṃ aniccādito viditattā pavattā paññā. Khantiñāṇanti viditameva khamatīti khanti, khanti eva ñāṇaṃ khantiñāṇaṃ. Etena adhivāsanakhantiṃ paṭikkhipati. Etaṃ kalāpasammasanādivasena pavattaṃ taruṇavipassanāñāṇaṃ.

42“已触慧”：就是基于对色蕴等以无常等智触而触的状态而生起的慧。“摄受智”：因为已触之后，随即遍入、进入，所以称为摄受；也就是摄受的智。也有将ga字读作短音的。这是依坏灭随观等方式而生起的锐利观智。有些人却说：“即是观智本身，若以信来运持，就是忍智；若以慧来运持，就是摄受智。”如果真是这样，那么这两种智就不能同时存在于一个人身上；如果两者不共存，一位声闻弟子所共通的六十七种声闻智也就无从存在了，因此这种说法不合理。

42.Phuṭṭhattā paññāti rūpakkhandhādīnaṃ aniccādivasena ñāṇaphassena phuṭṭhattā pavattā paññā. Pariyogāhaṇe ñāṇanti phuṭṭhameva pariyogāhati pavisatīti pariyogāhaṇaṃ ñāṇaṃ. Gā-kāraṃ rassaṃ katvāpi paṭhanti. Etaṃ bhaṅgānupassanādivasena pavattaṃ tikkhavipassanāñāṇaṃ. Keci pana ‘‘vipassanāñāṇameva saddhāvāhissa khantiñāṇaṃ, paññāvāhissa pariyogāhaṇañāṇa’’nti vadanti. Evaṃ sante etāni dve ñāṇāni ekassa na sambhavanti , tadasambhave ekassa sāvakassa sattasaṭṭhi sāvakasādhāraṇañāṇāni na sambhavanti, tasmā taṃ na yujjati.

43现在，由于凡夫与有学对于观所摄入的蕴等诸法，是取其全部整体来普遍思惟，而不是只取其中一部分，因此他们无法获得部分住；唯有阿罗汉能随其所欲，获得部分住。在说明了成就见清净的诸智之后，紧接着就开示了阿罗汉在见清净成就后所获得的“部分住智”。其中，“统合慧”：即对于蕴等诸法中某一特定部分的受法，进行统合、总集、聚集的慧。也有读作“统合慧”的，其意义相同。

43. Idāni yasmā puthujjanā sekkhā ca vipassanūpage khandhādayo dhamme sakale eva sammasanti, na tesaṃ ekadesaṃ, tasmā tesaṃ padesavihāro na labbhati, arahatoyeva yathāruci padesavihāro labbhatīti dassanavisuddhisādhakāni ñāṇāni vatvā tadanantaraṃ arahato dassanavisuddhisiddhaṃ padesavihārañāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Tattha samodahane paññāti khandhādīnaṃ ekadesassa vedanādhammassa samodahanapaññā, sampiṇḍanapaññā rāsikaraṇapaññā. Samodhāne paññātipi pāṭho, soyeva attho.

153「部分住智」：即依着蕴等的一部分、一个部分、一个支分而安住，就叫作‘部分住’；对于这种部分住的智。其中，所谓的‘部分’，有蕴部分、处、界、谛、根、缘起支、念处、禅那、名色、法部分等种种不同。虽然有如此多种，这‘部分’其实也就是‘受’而已。怎么说呢？在五蕴中，依受蕴就是蕴的一部分；在十二处中，依受就是法处的一部分；在十八界中，依受就是法界的一部分；在四谛中，依受就是苦谛的一部分；在二十二根中，依五受根就是根的一部分；在十二缘起支中，依‘触缘受’就是缘起支的一部分；在四念处中，依受随观就是念处的一部分；在四禅那里，依乐与舍就是禅那的一部分；在名色中，依受就是名色的一部分；在善等一切法中，依受就是法的一部分。就像这样，‘受’就是诸蕴等的部分，针对这个受本身的观察，就叫作部分住。

Padesavihāre ñāṇanti khandhādīnaṃ padesena ekadesena avayavena vihāro padesavihāro, tasmiṃ padesavihāre ñāṇaṃ. Tattha padeso nāma khandhapadeso āyatanadhātusaccaindriyapaccayākārasatipaṭṭhānajhānanāmarūpadhammapadesoti nānāvidho. Evaṃ nānāvidho cesa vedanā eva. Kathaṃ? Pañcannaṃ khandhānaṃ vedanākkhandhavasena khandhekadeso, dvādasannaṃ āyatanānaṃ vedanāvasena dhammāyatanekadeso, aṭṭhārasannaṃ dhātūnaṃ vedanāvasena dhammadhātekadeso, catunnaṃ saccānaṃ vedanāvasena dukkhasaccekadeso, bāvīsatiyā indriyānaṃ pañcavedanindriyavasena indriyekadeso, dvādasannaṃ paṭiccasamuppādaṅgānaṃ phassapaccayā vedanāvasena paccayākārekadeso, catunnaṃ satipaṭṭhānānaṃ vedanānupassanāvasena satipaṭṭhānekadeso, catunnaṃ jhānānaṃ sukhaupekkhāvasena jhānekadeso, nāmarūpānaṃ vedanāvasena nāmarūpekadeso, kusalādīnaṃ sabbadhammānaṃ vedanāvasena dhammekadesoti evaṃ vedanā eva khandhādīnaṃ padeso, tassā vedanāya eva paccavekkhaṇavasena padesavihāro.

44现在，由于凡夫与有学在修习定所生慧等时，把那些所应修习的修法当作首要、当作上首，观察那些与之相违、应被断除、自性各异的诸法中的种种过患，依着各各的修法而安立其心，从而断除各各相反的诸法。他们在断除之时，于观智的阶段，观见一切行是空，之后以正断的方式断除。当他们如此断除时，是以一次的彻底觉悟而通达诸谛。一切圣者都是依着如上所说的方式，随其相应的情况而实践的。因此，在部分住智之后，便依次举列出‘想转智’等六种智。其中，「增上慧」：即是以出离等为增上的状态，把出离等作为更殊胜，依着这种殊胜而生起的慧，这就是其义。「想转智」：想的转起、回转、背离，称为‘想转’。靠着那个把各各修法作为增上的想，以其为因、为由具，而从爱欲等各处转离的智，正是此意。这里虽然没有直接说‘转离何处’，但既然从何处转离，也就自然被理解为对于那个地方的转离，就像‘转起随观’一样。而这‘想’，它的特相是认知；作用是对‘就是这个’再次产生认知的因相作标记，好比木匠在木料上做记号；现起是依着所执取的相而生起执著，如同摸象的盲人；或者是由于不深入所缘而无法久住地现起，如同闪电；又或者是依着已呈现的境相而住立，好比幼鹿对着草人而生起‘这是人’的想法。

44. Idāni yasmā samādhibhāvanāmayañāṇādīni bhāventā puthujjanā sekkhā ca te te bhāvetabbabhāvanādhamme adhipatī jeṭṭhake katvā tena tena pahātabbe tappaccanīke nānāsabhāve dhamme anekādīnave ādīnavato paccavekkhitvā tassa tassa bhāvanādhammassa vasena cittaṃ patiṭṭhapetvā te te paccanīkadhamme pajahanti. Pajahantā vipassanākāle sabbasaṅkhāre suññato disvā pacchā samucchedena pajahanti, tathā pajahantā ca ekābhisamayavasena saccāni paṭivijjhantā pajahanti. Yathāvutteheva ākārehi sabbepi ariyā yathāyogaṃ paṭipajjanti, tasmā padesavihārañāṇānantaraṃ saññāvivaṭṭañāṇādīni cha ñāṇāni yathākkamena uddiṭṭhāni. Tattha adhipatattā paññāti nekkhammādīnaṃ adhipatibhāvena nekkhammādīni adhikāni katvā tadadhikabhāvena pavattā paññāti attho. Saññāvivaṭṭe ñāṇanti saññāya vivaṭṭanaṃ parāvaṭṭanaṃ parammukhabhāvoti saññāvivaṭṭo, yāya saññāya te te bhāvanādhamme adhipatiṃ karoti, tāya saññāya hetubhūtāya, karaṇabhūtāya vā tato tato kāmacchandādito vivaṭṭane ñāṇanti vuttaṃ hoti. Etto vivaṭṭoti avuttepi yato vivaṭṭati, tato eva vivaṭṭoti gayhati yathā vivaṭṭanānupassanāya. Sā pana saññā sañjānanalakkhaṇā, tadevetanti puna sañjānanapaccayanimittakaraṇarasā dāruādīsu tacchakādayo viya, yathāgahitanimittavasena abhinivesakaraṇapaccupaṭṭhānā hatthidassakaandhā viya, ārammaṇe anogāḷhavuttitāya aciraṭṭhānapaccupaṭṭhānā vā vijju viya, yathāupaṭṭhitavisayapadaṭṭhānā tiṇapurisakesu migapotakānaṃ purisāti uppannasaññā viya.

45「异慧」：即对于与应修法自性不同的爱欲等，透过见到其过患而生起的慧。而‘异’这个字，是表达相状义的处格。或者‘断除差异’就叫作‘异’，意思是以断除差异为相，以断除差异为因，而住立在出离等上的慧，这是其意趣所在。「心转智」：即心从爱欲等转向出离等的智。这里的‘心’，是特指‘思’。这‘思’，特相是意志的状态，或是策励连结；作用是累积业行；现起是协调结合，如同大工匠等督导最胜弟子完成其本份及余份任务。再者，在忆念紧急业等情况时，这‘思’就会以激励相应法的方式变得很显著。

45.Nānatte paññāti nānāsabhāve bhāvetabbato aññasabhāve kāmacchandādike ādīnavadassanena pavattā paññā. Nānatteti ca nimittatthe bhummavacanaṃ. Nānattappahānaṃ vā nānattaṃ, nānattappahānanimittaṃ nānattappahānahetu nekkhammādīsu paññāti adhippāyo. Cetovivaṭṭe ñāṇanti cetaso kāmacchandādito vivaṭṭanaṃ nekkhammādīsu ñāṇaṃ. Cetoti cettha cetanā adhippetā. Sā cetanābhāvalakkhaṇā, abhisandahanalakkhaṇā vā, āyūhanarasā, saṃvidahanapaccupaṭṭhānā sakiccaparakiccasādhakā jeṭṭhasissamahāvaḍḍhakiādayo viya. Accāyikakammānussaraṇādīsu ca panāyaṃ sampayuttānaṃ ussāhanabhāvena pākaṭā hoti.

46「安立慧」：即通过出离等方式，把心安立下来的慧。「心转智」：即由断除爱欲等，而使心转离的智。这里所说的‘心’，特相是识知；作用是作为前导；现起是相续连结；足处是名色。

46.Adhiṭṭhānepaññāti nekkhammādivasena cittassa patiṭṭhāpane paññā. Cittavivaṭṭe ñāṇanti kāmacchandādipahānavasena cittassa vivaṭṭane ñāṇaṃ . Cittañcettha vijānanalakkhaṇaṃ, pubbaṅgamarasaṃ, sandhānapaccupaṭṭhānaṃ, nāmarūpapadaṭṭhānaṃ.

47「空慧」：即由于我、我所的空无自性，而对于无我、无我所生起的无我随观慧。「智转智」：这里指‘智’本身从执著倾向中转过来了，所以叫作‘转’；这个也就是‘智转’这样的智。

47.Suññate paññāti attattaniyasuññatāya anattānattaniye pavattā anattānupassanā paññā. Ñāṇavivaṭṭe ñāṇanti ñāṇameva abhinivesato vivaṭṭatīti vivaṭṭo, taṃ ñāṇavivaṭṭabhūtaṃ ñāṇaṃ.

48「舍断慧」：此处，‘舍断’的意思是断舍、弃舍；指在出离等层面上，对于爱欲等的弃舍之慧。「解脱转智」：因为从爱欲等中解脱出来，所以称为‘解脱’；这‘解脱’本身就是一种‘转’，所以叫‘解脱转’；而这解脱转本身就是智。

48.Vosagge paññāti ettha vosajjatīti vosaggo, kāmacchandādīnaṃ vosaggo nekkhammādimhi paññā. Vimokkhavivaṭṭe ñāṇanti kāmacchandādikehi vimuccatīti vimokkho, vimokkho eva vivaṭṭo vimokkhavivaṭṭo, so eva ñāṇaṃ.

49「如实义慧」：对于每一谛的四种、四种无颠倒的自性，以它的作用来不混淆地生起的智慧，就是如实义慧。「谛转智」：从四谛双双出起而转起，所以称为谛转，这个本身就是智。同一个智，根据以增上法而说的，称为「想转」；根据以应断法而说的，称为「心转」；根据以心安立而说的，称为「心转」；根据以断除敌对法而说的，称为「解脱转」，就这样说为四种。无我随观从空的样貌而说为「智转智」。而道智在前面被说为「道智」和「无间定智」两种，这里从转起的样貌而说为「谛转智」。

49.Tathaṭṭhe paññāti ekekassa saccassa catubbidhe catubbidhe aviparītasabhāve kiccavasena asammohato pavattā paññā. Saccavivaṭṭe ñāṇanti catūsu saccesu dubhato vuṭṭhānavasena vivaṭṭatīti saccavivaṭṭo, so eva ñāṇaṃ. Ekameva ñāṇaṃ adhipatikatadhammavasena saññāvivaṭṭoti, pahātabbadhammavasena cetovivaṭṭoti, cittapatiṭṭhāpanavasena cittavivaṭṭoti, paccanīkapahānavasena vimokkhavivaṭṭoti evaṃ catudhā vuttaṃ. Anattānupassanāva suññatākāravasena ‘‘ñāṇavivaṭṭe ñāṇa’’nti vuttā. Maggañāṇameva heṭṭhā ‘‘magge ñāṇa’’nti ca, ‘‘ānantarikasamādhimhi ñāṇa’’nti ca dvidhā vuttaṃ, vivaṭṭanākāravasena ‘‘saccavivaṭṭe ñāṇa’’nti vuttaṃ.

50现在，依他由谛转智而运作的、依漏尽智而运作的六神通智，被依次列出。其中，由于神变智的威力世间共知且极令人惊叹，故最先列出神变智；由于他心智的所缘微细，而天耳智的所缘粗显，故第二列出天耳智；由于所缘微细，故第三列出他心智。在三明中，由于能破除覆盖宿住的过去之暗，故最先列出宿住随念智；由于能破除现在与未来之暗，故第二列出天眼智；由于能彻底断除一切暗，故第三列出漏尽智。其中，“身亦”指色身。“心亦”指基础禅那心。“单一决定状态”指：以预备心令身心处于单一状态，以及在想去时，无论以可见之身或不可见之身，都相应地使身与心融合的状态，这是所说的。此处，“身”指身体。身体因是不净积聚，是头发等可厌物以及眼病等数百种疾病的生起之处，故称为身。“乐想与轻想”：此处，与第四禅相应的想虽只是一个，但依行相差别而分为两种，并用“与”字表合集义。在第四禅中，舍因寂静而被说为“乐”，与之相应的想是“乐想”。正是此想，因脱离诸盖及寻等敌对法而成为“轻想”。“以决意为先导”：即依增强而住立的方式，也就是依进入的方式，这是意旨。而“以决意为先导”中的“与”字应作连接。至此，一切种类神变相应的原因已依相应方式说明。

50. Idāni tassa saccavivaṭṭañāṇavasena pavattassa āsavānaṃ khaye ñāṇassa vasena pavattāni kamato cha abhiññāñāṇāni uddiṭṭhāni. Tatthāpi lokapākaṭānubhāvattā ativimhāpananti paṭhamaṃ iddhividhañāṇaṃ uddiṭṭhaṃ, cetopariyañāṇassa visayato dibbasotañāṇaṃ oḷārikavisayanti dutiyaṃ dibbasotañāṇaṃ uddiṭṭhaṃ, sukhumavisayattā tatiyaṃ cetopariyañāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Tīsu vijjāsu pubbenivāsacchādakātītatamavinodakattā paṭhamaṃ pubbenivāsānussatiñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ, paccuppannānāgatatamavinodakattā dutiyaṃ dibbacakkhuñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ, sabbatamasamucchedakattā tatiyaṃ āsavānaṃ khaye ñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Tattha kāyampīti rūpakāyampi. Cittampīti pādakajjhānacittampi. Ekavavatthānatāti parikammacittena ekato ṭhapanatāya ca dissamānakāyena, adissamānakāyena vā gantukāmakāle yathāyogaṃ kāyassapi cittassapi missīkaraṇatāya cāti vuttaṃ hoti. Kāyoti cettha sarīraṃ. Sarīrañhi asucisañcayato kucchitānaṃ kesādīnañceva cakkhurogādīnaṃ rogasatānañca āyabhūtato kāyoti vuccati. Sukhasaññañca lahusaññañcāti ettha catutthajjhānasampayuttaṃ ekaṃyeva saññaṃ ākāranānattato dvidhā katvā samuccayattho ca-saddo payutto. Catutthajjhānasmiñhi upekkhā santattā sukhanti vuttā, taṃsampayuttā saññā sukhasaññā. Sāyeva nīvaraṇehi ceva vitakkādipaccanīkehi ca vimuttattā lahusaññā. Adhiṭṭhānavasenāti adhikaṃ katvā ṭhānavasena, pavisanavasenāti adhippāyo. Adhiṭṭhānavasena cāti ca-saddo sambandhitabbo. Ettāvatā sabbappakārassa iddhividhassa yathāyogaṃ kāraṇaṃ vuttaṃ.

161“成就义之慧”：即具有成就本质的慧。“于神变之智”：以成就义为神变，以产生义及获得义为神变，这是所说的。凡是能产生、能获得者，即被称为“成就”。如所说：“对于渴望欲乐者，他的此愿得以成就。”（《经集》772）。同样地，“出离成就故为神变，能示现故为神变；阿罗汉道成就故为神变，能示现故为神变。”（《无碍解道》3.32）。另一种方法：以成就义为神变，这是方便成就的别名。因为方便成就通过产生所期望的果报而成就。如所说：“这位居士质多，具戒、有善法，若他发愿：‘愿我未来成为转轮王’，因戒清净，此心的誓愿将会成就。”（《相应部》4.352）。另一种方法：依此，众生得成就故为神变；成就即增长、达到殊胜状态，这是所说的。神变本身即是种种，故为“神变种种”，意为神变的部分、神变的区分。对此神变种种的智，即称为于神变之智。

Ijjhanaṭṭhe paññāti ijjhanasabhāve paññā. Iddhividhe ñāṇanti ijjhanaṭṭhena iddhi, nipphattiatthena paṭilābhaṭṭhena cāti vuttaṃ hoti. Yañhi nipphajjati paṭilabbhati ca, taṃ ijjhatīti vuccati. Yathāha – ‘‘kāmaṃ kāmayamānassa, tassa cetaṃ samijjhatī’’ti (su. ni. 772). Tathā ‘‘nekkhammaṃ ijjhatīti iddhi, paṭiharatīti pāṭihāriyaṃ, arahattamaggo ijjhatīti iddhi, paṭiharatīti pāṭihāriya’’nti (paṭi. ma. 3.32). Aparo nayo – ijjhanaṭṭhena iddhi, upāyasampadāyetaṃ adhivacanaṃ. Upāyasampadā hi ijjhati adhippetaphalappasavanato. Yathāha – ‘‘ayaṃ kho citto gahapati sīlavā kalyāṇadhammo, sace paṇidahissati, anāgatamaddhānaṃ rājā assaṃ cakkavattīti. Ijjhissati hi sīlavato cetopaṇidhi visuddhattā’’ti (saṃ. ni. 4.352). Aparo nayo – etāya sattā ijjhantīti iddhi, ijjhantīti iddhā vuddhā ukkaṃsagatā hontīti vuttaṃ hoti. Iddhi eva vidhaṃ iddhividhaṃ, iddhikoṭṭhāso iddhivikappoti attho. Taṃ iddhividhaṃ ñāṇanti vuttaṃ hoti.

51“依寻的扩散之力”：在为生起天耳界而作遍作业时，依自己寻在声相上的扩散之力，即依寻的冲劲之力。此处，“寻”指：它寻思，故为寻；或寻思为寻，即审虑，这是所说的。此寻以将心安置于所缘为相，以撞击、周遍撞击为用。正如所说，通过它，修行者令所缘成为被寻撞击、被寻周遍撞击。它以引导心至所缘为现起，然而，由于它是在被同类作意所限、并由根所摄的境中无碍生起，故被称为以进入视野之境为足处。“种种与单一声相”：即具有种种自性和单一自性的声相。此处，声音本身即是相，因为是寻生起的原因，且是行相。依大鼓声等而成为一体的、或多个的声音，或不同方向的声音，或不同众生的声音，为种种声；一个方向的声音，或一个众生的声音，或依大鼓声等每一个单独的声音，为单一声。此处，“声”指：它发出，故为声；即被言说之义。“于通达之慧”：即进入的慧，了知的慧，这是义。“天耳界清净智”：以听闻义及无我义为天耳界；又因执行天耳界的作用，如同天耳界，故亦为天耳界；因清净、无烦恼，故为清净；天耳界即是清净，故为天耳界清净；天耳界清净即是智，故为天耳界清净智。

51.Vitakkavipphāravasenāti dibbasotadhātuuppādanatthaṃ parikammakaraṇakāle saddanimittesu attano vitakkavipphāravasena vitakkavegavasena. Vitakkoti cettha vitakketīti vitakko, vitakkanaṃ vā vitakko, ūhananti vuttaṃ hoti. Svāyaṃ ārammaṇe cittassa abhiniropanalakkhaṇo, āhananapariyāhananaraso . Tathā hi tena yogāvacaro ārammaṇaṃ vitakkāhataṃ vitakkapariyāhataṃ karotīti vuccati. Ārammaṇe cittassa ānayanapaccupaṭṭhāno, tajjāsamannāhārena pana indriyena ca parikkhitte visaye anantarāyena uppajjanato āpāthagatavisayapadaṭṭhānoti vuccati. Nānattekattasaddanimittānanti nānāsabhāvānaṃ ekasabhāvānañca saddanimittānaṃ. Saddā eva cettha vitakkuppattikāraṇattā saṅkhāranimittattā ca nimittāni. Bherisaddādivasena ekagghanībhūtā, anekā vā saddā, nānādisāsu vā saddā, nānāsattānaṃ vā saddā nānattasaddā, ekadisāya saddā, ekasattassa vā saddā, bherisaddādivasena ekekasaddā vā ekattasaddā. Saddoti cettha sappatīti saddo, kathīyatīti attho. Pariyogāhaṇe paññāti pavisanapaññā, pajānanapaññāti attho. Sotadhātuvisuddhiñāṇanti savanaṭṭhena ca nijjīvaṭṭhena ca sotadhātu, sotadhātukiccakaraṇavasena ca sotadhātu viyātipi sotadhātu, parisuddhattā nirupakkilesattā visuddhi, sotadhātu eva visuddhi sotadhātuvisuddhi, sotadhātuvisuddhi eva ñāṇaṃ sotadhātuvisuddhiñāṇaṃ.

52「三种心」：指伴随喜的心、伴随忧的心、伴随舍的心，这三种。「由于扩散」：它的意思是以扩散的状态，即以冲劲的方式。此处是从格表原因，即在为了生起他心智而作遍作业时，以他人这三种心的扩散为原因。「以净色根的明净为途径」：指以眼等六根的明净为途径。在这里，诸根所安立的处所，通过以果喻因的称呼方式，被称为‘根’。正如经文所说：‘贤友，你的诸根极为明净，肤色清净、皎洁。’（《大品》60）。而在诸根安立的处所中，这里特指心所依处。‘以明净为途径’的意思是以不浑浊的状态为途径。应当知道，在‘应以明净与不明净为途径’这句话中，省略了‘不明净’这个词。或者因为‘察觉这是不明净的’这种认知，唯有依赖于明净才可能产生，所以仅仅用‘以明净为途径’这句话，也就已经包含了‘不明净’的意思。「于种种与单一之心识运作的通达慧」：指依据可能的情况，了知具有种种自体和单一自体的八十九种心识活动之智慧。在这里，未得定者的心识运作是‘种种’的，得定者的心识运作是‘单一’的。或者说，有贪等心是‘种种’的，离贪等心是‘单一’的。「他心智」：在这里，‘他心’的意思是它能周遍了解，即它能限定的意思。心的‘他心境界’就是‘心的他心境界’。以心的他心境界为对象的智，就是‘他心智’。也有的写本作‘由于扩散的状态’，其意思同样是指‘由于扩散的状态’。

52.Tiṇṇannaṃ cittānanti somanassasahagatadomanassasahagataupekkhāsahagatavasena tiṇṇannaṃ cittānaṃ. Vipphārattāti vipphārabhāvena vegenāti attho. Hetuatthe nissakkavacanaṃ, cetopariyañāṇuppādanatthaṃ parikammakaraṇakāle paresaṃ tiṇṇannaṃ cittānaṃ vipphārahetunā. Indriyānaṃ pasādavasenāti cakkhādīnaṃ channaṃ indriyānaṃ pasādavasena, indriyānaṃ patiṭṭhitokāsā cettha phalūpacārena indriyānanti vuttā yathā ‘‘vippasannāni kho te, āvuso, indriyāni parisuddho chavivaṇṇo pariyodāto’’ti (mahāva. 60). Indriyapatiṭṭhitokāsesupi hadayavatthu eva idhādhippetaṃ. Pasādavasenāti ca anāvilabhāvavasena. ‘‘Pasādappasādavasenā’’ti vattabbe appasādasaddassa lopo katoti veditabbaṃ. Atha vā idamappasannanti gahaṇassa pasādamapekkhitvā eva sambhavato ‘‘pasādavasenā’’ti vacaneneva appasādopi vuttova hotīti veditabbaṃ. Nānattekattaviññāṇacariyā pariyogāhaṇe paññāti yathāsambhavaṃ nānāsabhāvaekasabhāvaekūnanavutiviññāṇapavattivijānanapaññā. Ettha asamāhitassa viññāṇacariyā nānattā, samāhitassa viññāṇacariyā ekattā. Sarāgādicittaṃ vā nānattaṃ, vītarāgādicittaṃ ekattaṃ. Cetopariyañāṇanti ettha pariyātīti pariyaṃ, paricchindatīti attho. Cetaso pariyaṃ cetopariyaṃ, cetopariyañca taṃ ñāṇañcāti cetopariyañāṇaṃ. Vipphāratātipi pāṭho, vipphāratāyāti attho.

53「依缘而转起的诸法」：指依据缘起的法则，从缘而生起的、缘所生的诸法。「依种种与单一之业扩散之力」：在这里，不善业是‘种种’的，善业是‘单一’的。或者说，属于欲界的业是‘种种’的，属于色界、无色界的业是‘单一’的。其句法关系为：依种种与单一之业的扩散之力，对于依缘而转起的诸法，具有通达之慧。「宿住随念智」：过去，在往昔的诸生中所住过的诸蕴，就是‘宿住’。‘住过’的意思是曾经居住、曾经经历、在自己的相续中生起后又灭去。或者，过去在往昔的诸生中所住过的诸法，就是‘宿住’。‘住过’的意思是以所缘之境而安住，被自己的心识所知、所限定，或者也被他人的心识所知。对于断了轮回根源者，像回忆过去那样的事，只有佛陀们才能做到。‘宿住随念’是能随念宿住的念，这就是‘宿住随念’。而‘智’是指与该念相应的智。

53.Paccayappavattānaṃ dhammānanti paṭiccasamuppādavasena paccayato pavattānaṃ paccayuppannadhammānaṃ. Nānattekattakammavipphāravasenāti ettha akusalaṃ kammaṃ nānattaṃ, kusalaṃ kammaṃ ekattaṃ. Kāmāvacaraṃ vā kammaṃ nānattaṃ, rūpāvacarārūpāvacaraṃ kammaṃ ekattaṃ. Nānattekattakammavipphāravasena paccayapavattānaṃ dhammānaṃ pariyogāhaṇe paññāti sambandho. Pubbenivāsānussatiñāṇanti pubbe atītajātīsu nivutthakhandhā pubbenivāso. Nivutthāti ajjhāvutthā anubhūtā attano santāne uppajjitvā niruddhā. Pubbe atītajātīsu nivutthadhammā vā pubbenivāso. Nivutthāti gocaranivāsena nivutthā attano viññāṇena viññātā paricchinnā, paraviññāṇena viññātāpi vā. Chinnavaṭumakānussaraṇādīsu te buddhānaṃyeva labbhanti . Pubbenivāsānussatīti yāya satiyā pubbenivāsaṃ anussarati, sā pubbenivāsānussati, ñāṇanti tāya satiyā sampayuttaṃ ñāṇaṃ.

54「以光明为途径」：为了以天眼看见色法，而让火遍、白遍、光明遍中任意一种以第四禅为所缘的遍处光明扩展开来，以这种遍处光明之力为途径。「种种与单一之色相」：指不同众生的色身，或者生于不同身类的众生的色身，或者不同方向的色身，或者不相混杂的色身，这些都是‘种种色’；而一个众生的色身，或者生于同一身类的众生的色身，或者同一方向的色身，或者从不同方向等混杂在一起的色身，这些都是‘单一色’。在这里，「色」仅指颜色处。因为颜色能显现，当它呈现色彩变化时，能显示令心明白通达的状况，所以称为‘色’。这些色本身就是‘色相’。这是对于这些种种与单一之色相而言的。「于见义之慧」：指具有观看、照见本质的智慧。

54.Obhāsavasenāti dibbena cakkhunā rūpadassanatthaṃ pasāritassa tejokasiṇaodātakasiṇaālokakasiṇānaṃ aññatarassa catutthajjhānārammaṇassa kasiṇobhāsassa vasena. Nānattekattarūpanimittānanti nānāsattānaṃ rūpāni, nānattakāyaṃ upapannānaṃ vā sattānaṃ rūpāni, nānādisāsu vā rūpāni, asammissāni vā rūpāni nānattarūpāni, ekasattassa rūpāni, ekattakāyaṃ upapannassa vā rūpāni, ekadisāya vā rūpāni, nānādisādīnaṃ sammissībhūtāni vā rūpāni ekattarūpāni. Rūpanti cettha vaṇṇāyatanameva. Tañhi rūpayatīti rūpaṃ, vaṇṇavikāraṃ āpajjamānaṃ hadayaṅgatabhāvaṃ pakāsetīti attho. Rūpameva rūpanimittaṃ. Tesaṃ nānattekattarūpanimittānaṃ. Dassanaṭṭhe paññāti dassanasabhāve paññā.

166「天眼智」：因为与天的眼相似，所以是‘天的’。天人们由善行果报所生的净色眼，不被胆汁、痰、脓、血等障碍，离开了随烦恼，有能力接受远处的所缘，这是‘天’的眼。而此智眼也是由精进修习之力所生的智眼，与那种天眼一样。所以因为与天眼相似，称为‘天’；由于是通过类似于天的安住方式而获得，或者自身依止于类似于天的安住方式，也称为‘天’；由于以光明遍而具有大光辉，也称为‘天’；由于能看见穿墙等那边的色法，具有大通达能力，也称为‘天’。这一切都应依据声论来理解。以‘见’的意义称为‘眼’，由于它执行眼的功能，如同眼一样，也称为‘眼’。既是天，又是眼，所以是‘天眼’。这天眼本身就是智，所以是天眼智。

Dibbacakkhuñāṇanti dibbasadisattā dibbaṃ. Devānañhi sucaritakammanibbattaṃ pittasemharuhirādīhi apalibuddhaṃ upakkilesavimuttatāya dūrepi ārammaṇasampaṭicchanasamatthaṃ dibbaṃ pasādacakkhu hoti. Idañcāpi vīriyabhāvanābalanibbattaṃ ñāṇacakkhu tādisamevāti dibbasadisattā dibbaṃ, dibbavihāravasena paṭiladdhattā attanā dibbavihārasannissitattāpi dibbaṃ, ālokapariggahena mahājutikattāpi dibbaṃ, tirokuṭṭādigatarūpadassanena mahāgatikattāpi dibbaṃ. Taṃ sabbaṃ saddasatthānusārena veditabbaṃ. Dassanaṭṭhena cakkhu, cakkhukiccakaraṇena cakkhumivātipi cakkhu, dibbañca taṃ cakkhu cāti dibbacakkhu, dibbacakkhu ca taṃ ñāṇañcāti dibbacakkhuñāṇaṃ.

55「以六十四种行相」：是指在八种道果里，每一种道果都具足八根，以此方式总共构成六十四种行相。「于三根」：是指「未知当知根」、「已知根」和「具知根」这三根。「自在转之慧」：是指在这三根达到自在掌控状态下活动的智慧。要知道，这实际上是在阿拉汉果位上，以八根的力量、通过八种行相，单单针对「具知根」获得自在掌控的状态而说的。即使在阿拉汉道的刹那，这些根还没有完全成就，但因为是依靠阿拉汉道作为原因才得以成就，所以可以说，道的智慧是为了实现那个目标服务的，由此被称为自在转之慧。「漏尽智」：是指能够摧毁那些应该被道智所断除的烦恼的阿拉汉道智。

55.Catusaṭṭhiyā ākārehīti aṭṭhasu maggaphalesu ekekasmiṃ aṭṭhannaṃ aṭṭhannaṃ indriyānaṃ vasena catusaṭṭhiyā ākārehi. Tiṇṇannaṃ indriyānanti anaññātaññassāmītindriyaṃ aññindriyaṃ aññātāvindriyanti, imesaṃ tiṇṇannaṃ indriyānaṃ. Vasibhāvatā paññāti vasibhāvatāya pavattā paññā, arahattaphale aṭṭhannaṃ indriyānaṃ vasena aṭṭhahi ākārehi aññātāvindriyasseva vasibhāvatāya arahattamaggakkhaṇe abhāvepi kāraṇasiddhivasena tadatthasādhanatāya vuttanti veditabbaṃ. Āsavānaṃ khaye ñāṇanti attanā vajjhānaṃ āsavānaṃ khayakaraṃ arahattamaggañāṇaṃ.

56-59现在，为了说明与被称为‘漏尽智’的阿拉汉道智相关联的四种道智，各自以单一方式通达（四谛），列举了‘遍知义之慧’等四种智。其中，由于（苦圣谛）相状粗重且为一切众生所共有，容易了知，故先说苦圣谛；为了显示其因，紧接着说集圣谛；为了使人了知‘因灭则果灭’，接着说灭圣谛；为了显示证得彼（灭谛）的方法，最后说道圣谛。或者，为了令贪著于有乐（生存之乐）的众生生起悚惧，先说苦；为了使人了知‘此苦非无因而来，亦非自在天所造等，而是由此（因）而生’，紧接着说集圣谛；此后，为了以显示（苦之）出离，给那些被有因之苦所征服、心生悚惧、寻求苦之出离者带来安慰，而说灭；此后，为了证得灭，而说能达至灭的道。现在，以彼（四谛）为境的诸智，即依此顺序被列举。其中，‘遍知义’指苦的、以逼迫等四种（相）为特征的、应遍知之自性。‘断除义’指集的、以招感等四种（相）为特征的、应断除之自性。‘作证义’指灭的、以出离等四种（相）为特征的、应作证之自性。‘修习义’指道的、以导向出离等四种（相）为特征的、应修习之自性。

56-59. Idāni āsavānaṃ khayañāṇasaṅkhātaarahattamaggañāṇasambandhe catunnampi maggañāṇānaṃ ekekassa maggañāṇassa ekābhisamayataṃ dassetuṃ ‘‘pariññaṭṭhe paññā’’tiādīni cattāri ñāṇāni uddiṭṭhāni. Tatthāpi oḷārikattā sabbasattasādhāraṇattā ca suviññeyyanti dukkhasaccaṃ paṭhamaṃ vuttaṃ, tasseva hetudassanatthaṃ tadanantaraṃ samudayasaccaṃ, hetunirodhā phalanirodhoti ñāpanatthaṃ tadanantaraṃ nirodhasaccaṃ, tadadhigamūpāyadassanatthaṃ ante maggasaccaṃ. Bhavasukhassādagadhitānaṃ vā sattānaṃ saṃvegajananatthaṃ paṭhamaṃ dukkhamāha, taṃ neva akataṃ āgacchati, na issaranimmānādito hoti, ito pana hotīti ñāpanatthaṃ tadanantaraṃ samudayasaccaṃ, tato sahetukena dukkhena abhibhūtattā saṃviggamānasānaṃ dukkhanissaraṇagavesīnaṃ nissaraṇadassanena assāsajananatthaṃ nirodhaṃ, tato nirodhādhigamatthaṃ nirodhasampāpakaṃ magganti. Idāni tabbisayāni ñāṇāni teneva kamena uddiṭṭhāni. Tattha pariññaṭṭheti dukkhassa pīḷanaṭṭhādike catubbidhe parijānitabbasabhāve. Pahānaṭṭheti samudayassa āyūhanaṭṭhādike catubbidhe pahātabbasabhāve. Sacchikiriyaṭṭheti nirodhassa nissaraṇaṭṭhādike catubbidhe sacchikātabbasabhāve. Bhāvanaṭṭheti maggassa niyyānaṭṭhādike catubbidhe bhāvetabbasabhāve.

60-63现在，为了显示已修习道者以省察（的方式），或未修习道者以随闻（的方式），于各别各别之谛的谛智，列举了‘于苦之智’等四种智。其中，于‘dukkhe（于苦）’一词中，‘du’此音见于（表示）‘可厌的’。因为人们称可厌的儿子为‘duputta（劣子）’。而‘kha’音则（表示）‘空的’。因为空的虚空被称为‘kha（空）’。而这第一圣谛，因是诸多灾祸的依处而是可厌的，因远离凡夫所分别的恒常、净、乐、我之性而是空的。因此，由于可厌及空，故称为‘dukkha（苦）’。

60-63. Idāni bhāvitamaggassa paccavekkhaṇavasena vā abhāvitamaggassa anussavavasena vā visuṃ visuṃ saccañāṇāni dassetuṃ dukkhe ñāṇādīni cattāri ñāṇāni uddiṭṭhāni. Tattha dukkheti ettha du-iti ayaṃ saddo kucchite dissati. Kucchitañhi puttaṃ duputtoti vadanti. Khaṃ-saddo pana tucche. Tucchañhi ākāsaṃ ‘kha’nti vuccati. Idañca paṭhamasaccaṃ kucchitaṃ anekupaddavādhiṭṭhānato, tucchaṃ bālajanaparikappitadhuvasubhasukhattabhāvavirahitato. Tasmā kucchitattā tucchattā ca ‘‘dukkha’’nti vuccati.

170于‘dukkhasamudaye（于苦集）’中，‘saṃ’此音显示结合，如‘samāgamo（集合）, sametaṃ（会合）’等（语）中（的用法）。‘u’此音显示生起，如‘uppannaṃ（已生）, uditaṃ（已起）’等（语）中（的用法）。而‘aya’音则显示原因。而这第二圣谛，是在其余诸缘和合时，苦的生起之因。如是，由于是苦的结合与生起之因，故称为‘dukkhasamudaya（苦集）’。

Dukkhasamudayeti ettha saṃ-iti ayaṃ saddo ‘‘samāgamo sameta’’ntiādīsu (vibha. 199; dī. ni. 2.396) viya saṃyogaṃ dīpeti. U-iti ayaṃ saddo ‘‘uppannaṃ udita’’ntiādīsu (pārā. 172; cūḷani. khaggavisāṇasuttaniddesa 141) viya uppattiṃ. Aya-saddo pana kāraṇaṃ dīpeti. Idañcāpi dutiyasaccaṃ avasesapaccayasamāyoge sati dukkhassa uppattikāraṇaṃ. Iti dukkhassa saṃyoge uppattikāraṇattā ‘‘dukkhasamudaya’’nti vuccati.

171于‘dukkhanirodhe（于苦灭）’中，‘ni’音显示无有，‘rodha’音则显示牢狱。因此，由于在此（灭谛）中，被称为轮回牢狱的苦牢（苦之囚禁）于一切趣中皆空无，故无有（彼苦牢）；或者，由于证得彼（灭谛）时，因（灭谛）是彼（轮回牢狱）的对立面，故有轮回牢狱之苦牢的无有。因此称为‘dukkhanirodha（苦灭）’。或者，因为是苦的不生起与灭的缘，故称为苦灭。

Dukkhanirodheti ettha ni-saddo abhāvaṃ, rodha-saddo ca cārakaṃ dīpeti. Tasmā abhāvo ettha saṃsāracārakasaṅkhātassa dukkharodhassa sabbagatisuññattā, samadhigate vā tasmiṃ saṃsāracārakassa dukkharodhassa abhāvo hoti tappaṭipakkhattātipi ‘‘dukkhanirodha’’nti vuccati. Dukkhassa vā anuppattinirodhapaccayattā dukkhanirodhanti vuccati.

172于‘dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya（于趣向苦灭之道）’中，因为此（道）以作所缘的方式趣向彼苦灭、成为其面前，且是证得苦灭的实践，故称为‘dukkhanirodhagāminī paṭipadā（趣向苦灭之道）’。前面，为了显示（从诸行）出起之相，四种道智被说为‘于道之智’；为了显示（其）给予无间果之因相，被说为‘于无间定之智’；为了显示（从诸行）转离之相，被说为‘于谛转离之智’；为了显示阿拉汉道智依道的次第而生起，以及彼智是证知（abhiññā）之状态，故唯独将阿拉汉道智说为‘漏尽智’。又，为了显示四种道智的单一通达（之性），说了‘遍知义之慧是于苦之智’等四种智。又，为了显示于每一谛各别各别生起（之相），列举了‘于苦之智’等四种智。应如此了知前后（文）的差别。

Dukkhanirodhagāminiyāpaṭipadāyāti ettha yasmā ayaṃ etaṃ dukkhanirodhaṃ gacchati ārammaṇakaraṇavasena tadabhimukhībhūtattā, paṭipadā ca hoti dukkhanirodhappattiyā, tasmā dukkhanirodhagāminipaṭipadāti vuccati. Cattāri maggañāṇāneva heṭṭhā vuṭṭhānākāradīpanavasena ‘‘magge ñāṇa’’nti vuttāni, anantaraphaladāyakattassa kāraṇaparidīpanavasena ‘‘ānantarikasamādhimhi ñāṇa’’nti vuttāni, vivaṭṭanākāradīpanavasena ‘‘saccavivaṭṭe ñāṇa’’nti vuttāni, maggapaṭipāṭikkameneva arahattamaggañāṇuppattiṃ, tassa ca ñāṇassa abhiññābhāvaṃ dīpetuṃ arahattamaggañāṇameva ‘‘āsavānaṃ khaye ñāṇa’’nti vuttaṃ. Puna catunnampi maggañāṇānaṃ ekābhisamayataṃ dīpetuṃ ‘‘pariññaṭṭhe paññā dukkhe ñāṇa’’ntiādīni cattāri ñāṇāni vuttāni. Puna ekekasmiṃ sacce visuṃ visuṃ uppattidīpanavasena ‘‘dukkhe ñāṇa’’ntiādīni cattāri ñāṇāni uddiṭṭhānīti evaṃ pubbāparaviseso veditabboti.

64-67现在，为了显示一切圣者的无碍解智，唯依圣道之力而成就，又列举了‘义无碍解智’等四种无碍解智。应知：这些是在无碍解无有差别（细分）的情况下，为一切圣者所共通的纯粹无碍解智；而前面所列的，则是无碍解已分化者所达到的、有差别（细分）的无碍解智。这是此二者在两种（前后）所说中的差别。或者，因为紧接前面所列的、以苦为所缘和以灭为所缘的智是义无碍解，以集为所缘和以道为所缘的智是法无碍解，于彼（义与法）之宣说中的智是词无碍解，于彼等智中的智是辩无碍解，故为了显示彼义理上的差别，应知此处列举了纯粹的无碍解智。也正因如此，前面以种种言辞加以区别而说，此处则不如是区别而说。

64-67. Idāni sabbesaṃ ariyapuggalānaṃ ariyamaggānubhāveneva paṭisambhidāñāṇāni siddhānīti dassetuṃ atthapaṭisambhide ñāṇantiādīni puna cattāri paṭisambhidāñāṇāni uddiṭṭhāni. Imāni hi paṭisambhidāpabhedābhāvepi sabbaariyapuggalasādhāraṇāni suddhikapaṭisambhidāñāṇāni, heṭṭhā uddiṭṭhāni pana pabhinnapaṭisambhidānaṃ pabhedappattāni paṭisambhidāñāṇānīti veditabbānīti ayametesaṃ ubhayatthavacane viseso. Yasmā vā anantaraṃ uddiṭṭhaṃ dukkhārammaṇaṃ nirodhārammaṇañca ñāṇaṃ atthapaṭisambhidā hoti, samudayārammaṇaṃ maggārammaṇañca ñāṇaṃ dhammapaṭisambhidā, tadabhilāpe ñāṇaṃ niruttipaṭisambhidā, tesu ñāṇesu ñāṇaṃ paṭibhānapaṭisambhidā, tasmā tampi atthavisesaṃ dassetuṃ suddhikapaṭisambhidāñāṇāni uddiṭṭhānīti veditabbāni. Tasmāyeva ca heṭṭhā nānattasaddena visesetvā vuttāni. Idha tathā avisesetvā vuttānīti.

68就这样按顺序列举了六十七种与声闻弟子共通的智慧之后，现在为了开示不与声闻弟子共通、唯独如来才具备的不共智慧，便列举了「根上下智」等六种不共智。这其中，因为如来在观察众生是否堪受教法时，是用佛眼来观察的。所谓的佛眼，指的就是「根上下智」与「心性随眠智」这两种智慧。正如经中所说的——

68. Evaṃ paṭipāṭiyā sattasaṭṭhi sāvakasādhāraṇañāṇāni uddisitvā idāni sāvakehi asādhāraṇāni tathāgatānaṃyeva āveṇikāni ñāṇāni dassetuṃ indriyaparopariyattañāṇādīni cha asādhāraṇañāṇāni uddiṭṭhāni. Tatthapi yasmā tathāgatā sattānaṃ dhammadesanāya bhājanābhājanattaṃ olokentā buddhacakkhunā olokenti. Buddhacakkhu nāma indriyaparopariyattāsayānusayañāṇadvayameva. Yathāha –

175世尊用佛眼观察世间，看见众生有的尘垢薄少，有的尘垢深厚，有的根器猛利，有的根器迟钝……等等。

‘‘Addasā kho bhagavā buddhacakkhunā lokaṃ volokento satte apparajakkhe mahārajakkhe tikkhindriye mudindriye’’tiādi (mahāva. 9; ma. ni. 1.283; 2.339).

176而在观察众生的心相续时，首先观察他们根器是否已经成熟；了知根器成熟之后，为了随顺其意乐等而说法，才进一步观察意乐、随眠和行迹。因此，先列出「根上下智」，紧接着是「心性随眠智」。又因为在说法时，对于那些应该用神变来调伏的人，就显现神变，所以在心性随眠智之后，列出了「双神变智」。为了说明这三种智的原因，随后列出「大悲智」。为了显示大悲智的清净状态，随后列出「一切知智」。为了显示一切知智必定关联着对一切法的转向，以及显示一切知智本身无障碍的性质，随后列出「无障智」。应当这样来理解。

Sattasantāne ca olokentā paṭhamaṃ indriyaparipākāparipākaṃ olokenti, indriyaparipākañca ñatvā āsayādīnaṃ anurūpena dhammadesanatthaṃ tato āsayānusayacaritāni olokenti, tasmāpi paṭhamaṃ indriyaparopariyattañāṇaṃ uddiṭṭhaṃ, tadanantaraṃ āsayānusayañāṇaṃ. Dhammaṃ desentā ca yasmā pāṭihāriyena vinetabbānaṃ pāṭihāriyaṃ karonti, tasmā āsayānusayañāṇānantaraṃ yamakapāṭihāriye ñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Imesaṃ tiṇṇaṃ ñāṇānaṃ hetuparidīpanatthaṃ tadanantaraṃ mahākaruṇāñāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Mahākaruṇāñāṇassa parisuddhabhāvaparidīpanatthaṃ tadanantaraṃ sabbaññutaññāṇaṃ uddiṭṭhaṃ. Sabbaññussāpi sabbadhammānaṃ āvajjanapaṭibaddhabhāvaparidīpanatthaṃ sabbaññutaññāṇassa anāvariyabhāvaparidīpanatthañca tadanantaraṃ anāvaraṇañāṇaṃ uddiṭṭhanti veditabbaṃ.

177关于「根上下智」（indriyaparopariyattañāṇa）：这里的「sattānaṃ」（众生的）一词，应该拿到这里来连接成「sattānaṃ indriyaparopariyattañāṇa」，意思是「了知众生根器上下之智」。所谓「parāni」和「aparāni」，就是殊胜的和低劣的，合起来是「parāparāni」（胜劣）；借助连接音规则加上「ro」音，便叫做「paroparāni」。「paroparānaṃ bhāvo」（胜劣性）就是「paropariyaṃ」，「paropariyameva paropariyattaṃ」（胜劣性本身就是胜劣的状态）。对于应当受教的众生，他们信等五根的胜劣状态，就是「indriyaparopariyattaṃ」（根的胜劣状态），了知这种根器胜劣状态的智慧，便称为「根上下智」。意思是知道诸根是殊胜还是低劣的智慧。也有「indriyavarovariyattañāṇa」的读法；其中「varāni」和「avariyāni」（殊胜与不殊胜）合成「varovariyāni」，「varovariyānaṃ bhāvo」就是「varovariyattaṃ」。「avariyāni」是指并非最上的意思。或者，把「parāni」和「oparāni」合成「paroparāni」，「tesaṃ bhāvo」就是「paropariyattaṃ」；这里的「oparāni」就是「orāni」，意思是下劣，就像《经集》第479偈「paroparā yassa samecca dhammā」等地方的用法一样。也有用依处格读作「indriyaparopariyatte ñāṇa」的。

Indriyaparopariyattañāṇanti ettha upari ‘‘sattāna’’nti padaṃ idheva āharitvā ‘‘sattānaṃ indriyaparopariyattañāṇa’’nti yojetabbaṃ. Parāni ca aparāni ca parāparānīti vattabbe sandhivasena ro-kāraṃ katvā paroparānīti vuccati. Paroparānaṃ bhāvo paropariyaṃ, paropariyameva paropariyattaṃ, veneyyasattānaṃ saddhādīnaṃ pañcannaṃ indriyānaṃ paropariyattaṃ indriyaparopariyattaṃ, indriyaparopariyattassa ñāṇaṃ indriyaparopariyattañāṇaṃ, indriyānaṃ uttamānuttamabhāvañāṇanti attho. ‘‘Indriyavarovariyattañāṇa’’ntipi pāṭho. Varāni ca avariyāni ca varovariyāni, varovariyānaṃ bhāvo varovariyattanti yojetabbaṃ. Avariyānīti ca na uttamānīti attho. Atha vā parāni ca oparāni ca paroparāni, tesaṃ bhāvo paropariyattanti yojetabbaṃ. Oparānīti ca orānīti vuttaṃ hoti, lāmakānīti attho, ‘‘paroparā yassa samecca dhammā’’tiādīsu (su. ni. 479) viya. ‘‘Indriyaparopariyatte ñāṇa’’nti bhummavacanenāpi pāṭho.

69关于「众生心意随眠智」（sattānaṃ āsayānusaye ñāṇa）：这里，对于色等诸蕴，因为有欲贪所以执著，因此称为「众生」。正像世尊所说的那样——

69.Sattānaṃ āsayānusaye ñāṇanti ettha rūpādīsu khandhesu chandarāgena sattā visattāti sattā. Vuttañhetaṃ bhagavatā –

179「罗陀，对于色，如果有欲、有贪、有欢喜、有渴爱，在那里便执著，因此称为『众生』。对于受、想、行、识，如果有欲、有贪、有欢喜、有渴爱，在那里便执著，因此称为『众生』。」

‘‘Rūpe kho, rādha, yo chando yo rāgo yā nandī yā taṇhā, tatra satto tatra visatto, tasmā ‘satto’ti vuccati. Vedanāya saññāya saṅkhāresu viññāṇe yo chando yo rāgo yā nandī yā taṇhā, tatra satto tatra visatto, tasmā ‘satto’ti vuccatī’’ti (saṃ. ni. 3.161).

180那些只推敲字面的人却不考虑其中的义理，主张「这只是一个名称而已」。那些考量义理的人，则以「有情」的意义而认为是指「有情」，也就是这些有情。所谓「意乐」，是指「依止于此」的意思，它是对被邪见或正见、被欲贪等或被出离等所修习的心相续的名称。在有情的心相续中随眠、跟随着转起的，就叫做「随眠」，这是对已经产生力量的欲贪等烦恼的名称。意乐与随眠合称「意乐随眠」。由于概括了种类，又依相违释的规则，应当知道这里用的是单数形式。因为行与胜解都包含在意乐随眠当中，所以在总标时，就用「意乐随眠智」来统摄行与胜解的智慧，而说为「意乐随眠智」。正是依照这个意图而做了总标，也是依照同样的意图而做了详细解释。

Akkharacintakā pana atthaṃ avicāretvā ‘‘nāmamattameta’’nti icchanti. Yepi atthaṃ vicārenti, te satvayogena sattāti icchanti, tesaṃ sattānaṃ. Āsayanti nissayanti etaṃ iti āsayo, micchādiṭṭhiyā, sammādiṭṭhiyā vā kāmādīhi, nekkhammādīhi vā paribhāvitassa santānassetaṃ adhivacanaṃ. Sattasantāne anusenti anupavattantīti anusayā, thāmagatānaṃ kāmarāgādīnaṃ etaṃ adhivacanaṃ. Āsayo ca anusayo ca āsayānusayo. Jātiggahaṇena ca dvandasamāsavasena ca ekavacanaṃ veditabbaṃ. Yasmā caritādhimuttiyo āsayānusayasaṅgahitā, tasmā uddese caritādhimuttīsu ñāṇāni āsayānusayañāṇeneva saṅgahetvā ‘‘āsayānusaye ñāṇa’’nti vuttaṃ. Yeneva hi adhippāyena uddeso kato, teneva adhippāyena niddeso katoti.

70关于「双神变智」：这里，火堆和水流等不先不后、在同一刹那一起生起，所以叫做「双」；因为能除遣不信等对立的法，所以叫做「神变」；它既是双，又是神变，因此称为「双神变」。

70.Yamakapāṭihīre ñāṇanti ettha aggikkhandhaudakadhārādīnaṃ apubbaṃ acarimaṃ sakiṃyeva pavattito yamakaṃ, assaddhiyādīnaṃ paṭipakkhadhammānaṃ haraṇato pāṭihīraṃ, yamakañca taṃ pāṭihīrañcāti yamakapāṭihīraṃ.

71关于「大悲定智」：这里，当别人的痛苦存在时，它能令善人的心震动，所以称为「悲」；或者说，它「毁坏」、灭除别人的痛苦，所以称为「悲」；或者说，它通过遍满的方式，在受苦者当中扩散开来，所以称为「悲」。由于遍满的业和业的殊胜功德，它变得广大，这广大的悲就是大悲。大悲悯的人证入这种定，所以称为「等至」；大悲本身就是等至，所以叫做「大悲等至」。在那大悲等至当中，与之相应的智慧，就是「大悲定智」。

71.Mahākaruṇāsamāpattiyā ñāṇanti ettha paradukkhe sati sādhūnaṃ hadayakampanaṃ karotīti karuṇā, kināti vā paradukkhaṃ hiṃsati vināsetīti karuṇā, kirīyati vā dukkhitesu pharaṇavasena pasārīyatīti karuṇā, pharaṇakammavasena kammaguṇavasena ca mahatī karuṇā mahākaruṇā, samāpajjanti etaṃ mahākāruṇikāti samāpatti, mahākaruṇā ca sā samāpatti cāti mahākaruṇāsamāpatti. Tassaṃ mahākaruṇāsamāpattiyaṃ, taṃsampayuttaṃ ñāṇaṃ.

72-73“一切知智、无障碍智”：在此，因为了知了五种所引导路径所区分的‘一切’，所以称为‘一切知’；一切知的状态是‘一切知性’，那本身就是智，本应说为‘一切知性智’，却说为‘一切知智’。因为一切法依有为、无为等分类，即行、变化、相、涅槃、施设，恰好是五种所引导路径。而‘一切知’可有五种：次第一切知、一时一切知、恒常一切知、能力一切知、已知一切知。其中，由于不可能有依次了知一切的时间，故‘次第一切知’不成立；由于不能在一时中执取一切所缘，故‘一时一切知’不成立；由于眼识等各自依相应所缘生起心，与有分心相违，没有合理性，故‘恒常一切知’不成立；从剩下的来看，因为有能力了知一切，故可能是‘能力一切知’；因为已了知一切法，故可能是‘已知一切知’。若说能力一切知者没有了知一切的状态，那也不合理。

72-73.Sabbaññutaññāṇaṃ anāvaraṇañāṇanti ettha pañcaneyyapathappabhedaṃ sabbaṃ aññāsīti sabbaññū, sabbaññussa bhāvo sabbaññutā, sā eva ñāṇaṃ ‘‘sabbaññutāñāṇa’’nti vattabbe ‘‘sabbaññutaññāṇa’’nti vuttaṃ. Saṅkhatāsaṅkhatādibhedā sabbadhammā hi saṅkhāro vikāro lakkhaṇaṃ nibbānaṃ paññattīti pañceva neyyapathā honti. Sabbaññūti ca kamasabbaññū, sakiṃsabbaññū, satatasabbaññū, sattisabbaññū, ñātasabbaññūti pañcavidhā sabbaññuno siyuṃ. Kamena sabbajānanakālāsambhavato kamasabbaññutā na hoti, sakiṃ sabbārammaṇagahaṇābhāvato sakiṃsabbaññutā na hoti, cakkhuviññāṇādīnaṃ yathārammaṇacittasambhavato bhavaṅgacittavirodhato yuttiabhāvato ca satatasabbaññutā na hoti, parisesato sabbajānanasamatthattā sattisabbaññutā vā siyā, viditasabbadhammattā ñātasabbaññutā vā siyā. Sattisabbaññuno sabbajānanattaṃ natthīti tampi na yujjati.

184“于此世间，没有任何事物是他所未曾见的，也没有任何事物是他所未曾识知、所不应了知的；

‘‘Na tassa addiṭṭhamidhatthi kiñci, atho aviññātamajānitabbaṃ;

185一切所应引导的对象，如来皆以胜智通达，因此如来是‘普眼’。”——依《大义释》156；《小义释·摩伽罗阇童子问义释》85；《无碍解道》1.208 等处所说。

Sabbaṃ abhiññāsi yadatthi neyyaṃ, tathāgato tena samantacakkhū’’ti. (mahāni. 156; cūḷani. mogharājamāṇavapucchāniddesa 85; paṭi. ma. 1.208) –

186由于已这样说，故唯有‘已知一切知’是合理的。因为如此，从作用、从不迷乱、从理由成立、从与转向相系属等方面，确实就是一切知智。正因为与转向相系属，所以对此而言没有障碍，即是‘无障碍’，那本身就是‘无障碍智’。

Vuttattā ñātasabbaññuttameva yujjati. Evañhi sati kiccato asammohato kāraṇasiddhito āvajjanapaṭibaddhato sabbaññuttameva hotīti. Āvajjanapaṭibaddhattā eva hi natthi etassa āvaraṇanti anāvaraṇaṃ, tadeva anāvaraṇañāṇanti vuccatīti.

187这七十三智，即依与声闻共、与声闻不共的方式所总说的这七十三智。所谓‘这七十三智的’，是指从最初开始所说的这七十三智。此处的属格是表示总括的意义。也有读作‘七十三的’。当应说为‘七十三的’时，应知是以一个复数形式来表示。六十七智，即从最初开始所说的六十七智。‘与声闻共’：因在听闻之末生于圣种姓，故为‘声闻’；他们对此有共同的执持，故为‘共’；对如来而言，与声闻弟子们共同的智，即是‘声闻共’的智。六智，即最后所总说的六智。‘声闻不共’：即不与声闻们共同，唯属如来的智。

Imāni tesattati ñāṇānīti sāvakehi sādhāraṇāsādhāraṇavasena uddiṭṭhāni imāni tesattati ñāṇāni. Imesaṃ tesattatiyā ñāṇānanti ādito paṭṭhāya vuttānaṃ imesaṃ tesattatiñāṇānaṃ. Ubbāhanatthe cetaṃ sāmivacanaṃ. Tesattatīnantipi pāṭho. ‘‘Tesattatiyā’’ti vattabbe ekasmiṃ bahuvacanaṃ veditabbaṃ. Sattasaṭṭhi ñāṇānītiādito paṭṭhāya sattasaṭṭhi ñāṇāni. Sāvakasādhāraṇānīti savanante ariyāya jātiyā jātattā sāvakā, samānaṃ dhāraṇametesanti sādhāraṇāni, tathāgatānaṃ sāvakehi sādhāraṇāni sāvakasādhāraṇāni. Cha ñāṇānīti ante uddiṭṭhāni cha ñāṇāni. Asādhāraṇāni sāvakehīti sāvakehi asādhāraṇāni tathāgatānaṃyeva ñāṇānīti.

190在《正法显明·无碍解道注释》中，

Saddhammappakāsiniyā paṭisambhidāmagga-aṭṭhakathāya

191智论·母总示分解释，至此结束。

Ñāṇakathāmātikuddesavāravaṇṇanā niṭṭhitā.

188闻所成智解说之注释

1. Sutamayañāṇaniddesavaṇṇanā

193解答总说之注释

Vissajjanuddesavaṇṇanā

11. 现在，为了依所安立的概要，将已摄集的法分类显示，开始了‘如何于倾听中，慧是闻所成智’等的解说分。其中，所谓‘于倾听中，慧是闻所成智’，那是如何的呢？这是想说之问。因为问有五种：未见解明之问、已见合和之问、断疑之问、同意之问、想说之问。它们的差别如下：

1. Idāni yathānikkhittena uddesena saṅgahite dhamme pabhedato dassetuṃ kathaṃ sotāvadhāne paññā sutamaye ñāṇantiādi niddesavāro āraddho. Tattha yaṃ vuttaṃ, ‘‘sotāvadhāne paññā sutamaye ñāṇa’’nti , taṃ kathaṃ hotīti? Ayaṃ kathetukamyatāpucchā. Pañcavidhā hi pucchā – adiṭṭhajotanāpucchā, diṭṭhasaṃsandanāpucchā, vimaticchedanāpucchā, anumatipucchā, kathetukamyatāpucchāti. Tāsaṃ idaṃ nānattaṃ –

190什么是未见解明之问？自性上，相是未知、未见、未衡量、未判决、不明显、未显了的，为了对它了知、观见、衡量、判决、令明显、令显了而发问，这就是未见解明之问。

Katamā adiṭṭhajotanāpucchā? (Mahāni. 150; cūḷani. puṇṇakamāṇavapucchāniddesa 12) pakatiyā lakkhaṇaṃ aññātaṃ hoti adiṭṭhaṃ atulitaṃ atīritaṃ avibhūtaṃ avibhāvitaṃ, tassa ñāṇāya dassanāya tulanāya tīraṇāya vibhūtāya vibhāvanatthāya pañhaṃ pucchati, ayaṃ adiṭṭhajotanāpucchā.

191什么是已见合和之问？自性上，相是已知、已见、已衡量、已判决、明显、显了的，他为了与其他智者合和而发问，这就是已见合和之问。

Katamā diṭṭhasaṃsandanāpucchā? (Mahāni. 150; cūḷani. puṇṇakamāṇavapucchāniddesa 12) pakatiyā lakkhaṇaṃ ñātaṃ hoti diṭṭhaṃ tulitaṃ tīritaṃ vibhūtaṃ vibhāvitaṃ, so aññehi paṇḍitehi saddhiṃ saṃsandanatthāya pañhaṃ pucchati, ayaṃ diṭṭhasaṃsandanāpucchā.

192什么是断疑之问？自性上，陷入疑惑、陷入犹豫、产生二元对待，‘是这样吗？不是这样吗？是什么？怎么样？’他为了断除疑惑而发问，这就是断疑之问。

Katamā vimaticchedanāpucchā? (Mahāni. 150; cūḷani. puṇṇakamāṇavapucchāniddesa 12) pakatiyā saṃsayapakkhando hoti vimatipakkhando dveḷhakajāto ‘‘evaṃ nu kho, nanu kho, kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’’ti? So vimaticchedanatthāya pañhaṃ pucchati, ayaṃ vimaticchedanāpucchā.

193什么是同意之问？世尊为了比丘们的同意而发问：‘诸比丘，你们认为如何？色是常还是无常？’‘无常，大德。’‘而凡是无常的，是苦还是乐？’‘苦，大德。’‘而凡是无常、苦、变易法，适合这样观察吗：“这是我的，我是这个，这是我的我”？’‘这不适合，大德。’这就是同意之问。

Katamā anumatipucchā? Bhagavā bhikkhūnaṃ anumatiyā pañhaṃ pucchati – ‘‘taṃ kiṃ maññatha, bhikkhave, rūpaṃ niccaṃ vā aniccaṃ vā’’ti? ‘‘Aniccaṃ, bhante’’. ‘‘Yaṃ panāniccaṃ, dukkhaṃ vā taṃ sukhaṃ vā’’ti? ‘‘Dukkhaṃ, bhante’’. ‘‘Yaṃ panāniccaṃ dukkhaṃ vipariṇāmadhammaṃ, kallaṃ nu taṃ samanupassituṃ ‘etaṃ mama, esohamasmi, eso me attā’’ti? ‘‘No hetaṃ, bhante’’ti (mahāva. 21), ayaṃ anumatipucchā.

194什么是想说之问？世尊因为想对比丘们说而发问：‘诸比丘，有四念处。哪四种呢？’这就是想说之问。在这些问当中，应知这是长老的想说之问。

Katamā kathetukamyatāpucchā? Bhagavā bhikkhūnaṃ kathetukamyatāya pañhaṃ pucchati – ‘‘cattārome , bhikkhave, satipaṭṭhānā. Katame cattāro’’ti (saṃ. ni. 5.390)? Ayaṃ kathetukamyatāpucchāti. Tāsu ayaṃ therassa kathetukamyatāpucchāti veditabbā.

195现在，由于想要宣说总纲的提问，有十六种解答概要，即：“这些法应证知——倾听，那了知之慧是闻所成智”等。其中，“这些法应证知”之后，有“正在说法者”这样的省略文。当导师，或某位可尊敬的同梵行者正在说法时，按照前面所说的方法，去倾听、去听闻，这就叫做“倾听”。那了知之慧，就是对那所听闻的内容进行区分理趣的慧，这称为“闻所成智”，这就是意思所在。至于“它的了知”，就是“那了知”，这是一个属格复合词；或者，“那了知”是由于格的变化而成为对格。而“应证知”，是指通过明了自性相，以善巧的方式去知。“应遍知”，是指通过明了共相，以及通过圆成所作，而全面地知。“应修习”，是指应增长。“应证得”，是指应现前。因为证得有两种：获得证得和所缘证得。由于依与善法相反的现行，而归于称为退失的“退”，所以是“退分”。由于依随顺那法的念而安住，归于称为“住”的住立，所以是“住分”。由于依获得更高的殊胜，归于殊胜，所以是“殊胜分”。圣道能穿透、能打破从前未被穿透、打破的贪蕴、嗔蕴、痴蕴，所以称为“刺破”；由于依伴随厌离的想与作意的现行，而归于那刺破，所以是“刺破分”。

Idāni samātikuddesāya kathetukamyatāpucchāya ‘‘ime dhammā abhiññeyyāti sotāvadhānaṃ, taṃpajānanā paññā sutamaye ñāṇa’’ntiādayo soḷasa vissajjanuddesā. Tattha ime dhammā abhiññeyyāti ‘‘desayantassā’’ti pāṭhaseso. Ime dhammā abhijānitabbāti satthuno, aññatarassa vā garuṭṭhāniyassa sabrahmacārissa dhammaṃ desayantassa pubbe vuttanayena sotāvadhānaṃ sutaṃ sotāvadhānaṃ nāma. Taṃpajānanā paññā tassa sutassa pajānanā pariyāyaparicchindakapaññā sutamaye ñāṇaṃ nāmāti attho. Tassa pajānanā taṃpajānanāti sāmivacanasamāso. Taṃ pajānanāti vibhattivipallāsavasena upayogavacanaṃ vā. Abhiññeyyāti ca sabhāvalakkhaṇāvabodhavasena sobhanenākārena jānitabbā. Pariññeyyāti sāmaññalakkhaṇāvabodhavasena kiccasamāpanavasena ca byāpitvā jānitabbā. Bhāvetabbāti vaḍḍhetabbā. Sacchikātabbāti paccakkhaṃ kātabbā. Duvidhā hi sacchikiriyā paṭilābhasacchikiriyā ārammaṇasacchikiriyā ca. Paccanīkasamudācāravasena parihāniyasaṅkhātaṃ hānaṃ bhajantīti hānabhāgiyā. Tadanudhammatāya satiyā saṇṭhānavasena ṭhānasaṅkhātaṃ ṭhitiṃ bhajantīti ṭhitibhāgiyā. Uparivisesādhigamavasena visesaṃ bhajantīti visesabhāgiyā. Anibbiddhapubbaṃ appadālitapubbaṃ lobhakkhandhaṃ dosakkhandhaṃ mohakkhandhaṃ nibbijjhati padāletīti ariyamaggo nibbedho nāma, nibbidāsahagatānaṃ saññāmanasikārānaṃ samudācāravasena taṃ nibbedhaṃ bhajantīti nibbedhabhāgiyā.

196“一切诸行”指一切有缘的法。因为它们被称为“有为行”。由诸缘和合而被造作，所以称为行；它们正是由于由诸缘和合而成，所以才特别叫做“有为”。在注释书中，把业所生的三地色法、无色法称为“已造作之行”，它们也属于“诸行无常”等中的有为行。在“比丘们，这位具足无明的人，造作福行……”等经文中，由无明为缘而生起的行，也就是三地的善与不善之思，称为“能造作之行”。在“只要造作所能到达之处，就去到那里，如同撞到车轴而停住”等处，提到的身体与心理的精进，称为“方便造作”。而在“贤友毗舍佉，进入想受灭定的比丘，首先语行灭，然后身行灭，再后心行灭”等中，提到的寻与伺是“语行”——因为它们造作语言；出入息是“身行”——因为它由身体造作；想与受是“心行”——因为它们由心造作。然而，这里（在此语境中）指的是“有为行”。

Sabbe saṅkhārāti sabbe sappaccayā dhammā. Te hi saṅkhatasaṅkhārā nāma. Paccayehi saṅgamma karīyantīti saṅkhārā, te eva paccayehi saṅgamma katattā saṅkhatāti visesetvā vuttā. Kammanibbattā tebhūmakarūpārūpadhammā abhisaṅkhatasaṅkhārāti aṭṭhakathāsu (visuddhi. 2.587; vibha. aṭṭha. 226 saṅkhārapadaniddesa) vuttā. Tepi ‘‘aniccā va saṅkhārā’’tiādīsu (saṃ. ni. 1.186; 2.143; dī. ni. 2.221, 272) saṅkhatasaṅkhāresu saṅgahaṃ gacchanti. ‘‘Avijjāgato ayaṃ, bhikkhave, purisapuggalo puññañceva saṅkhāraṃ abhisaṅkharotī’’tiādīsu (saṃ. ni. 2.51) avijjāpaccayā saṅkhārāva āgatā tebhūmikakusalākusalacetanā abhisaṅkharaṇakasaṅkhārā nāma. ‘‘Yāvatikā abhisaṅkhārassa gati, tāvatikaṃ gantvā akkhāhataṃ maññe aṭṭhāsī’’tiādīsu āgataṃ kāyikaṃ cetasikaṃ vīriyaṃ payogābhisaṅkhāro nāma. ‘‘Saññāvedayitanirodhaṃ samāpannassa kho, āvuso visākha, bhikkhuno paṭhamaṃ nirujjhati vacīsaṅkhāro, tato kāyasaṅkhāro, tato cittasaṅkhāro’’tiādīsu (ma. ni. 1.464) āgatā vitakkavicārā. Vācaṃ saṅkharontīti vacīsaṅkhārā. Assāsapassāsā kāyena saṅkharīyantīti kāyasaṅkhārā. Saññā ca vedanā ca cittena saṅkharīyantīti cittasaṅkhārā. Idha pana saṅkhatasaṅkhārā adhippetā.

197“无常”：以生起后即不存在为义。“苦”：以逼迫为义。“一切法”：这是把涅槃也算进去而说的。“无我”：以无自主性为义。在“此是苦圣谛”等表述中，本应说“苦之集”“苦之灭”，却说成“苦集”“苦灭”，这是一种语法上的性数格颠倒。但是，由于佛陀等圣者们证悟了它们，所以才称为“圣谛”。正如经中所说：“比丘们，有此四圣谛……这些四圣谛，圣者们证悟，因此叫作圣谛。”也可以理解为“圣者的真谛”，所以叫作圣谛。如说：“在包含天人的世间……如来是圣者，因此叫作圣谛。”又因为如实彻底证悟这些谛而成就了圣者的身份，所以也叫作圣谛。如说：“比丘们，因为如实彻底证悟这四圣谛，如来、阿拉汉、正自觉者就被称为圣者。”还可以理解为“圣性的真谛”，因此称为圣谛。这里的“圣”就是指不虚妄、不欺诳的意思。如说：“比丘们，这四圣谛是那样、不虚妄、不变化的，因此叫作圣谛。”那么什么是“谛”的真实含义呢？当用智慧眼观察时，它不像幻术那样颠倒，不像阳焰那样欺诳，也不像外道构想的那样找不到真实存在；相反，它以逼迫、生起、寂静、出离等方式，作为真实不颠倒的实有状态，成为圣智的境界。这种像火的特性、如世间本性那样真实不颠倒的状态，就是“谛性”。应当这样理解。如经中详细说：“比丘们，‘这是苦’是真实的，不虚妄的，不变化的。”此外——

Aniccāti hutvā abhāvaṭṭhena. Dukkhāti pīḷanaṭṭhena. Sabbe dhammāti nibbānampi antokatvā vuttā. Anattāti avasavattanaṭṭhena. Idaṃ dukkhaṃ ariyasaccantiādīsu ‘‘dukkhasamudayo dukkhanirodho’’ti vattabbe ‘‘dukkhasamudayaṃ dukkhanirodha’’nti liṅgavipallāso kato. Yasmā pana buddhādayo ariyā paṭivijjhanti, tasmā ariyasaccānīti vuccanti. Yathāha ‘‘cattārimāni, bhikkhave, ariyasaccāni…pe… imāni kho, bhikkhave, cattāri ariyasaccāni. Ariyā imāni paṭivijjhanti, tasmā ariyasaccānīti vuccantī’’ti. Ariyassa saccānītipi ariyasaccāni. Yathāha ‘‘sadevake loke…pe… sadevamanussāya tathāgato ariyo, tasmā ariyasaccānīti vuccantī’’ti (saṃ. ni. 5.1098). Etesaṃ abhisambuddhattā ariyabhāvasiddhitopi ariyasaccāni. Yathāha ‘‘imesaṃ kho, bhikkhave, catunnaṃ ariyasaccānaṃ yathābhūtaṃ abhisambuddhattā tathāgato arahaṃ sammāsambuddho ariyoti vuccatī’’ti (saṃ. ni. 5.1093). Ariyāni saccānītipi ariyasaccāni. Ariyānīti avitathāni, avisaṃvādakānīti attho. Yathāha ‘‘imāni kho, bhikkhave, cattāri ariyasaccāni tathāni avitathāni anaññathāni, tasmā ariyasaccānīti vuccantī’’ti (saṃ. ni. 5.1097). Saccānīti ko saccaṭṭhoti ce? Yo paññācakkhunā upaparikkhamānānaṃ māyāva viparīto, marīcīva visaṃvādako, titthiyānaṃ parikappitaattāva anupalabbhasabhāvo ca na hoti, atha kho bādhanapabhavasantiniyyānappakārena tacchāviparītabhūtabhāvena ariyañāṇassa gocaro hotiyeva. Esa aggilakkhaṇaṃ viya lokapakati viya ca tacchāviparītabhūtabhāvo saccaṭṭhoti veditabbo. Yathāha ‘‘idaṃ dukkhanti, bhikkhave, tathametaṃ avitathametaṃ anaññathameta’’nti (saṃ. ni. 5.1090) vitthāro. Apica –

198因为除了苦，没有别的能逼迫；除了苦，再没有别的能逼迫。

Nābādhakaṃ yato dukkhaṃ, dukkhā aññaṃ na bādhakaṃ;

199以逼迫性的确定为则，因此这（苦）被视为谛。

Bādhakattaniyāmena, tato saccamidaṃ mataṃ.

200没有那（逼迫），苦就不会从其他原因生起；而那种逼迫本身，也不可能离开苦。

Taṃ vinā nāññato dukkhaṃ, na hoti na ca taṃ tato;

201以苦之因的确定为则，因此，这被称为系缚的谛。

Dukkhahetu niyāmena, iti saccaṃ visattikā.

202除了涅槃，再没有别的寂静；寂静是真实存在的，并不是不存在。

Nāññā nibbānato santi, santaṃ na ca na taṃ yato;

203以寂静状态的确定为则，因此这（涅槃）被视为谛。

Santabhāvaniyāmena, tato saccamidaṃ mataṃ.

204除了道，没有别的出离；而道本身也不是不出离的。

Maggā aññaṃ na niyyānaṃ, aniyyāno na cāpi so;

205由于具有真实的出离作用，因此，它（道）被公认为「谛」。

Tacchaniyyānabhāvena, iti so saccasammato.

206就这样，在四种（谛）中，这种真实、不颠倒的实际情况……

Iti tacchāvipallāsa-bhūtabhāvaṃ catūsvapi;

207由于苦等四谛各有不共的差别，所以诸智者说这就是「谛」的意义。

Dukkhādīsvavisesena, saccaṭṭhaṃ āhu paṇḍitāti.

208不过，这个「谛」（sacca）字，在多种意义中出现。例如：「应当说真实语，不要发怒」（《法句经》224）等，是指言语上的真实；「安住于谛的沙门、婆罗门」（《本生经》2.21.433）等，是指离（妄）的真实；「为何诸人说种种谛，诸贤者善说所论」（《经集》891）等，是指见的真实；「真实只有一个，没有第二个，对于这个，了知的人不会与众生争论」（《经集》890；《大义释》119）等，是指以涅槃和道为体的究竟谛；「四谛中，哪些是善，哪些是不善」（《分别论》216）等，是指圣谛。而在这里，这个字也是用在圣谛上的。

So panāyaṃ saccasaddo anekesu atthesu dissati. Seyyathidaṃ – ‘‘saccaṃ bhaṇe na kujjheyyā’’tiādīsu (dha. pa. 224) vācāsacce. ‘‘Sacce ṭhitā samaṇabrāhmaṇā cā’’tiādīsu (jā. 2.21.433) viratisacce. ‘‘Kasmā nu saccāni vadanti nānā, pavādiyāse kusalāvadānā’’tiādīsu (su. ni. 891) diṭṭhisacce. ‘‘Ekañhi saccaṃ na dutīyamatthi, yasmiṃ pajā no vivade pajāna’’ntiādīsu (su. ni. 890; mahāni. 119) paramatthasacce nibbāne ceva magge ca. ‘‘Catunnaṃ saccānaṃ kati kusalā kati akusalā’’tiādīsu (vibha. 216) ariyasacce. Svāyamidhāpi ariyasacce pavattatīti.

214在解说门里所包含的解答总说

Niddesavārasaṅgahitassa vissajjanuddesassa

215义释结束。

Atthavaṇṇanā niṭṭhitā.

216关于应遍知解说的义释

Abhiññeyyaniddesavaṇṇanā

2现在，为了按类别显示总说问题中摄受的法，开始了“这些法应如何遍知”等解说部分。其中，在应遍知解说等五种解说里，从第一个以一法开始，每十种回答，依照《十上经》的方式合在一起而宣说。在这些解说中，关于应遍知解说，首先，「一切众生」是指在欲有等、想有等、一蕴有等一切有当中的一切众生。「食存续者」：依靠食物而得以存续，所以称为“食存续者”。这里的“存续”，指的是在自刹那中存在。因此，一切众生存续的因，有一法叫作“食”，应该以增上的智慧来遍知。因为如果缘被遍知了，那么缘所生的法也会被遍知，这两者是互相观待的。由此，便宣说了知遍知。如果这样，岂不与“无想有情天无因、无食、无触”等（《分别论》1017）的说法相矛盾吗？其实并不矛盾。为什么呢？因为他们的禅那就是他们的食物。即使如此，那又岂不与“比丘们！有四种食，能滋养已生众生的存续，或资益寻求再生者。哪四种？即段食，粗或细；触食第二；意思食第三；识食第四”（《相应部》2.11）的说法相矛盾吗？这也不矛盾。因为在那个经中，是以无余的方式，把具有食的特相的法称作食；而在这里，是以有余的方式把缘称为食。确实，一切有为法都需要缘，而由那个缘所生的果，就是缘所“持来”的东西，所以叫作食。因此，佛陀说：

2. Idāni vissajjanuddesasaṅgahite dhamme pabhedato dassetuṃ kathaṃ ime dhammā abhiññeyyātiādi niddesavāro āraddho. Tattha abhiññeyyaniddesādīsu pañcasu ādito ekakādivasena dasa dasa vissajjanāni dasuttarapariyāyena saṃsandetvā uddiṭṭhāni. Tesu abhiññeyyaniddese tāva sabbe sattāti kāmabhavādīsu saññābhavādīsu ekavokārabhavādīsu ca sabbabhavesu sabbe sattā. Āhāraṭṭhitikāti āhārato ṭhiti etesanti āhāraṭṭhitikā. Ṭhitīti cettha sakakkhaṇe atthitā adhippetā. Iti sabbasattānaṃ ṭhitihetu āhāro nā eko dhammo adhikena ñāṇena jānitabbo. Paccaye hi abhiññāte paccayuppannāpi abhiññātā honti ubhinnampi aññamaññāpekkhattā. Etena ñātapariññā vuttā hoti. Nanu ca evaṃ sante yaṃ vuttaṃ ‘‘asaññasattā devā ahetukā anāhārā aphassakā’’tiādi (vibha. 1017), taṃ virujjhatīti. Tañca na virujjhati. Tesañhi jhānaṃ āhāroti. Evaṃ santepi ‘‘cattārome, bhikkhave, āhārā bhūtānaṃ vā sattānaṃ ṭhitiyā, sambhavesīnaṃ vā anuggahāya. Katame cattāro? Kabaḷīkāro āhāro oḷāriko vā sukhumo vā, phasso dutiyo, manosañcetanā tatiyā, viññāṇaṃ catuttha’’nti (saṃ. ni. 2.11) idaṃ virujjhatīti. Idampi na virujjhati. Etasmiñhi sutte nippariyāyena āhāralakkhaṇāva dhammā āhārāti vuttā. Idha pana pariyāyena paccayo āhāroti vutto. Sabbasaṅkhatadhammānañhi paccayo laddhuṃ vaṭṭati, so ca yaṃ yaṃ phalaṃ janeti, taṃ taṃ āharati nāma. Tasmā āhāroti vuccati. Tenevāha –

210“比丘们！我说无明也有食，并非无食。比丘们！什么是无明的食？应当回答‘五盖’。比丘们！我说五盖也有食，并非无食。比丘们！什么是五盖的食？应当回答‘非理作意’。”（《增支部》10.61）这就是此处所指的含义。

‘‘Avijjampāhaṃ, bhikkhave, sāhāraṃ vadāmi, no anāhāraṃ. Ko ca, bhikkhave, avijjāya āhāro? ‘Pañca nīvaraṇā’tissa vacanīyaṃ. Pañca nīvaraṇepāhaṃ, bhikkhave, sāhāre vadāmi, no anāhāre. Ko ca, bhikkhave, pañcannaṃ nīvaraṇānaṃ āhāro. ‘Ayoniso manasikāro’tissa vacanīya’’ntiādi (a. ni. 10.61). Ayaṃ idha adhippeto.

211在这里，当掌握了缘食时，有余食与无余食，一切就全部被掌握了。

Etasmiñhi paccayāhāre gahite pariyāyāhāropi nippariyāyāhāropi sabbo gahitova hoti.

212其中，在无想有里，是可以得到缘食的。在没有佛陀出世的时期，有人在外道道场出家，以风遍为所缘作预备行，证得第四禅；从彼定出来，生起这样的认可与意乐：“呸，心！呸，心！内心不存在才是好的。因为依于内心，才会有杀、缚等缘引发的苦；若没有心，这苦就没有了。”禅那不退失而命终，便投生到无想有。他在人间所习惯的威仪，就以那种威仪投生，并安住五百劫。在这么长的时间里，就像躺着、像坐着、像站着。像这类众生，可以得到缘食。因为他们是由修习禅那而投生的，那个禅那就是他们的缘。譬如由弓力射出的箭，只要弓力还存在，箭就继续飞行；同样，当禅那的缘存在时，他们就持续存在。当这个缘灭尽时，就像箭的力量耗尽而坠落。

Tattha asaññabhave paccayāhāro labbhati. Anuppanne hi buddhe titthāyatane pabbajitvā vāyokasiṇe parikammaṃ katvā catutthajjhānaṃ nibbattetvā tato vuṭṭhāya ‘‘dhī cittaṃ, dhī cittaṃ, cittassa nāma abhāvoyeva sādhu. Cittañhi nissāya vadhabandhanādipaccayaṃ dukkhaṃ uppajjati, citte asati nattheta’’nti khantiṃ ruciṃ uppādetvā aparihīnajjhānā kālaṃkatvā asaññabhave nibbattanti. Yo yassa iriyāpatho manussaloke paṇihito ahosi, so tena iriyāpathena nibbattitvā pañca kappasatāni tiṭṭhati. Ettakaṃ addhānaṃ nipanno viya nisinno viya ṭhito viya hoti. Evarūpānañca sattānaṃ paccayāhāro labbhati. Te hi yaṃ jhānaṃ bhāvetvā nibbattā , tade nesaṃ paccayo hoti. Yathā jiyāvegena khittasaro yāva jiyāvego atthi, tāva gacchati, evaṃ yāva jhānapaccayo atthi, tāva tiṭṭhanti. Tasmiṃ niṭṭhite khīṇavego saro viya patanti.

213若问：那些被称为“非出离果活命、非福果活命”的地狱众生，他们有什么食物？答：他们的业就是食物。为什么？不能说“有五食，不是五食”这样的话。因为已经说过“缘是食”，所以，让他们投生到地狱的业，正是他们存续的缘，因此就是食。就像是这样说的：“只要恶业没有穷尽，他们就不会死。”（《增支部》3.36；《中部》3.250）因此，「食存续者」就是“缘存续者”的意思。在这里，不应就段食进行争论。因为地狱众生口中的唾液也能完成食的作用。唾液在地狱里成为苦受的缘，在天界则成为乐受的缘。如此，在欲有中，无余地有四种食；在色有与无色有中，除了无想有之外，其余的有情有三种食；对于无想有情以及其余的有情，则以缘食为食。依于这样的食，一切众生都是食存续者。

Ye pana te nerayikā ‘‘nevuṭṭhānaphalūpajīvino na puññaphalūpajīvino’’ti vuttā, tesaṃ ko āhāroti? Tesaṃ kammameva āhāroti. Kiṃ pañca āhārā atthīti? ‘‘Pañca, na pañcā’’ti idaṃ na vattabbaṃ. Nanu ‘‘paccayo āhāro’’ti vutto, tasmā yena kammena te niraye nibbattā, tadeva tesaṃ ṭhitipaccayattā āhāro. Yaṃ sandhāya idaṃ vuttaṃ ‘‘na tāva kālaṃ karoti, yāva na taṃ pāpakammaṃ byantī hotī’’ti (a. ni. 3.36; ma. ni. 3.250). Tasmā āhāraṭṭhitikāti paccayaṭṭhitikāti attho. Kabaḷīkāraṃ āhāraṃ ārabbhāti cettha vivādo na kātabbo. Mukhe uppannakheḷopi hi tesaṃ āhārakiccaṃ sādheti. Kheḷo hi niraye dukkhavedanīyo hutvā paccayo hoti, sagge sukhavedanīyo. Iti kāmabhave nippariyāyena cattāro āhārā, rūpārūpabhavesu ṭhapetvā asaññabhavaṃ sesānaṃ tayo , asaññānañceva avasesānañca paccayāhāroti iminā āhārena sabbe sattā āhāraṭṭhitikā.

214「一切众生」是以补特伽罗为立足点的法说，其真实用意是指「一切行」。对于世尊，依于法和补特伽罗而有四种说法：以法为立足点的法说，以法为立足点的补特伽罗说，以补特伽罗为立足点的补特伽罗说，以补特伽罗为立足点的法说。……在这些当中，此处正是以补特伽罗为立足点的法说。应知，由于乃至十法都只摄取了法，此处却说取众生，即是以取众生而摄取了法；或者，应知是以殊胜的智慧，对于摄属在众生相续中的诸法，从自性上进行审察，所以才说取众生；又或者，依于诸行而安立「众生」只是假名施设，由此以果为代称，便将诸行称为「众生」。因为除了诸行之外，并没有任何众生是基于缘而存在的，只是随顺世俗语这么说而已。这样，便以此说明了遍知。

Sabbe sattāti ca puggalādhiṭṭhānā dhammadesanā, sabbe saṅkhārāti adhippāyo. Bhagavatopi hi dhammapuggalānaṃ vasena catubbidhā desanā – dhammādhiṭṭhānā dhammadesanā, dhammādhiṭṭhānā puggaladesanā, puggalādhiṭṭhānā puggaladesanā, puggalādhiṭṭhānā dhammadesanāti. ‘‘Nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi, yaṃ evaṃ bhāvitaṃ kammaniyaṃ hoti, yathayidaṃ cittaṃ. Cittaṃ, bhikkhave, bhāvitaṃ kammaniyaṃ hotī’’ti (a. ni. 1.22) evarūpī dhammādhiṭṭhānā dhammadesanā. ‘‘Aṭṭhānametaṃ, bhikkhave, anavakāso yaṃ diṭṭhisampanno puggalo kañci saṅkhāraṃ niccato upagaccheyya, netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’’ti (a. ni. 1.268) evarūpī dhammādhiṭṭhānā puggaladesanā. ‘‘Ekapuggalo, bhikkhave, loke uppajjamāno uppajjati bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussāna’’nti (a. ni. 1.170, 309), evarūpī puggalādhiṭṭhānā puggaladesanā. ‘‘Ekapuggalassa bhikkhave, pātubhāvā mahato cakkhussa pātubhāvo hotī’’ti (a. ni. 1.175-186) evarūpī puggalādhiṭṭhānā dhammadesanā. Tāsu idha puggalādhiṭṭhānā dhammadesanā . Upari yāva dasakā dhammānaṃyeva gahitattā sattaggahaṇena dhammaggahaṇaṃ katanti veditabbaṃ, visesena vā sattasantānapariyāpannadhammānaṃyeva adhikena ñāṇena sabhāvato upaparikkhitabbattā sattaggahaṇaṃ katanti veditabbaṃ, saṅkhāre upādāya sattoti paññattimattasambhavato vā phalopacārena saṅkhārā ‘‘sattā’’ti vuttāti veditabbaṃ. Na hi koci satto paccayaṭṭhitiko atthi aññatra saṅkhārehi, vohāravasena pana evaṃ vuccati. Evametena ñātapariññā vuttā hoti.

215「二界」：即有为界与无为界。其中，由种种缘和合而造作出来的五蕴，就是有为界；不由任何缘造作出来的涅槃，就是无为界。

Dve dhātuyoti saṅkhatā ca dhātu asaṅkhatā ca dhātu. Tattha anekehi paccayehi saṅgamma katā pañcakkhandhā saṅkhatā dhātu, kehici paccayehi akataṃ nibbānaṃ asaṅkhatā dhātu.

216「三界」：欲界、色界、无色界（《分别论》181-182）。其中，什么是欲界？下以阿鼻地狱为边际，上到他化自在天为顶端，在此范围内，有情所活动、所包含的蕴、界、处——色、受、想、行、识，这称为欲界。什么是色界？下以梵天世界为边际，上到阿迦腻吒天为顶端，在此范围内，有情所活动、所包含的，或入定者、或投生者、或现法安乐住者的心与心所诸法，这称为色界。什么是无色界？下以空无边处天为边际，上到非想非非想处天为顶端，在此范围内，有情所活动、所包含的，或入定者、或投生者、或现法安乐住者的心与心所诸法，这称为无色界。而在注释书中说：「欲界就是欲有，可获得五蕴；色界就是色有，可获得五蕴；无色界就是无色有，可获得四蕴。」这是依《十上经》的方式进行的联结。

Tisso dhātuyoti kāmadhātu rūpadhātu arūpadhātu (vibha. 181-182). Tattha katamā kāmadhātu? Heṭṭhato avīcinirayaṃ pariyantaṃ karitvā uparito paranimmitavasavattī deve antokaritvā yaṃ etasmiṃ antare etthāvacarā ettha pariyāpannā khandhā dhātū āyatanā rūpā vedanā saññā saṅkhārā viññāṇaṃ. Ayaṃ vuccati kāmadhātu (vibha. 182; dha. sa. 1287). Tattha katamā rūpadhātu? Heṭṭhato brahmalokaṃ pariyantaṃ karitvā uparito akaniṭṭhe deve antokaritvā yaṃ etasmiṃ antare etthāvacarā ettha pariyāpannā samāpannassa vā upapannassa vā diṭṭhadhammasukhavihārissa vā cittacetasikā dhammā. Ayaṃ vuccati rūpadhātu. Tattha katamā arūpadhātu? Heṭṭhato ākāsānañcāyatanūpage deve pariyantaṃ karitvā uparito nevasaññānāsaññāyatanūpage deve antokaritvā yaṃ etasmiṃ antare etthāvacarā ettha pariyāpannā samāpannassa vā upapannassa vā diṭṭhadhammasukhavihārissa vā cittacetasikā dhammā. Ayaṃ vuccati arūpadhātu. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘kāmadhātūti kāmabhavo pañcakkhandhā labbhanti, rūpadhātūti rūpabhavo pañcakkhandhā labbhanti. Arūpadhātūti arūpabhavo cattāro khandhā labbhantī’’ti vuttaṃ. Ayaṃ dasuttarapariyāyena yojanā.

217而根据《等诵经》的方法，则提到另外三种界：「出离界」、「无嗔界」、「无害界」；还有另外三种界：「色界」、「无色界」、「灭界」；以及另外三种界：「劣界」、「中界」、「胜界」（《长部·等诵品》）。这些界也适用于此处。与出离相关的思惟、寻……乃至「正思惟」，就称为「出离界」；一切善法都属于出离界。与无嗔相应的思惟、寻……乃至正思惟，就是「无嗔界」；凡是对众生所怀有的慈、慈爱、慈的状态、慈心解脱，这就称为「无嗔界」。与无害相应的思惟、寻……乃至正思惟，就是「无害界」；凡是对众生所怀有的悲、悲悯、悲的状态、悲心解脱，这就称为「无害界」（《分别论》182）。「色界」与「无色界」如前文所述。「灭界」就是指「涅槃」。「劣界」是指十二种不善的心识生起；「中界」是指其余属于三界轮回的法；「胜界」是指九种出世间法。而这一切，都因为他们没有命我的实体，所以称为「界」。

Saṅgītipariyāyena pana ‘‘tisso kusaladhātuyo – nekkhammadhātu abyāpādadhātu avihiṃsādhātu. Aparāpi tisso dhātuyo – rūpadhātu arūpadhātu nirodhadhātu. Aparāpi tisso dhātuyo – hīnā dhātu majjhimā dhātu paṇītā dhātū’’ti (dī. ni. 1.3.305) vuttā dhātuyopi ettha yujjanti (vibha. 181-182). Nekkhammapaṭisaṃyutto takko vitakko…pe… sammāsaṅkappo. Ayaṃ vuccati nekkhammadhātu. Sabbepi kusalā dhammā nekkhammadhātu. Abyāpādapaṭisaṃyutto takko vitakko…pe… sammāsaṅkappo abyāpādadhātu. Yā sattesu metti mettāyanā mettāyitattaṃ mettācetovimutti. Ayaṃ vuccati abyāpādadhātu. Avihiṃsāpaṭisaṃyutto takko vitakko…pe… sammāsaṅkappo avihiṃsādhātu. Yā sattesu karuṇā karuṇāyanā karuṇāyitattaṃ karuṇācetovimutti. Ayaṃ vuccati avihiṃsādhātu (vibha. 182). Rūpārūpadhātuyo vuttāyeva. Nirodhadhātu nibbānaṃ. Hīnā dhātu dvādasākusalacittuppādā, majjhimā dhātu avasesā tebhūmakadhammā. Paṇītā dhātu nava lokuttaradhammā. Sabbāpi ca nijjīvaṭṭhena dhātu.

218「四圣谛」就是指：苦圣谛、苦集圣谛、苦灭圣谛、导向苦灭的道圣谛。关于这些的详细解释，会在解答圣谛相关问题时出现。

Cattāri ariyasaccānīti dukkhaṃ ariyasaccaṃ, dukkhasamudayaṃ ariyasaccaṃ, dukkhanirodhaṃ ariyasaccaṃ, dukkhanirodhagāminī paṭipadā ariyasaccaṃ. Imesaṃ vaṇṇanā saccavissajjanesuyeva bhavissati.

219「五解脱处」是指：为了自己的利益而听闻他人宣说法教；为了他人的利益，自己按照所听闻的法去说法；对所听闻的法进行读诵；在心中对所听闻的法进行随寻思；以及合适的所缘，例如遍、不净等。这五种就是解脱的原因。就像经中所说的：

Pañca vimuttāyatanānīti attano hitatthāya parehi pavattitadhammadesanāsavanaṃ, paresaṃ hitatthāya attano yathāsutadhammadesanā, yathāsutassa dhammassa sajjhāyakaraṇaṃ, yathāsutassa dhammassa cetasā anuvitakkanaṃ, kasiṇāsubhādīsu anukūlaṃ ārammaṇanti, imāni pañca vimuccanakāraṇāni. Yathāha –

220比丘们，在此，比丘的导师或某位值得尊敬的同梵行者为他说法。比丘们，正如导师或某位值得尊敬的同梵行者为比丘说法那样，他就在那个法中成为义理感受者和法感受者。当他成为义理感受者和法感受者时，便生起欢悦；欢悦者生起喜悦；意悦者身得轻安；身轻安者感受乐；乐者心得定。这是第一种解脱处。

‘‘Idha, bhikkhave, bhikkhuno satthā dhammaṃ deseti aññataro vā garuṭṭhāniyo sabrahmacārī, yathā yathā kho, bhikkhave, bhikkhuno satthā dhammaṃ deseti aññataro vā garuṭṭhāniyo sabrahmacārī, tathā tathā so tasmiṃ dhamme atthapaṭisaṃvedī ca hoti dhammapaṭisaṃvedī ca, tassa atthapaṭisaṃvedino dhammapaṭisaṃvedino pāmojjaṃ jāyati, pamuditassa pīti jāyati, pītimanassa kāyo passambhati, passaddhakāyo sukhaṃ vedeti, sukhino cittaṃ samādhiyati, idaṃ paṭhamaṃ vimuttāyatanaṃ.

221再者，比丘们，比丘并非导师或某位值得尊敬的同梵行者为他说法，但他将所听闻、所学得的法详细地为他人宣说。比丘们，正如那样……乐者心得定。这是第二种解脱处。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhuno na heva kho satthā dhammaṃ deseti aññataro vā garuṭṭhāniyo sabrahmacārī, api ca kho yathāsutaṃ yathāpariyattaṃ dhammaṃ vitthārena paresaṃ deseti. Yathā yathā kho, bhikkhave, bhikkhuno…pe… sukhino cittaṃ samādhiyati. Idaṃ dutiyaṃ vimuttāyatanaṃ.

222再者，比丘们，比丘既非导师或某位值得尊敬的同梵行者为他说法，也不将所听闻、所学得的法详细地为他人宣说，但他将所听闻、所学得的法详细地读诵。比丘们，正如那样……乐者心得定。这是第三种解脱处。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhuno naheva kho satthā dhammaṃ deseti aññataro vā garuṭṭhāniyo sabrahmacārī, nāpi yathāsutaṃ yathāpariyattaṃ dhammaṃ vitthārena paresaṃ deseti, api ca kho yathāsutaṃ yathāpariyattaṃ dhammaṃ vitthārena sajjhāyaṃ karoti. Yathā yathā kho, bhikkhave, bhikkhuno…pe… sukhino cittaṃ samādhiyati. Idaṃ tatiyaṃ vimuttāyatanaṃ.

223再者，比丘们，比丘既非导师或某位值得尊敬的同梵行者为他说法，也不将所听闻、所学得的法详细地为他人宣说，也不将所听闻、所学得的法详细地读诵，但他将所听闻、所学得的法以心随寻思、随伺察、以意遍察。比丘们，正如那样……乐者心得定。这是第四种解脱处。

224再者，比丘们，比丘既非导师或某位值得尊敬的同梵行者为他说法，也不将所听闻、所学得的法详细地为他人宣说，也不将所听闻、所学得的法详细地读诵，也不将所听闻、所学得的法以心随寻思、随伺察、以意遍察，但他有某个定相被善把握、善作意、善持守、以慧善通达。比丘们，正如比丘有某个定相被善把握、善作意、善持守、以慧善通达那样，他就在那个法中成为义理感受者和法感受者。当他成为义理感受者和法感受者时，便生起欢悦；欢悦者生起喜悦；意悦者身得轻安；身轻安者感受乐；乐者心得定。这是第五种解脱处。

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhuno naheva kho satthā dhammaṃ deseti aññataro vā garuṭṭhāniyo sabrahmacārī, nāpi yathāsutaṃ yathāpariyattaṃ dhammaṃ vitthārena paresaṃ deseti, nāpi yathāsutaṃ yathāpariyattaṃ dhammaṃ vitthārena sajjhāyaṃ karoti, nāpi yathāsutaṃ yathāpariyattaṃ dhammaṃ cetasā anuvitakketi anuvicāreti manasānupekkhati, api ca khvassa aññataraṃ samādhinimittaṃ suggahitaṃ hoti sumanasikataṃ sūpadhāritaṃ suppaṭividdhaṃ paññāya, yathā yathā kho, bhikkhave, bhikkhuno aññataraṃ samādhinimittaṃ suggahitaṃ hoti sumanasikataṃ sūpadhāritaṃ suppaṭividdhaṃ paññāya tathā tathā so tasmiṃ dhamme atthapaṭisaṃvedī ca hoti dhammapaṭisaṃvedī ca. Tassa atthapaṭisaṃvedino dhammapaṭisaṃvedino pāmojjaṃ jāyati , pamuditassa pīti jāyati, pītimanassa kāyo passambhati, passaddhakāyo sukhaṃ vedeti, sukhino cittaṃ samādhiyati. Idaṃ pañcamaṃ vimuttāyatana’’nti (a. ni. 5.26; dī. ni. 3.322).

225六无上：在此，因为没有比这些更上的，故为无上；无上本身即是无上事，即最上之义。此乃世尊所说——

Cha anuttariyānīti ettha natthi etesaṃ uttaranti anuttarāni, anuttarāni eva anuttariyāni, jeṭṭhakānīti attho. Vuttañhetaṃ bhagavatā –

226“比丘们，有六种无上。哪六种呢？见无上、闻无上、得无上、学无上、侍奉无上、随念无上。”

‘‘Chayimāni (a. ni. 6.8, 30), bhikkhave, anuttariyāni. Katamāni cha? Dassanānuttariyaṃ, savanānuttariyaṃ, lābhānuttariyaṃ, sikkhānuttariyaṃ, pāricariyānuttariyaṃ, anussatānuttariyanti.

227比丘们，什么是见无上？比丘们，在此，有人为了见象宝而去，为了见马宝而去，为了见珠宝而去，或为了见种种或高或低之物而去，或为了见持邪见、行邪道的沙门或婆罗门而去。比丘们，这确实是见，我不说这不存在。但比丘们，这种见是低劣的、世俗的、凡夫的、非圣的、不带来利益的，不导向厌离、不导向离欲、不导向灭尽、不导向寂止、不导向证智、不导向正觉、不导向涅槃。然而，比丘们，若有人以深植的信、深植的爱、一向归趣、极清净之心，为了见如来或如来弟子而去，比丘们，这就是诸见中的无上，是为了有情的清净，为了超越愁叹，为了止息苦忧，为了证得正理，为了作证涅槃——即为了见如来或如来弟子，以深植的信、深植的爱、一向归趣、极清净之心而去。比丘们，这称为见无上。如是见无上。

‘‘Katamañca, bhikkhave, dassanānuttariyaṃ? Idha, bhikkhave, ekacco hatthiratanampi dassanāya gacchati, assaratanampi dassanāya gacchati, maṇiratanampi dassanāya gacchati, uccāvacaṃ vā pana dassanāya gacchati, samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā micchādiṭṭhikaṃ micchāpaṭipannaṃ dassanāya gacchati. Atthetaṃ, bhikkhave, dassanaṃ, netaṃ natthīti vadāmi. Tañca kho etaṃ, bhikkhave, dassanaṃ hīnaṃ gammaṃ pothujjanikaṃ anariyaṃ anatthasaṃhitaṃ na nibbidāya na virāgāya na nirodhāya na upasamāya na abhiññāya na sambodhāya na nibbānāya saṃvattati. Yo ca kho, bhikkhave, tathāgataṃ vā tathāgatasāvakaṃ vā dassanāya gacchati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Etadānuttariyaṃ, bhikkhave, dassanānaṃ sattānaṃ visuddhiyā sokaparidevānaṃ samatikkamāya dukkhadomanassānaṃ atthaṅgamāya ñāyassa adhigamāya nibbānassa sacchikiriyāya, yadidaṃ tathāgataṃ vā tathāgatasāvakaṃ vā dassanāya gacchati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Idaṃ vuccati, bhikkhave, dassanānuttariyaṃ. Iti dassanānuttariyaṃ.

228闻无上又是怎样呢？比丘们，在此，有人为了听闻而去听鼓声，为了听闻而去听琴声，为了听闻而去听歌声，或者为了听闻种种高低之音；或者为了听闻法而去听持邪见、行邪道的沙门或婆罗门。比丘们，这确实是一种闻，我并非说这不存在。然而，比丘们，这种闻是低劣的……乃至……不导向涅槃。而比丘们，若有人以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，为了听闻法而去听如来或如来弟子。比丘们，这在诸闻中是无上的，为了有情的清净……乃至……作证涅槃，即是以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，为了听闻法而去听如来或如来弟子。比丘们，这称为闻无上。如是，有见无上、闻无上。

‘‘Savanānuttariyañca kathaṃ hoti? Idha, bhikkhave, ekacco bherisaddampi savanāya gacchati, vīṇāsaddampi savanāya gacchati, gītasaddampi savanāya gacchati, uccāvacaṃ vā pana savanāya gacchati, samaṇassa vā brāhmaṇassa vā micchādiṭṭhikassa micchāpaṭipannassa dhammassavanāya gacchati. Atthetaṃ, bhikkhave, savanaṃ, netaṃ natthīti vadāmi . Tañca kho etaṃ, bhikkhave, savanaṃ hīnaṃ…pe… na nibbānāya saṃvattati. Yo ca kho, bhikkhave, tathāgatassa vā tathāgatasāvakassa vā dhammassavanāya gacchati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Etadānuttariyaṃ, bhikkhave, savanānaṃ sattānaṃ visuddhiyā…pe… nibbānassa sacchikiriyāya, yadidaṃ tathāgatassa vā tathāgatasāvakassa vā dhammassavanāya gacchati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Idaṃ vuccati, bhikkhave, savanānuttariyaṃ. Iti dassanānuttariyaṃ, savanānuttariyaṃ.

229得无上又是怎样呢？比丘们，在此，有人得到儿子，得到妻子，得到财富，或者得到种种高低之物；又或者对持邪见、行邪道的沙门或婆罗门生起信心。比丘们，这确实是一种得，我并非说这不存在。然而，比丘们，这种得是低劣的……乃至……不导向涅槃。而比丘们，若有人以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，对如来或如来弟子生起信心。比丘们，这在诸得中是无上的，为了有情的清净……乃至……作证涅槃，即是以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，对如来或如来弟子生起信心。比丘们，这称为得无上。如是，有见无上、闻无上、得无上。

‘‘Lābhānuttariyañca kathaṃ hoti? Idha, bhikkhave, ekacco puttalābhampi labhati, dāralābhampi labhati, dhanalābhampi labhati, uccāvacaṃ vā pana lābhampi labhati. Samaṇe vā brāhmaṇe vā micchādiṭṭhike micchāpaṭipanne saddhaṃ paṭilabhati. Attheso, bhikkhave, lābho, neso natthīti vadāmi. So ca kho eso, bhikkhave, lābho hīno…pe… na nibbānāya saṃvattati. Yo ca kho, bhikkhave, tathāgate vā tathāgatasāvake vā saddhaṃ paṭilabhati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Etadānuttariyaṃ, bhikkhave, lābhānaṃ sattānaṃ visuddhiyā…pe… nibbānassa sacchikiriyāya, yadidaṃ tathāgate vā tathāgatasāvake vā saddhaṃ paṭilabhati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Idaṃ vuccati, bhikkhave, lābhānuttariyaṃ . Iti dassanānuttariyaṃ, savanānuttariyaṃ, lābhānuttariyaṃ.

230学无上又是怎样呢？比丘们，在此，有人学习象术，学习马术，学习车术，学习弓术，学习刀术，或者学习种种高低之术；或者向持邪见、行邪道的沙门或婆罗门学习。比丘们，这确实是一种学，我并非说这不存在。然而，比丘们，这种学是低劣的……乃至……不导向涅槃。而比丘们，若有人以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，在如来所宣说的法与律中，学习增上戒，学习增上心，学习增上慧。比丘们，这在诸学中是无上的，为了有情的清净……乃至……作证涅槃，即是以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，在如来所宣说的法与律中，学习增上戒，学习增上心，学习增上慧。比丘们，这称为学无上。如是，有见无上、闻无上、得无上、学无上。

‘‘Sikkhānuttariyañca kathaṃ hoti? Idha, bhikkhave, ekacco hatthismimpi sikkhati, assasmimpi sikkhati, rathasmimpi sikkhati, dhanusmimpi sikkhati, tharusmimpi sikkhati, uccāvacaṃ vā pana sikkhati, samaṇassa vā brāhmaṇassa vā micchādiṭṭhikassa micchāpaṭipannassa sikkhati. Atthesā, bhikkhave, sikkhā, nesā natthīti vadāmi. Sā ca kho esā, bhikkhave, sikkhā hīnā…pe… na nibbānāya saṃvattati. Yo ca kho, bhikkhave, tathāgatappavedite dhammavinaye adhisīlampi sikkhati, adhicittampi sikkhati, adhipaññampi sikkhati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Etadānuttariyaṃ, bhikkhave , sikkhānaṃ sattānaṃ visuddhiyā…pe… nibbānassa sacchikiriyāya, yadidaṃ tathāgatappavedite dhammavinaye adhisīlampi sikkhati, adhicittampi sikkhati, adhipaññampi sikkhati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Idaṃ vuccati, bhikkhave, sikkhānuttariyaṃ. Iti dassanānuttariyaṃ, savanānuttariyaṃ, lābhānuttariyaṃ, sikkhānuttariyaṃ.

231侍奉无上又是怎样呢？比丘们，在此，有人侍奉刹帝利，侍奉婆罗门，侍奉居士，或者侍奉种种高低之人；或者侍奉持邪见、行邪道的沙门或婆罗门。比丘们，这确实是一种侍奉，我并非说这不存在。然而，比丘们，这种侍奉是低劣的……乃至……不导向涅槃。而比丘们，若有人以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，侍奉如来或如来弟子。比丘们，这在诸侍奉中是无上的，为了有情的清净……乃至……作证涅槃，即是以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，侍奉如来或如来弟子。比丘们，这称为侍奉无上。如是，有见无上、闻无上、得无上、学无上、侍奉无上。

‘‘Pāricariyānuttariyañca kathaṃ hoti? Idha, bhikkhave, ekacco khattiyampi paricarati, brāhmaṇampi paricarati, gahapatimpi paricarati, uccāvacaṃ vā pana paricarati, samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā micchādiṭṭhikaṃ micchāpaṭipannaṃ paricarati. Atthesā, bhikkhave, pāricariyā, nesā natthīti vadāmi. Sā ca kho esā, bhikkhave, pāricariyā hīnā…pe… na nibbānāya saṃvattati. Yo ca kho, bhikkhave, tathāgataṃ vā tathāgatasāvakaṃ vā paricarati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Etadānuttariyaṃ, bhikkhave, pāricariyānaṃ sattānaṃ visuddhiyā…pe… nibbānassa sacchikiriyāya, yadidaṃ tathāgataṃ vā tathāgatasāvakaṃ vā paricarati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Idaṃ vuccati, bhikkhave, pāricariyānuttariyaṃ. Iti dassanānuttariyaṃ, savanānuttariyaṃ, lābhānuttariyaṃ, sikkhānuttariyaṃ, pāricariyānuttariyaṃ.

232随念无上又是怎样呢？比丘们，在此，有人随念得子，随念得妻，随念得财，或者随念种种高低之物；或者随念持邪见、行邪道的沙门或婆罗门。比丘们，这确实是一种随念，我并非说这不存在。然而，比丘们，这种随念是低劣的……乃至……不导向涅槃。而比丘们，若有人以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，随念如来或如来弟子。比丘们，这在诸随念中是无上的，为了有情的清净……乃至……作证涅槃，即是以深植的净信、深植的敬爱、全然归向、极其明净的信心，随念如来或如来弟子。比丘们，这称为随念无上。比丘们，这些就是六无上。

‘‘Anussatānuttariyañca kathaṃ hoti? Idha, bhikkhave, ekacco puttalābhampi anussarati, dāralābhampi anussarati, dhanalābhampi anussarati, uccāvacaṃ vā pana anussarati, samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā micchādiṭṭhikaṃ micchāpaṭipannaṃ anussarati. Atthesā, bhikkhave, anussati, nesā natthīti vadāmi. Sā ca kho esā, bhikkhave, anussati hīnā…pe… na nibbānāya saṃvattati. Yo ca kho, bhikkhave, tathāgataṃ vā tathāgatasāvakaṃ vā anussarati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Etadānuttariyaṃ, bhikkhave, anussatīnaṃ sattānaṃ visuddhiyā…pe… nibbānassa sacchikiriyāya, yadidaṃ tathāgataṃ vā tathāgatasāvakaṃ vā anussarati niviṭṭhasaddho niviṭṭhapemo ekantagato abhippasanno. Idaṃ vuccati, bhikkhave, anussatānuttariyaṃ. Imāni kho, bhikkhave, cha anuttariyānī’’ti (a. ni. 6.30).

233「七种无十之事」（satta niddasavatthūni）：在此，「无十」（niddaso）的意思是「他没有十」（natthi etassa dasā）。无十者的、无十状态的原因，即无十之事。因为漏尽者若在十岁时般涅槃，由于不再有结生，此后便不再有十岁，故称为「无十者」。而且不仅不再有十岁，九岁……乃至连一刹那也不再有了。不仅是在十岁时般涅槃者，即使在七岁时般涅槃者，也是无众生、无十、无刹那的。然而，世尊将外道时期所使用的这个名称，转用于教法中的漏尽者，为了显示外道中没有那样的人，而此处（佛教中）却有，故开示了那种状态的原因，称为「七种无十之事」。正如所说——

Satta niddasavatthūnīti ettha natthi etassa dasāti niddaso. Niddasassa niddasabhāvassa vatthūni kāraṇāni niddasavatthūni. Khīṇāsavo hi dasavassakāle parinibbuto puna paṭisandhiyā abhāvā puna dasavasso na hotīti niddasoti vuccati. Na kevalañca dasavassova na hoti, navavassopi…pe… ekamuhuttikopi na hotiyeva. Na kevalañca dasavassakāle parinibbuto, sattavassikakāle parinibbutopi nissatto niddaso nimuhutto hotiyeva. Titthiyasamaye uppannavohāraṃ pana sāsane khīṇāsavassa āropetvā tattha tādisassa abhāvaṃ, idha ca sabbhāvaṃ dassento bhagavā tādisasabhāvassa kāraṇāni ‘‘satta niddasavatthūnī’’ti āha. Yathāha –

234「诸比丘，有七种无十之事。哪七种呢？在此，诸比丘，比丘于受持学处有强烈的意愿，且于未来受持学处有不离之爱；于听闻法有强烈的意愿，且于未来听闻法有不离之爱；于调伏欲望有强烈的意愿，且于未来调伏欲望有不离之爱；于独处有强烈的意愿，且于未来独处有不离之爱；于精进策励有强烈的意愿，且于未来精进策励有不离之爱；于善巧正念有强烈的意愿，且于未来善巧正念有不离之爱；于见的通达有强烈的意愿，且于未来见的通达有不离之爱。诸比丘，这就是七种无十之事。」

‘‘Sattimāni, bhikkhave, niddasavatthūni. Katamāni satta? Idha, bhikkhave, bhikkhu sikkhāsamādāne tibbacchando hoti, āyatiñca sikkhāsamādāne avigatapemo. Dhammanisantiyā tibbacchando hoti, āyatiñca dhammanisantiyā avigatapemo. Icchāvinaye tibbacchando hoti, āyatiñca icchāvinaye avigatapemo. Paṭisallāne tibbacchando hoti, āyatiñca paṭisallāne avigatapemo. Vīriyārambhe tibbacchando hoti, āyatiñca vīriyārambhe avigatapemo . Satinepakke tibbacchando hoti, āyatiñca satinepakke avigatapemo. Diṭṭhipaṭivedhe tibbacchando hoti, āyatiñca diṭṭhipaṭivedhe avigatapemo. Imāni kho, bhikkhave, satta niddasavatthūnī’’ti (a. ni. 7.20).

235长老也同样引述了这个教导，说道：「七种无十之事。」

Theropi tatheva desanaṃ uddharitvā ‘‘satta niddasavatthūnī’’ti āha.

236「八胜处」（aṭṭha abhibhāyatanāni）：在此，那些被胜伏的处，属于这些禅那的，故为胜处，即诸禅那。「处」（āyatanāni）：以依止处的意义，称为处的诸遍业处。因为智慧殊胜的人、有清净智慧的人，胜伏了那些所缘后入定，心想：「于此所缘应入定，令心一境性对我并非难事。」意思是：在取相生起的同时，他就在这里引发安止定。如此被引发的诸禅那，即称为「胜处」。

Aṭṭha abhibhāyatanānīti ettha abhibhuyyamānāni āyatanāni etesaṃ jhānānanti abhibhāyatanāni, jhānāni. Āyatanānīti adhiṭṭhānaṭṭhena āyatanasaṅkhātāni kasiṇārammaṇāni. Ñāṇuttariko hi puggalo visadañāṇo ‘‘kiṃ ettha ārammaṇe samāpajjitabbaṃ. Na mayhaṃ cittekaggatākaraṇe bhāro atthī’’ti, tāni ārammaṇāni abhibhavitvā samāpajjati, saha nimittuppādenevettha appanaṃ nibbattetīti attho. Evaṃ uppāditāni jhānāni ‘‘abhibhāyatanānī’’ti vuccanti.

237「哪八种呢？内有色想者，单单向外观见诸色，这些色是有限的、有好有丑，胜伏了那些色后，他生起『我知、我见』这样的想。这是第一胜处。

‘‘Katamāni (a. ni. 8.65) aṭṭha? Ajjhattaṃ rūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati parittāni suvaṇṇadubbaṇṇāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṃsaññī hoti. Idaṃ paṭhamaṃ abhibhāyatanaṃ.

238内有色想者，单单向外观见诸色，这些色是无量的、有好有丑，胜伏了那些色后，他生起『我知、我见』这样的想。这是第二胜处。

‘‘Ajjhattaṃ rūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati appamāṇāni suvaṇṇadubbaṇṇāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṃsaññī hoti. Idaṃ dutiyaṃ abhibhāyatanaṃ.

239内无色想者，单单向外观见诸色，这些色是有限的、有好有丑，胜伏了那些色后，他生起『我知、我见』这样的想。这是第三胜处。

‘‘Ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati parittāni suvaṇṇadubbaṇṇāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṃsaññī hoti. Idaṃ tatiyaṃ abhibhāyatanaṃ.

240内无色想者，单单向外观见诸色，这些色是无量的、有好有丑，胜伏了那些色后，他生起『我知、我见』这样的想。这是第四胜处。

‘‘Ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati appamāṇāni suvaṇṇadubbaṇṇāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṃsaññī hoti. Idaṃ catutthaṃ abhibhāyatanaṃ.

241内无色想者，单单向外观见诸色，这些色是青色的、具有青色色泽、显为青色、放出青色光泽的。正如名为乌麻花，是青色的、具有青色色泽、显为青色、放出青色光泽的；又或者像那波罗奈产的布料，两面都精细平滑，是青色的、具有青色色泽、显为青色、放出青色光泽的；同样地，内无色想者，单单向外观见诸色，这些色是青色的、具有青色色泽、显为青色、放出青色光泽的，胜伏了那些色后，他生起『我知、我见』这样的想。这是第五胜处。

‘‘Ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati nīlāni nīlavaṇṇāni nīlanidassanāni nīlanibhāsāni. Seyyathāpi nāma umāpupphaṃ nīlaṃ nīlavaṇṇaṃ nīlanidassanaṃ nīlanibhāsaṃ, seyyathāpi vā pana taṃ vatthaṃ bārāṇaseyyakaṃ ubhatobhāgavimaṭṭhaṃ nīlaṃ nīlavaṇṇaṃ nīlanidassanaṃ nīlanibhāsaṃ, evameva ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati nīlāni nīlavaṇṇāni nīlanidassanāni nīlanibhāsāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṃsaññī hoti. Idaṃ pañcamaṃ abhibhāyatanaṃ.

242内无色想者，单单向外观见诸色，这些色是黄色的、具有黄色色泽、显为黄色、放出黄色光泽的。正如名为迦尼迦罗花，是黄色的、具有黄色色泽、显为黄色、放出黄色光泽的；又或者像那波罗奈产的布料，两面都精细平滑，是黄色的、具有黄色色泽、显为黄色、放出黄色光泽的；同样地，内无色想者，单单向外观见诸色，这些色是黄色的、具有黄色色泽、显为黄色、放出黄色光泽的，胜伏了那些色后，他生起『我知、我见』这样的想。这是第六胜处。

‘‘Ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati pītāni pītavaṇṇāni pītanidassanāni pītanibhāsāni. Seyyathāpi nāma kaṇikārapupphaṃ pītaṃ pītavaṇṇaṃ pītanidassanaṃ pītanibhāsaṃ, seyyathāpi vā pana taṃ vatthaṃ bārāṇaseyyakaṃ ubhatobhāgavimaṭṭhaṃ pītaṃ pītavaṇṇaṃ pītanidassanaṃ pītanibhāsaṃ, evameva ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati pītāni pītavaṇṇāni pītanidassanāni pītanibhāsāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṃsaññī hoti. Idaṃ chaṭṭhaṃ abhibhāyatanaṃ.

243内无色想者，单单向外观见诸色，这些色是红色的、具有红色色泽、显为红色、放出红色光泽的。正如名为般度耆瓦伽花，是红色的、具有红色色泽、显为红色、放出红色光泽的；又或者像那波罗奈产的布料，两面都精细平滑，是红色的、具有红色色泽、显为红色、放出红色光泽的；同样地，内无色想者，单单向外观见诸色，这些色是红色的、具有红色色泽、显为红色、放出红色光泽的，胜伏了那些色后，他生起『我知、我见』这样的想。这是第七胜处。

‘‘Ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati lohitakāni lohitakavaṇṇāni lohitakanidassanāni lohitakanibhāsāni. Seyyathāpi nāma bandhujīvakapupphaṃ lohitakaṃ lohitakavaṇṇaṃ lohitakanidassanaṃ lohitakanibhāsaṃ, seyyathāpi vā pana taṃ vatthaṃ bārāṇaseyyakaṃ ubhatobhāgavimaṭṭhaṃ lohitakaṃ lohitakavaṇṇaṃ lohitakanidassanaṃ lohitakanibhāsaṃ, evameva ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati lohitakāni lohitakavaṇṇāni lohitakanidassanāni lohitakanibhāsāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṃsaññī hoti. Idaṃ sattamaṃ abhibhāyatanaṃ.

244内心无色想的禅修者，专一地在外部观见诸色，它们是白色的、白色色泽的、白色显现的、白色光辉的。正如晨星是白色的、白色色泽的、白色显现的、白色光辉的；又或者如那块产自波罗奈、两面都已打磨光滑的布，是白色的、白色色泽的、白色显现的、白色光辉的。同样地，内心无色想的人，专一地在外部观见诸色，它们是白色的、白色色泽的、白色显现的、白色光辉的，并生起这样的想：‘已胜伏这些色法，我对其了知、照见。’这就是第八个胜处。以上这些就是八个胜处。（增支部8.65；长部3.358）

‘‘Ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati odātāni odātavaṇṇāni odātanidassanāni odātanibhāsāni. Seyyathāpi nāma osadhitārakā odātā odātavaṇṇā odātanidassanā odātanibhāsā, seyyathāpi vā pana taṃ vatthaṃ bārāṇaseyyakaṃ ubhatobhāgavimaṭṭhaṃ odātaṃ odātavaṇṇaṃ odātanidassanaṃ odātanibhāsaṃ, evameva ajjhattaṃ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati odātāni odātavaṇṇāni odātanidassanāni odātanibhāsāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṃsaññī hoti. Idaṃ aṭṭhamaṃ abhibhāyatanaṃ. Imāni aṭṭha abhibhāyatanāni (a. ni. 8.65; dī. ni. 3.358).

245九个次第住：因为必须按照次第去安住、按照次第去证入，所以称为‘次第住’，意思就是按照顺序一个接一个进入的禅定。

Nava anupubbavihārāti pubbaṃ pubbaṃ anu anupubbaṃ, anupubbaṃ viharitabbato samāpajjitabbato vihārā anupubbavihārā, anupaṭipāṭiyā samāpajjitabbavihārāti attho.

246哪九种呢？比丘们，在此，一位比丘因为远离了感官欲乐、远离了不善法，便进入并安住于有寻、有伺，由远离而生起喜乐的‘初禅’。待寻与伺止息后，他内心获得一份安稳的快乐，心达到一境性，便进入并安住于无寻、无伺，由定而生起喜乐的‘第二禅’。接着，由于对喜也远离了，他安住于舍心，保持正念与正知，亲身经验那乐受——即圣者们所描述的：‘他是一个安住于舍、具有正念、安享快乐的人’——他进入并安住于此‘第三禅’。再接着，由于断除了乐与苦，以及之前已经消失的喜悦与忧，他进入并安住于不苦不乐、舍念清净的‘第四禅’。之后，透过完全超越一切色想、灭除有对想、不作意种种差别想，他作意‘虚空是无边的’，从而进入并安住于‘空无边处’。再完全超越空无边处，他作意‘识是无边的’，从而进入并安住于‘识无边处’。再完全超越识无边处，他作意‘什么也没有’，从而进入并安住于‘无所有处’。再完全超越无所有处，他进入并安住于‘非想非非想处’。最后，完全超越非想非非想处，他进入并安住于‘想受灭定’。（增支部9.33；长部3.343, 359）以上这九种就是所谓的九个次第住。

‘‘Katame nava? Idha, bhikkhave, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṃ savicāraṃ vivekajaṃ pītisukhaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Vitakkavicārānaṃ vūpasamā ajjhattaṃ sampasādanaṃ cetaso ekodibhāvaṃ avitakkaṃ avicāraṃ samādhijaṃ pītisukhaṃ dutiyaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Pītiyā ca virāgā upekkhako ca viharati sato sampajāno, sukhañca kāyena paṭisaṃvedeti, yaṃ taṃ ariyā ācikkhanti ‘upekkhako satimā sukhavihārī’ti, tatiyaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassānaṃ atthaṅgamā adukkhamasukhaṃ upekkhāsatipārisuddhiṃ catutthaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Sabbaso rūpasaññānaṃ samatikkamā paṭighasaññānaṃ atthaṅgamā nānattasaññānaṃ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanaṃ upasampajja viharati. Sabbaso ākāsānañcāyatanaṃ samatikkamma ‘anantaṃ viññāṇa’nti viññāṇañcāyatanaṃ upasampajja viharati. Sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṃ upasampajja viharati. Sabbaso ākiñcaññāyatanaṃ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṃ upasampajja viharati. Sabbaso nevasaññānāsaññāyatanaṃ samatikkamma saññāvedayitanirodhaṃ upasampajja viharatī’’ti (a. ni. 9.33; dī. ni. 3.343, 359) vuttā nava anupubbavihārāva.

247十种尽除事：像邪见等这些因素，能将其彻底耗尽、彻底摧毁，所以被称为‘尽除’；而‘事’的意思是原因。既是彻底耗尽的原因，本身也属于这些事，所以合称为‘尽除事’。这是指正见等善法的别名。

Dasa nijjaravatthūnīti micchādiṭṭhādīni nijjarayanti nāsayantīti nijjarāni. Vatthūnīti kāraṇāni. Nijjarāni ca tāni vatthūni cāti nijjaravatthūni. Sammādiṭṭhādīnaṃ etaṃ adhivacanaṃ.

248哪十种呢？比丘们，对于一个「正见者」来说，他的邪见便已被彻底断除了。而且，以邪见为条件而生起的众多恶、不善法，在他身上也都已被彻底断除了；同时，以正见为条件而生起的众多善法，则能透过修习而达到圆满。

‘‘Katamāni (a. ni. 10.106; dī. ni. 3.360) dasa? Sammādiṭṭhikassa, bhikkhave, micchādiṭṭhi nijjiṇṇā hoti. Ye ca micchādiṭṭhipaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti, te cassa nijjiṇṇā honti, sammādiṭṭhipaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

249比丘们，对于具备正思惟的人，他的邪思惟已经被彻底消除；而且，那些以邪思惟为缘而生起的种种恶、不善法，在他那里也都被消除了；以正思惟为缘的种种善法，则达到修习圆满。

‘‘Sammāsaṅkappassa, bhikkhave, micchāsaṅkappo nijjiṇṇo hoti. Ye ca micchāsaṅkappapaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti , te cassa nijjiṇṇā honti, sammāsaṅkappapaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

250比丘们，对于具备正语的人，他的邪语已经被彻底消除；而且，那些以邪语为缘而生起的种种恶、不善法，在他那里也都被消除了；以正语为缘的种种善法，则达到修习圆满。

‘‘Sammāvācassa, bhikkhave, micchāvācā nijjiṇṇā hoti. Ye ca micchāvācāpaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti, te cassa nijjiṇṇā honti, sammāvācāpaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

251比丘们，对于具备正业的人，他的邪业已经被彻底消除；而且，那些以邪业为缘而生起的种种恶、不善法，在他那里也都被消除了；以正业为缘的种种善法，则达到修习圆满。

‘‘Sammākammantassa, bhikkhave, micchākammanto nijjiṇṇo hoti. Ye ca micchākammantapaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti, te cassa nijjiṇṇā honti, sammākammantapaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

252比丘们，对于具备正命的人，他的邪命已经被彻底消除；而且，那些以邪命为缘而生起的种种恶、不善法，在他那里也都被消除了；以正命为缘的种种善法，则达到修习圆满。

‘‘Sammāājīvassa, bhikkhave, micchāājīvo nijjiṇṇo hoti. Ye ca micchāājīvapaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti, te cassa nijjiṇṇā honti, sammāājīvapaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

253比丘们，对于具备正精进的人，他的邪精进已经被彻底消除；而且，那些以邪精进为缘而生起的种种恶、不善法，在他那里也都被消除了；以正精进为缘的种种善法，则达到修习圆满。

‘‘Sammāvāyāmassa, bhikkhave, micchāvāyāmo nijjiṇṇo hoti. Ye ca micchāvāyāmapaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti, te cassa nijjiṇṇā honti, sammāvāyāmapaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

254比丘们，对于具备正念的人，他的邪念已经被彻底消除；而且，那些以邪念为缘而生起的种种恶、不善法，在他那里也都被消除了；以正念为缘的种种善法，则达到修习圆满。

‘‘Sammāsatissa, bhikkhave, micchāsati nijjiṇṇā hoti. Ye ca micchāsatipaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti, te cassa nijjiṇṇā honti, sammāsatipaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

255比丘们，对于具备正定的人，他的邪定已经被彻底消除；而且，那些以邪定为缘而生起的种种恶、不善法，在他那里也都被消除了；以正定为缘的种种善法，则达到修习圆满。

‘‘Sammāsamādhissa, bhikkhave, micchāsamādhi nijjiṇṇo hoti. Ye ca micchāsamādhipaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti, te cassa nijjiṇṇā honti, sammāsamādhipaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

256比丘们，对于具备正智的人，他的邪智已经被彻底消除；而且，那些以邪智为缘而生起的种种恶、不善法，在他那里也都被消除了；以正智为缘的种种善法，则达到修习圆满。

‘‘Sammāñāṇissa, bhikkhave, micchāñāṇaṃ nijjiṇṇaṃ hoti. Ye ca micchāñāṇapaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti, te cassa nijjiṇṇā honti, sammāñāṇapaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti.

257世尊所说（《增支部》10.106；《长部》3.360）的十种消尽之事是：「比丘们，于正解脱者，邪解脱被消尽。并且那些以邪解脱为缘而生起的诸多不善恶法，于他也被消尽，而以正解脱为缘的诸多善法则达到修习圆满。」

‘‘Sammāvimuttissa , bhikkhave, micchāvimutti nijjiṇṇā hoti. Ye ca micchāvimuttipaccayā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti, te cassa nijjiṇṇā honti, sammāvimuttipaccayā ca aneke kusalā dhammā bhāvanāpāripūriṃ gacchantī’’ti (a. ni. 10.106; dī. ni. 3.360) vuttāni dasa nijjaravatthūni.

3应知：「比丘们，一切应遍知」等是世尊所说，在此引用以示。而「且」(ca) 字只是一个凑足音节的小品词。眼等三十个解释，是在六门中每一门各列五项，依门与所缘生起的次第而说明的。其中，眼有两种：肉眼与慧眼。慧眼中，佛眼、遍眼、智眼、天眼、法眼为五种。所谓佛眼，即「诸比丘，我以佛眼观察世间时，见……」(《中部》1.283; 2.339; 《大品》9)。所谓遍眼，即「遍眼即是一切知智」(《小义释·陀多迦青年问经释》32; 《摩伽罗阇青年问经释》85)。所谓智眼，即「眼生起，智生起」(《相应部》5.1081; 《大品》15)。所谓天眼，即「诸比丘，我以清净、超人的天眼，见……」(《中部》1.285)。所谓法眼，即「远离尘垢、远离污秽的法眼生起」(《中部》2.395)，此即下三道所摄的智慧。

3.Sabbaṃ, bhikkhave, abhiññeyyantiādi bhagavatā vuttaṃ idha āharitvā dassitanti veditabbaṃ. Kiñca-iti ca-kāro padapūraṇamatte nipāto. Cakkhādīni tiṃsa vissajjanāni chasu dvāresu ekekasmiṃ pañca pañca katvā dvārārammaṇapavattikkamena niddiṭṭhāni. Tattha duvidhaṃ cakkhu – maṃsacakkhu paññācakkhu ca. Tesu buddhacakkhu samantacakkhu ñāṇacakkhu dibbacakkhu dhammacakkhūti pañcavidhaṃ paññācakkhu. ‘‘Addasaṃ kho ahaṃ, bhikkhave, buddhacakkhunā lokaṃ volokento’’ti (ma. ni. 1.283; 2.339; mahāva. 9) idaṃ buddhacakkhu nāma. ‘‘Samantacakkhu vuccati sabbaññutaññāṇa’’nti (cūḷani. dhotakamāṇavapucchāniddesa 32; mogharājamāṇavapucchāniddesa 85) idaṃ samantacakkhu nāma. ‘‘Cakkhuṃ udapādi ñāṇaṃ udapādī’’ti (saṃ. ni. 5.1081; mahāva. 15) idaṃ ñāṇacakkhu nāma. ‘‘Addasaṃ kho ahaṃ, bhikkhave, dibbena cakkhunā visuddhenā’’ti (ma. ni. 1.285) idaṃ dibbacakkhu nāma. ‘‘Virajaṃ vītamalaṃ dhammacakkhuṃ udapādī’’ti (ma. ni. 2.395) idaṃ heṭṭhimamaggattayasaṅkhātaṃ ñāṇaṃ dhammacakkhu nāma.

259肉眼又分两种：扶根尘眼与净色眼。那个位于眼眶内，下以眼眶骨、上以眉骨、两侧以眼峋、外以睫毛为界，从眼窝中央伸出一缕筋丝系于脑髓，由白、黑、极黑圆环交织而成的肉团，即名扶根尘眼。而依止于此、附着于此，由四大种所造之净色，即名净色眼。此处所指即是此净色眼。此净色眼，位于扶根尘眼白环所围绕的黑环中央，正对面前身体形态所现之处，在视野范围内，如油浸润七层棉布般遍满七层眼膜，量如绿豆粒，作为眼识等的依处与门，各随其宜而住立。它能视，故为眼，即品味色、显了色之义。能显现者，故为色，即当发生颜色变化时，能令（境）入于心中而显现之义。从眼生起之识，或眼之识，为眼识。能触者，为触。加前缀以庄严词语，故说为等触。从眼生起之等触，为眼触。眼触为缘，即以与眼识相应之触为缘。感受，即领纳，为受之义。彼能令乐，故为乐，即令生起者得安乐之义。或极能吞噬、挖掘身心之病，故为乐。能令苦，故为苦，即令生起者受苦之义。不苦不乐，为不苦不乐受。‘不’(a) 字为连音而说。而此眼触，对于与自己相应之受，以俱生、相互、依止、异熟、食、相应、有、不离去八种方式为缘；对于领受相应之受，以无间、等无间、无间依止、非有、离去五种方式为缘；对于推度等相应之受，唯以亲依止为缘。

Maṃsacakkhupi sasambhāracakkhu , pasādacakkhūti duvidhaṃ hoti. Yvāyaṃ akkhikūpake patiṭṭhito heṭṭhā akkhikūpakaṭṭhikena upari bhamukaṭṭhikena ubhato akkhikūṭehi bahiddhā akkhipakhumehi paricchinno akkhikūpakamajjhā nikkhantena nhārusuttakena matthaluṅge ābaddho setakaṇhātikaṇhamaṇḍalavicitto maṃsapiṇḍo, idaṃ sasambhāracakkhu nāma. Yo pana ettha sito ettha paṭibaddho catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya pasādo, idaṃ pasādacakkhu nāma. Idamidhādhippetaṃ. Tadetaṃ tassa sasambhāracakkhuno setamaṇḍalaparikkhittassa kaṇhamaṇḍalassa majjhe abhimukhe ṭhitānaṃ sarīrasaṇṭhānuppattidese diṭṭhimaṇḍale sattasu picupaṭalesu āsittatelaṃ picupaṭalāni viya satta akkhipaṭalāni byāpetvā pamāṇato muggavidalamattaṃ cakkhuviññāṇādīnaṃ yathārahaṃ vatthudvārabhāvaṃ sādhayamānaṃ tiṭṭhati. Taṃ cakkhatīti cakkhu, rūpaṃ assādeti vibhāveti cāti attho. Rūpayantīti rūpā, vaṇṇavikāraṃ āpajjamānā hadayaṅgatabhāvaṃ pakāsentīti attho. Cakkhuto pavattaṃ viññāṇaṃ, cakkhussa vā viññāṇaṃ cakkhuviññāṇaṃ. Phusatīti phasso. Upasaggena padaṃ maṇḍetvā samphassoti vuttaṃ. Cakkhuto pavatto samphasso cakkhusamphasso. Cakkhusamphassapaccayāti cakkhuviññāṇasampayuttaphassapaccayā. Vedayitanti vindanaṃ, vedanāti attho. Tadeva sukhayatīti sukhaṃ, yassuppajjati, taṃ sukhitaṃ karotīti attho. Suṭṭhu vā khādati, khanati ca kāyacittābādhanti sukhaṃ. Dukkhayatīti dukkhaṃ, yassuppajjati, taṃ dukkhitaṃ karotīti attho. Na dukkhaṃ na sukhanti adukkhamasukhaṃ. Ma-kāro padasandhivasena vutto. So pana cakkhusamphasso attanā sampayuttāya vedanāya sahajāta aññamaññanissaya vipākaāhārasampayuttaatthiavigatavasena aṭṭhadhā paccayo hoti, sampaṭicchanasampayuttāya anantarasamanantaraanantarūpanissayanatthivigatavasenapañcadhā, santīraṇādisampayuttānaṃ upanissayavaseneva paccayo hoti.

260能听闻，故为耳。它在带扶根尘的耳孔内部，于覆有细软褐色毛发的、形如指套的区域，作为耳识等的依处与门，随宜而住。能被发出者，即声；意思是能被说出。能嗅闻，故为鼻。它在带扶根尘的鼻腔内部，于形如山羊蹄的区域，作为鼻识等的依处与门，随宜而住。能散发气味者，即香；意思是能显示自己的来源。能唤取生命者，即舌；或以品尝义，亦为舌。它在带扶根尘的舌上，避开舌尖、舌根与两侧，于上表面正中央形如破睡莲花瓣尖的区域，作为舌识等的依处与门，随宜而住。有情品尝它们，故为味；意思是令满足。诸秽漏法之集起处，故为身。集起处即生起之地。凡于此身中有执受之转起，于其大部分，身净色作为身识等的依处与门，随宜而住。能被触者，即触。能了知，故为意；即能识别。能持自相者，即法。意，指与转向俱的有分心。法，指十二类法所缘。意识，指速行心。意触，指与彼相应之触。彼触对相应之受，除异熟缘外，以其余七缘为缘；对无间之受，亦以彼七缘；对其余之受，唯以亲依止缘为缘。

Suṇātīti sotaṃ. Taṃ sasambhārasotabilassa anto tanutambalomācite aṅgulivedhakasaṇṭhāne padese sotaviññāṇādīnaṃ yathārahaṃ vatthudvārabhāvaṃ sādhayamānaṃ tiṭṭhati. Sappantīti saddā, udāharīyantīti attho. Ghāyatīti ghānaṃ. Taṃ sasambhāraghānabilassa anto ajapadasaṇṭhāne padese ghānaviññāṇādīnaṃ yathārahaṃ vatthudvārabhāvaṃ sādhayamānaṃ tiṭṭhati. Gandhayantīti gandhā, attano vatthuṃ sūcentīti attho. Jīvitamavhāyatīti jivhā, sāyanaṭṭhena vā jivhā. Sā sasambhārajivhāya atiaggamūlapassāni vajjetvā uparimatalamajjhe bhinnauppaladalaggasaṇṭhāne padese jivhāviññāṇādīnaṃ yathārahaṃ vatthudvārabhāvaṃ sādhayamānā tiṭṭhati. Rasanti te sattāti rasā, assādentīti attho. Kucchitānaṃ sāsavadhammānaṃ āyoti kāyo. Āyoti uppattideso. So yāvatā imasmiṃ kāye upādiṇṇappavatti nāma atthi, tattha yebhuyyena kāyapasādo kāyaviññāṇādīnaṃ yathārahaṃ vatthudvārabhāvaṃ sādhayamāno tiṭṭhati. Phusīyantīti phoṭṭhabbā. Munātīti mano, vijānātīti attho. Attano lakkhaṇaṃ dhārentīti dhammā. Manoti sahāvajjanaṃ bhavaṅgaṃ. Dhammāti dvādasapabhedā dhammārammaṇā dhammā. Manoviññāṇanti javanamanoviññāṇaṃ. Manosamphassoti taṃsampayutto phasso. So sampayuttāya vedanāya vipākapaccayavajjehi sesehi sattahi paccayo hoti, anantarāya teheva, sesānaṃ upanissayavaseneva paccayo hoti.

261色等五个解说，是依蕴而说。被冷等所恼害、逼迫，故为色。能感受，故为受。能了别，故为想。能造作，故为行。能识别，故为识。眼等乃至法伺的十个解说，是依六六而说；六十个解说，是依可爱、可悦而说。眼触所生等受，即与彼彼相应之受。于色之想，为色想。能思虑，故为思；意思是能连结。能渴求，故为爱；意思是能饮。能寻思，故为寻；或寻思为寻，即粗推度。心依彼于所缘游移，故为伺；或游移为伺，即细随行。

Rūpādīni pañca vissajjanāni khandhavasena niddiṭṭhāni. Sītādīhi ruppati pīḷīyatīti rūpaṃ. Vedayatīti vedanā. Sañjānātīti saññā. Saṅkharontīti saṅkhārā. Vijānātīti viññāṇaṃ. Cakkhādīni dhammavicārapariyantāni dasa chakkavasena, saṭṭhi vissajjanāni piyarūpasātarūpavasena niddiṭṭhāni. Cakkhusamphassajādikā vedanā taṃtaṃsampayuttāva. Rūpesu saññā rūpasaññā. Sañcetayatīti sañcetanā, abhisandahatīti attho. Tasatīti taṇhā, pipāsatīti attho. Vitakketīti vitakko, vitakkanaṃ vā vitakko, ūhananti vuttaṃ hoti. Ārammaṇe tena cittaṃ vicaratīti vicāro, vicaraṇaṃ vā vicāro, anusañcaraṇanti vuttaṃ hoti.

44.地界等六个解说，是依略说名色分别而说。因广布，故为地。能黏着、被吸收或增长，故为水。能热，故为火。能吹，故为风。不能犁、不能拖曳，不能被切割或破坏，故为虚空。以无有情义，故为界。

4.Pathavīdhātādīni cha vissajjanāni saṃkhittena nāmarūpavavatthānavasena niddiṭṭhāni. Patthaṭattā pathavī. Appeti, āpīyati, appāyatīti vā āpo. Tejayatīti tejo. Vāyatīti vāyo. Na kassati na nikassati, kasituṃ chindituṃ bhindituṃ vā na sakkāti ākāso. Nissattaṭṭhena dhātu.

263地遍等十个解说，是依遍禅修习而说。遍者，以遍满故，遍圆盘、于彼现起之相、以彼为所缘之禅那，皆称为遍。然此处意指禅那。最初四种为以四大遍为所缘之禅那，其后四种为以颜色遍为所缘之禅那。空遍者，指限定虚空，及以彼为所缘之禅那；遍相除去之虚空，及以彼为所缘之空无边处。识遍者，指空无边处识，及以彼为所缘之识无边处。

Pathavīkasiṇādīni dasa vissajjanāni kasiṇabhāvanāvasena niddiṭṭhāni. Kasiṇanti sakalapharaṇavasena kasiṇamaṇḍalampi tasmiṃ upaṭṭhitanimittampi tadārammaṇaṃ jhānampi vuccati. Idha pana jhānaṃ adhippetaṃ. Ādimhi cattāri mahābhūtakasiṇārammaṇāni jhānāni, tato parāni cattāri vaṇṇakasiṇārammaṇāni. Ākāsakasiṇanti paricchedākāso, tadārammaṇañca jhānaṃ, kasiṇugghāṭimākāso, tadārammaṇañca ākāsānañcāyatanaṃ. Viññāṇakasiṇanti ākāsānañcāyatanaviññāṇaṃ, tadārammaṇañca viññāṇañcāyatanaṃ.

264发等三十二个解说，是依三十二行相业处而说。然于彼发等，若以厌恶现前，则依身至念为不净业处；若以色现前，则为遍业处；若以界现前，则为四界差别业处。且应知：发等若以厌恶或色现前，彼等所缘之禅那；若以界现前，彼等部分及彼等所缘，即为界修习。

Kesādīni dvattiṃsa vissajjanāni dvattiṃsākārakammaṭṭhānavasena niddiṭṭhāni. Tesu pana kesādīsu paṭikūlato upaṭṭhitesu kāyagatāsativasena asubhakammaṭṭhānaṃ hoti, vaṇṇato upaṭṭhitesu kasiṇakammaṭṭhānaṃ hoti, dhātuto upaṭṭhitesu catudhātuvavatthānakammaṭṭhānaṃ hoti, kesātiādīni ca paṭikūlato vaṇṇato vā upaṭṭhitānaṃ tadārammaṇāni jhānāni, dhātuto upaṭṭhitassa te ca koṭṭhāsā tadārammaṇā ca dhātubhāvanā veditabbā.

265「头发」：在两边的耳尖、前方的额际以及后方的咽喉处为边界，安住在头盖骨包覆的肉膜中，深约一粒米，数量有数十万。

Kesā ubhosu passesu kaṇṇacūḷikāhi purato nalāṭantena, pacchato ca galavāṭakena paricchinnā sīsakaṭāhaveṭhanacamme vīhaggamattaṃ pavisitvā ṭhitā anekasatasahassasaṅkhā.

266身毛：除发等所住之处及手掌、足底外，大部分于身体皮肤上九万九千毛孔中，没入约一粒虱卵而住。

Lomā ṭhapetvā kesādīnaṃ patiṭṭhitokāsaṃ hatthatalapādatalāni ca yebhuyyena sarīracamme navanavutiyā lomakūpasahassesu likkhāmattaṃ pavisitvā ṭhitā.

267「指甲」：安住在手指的顶端，有二十片。

Nakhā aṅgulīnaṃ aggapiṭṭhesu ṭhitā vīsati.

268「牙齿」：安住在两层颚骨中，绝大多数有三十二颗。

Dantā dvīsu haṇukaṭṭhikesu ṭhitā yebhuyyena dvattiṃsa.

269皮肤：包裹全身，位于可见粗毛之上、外皮之下的那层皮。

Taco sakalasarīraṃ pariyonandhitvā pākaṭakilomakassa upari chaviyā heṭṭhā ṭhitaṃ cammaṃ.

270肉：涂附于三百多骨而住的九百肉片。

Maṃsaṃ sādhikāni tīṇi aṭṭhisatāni anulimpitvā ṭhitāni navamaṃsapesisatāni.

271筋：连结全身诸骨而住的九百筋。

Nhārū sakalasarīre aṭṭhīni ābandhitvā ṭhitāni nava nhārusatāni.

272骨：遍布全身，位于筋之上而住的三百多骨。

Aṭṭhī sakalasarīre heṭṭhā aṭṭhīnaṃ upari ṭhitāni sādhikāni tīṇi aṭṭhisatāni.

273「骨髓」是指存在于每块骨头内部的髓。

Aṭṭhimiñjā tesaṃ tesaṃ aṭṭhīnaṃ abbhantare ṭhitā miñjā.

274「肾脏」：由一根从颈窝发出、稍行一段后分为两叉的粗腱所系缚，围绕心脏肌肉而住立的两块肉团。

Vakkaṃ galavāṭakā nikkhantena ekamūlena thokaṃ gantvā dvidhā bhinnena thūlanhārunā vinibaddhā hutvā hadayamaṃsaṃ parikkhipitvā ṭhitā dve maṃsapiṇḍikā.

275「心脏」：位于身体内部、两乳之间的心脏肉，内部是心的依处，充满约半掌量的血液，并有一个大小如棠梨种子安立处的凹陷。

Hadayaṃ sarīrabbhantare dvinnaṃ thanānaṃ majjhe ṭhitaṃ anto cittasannissayaṃ aḍḍhapasatamattalohitapuṇṇaṃ punnāgaṭṭhipatiṭṭhānamattāvāṭakaṃ hadayamaṃsaṃ.

276「肝脏」：位于两乳内部，靠近右侧而住立的一对肉膜。

Yakanaṃ dvinnaṃ thanānaṃ abbhantare dakkhiṇapassaṃ nissāya ṭhitaṃ yamakamaṃsapaṭalaṃ.

277「膈膜」：指包覆肉，有两种：一种覆盖心脏与肾脏而住立，称为覆膜；另一种在全身皮肤之下包裹肌肉而住立，称为不覆膜。

Kilomakaṃ hadayavakkāni paṭicchādetvā ṭhitaṃ paṭicchannakilomakasaṅkhātañca sakalasarīre cammassa heṭṭhato maṃsaṃ pariyonandhitvā ṭhitaṃ appaṭicchannakilomakasaṅkhātañcāti duvidhaṃ pariyonahanamaṃsaṃ.

278「脾脏」：位于心脏左侧，靠近腹腔膜的上方而住立的胃舌肉。

Pihakaṃ hadayassa vāmapasse udarapaṭalassa matthakapassaṃ nissāya ṭhitaṃ udarajivhāmaṃsaṃ.

279「肺」：位于身体内部两乳之间，覆盖在心脏与肝脏之上而悬垂住立，由三十二块肉片组成的肺肉。

Papphāsaṃ sarīrabbhantare dvinnaṃ thanānaṃ antare hadayayakanānaṃ upari chādetvā olambantaṃ ṭhitaṃ dvattiṃsamaṃsakhaṇḍappabhedaṃ papphāsamaṃsaṃ.

280「肠」：住于体内，上端系于颈窝，下端系于粪道，以颈窝与粪道为边界的盘曲肠管。男子的肠长三十二肘，女子的长二十八肘，在二十一处盘曲。

Antaṃ upari galavāṭake heṭṭhā karīsamagge vinibandhattā galavāṭakakarīsamaggapariyante sarīrabbhantare ṭhitā purisassa dvattiṃsahatthā itthiyā aṭṭhavīsatihatthā ekavīsatiyā ṭhānesu obhaggā antavaṭṭi.

281「肠间膜」：把诸肠环捆绑在一起不让它们松散，位于二十一个肠环之间的系缚。

Antaguṇaṃ antabhoge ekato agalante ābandhitvā ekavīsatiyā antabhogānaṃ antarā ṭhitaṃ bandhanaṃ.

282「胃中物」：指被牙齿捣碎、被舌头和手搅拌、混杂了唾液和痰液的食物，当时就失去了颜色、香气和味道等品质，掉落后如同织布机的污水和狗的呕吐物一样，被胆汁、痰、风包裹，受胃火的热力和推动力所沸腾，里面充满了虫子，不断向上冒出泡沫和气泡，成了极其腐烂恶臭、令人卑鄙的状态，它住在叫作‘生熟胃’的、位于脐上方的内膜里。也就是各种嚼食、饮用、吞食、尝食的东西。

Udariyaṃ dantamusalasañcuṇṇitaṃ jivhāhatthaparivattitaṃ kheḷalālāpalibuddhaṃ taṃkhaṇavigatavaṇṇagandharasādisampadaṃ tantavāyakhalisuvānavamathusadisaṃ nipatitvā pittasemhavātapaliveṭhitaṃ hutvā udaraggisantāpavegakuthitaṃ kimikulākulaṃ uparūpari pheṇabubbuḷakāni muñcantaṃ paramakasambukaduggandhajegucchabhāvaṃ āpajjitvā āmāsayasaṅkhāte uparinābhiantapaṭale ṭhitaṃ nānappakārakaṃ asitapītakhāyitasāyitaṃ.

283「粪」：住于称为‘熟藏’的部位，在肚脐和脊骨根之间、高度大约八指宽的肠道末端处的大便。

Karīsaṃ pakkāsayasaṅkhāte heṭṭhā nābhipiṭṭhikaṇṭakamūlānaṃ antare ubbedhena aṭṭhaṅgulamatte antāvasāne ṭhitaṃ vaccaṃ.

284「胆」：有两种：一种依附于肝脏，住在心脏、肉和肺之间，位于像大苦瓜囊一样的胆囊中，称为有缚胆；另一种则遍满身体其余部分，但除外头发、体毛、指甲、牙齿这些没有肉的地方，以及硬而干燥的皮肤，称为无缚胆。

Pittaṃ hadayamaṃsapapphāsānaṃ antare yakanamaṃsaṃ nissāya ṭhitaṃ mahākosātakīkosakasadise pittakosake ṭhitaṃ baddhapittasaṅkhātañca, kesalomanakhadantānaṃ maṃsavinimuttaṭṭhānañceva thaddhasukkhacammañca ṭhapetvā avasesaṃ sarīraṃ byāpetvā ṭhitaṃ abaddhapittasaṅkhātañcāti duvidhaṃ pittaṃ.

285「痰」：住在胃膜里的痰，数量充满一钵他。

Semhaṃ udarapaṭale ṭhitaṃ ekapatthapūrappamāṇaṃ semhaṃ.

286「脓」：当身体部位被木桩、荆棘刺伤，或遭受打击、火烧等伤害，或因内部界扰动而生起疮疖时，其中的脓是腐熟的血液所化。「血」有两种：一种是积聚血，充满肝脏下部，点点滴滴地流布在心脏、肾和肺的上方，滋润着肾、心脏、肝、肺，量满一钵他；另一种是循环血，除了头发、体毛、指甲、牙齿这些没有肉的地方，以及硬而干燥的皮肤以外，沿着脉管网遍满整个所执受的身体。

Pubbo khāṇukaṇṭakapaharaṇaggijālādīhi abhihate vā sarīrappadese abbhantaradhātukkhobhavasena vā uppannesu gaṇḍapīḷakādīsu paripakkalohitapariṇāmo. Lohitaṃ yakanassa heṭṭhābhāgaṃ pūretvā hadayavakkapapphāsānaṃ upari thokaṃ thokaṃ paggharantaṃ vakkahadayayakanapapphāse temayamānaṃ ṭhitaṃ ekapatthapūramattaṃ sannicitalohitasaṅkhātañca, kesalomanakhadantānaṃ maṃsavinimuttaṭṭhānañceva thaddhasukkhacammañca ṭhapetvā dhamanijālānusārena sabbaṃ upādiṇṇasarīraṃ pharitvā ṭhitaṃ saṃsaraṇalohitasaṅkhātañcāti duvidhaṃ lohitaṃ.

287「汗」：当身体被火的热力、太阳的热量或季节变化等加热时，从所有毛发和毛孔流出的水界。

Sedo aggisantāpasūriyasantāpautuvikārādīhi santatte sarīre sabbakesalomakūpavivarehi paggharaṇakaāpodhātu.

288「脂肪」：在体型厚实的人，它住在全身皮肤与肉之间；在瘦削的人，则依附于小腿肉等地方，是一种浓稠的油脂。

Medo thūlassa sakalasarīre cammamaṃsantare kisassa jaṅghamaṃsādīni nissāya ṭhito thinasineho.

289「泪」：由喜悦与忧、不合宜的饮食、时节等所生起，充满眼窝而停留或流出的水界。

Assu somanassadomanassavisabhāgāhārautūhi samuṭṭhahitvā akkhikūpake pūretvā tiṭṭhantī vā paggharantī vā āpodhātu.

290「膏」：当火的热、太阳的热、不合时节等产生体温时，多半留在手掌、手背、脚掌、脚背、鼻翼、额头、肩峰等处，是融化的脂膏。

Vasā aggisantāpasūriyasantāpautuvisabhāgehi usmājātesu yebhuyyena hatthatalahatthapiṭṭhipādatalapādapiṭṭhināsāpuṭanalāṭaaṃsakūṭesu ṭhito vilīnasineho.

291「唾液」：当看见或回忆起那样的食物，或将食物放入口中，或心脏感到焦躁，或对某物生起厌恶时，便更多地生起，从两侧脸颊流下而停留在舌上，是混有泡沫的水界。

Kheḷo tathārūpaṃ āhāraṃ passantassa vā sarantassa vā mukhe vā ṭhapentassa hadayaṃ vā ākilāyantassa kismiñcideva vā jigucchaṃ uppādentassa bhiyyo uppajjitvā ubhohi kapolapassehi oruyha jivhāya tiṭṭhamānā pheṇamissā āpodhātu.

292「鼻涕」：由不合宜的饮食、时节等所致的界扰动，或因哭泣，从脑流下，经由上颚孔道向下，充满鼻腔而停留或流出，是腐臭、不净、黏滑的。

Siṅghāṇikā visabhāgāhārautuvasena sañjātadhātukkhobhassa vā rodantassa vā antosīse matthaluṅgato galitvā tālumatthakavivarena otaritvā nāsāpuṭe pūretvā tiṭṭhantaṃ vā paggharantaṃ vā pūti asuci picchilaṃ.

293「关节滑液」：执行关节润滑的作用，住于一百八十关节之内，是黏滑的腐肉。

Lasikā aṭṭhisandhīnaṃ abbhañjanakiccaṃ sādhayamānaṃ asītisatasandhīnaṃ abbhantare ṭhitaṃ picchilakuṇapaṃ.

294「尿」：因食物与时节而住于膀胱囊内的水界。

Muttaṃ āhārautuvasena vatthipuṭabbhantare ṭhitā āpodhātu.

295「脑」：住于头盖骨内部、依靠四条缝合线的四个团块的集合，即髓堆。

Matthaluṅgaṃ sīsakaṭāhabbhantare cattāro sibbinimagge nissāya ṭhito catupiṇḍasamodhāno miñjarāsi.

296眼处等十二种解答是依十二处而宣说的。从处的含义来说，之所以称为「处」，是因为它是诸法来的途径（āyāna），是扩展（tanana），以及引导（nayana）那广大的（āyata）轮回。的确，在眼、色等之中，那些各依自门与所缘的心、心所法，以各自的领受等作用而“来”（āyatanti），也就是生起、努力、精勤，这是所说的“来”义。再者，这些处使那些已来的法扩展（tanonti），即令其广大，这是所说的“扩展”义。还有，在无始的轮回中流转的极为广大的轮回之苦，只要它还未回转，这些处便引导（nayanti）、令其持续流转（pavattayanti），这是所说的“引导”义。

Cakkhāyatanādīni dvādasa vissajjanāni dvādasāyatanavasena niddiṭṭhāni. Āyatanato, āyānaṃ tananato, āyatassa ca nayanato āyatanaṃ. Cakkhurūpādīsu hi taṃtaṃdvārārammaṇā cittacetasikā dhammā sena sena anubhavanādinā kiccena āyatanti uṭṭhahanti ghaṭanti, vāyamantīti vuttaṃ hoti. Te ca pana āyabhūte dhamme etāni tanonti, vitthārentīti vuttaṃ hoti. Idañca anamatagge saṃsāre pavattaṃ atīva āyataṃ saṃsāradukkhaṃ yāva na nivattati, tāva nayanti, pavattayantīti vuttaṃ hoti.

297而且，“处”（āyatana）这个词，有住处、矿藏、集会处、出生地、原因这些含义。就像在世间，说到‘自在天处’‘瓦苏德瓦处’等，是以住处而称为‘处’；说到‘金处’‘银处’等，是以矿藏而称为‘处’；在教法中，比如《增支部》所说‘在令人愉悦的处所，鸟儿们依止其中’，是以集会处而称为‘处’；‘南牛道是牛的出生处’等，是以出生地而称为‘处’；《增支部》中‘当念处等存在时，他在哪里都能获得作证的能力’等，是以原因而称为‘处’。在眼等感官中，各种心、心所法安住于其中，因为它们依赖这些感官而活动，所以眼等是它们的住处；它们又在眼等中广泛散布，因为以眼等为依止和所缘，所以眼等是它们的矿藏；又因为依各自的依处、根门和所缘而在各处汇集，所以眼等是它们的集会处；以这些为依止和所缘，就在那些地方生起，所以眼等是它们的出生地；由于没有眼等，就没有它们，所以眼等是它们的原因。因此，依照如上所说的意义，眼即是处，所以称为‘眼处’。其余的处也是如此。

Apica nivāsaṭṭhānaṭṭhena ākaraṭṭhena samosaraṇaṭṭhānaṭṭhena sañjātidesaṭṭhena kāraṇaṭṭhena ca āyatanaṃ . Tathā hi loke ‘‘issarāyatanaṃ vāsudevāyatana’’ntiādīsu nivāsaṭṭhānaṃ ‘‘āyatana’’nti vuccati. ‘‘Suvaṇṇāyatanaṃ rajatāyatana’’ntiādīsu ākaro. Sāsane pana ‘‘manorame āyatane, sevanti naṃ vihaṅgamā’’tiādīsu (a. ni. 5.38) samosaraṇaṭṭhānaṃ. ‘‘Dakkhiṇāpatho gunnaṃ āyatana’’ntiādīsu sañjātideso. ‘‘Tatra tatreva sakkhibhabbataṃ pāpuṇāti sati satiāyatane’’tiādīsu (a. ni. 3.102; 5.23) kāraṇaṃ. Cakkhuādīsu cāpi te te cittacetasikā dhammā nivasanti tadāyattavuttitāyāti cakkhādayo nesaṃ nivāsaṭṭhānaṃ , cakkhādīsu ca te ākiṇṇā tannissayattā tadārammaṇattā cāti cakkhādayo ca nesaṃ ākaro, tattha tattha vatthudvārārammaṇavasena samosaraṇato cakkhādayo ca nesaṃ samosaraṇaṭṭhānaṃ, taṃnissayārammaṇabhāvena tattheva uppattito cakkhādayo ca nesaṃ sañjātideso, cakkhādīnaṃ abhāve abhāvato cakkhādayo ca nesaṃ kāraṇanti yathāvuttenatthena cakkhu ca taṃ āyatanañcāti cakkhāyatanaṃ. Evaṃ sesānipi.

298眼界等十八种解答，是依十八界而宣说的。眼等当中的每一种法，随各自的可能，或者‘安立’，或者‘被保持’，或者同时有‘安立’和‘被保持’，或者由这些、在这些当中而‘被保持’，所以称为‘界’。世间的界，确实是以因为特相而确定地存在着，如同金界、银界等产生金、银那样，产生种种轮回之苦。又如同挑担者将担子扛在身上一样，众生被这些界保持、被维持着，这是它的意义。而且，由于不能自在，它们仅仅是苦的安立者。以这些界作为原因，轮回之苦被众生随顺地安立。那种被安立的状态也保持在这些界之中，也就是被安置，这是它的意义。再者，就像外道所执的‘我’那样，自性上并不真实存在，但这些界并非如此。这些界保持着自性，所以称为‘界’。又像世间中各种色彩的雌黄、雄黄等岩石部分被称为‘界’，同样，这些也类似界，所以称为‘界’。因为它们各部分是被智慧所引导的对象。或者，如同在名为‘身体’的集合体的组成部分——如味、血等——它们相互有着不同特相、彼此区隔，而得到‘界’的指示；同样，在这些名为五蕴的有身的组成部分中，也应当知道有‘界’的指示。因为这些眼等是相互有着不同特相而彼此区隔的。再者，‘界’是非命者的同义语。事实上，世尊在《中部》等经中说‘此比丘，人是六界所成’，就是为了破除命想而教导界。依照如上所说的意义，眼即是界，所以称为‘眼界’。其余的界也是如此。意界是指三种意界。法界是指受蕴、想蕴、行蕴、十六种微细色以及涅槃。意识界是指七十六种意识界。

Cakkhudhātādīni aṭṭhārasa vissajjanāni aṭṭhārasadhātuvasena niddiṭṭhāni. Cakkhādīsu ekeko dhammo yathāsambhavaṃ vidahati, dhīyate, vidhānaṃ vidhīyate, etāya, ettha vā dhīyatīti dhātu. Lokiyā hi dhātuyo kāraṇabhāvena vavatthitā hutvā suvaṇṇarajatādidhātuyo viya suvaṇṇarajatādiṃ, anekappakāraṃ saṃsāradukkhaṃ vidahanti. Bhārahārehi ca bhāro viya sattehi dhīyante, dhārīyantīti attho. Dukkhavidhānamattameva cetā avasavattanato. Etāhi ca karaṇabhūtāhi saṃsāradukkhaṃ sattehi anuvidhīyati. Tathāvihitañcetaṃ etāsveva dhīyati, ṭhapīyatīti attho. Apica yathā titthiyānaṃ attā nāma sabhāvato natthi, na evametā. Etā pana attano sabhāvaṃ dhārentīti dhātuyo. Yathā ca loke vicittā haritālamanosilādayo selāvayavā dhātuyoti vuccanti, evametāpi dhātuyo viyāti dhātuyo. Vicittā hetā ñāṇaneyyāvayavāti. Yathā vā sarīrasaṅkhātassa samudāyassa avayavabhūtesu rasasoṇitādīsu aññamaññavisabhāgalakkhaṇaparicchinnesu dhātusamaññā, evamevetesupi pañcakkhandhasaṅkhātassa attabhāvassa avayavesu dhātusamaññā veditabbā. Aññamaññavisabhāgalakkhaṇaparicchinnā hete cakkhādayoti. Apica dhātūti nijjīvamattassetaṃ adhivacanaṃ. Tathā hi bhagavā ‘‘chadhāturo ayaṃ bhikkhu puriso’’tiādīsu (ma. ni. 3.343-344) jīvasaññāsamūhananatthaṃ dhātudesanaṃ akāsīti. Yathāvuttenatthena cakkhu ca taṃ dhātu cāti cakkhudhātu. Evaṃ sesāpi. Manodhātūti ca tisso manodhātuyo. Dhammadhātūti vedanāsaññāsaṅkhārakkhandhā soḷasa sukhumarūpāni nibbānañca. Manoviññāṇadhātūti chasattati manoviññāṇadhātuyo.

299眼根等二十二种解答，是依二十二根而宣说的。眼本身，在‘见’这一特相上行使根的作用，所以称为‘眼根’。耳本身，在‘闻’这一特相上行使根的作用，所以称为‘耳根’。鼻本身，在‘嗅’这一特相上行使根的作用，所以称为‘鼻根’。舌本身，在‘尝’这一特相上行使根的作用，所以称为‘舌根’。身本身，在‘触’这一特相上行使根的作用，所以称为‘身根’。能‘意知’，所以称为‘意’，也就是了知的意思。而注释书的老师们则说：就像用细管仔细测量，或者用大秤仔细称量，意能对所缘进行意知、了知，所以称为‘意’；而意本身，在‘了知’的特相上行使根的作用，所以称为‘意根’。

Cakkhundriyādīni bāvīsati vissajjanāni bāvīsatindriyavasena niddiṭṭhāni. Cakkhumeva dassanalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti cakkhundriyaṃ. Sotameva savanalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti sotindriyaṃ. Ghānameva ghāyanalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti ghānindriyaṃ. Jivhā eva sāyanalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti jivhindriyaṃ. Kāyo eva phusanalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti kāyindriyaṃ. Manate iti mano, vijānātīti attho. Aṭṭhakathācariyā panāhu – nāliyā minamāno viya mahātulāya dhārayamāno viya ca ārammaṇaṃ manati jānātīti mano, tadeva mananalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti manindriyaṃ.

300那些同时生起的法，依靠它而存活，所以称为‘命’。这个‘命’本身，在‘守护’的特相上行使根的作用，所以称为‘命根’。它分为色命根和非色命根两种。守护一切业生色及其俱生色的，是色命根；守护一切与心俱生的非色法的，是非色命根。

Jīvanti tena taṃsahajātā dhammāti jīvitaṃ, tadeva anupālanalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti jīvitindriyaṃ. Taṃ rūpajīvitindriyaṃ arūpajīvitindriyanti duvidhaṃ. Sabbakammajarūpasahajaṃ sahajarūpānupālanaṃ rūpajīvitindriyaṃ, sabbacittasahajaṃ sahajaarūpānupālanaṃ arūpajīvitindriyaṃ.

301由于她的胎凝结，形成团块，所以称为‘女子’。在女性特征等上行使根的作用，所以称为‘根’；必然是女子的根，所以称为‘女根’。

Thīyati saṅghātaṃ gacchati etissā gabbhoti itthī, itthiliṅgādīsu indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, niyamato itthiyā eva indriyaṃ itthindriyaṃ.

302‘Puṃ’是指地狱。在地狱中，他遭受伤害，所以称为‘男子’。在男性特征等上行使根的作用，所以称为‘根’；必然是男子的根，所以称为‘男根’。在这两种根中，每一种都是各自拥有自性的众生，由各自的业生色一同生起的。

Puṃ-vuccati nirayo, puṃ saṅkhāte niraye risīyati hiṃsīyatīti puriso, purisaliṅgādīsu indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, niyamato purisasseva indriyaṃ purisindriyaṃ. Dvīsupetesu ekekaṃ sabhāvakassa ekekassa kammajarūpasahajaṃ hoti.

303与善果报身识相应的乐，在身体舒适的特相上行使根的作用，所以称为‘根’；乐本身就是根，所以称为‘乐根’。

Kusalavipākakāyaviññāṇasampayuttaṃ sukhaṃ, kāyikasātalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, sukhameva indriyaṃ sukhindriyaṃ.

304与不善果报身识相应的苦，在身体不适的特相上行使根的作用，所以称为‘根’；苦本身就是根，所以称为‘苦根’。

Akusalavipākakāyaviññāṇasampayuttaṃ dukkhaṃ, kāyikaasātalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, dukkhameva indriyaṃ dukkhindriyaṃ.

305由于与喜和悦相应，心变得美妙，所以称为‘善意’；善意的状态就是‘悦’。在心的愉悦特相上行使根的作用，所以称为‘根’；悦本身就是根，所以称为‘悦根’。

Pītisomanassayogato sobhanaṃ mano assāti sumano, sumanassa bhāvo somanassaṃ, cetasikasātalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, somanassameva indriyaṃ somanassindriyaṃ.

306「忧根」：由于与忧俱行，心变得恶劣；或者因为是低劣的感受，心变得可鄙，所以称为‘恶意’（dummano）；恶意的状态就是忧（domanassa）。「根」是指在这种心所的不适特相上，它行使根的支配作用；因此忧本身就是根，即忧根。「舍根」：「舍」指它舍弃了苦与乐的活动方式而转起，因为它住于中舍的行相，并以那种行相而转起，所以称为舍（upekkhā）。「根」是指在它的中舍特相上，它行使根的支配作用；因此舍本身就是根，即舍根。

Domanassayogato duṭṭhu mano assāti, hīnavedanattā vā kucchitaṃ mano assāti dummano, dummanassa bhāvo domanassaṃ, cetasikaasātalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, domanassameva indriyaṃ domanassindriyaṃ. Sukhadukkhākārapavattiṃ upekkhati majjhattākārasaṇṭhitattā tenākārena pavattatīti upekkhā, majjhattalakkhaṇe indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, upekkhā eva indriyaṃ upekkhindriyaṃ.

307「信根（saddhindriya）」：「信」指依靠它而相信，或者它自身就是相信，或者它仅仅是相信的行为，所以称为信（saddhā）。「根」指由于它能克服不信，具有增上的意义，所以称为根；或者它是在决断的特相上行使根的支配作用，所以称为根；因此信本身就是根，即信根。

Saddahanti etāya, sayaṃ vā saddahati, saddahanamattameva vā esāti saddhā, assaddhiyassa abhibhavanato adhipatiatthena indriyaṃ, adhimokkhalakkhaṇe vā indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, saddhāyeva indriyaṃ saddhindriyaṃ.

308「精进根（vīriyindriya）」：「精进」指英雄的本性就是精进，或者是英雄的行为，或者是依方法、规则应当被激励、被推动，所以称为精进（vīriya）。「根」指由于它能克服懈怠，具有增上的意义，所以称为根；或者它是在策励的特相上行使根的支配作用，所以称为根；因此精进本身就是根，即精进根。

Vīrabhāvo vīriyaṃ, vīrānaṃ vā kammaṃ, vidhinā vā nayena īrayitabbaṃ pavattayitabbanti vīriyaṃ, kosajjassa abhibhavanato adhipatiatthena indriyaṃ, paggahaṇalakkhaṇe vā indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, vīriyameva indriyaṃ vīriyindriyaṃ.

309「念根（satindriya）」：「念」指依靠它而忆念，或者它自身就是忆念，或者它仅仅是忆念的行为，所以称为念（sati）。「根」指由于它能克服失念，具有增上的意义，所以称为根；或者它是在现起的特相上行使根的支配作用，所以称为根；因此念本身就是根，即念根。

Saranti tāya, sayaṃ vā sarati, saraṇamattameva vā esāti sati, muṭṭhasaccassa abhibhavanato adhipatiatthena indriyaṃ, upaṭṭhānalakkhaṇe vā indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, sati eva indriyaṃ satindriyaṃ.

310「定根（samādhindriya）」：「定」指心正确地安置、安住于所缘，所以称为定（samādhi）。「根」指由于它能克服散乱，具有增上的意义，所以称为根；或者它是在不散乱的特相上行使根的支配作用，所以称为根；因此定本身就是根，即定根。

Ārammaṇe cittaṃ sammā ādhiyati ṭhapetīti samādhi, vikkhepassa abhibhavanato adhipatiatthena indriyaṃ, avikkhepalakkhaṇe vā indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, samādhi eva indriyaṃ samādhindriyaṃ.

311「慧根」：「慧」指以‘这是苦’等方法了知圣谛，所以称为慧（paññā）。而注疏中说：‘通过使了知无常、苦、无我，所以称为慧。’「根」指由于它能克服无明，具有增上的意义，所以称为根；或者它是在见（了知）的特相上行使根的支配作用，所以称为根；因此慧本身就是根，即慧根。

‘‘Idaṃ dukkha’’ntiādinā nayena ariyasaccāni pajānātīti paññā. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘aniccaṃ dukkhamanattāti paññāpanavasena paññā’’ti vuttaṃ. Avijjāya abhibhavanato adhipatiatthena indriyaṃ, dassanalakkhaṇe vā indaṭṭhaṃ kāretīti indriyaṃ, paññā eva indriyaṃ paññindriyaṃ.

312「未知当知根」：在无始的轮回中，修行者为了了知那从未了知的不死（涅槃）境地，或者为了了知四圣谛法，而发起‘我将了知’的修行，由此生起这种智；并且它具备了根的意义，所以称为‘未知当知根’。这是须陀洹道智的名称。

Anamatagge saṃsāravaṭṭe anaññātaṃ amataṃ padaṃ catusaccadhammameva vā jānissāmīti paṭipannassa uppajjanato indriyaṭṭhasambhavato ca anaññātaññassāmītindriyaṃ. Sotāpattimaggañāṇassetaṃ nāmaṃ.

313「已知根」：不超越初道所了知的界限，只了知由那道所了知的四圣谛法，并且由于成就了根的意义，所以称为‘已知根’。这是指入流果等六种阶段的智的名称。

Paṭhamamaggena ñātaṃ mariyādaṃ anatikkamitvā tesaṃyeva tena maggena ñātānaṃ catusaccadhammānameva jānanato indriyaṭṭhasambhavato ca ājānanakaṃ indriyaṃ aññindriyaṃ. Sotāpattiphalādīsu chasu ṭhānesu ñāṇassetaṃ nāmaṃ.

314「具知根」：对于已遍知四圣谛、完成了智的作用的诸漏尽者，由于它生起以及根的意义成就，称为‘具知根’；或者，对于在四圣谛上作用已完成、证悟四圣谛而住立的诸法，由于内在成就了主宰的意义，因此称为‘具知根’。这是阿拉汉果智的名称。所有这些根，根据情况，以印相的意义、印说的意义、印见的意义、印教的意义、印行的意义而称为根。因为世尊正自觉者由于最上自在而称为“印”，但善与不善业在诸业中没有任何自在。因此，由业所生的根能标示善与不善业，并由彼所教，所以依印相义和印教义而称为根。再者，所有这些根都由世尊、牟尼主如实开显并正觉，所以依印说义和印见义而称为根。又由世尊、牟尼主，某些根通过活动范围的修习，某些根通过修习的修习而被受用，所以也依印行义而称为根。进一步，以增上也就是自在的意义，这些也是根。因为在眼识等转起中，眼等的增上作用是确定的：当它锐利时作用就锐利，当它迟钝时作用就迟钝。

Aññātāvino catusaccesu niṭṭhitañāṇakiccassa khīṇāsavassa uppajjanato indriyaṭṭhasambhavato ca aññātāvindriyaṃ, aññātāvīnaṃ vā catūsu saccesu niṭṭhitakiccānaṃ cattāri saccāni paṭivijjhitvā ṭhitānaṃ dhammānaṃ abbhantare indaṭṭhasādhanena aññātāvindriyaṃ. Arahattaphalañāṇassetaṃ nāmaṃ. Sabbānipetāni yathāyogaṃ indaliṅgaṭṭhena indadesitaṭṭhena indadiṭṭhaṭṭhena indasiṭṭhaṭṭhena indajuṭṭhaṭṭhena ca indriyāni. Bhagavā hi sammāsambuddho paramissariyabhāvato indo, kusalākusalañca kammaṃ kammesu kassaci issariyābhāvato. Tenevettha kammajanitāni indriyāni kusalākusalakammaṃ ulliṅgenti , tena ca siṭṭhānīti indaliṅgaṭṭhena indasiṭṭhaṭṭhena ca indriyāni. Sabbāneva panetāni bhagavatā munindena yathābhūtato pakāsitāni abhisambuddhāni cāti indadesitaṭṭhena indadiṭṭhaṭṭhena ca indriyāni. Teneva ca bhagavatā munindena kānici gocarāsevanāya, kānici bhāvanāsevanāya sevitānīti indajuṭṭhaṭṭhenapi indriyāni. Api ca ādhipaccasaṅkhātena issariyaṭṭhenapi etāni indriyāni. Cakkhuviññāṇādipavattiyañhi cakkhādīnaṃ siddhamādhipaccaṃ tasmiṃ tikkhe tikkhattā mande ca mandattāti.

5五。

316以欲界等十二种回答，依“有”的分类而说明。与叫作欲贪的欲结合的界，就叫作「欲界」；或者说，以欲为名的界，就叫作「欲界」。

Kāmadhātuādīni dvādasa vissajjanāni bhavappabhedavasena niddiṭṭhāni. Kāmarāgasaṅkhātena kāmena yuttā dhātu kāmadhātu, kāmasaṅkhātā vā dhātu kāmadhātu.

317舍弃欲之后，与色结合的界，就叫作「色界」；或者说，以色为名的界，就叫作「色界」。

Kāmaṃ pahāya rūpena yuttā dhātu rūpadhātu, rūpasaṅkhātā vā dhātu rūpadhātu.

318舍弃欲和色之后，与无色结合的界，就叫作「无色界」；或者说，以无色的为名的界，就叫作「无色界」。

Kāmañca rūpañca pahāya arūpena yuttā dhātu arūpadhātu, arūpasaṅkhātā vā dhātu arūpadhātu.

319那些界又以“有”这个同义词来说明。因为“存在”，所以叫作「有」。与想结合的「有」，叫作「有想有」；或者与想相伴的「有」，叫作「有想有」；或者在这个「有」中存在想，所以叫作「有想有」。这就是欲有、除了无想有之外的色有、除非想非非想有之外的无色有。

Tā eva dhātuyo puna bhavapariyāyena vuttā. Bhavatīti hi bhavoti vuccati. Saññāya yutto bhavo saññābhavo, saññāsahagato vā bhavo saññābhavo, saññā vā ettha bhave atthīti saññābhavo. So kāmabhavo ca asaññābhavamutto rūpabhavo ca nevasaññānāsaññābhavamutto arūpabhavo ca hoti.

320「无想有」就是并非「有想有」的那种存在，它属于色有的一部分。

Na saññābhavo asaññābhavo, so rūpabhavekadeso.

321由于没有粗重的状态，所以称为「非有想」；因为微细的状态存在，所以称为「非无想」，合起来就是「非想非非想」。与这种状态结合的生存地，就是「非想非非想有」。另一种解释：由于粗想不存在、细想存在，在这个生存地里被称为「非想非非想」，所以叫做「非想非非想有」。它属于无色有的一部分。

Oḷārikattābhāvato nevasaññā, sukhumattena sambhavato nāsaññāti nevasaññānāsaññā, tāya yutto bhavo nevasaññānāsaññābhavo. Atha vā oḷārikāya saññāya abhāvā, sukhumāya ca bhāvā nevasaññānāsaññā asmiṃ bhaveti nevasaññānāsaññābhavo, so arūpabhavekadeso.

322与一种色蕴混合的生存地，具有一种组成部分，所以称为「一种有」（一蕴有）。这也就是「无想有」。

Ekena rūpakkhandhena vokiṇṇo bhavo ekena vokāro assa bhavassāti ekavokārabhavo, so asaññabhavova.

323与四种无色蕴混合的生存地，具有四种组成部分，所以称为「四蕴有」。这也就是「无色有」。

Catūhi arūpakkhandhehi vokiṇṇo bhavo catūhi vokāro assa bhavassāti catuvokārabhavo, so arūpabhavo eva.

324与五蕴混合的生存地，具有五种组成部分，所以称为「五蕴有」。它是欲有，也是色有的一部分。

Pañcahi khandhehi vokiṇṇo bhavo pañcahi vokāro assa bhavassāti pañcavokārabhavo, so kāmabhavo ca rūpabhavekadeso ca hoti.

6初禅等十二种解答，是从禅那等至的状态来阐述的。这里的「禅那」仅仅指梵住。与寻、伺、喜、乐、心一境性相应的，是初禅；与喜、乐、心一境性相应的，是第二禅；与乐、心一境性相应的，是第三禅；与舍、心一境性相应的，是第四禅。

6.Paṭhamajjhānādīni dvādasa vissajjanāni jhānasamāpattivasena niddiṭṭhāni. Jhānanti idha brahmavihāramattaṃ adhippetaṃ. Vitakkavicārapītisukhacittekaggatāsampayuttaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ. Pītisukhacittekaggatāsampayuttaṃ dutiyaṃ jhānaṃ. Sukhacittekaggatāsampayuttaṃ tatiyaṃ jhānaṃ. Upekkhācittekaggatāsampayuttaṃ catutthaṃ jhānaṃ.

326「慈」：意思是滋润、润泽，也就是变得柔和。或者解释为在朋友中产生，或是朋友所拥有的状态，所以称为慈。因为脱离了敌对法，且对所缘有坚定的倾向，所以称为解脱；心的解脱就是心解脱；慈本身就是心解脱，因此称为「慈心解脱」。

Medati mejjatīti mettā, siniyhatīti attho. Mitte vā bhavā, mittassa vā esā pavattīti mettā, paccanīkadhammehi muttattā ārammaṇe cādhimuttattā vimutti, cetaso vimutti cetovimutti, mettā eva cetovimutti mettācetovimutti.

327「悲」的含义与前面所说的相同。

Karuṇā vuttatthā eva.

328他们依此而喜悦，或者它自身就是喜悦，也可以说只是喜悦的状态，所以称为「喜」。通过“愿他们没有怨敌”等远离的方式，以及达到中舍的状态，所以称为「舍」。慈等三种梵住与初禅、第二禅、第三禅相应。舍梵住则与第四禅相应。

Modanti tāya taṃsamaṅgino, sayaṃ vā modati, modanamattameva vā tanti muditā. ‘‘Averā hontū’’tiādibyāpārappahānena majjhattabhāvūpagamanena ca upekkhatīti upekkhā. Mettādayo tayo brahmavihārā paṭhamādīhi tīhi jhānehi yuttā. Upekkhābrahmavihāro catutthajjhānena yutto.

329因为遍满，所以它没有边际，因此称为「无边」。空是无边的，所以称为「空无边」，也就是遍满的虚空。那个空无边，就依止的意义而言，是这具有相应法的禅那的处，如同“诸天的天处”一样，所以称为「空无边处」。空无边处的等至，就是空无边处等至。同样地，因为遍满而没有边际，所以称为「无边」；那个以空为所缘的识，就是无边的。无边的就是「无边」（ānañca），识的无边，不叫“识无边”而叫“识无边”（这是惯用语）。这在此处是惯用词。那个识无边，就依止的意义，是这具有相应法的禅那的处，如同“诸天的天处”一样，所以称为「识无边处」。没有任何东西（akiñcana）：即连一点残余都没有，因此称为「无所」。无所的状态就是「无所」（ākiñcañña）。这是指空无边处识的非存在的代名词。那个无所，就依止的意义，是这具有相应法的禅那的处，如同“诸天的天处”一样，所以称为「无所有处」。由于粗的想不存在，而细的想存在，所以这具有相应法的禅那的想，既不是想也不是非想，因此称为「非想非非想」。那个非想非非想，又因为属于意处与法处，所以是处，因此称为「非想非非想处」。或者，这里的这种想，因为不能做粗想的作用，所以是「非想」；因为还有行的残余的微细状态而存在，所以是「非非想」；这「非想非非想」又是其余诸法的依止处，所以称为「非想非非想处」。这是以无所有处为所缘的等至的别名。不仅这里的想是这样，受也是「非受非非受」，心也是「非心非非心」，触也是「非触非非触」。其余相应法也是如此。不过，这种说法是以想为优先而说的。

Pharaṇavasena natthi etassa antoti ananto. Ākāso ananto ākāsānanto, kasiṇugghāṭimākāso . Ākāsānantoyeva ākāsānañcaṃ, taṃ ākāsānañcaṃ adhiṭṭhānaṭṭhena āyatanamassa sasampayuttadhammassa jhānassa ‘‘devānaṃ devāyatanamivā’’ti ākāsānañcāyatanaṃ. Ākāsānañcāyatanameva samāpatti ākāsānañcāyatanasamāpatti. Pharaṇavasena ca natthi etassa antoti anantaṃ, taṃ ākāsārammaṇaṃ viññāṇaṃ. Anantameva ānañcaṃ, viññāṇaṃ ānañcaṃ ‘‘viññāṇānañca’’nti avatvā ‘‘viññāṇañca’’nti vuttaṃ. Ayañhettha ruḷhisaddo. Taṃ viññāṇañcaṃ adhiṭṭhānaṭṭhena āyatanamassa sasampayuttadhammassa jhānassa ‘‘devānaṃ devāyatanamivā’’ti viññāṇañcāyatanaṃ. Natthi etassa kiñcananti akiñcanaṃ, antamaso bhaṅgamattampi assa avasiṭṭhaṃ natthīti vuttaṃ hoti. Akiñcanassa bhāvo ākiñcaññaṃ. Ākāsānañcāyatanaviññāṇābhāvassetaṃ adhivacanaṃ. Taṃ ākiñcaññaṃ. Adhiṭṭhānaṭṭhena āyatanamassa sasampayuttadhammassa jhānassa ‘‘devānaṃ devāyatanamivā’’ti ākiñcaññāyatanaṃ. Oḷārikāya saññāya abhāvato, sukhumāya ca bhāvato nevassa sasampayuttadhammassa jhānassa saññā nāsaññāti nevasaññānāsaññaṃ. Nevasaññānāsaññañca taṃ manāyatanadhammāyatanapariyāpannattā āyatanañcāti nevasaññānāsaññāyatanaṃ. Atha vā yāyamettha saññā sā paṭusaññākiccaṃ kātuṃ asamatthatāya nevasaññā, saṅkhārāvasesasukhumabhāvena vijjamānattā nāsaññāti nevasaññānāsaññā, nevasaññānāsaññā ca sā sesadhammānaṃ adhiṭṭhānaṭṭhena āyatanañcāti nevasaññānāsaññāyatanaṃ. Ākiñcaññāyatanārammaṇāya samāpattiyā etaṃ adhivacanaṃ. Na kevalaṃ ettha saññā edisī, atha kho vedanāpi nevavedanā nāvedanā. Cittampi nevacittaṃ nācittaṃ. Phassopi nevaphasso nāphasso. Esa nayo sesasampayuttadhammesu. Saññāsīsena panāyaṃ desanā katāti.

330无明等十二种解答，是以缘起支来说明的。身恶行等是“不应得”（avindiya）的，因为不适合做，意为不应该获得。它却获取了那些不应该获得的东西，所以称为「无明」。相反地，身善行等是“应得”（vindiya）的，它不去获得那些应该获得的东西，所以也称为「无明」。它让人无法了解蕴的积聚义、处的处义、界的空义、根的主宰义、谛的真实义，所以称为「无明」。对于苦等，基于压迫等四方面而说的四种、四种义，它让人无法了解，所以称为「无明」。在无边际的轮回中，它使有情奔驰于一切生、趣、有、识住、有情居，所以称为「无明」。在从究竟意义上并不存在的男女等事物中奔驰，在真实存在的蕴等事物中却不奔驰，所以称为「无明」。另外，覆蔽眼识等的依处与所缘，以及缘起与缘生法，所以称为「无明」。因为造作有为，所以称为「行」。因为了知，所以称为「识」。因为倾向，或者因为导向，所以称为「名」。因为会变坏，所以称为「色」。因为扩展，并且导向扩展，所以称为「处」。因为能接触，所以称为「触」。因为能感受，所以称为「受」。因为使人颤栗，所以称为「爱」。因为强烈地执取，所以称为「取」。因为存在，或使其存在，所以称为「有」。因为产生，所以称为「生」。因为衰老，所以称为「老」。因为因此而死，所以称为「死」。

Avijjādīni dvādasa vissajjanāni paṭiccasamuppādaṅgavasena niddiṭṭhāni. Pūretuṃ ayuttaṭṭhena kāyaduccaritādi avindiyaṃ nāma, aladdhabbanti attho. Taṃ avindiyaṃ vindatīti avijjā. Tabbiparītato kāyasucaritādi vindiyaṃ nāma, taṃ vindiyaṃ na vindatīti avijjā. Khandhānaṃ rāsaṭṭhaṃ, āyatanānaṃ āyatanaṭṭhaṃ, dhātūnaṃ suññaṭṭhaṃ, indriyānaṃ adhipatiyaṭṭhaṃ, saccānaṃ tathaṭṭhaṃ aviditaṃ karotīti avijjā. Dukkhādīnaṃ pīḷanādivasena vuttaṃ catubbidhaṃ catubbidhaṃ atthaṃ aviditaṃ karotītipi avijjā, antavirahite saṃsāre sabbayonigatibhavaviññāṇaṭṭhitisattāvāsesu satte javāpetīti avijjā, paramatthato avijjamānesu itthipurisādīsu javati, vijjamānesupi khandhādīsu na javatīti avijjā, api ca cakkhuviññāṇādīnaṃ vatthārammaṇānaṃ paṭiccasamuppādapaṭiccasamuppannānañca dhammānaṃ chādanatopi avijjā. Saṅkhatamabhisaṅkharontīti saṅkhārā. Vijānātīti viññāṇaṃ. Namatīti nāmaṃ, nāmayatīti vā nāmaṃ. Ruppatīti rūpaṃ. Āye tanoti , āyatañca nayatīti āyatanaṃ. Phusatīti phasso. Vedayatīti vedanā. Paritassatīti taṇhā. Upādiyati bhusaṃ gaṇhātīti upādānaṃ. Bhavati, bhāvayatīti vā bhavo. Jananaṃ jāti. Jīraṇaṃ jarā. Maranti etenāti maraṇaṃ.

77. 从苦等开始的八百零八种解答，是依四谛系属而宣说的。在“苦应遍知”等之中，依六种四支，有二十四个解答；在“眼、老死”的列举中，以“眼应遍知、耳应遍知”等，直到“生应遍知”结束，结合一百九十五个解答而宣说。这样便成为一百九十五个四支组，依这些四支，有七百八十个解答。在“老死应遍知”等四支中为“四个解答”，如此全部共有八百零八种解答。其中，以该法为主要因的缘，应知为「集」。一切行都空尽的涅槃，应知为「灭」。在此，因为意指未已知欲知根等三种出世间根不存在，所以“未已知欲知根之灭”等说法也是合理的。而“趣灭之道”在一切处唯是圣道。如此说时，在果上也得到道的称谓，所以也适用于已知根与具知根。复次，依苦等的遍知义等，宣说了八百零八种解答；复次，依苦等的遍知通达义等，宣说了八百零八种解答。遍知就是依应通达义为通达，所以是遍知通达。遍知通达之义就是遍知通达义。

7.Dukkhādīni aṭṭhasatāni aṭṭha ca vissajjanāni catusaccayojanāvasena niddiṭṭhāni. ‘‘Dukkhaṃ abhiññeyya’’ntiādīsu hi channaṃ catukkānaṃ vasena catuvīsati vissajjanāni ‘‘cakkhu jarāmaraṇa’’nti peyyāle ‘‘cakkhu abhiññeyyaṃ sotaṃ abhiññeyya’’ntiādinā ‘‘jāti abhiññeyyā’’ti pariyosānena pañcanavutādhikena vissajjanasatena yojetvā vuttāni. Pañcanavutādhikaṃ catukkasataṃ hoti, tesaṃ catukkānaṃ vasena asītiadhikāni satta vissajjanasatāni. ‘‘Jarāmaraṇaṃ abhiññeyya’’ntiādike catukke ‘‘cattāri vissajjanānī’’ti evaṃ sabbāni aṭṭha ca satāni aṭṭha ca vissajjanāni honti. Ettha ca tassa tassa dhammassa padhānabhūto paccayo samudayoti veditabbo. Sabbasaṅkhārehi suññaṃ nibbānaṃ nirodhoti veditabbaṃ. Anaññātaññassāmītindriyādīnaṃ tiṇṇampi hi lokuttarindriyānaṃ ettha abhāvaṃ sandhāya anaññātaññassāmītindriyanirodhotiādi yujjati . Nirodhagāminipaṭipadāti ca sabbattha ariyamaggo eva. Evañhi vuccamāne phalepi maggavohārasambhavato aññindriyaaññātāvindriyānampi yujjati. Puna dukkhādīnaṃ pariññaṭṭhādivasena aṭṭhasatāni aṭṭha ca vissajjanāni niddiṭṭhāni, puna dukkhādīnaṃ pariññāpaṭivedhaṭṭhādivasena aṭṭhasatāni aṭṭha ca vissajjanāni niddiṭṭhāni. Pariññā ca sā paṭivijjhitabbaṭṭhena paṭivedho cāti pariññāpaṭivedho. Pariññāpaṭivedhova attho pariññāpaṭivedhaṭṭho.

88. 复次，将那些以老死为边际的苦等二百零二句，与集等七句一一配合，依二百零二组八组，宣说了一千六百一十六种解答。其中，增上缘是「集」，它的灭是「集灭」。欲就是贪，称为「欲贪」；由于对苦作乐想，而对苦产生欲贪，它的灭是「欲贪灭」。以苦为缘而生起的乐、喜悦，是苦的「味」。苦的无常、苦是变易法，是苦的「过患」。对苦的欲贪的调伏、欲贪的舍断，是苦的「出离」。根据“凡任何存在物、有为、缘生者，其灭为出离”的教言，涅槃正是苦的出离。“苦灭、集灭、欲贪灭、苦的出离”——在四处，以不同的有为对立的说法，用不同的异门语，都是说的涅槃，这一点应知。然而，有些人说：“由食之集而有苦之集，由食之灭而有苦之灭，是以自性而言的集灭；或者，由见生灭而得的集灭，伴随观的圣道为欲贪灭。”如果这样说，由于出世间根不参与观照，便不是普遍共同的，所以应以前面所说的理趣为准。因为在出世间根中，没有欲贪，所以说“欲贪灭”是合适的。对身体有欲贪，对身体部分的头发等也有欲贪；对具有老死者有欲贪，对老死本身也有欲贪。同样地，味与过患也应这样配合。复次，将那些以老死为边际的苦等二百零二句，与集等六句一一配合，依二百零二组七组，宣说了一千四百一十四种解答。

8. Puna tāneva dukkhādīni jarāmaraṇapariyantāni dviadhikāni dve padasatāni samudayādīhi sattahi sattahi padehi yojetvā dviadhikānaṃ dvinnaṃ aṭṭhakasatānaṃ vasena sahassañca cha ca satāni soḷasa ca vissajjanāni niddiṭṭhāni. Tattha padhānabhūto paccayo samudayo, tassa nirodho samudayanirodho. Chando eva rāgo chandarāgo, dukkhe sukhasaññāya dukkhassa chandarāgo, tassa nirodho chandarāganirodho. Dukkhaṃ paṭicca uppajjamānaṃ sukhaṃ somanassaṃ dukkhassa assādo. Dukkhassa aniccatā dukkhassa vipariṇāmadhammatā dukkhassa ādīnavo. Dukkhe chandarāgavinayo chandarāgappahānaṃ dukkhassa nissaraṇaṃ. ‘‘Yaṃ kho pana kiñci bhūtaṃ saṅkhataṃ paṭiccasamuppannaṃ nirodho tassa nissaraṇa’’nti (paṭi. ma. 1.24) vacanato nibbānameva dukkhassa nissaraṇaṃ. ‘‘Dukkhanirodho samudayanirodho chandarāganirodho dukkhassa nissaraṇa’’nti nānāsaṅkhatapaṭipakkhavasena nānāpariyāyavacanehi catūsu ṭhānesu nibbānameva vuttanti veditabbaṃ. Keci pana ‘‘āhārasamudayā dukkhasamudayo āhāranirodhā dukkhanirodho sarasavasena samudayanirodho, atha vā udayabbayadassanena samudayanirodho saha vipassanāya maggo chandarāganirodho’’ti vadanti. Evañca vuccamāne lokuttarindriyānaṃ avipassanūpagattā na sabbasādhāraṇaṃ hotīti paṭhamaṃ vuttanayova gahetabbo. Lokuttarindriyesu hi chandarāgābhāvatoyeva chandarāganirodhoti yujjati. Sarīre chandarāgeneva sarīrekadesesu kesādīsupi chandarāgo katova hoti, jarāmaraṇavantesu chandarāgeneva jarāmaraṇesupi chandarāgo katova hoti. Evaṃ assādādīnavāpi yojetabbā. Puna dukkhādīni jarāmaraṇapariyantāni dviadhikāni dve padasatāni samudayādīhi chahi chahi padehi yojetvā dviadhikānaṃ dvinnaṃ sattakasatānaṃ vasena nayasahassañca cattāri ca satāni cuddasa ca vissajjanāni niddiṭṭhāni.

9现在，为了将色等乃至老死为边际的二百零一句，配以七种随观来说明，首先列出无常随观等七种随观。所有这些，连同七种纯净随观的解答，共有一千四百一十四种解答。以无常为对象的随观，称为无常随观，是对治常想的。以苦为对象的随观，称为苦随观，是对治乐想的。以无我为对象的随观，称为无我随观，是对治我想的。由于三种随观的圆满而厌离，这厌离本身就是随观，故称厌离随观，是对治喜的。由于四种随观的圆满而离染，这离染本身就是随观，故称离染随观，是对治贪的。由于五种随观的圆满而灭尽贪，这灭尽本身就是随观，故称灭尽随观，是对治集的。由于六种随观的圆满而舍遣，这舍遣本身就是随观，故称舍遣随观，是对治执取的。即使没有出世间根，但由于‘一切行无常，一切行苦，一切法无我’（法句277-279；无碍解道1.31）的教说，它们也具有无常、苦、无我性，在那里没有常想、乐想、我想、喜与贪，故成为具有灭的诸法，由此可作随观；又因为有遍舍舍遣与趣入舍遣的可能，所以它们也被配以七种随观，应如此知。对具有老死的诸法，以无常等而观时，老死也以无常等而被观了；对具有老死的诸法厌离、离染时，对老死也厌离、离染了；对具有老死的诸法以灭而观时，老死也以灭而被观了；对具有老死的诸法舍遣时，老死也被舍遣了。因此，老死等配以七种随观，应如此知。

9. Idāni rūpādīni jarāmaraṇapariyantāni ekādhikāni dve padasatāni sattahi anupassanāhi yojetvā niddisituṃ paṭhamaṃ tāva aniccānupassanādayo satta anupassanā niddiṭṭhā. Tāni sabbāni sattahi suddhikaanupassanāvissajjanehi saddhiṃ sahassañca cattāri ca satāni cuddasa ca vissajjanāni honti. Aniccanti anupassanā aniccānupassanā. Sā niccasaññāpaṭipakkhā. Dukkhanti anupassanā dukkhānupassanā. Sā sukhasaññāpaṭipakkhā. Anattāti anupassanā anattānupassanā. Sā attasaññāpaṭipakkhā. Tissannaṃ anupassanānaṃ paripūrattā nibbindatīti nibbidā, nibbidā ca sā anupassanā cāti nibbidānupassanā. Sā nandipaṭipakkhā. Catassannaṃ anupassanānaṃ paripūrattā virajjatīti virāgo, virāgo ca so anupassanā cāti virāgānupassanā. Sā rāgapaṭipakkhā. Pañcannaṃ anupassanānaṃ paripūrattā rāgaṃ nirodhetīti nirodho, nirodho ca so anupassanā cāti nirodhānupassanā. Sā samudayapaṭipakkhā. Channaṃ anupassanānaṃ paripūrattā paṭinissajjatīti paṭinissaggo, paṭinissaggo ca so anupassanā cāti paṭinissaggānupassanā. Sā ādānapaṭipakkhā. Lokuttarindriyānaṃ asatipi vipassanūpagatte ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā, sabbe saṅkhārā dukkhā, sabbe dhammā anattā’’ti (dha. pa. 277-279; paṭi. ma. 1.31) vacanato tesampi aniccadukkhānattattā tattha niccasukhattasaññānaṃ nandiyā rāgassa ca abhāvā nirodhavantānīti anupassanato pariccāgapaṭinissaggapakkhandanapaṭinissaggasambhavato ca tehipi satta anupassanā yojitāti veditabbā. Jarāmaraṇavantesu aniccādito diṭṭhesu jarāmaraṇampi aniccādito diṭṭhaṃ nāma hoti, jarāmaraṇavantesu nibbindanto virajjanto jarāmaraṇe nibbinno ca viratto ca hoti, jarāmaraṇavantesu nirodhato diṭṭhesu jarāmaraṇampi nirodhato diṭṭhaṃ nāma hoti, jarāmaraṇavantesu paṭinissajjanto jarāmaraṇaṃ paṭinissajjantova hotīti jarāmaraṇehi satta anupassanā yojitāti veditabbā.

10现在，基于过患智的所依，即生等五种所缘，宣说生等及其同义词的十五种解答；基于寂静智的对治所缘，宣说无生等十五种解答；再将那些生与无生等词配对，宣说三十种解答。如此，在此理趣中，共有六十种解答。其中，'生'：由前业为缘，在此世生起。'转起'：如是生起后的延续。'相'：一切行相；对于修观者，诸行呈现为有构造的样子，所以称为相。'积累'：成为未来结生之因的业；因为造作之义，所以称为积累。

10. Idāni ādīnavañāṇassa vatthubhūtānaṃ uppādādīnaṃ pañcannaṃ ārammaṇānaṃ vasena uppādādīni tesaṃ vevacanāni pañcadasa vissajjanāni niddiṭṭhāni, santipadañāṇassa tappaṭipakkhārammaṇavasena anuppādādīni pañcadasa vissajjanāni niddiṭṭhāni, puna tāneva uppādānuppādādīni padāni yugaḷakavasena yojetvā tiṃsa vissajjanāni niddiṭṭhāni. Evaṃ imasmiṃ nayeva saṭṭhi vissajjanāni honti. Tattha uppādoti purimakammapaccayā idha uppatti. Pavattanti tathāuppannassa pavatti. Nimittanti sabbampi saṅkhāranimittaṃ. Yogāvacarassa hi saṅkhārā sasaṇṭhānā viya upaṭṭhahanti, tasmā nimittanti vuccanti. Āyūhanāti āyatiṃ paṭisandhihetubhūtaṃ kammaṃ. Tañhi abhisaṅkharaṇaṭṭhena āyūhanāti vuccati.

335'结生'：指未来的再生。因为它连接了前后世，所以称为'结生'。'趣'：是指结生所依的趣向。因为它是应该去往的地方，所以称为'趣'。'再生'（Nibbatti）：指诸蕴的产生。'再生'（Upapatti）：是在《无碍解道》中所说的'入定者或再生者……'那样的异熟现起。'生'：指诞生。当有情在此处彼处再生时，诸蕴首次显现，也就是诸蕴的最初显现。'老'：指衰老。它有两种：即住灭相所摄的有为之相，以及相续中一个生命期内诸蕴的旧性，也就是如齿豁等公认的。此处所指的即是这种老。'病'：是由于界扰动为缘而起的八种疾病，即由胆汁、痰、风、集合、时节变化、不平等养护、突然打击、业异熟所引发的疾病。因它能给予种种苦痛，所以称为'病'；或因它能折磨、烧恼、动摇，所以称为'病'。'死'：是指他们以此而死去，所以称为'死'。它有两种：即灭坏相所摄的有为之相，以及在一个生命期内生命根相续的断绝。此处所指的即是这种死。

Paṭisandhīti āyatiṃ uppatti. Sā hi bhavantarapaṭisandhānato paṭisandhīti vuccati. Gatīti yāya gatiyā sā paṭisandhi hoti. Sā hi gantabbato gatīti vuccati. Nibbattīti khandhānaṃ nibbattanaṃ. Upapattīti ‘‘samāpannassa vā upapannassa vā’’ti (paṭi. ma. 1.72) evaṃ vuttā vipākapavatti. Jātīti jananaṃ. Tattha tattha nibbattamānānaṃ sattānaṃ ye ye khandhā pātubhavanti, tesaṃ tesaṃ paṭhamaṃ pātubhāvo. Jarāti jīraṇaṃ. Sā duvidhā ṭhitaññathattalakkhaṇasaṅkhātaṃ saṅkhatalakkhaṇañca khaṇḍiccādisammato santatiyaṃ ekabhavapariyāpannakhandhānaṃ purāṇabhāvo ca. Sā idha adhippetā. Byādhīti dhātukkhobhapaccayasamuṭṭhito pittasemhavātasannipātautuvipariṇāmavisamaparihāraupakkamakammavipākavasena aṭṭhavidho ābādho. Vividhaṃ dukkhaṃ ādahati vidahatīti byādhi, byādhayati tāpeti, kampayatīti vā byādhi. Maraṇanti maranti etenāti maraṇaṃ. Taṃ duvidhaṃ vayalakkhaṇasaṅkhātaṃ saṅkhatalakkhaṇañca ekabhavapariyāpannajīvitindriyappabandhavicchedo ca. Taṃ idha adhippetaṃ.

336'愁'：是忧伤。当被亲友、财富、疾病、戒行、见解的破坏所触时，内心感到灼热。'悲叹'：是悲泣。当被亲友等破坏时，口中的哀叹。'绝望'：是极度的恼忧。当被亲友等破坏时，由极重意苦所产生的嗔恚。其中，生等五者是以过患智的基础而说的，其余是它们的同义词。即'再生'是'生起'的同义词，'生'是'结生'的同义词，'趣、再生'这对词是指转起，'老'等是指相。而不生起等语，则直接显示了涅槃。

Sokoti socanaṃ. Ñātibhogarogasīladiṭṭhibyasanehi phuṭṭhassa cittasantāpo. Paridevoti paridevanaṃ. Ñātibyasanādīhiyeva phuṭṭhassa vacīpalāpo. Upāyāsoti bhuso āyāso. Ñātibyasanādīhiyeva phuṭṭhassa adhimattacetodukkhappabhāvito dosoyeva. Ettha ca uppādādayo pañceva ādīnavañāṇassa vatthuvasena vuttā, sesā tesaṃ vevacanavasena. ‘‘Nibbattī’’ti hi uppādassa, ‘‘jātī’’ti paṭisandhiyā vevacanaṃ, ‘‘gati upapattī’’ti idaṃ dvayaṃ pavattassa, jarādayo nimittassāti. Anuppādādivacanehi pana nibbānameva vuttaṃ.

337进一步地，再将那些生起、不生起等六十个词，配合苦与乐之句，阐述了六十种释答；配合怖畏与安稳之句，阐述了六十种释答；配合有染着与无染着之句，阐述了六十种释答；配合行与涅槃之句，阐述了六十种释答。在这里，「苦」：因为无常，所以是苦。「乐」：因为它是苦的对立面，所以是乐。凡是苦的，那就是「怖畏」。「安稳」：因为它是怖畏的对立面，所以是安稳。凡是怖畏的，由于它还未脱离轮回的染着和世间的染着，所以是「有染着」。「无染着」：因为它是有的对立面，所以是无染着。凡是有染着的，那只不过就是「行」而已。「涅槃」：因为它是行的对立面，是寂静的，所以是涅槃。因为行是炽燃的，而涅槃是寂静的。应当这样理解：以苦的相状、怖畏的相状、有染着的相状、行的相状，像这样针对每一种相状的流转，而被相应地分别述说。

Puna tāneva uppādānuppādādīni saṭṭhi padāni dukkhasukhapadehi yojetvā saṭṭhi vissajjanāni, bhayakhemapadehi yojetvā saṭṭhi vissajjanāni, sāmisanirāmisapadehi yojetvā saṭṭhi vissajjanāni, saṅkhāranibbānapadehi yojetvā saṭṭhi vissajjanāni niddiṭṭhāni. Tattha dukkhanti aniccattā dukkhaṃ. Dukkhapaṭipakkhato sukhaṃ. Yaṃ dukkhaṃ, taṃ bhayaṃ. Bhayapaṭipakkhato khemaṃ. Yaṃ bhayaṃ, taṃ vaṭṭāmisalokāmisehi avippamuttattā sāmisaṃ. Sāmisapaṭipakkhato nirāmisaṃ. Yaṃ sāmisaṃ, taṃ saṅkhāramattameva. Saṅkhārapaṭipakkhato santattā nibbānaṃ. Saṅkhārā hi ādittā, nibbānaṃ santanti. Dukkhākārena bhayākārena sāmisākārena saṅkhārākārenāti evaṃ tena tena ākārena pavattiṃ sandhāya tathā tathā vuttanti veditabbanti.

1111.「摄持义」等三十一个释答，是依据圣道生起的刹那而阐述的。与圣道相应的那些法，从一开始就为了生起而被摄持，所以称为「摄持」，它们自身的特性就是摄持义。正是这些法，以相互眷属的状态而存在，所以是「眷属义」。以修习达到圆满的状态，所以是「圆满义」。也正是这些法，由正定的力量而专注于同一个所缘，所以是「一境义」。从它们不分散到种种不同所缘这一面来看，所以叫「不散乱义」。依于正精进的作用，所以是「策励义」。由正定的力量，好比沐浴香粉不会被水冲散一样，这些法也不会离散，所以是「不流散义」。因为与正定结合而不混乱，所以是「无浊义」。因为不被摇动，所以是「不动义」。依于安住在一个所缘的状态，以及依于正定的结合而稳固地住立在一个所缘上的状态，所以是「住立义」。当它以涅槃为所缘的时候，由于成为所缘的状态，所以是「所缘义」。对于那个所缘，能自在活动的状态，所以是「行境义」。以出离和断除的方式，所以是涅槃的「断义」。依于彻底舍弃烦恼的方式，所以是圣道的「遍舍义」。依于从两端一同出起的状态，所以是「出起义」。依于从相续的转起中返还回来的状态，所以是「退还义」。因为已经寂灭，所以是「寂静义」。因为没有热恼，并且最为殊胜，所以是「美妙义」。因为已经从种种烦恼中解脱，并且一心倾向所缘，所以是「解脱义」。由于它不是诸漏活动的范围，是极为清净的，所以是「无漏义」。因为超越了烦恼荒漠和轮回荒漠，所以是「渡越义」。因为没有行的相状，所以是「无相义」。因为没有渴爱的愿望期求，所以是「无愿义」。因为没有可以作为我的坚实之物，所以是「空义」。以解脱的滋味而成为同一滋味，或者以止和观的滋味同一，所以是「一味义」。止与观彼此不互相超越，所以是「不超越义」。正是它们二者如同双驾马车并行的状态，所以是「双运义」。圣道从诸行中脱离开来，所以是「出离义」。因为能证得涅槃，所以是「因义」。因为能现前知见涅槃，所以是「见义」。以作为主导和上首的状态，所以是「增上主义」。

11.Pariggahaṭṭhādīni ekatiṃsa vissajjanāni ariyamaggakkhaṇavasena niddiṭṭhāni. Ariyamaggasampayuttā hi dhammā ādito pabhuti uppādanatthaṃ pariggayhante iti pariggahā, tesaṃ sabhāvo pariggahaṭṭho. Tesaṃyeva aññamaññaparivārabhāvena parivāraṭṭho. Bhāvanāpāripūrivasena paripūraṭṭho. Tesaṃyeva samādhivasena ekārammaṇapariggahamapekkhitvā ekaggaṭṭho. Nānārammaṇavikkhepābhāvamapekkhitvā avikkhepaṭṭho. Vīriyavasena paggahaṭṭho. Samādhivasena udakena nhānīyacuṇṇānaṃ viya avippakiṇṇatā avisāraṭṭho. Samādhiyogena alulitattā anāvilaṭṭho. Avikampitattā aniñjanaṭṭho. Ekattupaṭṭhānavasenāti samādhiyogena ca ekārammaṇe bhusaṃ patiṭṭhānavasena ca. Ṭhitaṭṭhoti ārammaṇe niccalabhāvena patiṭṭhitaṭṭho. Tassa nibbānārammaṇassa ālambanabhāvena ārammaṇaṭṭho. Tattheva nikāmacārabhāvena gocaraṭṭho. Nissaraṇapahānabhāvena nibbānassa pahānaṭṭho. Kilesapariccāgavasena ariyamaggassa pariccāgaṭṭho. Dubhato vuṭṭhānavasena vuṭṭhānaṭṭho. Nimittapavattehi nivattanavasena nivattanaṭṭho. Nibbutattā santaṭṭho. Atappakattā uttamattā ca paṇītaṭṭho. Kilesehi vimuttattā, ārammaṇe ca adhimuttattā vimuttaṭṭho. Āsavānaṃ avisayabhāvena parisuddhattā anāsavaṭṭho. Kilesakantārasaṃsārakantārātikkamanena taraṇaṭṭho. Saṅkhāranimittābhāvena animittaṭṭho. Taṇhāpaṇidhiabhāvena appaṇihitaṭṭho. Attasārābhāvena suññataṭṭho. Vimuttirasena ekarasatāya, samathavipassanānaṃ ekarasatāya vā ekarasaṭṭho. Samathavipassanānaṃ aññamaññaṃ anativattanaṭṭho. Tesaṃyeva yuganaddhaṭṭho. Ariyamaggassa saṅkhārato niggamane niyyānaṭṭho. Nibbānasampāpanena hetuṭṭho. Nibbānapaccakkhakaraṇena dassanaṭṭho. Adhipatibhāvena ādhipateyyaṭṭhoti.

1212.「止」等四个释答，是依据止与观而阐述的。由于随顺着无常等特性，一再地、随顺地观察，所以是「随观义」。对于如同双驾马车并行的止与观这两者，由于它们是一味的状态，彼此不超越，所以是「不超越义」。「学」等九个释答，是依据圣道的开始、中间和结束阶段而阐述的。因为它是应当学习的，所以称为「学」。因为应当受持它，所以是「受持义」。依据戒律而确立之后，依照禅修业处而执取的所缘，由于它是修习持续生起的地方，也是心活动行境的地方，所以是「行境义」。在修止的阶段或修观的阶段，对于因为懈怠而沉滞的心，通过修习择法觉支、正精进觉支、喜觉支来给予鼓舞，这就是「策励义」。对于因为掉举而浮躁不安的心，通过修习轻安觉支、正定觉支、舍觉支来让心平息下来，这就是「抑制义」。那句「俱得清净」，意思是：从两方面得到清净的心，也就是指排除了沉滞和浮躁两边之后，变得清净的心。应该知道，这是就那些处于中道状态、以平等方式持续运作的心，所使用的复数表达。在鼓舞和令心平息的过程当中，并没有刻意的造作，这就是「旁观义」。依靠这种平等持续运作的心，修习便成就了殊胜的证得，所以是「殊胜证得义」。由圣道显发出来的方式，所以是「更上通达义」。由圣道成就了对于四圣谛的现观，所以是「谛现观义」。依于果等至的方式，所以是「安立于灭中义」。因为这个果等至，能将具足它的那个人，安立在名为灭的涅槃之中。

12.Samathādīni cattāri vissajjanāni samathavipassanāvasena niddiṭṭhāni. Aniccādivasena anu anu passanato anupassanaṭṭho. Yuganaddhassa samathavipassanādvayassa ekarasabhāvena anativattanaṭṭho. Sikkhādīni nava vissajjanāni ariyamaggassa ādimajjhapariyosānavasena niddiṭṭhāni. Sikkhitabbattā sikkhā. Tassā samādātabbato samādānaṭṭho. Sīle patiṭṭhāya kammaṭṭhānavasena gahitassa ārammaṇassa bhāvanāpavattiṭṭhānattā gocaraṭṭhānattā ca gocaraṭṭho. Samathakāle vipassanākāle vā kosajjavasena līnassa cittassa dhammavicayavīriyapītisambojjhaṅgabhāvanāvasena ussāhanaṭṭho paggahaṭṭho. Uddhaccavasena uddhatassa cittassa passaddhisamādhiupekkhāsambojjhaṅgabhāvanāvasena sannisīdāpanaṭṭho niggahaṭṭho. Ubho visuddhānanti ubhato visuddhānaṃ, līnuddhatapakkhato nivāretvā visuddhānaṃ cittānanti attho. Majjhimabhāve ṭhitānaṃ santativasena pavattamānānaṃ cittānaṃ vasena bahuvacanaṃ katanti veditabbaṃ. Ussāhanasannisīdāpanesu sabyāpārābhāvo ajjhupekkhanaṭṭho. Samappavattassa cittassa vasena bhāvanā visesādhigamaṭṭho. Ariyamaggapātubhāvavasena uttaripaṭivedhaṭṭho. Ariyamaggasiddhacatusaccapaṭivedhavasena saccābhisamayaṭṭho. Phalasamāpattivasena nirodhe patiṭṭhāpakaṭṭho. Sā hi taṃsamaṅgipuggalaṃ nirodhasaṅkhāte nibbāne patiṭṭhāpeti.

340信根等五个释答，是依据根的义理而说的。「胜解义」，即决意的意思。「近住义」，即靠近所缘而安住的意思。「见义」，即观察自性的意思。信力等五个释答，是依据力的义理而说的。以不可动摇的义理，信即是力，故为「信力」。「以不信」，即由于不信。所谓不信，是指与信对立的心生起。不可动摇义，即不可被摇动的意思，即无法动摇的意思。「以懈怠」，即由称为懒惰状态的昏沉睡眠。「以放逸」，即由与念对立的心生起。「以掉举」，即由称为不寂静的掉举。「以无明」，即由愚痴。念觉支等七个释答，是依据觉支的义理而说的。觉者的支分，为「觉支」。殊胜且善妙的觉支，为「善觉支」；念即是善觉支，故为「念觉支」。能简择诸法，故为「择法」。这是慧的名称。「简择义」，即审察的意思。能令喜悦，故为「喜」。「遍满义」，即散布的意思。令止息，为「轻安」。「寂止义」，即无恼害的意思。依转起而观，故为「舍」，即平等而观，不偏袒而观的意思。此处的舍，是那中舍，亦名为觉支舍。因具有平衡的特相，故为「审视义」。

Saddhindriyādīni pañca vissajjanāni indriyaṭṭhavasena vuttāni. Adhimokkhaṭṭhoti adhimuccanaṭṭho. Upaṭṭhānaṭṭhoti ārammaṇaṃ upecca patiṭṭhānaṭṭho. Dassanaṭṭhoti sabhāvapekkhanaṭṭho. Saddhābalādīni pañca vissajjanāni balaṭṭhavasena niddiṭṭhāni. Akampiyaṭṭhena saddhāva balanti saddhābalaṃ. Assaddhiyeti assaddhiyena. Assaddhiyanti ca saddhāpaṭipakkhabhūto cittuppādo. Akampiyaṭṭhoti akampetabbaṭṭho, kampetuṃ na sakkāti attho. Kosajjeti kusītabhāvasaṅkhātena thinamiddhena. Pamādeti satipaṭipakkhena cittuppādena. Uddhacceti avūpasamasaṅkhātena uddhaccena. Avijjāyāti mohena. Satisambojjhaṅgādīni satta vissajjanāni bojjhaṅgaṭṭhavasena niddiṭṭhāni. Bujjhanakassa aṅgo bojjhaṅgo. Pasattho sundaro ca bojjhaṅgo sambojjhaṅgo, satiyeva sambojjhaṅgo satisambojjhaṅgo. Dhamme vicinātīti dhammavicayo. Paññāyetaṃ nāmaṃ. Pavicayaṭṭhoti vicāraṭṭho. Pīnayatīti pīti. Pharaṇaṭṭhoti visaraṇaṭṭho. Passambhanaṃ passaddhi. Upasamaṭṭhoti niddarathaṭṭho. Upapattito ikkhatīti upekkhā, samaṃ pekkhati apakkhapatitāva hutvā pekkhatīti attho. Sā idha tatramajjhattupekkhā, bojjhaṅgupekkhātipi tassā nāmaṃ. Samavāhitalakkhaṇattā paṭisaṅkhānaṭṭho.

341正见等八个释答，是依据道的义理而说的。正确地见，或依彼而正确地见，或殊胜、善妙的见，为「正见」。那属于正见。正确地思惟，或依彼而正确地思惟，或殊胜、善妙的思惟，为「正思惟」。「安立义」，即令心安立于所缘的意思。亦有「安立所缘义」的异读。正确地语，或依彼而正确地语，或殊胜、善妙的语，为「正语」。这是远离邪语的名称。「摄持义」，即摄持四种语律仪的意思。正确地作，或依彼而正确地作，或殊胜、善妙的业，为「正业」，正业即是正行。这是远离邪业的名称。「等起义」，即等起三种身律仪的意思。正确地活命，或依彼而正确地活命，或殊胜、善妙的活命，为「正命」。这是远离邪命的名称。「清净义」，即清净的意思。正确地精勤，或依彼而正确地精勤，或殊胜、善妙的精勤，为「正精进」。正确地念，或依彼而正确地念，或殊胜、善妙的念，为「正念」。正确地定，或依彼而正确地定，或殊胜、善妙的定，为「正定」。

Sammādiṭṭhādīni aṭṭha vissajjanāni maggavasena niddiṭṭhāni. Sammā passati, sammā vā tāya passanti, pasatthā sundarā vā diṭṭhīti sammādiṭṭhi. Tassā sammādiṭṭhiyā. Sammā saṅkappeti, sammā vā tena saṅkappenti, pasattho sundaro vā saṅkappoti sammāsaṅkappo. Abhiropanaṭṭhoti cittassa ārammaṇāropanaṭṭho. Ārammaṇābhiniropanaṭṭhotipi pāṭho. Sammā vadati , sammā vā tāya vadanti, pasatthā sundarā vā vācāti sammāvācā. Micchāvācāviratiyā etaṃ nāmaṃ. Pariggahaṭṭhoti catubbidhavacīsaṃvarapariggahaṭṭho. Sammā karoti, sammā vā tena karonti, pasatthaṃ sundaraṃ vā kammanti sammākammaṃ, sammākammameva sammākammanto. Micchākammantaviratiyā etaṃ nāmaṃ. Samuṭṭhānaṭṭhoti tividhakāyasaṃvarasamuṭṭhānaṭṭho. Sammā ājīvati, sammā vā tena ājīvanti, pasattho sundaro vā ājīvoti sammāājīvo. Micchājīvaviratiyā etaṃ nāmaṃ. Vodānaṭṭhoti parisuddhaṭṭho. Sammā vāyamati, sammā vā tena vāyamanti, pasattho sundaro vā vāyāmoti sammāvāyāmo. Sammā sarati, sammā vā tāya saranti, pasatthā sundarā vā satīti sammāsati. Sammā samādhiyati, sammā vā tena samādhiyanti, pasattho sundaro vā samādhīti sammāsamādhi.

1313.「根」等十个释答，是汇集后依渐次顺序而说的。「增上义」，即如因陀罗的作用，为增上的意思。「不可动摇义」，即不能被对立者动摇的意思。「出离义」，即从世间与出世间的对立中出离的意思。「因义」，即正见等为断除邪见等之因，或一切正见等为证得涅槃之因，故为因义。于念处中，跃入所缘、投入而安住，故为「安住」；念即是安住，故为「念处」。然而，于身、受、心、法中，依执取不净、苦、无常、无我之行相，及成就舍弃净、乐、常、我想之作用而转起，故有四种分类。此等在前分阶段，可得于不同心中；然于道刹那，唯有一念，得四名称。

13.Indriyādīni dasa vissajjanāni rāsikatvā anupubbapaṭipāṭivasena niddiṭṭhāni. Ādhipateyyaṭṭhoti indaṭṭhakaraṇavasena adhipatiattho. Akampiyaṭṭhoti paṭipakkhehi kampetuṃ asakkuṇeyyaṭṭho. Niyyānaṭṭhoti lokiyalokuttarānampi paṭipakkhato niggamanaṭṭho. Hetuṭṭhoti micchādiṭṭhādīnaṃ pahānāya sammādiṭṭhādayo hetūti vā sabbepi sammādiṭṭhādayo nibbānasampāpakahetūti vā hetuṭṭho. Satipaṭṭhānesu ārammaṇesu okkhanditvā pakkhanditvā upaṭṭhānato upaṭṭhānaṃ, satiyeva upaṭṭhānaṃ satipaṭṭhānaṃ. Kāyavedanācittadhammesu panassā asubhadukkhāniccānattākāragahaṇavase subhasukhaniccattasaññāpahānakiccasādhanavasena ca pavattito catudhā bhedo hoti. Etāni pubbabhāge nānācittesu labbhanti, maggakkhaṇe pana ekāyeva sati cattāri nāmāni labhati.

343于正勤中，依彼而勤，故为「勤」；善妙之勤，为「正勤」。或正确地依彼而勤，故为「正勤」；或彼为善妙，因远离烦恼之丑恶故，且为勤，因成就利益安乐故，为最上，因作勤之状态故，为「正勤」。这是精进的同义词。然依已生、未生之不善法，及未生、已生之善法，以断除、不令生、令生、安住之作用而转起，故有四种分类。此等亦于前分阶段，可得于不同心中；然于道刹那，唯有一精进，得四名称。「勤励义」，即策励的意思。亦有「勤义」的异读，其义相同。

Sammappadhānesu padahanti etenāti padhānaṃ, sobhanaṃ padhānaṃ sammappadhānaṃ. Sammā vā padahanti etenāti sammappadhānaṃ, sobhanaṃ vā taṃ kilesavirūpattavirahato padhānañca hitasukhanipphādakattena seṭṭhabhāvāvahanato padhānabhāvakaraṇato vā sammappadhānaṃ. Vīriyassetaṃ adhivacanaṃ. Uppannānuppannānaṃ anuppannuppannānañca akusalakusalānaṃ dhammānaṃ pahānānuppattiuppādaṭṭhitikiccasādhanavasena pavattito panassa catudhā bhedo hoti. Etānipi pubbabhāge nānācittesu labbhanti, maggakkhaṇe pana ekameva vīriyaṃ cattāri nāmāni labhati. Padahanaṭṭhoti ussāhanaṭṭho. Padhānaṭṭhotipi pāṭho, soyevattho.

344在“神足”一词中，此处的欲、精进、心、慧，其中每一个都能成就，故称为“神”，意思是能圆满成就、能产生。或者，众生依此而成就、增长、达到最殊胜状态，故这些法称为“神”。依第一种含义，神本身就是足，故为“神足”，意思是神的部分。依第二种含义，神的足，故为“神足”。“足”是安立处，意思是达到的方法。因为依此而进入、到达更上更上的殊胜——即所谓的神，故称为“足”。这些欲等在修行的前分阶段，以增上主导的力量存在于不同的心中；但在圣道刹那，它们则一起存在。“成就义”即产生义或安立处义。“诸谛”指四圣谛。“真实义”即如实自性义。这八个释答是世间与出世间混合的。“诸精勤”指四种圣道精勤。“止息义”即四种圣果的止息义。因为圣道精勤在果刹那已止息，以其所作已办故；或者说，圣道精勤因圣果的生起而止息。“证得义”即通过省察而对圣果作现证之义；这是指所缘现证，或者说在果刹那的获得现证。寻等五个释答是依禅支而说。思索为“寻”，即谓思量。伺察为“伺”，即谓随行审察。“细伺义”即反复审察义。“润湿义”即依定力而令心专一的状态，即浸润义。

Iddhipādānanti ettha chandavīriyacittavīmaṃsāsu ekeko ijjhatīti iddhi, samijjhati nipphajjatīti attho. Ijjhanti vā etāya sattā iddhā vuddhā ukkaṃsagatā hontīti iddhi, paṭhamenatthena iddhi eva pādo iddhipādo, iddhikoṭṭhāsoti attho. Dutiyenatthena iddhiyā pādoti iddhipādo. Pādoti patiṭṭhā, adhigamūpāyoti attho. Tena hi yasmā uparūpari visesasaṅkhātaṃ iddhiṃ pajjanti pāpuṇanti, tasmā pādoti vuccati. Ete chandādayo pubbabhāge adhipativasena nānācittesu labbhanti, maggakkhaṇe pana saheva labbhanti. Ijjhanaṭṭhoti nipphajjanaṭṭho patiṭṭhānaṭṭho vā. Saccānanti catunnaṃ ariyasaccānaṃ. Tathaṭṭhoti yathāsabhāvaṭṭho. Imāni aṭṭha vissajjanāni lokiyalokuttaramissakāni. Payogānanti catunnaṃ ariyamaggapayogānaṃ. Paṭippassaddhaṭṭhoti catunnaṃ ariyaphalānaṃ paṭippassaddhaṭṭho. Maggapayogo hi phalakkhaṇe paṭippassaddho hoti niṭṭhitakiccattā. Maggapayogānaṃ phalodayena paṭippassaddhabhāvo vā. Phalānaṃ sacchikiriyaṭṭhoti ariyaphalānaṃ paccavekkhaṇavasena paccakkhakaraṇaṭṭho. Ārammaṇasacchikiriyā vuttā hoti, phalakkhaṇe paṭilābhasacchikiriyā vā. Vitakkādīni pañca vissajjanāni jhānaṅgavasena niddiṭṭhāni. Vitakkanaṃ vitakko, ūhananti vuttaṃ hoti. Vicaraṇaṃ vicāro, anusañcaraṇanti vuttaṃ hoti. Upavicāraṭṭhoti anumajjanaṭṭho. Abhisandanaṭṭhoti temanaṭṭho samādhivasena cittassa ekaggaṭṭho.

345转向等十五个释答是依杂论而说。在五门和意门中，将心相续转向与有分所缘不同的所缘的两种心，其作用为“转向义”。识的作用为“了别义”。慧的作用为“了知义”。想的作用为“认知义”。定的作用为“专一义”。因为在第二禅中，定独自生起，故称“专一”，意思是它不被寻与伺所凌驾，作为最上、最殊胜的状态生起。世间中，最上者亦被称为“一”。或者，它离寻与伺，作为单独的、无伴侣的状态生起，亦可。或者，一切善定由于是诸盖或掉举的对立面，不被它们所凌驾，故作为最上状态生起；或者，由于远离它们，作为无伴侣的状态生起；这两种情况，称为“专一”都是合理的。以证智而了知的状态为“已知义”，即依知遍知而了知自性之义。以遍知而审察为“审度义”，即依审度遍知而从无常等角度观察之义。以断除而遍舍为“遍舍义”，即依断遍知而断除对立面之义。圆满进行的修习为“一味义”。触的作用为“触义”，即接触义、感受义。以压迫、荷负重担等为“蕴义”。以空无等为“界义”。以各自界限等为“处义”。依诸缘和合而造作故，为“有为义”。与此相反，为“无为义”。

Āvajjanādīni pañcadasa vissajjanāni pakiṇṇakavasena niddiṭṭhāni. Pañcadvāramanodvāresu bhavaṅgārammaṇato aññārammaṇe cittasantānaṃ namentānaṃ dvinnaṃ cittānaṃ āvajjanaṭṭho. Viññāṇassa vijānanaṭṭho. Paññāya pajānanaṭṭho. Saññāya sañjānanaṭṭho. Samādhissa ekodaṭṭho. Dutiyajjhānasmiñhi samādhi eko udetīti ekodīti vuccati, vitakkavicārehi anajjhāruḷhattā aggo seṭṭho hutvā uppajjatīti attho. Seṭṭhopi hi loke ekoti vuccati. Vitakkavicāravirahito vā eko asahāyo hutvā udetītipi vaṭṭati. Sabbopi vā kusalasamādhi nīvaraṇādīnaṃ uddhaccasseva vā paṭipakkhattā tehi anajjhāruḷhoti aggo hutvā udetīti vā tehi virahitoti asahāyo hutvā udetīti vā ekodīti yujjati. Abhiññāya ñātaṭṭhoti ñātapariññāya sabhāvajānanaṭṭho. Pariññāya tīraṇaṭṭhoti tīraṇapariññāya aniccādito upaparikkhaṇaṭṭho. Pahānassa pariccāgaṭṭhoti pahānapariññāya paṭipakkhapajahanaṭṭho. Samappavattāya bhāvanāya ekarasaṭṭho. Phassanaṭṭhoti phusanaṭṭho vindanaṭṭho. Pīḷābhāravahanādinā khandhaṭṭho. Suññādinā dhātuṭṭho. Sakasakamariyādāyatanādinā āyatanaṭṭho. Paccayehi saṅgamma katavasena saṅkhataṭṭho. Tabbiparītena asaṅkhataṭṭho.

14心的状态等十五个释词，是从与心的关联角度来解说的。关于「心的状态」：在此处，能思维所缘者，称为心，也就是“识别”的意思。不过，其中若为速行心，它依速行路线的方式累积自身的相续，故也称为心；若为果报心，它是由业与烦恼所共同造作而感得的，故也称为心。所有的心，都随各自的情形，因具备认知状态而称为心，因有造作活动的状态而称为心。再者，凡是成为轮回之缘的，能累积轮回之苦的，也叫做心。像这样，由于对所缘有认知活动等状态，这就是「心的状态（心之义）」。「无间」：在它之后，生起下一个心，或者生起果心，这之间没有任何间隔，所以叫做“无间”。这种无间的特性就是“无间性”。心的这一无间特性，就是「心无间性」，这也就是心无间性这个作用的意思。具体来说，除了阿拉汉的死亡心之外，任何一颗刚刚灭去的无间心，都有能力让下一个心生起；同样，道心灭后，无间地有能力让果心生起，这是它的主要意涵。所谓「心的出起」：种姓心从相（有为相）出起，道心从相续（有为相续）出起，这就是出起的作用。所谓「心的回转」：指的就是这两种心，依照前面所说的方式出起后，转向并安住于涅槃，这就是回转的作用。所谓「心的因」：作为心的因缘的九种因，它们的作用就是因的作用。所谓「心的缘」：心的所依处、所缘等许多种条件，它们的作用就是缘的作用。所谓「心的所依」：作为心所依处的眼、耳、鼻、舌、身以及心所依处，它们的作用就是所依的作用。所谓「心的地」：依照心生起的界地，比如欲界等，这就是地的作用。所谓「心的所缘」：色等所缘境，这就是所缘的作用。对于已经熟习的所缘，它是心游转的场所，所以是「行境（活动范围）的作用」。依前面所说的识的游走方式，这是「游走的作用」。或者，以加行的现行方式，这也是游走的作用。虽然心并没有实际的行走，但依据它能执取远处或近处的所缘，这是「所往（去处）的作用」。所谓「心的引导」：为了将注意力从已经执取的所缘，转向另一个所缘，心所起的引导作用，这就是引导的作用。所谓「心之出离」：道心从生死轮回中出离，这就是出离的作用。依据经典中“获得出离的人，他的心已从爱欲中脱出”等方法所述，这就是「心的脱出（出离世间）的作用」。

14.Cittaṭṭhādīni pañcadasa vissajjanāni cittasambandhena niddiṭṭhāni. Cittaṭṭhoti ettha ārammaṇaṃ cintetīti cittaṃ, vijānātīti attho. Yaṃ panettha javanaṃ hoti, taṃ javanavīthivasena attano santānaṃ cinotītipi cittaṃ, yaṃ vipākaṃ hoti, taṃ kammakilesehi citantipi cittaṃ, sabbampi yathānurūpaṃ cittatāya cittaṃ, cittakaraṇatāya cittaṃ, yaṃ vaṭṭassa paccayo hoti, taṃ saṃsāradukkhaṃ cinotītipi cittaṃ. Evaṃ ārammaṇe cittatādito cittaṭṭho. Cittuppādane phaluppādane vā nāssa antaramatthīti anantaraṃ, anantarassa bhāvo ānantariyaṃ, cittassa ānantariyaṃ cittānantariyaṃ, so cittānantariyaṭṭho. Arahato cuticittaṃ vajjetvā yassa kassaci samanantaraniruddhassa cittassa anantaracittuppādane samatthabhāvo maggacittassa anantaraṃ phaluppādane samatthabhāvoti adhippāyo. Cittassa vuṭṭhānaṭṭhoti gotrabhucittassa nimittato, maggacittassa nimittapavattato vuṭṭhānaṭṭho. Cittassa vivaṭṭanaṭṭhoti tasseva cittadvayassa yathāvuttato vuṭṭhitassa nibbāne vivaṭṭanaṭṭho. Cittassa hetuṭṭhoti cittassa hetupaccayabhūtānaṃ navannaṃ hetūnaṃ hetuṭṭho. Cittassa paccayaṭṭhoti cittassa vatthārammaṇādīnaṃ anekesaṃ paccayānaṃ paccayaṭṭho. Cittassa vatthuṭṭhoti cittassa vatthubhūtānaṃ cakkhusotaghānajivhākāyahadayavatthūnaṃ vatthuṭṭho. Cittassa bhūmaṭṭhoti cittassa uppattidesavasena kāmāvacarādibhūmiattho. Cittassa ārammaṇaṭṭhoti rūpādiārammaṇaṭṭho. Paricitassārammaṇassa sañcaraṇaṭṭhānaṭṭhena gocaraṭṭho. Upari vuttaviññāṇacariyāvasena cariyaṭṭho. Atha vā payogasamudācāraṭṭho cariyaṭṭho. Cittassa gamanābhāvepi dūrasantikārammaṇagahaṇavasena gataṭṭho. Abhinīhāraṭṭhoti gahitārammaṇato aññārammaṇamanasikāratthaṃ cittassa abhinīharaṇaṭṭho. Cittassa niyyānaṭṭhoti maggacittassa vaṭṭato niyyānaṭṭho. ‘‘Nekkhammaṃ paṭiladdhassa kāmacchandato cittaṃ nissaṭaṃ hotī’’tiādinā (paṭi. ma. 1.24, 191 thokaṃ visadisaṃ) nayena cittassa nissaraṇaṭṭho.

15一性等四十二个释词，是与“一性”相关联来解说的。「一性」：指的是所缘的单一性，也就是心专注于同一个所缘的意思。依初禅而进入所缘，这是「进入（投入）的作用」。依第二禅而获得净信，这是「净信的作用」。依第三禅而安住，这是「安住的作用」。依第四禅而从对立中解脱，这是「解脱的作用」。依观察而洞见“这是寂静的”，这是「观见的作用」。“已修习状态”等五个词，是显示定的自在力差别的。“已修习状态”的作用是：变得像已经被调伏的、随时可用的车乘那样。 “已为所依状态”的作用是：在作为稳固基础的意义上，变得像地基一样。“已常作状态”的作用是：成为现前的、已掌握的状态。 “已熟习状态”的作用是：从各方面完全熟悉、反复修习的状态。“善精勤状态”的作用是：好好地精勤，也就是善加完成的状态。或者，可以按照转向自在、入定自在、决意自在、出定自在、观察自在的顺序，来对应这五个词。当依遍处等所缘进行修习达到顶峰时，心与心所法被完全掌握、随顺和圆满，这是「摄持、随从、圆满的作用」。由于它们正确地安止于同一所缘，汇集在一起，这是「合会的作用」。由于它们获得了力量，能克服所缘而稳固安住，这是「决意（决定安住）的作用」。从止或观的初始阶段，或者以尊重的态度来修习，这是「修习（反复亲近）的作用」。以令善法增长的方式来修习，这是「修习（培育发展）的作用」。以一遍又一遍地操作来修习，这是「多作的作用」。多作之后，善法很好地生起，这是「善生起的作用」。善生起之后，能很好地从对立面中解脱，并且对所缘非常地倾向和投入，这是「善解脱的作用」。

15.Ekattādīni dvācattālīsa vissajjanāni ekattasambandhena niddiṭṭhāni. Ekatteti ārammaṇekatte, ekārammaṇeti attho. Paṭhamajjhānavasena pakkhandanaṭṭho. Dutiyajjhānavasena pasīdanaṭṭho. Tatiyajjhānavasena santiṭṭhanaṭṭho. Catutthajjhānavasena muccanaṭṭho. Paccavekkhaṇavasena etaṃ santanti passanaṭṭho. Yānīkataṭṭhādayo pañca samādhissa vasībhāvavisesā. Yānīkataṭṭhoti yuttayānasadisakataṭṭho. Vatthukataṭṭhoti patiṭṭhaṭṭhena vatthu viya kataṭṭho. Anuṭṭhitaṭṭhoti paccupaṭṭhitaṭṭho. Paricitaṭṭhoti samantato citaṭṭho. Susamāraddhaṭṭhoti suṭṭhu samāraddhaṭṭho , sukataṭṭhoti attho. Āvajjanasamāpajjanaadhiṭṭhānavuṭṭhānapaccavekkhaṇavasitāvasena vā paṭipāṭiyā pañca padāni yojetabbāni. Kasiṇādiārammaṇabhāvanāya sikhāppattakāle cittacetasikānaṃ pariggahaparivāraparipūraṭṭho. Tesaṃyeva sammā samāhitattā ekārammaṇe samosaraṇena samodhānaṭṭho. Tesaṃyeva balappattiyā ārammaṇaṃ abhibhavitvā patiṭṭhānavasena adhiṭṭhānaṭṭho. Samathassa vipassanāya vā ādito, ādarena vā sevanavasena āsevanaṭṭho. Vaḍḍhanavasena bhāvanaṭṭho. Punappunaṃ karaṇavasena bahulīkammaṭṭho. Bahulīkatassa suṭṭhu samuṭṭhitavasena susamuggataṭṭho. Susamuggatassa paccanīkehi suṭṭhu vimuttivasena ārammaṇe ca suṭṭhu adhimuttivasena suvimuttaṭṭho.

348觉悟之义等四个词，是依觉支来说的。须陀洹道的觉支，其作用就是「觉悟」。斯陀含道的觉支，其作用就是「随觉」。阿那含道的觉支，其作用就是「对觉」。阿拉汉道的觉支，其作用就是「正等觉」。或者，也可以这样理解：观智阶段的觉支，其作用是「觉悟」；见道（初道）的觉支，其作用是「随觉」；修道（后三道）的觉支，其作用是「对觉」；果位的觉支，其作用是「正等觉」。应当知道，正是依照这样的道理，诸觉支对于各个不同阶段的修行者，以令其觉悟等方式发挥作用，所以有了觉悟之义等这四种作用。也正是因为前面所说的这些觉支，以“觉悟”这个意义，成为了那位被称作“觉者”的修行者的组成部分，因此它们被称为「菩提分法」。应当知道，前面所说的那些觉支，它们的「菩提分法之义」等四种意义，也是这样的。依观智的慧而照明对象，这是「照明的作用」。依照顺序，依四种道智，则有照明、辉照、对耀、遍耀的作用。或者，也可以这样理解：依照顺序，四种道智有照明等作用，而果智则有「遍耀的作用」。

Bujjhanaṭṭhādīni cattāri padāni bojjhaṅgavasena vuttāni. Sotāpattimaggabojjhaṅgānaṃ bujjhanaṭṭho. Sakadāgāmimaggabojjhaṅgānaṃ anubujjhanaṭṭho. Anāgāmimaggabojjhaṅgānaṃ paṭibujjhanaṭṭho. Arahattamaggabojjhaṅgānaṃ sambujjhanaṭṭho. Vipassanābojjhaṅgānaṃ vā bujjhanaṭṭho. Dassanamaggabojjhaṅgānaṃ anubujjhanaṭṭho. Bhāvanāmaggabojjhaṅgānaṃ paṭibujjhanaṭṭho. Phalabojjhaṅgānaṃ sambujjhanaṭṭho. Yathāvuttanayeneva bojjhaṅgānaṃ tassa tassa puggalassa bodhanādikaraṇena bodhanaṭṭhādayo cattāro atthā veditabbā. Yathāvuttānaṃyeva bojjhaṅgānaṃ bujjhanaṭṭhena ‘‘bodho’’ti laddhanāmassa puggalassa pakkhe bhavattā bodhipakkhiyā nāma. Tesaṃ yathāvuttānaṃyeva bodhipakkhiyaṭṭhādayo cattāro atthā veditabbā. Vipassanāpaññāvasena jotanaṭṭho. Kamato catumaggapaññāvasena ujjotanānujjotanapaṭijjotanasañjotanaṭṭho. Kamato catumaggapaññāvasena vā jotanaṭṭhādayo, phalapaññāvasena sañjotanaṭṭho veditabbo.

16令光辉等十八个释词，是依圣道来解说的。圣道在谁的心中生起，就能令那个人光辉、照耀、闪耀，所以圣道是“令光辉者”，这就是「令光辉的作用」。由于圣道自身具有极度的光辉状态，这是「自照耀的作用」。因为圣道能使烦恼干涸，这是「令热恼的作用」。因为圣道以无垢的涅槃为所缘，所以本身也是「无垢的作用」。因为与圣道相应的心所法中，没有污垢存在，这是「离垢的作用」。因为在“以涅槃为所缘”这件事上，也没有任何污垢，这是「无垢秽的作用」。或者，也可以这样理解：须陀洹道是「无垢的作用」；斯陀含道和阿那含道是「离垢的作用」；阿拉汉道是「无垢秽的作用」。或者，声闻道是「无垢的作用」；辟支佛道是「离垢的作用」；正自觉者之道是「无垢秽的作用」。因为圣道中没有烦恼所造成的不平等、不和谐的状态，所以是「平等的作用」。正如经文中“正确地以慢现观”等的用法那样，以断除烦恼的意义，所以是「等持（samaya，会合、消泯烦恼会）的作用」。在镇伏断、彼分断、正断、止息断、出离断这五种远离中，圣道属于正断远离，所以它具有「远离的作用」，也就是与烦恼分离的作用。在出离远离中，因为圣道是朝向涅槃而行的，所以具有「远离行的作用」。在五种离欲中，圣道属于正断离欲，所以它具有「离欲的作用」，也就是离染的作用。在出离离欲中，因为圣道在涅槃中行，所以具有「离欲行的作用」。在五种灭中，圣道属于正断灭，所以它具有「灭的作用」。因为它是在苦灭的涅槃中行，所以具有「灭行的作用」。因为圣道是彻底的舍弃、跃入和放下，所以具有「舍遣的作用」。具体来说，圣道通过正断的方式断除烦恼，所以是“遍舍”意义上的舍遣；通过以涅槃为所缘而跃入涅槃，所以是“进入”意义上的舍遣。而观智呢，虽然它通过彼分断的方式暂时断除烦恼，算是“遍舍”意义上的舍遣；通过倾向于涅槃的状态而朝向涅槃，算是“进入”意义上的舍遣，但这不是这里所指的。“舍遣的作用”是在这种舍遣的状态中行。在五种解脱中，圣道属于正断解脱，所以具有「解脱的作用」。在出离解脱中行，所以具有「解脱行的作用」。

16.Patāpanaṭṭhādīni aṭṭhārasa vissajjanāni ariyamaggavasena niddiṭṭhāni. Ariyamaggo hi yassuppajjati, taṃ patāpeti pabhāseti virocāpetīti patāpano, tassa patāpanaṭṭho. Tasseva atipabhassarabhāvena sayaṃ virocanaṭṭho. Kilesānaṃ visosanena santāpanaṭṭho. Amalanibbānārammaṇattā amalaṭṭho. Sampayuttamalābhāvena vimalaṭṭho. Ārammaṇakaraṇamalābhāve nimmalaṭṭho. Atha vā sotāpattimaggassa amalaṭṭho. Sakadāgāmianāgāmimaggānaṃ vimalaṭṭho. Arahattamaggassa nimmalaṭṭho. Atha vā sāvakamaggassa amalaṭṭho. Paccekabuddhamaggassa vimalaṭṭho. Sammāsambuddhamaggassa nimmalaṭṭho. Kilesavisamābhāvena samaṭṭho. ‘‘Sammā mānābhisamayā’’tiādīsu (ma. ni. 1.28; a. ni. 3.33; 5.200) viya kilesappahānaṭṭhena samayaṭṭho. Vikkhambhanatadaṅgasamucchedapaṭippassaddhinissaraṇasaṅkhātesu pañcasu vivekesu samucchedavivekattā vivekaṭṭho, vinābhāvaṭṭho. Nissaraṇaviveke nibbāne caraṇato vivekacariyaṭṭho. Pañcasu virāgesu samucchedavirāgattā virāgaṭṭho, virajjanaṭṭho. Nissaraṇavirāge nibbāne caraṇato virāgacariyaṭṭho. Pañcasu nirodhesu samucchedanirodhattā nirodhaṭṭho. Dukkhanirodhe nibbāne caraṇato nirodhacariyaṭṭho. Pariccāgapakkhandanavosaggattā vosaggaṭṭho. Ariyamaggo hi samucchedavasena kilesappahānato pariccāgavosaggo, ārammaṇakaraṇena nibbānapakkhandanato pakkhandanavosaggo ca. Vipassanā pana tadaṅgavasena kilesappahānato pariccāgavosaggo, tanninnabhāvena nibbānapakkhandanato pakkhandanavosaggo. Na so idha adhippeto. Vosaggabhāvena caraṇato vosaggacariyaṭṭho. Pañcasu vimuttīsu samucchedavimuttittā vimuttaṭṭho. Nissaraṇavimuttiyaṃ caraṇato vimutticariyaṭṭho.

350在欲、精进、心、观这四种神足中，依每一种神足各说了十个释义，合起来共四十个释词，解说了「欲之义」等。「欲之义」：是想要去做的心理状态的作用。在以欲为首要而开始修习时，它是（修习成就的）「根本（基础）的作用」。因为欲能作为同时生起的诸法的立足处，所以是「足（根基）的作用」，或者也可以读作“足之义”。因为欲是神足，它能以主导的地位策励修行，所以是「精勤的作用」。在精勤修行时，它能成就所愿，这是「成就的作用」。与信相应时，它能坚定地认可，这是「胜解的作用」。与精进相应时，它能策励心，这是「策励的作用」。与念相应时，它能稳固地现起于所缘，这是「现起（安住）的作用」。与定相应时，它能令心不散乱，这是「无散乱的作用」。与慧相应时，它能观见所缘，这是「见的作用」。「策励之义」也就是「精进之义」。在以精进为首要而开始修习时，精进是根本的作用。因为精进自身的特性，所以是策励的作用。思维之义等，是「心之义」。在以心为首要而开始修习时，它是根本的作用。「审察之义」也就是「观之义」。在以观为首要而开始修习时，它是根本的作用。因为观自身的特性，所以是见的作用。

Chandavīriyacittavīmaṃsāsaṅkhātesu catūsu iddhipādesu ekekaiddhipādavasena dasa dasa katvā caturiddhipādavasena chandaṭṭhādīni cattālīsa vissajjanāni niddiṭṭhāni. Kattukamyataṭṭho chandaṭṭho. Chandaṃ sīsaṃ katvā bhāvanārambhakāle mūlaṭṭho. Sahajātānaṃ patiṭṭhābhāvena pādaṭṭho. Padaṭṭhoti vā pāṭho. Iddhipādattā adhipatibhāvena padhānaṭṭho. Payogakāle ijjhanaṭṭho. Saddhāsampayogena adhimokkhaṭṭho. Vīriyasampayogena paggahaṭṭho. Satisampayogena upaṭṭhānaṭṭho. Samādhisampayogena avikkhepaṭṭho. Paññāsampayogena dassanaṭṭho. Paggahaṭṭho vīriyaṭṭho. Vīriyaṃ sīsaṃ katvā bhāvanārambhakāle mūlaṭṭho. Sayaṃ vīriyattā paggahaṭṭho. Cintanaṭṭhādiko cittaṭṭho. Cittaṃ sīsaṃ katvā bhāvanārambhakāle mūlaṭṭho. Upaparikkhanaṭṭho vīmaṃsaṭṭho. Vīmaṃsaṃ sīsaṃ katvā bhāvanārambhakāle mūlaṭṭho. Sayaṃ vīmaṃsattā dassanaṭṭho.

17苦的压迫之义等十六个释词，是依照四圣谛的真实特征来解说的。通过见到苦，也就洞察了「压迫的作用（苦之义）」。通过见到导致苦因之积聚的集谛，也就洞察了「有为（造作积聚）的作用」。通过见到能消除一切烦恼热恼的、极为清凉的道谛，也就洞察了「热恼（与止息相关）的作用」。通过见到不变易之法（即涅槃）的灭谛，也就洞察了「变易（与无常相关）的作用」。通过见到集谛，也就洞察了「积聚的作用」。通过见到由集谛所积聚的苦，也就洞察了「因缘的作用」。通过见到作为脱离联系状态的灭谛，也就洞察了「联系（束缚）的作用」。通过见到作为出离之道的道谛，也就洞察了「障碍的作用」。通过见到灭谛，也就洞察了「出离的作用」。通过见到作为不远离（不离烦恼）状态的集谛，也就洞察了「远离的作用」。通过见到作为有为状态的道谛，也就洞察了「无为（涅槃）的作用」。通过见到如同毒药一般的苦谛，也就洞察了「甘露（不死）的作用」。通过见到道谛，也就洞察了「出离的作用」。通过见到作为障碍证得涅槃之因的集谛，也就洞察了「因（障碍之因）的作用」。通过见到极难见的灭谛，也就洞察了「见（难见）的作用」。通过见到如同贫苦之人的苦谛，也就有了如同显贵家族那样的「增上（主宰）的作用」。就像这样，通过观察每一谛本身，以及结合观察其他诸谛，为每一谛各别阐述了四种特相的作用。

17.Dukkhassa pīḷanaṭṭhotiādīni soḷasa vissajjanāni saccānaṃ tathalakkhaṇavasena niddiṭṭhāni. Dukkhadassaneneva pīḷanaṭṭho. Dukkhāyūhanasamudayadassanena saṅkhataṭṭho. Sabbakilesasantāpaharasusītalamaggadassanena santāpaṭṭho. Avipariṇāmadhammanirodhadassanena vipariṇāmaṭṭho. Samudayadassaneneva āyūhanaṭṭho. Samudayāyūhitadukkhadassanena nidānaṭṭho. Visaññogabhūtanirodhadassanena saññogaṭṭho. Niyyānabhūtamaggadassanena palibodhaṭṭho. Nirodhadassaneneva nissaraṇaṭṭho. Avivekabhūtasamudayadassanena vivekaṭṭho. Saṅkhatabhūtamaggadassanena asaṅkhataṭṭho. Visabhūtadukkhadassanena amataṭṭho. Maggadassaneneva niyyānaṭṭho. Nibbānasampattiyā ahetubhūtasamudayadassanena hetuṭṭho. Sududdasanirodhadassanena dassanaṭṭho. Kapaṇajanasadisadukkhadassanena uḷārakulasadiso ādhipateyyaṭṭho pātubhavatīti. Evaṃ taṃtaṃsaccadassanena tadaññasaccadassanena ca ekekassa saccassa cattāro cattāro lakkhaṇaṭṭhā vuttā.

352真实义等十二个释词，是依摄一切法的十二句来解说的。「真实义」即如其自性那样的义。「无我义」即远离我的义。「谛义」即不虚诳的义。「通达义」即应被通达的义。「证知义」即应被证知的义。「遍知义」即应以知遍知与审度遍知来遍知的义。「法义」即保持自性等义。「界义」即空等义。「已知义」即能被了知的义。「作证义」即应被作证的义。「触达义」即应以智触达的义。「现观义」即应以观察智正确现观的义，或以智获得的义。因为获得在“贤者以义现观”等处，也被称为现观。

Tathaṭṭhādīni dvādasa vissajjanāni sabbadhammasaṅgāhakadvādasapadavasena niddiṭṭhāni. Tathaṭṭhoti yathāsabhāvaṭṭho. Anattaṭṭhoti attavirahitaṭṭho. Saccaṭṭhoti avisaṃvādanaṭṭho. Paṭivedhaṭṭhoti paṭivijjhitabbaṭṭho. Abhijānanaṭṭhoti abhijānitabbaṭṭho. Parijānanaṭṭhoti ñātatīraṇapariññāya parijānitabbaṭṭho. Dhammaṭṭhoti sabhāvadhāraṇādiattho. Dhātuṭṭhoti suññādiattho. Ñātaṭṭhoti jānituṃ sakkuṇeyyaṭṭho. Sacchikiriyaṭṭhoti sacchikātabbaṭṭho. Phassanaṭṭhoti ñāṇena phusitabbaṭṭho. Abhisamayaṭṭhoti paccavekkhaṇañāṇena abhisammāgantabbaṭṭho, ñāṇena paṭilabhitabbaṭṭho vā. Paṭilābhopi hi ‘‘atthābhisamayā dhīro’’tiādīsu (saṃ. ni. 1.130) viya abhisamayoti vuccati.

1818.「出离」等七项解答，是依近行禅那来说的。「出离」指与欲贪相反的无贪。「光明想」指与昏沉睡眠相反的、对光明相所起的想。「不散乱」指与掉举相反的定。「法决定」指与疑相反的智。「智」指与无明相反的智。「喜悦」指与不喜相反的喜。「初禅」等八项解答，则是依色界及无色界等至来说的。然而在下文中，在色界等至之后，紧接着依与色界禅那的关联，讲述了四梵住。

18. Nekkhammādīni satta vissajjanāni upacārajjhānavasena niddiṭṭhāni. Nekkhammanti kāmacchandassa paṭipakkho alobho. Ālokasaññāti thinamiddhassa paṭipakkhe ālokanimitte saññā. Avikkhepoti uddhaccassa paṭipakkho samādhi. Dhammavavatthānanti vicikicchāya paṭipakkhaṃ ñāṇaṃ. Ñāṇanti avijjāya paṭipakkhaṃ ñāṇaṃ. Pāmojjanti aratipaṭipakkhā pīti. Paṭhamajjhānādīni aṭṭha vissajjanāni rūpārūpasamāpattivasena niddiṭṭhāni. Heṭṭhā pana rūpasamāpattianantaraṃ rūpajjhānasambandhena cattāro brahmavihārā niddiṭṭhā.

354「无常观」等，是依出世间道的前行部分——十八种大观来解说的。然而，在前文中只提到了可与色等七法配合的七种观；但在此处，则说明了全部。若问：为何不宣说「聚思惟」和「生灭观」呢？答：因为依靠那两种观，「无常观」等才得以成就，因此当这些被宣说时，那两种也就相当于被宣说了；或者，因为离开了「无常观」等，那两种观便无法生起，因此当这些被宣说时，那两种也相当于被宣说了。「坏灭观」：指观察现在色蕴等坏灭的智，以及在见到各个蕴坏灭之后，紧接着观察以该蕴为所缘的心、心所坏灭的智。「衰灭观」：在见到现在诸蕴坏灭之后，紧接着依此类推，观察过去、未来诸蕴坏灭的智。「变异观」：由于心已倾向于那称为坏灭的灭尽，于是见到一切过去、未来、现在的诸蕴都是变异的，这是对一切诸蕴变异相的观察智。「无相观」：像这样，见到一切行都是变异的，进而以无常来观照时，那个无常观由于断除常相、无有常相，因此便称为「无相观」。「无愿观」：在无常观之后生起的苦观，由于断除对乐的希求、无有愿求，因此便称为「无愿观」。

Aniccānupassanādīni lokuttaramaggassa pubbabhāge aṭṭhārasamahāvipassanāvasena niddiṭṭhāni. Heṭṭhā pana rūpādīhi yojanūpagā satta anupassanā eva vuttā, idha pana sabbāpi vuttā. Kalāpasammasanaudayabbayānupassanā kasmā na vuttāti ce? Tāsaṃ dvinnaṃ vasena aniccānupassanādīnaṃ sijjhanato imāsu vuttāsu tā dvepi vuttāva honti, aniccānupassanādīhi vā vinā tāsaṃ dvinnaṃ appavattito imāsu vuttāsu tā dvepi vuttāva honti. Khayānupassanāti paccuppannānaṃ rūpakkhandhādīnaṃ bhaṅgadassanañāṇañca taṃtaṃkhandhabhaṅgadassanānantaraṃ tadārammaṇacittacetasikabhaṅgadassanañāṇañca. Vayānupassanāti paccuppannānaṃ khandhānaṃ bhaṅgadassanānantaraṃ tadanvayeneva atītānāgatakhandhānaṃ bhaṅgadassanañāṇaṃ. Vipariṇāmānupassanāti tasmiṃ bhaṅgasaṅkhāte nirodhe adhimuttattā, atha sabbepi atītānāgatapaccuppannā khandhā vipariṇāmavantoti sabbesaṃ vipariṇāmadassanañāṇaṃ. Animittānupassanāti evaṃ sabbasaṅkhārānaṃ vipariṇāmaṃ disvā aniccato vipassantassa aniccānupassanāva niccanimittapajahanavasena niccanimittābhāvā animittānupassanā nāma hoti. Appaṇihitānupassanāti aniccānupassanānantaraṃ pavattā dukkhānupassanāva sukhapatthanāpajahanavasena paṇidhiabhāvā appaṇihitānupassanā nāma hoti.

355「空随观」：紧接在苦随观之后生起的无我随观，由于通过舍弃我执而见到空无有我，因此称为「空随观」。「增上慧法观」：这样反复见到诸行坏灭之后，以无常等角度作观的禅修者，只见到诸行在坏灭，诸行的死亡再没有其他什么了——依据坏灭而把握了空之后所生起的观。这个观既是增上慧，又是对诸法的观察，因此合称为「增上慧法观」。「如实知见」：在不断见到坏灭之后，生起的“诸行可怖”的怖畏现起智。「过患随观」：依怖畏现起而生起的，照见一切有等之中的过患的智。依据《无碍解道》所说：“怖畏现起之慧、过患之智以及厌离，这些法意义是同一的，只是名称不同。”因此，当说到怖畏现起和过患随观时，厌离随观在这里也已经被说到了。只是因为它被列为第四项而没有在此宣说。「审察随观」：由欲解脱智所生起的、称为审察随观的无常、苦、无我随观智，它是解脱的方便。依据《无碍解道》所说：“欲解脱、审察随观以及行舍，这些法意义是同一的，只是名称不同。”因此，当审察随观被说出时，欲解脱智和行舍智也就同时被说到了。「转向随观」：依随顺智而生起的种姓智。因为随顺智成就了种姓智，所以当种姓智被说出时，随顺智也就相当于被说到了。就这样，十八种大观的次第如此宣说，是与根本经典相符的。在《根论》中便说道：

Suññatānupassanāti dukkhānupassanānantaraṃ pavattā anattānupassanāva attābhinivesapajahanavasena attasuññatādassanato suññatānupassanā nāma hoti. Adhipaññādhammavipassanāti evaṃ saṅkhārānaṃ bhaṅgaṃ passitvā passitvā aniccādito vipassantassa saṅkhārāva bhijjanti, saṅkhārānaṃ maraṇaṃ na añño koci atthīti bhaṅgavasena suññataṃ gahetvā pavattā vipassanā. Sā hi adhipaññā ca dhammesu ca vipassanāti katvā adhipaññādhammavipassanāti vuccati. Yathābhūtañāṇadassananti bhaṅgaṃ disvā disvā ‘‘sabhayā saṅkhārā’’ti pavattaṃ bhayatupaṭṭhānañāṇaṃ. Ādīnavānupassanāti bhayatupaṭṭhānavasena uppannaṃ sabbabhavādīsu ādīnavadassanañāṇaṃ. ‘‘Yā ca bhayatupaṭṭhāne paññā yañca ādīnave ñāṇaṃ yā ca nibbidā, ime dhammā ekatthā, byañjanameva nāna’’nti (paṭi. ma. 1.227) vacanato bhayatupaṭṭhānādīnavānupassanāsu vuttāsu nibbidānupassanā idhāpi vuttāva hoti. Ādito catutthaṃ katvā vuttattā panidha na vuttā. Paṭisaṅkhānupassanāti muñcitukamyatāñāṇavasena uppannaṃ muñcanassa upāyakaraṇaṃ paṭisaṅkhānupassanāsaññitaṃ aniccadukkhānattānupassanāñāṇaṃ. ‘‘Yā ca muñcitukamyatā yā ca paṭisaṅkhānupassanā yā ca saṅkhārupekkhā, ime dhammā ekatthā, byañjanameva nāna’’nti (paṭi. ma. 1.227) vacanato paṭisaṅkhānupassanāya vuttāya muñcitukamyatāsaṅkhārupekkhāñāṇāni vuttāneva honti. Vivaṭṭanānupassanāti anulomañāṇavasena uppannaṃ gotrabhuñāṇaṃ. Anulomañāṇena gotrabhuñāṇassa sijjhanato gotrabhuñāṇe vutte anulomañāṇaṃ vuttameva hoti. Evañhi aṭṭhārasannaṃ mahāvipassanānaṃ paṭipāṭi vuccamānā pāḷiyā sameti. Vuttañhi indriyakathāyaṃ –

356“在前行部分，通过初禅的力量，五根从五根出离；在初禅中，通过第二禅的力量，五根从五根出离……”以这样的方式，依上上的次第，一直说到阿拉汉果，阐述了诸根。因此，十八种大观依上述次第，是与经藏相符的。

‘‘Pubbabhāge pañcahindriyehi paṭhamajjhānavasena pañcindriyāni nissaṭāni honti, paṭhame jhāne pañcahindriyehi dutiyajjhānavasena pañcindriyāni nissaṭāni hontī’’ti (paṭi. ma. 1.192) –

357然而在《清净道论》中却是这样说的：

Ādinā nayena yāva arahattaphalā uttaruttaripaṭipāṭiyā indriyāni vuttāni. Tasmā aṭṭhārasa mahāvipassanā yathāvuttakkamena pāḷiyā yujjanti. Visuddhimagge pana –

358「以坏灭随观」：即通过分解密集，以无常即坏灭之义，如此观见坏灭的智慧。「以变易随观」：即依色七法、非色七法等，超越各个分界而见其以其他方式转起；或见已生起者以老与死两种方式变易。「如实智见」：即把握有缘的名色。

‘‘Khayānupassanāti ghanavinibbhogaṃ katvā aniccaṃ khayaṭṭhenāti evaṃ khayaṃ passato ñāṇaṃ. Vipariṇāmānupassanāti rūpasattakaarūpasattakādivasena taṃ taṃ paricchedaṃ atikkamma aññathā pavattidassanaṃ. Uppannassa vā jarāya ceva maraṇena ca dvīhākārehi vipariṇāmadassanaṃ. Yathābhūtañāṇadassananti sapaccayanāmarūpapariggaho’’ti (visuddhi. 2.850) –

359已说。那看似与那段圣典相违。又说：「转向随观即是行舍与随顺（智）。」那也看似与圣典相违。因为在《行论》中：

Vuttaṃ. Taṃ tāya pāḷiyā viruddhaṃ viya dissati. Vivaṭṭanānupassanāti saṅkhārupekkhā ceva anulomañcāti vuttaṃ. Tañca pāḷiyā viruddhaṃ viya dissati. Cariyākathāyañhi –

360“为了无常随观而转向的唯作无记识行；无常随观本身是智行。……乃至为了审察随观而转向的唯作无记识行；审察随观是智行。”

‘‘Aniccānupassanatthāya āvajjanakiriyābyākatā viññāṇacariyā. Aniccānupassanā ñāṇacariyā…pe… paṭisaṅkhānupassanatthāya āvajjanakiriyābyākatā viññāṇacariyā. Paṭisaṅkhānupassanā ñāṇacariyā’’ti (paṭi. ma. 1.71) –

361对于每一种智，若各自有其转向，便会分别说明其转向。然而，对于转向随观，并未说明其转向，而只说「转向随观是智行」。如果行舍与随顺智名为转向随观，则因其转向可能存在，便会为彼目的而说明转向，但并未为彼目的而说明转向。而种姓智则无单独的转向，因为它只在随顺转向的路心中生起。因此，由于未说明为转向随观目的的转向，故唯有种姓智适合称为「转向随观」。

Yassa yassa ñāṇassa visuṃ visuṃ āvajjanaṃ labbhati, tassa tassa visuṃ visuṃ āvajjanaṃ vuttaṃ. Vivaṭṭanānupassanāya pana āvajjanaṃ avatvāva ‘‘vivaṭṭanānupassanā ñāṇacariyā’’ti vuttaṃ. Yadi saṅkhārupekkhānulomañāṇāni vivaṭṭanānupassanā nāma siyuṃ, tadāvajjanasambhavā tadatthāya ca āvajjanaṃ vadeyya, na ca tadatthāya āvajjanaṃ vuttaṃ. Gotrabhuñāṇassa pana visuṃ āvajjanaṃ natthi anulomāvajjanavīthiyaṃyeva uppattito. Tasmā vivaṭṭanānupassanatthāya āvajjanassa avuttattā gotrabhuñāṇameva ‘‘vivaṭṭanānupassanā’’ti yujjati.

1919.「入流道」等八种解答，是依出世间道与果而阐明的。入流即进入流，入流本身即是道，故为入流道。入流之果为入流果；等至即完全达到，入流果本身即是等至，故为入流果等至。依结生仅一次来此世间者，为一来者，其道为一来道。一来者之果为一来果。依结生不再来欲有者，为不来者，其道为不来道。不来者之果为不来果。因远离烦恼、因已杀烦恼敌、因已断轮回轮之辐、因无恶行之隐藏、因应受资具等，故为阿拉汉；阿拉汉之状态为阿拉汉性。那是什么？即阿拉汉果。阿拉汉之道为阿拉汉道。阿拉汉之果即阿拉汉果。

19.Sotāpattimaggādīni aṭṭha vissajjanāni lokuttaramaggaphalavasena niddiṭṭhāni. Sotassa āpajjanaṃ sotāpatti, sotāpatti eva maggo sotāpattimaggo. Sotāpattiyā phalaṃ sotāpattiphalaṃ, samāpajjīyatīti samāpatti, sotāpattiphalameva samāpatti sotāpattiphalasamāpatti. Paṭisandhivasena sakiṃyeva imaṃ lokaṃ āgacchatīti sakadāgāmī, tassa maggo sakadāgāmimaggo. Sakadāgāmissa phalaṃ sakadāgāmiphalaṃ. Paṭisandhivaseneva kāmabhavaṃ na āgacchatīti anāgāmī, tassa maggo anāgāmimaggo. Anāgāmissa phalaṃ anāgāmiphalaṃ. Kilesehi ārakattā, kilesārīnaṃ hatattā, saṃsāracakkassa arānaṃ hatattā, pāpakaraṇe rahābhāvā, paccayādīnaṃ arahattā arahaṃ, arahato bhāvo arahattaṃ. Kiṃ taṃ? Arahattaphalaṃ. Arahattassa maggo arahattamaggo. Arahattameva phalaṃ arahattaphalaṃ.

363对于“‘以决定解义’而称为‘信根’”等，一直到以“‘以如实义’而称为‘谛’”为止，开示了三十三种解答。这与前文从 “‘信根’具有‘决定解’的意义” 等开始的三十三种解答在内容上是一样的。唯一的不同之处在于：前文是依据诸法来阐明其义理，而此处是依据诸义理来阐明其对应的法。至于以“‘以无散乱义’而称为‘止’”等这四种解答，与前文中“‘止’具有无散乱的意义”等四种解答之间的区别，也应当依照刚才所说的道理来理解。

‘‘Adhimokkhaṭṭhena saddhindriya’’ntiādīni ‘‘tathaṭṭhena saccā’’tipariyantāni tettiṃsa vissajjanāni niddiṭṭhāni. Heṭṭhā ‘‘saddhindriyassa adhimokkhaṭṭho’’tiādīhi tettiṃsāya vissajjanehi samānāni. Kevalañhi tattha dhammehi atthā niddiṭṭhā, idha atthehi dhammā niddiṭṭhāti ayaṃ viseso. ‘‘Avikkhepaṭṭhena samatho’’tiādīnañca catunnaṃ vissajjanānaṃ heṭṭhā ‘‘samathassa avikkhepaṭṭho’’tiādīnañca catunnaṃ vissajjanānaṃ viseso vuttanayeneva veditabbo.

364「以律仪义」等八种解答，是依戒、力等究竟法而阐明的。戒清净：即极清净的巴帝摩卡律仪等四种戒，因能洗净破戒之垢故。心清净：即近行定与八等至，此处以心为首而说定，彼因能净除心之垢故，为心清净。见清净：即如实见名色，因能净除有身见之垢故，为见清净。以解脱义：即依彼分而解脱诸随烦恼之义，及于所缘决定之义。此即彼分解脱。以通达义为明：宿住随念智，以通达过去生之义为明；天眼智，以通达众生死生之义为明；漏尽智，以通达谛之义为明。以通达义，即了知义。以遍舍义为解脱：于所遍舍之处，即从彼处解脱故，此为果解脱。以正断义为尽智：以断除烦恼之义，于能尽烦恼的圣道中之智。以寂止义为无生智：因名为道作用的加行已寂止，依结生而无生，于彼彼道所断烦恼之无生究竟中所生起的圣果中之智。

Saṃvaraṭṭhenātiādīni aṭṭha vissajjanāni sīlādibalapariyosānadhammavasena niddiṭṭhāni. Sīlavisuddhīti suparisuddhapātimokkhasaṃvarādicatubbidhaṃ sīlaṃ dussīlyamalavisodhanato. Cittavisuddhīti saupacārā aṭṭha samāpattiyo. Cittasīsena hettha samādhi vutto. So cittamalavisodhanato cittavisuddhi. Diṭṭhivisuddhīti nāmarūpānaṃ yathāsabhāvadassanaṃ sattadiṭṭhimalavisodhanato diṭṭhivisuddhi. Muttaṭṭhenāti tadaṅgavasena upakkilesato vimuttaṭṭhena ārammaṇe ca adhimuttaṭṭhena. Vimokkhoti tadaṅgavimokkho. Paṭivedhaṭṭhena vijjāti pubbenivāsānussatiñāṇaṃ purimabhavapaṭivedhaṭṭhena vijjā, dibbacakkhuñāṇaṃ sattānaṃ cutūpapātapaṭivedhaṭṭhena vijjā, āsavānaṃ khaye ñāṇaṃ saccapaṭivedhaṭṭhena vijjā. Paṭivedhaṭṭhenāti jānanaṭṭhena. Pariccāgaṭṭhena vimuttīti yaṃ yaṃ pariccattaṃ, tato tato vimuttattā phalavimutti. Samucchedaṭṭhena khaye ñāṇanti kilesasamucchindanatthena kilesakkhayakare ariyamagge ñāṇaṃ. Paṭippassaddhaṭṭhena anuppāde ñāṇanti maggakiccasaṅkhātapayogapaṭippassaddhattā paṭisandhivasena anuppādabhūte taṃtaṃmaggavajjhakilesānaṃ anuppādapariyosāne uppanne ariyaphale ñāṇaṃ.

20「欲以根义」等这九种解答，是依圣道的初、中、后阶段来说明的。「欲以根义」：对于善法生起想要去做的欲，由于它是修行与成就的根本，故以根的意义（称为欲）。「作意以等起义」：如理作意能等起一切善法，故以等起的意义（称为作意）。「触以和合义」：因为在渴爱中，受是特别主要的原因；而渴爱被断除时，特别由于遍知了受而被断除；对于那个受，触又是主要的原因；当触被遍知时，受也就被遍知了，因此在七种应遍知事中，触被首先说出。而且，触是依其自身之因——即所谓三事和合——而被说明的，并被称为“以三事和合为现起”，故以和合的意义而应遍知。然而，有些人说：“智触才是触。”

20.Chando mūlaṭṭhenātiādīni nava vissajjanāni ariyamaggassa ādimajjhapariyosānavasena niddiṭṭhāni. Chando mūlaṭṭhenāti kusalānaṃ dhammānaṃ kattukamyatāchando paṭipattiyā ca nipphattiyā ca mūlattā mūlaṭṭhena. Manasikāro samuṭṭhānaṭṭhenāti yonisomanasikāro sabbakusaladhamme samuṭṭhāpetīti samuṭṭhānaṭṭhena. Phasso samodhānaṭṭhenāti yasmā taṇhāya visesena vedanā padhānakāraṇaṃ, taṇhā ca pahīyamānā visesena vedanāya pariññātāya pahīyati, tassā ca vedanāya phassova padhānakāraṇaṃ, tasmiṃ pariññāte vedanā pariññātā hoti, tasmā sattasu abhiññeyyavatthūsu phasso paṭhamaṃ vutto. So ca tikasannipātasaṅkhātassa attano kāraṇassa vasena paveditattā ‘‘tikasannipātapaccupaṭṭhāno’’ti vuttattā samodhānaṭṭhena abhiññeyyo. Keci pana ‘‘ñāṇaphasso phasso’’ti vadanti.

366然而，因为受能驱使心与心所法随顺自己而运转，令它们在那里会合、进入；或者说，受能进入心相续本身，故说受以“会合”的意义而应遍知。但有些人说：“一切应遍知法都会合于受中；当受被遍知时，一切渴爱的依处也就被遍知了。那是什么原因呢？因为一切渴爱都是以受为缘的。因此，受以会合的意义而应遍知。” 又因为，如同尖顶屋的屋脊梁能系缚所有椽子一样，由于能总集心与心所法，定在诸善法中是最上、最首的，故说定以“最上”的意义。（“以最上义”也有读作“以面前义”的。）在修习止与观的禅修者那里，念是令所缘现起的主宰；当念现起在所缘上时，一切善法便都能成就各自的作用，故说念以“增上”的意义。 “慧以更上义”：圣道慧对于那些善法，以更上之义——即最胜之义——而应遍知。或者，因为能从那些烦恼中、从轮回之轮中更上、超越，所以称为“彼更上”；其意义就是“更上义”，由此说为“以更上义”。（也有读作“以彼更上义”的，意思是从那儿更上的意义。） “解脱以坚实义”：果位的解脱由于不会退失而成为坚固，所以是坚实；又因为除它之外，再也没有其他需要寻求并可以超越它的，所以也是坚实。那个解脱就是以那坚实的意义而应遍知的。 “不死之深处即涅槃”：这里没有那种名为“死”的死亡，所以是“不死”；又因为它与烦恼毒相对立，所以也称为“不死之药”。以其体证而成为众生的安立处，所以是“深处”。由于息灭轮回之苦，所以是“寂灭者”，即涅槃；又因为在这里，那种称为渴爱的结缚不存在，所以也称为“涅槃”。这涅槃因为是教法的终归，故以“终结”的意义而应遍知。如此，在这一应遍知的解说中，总共有七千七百四十种解答。

Yasmā pana vedanā cittacetasike attano vase vattāpayamānā tattha samosarati pavisati, cittasantānameva vā pavisati, tasmā samosaraṇaṭṭhena abhiññeyyāti vuttā. Keci pana ‘‘sabbānipi pariññeyyāni vedanāsu samosaranti, vedanāsu pariññātāsu sabbaṃ taṇhāvatthu pariññātaṃ hoti. Taṃ kissa hetu? Vedanāpaccayā hi sabbāpi taṇhā. Tasmā vedanā samosaraṇaṭṭhena abhiññeyyā’’ti vadanti. Yasmā sabbagopānasīnaṃ ābandhanato kūṭāgārakaṇṇikā viya cittacetasikānaṃ sampiṇḍanato samādhi kusalānaṃ dhammānaṃ pamukho hoti jeṭṭhako, tasmā samādhi pamukhaṭṭhenāti vuttaṃ. Pāmukhaṭṭhenātipi pāṭho. Yasmā samathavipassanaṃ bhāventassa ārammaṇūpaṭṭhānādhipati hoti sati, satiyā upaṭṭhite ārammaṇe sabbepi kusalā dhammā sakaṃ sakaṃ kiccaṃ sādhenti, tasmā sati ādhipateyyaṭṭhenāti vuttaṃ. Paññā taduttaraṭṭhenāti ariyamaggapaññā tesaṃ kusalānaṃ dhammānaṃ uttaraṭṭhena seṭṭhaṭṭhena abhiññeyyā. Atha vā tato kilesehi, saṃsāravaṭṭato vā uttarati samatikkamatīti taduttarā, tassā attho taduttaraṭṭho. Tena taduttaraṭṭhena. Tatuttaraṭṭhenātipi pāṭho, tato uttaraṭṭhenāti attho. Vimutti sāraṭṭhenāti phalavimutti aparihānivasena thirattā sāro, taṃ atikkamitvā aññassa pariyesitabbassa abhāvatopi sāro. Sā vimutti tena sāraṭṭhena abhiññeyyā. Amatogadhaṃ nibbānanti natthi etassa maraṇasaṅkhātaṃ matanti amataṃ, kilesavisapaṭipakkhattā agadantipi amataṃ , sacchikiriyāya sattānaṃ patiṭṭhābhūtanti ogadhaṃ, saṃsāradukkhasantibhūtattā nibbutanti nibbānaṃ, natthettha taṇhāsaṅkhātaṃ vānantipi nibbānaṃ. Taṃ sāsanassa niṭṭhābhūtattā pariyosānaṭṭhena abhiññeyyaṃ. Evaṃ imasmiṃ abhiññeyyaniddese sattasahassāni sattasatāni cattālīsañca vissajjanāni honti.

367现在，对于这样被说明的诸法，以“那些已被遍知的法，就成为已知的法”来作结语；其意趣是：使心朝向它们而成为已知的。“以那已知之义为智”：对于前面所说的那类法，以了知的作用而称为智。“以了知之含义为慧”：即从种种方面了知的意义，就是慧。从（经中）“什么法应遍知？”开始，将所问的各个问题归结后显示出来。因此，以这个原因而说：“这些法是应遍知的，如此专注听闻，那了知就是慧，是闻所成的智。”这就是它的意思。

Idāni tesaṃ evaṃ niddiṭṭhānaṃ dhammānaṃ ‘‘ye ye dhammā abhiññātā, te te dhammā ñātā hontī’’ti nigamanaṃ karoti, tassa abhimukhaṃ katvā ñātā hontīti adhippāyo. Taṃñātaṭṭhena ñāṇanti tesaṃ vuttappakārānaṃ dhammānaṃ jānanaṭṭhena ñāṇaṃ. Pajānanaṭṭhena paññāti pakārato jānanaṭṭhena paññā. Tena vuccatītiādito pucchitapucchā nigametvā dassitā. Tena kāraṇena ‘‘ime dhammā abhiññeyyāti sotāvadhānaṃ, taṃpajānanā paññā sutamaye ñāṇa’’nti vuccatīti atthoti.

376《正法显扬》（Saddhammappakāsinī）之《无碍解道》（Paṭisambhidāmagga）注疏。

Saddhammappakāsiniyā paṭisambhidāmaggaṭṭhakathāya

377“应遍知”的解说解释完毕。

Abhiññeyyaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

378“应遍知”的解说注释。

Pariññeyyaniddesavaṇṇanā

21在“应遍知”的解说中，虽然“遍知”这个词包含了知遍知、度遍知、断遍知这三种遍知，但由于前面在“应遍知”中已经说明了知遍知，后面在“应断”中又会说到断遍知，所以这里只意指度遍知。“有漏、有取的触”：是指成为漏和取的缘，属于三地的触。因为它把自己作为所缘而生起，与那些漏在一起，所以是“有漏”；成为所缘之后，借着与取的联结而对诸取有帮助，所以是“有取”。当触被度遍知所遍知时，通过触这个门径，其余的非色法也会随其而行，色法也随之得以遍知，因此只举出一个触作为代表。同样，其余诸法也要依各自的情况来配合理解。

21. Pariññeyyaniddese kiñcāpi pariññāsaddena ñātapariññā, tīraṇapariññā, pahānapariññāti tisso pariññā saṅgahitā. Heṭṭhā ‘‘abhiññeyyā’’ti ñātapariññāya vuttattā upari ‘‘pahātabbā’’ti pahānapariññāya vuttattā tīraṇapariññāva idha adhippetā. Phasso sāsavo upādāniyoti āsavānañceva upādānānañca paccayabhūto tebhūmakaphasso. Sopi hi attānaṃ ārammaṇaṃ katvā pavattamānehi saha āsavehīti sāsavo, ārammaṇabhāvaṃ upagantvā upādānasambandhanena upādānānaṃ hitoti upādāniyo. Yasmā phasse tīraṇapariññāya pariññāte phassamukhena sesāpi arūpadhammā tadanusārena ca rūpadhammā pariññāyanti, tasmā ekova phasso vutto. Evaṃ sesesupi yathāyogaṃ yojetabbaṃ.

369「名」：指四个无色蕴和涅槃。「色」：指四大种，以及四大种所造的二十四种所造色。四个蕴因为「导向」的含义而称为名，因为它们朝向所缘而弯曲。一切也以「弯曲」为含义而称为名：因为四个蕴在所缘上互相弯曲，涅槃则通过作为所缘增上缘，将无过失的法弯曲向自身。以相续的方式被冷热等所破坏，所以叫做色。破坏就是被激恼的意思；因为以相续变异的方式，能被冷热等所撞击的法聚，就称为色。不过在这里，「名」只指世间的；而「色」则完全是世间的。

Nāmanti cattāro khandhā arūpino nibbānañca. Rūpanti cattāri ca mahābhūtāni catunnañca mahābhūtānaṃ upādāyarūpāni catuvīsati. Cattāro khandhā namanaṭṭhena nāmaṃ. Te hi ārammaṇābhimukhā namanti. Sabbampi nāmanaṭṭhena nāmaṃ. Cattāro hi khandhā ārammaṇe aññamaññaṃ nāmenti, nibbānaṃ ārammaṇādhipatipaccayatāya attani anavajjadhamme nāmeti. Santativasena sītādīhi ruppanaṭṭhena rūpaṃ. Ruppanaṭṭhenāti kuppanaṭṭhena. Santativipariṇāmavasena hi sītādīhi ghaṭṭanīyaṃ dhammajātaṃ rūpanti vuccati. Idha pana nāmanti lokikameva adhippetaṃ, rūpaṃ pana ekantena lokikameva.

370「三种受」：乐受、苦受、不苦不乐受，它们只是世间的。「食」就是缘。缘能够带来自己的果，所以称为食。食有四种：段食、触食、意思食、识食。段食：因为需要被捏成团吞咽下去，所以称为段食。这是指以粥饭等为物质基础的食素（营养素）。它能带来以食素为第八法的色身，所以叫做食。触食：眼触等六种触能带来三种受，所以是食。意思食：是意的思，不是众生的思，所以叫意思，就像说「心一境性」那样；或者说与意相应的思，就像说「骏马车」那样。这是指三地所摄的善和不善的思。它能带来三有，所以是食。识食：指十九种结生识。它能带来结生的名色，所以是食。「取蕴」：「取」所活动的范围的蕴，应该理解为省略了中间词（即「取之行境蕴」）。或者，由取所生的蕴，称为取蕴，就像草火、糠火那样；或者，被取所支配的蕴，称为取蕴，就像国王的人那样；或者，以取为因而生的蕴，称为取蕴，就像花树、果树那样。「取」有四种：欲取、见取、戒禁取、我语取。从含义上说，强烈的执取就是取。五取蕴是：色取蕴、受取蕴、想取蕴、行取蕴、识取蕴。

Tisso vedanāti sukhā vedanā, dukkhā vedanā, adukkhamasukhā vedanā. Tā lokikā eva. Āhārāti paccayā. Paccayā hi attano phalaṃ āharantīti āhārā. Kabaḷīkāro āhāro phassāhāro manosañcetanāhāro viññāṇāhāroti cattāro. Vatthuvasena kabaḷīkātabbattā kabaḷīkāro , ajjhoharitabbattā āhāro. Odanakummāsādivatthukāya ojāyetaṃ nāmaṃ. Sā hi ojaṭṭhamakarūpāni āharatīti āhāro. Cakkhusamphassādiko chabbidho phasso tisso vedanā āharatīti āhāro. Manaso sañcetanā, na sattassāti manosañcetanā yathā cittekaggatā. Manasā vā sampayuttā sañcetanā manosañcetanā yathā ājaññaratho. Tebhūmakakusalākusalacetanā. Sā hi tayo bhave āharatīti āhāro. Viññāṇanti ekūnavīsatibhedaṃ paṭisandhiviññāṇaṃ. Tañhi paṭisandhināmarūpaṃ āharatīti āhāro. Upādānakkhandhāti upādānagocarā khandhā, majjhapadalopo daṭṭhabbo. Upādānasambhūtā vā khandhā upādānakkhandhā yathā tiṇaggi thusaggi. Upādānavidheyyā vā khandhā upādānakkhandhā yathā rājapuriso. Upādānappabhavā vā khandhā upādānakkhandhā yathā puppharukkho phalarukkho. Upādānāni pana kāmupādānaṃ diṭṭhupādānaṃ sīlabbatupādānaṃ attavādupādānanti cattāri. Atthato pana bhusaṃ ādānanti upādānaṃ. Rūpupādānakkhandho, vedanupādānakkhandho, saññupādānakkhandho, saṅkhārupādānakkhandho, viññāṇupādānakkhandhoti pañca.

371「六内处」：眼处、耳处、鼻处、舌处、身处、意处。

Cha ajjhattikāni āyatanānīti cakkhāyatanaṃ, sotāyatanaṃ, ghānāyatanaṃ, jivhāyatanaṃ, kāyāyatanaṃ, manāyatanaṃ.

372「七识住」究竟指哪七种？对此，世尊曾开示说：

Satta viññāṇaṭṭhitiyoti katamā satta? Vuttañhetaṃ bhagavatā –

373“诸比丘，存在着身体各异、想也各异的有情。例如，人类、某些天人和某些堕落者。这是第一种识住。”

‘‘Santi, bhikkhave (a. ni. 7.44; dī. ni. 3.332), sattā nānattakāyā nānattasaññino. Seyyathāpi manussā ekacce ca devā ekacce ca vinipātikā. Ayaṃ paṭhamā viññāṇaṭṭhiti.

374比丘们，有一类有情，身体各不相同，但想相同，例如由初禅出生的梵身天。这就是第二识住。

‘‘Santi, bhikkhave, sattā nānattakāyā ekattasaññino. Seyyathāpi devā brahmakāyikā paṭhamābhinibbattā. Ayaṃ dutiyā viññāṇaṭṭhiti.

375比丘们，有一类有情，身体相同，但想各不相同，例如光音天。这就是第三识住。

‘‘Santi, bhikkhave, sattā ekattakāyā nānattasaññino. Seyyathāpi devā ābhassarā. Ayaṃ tatiyā viññāṇaṭṭhiti.

376比丘们，有一类有情，身体相同，想也相同，例如遍净天。这就是第四识住。

‘‘Santi, bhikkhave, sattā ekattakāyā ekattasaññino. Seyyathāpi devā subhakiṇhā. Ayaṃ catutthā viññāṇaṭṭhiti.

377比丘们，有一类有情完全超越色想，灭除有对想，不作意种种想，以「无边的虚空」成就空无边处。这就是第五识住。

‘‘Santi, bhikkhave, sattā sabbaso rūpasaññānaṃ samatikkamā paṭighasaññānaṃ atthaṅgamā nānattasaññānaṃ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanūpagā. Ayaṃ pañcamī viññāṇaṭṭhiti.

378比丘们，有一类有情完全超越空无边处，以‘无边的识’成就识无边处。这就是第六识住。

‘‘Santi, bhikkhave, sattā sabbaso ākāsānañcāyatanaṃ samatikkamma ‘anantaṃ viññāṇa’nti viññāṇañcāyatanūpagā. Ayaṃ chaṭṭhā viññāṇaṭṭhiti.

379比丘们，有一类有情完全超越识无边处，以‘无所有’成就无所有处。这就是第七识住。比丘们，这些就是七识住。

‘‘Santi , bhikkhave, sattā sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanūpagā. Ayaṃ sattamī viññāṇaṭṭhiti. Imā kho, bhikkhave, satta viññāṇaṭṭhitiyo’’ti (a. ni. 7.44; dī. ni. 3.332).

380「识住」：指结生识的安住处，也就是具有识的蕴。其中「譬如」是表示示例的助词。「人类」：在无量的轮围世界中，无量的人类在肤色、相貌等方面，甚至没有两个完全相同的。即使有些在肤色或相貌上相似，在瞻视、顾视等行为上也各不相同，因此称为「身异」。而他们的「结生想」，有的是三因，有的是二因，也有无因的，所以称为「想异」。「一部分天人」：指六欲界天人。在他们当中，有的身体是青色，有的是黄色等颜色；他们的想则有的是三因，有的是二因，没有无因的。「一部分堕恶趣者」：指已经脱离四恶趣的有情，如富那婆薮之母女夜叉、毕央伽罗之母、普萨弥多、达摩瞿多等，以及其他在宫殿中受报的饿鬼。因为他们的身体在肤色上有白、黑、黄褐、黑褐、金色等差异，以及有瘦、胖、粗、长等不同，所以身体各不相同；和人类一样，他们的想也有三因、二因、无因的差别。但是他们不像天人那样有大威力，而是如同可怜的人类，威德微小，难以获得食物和衣服，备受痛苦煎熬。有些在黑半月受苦，在白半月享乐，因此由于他们从快乐聚集处堕落，所以称为「堕恶趣者」。其中那些具有三因的，也有机会证悟佛法，就像毕央伽罗之母等人那样。

Viññāṇaṭṭhitiyoti paṭisandhiviññāṇassa ṭhānāni saviññāṇakā khandhā eva. Tattha seyyathāpīti nidassanatthe nipāto. Manussāti aparimāṇesupi cakkavāḷesu aparimāṇānaṃ manussānaṃ vaṇṇasaṇṭhānādivasena dvepi ekasadisā natthi. Yepi vaṇṇena vā saṇṭhānena vā sadisā honti, tepi ālokitavilokitādīhi visadisāva honti, tasmā nānattakāyāti vuttā. Paṭisandhisaññā pana nesaṃ tihetukāpi duhetukāpi ahetukāpi hoti, tasmā nānattasaññinoti vuttā. Ekacce ca devāti cha kāmāvacaradevā. Tesu hi kesañci kāyo nīlo hoti, kesañci pītakādivaṇṇo, saññā pana nesaṃ tihetukāpi duhetukāpi hoti, ahetukā na hoti. Ekacce ca vinipātikāti catuapāyavinimuttā punabbasumātā yakkhinī, piyaṅkaramātā, phussamittā, dhammaguttāti evamādayo aññe ca vemānikā petā. Etesañhi odātakāḷamaṅguracchavisāmavaṇṇādivasena ceva kisathūlarassadīghavasena ca kāyo nānā hoti, manussānaṃ viya tihetukadvihetukāhetukavasena saññāpi. Te pana devā viya na mahesakkhā, kapaṇamanussā viya appesakkhā dullabhaghāsacchādanā dukkhapīḷitā viharanti. Ekacce kāḷapakkhe dukkhitā juṇhapakkhe sukhitā honti, tasmā sukhasamussayato vinipatitattā vinipātikāti vuttā. Ye panettha tihetukā, tesaṃ dhammābhisamayopi hoti piyaṅkaramātādīnaṃ viya.

381「梵身天」：指梵众天、梵辅天和大梵天。「初禅所生」指他们都是依初禅而投生的。梵众天是依下品初禅，梵辅天依中品初禅，其身体更为广博；大梵天依上品初禅，身体则更为广博。这样，他们的身体各不相同，而想由于同属初禅而为一，所以说为「身异想一」。与这些天人一样，四恶趣中的有情也是如此。在地狱中，有些有情的身体有一俱卢舍，有些有半由旬，有些有三俱卢舍，而迭瓦达德的身体则有一百由旬。畜生中，有些是小的，有些是大的。在鬼界中，有些身高六十肘，有些八十肘，有些肤色金黄，有些容貌丑陋。同样，还有黑耳阿苏罗。此外，这里有一种名为‘长背饿鬼’的，其身体甚至有六十由旬；然而，所有这些有情的想，都是不善异熟无因的。因此，恶趣有情也归入「身异想一」这一类。

Brahmakāyikāti brahmapārisajjabrahmapurohitamahābrahmāno. Paṭhamābhinibbattāti te sabbepi paṭhamajjhānena nibbattā. Brahmapārisajjā pana parittena, brahmapurohitā majjhimena, kāyo ca tesaṃ vipphārikataro hoti. Mahābrahmāno paṇītena, kāyo pana nesaṃ ativipphārikataro hoti. Iti te kāyassa nānattā, paṭhamajjhānavasena saññāya ekattā nānattakāyā ekattasaññinoti vuttā. Yathā ca te, evaṃ catūsu apāyesu sattā. Nirayesu hi kesañci gāvutaṃ, kesañci aḍḍhayojanaṃ , kesañci tigāvutaṃ attabhāvo hoti, devadattassa pana yojanasatiko jāto. Tiracchānesupi keci khuddakā honti, keci mahantā. Pettivisayesupi keci saṭṭhihatthā keci asītihatthā honti keci suvaṇṇā keci dubbaṇṇā. Tathā kālakañcikā asurā. Apicettha dīghapiṭṭhikā petā nāma saṭṭhiyojanikāpi honti, saññā pana sabbesampi akusalavipākāhetukāva hoti. Iti apāyikāpi ‘‘nānattakāyā ekattasaññino’’ti saṅkhaṃ gacchanti.

382「光音天」：就像火把的火焰那样，光明从他们身上断断续续地散射、流淌开来，所以称为光音天。其中，在五法禅那中，修习下品的第二和第三禅那而生起者，称为「少光天」；修习中品而生起者，称为「无量光天」；修习上品而生起者，称为「光音天」。不过，这里是以最殊胜的范围来总括，所有的这些天众都被包括在内。因为所有这些天众的身体都是同一种显发，而其想却存在着有寻有伺和无寻无伺等种种差别。

Ābhassarāti daṇḍaukkāya acci viya etesaṃ sarīrato ābhā chijjitvā chijjitvā patantī viya sarati visaratīti ābhassarā. Tesu pañcakanaye dutiyatatiyajjhānadvayaṃ parittaṃ bhāvetvā uppannā parittābhā nāma honti, majjhimaṃ bhāvetvā uppannā appamāṇābhā nāma honti, paṇītaṃ bhāvetvā uppannā ābhassarā nāma honti. Idha pana ukkaṭṭhaparicchedavasena sabbeva te gahitā. Sabbesañhi tesaṃ kāyo ekavipphārova hoti, saññā pana avitakkavicāramattā ca avitakkaavicārā cāti nānā.

383「遍净天」：意为被净妙所遍布、周遍，也就是他们的身光颜色是清澈一体的。因为他们的光明不像光音天那样断断续续地发出。在有四个禅那的分类中，属于第三禅那；在有五个禅那的分类中，属于第四禅那。依据修习下品、中品、上品禅那的力量，生起而成为「少净天」「无量净天」「遍净天」。如此，应知道这些天众都是同一类身体，并且由于第四禅那想而成为单一想者。「广果天」也属于第四识住。「无想有情天」因为没有识，所以在这里不归入识住，而是归入众生居。

Subhakiṇhāti subhena vokiṇṇā vikiṇṇā, subhena sarīrappabhāvaṇṇena ekagghanāti attho. Etesañhi na ābhassarānaṃ viya chijjitvā chijjitvā pabhā gacchatīti. Catukkanaye tatiyassa, pañcakanaye catutthassa parittamajjhimapaṇītassa jhānassavasena parittasubhaappamāṇasubhasubhakiṇhā nāma hutvā nibbattanti. Iti sabbepi te ekattakāyā ceva catutthajjhānasaññāya ekattasaññino cāti veditabbā. Vehapphalāpi catutthaviññāṇaṭṭhitimeva bhajanti. Asaññasattā viññāṇābhāvā ettha saṅgahaṃ na gacchanti, sattāvāsesu gacchanti.

384「净居天」：他们处在还灭这一方，并不是任何时候都有的。即使经历百劫、无数劫，如果没有佛陀出世，他们也不会出现；只有在十六千劫以内有佛陀出世时，他们才会出现，就像转法轮世尊的蕴护所那样。因此，他们既不列入识住，也不列入众生居。然而大寺长老说：『舍利弗，那个众生居并不容易获得，我在这漫长的时间里从未住过，除了净居诸天。』（《中部》1.160）依据这部经典，净居天也属于第四识住和第四众生居。这是因为无法反驳的经典而得到认可的。

Suddhāvāsā vivaṭṭapakkhe ṭhitā na sabbakālikā, kappasatasahassampi asaṅkhyeyampi buddhasuññe loke na uppajjanti, soḷasakappasahassabbhantare buddhesu uppannesuyeva uppajjanti, dhammacakkappavattassa bhagavato khandhāvārasadisā honti, tasmā neva viññāṇaṭṭhitiṃ, na ca sattāvāsaṃ bhajanti. Mahāsīvatthero pana – ‘‘na kho pana so, sāriputta, sattāvāso sulabharūpo, yo mayā anāvutthapubbo iminā dīghena addhunā aññatra suddhāvāsehi devehī’’ti (ma. ni. 1.160) iminā suttena suddhāvāsāpi catutthaṃ viññāṇaṭṭhitiṃ catutthaṃ sattāvāsañca bhajantīti vadati, taṃ appaṭibāhitattā suttassa anuññātaṃ.

385「非想非非想处」：就如同想极为微细一样，识也极为微细，所以不能说是有识，也不能说是无识，因此在识住中没有被说到。

Nevasaññānāsaññāyatanaṃ yatheva saññāya, evaṃ viññāṇassāpi sukhumattā nevaviññāṇaṃ nāviññāṇaṃ, tasmā viññāṇaṭṭhitīsu na vuttaṃ.

386「八世间法」：即利、衰、誉、毁、讥、赞、乐、苦。这八法因为在世间流转时是不停止的法，所以是世间的法，称为世间法。没有任何有情能摆脱这些法，即使诸佛也一样。如说：

Aṭṭha lokadhammāti lābho, alābho, yaso, ayaso, nindā, pasaṃsā, sukhaṃ, dukkhanti ime aṭṭha lokappavattiyā sati anuparamadhammakattā lokassa dhammāti lokadhammā. Etehi mutto satto nāma natthi, buddhānampi hontiyeva. Yathāha –

387「诸比丘，此八世间法跟随世间转，世间也跟随这八世间法转。哪八种？就是利和衰、誉和毁、讥和赞、乐和苦。诸比丘，这八世间法跟随世间转，世间也跟随这八世间法转。」（《增支部》8.6）

‘‘Aṭṭhime, bhikkhave, lokadhammā lokaṃ anuparivattanti, loko ca aṭṭha lokadhamme anuparivattati. Katame aṭṭha? Lābho ca alābho ca yaso ca ayaso ca nindā ca pasaṃsā ca sukhañca dukkhañca. Ime kho, bhikkhave, aṭṭha lokadhammā lokaṃ anuparivattanti, loko ca ime aṭṭha lokadhamme anuparivattatī’’ti (a. ni. 8.6).

388其中，「随转」：意为跟随、不弃舍，不从世间退转的意思。「利」：对于出家者，指衣等；对于在家者，指财谷等利得。当这种利得不到时，利就称为「衰」。如果直接说「无利就是衰」，那么因为缺乏实质意义，这种衰可能无法被正确遍知。「誉」：指眷属。当得不到誉时，誉就成了「毁」。「讥」：指责说。「赞」：称扬说。「乐」：对于欲界者，指身和心所生的乐受。「苦」：对于凡夫、入流者、一来者，指身和心所生的苦受；对于不来者、阿拉汉，则只有身苦受。

Tattha anuparivattantīti anubandhanti nappajahanti, lokato na nivattantīti attho. Lābhoti pabbajitassa cīvarādi, gahaṭṭhassa dhanadhaññādi lābho. Soyeva alabbhamāno lābho alābho. Na lābho alābhoti vuccamāne atthābhāvāpattito pariññeyyo na siyā. Yasoti parivāro. Soyeva alabbhamānā yaso ayaso. Nindāti avaṇṇabhaṇanaṃ. Pasaṃsāti vaṇṇabhaṇanaṃ. Sukhanti kāmāvacarānaṃ kāyikacetasikaṃ. Dukkhanti puthujjanasotāpannasakadāgāmīnaṃ kāyikacetasikaṃ, anāgāmiarahantānaṃ kāyikameva.

389「九众生居」：众生居意为有情的居处，即居住的地方。然而实际上，如此阐明的这九种就是蕴。哪九种？这是世尊所说：

Navasattāvāsāti sattānaṃ āvāsā, vasanaṭṭhānānīti attho. Tāni pana tathāpakāsitā khandhā eva. Katame nava? Vuttañhetaṃ bhagavatā –

390「比丘们，有九种众生居（增支部9.24；长部3.341）。是哪九种呢？比丘们，有一类众生，身体各不相同，想也各不相同，比如人类、某一部分天人和某一部分堕落到恶趣的众生。这是第一种众生居。」

‘‘Navayime, bhikkhave (a. ni. 9.24; dī. ni. 3.341), sattāvāsā. Katame nava? Santi, bhikkhave, sattā nānattakāyā nānattasaññino, seyyathāpi manussā ekacce ca devā ekacce ca vinipātikā. Ayaṃ paṭhamo sattāvāso.

391「比丘们，有一类众生，身体各不相同，但想是统一的，比如那些最初在梵身天投生的梵天。这是第二种众生居。」

‘‘Santi, bhikkhave, sattā nānattakāyā ekattasaññino, seyyathāpi devā brahmakāyikā paṭhamābhinibbattā. Ayaṃ dutiyo sattāvāso.

392「比丘们，有一类众生，身体是统一的，但想各不相同，比如那些光音天。这是第三种众生居。」

‘‘Santi, bhikkhave, sattā ekattakāyā nānattasaññino, seyyathāpi devā ābhassarā. Ayaṃ tatiyo sattāvāso.

393「比丘们，有一类众生，身体是统一的，想也是统一的，比如那些遍净天。这是第四种众生居所。」

‘‘Santi, bhikkhave, sattā ekattakāyā ekattasaññino, seyyathāpi devā subhakiṇhā. Ayaṃ catuttho sattāvāso.

394「比丘们，有一类众生，没有想，也没有任何感受，比如那些无想有情天。这是第五种众生居所。」

‘‘Santi, bhikkhave, sattā asaññino appaṭisaṃvedino, seyyathāpi devā asaññasattā. Ayaṃ pañcamo sattāvāso.

395「比丘们，有一类众生，完全超越一切色想，灭除有对想，不作意种种差别想，『虚空是无边的』，成就空无边处。这是第六种众生居所。」

‘‘Santi, bhikkhave, sattā sabbaso rūpasaññānaṃ samatikkamā paṭighasaññānaṃ atthaṅgamā nānattasaññānaṃ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanūpagā. Ayaṃ chaṭṭho sattāvāso.

396「比丘们，有一类众生，通过完全超越一切空无边处，达到了『识是无边的』识无边处并安住其中。这是第七种众生居所。」

‘‘Santi, bhikkhave, sattā sabbaso ākāsānañcāyatanaṃ samatikkamma ‘anantaṃ viññāṇa’nti viññāṇañcāyatanūpagā. Ayaṃ sattamo sattāvāso.

397「比丘们，有一类众生，通过完全超越一切识无边处，达到了『什么也没有』的无所有处并安住其中。这是第八种众生居所。」

‘‘Santi, bhikkhave, sattā sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanūpagā. Ayaṃ aṭṭhamo sattāvāso.

398「诸比丘，有一些众生，完全超越了无所有处之后，投生到了非想非非想处。这是第九种众生居所。诸比丘，这就是九种众生居所。」（《增支部》9.24；《长部》3.341）

‘‘Santi, bhikkhave, sattā sabbaso ākiñcaññāyatanaṃ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanūpagā . Ayaṃ navamo sattāvāso. Ime kho, bhikkhave, nava sattāvāsā’’ti (a. ni. 9.24; dī. ni. 3.341).

399所谓「十处」，就是指眼处、色处、耳处、声处、鼻处、香处、舌处、味处、身处、触处，这十个。而意处和法处，因为与出世间法相杂，所以这里没有纳入。在对这十处的解释中，是以观的力量来解说审察遍知的。而在「诸比丘，应当遍知一切」等教导中，则是依证得未知当知根等三根、作为证悟涅槃之修习处的灭尽行道、它们自己的通达处、对苦等四谛的出离及不转起等十五种法、摄益等三十一种、更上通达等三种、八支圣道、『诸加行止息之义』等二种、无为处的出起处等二种、出离处的随觉处等三种、随觉处等三种、随觉资粮等三种、照耀处等四种、光耀处等十八种、转向随观等九种、尽智与无生智中慧解脱与涅槃——通过证得这些法，以证得之力来解说审察遍知。其余部分，应知是依观之力或证得之力，随宜而说。

Dasāyatanānīti cakkhāyatanaṃ rūpāyatanaṃ sotāyatanaṃ saddāyatanaṃ ghānāyatanaṃ gandhāyatanaṃ jivhāyatanaṃ rasāyatanaṃ kāyāyatanaṃ phoṭṭhabbāyatananti evaṃ dasa. Manāyatanadhammāyatanāni pana lokuttaramissakattā na gahitāni. Imesu dasasu vissajjanesu vipassanāvasena tīraṇapariññā vuttā, ‘‘sabbaṃ, bhikkhave, pariññeyya’’ntiādīsu pana anaññātaññassāmītindriyādīnaṃ tiṇṇaṃ, nirodhapaṭipadānaṃ sacchikiriyābhāvanaṭṭhānaṃ tesaṃyeva paṭivedhaṭṭhānaṃ dukkhādīnaṃ nissaraṇassa anuppādādīnaṃ pañcadasannaṃ, pariggahaṭṭhādīnaṃ ekatiṃsāya, uttaripaṭivedhaṭṭhādīnaṃ tiṇṇaṃ, maggaṅgānaṃ aṭṭhannaṃ, ‘‘payogānaṃ paṭippassaddhaṭṭho’’tiādīnaṃ dvinnaṃ, asaṅkhataṭṭhassa vuṭṭhānaṭṭhādīnaṃ dvinnaṃ, niyyānaṭṭhassa anubujjhanaṭṭhādīnaṃ tiṇṇaṃ, anubodhanaṭṭhādīnaṃ tiṇṇaṃ, anubodhapakkhiyādīnaṃ tiṇṇaṃ, ujjotanaṭṭhādīnaṃ catunnaṃ, patāpanaṭṭhādīnaṃ aṭṭhārasannaṃ, vivaṭṭanānupassanādīnaṃ navannaṃ, khayeñāṇaanuppādeñāṇānaṃ paññāvimuttinibbānānanti imesaṃ dhammānaṃ paṭilābhavasena tīraṇapariññā vuttā, sesānaṃ yathāyogaṃ vipassanāvasena ca paṭilābhavasena ca tīraṇapariññā vuttāti veditabbā.

400对于那些为了证得某些法而努力的人，当那些法被证得时，这些法就既被遍知了，也被审察了。因此，是以作用完成之义来解说审察遍知的。因为作用完成了，那些法也就被证得了。然而，有一些人却说「那些不适用于观的法是知遍知」。由于前面已以应证知来解说知遍知，所以那种说法并不妥当。所谓「既已被遍知，也已被审察」，意思是：那些已被证得的法，才称为被遍知，才称为被审察。这就是其义理。如此，以作用完成之义，解释了遍知的含义。

Yesaṃ yesaṃ dhammānaṃ paṭilābhatthāya vāyamantassa, te te dhammā paṭiladdhā honti. Evaṃ te dhammā pariññātā ceva honti tīritā cāti hi kiccasamāpanaṭṭhena tīraṇapariññā vuttā. Kicce hi samāpite te dhammā paṭiladdhā hontīti. Keci pana ‘‘avipassanūpagānaṃ ñātapariññā’’ti vadanti. Abhiññeyyena ñātapariññāya vuttattā taṃ na sundaraṃ. Pariññātā ceva honti tīritā cāti te paṭiladdhā eva dhammā pariññātā ca nāma honti, tīritā ca nāmāti attho. Evaṃ kiccasamāpanatthavasena pariññātattho vutto hoti.

22现在，为了把同一个意义，联系到一个个具体的法上、从「证得」的角度来说明，并在最后做一个总结，所以才开始说「出离」等内容。所有这些内容，都应该依照前面所说的来理解。

22. Idāni tamevatthaṃ ekekadhamme paṭilābhavasena yojetvā ante ca nigametvā dassetuṃ nekkhammantiādimāha. Taṃ sabbaṃ pubbe vuttānusāreneva veditabbanti.

413对应遍知的解说的注释，至此结束。

Pariññeyyaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

414应断解的注释

Pahātabbaniddesavaṇṇanā

23在「应断」的解说中，「我慢」是指对于色等五种取蕴，生起「我是」的慢。当这种我慢被断除时，就证得了阿罗汉果。即使在色贪等烦恼还存在时，也不说其他那些，而只说「我慢」，这应知是因为它带有见的相似性，且较为粗重。「无明」，依经教的方式，是指对于苦等四种事无知；依阿毗达磨的方式，则加上前际等，共八种事。对此，曾这样说——

23. Pahātabbaniddese asmimānoti rūpādīsu pañcasu upādānakkhandhesu asmīti māno. Tasmiñhi pahīne arahattaṃ pattaṃ hoti. Rūparāgādīsu vijjamānesupi sesāni avatvā asmimānasseva vacanaṃ diṭṭhipatirūpakattena tassa oḷārikattāti veditabbaṃ. Avijjāti suttantapariyāyena dukkhādīsu catūsu ṭhānesu aññāṇaṃ, abhidhammapariyāyena pubbantādīhi saddhiṃ aṭṭhasu. Vuttañhetaṃ –

403「其中，什么是无明？对苦无知，对苦集无知，对苦灭无知，对导向苦灭之道无知；对前际无知，对后际无知，对前后际无知；对此缘性、缘生诸法无知。」（《法集论》1106；《分别论》226）

‘‘Tattha katamā avijjā? Dukkhe aññāṇaṃ, dukkhasamudaye aññāṇaṃ, dukkhanirodhe aññāṇaṃ, dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya aññāṇaṃ, pubbante aññāṇaṃ, aparante aññāṇaṃ, pubbantāparante aññāṇaṃ, idappaccayatāpaṭiccasamuppannesu dhammesu aññāṇa’’nti (dha. sa. 1106; vibha. 226).

404「有爱」是指对欲有等诸有的希求。正如所说——

Bhavataṇhāti kāmabhavādīsu bhavesu patthanā. Yathāha –

405「其中，什么是有爱？对于诸有，生起有欲、有贪、有喜、有爱、有情、有热恼、有迷恋、有执取。」（《分别论》895）

‘‘Tattha katamā bhavataṇhā? Yo bhavesu bhavacchando bhavarāgo bhavanandī bhavataṇhā bhavasineho bhavapariḷāho bhavamucchā bhavajjhosāna’’nti (vibha. 895).

406三种爱，即欲爱、有爱、无有爱。在阿毗达磨中，对它们的解释是这样做的：「其中，什么是有爱？与有见相应的贪染……乃至……心的染着，这称为有爱。其中，什么是无有爱？与断见相应的贪染……乃至……心的染着，这称为无有爱。所剩下的爱就是欲爱。其中，什么是欲爱？与欲界相应的贪染……乃至……心的染着，这称为欲爱。其中，什么是有爱？与色界、无色界相应的贪染……乃至……其中，什么是无有爱？与断见相应的贪染……乃至……」（《分别论》916）

Tisso taṇhāti kāmataṇhā, bhavataṇhā, vibhavataṇhā. Tāsaṃ abhidhamme evaṃ niddeso kato – tattha katamā bhavataṇhā? Bhavadiṭṭhisahagato rāgo…pe… cittassa sārāgo, ayaṃ vuccati bhavataṇhā. Tattha katamā vibhavataṇhā? Ucchedadiṭṭhisahagato rāgo…pe… cittassa sārāgo, ayaṃ vuccati vibhavataṇhā. Avasesā taṇhā kāmataṇhā. Tattha katamā kāmataṇhā? Kāmadhātupaṭisaṃyutto rāgo…pe… cittassa sārāgo, ayaṃ vuccati kāmataṇhā. Tattha katamā bhavataṇhā? Rūpadhātuarūpadhātupaṭisaṃyutto rāgo…pe… tattha katamā vibhavataṇhā? Ucchedadiṭṭhisahagato rāgo…pe… (vibha. 916).

407然而，在注释书中这样说：「对五种欲乐的染着，是欲爱；对色界、无色界存在的染着，对禅那的喜好、以及与常见相应的染着，以有的方式而生起的希求，这是有爱；与断见相应的染着，这是非有爱。」这是依据《十上经》的教导方式来组织的。而依据《合诵》的教导方式和阿毗达摩的教导方式，另外三种爱：「欲爱、色爱、无色爱」，以及再另外三种爱：「色爱、无色爱、灭爱」（《长部》3.305；《分别论》917-918），这些爱的分类在这里也都适用。其中，前五种是与欲界、色界、无色界相应的，最后一种是与断见相应的。

Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘pañcakāmaguṇiko rāgo kāmataṇhā, rūpārūpabhavesu rāgo jhānanikantisassatadiṭṭhisahagato rāgo bhavavasena patthanā bhavataṇhā, ucchedadiṭṭhisahagato rāgo vibhavataṇhā’’ti vuttaṃ. Ayaṃ dasuttarasuttapariyāyena yojanā. Saṅgītipariyāyena pana abhidhammapariyāyena ca ‘‘aparāpi tisso taṇhā kāmataṇhā rūpataṇhā arūpataṇhā. Aparāpi tisso taṇhā rūpataṇhā arūpataṇhā nirodhataṇhā’’ti (dī. ni. 3.305; vibha. 917-918) vuttā taṇhāpi ettha yujjanti. Tāsu pañca kāmadhāturūpadhātuarūpadhātupaṭisaṃyuttā, antimā ucchedadiṭṭhisahagatā.

408四种瀑流，即欲瀑流、有瀑流、见瀑流、无明瀑流。它们存在于谁身上，就会淹没他、使他沉溺在轮回中，所以称为「瀑流」。这些是力量强大的烦恼。在被称为五欲的欲乐对象中，那股瀑流就是「欲瀑流」，这是欲爱的别名。在从业与再生两种方式而说的色界、无色界之有中，那股瀑流就是「有瀑流」，这是有爱的别名。见本身就是瀑流，即「见瀑流」，这是「世间是常」等见的别名。无明本身就是瀑流，即「无明瀑流」，这是对于苦等对象无知的别名。

Cattāro oghāti kāmogho, bhavogho, diṭṭhogho, avijjogho. Yassa saṃvijjanti, taṃ vaṭṭasmiṃ ohananti osīdāpentīti oghā. Balavakilesā ete. Kāmaguṇasaṅkhāte kāme ogho kāmogho. Kāmataṇhāyetaṃ nāmaṃ. Rūpārūpasaṅkhāte kammato ca upapattito ca duvidhepi bhave ogho bhavogho. Bhavataṇhāyetaṃ nāmaṃ. Diṭṭhi eva ogho diṭṭhogho. ‘‘Sassato loko’’tiādikāya diṭṭhiyā etaṃ nāmaṃ. Avijjā eva ogho avijjogho, dukkhādīsu aññāṇassetaṃ nāmaṃ.

409五种盖，即欲贪盖、嗔恚盖、昏沉睡眠盖、掉举恶作盖、疑盖。因为它们会遮盖、包围心，所以称为「盖」。被称为「欲」的，是指五种欲乐。对这些欲乐生起的欲望，就是「欲贪」。或者另一种解释，乐于欲求被称为「欲」，这个欲本身就是一种贪，它既不是与想要做某事的动机相应的欲，也不是对佛法的善法欲，所以特称为「欲贪」。这是欲爱的别名。因为有了它，心就会生起嗔恚而变得败坏，或者它会破坏威仪、正行、端正相貌的成就，以及利益和安乐，所以称为「嗔恚」。这是瞋的别名。以僵硬不灵活为特性的，是「昏沉」；以昏昏欲睡为特性的，是「睡眠」；其含义是缺乏精进努力、身心僵硬、无力、障碍。心的不精进努力就是昏沉，与心相应的各种心理素质（心所法）变得不灵活、不适业就是睡眠，昏沉与睡眠合在一起，就叫「昏沉睡眠」。心念高扬动荡不安的状态，就是「掉举」，意思是不平静、不安息。这是散乱的别名。做了不好的、恶的事，叫做「恶作」，恶作之后那种后悔不安的状态，就是「恶作」，意思是做了应受责备的事之后的心态。这是追悔的别名。远离了思择判断，就是「疑」，意思是没有了智慧。或者，当一个人在观察事物的真实本质时，因为疑而感到困惑、疲惫，所以也称为「疑」。这是对佛、法等对象生起怀疑的别名。欲贪本身作为一种盖，就叫「欲贪盖」。同样的，剩下的那几种也应这样理解。

Pañca nīvaraṇānīti kāmacchandanīvaraṇaṃ byāpādanīvaraṇaṃ thinamiddhanīvaraṇaṃ uddhaccakukkuccanīvaraṇaṃ vicikicchānīvaraṇaṃ. Cittaṃ nīvaranti pariyonandhantīti nīvaraṇāni. Kāmīyantīti kāmā. Pañca kāmaguṇā. Kāmesu chando kāmacchando. Kāmayatīti vā kāmo, kāmo eva chando, na kattukamyatāchando na dhammacchandoti kāmacchando. Kāmataṇhāyetaṃ nāmaṃ. Byāpajjati tena cittaṃ pūtibhāvaṃ gacchati, byāpādayati vā vinayācārarūpasampattihitasukhānīti byāpādo. Dosassetaṃ nāmaṃ. Thinanatā thinaṃ, middhanatā middhaṃ, anussāhasaṃhananatā asattivighāto cāti attho. Cittassa anussāho thinaṃ, cetasikānaṃ akammaññatā middhaṃ, thinañca middhañca thinamiddhaṃ. Uddhatassa bhāvo uddhaccaṃ, avūpasamoti attho. Vikkhepassetaṃ nāmaṃ. Kucchitaṃ kataṃ kukataṃ, kukatassa bhāvo kukkuccaṃ, garahitakiriyabhāvoti attho. Pacchānutāpassetaṃ nāmaṃ. Vigatā cikicchāti vicikicchā, vigatapaññāti attho. Sabhāvaṃ vā vicinanto etāya kicchati kilamatīti vicikicchā. Buddhādīsu saṃsayassetaṃ nāmaṃ. Kāmacchando eva nīvaraṇaṃ kāmacchandanīvaraṇaṃ. Evaṃ sesesupi.

410「六法（cha dhammā）」，或者读作「六法（chaddhammā）」。六爱身：色爱、声爱、香爱、味爱、触爱、法爱。对色的爱就是色爱。这种爱本身又分为欲爱等不同种类，因为种类众多，以「积集」的含义而称为「身」。其余的爱身也是这样。

Cha dhammā, chaddhammāti vā pāṭho. Cha taṇhākāyāti rūpataṇhā saddataṇhā gandhataṇhā rasataṇhā phoṭṭhabbataṇhā dhammataṇhā. Rūpe taṇhā rūpataṇhā. Sā eva kāmataṇhādibhedena anekabhedattā rāsaṭṭhena kāyoti vuttā. Evaṃ sesesupi.

411「七随眠」：欲贪随眠、嗔随眠、慢随眠、见随眠、疑随眠、有贪随眠、无明随眠。因为未被断除，所以它们「随眠」（anusentī，潜伏），因此称为随眠。对欲的贪就是欲贪，或者说欲本身就是贪，称为欲贪。对对象有违逆（paṭihaññatī）的性质，所以称为嗔。以不如实的见解为含义，称为见。以认为「我优越」等想法（maññatī），所以称为慢。对有的贪，是有贪。强力的欲贪，就是欲贪随眠。其余的随眠也应这样理解。

Sattānusayāti kāmarāgānusayo paṭighānusayo mānānusayo diṭṭhānusayo vicikicchānusayo bhavarāgānusayo avijjānusayo. Appahīnaṭṭhena anusentīti anusayā. Kāmesu rāgo kāmarāgo, kāmo eva vā rāgoti kāmarāgo. Ārammaṇasmiṃ paṭihaññatīti paṭighaṃ. Ayāthāvadassanaṭṭhena diṭṭhi. Seyyādivasena maññatīti māno. Bhavesu rāgo bhavarāgo. Thāmagato kāmarāgo kāmarāgānusayo. Evaṃ sesesupi.

412「八邪道」：邪见、邪思惟、邪语、邪业、邪命、邪精进、邪念、邪定。即使有人期望「这些将给我带来利益和安乐」，但实际上并非如此，而且在不清净等处生起清净等颠倒想，所以是邪性，称为「邪道」。邪见：就是错误地看，或者通过它错误地看。另外，颠倒的见解是邪见，不真实的见解是邪见，偏离真实而执取的是邪见，因为没有带来利益而被智者呵斥的见解，也是邪见。对于邪思惟等，也适用同样的道理。邪见就是执着于常见或断见。邪思惟就是欲思惟等三种思惟。邪语就是妄语等四种思。邪业就是杀生等三种思。邪命就是发起邪命谋生方式的思。邪精进就是与不善心相应的精进。邪念就是与正念对立的不善心生起。邪定就是不善定。

Aṭṭha micchattāti micchādiṭṭhi micchāsaṅkappo micchāvācā micchākammanto micchāājīvo micchāvāyāmo micchāsati micchāsamādhi. ‘‘Hitasukhāvahā me bhavissantī’’ti evaṃ āsīsitāpi tathāabhāvato asubhādīsuyeva subhantiādiviparītappavattito ca micchāsabhāvāti micchattā. Micchā passati, micchā vā etāya passantīti micchādiṭṭhi. Atha vā viparītā diṭṭhīti micchādiṭṭhi, ayāthāvadiṭṭhīti vā micchādiṭṭhi, virajjhitvā gahaṇato vā vitathā diṭṭhīti micchādiṭṭhi, anattāvahattā paṇḍitehi kucchitā diṭṭhīti vāmicchādiṭṭhi. Micchāsaṅkappādīsupi eseva nayo. Micchādiṭṭhīti sassatucchedābhiniveso. Micchāsaṅkappoti kāmavitakkāditividho vitakko. Micchāvācāti musāvādādicatubbidhā cetanā. Micchākammantoti pāṇātipātāditividhā cetanā. Micchāājīvoti micchājīvapayogasamuṭṭhāpikā cetanā. Micchāvāyāmoti akusalacittasampayuttaṃ vīriyaṃ. Micchāsatīti satipaṭipakkhabhūto akusalacittuppādo. Micchāsamādhīti akusalasamādhi.

413「九爱根法」（出自《长部》）：缘于爱而有寻求，缘于寻求而有获得，缘于获得而有裁决，缘于裁决而有欲贪，缘于欲贪而有执取，缘于执取而有摄受，缘于摄受而有悭吝，缘于悭吝而有守护，因为守护的因缘，而有执杖、执刀、斗诤、口角、争论、恶口、两舌、妄语等许多恶不善法生起。这些就是九种以爱为根的法。因为爱是它们的根，所以称为爱根法。寻求等这些都属于不善。「缘爱」是指依靠爱而有。「寻求」是指对色等对象的寻求，因为有爱才有寻求。「获得」是指得到色等对象，因为有寻求才有获得。而「裁决」有四种：依智、爱、见、思惟而起的裁决。其中，「应知道乐的裁决，知道乐的裁决后，应当内修于乐」（《中部》），这是智裁决。又，「裁决有两种：爱裁决和见裁决」（《大义释》），一百零八种爱行属于爱裁决，六十二种见属于见裁决。但在「帝释，欲是思惟的因」（《长部》）这部经中，这里所说的裁决指的是思惟裁决。获得了之后，对于可爱或不可爱、美好或不美好的事物，通过思惟来裁决：「这些将用于色的对象，这些用于声等对象；这些是我的，这些是别人的；这些我将享受，这些我将收藏。」所以说「缘获得有裁决」。「欲贪」是指，以不善思惟对所考虑的事物生起的弱贪和强贪。这里「欲」是弱贪的别名，「贪」是强贪的别名。「执取」是指强烈地认定「我」和「我所」。「摄受」是指以爱和见来执取。「悭吝」是不能忍受与他人共享。古德解释它的词义说：「这稀有（acchariya）的东西应该只属于我，不要成为他人的稀有，所以称为悭吝。」「守护」是指关好门、锁好箱箧等，严加保护。因为守护而引生的，就是「因缘」（adhikaraṇa）。这是表示原因的名称。「守护因缘」是抽象中性词，意思是「因为守护的缘故」。在执杖等当中，为了制止他人而拿起棍杖，就是执杖；拿起单刃等刀具，就是执刀。身体上的冲突和言语上的冲突，都是斗诤。最先发生的对立是口角，后来发生的对立是争论。说「你、你」（tuvaṃtuvaṃ），是指因为不恭敬而称呼「你」的言语。

Nava taṇhāmūlakāti (dī. ni. 2.103; 3.359) taṇhaṃ paṭicca pariyesanā, pariyesanaṃ paṭicca lābho, lābhaṃ paṭicca vinicchayo, vinicchayaṃ paṭicca chandarāgo, chandarāgaṃ paṭicca ajjhosānaṃ, ajjhosānaṃ paṭicca pariggaho, pariggahaṃ paṭicca macchariyaṃ, macchariyaṃ paṭicca ārakkho, ārakkhādhikaraṇaṃ daṇḍādānasatthādānakalahaviggahavivādatuvaṃtuvaṃpesuññamusāvādā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti (dī. ni. 2.104; 3.359). Ime nava taṇhāmūlakā dhammā. Taṇhā mūlaṃ etesanti taṇhāmūlakā. Pariyesanādayo akusalā eva. Taṇhaṃ, paṭiccāti taṇhaṃ nissāya. Pariyesanāti rūpādiārammaṇapariyesanā. Sā hi taṇhāya sati hoti. Lābhoti rūpādiārammaṇapaṭilābho, so hi pariyesanāya sati hoti. Vinicchayo pana ñāṇataṇhādiṭṭhivitakkavasena catubbidho. Tattha ‘‘sukhavinicchayaṃ jaññā, sukhavinicchayaṃ ñatvā ajjhattaṃ sukhamanuyuñjeyyā’’ti (ma. ni. 3.323) ayaṃ ñāṇavinicchayo. ‘‘Vinicchayoti dve vinicchayā taṇhāvinicchayo ca diṭṭhivinicchayo cā’’ti (mahāni. 102) evaṃ āgatāni aṭṭhasatataṇhāvicaritāni taṇhāvinicchayo. Dvāsaṭṭhi diṭṭhiyo diṭṭhivinicchayo. ‘‘Chando kho, devānaminda, vitakkanidāno’’ti (dī. ni. 2.358) imasmiṃ pana sutte idha vinicchayoti vutto vitakkoyeva āgato. Lābhaṃ labhitvā hi iṭṭhāniṭṭhaṃ sundarāsundarañca vitakkeneva vinicchināti ‘‘ettakaṃ me rūpārammaṇatthāya bhavissati, ettakaṃ saddādiārammaṇatthāya, ettakaṃ mayhaṃ bhavissati, ettakaṃ parassa, ettakaṃ paribhuñjissāmi, ettakaṃ nidahissāmī’’ti. Tena vuttaṃ – ‘‘lābhaṃ paṭicca vinicchayo’’ti. Chandarāgoti evaṃ akusalavitakkena vitakkite vatthusmiṃ dubbalarāgo ca balavarāgo ca uppajjati. Chandoti ettha dubbalarāgassādhivacanaṃ, rāgoti balavarāgassa. Ajjhosānanti ahaṃ mamāti balavasanniṭṭhānaṃ. Pariggahoti taṇhādiṭṭhivasena pariggahakaraṇaṃ. Macchariyanti parehi sādhāraṇabhāvassa asahanatā. Tenevassa porāṇā evaṃ vacanatthaṃ vadanti ‘‘idaṃ acchariyaṃ mayhameva hotu, mā aññassa acchariyaṃ hotūti pavattattā macchariyanti vuccatī’’ti. Ārakkhoti dvārapidahanamañjūsagopanādivasena suṭṭhu rakkhaṇaṃ. Adhikarotīti adhikaraṇaṃ. Kāraṇassetaṃ nāmaṃ. Ārakkhādhikaraṇanti bhāvanapuṃsakaṃ, ārakkhahetūti attho. Daṇḍādānādīsu paranisedhanatthaṃ daṇḍassa ādānaṃ daṇḍādānaṃ. Ekatodhārādinā satthassa ādānaṃ satthādānaṃ. Kāyakalahopi vācākalahopi kalaho. Purimo purimo virodho viggaho. Pacchimo pacchimo vivādo. Tuvaṃtuvanti agāravavasena tuvaṃtuvaṃvacanaṃ.

414「十邪道」是指邪见……乃至……邪定、邪智、邪解脱。其中，「邪智」是指在作恶时，心里盘算做恶的方法，作恶后又以“我做得好啊”等方式反省而生起的愚痴。「邪解脱」是指明明没有解脱，却自己以为解脱了。

Dasa micchattāti micchādiṭṭhi…pe… micchāsamādhi micchāñāṇaṃ micchāvimutti. Tattha micchāñāṇanti pāpakiriyāsu upāyacintāvasena pāpaṃ katvā sukataṃ mayāti paccavekkhaṇākārena ca uppanno moho. Micchāvimuttīti avimuttasseva sato vimuttisaññitā.

24二十四。

24.

416现在为了说明应该用多种断来舍断的事物，所以开始说「二断」等等。因为一旦清楚了断的种类，那些应当一一断除的诸法就容易明白了。在五种断中，除去两种世间断和不费力的出离断，首先说两种不费力的出世间断。能正确地断除烦恼，因此称为「正断」（samuccheda）；由于它能断除烦恼，所以叫做「断」。把正断当作断，而不用其他的断，所以叫「正断断」。烦恼止息，所以是「止息」（paṭippassaddhi）；已断，所以是「断」；以止息为断，称为「止息断」。超越世间，所以是「出世间」。趋向名为寂灭的灭尽，所以是「趣灭」；这个趣向灭尽的道，就是「趣灭道」；修习这条道的人，他的道就是正断断，这是它的意思。同样，在果位的刹那，只有出世间果是止息断。

Idāni anekabhedena pahānena pahātabbe dassetuṃ dve pahānānītiādi āraddhaṃ. Pahānesu hi viññātesu tena tena pahātabbā dhammā suviññeyyā honti. Pañcasu pahānesu lokikāni ca dve pahānāni appayogaṃ nissaraṇappahānañca ṭhapetvā appayogāneva dve lokuttarapahānāni paṭhamaṃ vuttāni. Sammā ucchijjanti etena kilesāti samucchedo, pahīyanti etena kilesāti pahānaṃ. Samucchedasaṅkhātaṃ pahānaṃ, na sesappahānanti samucchedappahānaṃ. Kilesānaṃ paṭippassaddhattā paṭippassaddhi, pahīnattā pahānaṃ, paṭippassaddhisaṅkhātaṃ pahānaṃ paṭippassaddhippahānaṃ. Lokaṃ uttaratīti lokuttaro. Nibbānasaṅkhātaṃ khayaṃ gacchatīti khayagāmī, khayagāmī ca so maggo cāti khayagāmimaggo, taṃ bhāvayato so maggo samucchedappahānanti attho. Tathā phalakkhaṇe lokuttaraphalameva paṭippassaddhippahānaṃ.

417在「这是诸欲的出离」等句中，因为依此而从欲、从色、从有为出离，故称为「出离」（nissaraṇa）；或者，因为已由它们出离，故称为「出离」。这是指不净禅那。因为从诸欲出离，故称为「出离」（nekkhamma）。或者是指不来道。因为不净禅那通过镇伏而成为诸欲的出离；然而，以该禅那为近行基础而生起的不来道，则通过正断而成为诸欲的究竟出离。「色」（rūpa）指被破坏（变坏）之物；非色即是「无色」（arūpa），如同以怨敌为对治而有非怨敌，以贪等为对治而有无贪等那样，意为「色的对治」。或者，从果的角度说，这里没有色，故为「无色」；无色本身即是「无色界」。这是指四无色禅那。它们被称为色的出离。再者，从无色而生起的阿拉汉道，由于能阻止再生，故成为色的究竟出离。「有」（bhūta）指已生起。「有为」（saṅkhata）指由诸缘和合而造作。「缘生」（paṭiccasamuppanna）指依于彼彼诸缘而正确地一同生起。以第一个词「已生」说明无常性；以第二个词说明虽无常，但由缘的力量而具有依他性；以第三个词说明虽依他，但缘是无功用的，由此说明了法的如是性。「灭」（nirodha）指涅槃。因为依于涅槃，苦得以灭尽，故称为「灭」。而且，正是这涅槃，由于从一切有为出离，故称为该有为的出离。然而在注释书中说——

Kāmānametaṃnissaraṇantiādīsu kāmato rūpato saṅkhatato nissaranti etenāti nissaraṇaṃ, tehi vā nissaṭattā nissaraṇaṃ. Asubhajjhānaṃ. Kāmehi nikkhantattā nekkhammaṃ. Anāgāmimaggo vā. Asubhajjhānañhi vikkhambhanato kāmānaṃ nissaraṇaṃ, taṃ jhānaṃ pādakaṃ katvā uppāditaanāgāmimaggo pana samucchedato sabbaso kāmānaṃ accantanissaraṇaṃ. Ruppatīti rūpaṃ, na rūpaṃ arūpaṃ mittapaṭipakkhā amittā viya, lobhādipaṭipakkhā alobhādayo viya ca rūpapaṭipakkhoti attho. Phalavasena vā natthettha rūpanti arūpaṃ, arūpameva āruppaṃ. Arūpajjhānāni. Tāni rūpānaṃ nissaraṇaṃ nāma. Arūpehipi arahattamaggo puna uppattinivāraṇato sabbaso rūpānaṃ nissaraṇaṃ nāma. Bhūtanti jātaṃ. Saṅkhatanti paccayehi saṅgamma kataṃ. Paṭiccasamuppannanti te te paccaye paṭicca sammā saha ca uppannaṃ. Paṭhamena sañjātattadīpanena aniccatā, dutiyena aniccassāpi sato paccayānubhāvadīpanena parāyattatā, tatiyena parāyattassāpi sato paccayānaṃ abyāpārattadīpanena evaṃdhammatā dīpitā hoti. Nirodhoti nibbānaṃ. Nibbānañhi āgamma dukkhaṃ nirujjhatīti nirodhoti vuccati. So eva ca sabbasaṅkhatato nissaṭattā tassa saṅkhatassa nissaraṇaṃ nāma. Aṭṭhakathāyaṃ pana –

418「灭是它的出离」：在这里，阿拉汉果被意许为「灭」。因为通过阿拉汉果见到涅槃后，未来不再有一切诸行，故说为「灭」——这是因为它作为名为阿拉汉的灭的缘。

‘‘Nirodho tassa nissaraṇanti idha arahattaphalaṃ nirodhoti adhippetaṃ. Arahattaphalena hi nibbāne diṭṭhe puna āyatiṃ sabbasaṅkhārā na hontīti arahattasaṅkhātassa nirodhassa paccayattā nirodhoti vutta’’nti vuttaṃ.

419在「已获得出离者」等句中：由于不净禅那的出离性，通过镇伏断，诸欲既被断除又被舍离；由于不来道的出离性，通过正断断，诸欲既被断除又被舍离。对于四无色禅那的出离性和阿拉汉道的出离性，也应以同样的方式配合于色。因为通过断除对色的欲贪，色得以正断。此处「色」一词是作了性别的转换。由于涅槃的出离性，通过出离断；由于阿拉汉果的出离性，通过止息断，诸行既被断除又被舍离。而涅槃的出离性，应理解为通过作为所缘而获得。

Nekkhammaṃ paṭiladdhassātiādīsu asubhajjhānassa nissaraṇatte vikkhambhanappahānena, anāgāmimaggassa nissaraṇatte samucchedappahānena kāmā pahīnā ceva honti pariccattā ca. Arūpajjhānānaṃ nissaraṇatte ca arahattamaggassa nissaraṇatte ca evameva rūpā yojetabbā. Rūpesu hi chandarāgappahānena rūpānaṃ samucchedo hoti. Rūpāti cettha liṅgavipallāso kato. Nibbānassa nissaraṇatte nissaraṇappahānena, arahattaphalassa nissaraṇatte paṭippassaddhippahānena saṅkhārā pahīnā ceva honti pariccattā ca. Nibbānassa ca nissaraṇatte ārammaṇakaraṇavasena paṭilābho veditabbo.

420在「苦谛」等句中，「遍知通达」等是抽象名词的中性用法。以遍知而通达，称为遍知通达。即那个遍知通达。其余各处也是同样的道理。「断」：当这样通达时，即断除应断的烦恼——应取此义。在世间和出世间中，也是通过断除欲贪而断除它们，这是其义。也有「断」的异读。如同船在同一个刹那无先后地完成四件事：舍离此岸、截断水流、运载货物、抵达彼岸；同样，道智在同一个刹那无先后地现观四谛：以遍知现观而现观苦，以断现观而现观集，以修现观而现观道，以作证现观而现观灭。这是什么意思呢？即「以灭为所缘，而到达、看见、通达四谛」（《清净道论》）。因此应知，即使在一个刹那中，也像分别宣说那样说为有断等。

Dukkhasaccantiādīsu pariññāpaṭivedhantiādi bhāvanapuṃsakavacanaṃ. Pariññāya paṭivedho pariññāpaṭivedho. Taṃ pariññāpaṭivedhaṃ. Esa nayo sesesupi. Pajahātīti tathā tathā paṭivijjhanto pahātabbe kilese pajahatīti attho gahetabbo. Lokiyalokuttaresupi chandarāgappahānena vā tāni pajahatīti attho. Pajahatītipi pāṭho. Yathā nāvā apubbaṃ acarimaṃ ekakkhaṇe cattāri kiccāni karoti, orimaṃ tīraṃ pajahati, sotaṃ chindati, bhaṇḍaṃ vahati, pārimaṃ tīraṃ appeti, evamevaṃ maggañāṇaṃ apubbaṃ acarimaṃ ekakkhaṇe cattāri saccāni abhisameti, dukkhaṃ pariññābhisamayena abhisameti, samudayaṃ pahānābhisamayena abhisameti, maggaṃ bhāvanābhisamayena abhisameti, nirodhaṃ sacchikiriyābhisamayena abhisameti. Kiṃ vuttaṃ hoti? ‘‘Nirodhaṃ ārammaṇaṃ katvā cattāri saccāni pāpuṇāti passati paṭivijjhatī’’ti (visuddhi. 2.839) vuttattā ekakkhaṇepi visuṃ visuṃ viya pahānāni vuttānīti veditabbāni.

421在五种断中：如同将水罐投入长满水藻的水中，水藻被排开一样，通过彼彼世间定，对盖等敌对法进行镇伏、令其远离，这称为「镇伏断」。应知，镇伏断是针对「修习初禅者断除诸盖」而说，因为诸盖的断除是明显的。盖在禅那的前分与后分都不会轻易压伏心，若心被盖压伏，禅那即退失；而寻等则在第二禅等的前后，作为非敌对者而现起。因此，盖的镇伏是明显的。其次，如同在夜间点燃灯火去除黑暗一样，通过作为观之组成部分的彼彼禅支，以敌对的方式断除彼彼应断之法，这称为「彼分断」。应知，彼分断是针对「修习能摧破恶见的抉择分定者断除恶见」而说，这是从粗重的角度说的。因为恶见是粗重的，常想等则是微细的。其中，「恶见」（diṭṭhigata）：恶见本身即是「恶见」，如同「粪所行处」、「尿所行处」等词。又因为没有可去之处，恶见仅是所到之处，故也称为「恶见」；由于包含在六十二见中，故也称为「入于诸见中者」。以复数形式，指那些恶见。「抉择分定」即与观相应的定。其次，如同被雷击中的树一样，通过圣道智，使结缚之法永不再生，这样的断除称为「正断」。「灭尽涅槃」即称为灭尽的涅槃。

Pañcasu pahānesu yaṃ sasevāle udake pakkhittena ghaṭena sevālassa viya tena tena lokiyasamādhinā nīvaraṇādīnaṃ paccanīkadhammānaṃ vikkhambhanaṃ dūrīkaraṇaṃ, idaṃ vikkhambhanappahānaṃ nāma. Vikkhambhanappahānañca nīvaraṇānaṃ paṭhamaṃjhānaṃ bhāvayatoti nīvaraṇānaṃyeva pahānaṃ pākaṭattā vuttanti veditabbaṃ. Nīvaraṇāni hi jhānassa pubbabhāgepi pacchābhāgepi na sahasā cittaṃ ajjhottharanti, ajjhotthaṭesu ca tesu jhānaṃ parihāyati, vitakkādayo pana dutiyajjhānādito pubbe pacchā ca appaṭipakkhā hutvā pavattanti. Tasmā nīvaraṇānaṃ vikkhambhanaṃ pākaṭaṃ. Yaṃ pana rattibhāge samujjalitena padīpena andhakārassa viya tena tena vipassanāya avayavabhūtena jhānaṅgena paṭipakkhavaseneva tassa tassa ca pahātabbadhammassa pahānaṃ, idaṃ tadaṅgappahānaṃ nāma. Tadaṅgappahānañca diṭṭhigatānaṃ nibbedhabhāgiyaṃ samādhiṃ bhāvayatoti diṭṭhigatānaṃyeva pahānaṃ oḷārikavasena vuttanti veditabbaṃ. Diṭṭhigatañhi oḷārikaṃ, niccasaññādayo sukhumā. Tattha diṭṭhigatānanti diṭṭhiyeva diṭṭhigataṃ ‘‘gūthagataṃ muttagata’’ntiādīni (a. ni. 9.11) viya. Gantabbābhāvato cadiṭṭhiyā gatamattamevetantipi diṭṭhigataṃ, dvāsaṭṭhidiṭṭhīsu antogadhattā diṭṭhīsu gatantipi diṭṭhigataṃ. Bahuvacanena tesaṃ diṭṭhigatānaṃ. Nibbedhabhāgiyaṃ samādhinti vipassanāsampayuttaṃ samādhiṃ. Yaṃ pana asanivicakkābhihatassa (visuddhi. 2.851) rukkhassa viya ariyamaggañāṇena saṃyojanānaṃ dhammānaṃ yathā na puna pavattati, evaṃ pahānaṃ, idaṃ samucchedappahānaṃ nāma. Nirodhonibbānanti nirodhasaṅkhātaṃ nibbānaṃ.

422这样，从断除的角度说明了应断的法之后，现在为了再就这些法本身来说明应断的法，而说：‘诸比丘，一切皆应断’等。其中，眼等是通过断除欲贪而应断的。在‘见色时，即断除’等语句中，是指从无常等角度观察色时，便断除了应断的烦恼。关于‘眼……乃至……老死……乃至……深入不死之处的涅槃’等文，在有两处省略重复的地方，应根据各法的特性来理解：例如在‘观察未知当知根时，即断除’等语句中，是指当观察、注视、期望、希求那些出世间法中的未知当知根时，在观的刹那便断除了应断的烦恼。

Evaṃ pahānavasena pahātabbe dhamme dassetvā idāni sarūpeneva puna pahātabbe dhamme dassetuṃ sabbaṃ, bhikkhave, pahātabbantiādimāha. Tattha cakkhādīni chandarāgappahānena pahātabbāni. Rūpaṃ passanto pajahātītiādīsu rūpaṃ aniccādito passanto pahātabbe kilese pajahāti. Cakkhuṃ…pe… jarāmaraṇaṃ…pe… amatogadhaṃ nibbānanti peyyāladvaye anaññātaññassāmītindriyaṃ ‘‘passanto pajahātī’’tiādīsu tesu lokuttaresu anaññātaññassāmītindriyaṃ passanto udikkhanto apekkhamāno icchamāno vipassanākkhaṇesu pahātabbe kilese pajahātīti taṃtaṃdhammānurūpena yojetabbaṃ.

436「应断」的解说结束。

Pahātabbaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

437「应修」的解说

Bhāvetabbaniddesavaṇṇanā

25在应修说中，「身至念」：指《身至念经》中所说的，与入出息念、四威仪、小威仪、三十二身分、四界差别、九种冢墓不净、拣择作意相应的念，以及与色界禅那相应的念。因为这种念进入了、转起于这些‘身’所缘中，所以称为「身至」。「乐俱行」：指与称为甘美乐受之‘乐’达到同生等关系的念。在佛陀教法中，‘俱行’一词用在五种意义上：同体、混杂、所缘、所依、相杂。例如‘那种导致再有、伴随喜贪的渴爱’中，是指同体，即就是喜贪本身。‘那种与懈怠俱行的考察’是指混杂，即被偶尔生起的懈怠所混杂。‘获得与色俱或无色俱的等至’是指所缘，即以色或无色为所缘。‘修习与骨想俱行的念觉支’是指所依，即以骨想为依止，通过修习骨想而得。‘此乐与此喜俱行、俱生、相应’是指相杂，即混合。在这里，‘乐俱行’也是‘相杂’的意思。因为与乐相杂，所以说「乐俱行」。实际上，除了第四禅，在其他禅那中它是‘乐俱行’的。即使在第四禅中是舍俱行的，但根据多数情形而说‘乐俱行’；或者因为第四禅以前面诸禅为根本，当说乐俱行时，舍俱行的第四禅也被包括在内；或者因为世尊在舍存在时也说‘乐’，所以与第四禅相应的念也被说为‘乐俱行’。

25. Bhāvetabbaniddese kāyagatāsatīti kāyagatāsatisuttante (ma. ni. 3.153 ādayo) vuttā ānāpānacatuiriyāpathakhuddakairiyāpathadvattiṃsākāracatudhātunavasivathikāpaṭikūla- vavatthāpakamanasikārasampayuttā yathānurūpaṃ rūpajjhānasampayuttā ca sati. Sā hi tesu kāyesu gatā pavattāti kāyagatāti vuccati. Sātasahagatāti madhurasukhavedayitasaṅkhātena sātena saha ekuppādādibhāvaṃ gatā. Tabbhāve vokiṇṇe ārammaṇe nissaye saṃsaṭṭhe dissati sahagatasaddo pañcasu atthesu jinavacane. ‘‘Yāyaṃ taṇhā ponobbhavikā nandirāgasahagatā’’ti (vibha. 203) ettha tabbhāve, nandirāgabhūtāti attho. ‘‘Yā, bhikkhave, vīmaṃsā kosajjasahagatā kosajjasampayuttā’’ti (saṃ. ni. 5.832) ettha vokiṇṇe, antarantarā uppajjamānena kosajjena vokiṇṇāti attho. ‘‘Lābhī hoti rūpasahagatānaṃ vā samāpattīnaṃ arūpasahagatānaṃ vā samāpattīna’’nti (pu. pa. 3-8) ettha ārammaṇe, rūpārūpārammaṇānanti attho. ‘‘Aṭṭhikasaññāsahagataṃ satisambojjhaṅgaṃ bhāvetī’’ti (saṃ. ni. 5.238) ettha nissaye, aṭṭhikasaññānissayaṃ aṭṭhikasaññaṃ bhāvetvā paṭiladdhanti attho. ‘‘Idaṃ sukhaṃ imāya pītiyā sahagataṃ hoti sahajātaṃ sampayutta’’nti (vibha. 578) ettha saṃsaṭṭhe, sammissanti attho. Imasmimpi pade saṃsaṭṭho adhippeto. Sātasaṃsaṭṭhā hi sātasahagatāti vuttā. Sā hi ṭhapetvā catutthaṃ jhānaṃ sesesu sātasahagatā hoti, satipi ca upekkhāsahagatatte yebhuyyavasena sātasahagatāti vuttā, purimajjhānamūlakattā vā catutthajjhānassa sātasahagatāya upekkhāsahagatāpi vuttāva hoti , upekkhāya pana sante sukhe vuttattā bhagavatā sātasahagatāti catutthajjhānasampayuttāpi vuttāva hoti.

424「止」与「观」：「止」是能令欲贪等敌对法止息、灭尽的，这是定的名称。「观」是依无常等以种种行相观察诸法的，这是慧的名称。在《十上经》的教示中，此二者被说为前分（世间）；在《集异门经》的教示中，则是世间与出世间混合的。「三种定」：有寻有伺定、无寻唯伺定、无寻无伺定。与现起的寻俱行为‘有寻’，与现起的伺俱行为‘有伺’。此有寻有伺定是刹那定、观定、近行定、初禅定。没有寻，故为‘无寻’。在寻与伺中，以伺为‘唯’、为最上、为极限，故称「唯伺」，意思是不会更超越伺而与寻相应。此无寻唯伺定在五法论中是第二禅定。脱离了二者，就是「无寻无伺定」，在四法论中是第二禅等，在五法论中是第三禅等，即色界定。这三种定都是世间的。在《集异门经》教法中，还说了另外三种定：空定、无相定、无愿定，这些定在此未被意许。

Samatho ca vipassanā cāti kāmacchandādayo paccanīkadhamme sameti vināsetīti samatho. Samādhissetaṃ nāmaṃ. Aniccatādivasena vividhehi ākārehi dhamme passatīti vipassanā. Paññāyetaṃ nāmaṃ. Ime pana dve dasuttarapariyāye pubbabhāgāti vuttā, saṅgītipariyāye ca lokiyalokuttaramissakāti. Tayo samādhīti savitakko savicāro samādhi , avitakko vicāramatto samādhi, avitakko avicāro samādhi. Sampayogavasena vattamānena saha vitakkena savitakko, saha vicārena savicāro. So khaṇikasamādhi, vipassanāsamādhi, upacārasamādhi, paṭhamajjhānasamādhi. Natthi etassa vitakkoti avitakko. Vitakkavicāresu vicāro mattā paramā pamāṇaṃ etassāti vicāramatto, vicārato uttari vitakkena sampayogaṃ na gacchatīti attho. So pañcakanaye dutiyajjhānasamādhi, tadubhayavirahito avitakko avicāro samādhi. So catukkanaye dutiyajjhānādi, pañcakanaye tatiyajjhānādi rūpāvacarasamādhi. Ime tayopi lokiyā eva. Saṅgītipariyāye aparepi tayo samādhī vuttā – ‘‘suññato samādhi, animitto samādhi, appaṇihito samādhī’’ti (dī. ni. 3.305). Na te idha adhippetā.

425「四念处」：即身随观念处、受随观念处、心随观念处、法随观念处。应知，在前分以十四种方式把握身，是身随观念处；以九种方式把握受，是受随观念处；以十六种方式把握心，是心随观念处；以五种方式把握法，是法随观念处。这里说的不是出世间的念处。「五支定」：因为具有五支，所以称为「五支」，指第四禅定。五支是：喜遍满、乐遍满、心遍满、光明遍满、观察相。‘喜遍满生起’指在两种禅那中的慧，称为喜遍满。‘乐遍满生起’指在三种禅那中的慧，称为乐遍满。‘遍满他人之心而生起’指他心智，称为心遍满。‘遍满光明而生起’指天眼智，称为光明遍满。观察智称为‘观察相’。此亦曾被说：

Cattāro satipaṭṭhānāti kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ, vedanānupassanāsatipaṭṭhānaṃ, cittānupassanāsatipaṭṭhānaṃ, dhammānupassanāsatipaṭṭhānaṃ. Pubbabhāge cuddasavidhena kāyaṃ pariggaṇhato kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ, navavidhena vedanaṃ pariggaṇhato vedanānupassanāsatipaṭṭhānaṃ, soḷasavidhena cittaṃ pariggaṇhato cittānupassanāsatipaṭṭhānaṃ, pañcavidhena dhamme pariggaṇhato dhammānupassanāsatipaṭṭhānaṃ veditabbaṃ. Lokuttaraṃ pana idha na adhippetaṃ. Pañcaṅgiko samādhīti pañca aṅgāni assa santīti pañcaṅgiko, catutthajjhānasamādhi. Pītipharaṇatā, sukhapharaṇatā, cetopharaṇatā, ālokapharaṇatā, paccavekkhaṇanimittanti pañca aṅgāni. Pītiṃ pharamānā uppajjatīti dvīsu jhānesu paññā pītipharaṇatā nāma. Sukhaṃ pharamānā uppajjatīti tīsu jhānesu paññā sukhapharaṇatā nāma. Paresaṃ ceto pharamānā uppajjatīti cetopariyapaññā cetopharaṇatā nāma. Ālokaṃ pharamānā uppajjatīti dibbacakkhupaññā ālokapharaṇatā nāma. Paccavekkhaṇañāṇaṃ paccavekkhaṇanimittaṃ nāma. Vuttampi cetaṃ –

426在两种禅那中的慧，称为「喜遍满」；在三种禅那中的慧，称为「乐遍满」；他心智称为「心遍满」；天眼智称为「光明遍满」；从每一种定中出起之后，观察智则称为「观察相」。（《分别论》804）

‘‘Dvīsu jhānesu paññā pītipharaṇatā, tīsu jhānesu paññā sukhapharaṇatā, paracittapaññā cetopharaṇatā, dibbacakkhupaññā ālokapharaṇatā, tamhā tamhā samādhimhā vuṭṭhitassa paccavekkhaṇañāṇaṃ paccavekkhaṇanimitta’’nti (vibha. 804).

427因为那（相）能把握出定者转起的行相，所以称为「相」。其中，喜遍满与乐遍满如同两只脚，心遍满与光明遍满如同两只手，作为神通基础的第四禅如同躯干，观察相则如同头部。如是，具寿法将舍利弗长老将五支正定开示为如同四肢五体健全的人。

Tañhi vuṭṭhitasamādhissa pavattākāragahaṇato nimittanti vuttaṃ. Tattha ca pītipharaṇatā sukhapharaṇatā dve pādā viya, cetopharaṇatā ālokapharaṇatā dve hatthā viya, abhiññāpādakaṃ catutthajjhānaṃ majjhimakāyo viya, paccavekkhaṇanimittaṃ sīsaṃ viya. Iti āyasmā dhammasenāpati sāriputtatthero pañcaṅgikaṃ sammāsamādhiṃ aṅgapaccaṅgasampannaṃ purisaṃ viya katvā dassesi.

428「六随念处」：由于数数生起，念本身即称为「随念」；由于只在应当转起的处所转起，对于依信出家的善男子很相宜，所以念也称作「随念」；这些随念本身又是喜等生起的处所，因此称为「随念处」。哪六种呢？佛随念、法随念、僧随念、戒随念、舍随念、天随念。「觉支」：是觉悟的支分，或是觉悟者的支分。意思是：圣弟子依凭在出世间道刹那生起的一组合法——也就是成为昏沉、掉举、停滞、精进、欲乐、苦行、执断、执常等众多灾患对治法的、名为念、择法、精进、喜、轻安、定、舍的法之等合性（dhammasāmaggī）——而觉悟，因此，那法之等合性便叫作「觉悟」。所谓「觉悟」，即是从烦恼连续形成的睡眠中醒来，或指通达四圣谛，或指亲证涅槃。如同禅支、道支等一样，属于那名为「法之等合性」的觉悟的分支，因此可以说（法之等合性）具有「觉支」；或者，依上述方式，圣弟子由于依那种法之等合性而觉悟，因而称为「觉悟者」，属于这位觉悟者的支分，也可以说（觉悟者）具有「觉支」，就像军队的支分、战车的部件一样。因此，注释老师们说：「或者，（觉支）是正在觉悟的人（有情）的支分。」此外，还应依照「觉支以什么意义称为觉支？以导向觉悟所以是觉支」这样的方式来理解觉支的意义。「圣八支道」：由于此道能远离各个道所应断的烦恼，又能使人成为圣者，并令获得圣果，所以叫作「圣」。因为它有八支，所以称为「八支」。这就像四支的军队、五支的乐器一样，仅仅是支分的组合，离开了支分，就没有别的东西。觉支、道支是出世间法，不过通过《十上经》的教说，也可以获得作为前分（世间）的觉支和道支。

Cha anussatiṭṭhānānīti punappunaṃ uppajjanato satiyo eva anussatiyo, pavattitabbaṭṭhānasmiṃyeva pavattattā saddhāpabbajitassa kulaputtassa anurūpā satiyotipi anussatiyo, anussatiyo eva pītiādīnaṃ ṭhānattā anussatiṭṭhānāni. Katamāni cha? Buddhānussati dhammānussati saṅghānussati sīlānussati cāgānussati devatānussati (dī. ni. 3.327). Bojjhaṅgāti bodhiyā, bodhissa vā aṅgā. Idaṃ vuttaṃ hoti – yā esā dhammasāmaggī yāya lokuttaramaggakkhaṇe uppajjamānāya līnuddhaccapatiṭṭhānāyūhanakāmasukhattakilamathānuyogaucchedasassatābhinivesādīnaṃ anekesaṃ upaddavānaṃ paṭipakkhabhūtāya satidhammavicayavīriyapītipassaddhisamādhiupekkhāsaṅkhātāya dhammasāmaggiyā ariyasāvako bujjhatīti katvā bodhīti vuccati. Bujjhatīti kilesasantānaniddāya vuṭṭhahati, cattāri vā ariyasaccāni paṭivijjhati, nibbānameva vā sacchikaroti, tassā dhammasāmaggisaṅkhātāya bodhiyā aṅgātipi bojjhaṅgā jhānaṅgamaggaṅgādayo viya. Yo panesa yathāvuttappakārāya etāya dhammasāmaggiyā bujjhatīti katvā ariyasāvako bodhīti vuccati, tassa bodhissa aṅgātipi bojjhaṅgā senaṅgarathaṅgādayo viya. Tenāhu aṭṭhakathācariyā ‘‘bujjhanakassa puggalassa aṅgāti vā bojjhaṅgā’’ti. Apica ‘‘bojjhaṅgāti kenaṭṭhena bojjhaṅgā, bodhāya saṃvattantīti bojjhaṅgā’’tiādinā (paṭi. ma. 2.17) nayena bojjhaṅgaṭṭho veditabbo. Ariyo aṭṭhaṅgiko maggoti taṃtaṃmaggavajjhakilesehi ārakattā ariyabhāvakarattā ariyaphalapaṭilābhakarattā ca ariyo. Aṭṭha aṅgāni assāti aṭṭhaṅgiko. Soyaṃ caturaṅgikā viya senā, pañcaṅgikaṃ viya ca tūriyaṃ aṅgamattameva hoti, aṅgavinimutto natthi. Bojjhaṅgamaggaṅgā lokuttarā, dasuttarapariyāyena pubbabhāgāpi labbhanti.

429「九种清净精勤支」即：戒清净是清净精勤支，心清净是清净精勤支，见清净是清净精勤支，度疑清净是清净精勤支，道非道如实知见清净是清净精勤支，行道如实知见清净是清净精勤支，如实知见清净是清净精勤支，慧是清净精勤支，解脱是清净精勤支。其中，「戒清净」指能令达到清净的四遍净戒，因为这戒能清除犯戒的污垢。「清净精勤支」的意思是：作为遍净状态的、最殊胜的精勤支分。「心清净」指作为观的立足处、已经娴熟的八等至，因为这些等至能净化欲贪等心的污垢。「见清净」指有因有缘地照见名色，因为这能净化众生的邪见污垢。「度疑清净」指了知缘起相状的智慧。依此智慧，看到诸行法依于缘而在三世流转，从而超越对三世中众生的疑惑，得到清净。「道非道如实知见清净」：在生灭随观的刹那，会生起光明智、喜、轻安、乐、胜解、策励、现起、舍、欲求这十种观随染，这些并非是道；而在道迹上现起的生灭智才是道。像这样能够分辨道与非道的智慧，就称为道非道智，因为它能净化非道的污垢。「行道如实知见清净」：指在道迹上现起的九种观智：生灭随观智、坏灭随观智、怖畏现起随观智、过患随观智、厌离随观智、欲解脱智、审察随观智、行舍智、随顺智。这些智慧能净化执常等想法的污垢。「如实知见清净」指四圣道的智慧，此慧以断除的方式，净化各自道所应断的烦恼污垢。「慧」指阿拉汉果的智慧，「解脱」指阿拉汉果的解脱。

Navapārisuddhipadhāniyaṅgānīti sīlavisuddhi pārisuddhipadhāniyaṅgaṃ, cittavisuddhi pārisuddhipadhāniyaṅgaṃ, diṭṭhivisuddhi pārisuddhipadhāniyaṅgaṃ, kaṅkhāvitaraṇavisuddhi pārisuddhipadhāniyaṅgaṃ, maggāmaggañāṇadassanavisuddhi pārisuddhipadhāniyaṅgaṃ, paṭipadāñāṇadassanavisuddhi pārisuddhipadhāniyaṅgaṃ, ñāṇadassanavisuddhi pārisuddhipadhāniyaṅgaṃ, paññā pārisuddhipadhāniyaṅgaṃ, vimutti pārisuddhipadhāniyaṅgaṃ (dī. ni. 3.359). Sīlavisuddhīti visuddhiṃ pāpetuṃ samatthaṃ catupārisuddhisīlaṃ. Tañhi dussīlyamalaṃ visodheti. Pārisuddhipadhāniyaṅganti parisuddhabhāvassa padhānaṃ uttamaṃ aṅgaṃ. Cittavisuddhīti vipassanāya padaṭṭhānabhūtā paguṇā aṭṭha samāpattiyo. Tā hi kāmacchandādicittamalaṃ visodhenti. Diṭṭhivisuddhīti sappaccayanāmarūpadassanaṃ. Tañhi sattadiṭṭhimalaṃ visodheti. Kaṅkhāvitaraṇavisuddhīti paccayākārañāṇaṃ. Tena hi tīsu addhāsu paccayavasena dhammā pavattantīti passanto tīsupi addhāsu sattakaṅkhāmalaṃ vitaranto visujjhati. Maggāmaggañāṇadassanavisuddhīti udayabbayānupassanakkhaṇe uppannā obhāsañāṇapītipassaddhisukhaadhimokkhapaggahaupaṭṭhānaupekkhānikantīti dasa vipassanupakkilesā, na maggo, vīthipaṭipannaṃ udayabbayañāṇaṃ maggoti evaṃ maggāmagge ñāṇaṃ nāma. Tena hi amaggamalaṃ visodheti. Paṭipadāñāṇadassanavisuddhīti vīthipaṭipannaṃ udayabbayānupassanāñāṇaṃ bhaṅgānupassanāñāṇaṃ bhayatupaṭṭhānānupassanāñāṇaṃ ādīnavānupassanāñāṇaṃ nibbidānupassanāñāṇaṃ muñcitukamyatāñāṇaṃ paṭisaṅkhānupassanāñāṇaṃ saṅkhārupekkhāñāṇaṃ anulomañāṇanti imāni nava vipassanāñāṇāni. Tāni hi niccasaññādimalaṃ visodhenti. Ñāṇadassanavisuddhīti catuariyamaggapaññā. Sā hi samucchedato sakasakamaggavajjhakilesamalaṃ visodheti. Paññāti arahattaphalapaññā. Vimuttīti arahattaphalavimutti.

430「十遍处」即如《增支部》及《长部》所说：“有一类人想地遍，向上、向下、向四方，无二、无量；有一类人想水遍……乃至……火遍……乃至……风遍……乃至……青遍……乃至……黄遍……乃至……红遍……乃至……白遍……乃至……虚空遍……乃至……识遍，向上、向下、向四方，无二、无量。”这十者，以遍满一切的意义称为「遍」；以作为这些所缘诸法的田地，或作为依止处的意义称为「处」。「向上」指朝着上方虚空处。「向下」指朝着下方地面处。「向四方」指如同田地的圆形范围，在一切方位上划定界限。因为有人只向上扩大遍相，有人只向下，有人则遍满一切方位。还有人以种种原因这样扩展，就像希望看到色的人扩大光明一样。因此这样说：“有一类人想地遍，向上、向下、向四方。”「无二」是为了说明在一者之中不会变成其他状态的意思。就像进入水中的人，在一切方向都只是水，没有别的；同样，地遍就只是地遍，其中并没有混杂其他遍。这个道理适用于一切遍处。「无量」是依各个遍相的遍满没有限量而说的。因为用心遍满时，就遍满一切，并不取“这是它的开始，这是中间”这样的限量。「虚空遍」指将遍除去后的虚空，以及作为分划虚空的遍。「识遍」指在除去遍后的虚空中转起的识。在这里，可以依遍而知在除去遍的虚空中有上、下、四方；依除去遍的虚空，而知在那里转起的识中有上、下、四方；而作为分划虚空的遍，因为也可以扩大，所以也依于此而有上、下、四方等道理。

Dasa kasiṇāyatanānīti ‘‘pathavīkasiṇameko sañjānāti uddhaṃ adho tiriyaṃ advayaṃ appamāṇaṃ, āpokasiṇameko sañjānāti…pe… tejokasiṇameko sañjānāti…pe… vāyokasiṇameko sañjānāti…pe… nīlakasiṇameko sañjānāti…pe… pītakasiṇameko sañjānāti…pe… lohitakasiṇameko sañjānāti…pe… odātakasiṇameko sañjānāti…pe… ākāsakasiṇameko sañjānāti…pe… viññāṇakasiṇameko sañjānāti uddhaṃ adho tiriyaṃ advayaṃ appamāṇa’’nti (a. ni. 10.25; dī. ni. 3.360) evaṃ vuttāni dasa. Etāni hi sakalapharaṇaṭṭhena kasiṇāni, tadārammaṇānaṃ dhammānaṃ khettaṭṭhena adhiṭṭhānaṭṭhena vā āyatanāni. Uddhanti uparigaganatalābhimukhaṃ. Adhoti heṭṭhābhūmitalābhimukhaṃ. Tiriyanti khettamaṇḍalamiva samantā paricchinnaṃ. Ekacco hi uddhameva kasiṇaṃ vaḍḍheti ekacco adho, ekacco samantato. Ekopi tena tena vā kāraṇena evaṃ pasāreti ālokamiva rūpadassanakāmo. Tena vuttaṃ – ‘‘pathavīkasiṇameko sañjānāti uddhaṃ adho tiriya’’nti (a. ni. 10.25; dī. ni. 3.360). Advayanti idaṃ pana ekassa aññabhāvānupagamanatthaṃ vuttaṃ. Yathā hi udakaṃ paviṭṭhassa sabbadisāsu udakameva hoti na aññaṃ, evameva pathavīkasiṇaṃ pathavīkasiṇameva hoti, natthi tassa aññakasiṇasambhedoti. Esa nayo sabbattha. Appamāṇanti idaṃ tassa tassa pharaṇaappamāṇavasena vuttaṃ. Tañhi manasā pharanto sakalameva pharati, na ‘‘ayamassa ādi idaṃ majjha’’nti pamāṇaṃ gaṇhātīti. Ākāsakasiṇanti kasiṇugghāṭimākāso paricchedākāsakasiṇañca. Viññāṇakasiṇanti kasiṇugghāṭimākāse pavattaviññāṇaṃ. Tattha kasiṇavasena kasiṇugghāṭimākāse, kasiṇugghāṭimākāsavasena tattha pavattaviññāṇe uddhaṃadhotiriyatā veditabbā, paricchedākāsakasiṇassapi vaḍḍhanīyattā tassa vasenapīti.

2626. 现在为了显示修习的差别，开始说「二种修习」等。其中，关于「世间」等词：「世间」是以破坏、崩坏的意义来指称轮回（流转）。凡是依属于这种状态、系着在世间里的，就叫作「世间」；世间法的修习，就是「世间修」。虽然按习惯说法称为“法的修习”，但实际上离开那些法，并没有另外独立的修习；正是那些法在被修习的时候，才称为修习。「出世间」的“出”，指超出其上、更高。以不系属于世间的状态，超越了世间，所以叫做「出世间」。

26. Idāni bhāvanāpabhedaṃ dassento dve bhāvanātiādimāha. Tattha lokiyātiādīsu loko vuccati lujjanapalujjanaṭṭhena vaṭṭaṃ, tasmiṃ pariyāpannabhāvena loke niyuttāti lokiyā, lokiyānaṃ dhammānaṃ bhāvanā lokiyā. Kiñcāpi dhammānaṃ bhāvanāti vohāravasena vuccati, tehi pana visuṃ bhāvanā natthi. Te eva hi dhammā bhāviyamānā bhāvanāti vuccanti. Uttiṇṇāti uttarā, loke apariyāpannabhāvena lokato uttarāti lokuttarā.

432「色界住者」：指住于称为色界这一显著色法中的众生。这里的「善」字，在无病、无过失、善巧、乐果等意思中都有使用。例如在“尊师是否安康（kusala）？尊师是否无病？”等句中（《本生经》1.15.146; 2.20.129），指无病。在“那么，大德，什么样的身行是善（kusala）呢？大王，凡是无过失的身行就是善”（《中部》2.361）以及“再者，大德，世尊在善法（kusala）中所说的法，这是无上的”（《长部》3.145）等句中，指无过失。在“王子，你认为怎样？你对车的各部零件善巧（kusala）吗？”（《中部》2.87）以及“那些善巧（kusalā）歌舞的才艺女子”（《本生经》2.22.94）等句中，指善巧。在“因为受持善法（kusalā），这样这福德就会增长”（《长部》3.80）以及“由于已作、已积集的善（kusala）业”（《法集论》431）等句中，指乐果。在这里，无病、无过失、乐果这些意思都适用。这里再解释一下这个词的词义：能让可憎恶、邪恶的法动摇、晃动、被破坏、被摧毁的，便是「善」。另一种解释：以可憎恶的方式存在、转起的，叫做「恶（kusā）」，就像杂草一样；善法能够割断、斩断这些被称为恶的杂草，所以是「善」；或者，能使可憎恶的事物变得微薄、稀少，所以智慧称为「善（kusaṃ）」，凭借这个善（智慧）而应该获得、应该把握、应该转起的，就叫做「善（kusalā）」。还有一种解释：就像吉祥草能割断接触到两边的手掌一样，同样，这些善法也能割断接触到已生和未生两方面的杂染部分，因此，像吉祥草（kusā）一样能割断，所以称为「善（kusalā）」。这些色界善法的修习，就是色界住者善法的修习。「无色界住者」：指住于称为无色界的显著无色法中的众生。「系属」：指系属于、包含在三有轮回当中的法。「不系属」：指不系属于轮回的法，即出世间法。

Rūpabhavasaṅkhāte rūpe avacarantīti rūpāvacarā. Kusalasaddo panettha ārogyaanavajjachekasukhavipākesu dissati. ‘‘Kacci nu bhoto kusalaṃ? Kacci bhoto anāmaya’’ntiādīsu (jā. 1.15.146; 2.20.129) ārogye. ‘‘Katamo pana, bhante, kāyasamācāro kusalo? Yo kho, mahārāja, kāyasamācāro anavajjo’’ti (ma. ni. 2.361) ca ‘‘puna caparaṃ, bhante, etadānuttariyaṃ, yathā bhagavā dhammaṃ deseti kusalesu dhammesū’’ti (dī. ni. 3.145) ca evamādīsu anavajje. ‘‘Taṃ kiṃ maññasi, rājakumāra, kusalo tvaṃ rathassa aṅgapaccaṅgāna’’nti? (Ma. ni. 2.87) ‘‘kusalā naccagītassa sikkhitā cāturitthiyo’’ti (jā. 2.22.94) ca ādīsu cheke. ‘‘Kusalānaṃ dhammānaṃ samādānahetu evamidaṃ puññaṃ pavaḍḍhatī’’ti (dī. ni. 3.80) ‘‘kusalassa kammassa katattā upacitattā’’ti (dha. sa. 431) ca ādīsu sukhavipāke. Svāyamidha ārogyepi anavajjepi sukhavipākepi vaṭṭati. Vacanattho panettha kucchite pāpake dhamme salayanti calayanti kampenti viddhaṃsentīti kusalā, kucchitena vā ākārena sayanti pavattantīti kusā, te akusalasaṅkhāte kuse lunanti chindantīti kusalā, kucchitānaṃ vā sānato tanukaraṇato kusaṃ, ñāṇaṃ. Tena kusena lātabbā gahetabbā pavattetabbāti kusalā, yathā vā kusā ubhayabhāgagataṃ hatthappadesaṃ lunanti, evamimepi uppannānuppannabhāvena ubhayabhāgagataṃ saṃkilesapakkhaṃ lunanti, tasmā kusā viya lunantīti kusalā. Tesaṃ rūpāvacarakusalānaṃ bhāvanā. Arūpabhavasaṅkhāte arūpe avacarantīti arūpāvacarā. Tebhūmakavaṭṭe pariyāpannā antogadhāti pariyāpannā, tasmiṃ na pariyāpannāti apariyāpannā, lokuttarā.

433若问为何不称欲界善法的修习为修习？因为在阿毗达摩中，修习是指已得安止的修习。正如在那里所说：

Kāmāvacarakusalānaṃ dhammānaṃ bhāvanā kasmā na vuttāti ce? Appanāppattāya eva bhāvanāya abhidhamme bhāvanāti adhippetattā. Vuttañhi tattha –

434“在那些与瑜伽相应的业处、工巧处或明处中，关于‘业自性’或‘随顺谛理’——即‘色无常’、‘受无常’、‘想无常’、‘行无常’或‘识无常’——像这一类的随顺堪忍、见、喜好、柔软、观察、依法审察的堪忍心，如果不是从他人那里听来而自己获得的，这就称为「思所成慧」。在那些与瑜伽相应的业处……乃至……依法审察的堪忍心，从他人那里听来而获得的，这就称为「闻所成慧」。凡是已经证入等至者的所有智慧，都是「修所成慧」。”

‘‘Yogavihitesu vā kammāyatanesu yogavihitesu vā sippāyatanesu yogavihitesu vā vijjāṭṭhānesu kammassakataṃ vā saccānulomikaṃ vā rūpaṃ aniccanti vā, vedanā aniccāti vā, saññā aniccāti vā, saṅkhārā aniccāti vā, viññāṇaṃ aniccanti vā yaṃ evarūpaṃ anulomikaṃ khantiṃ diṭṭhiṃ ruciṃ mudiṃ pekkhaṃ dhammanijjhānakkhantiṃ parato asutvā paṭilabhati, ayaṃ vuccati cintāmayā paññā. Yogavihitesu vā kammāyatanesu…pe… dhammanijjhānakkhantiṃ parato sutvā paṭilabhati, ayaṃ vuccati sutamayā paññā. Sabbāpi samāpannassa paññā bhāvanāmayā paññā’’ti (vibha. 768).

435然而应当知道，对于欲界的修习，由于被转向心（āvajjana）和有分心（bhavaṅga）的落入所间隔，所以不称为“修习”。但由于所有的福都包含在三类福行事中，因此近行定（upacārasamādhi）与观定（vipassanāsamādhi）作为修所成福的性质，得以成立。不过在这里，只将它归属于世间的修习。对于色界、无色界的修习，在低劣、中等、胜妙的三种状态中，低劣的就称为「下劣」；处于下劣与胜妙中间的就称为「中等」——也有读作“中等的”；被导入精勤努力的状态，就称为「胜妙」，也就是殊胜的意思。应当依据策励用功的状态来理解这里的下劣、中等、胜妙之分：若在策励的那个刹那，它的欲求、精进、心或审察（慧）中，任何一个是下劣的，这种修习就叫「下劣」；如果这些法是中等的，就叫「中等」；如果这些法是胜妙的，就叫「胜妙」。或者说，与软弱的根相应的就叫「下劣」，与中等的根相应的就叫「中等」，与强力的根相应的就叫「胜妙」。对于不系属于三界（出世间）的修习，因为不存在下劣和中等的状态，所以只被说为「胜妙」：那是从最上的意义，以及不被扰动（热恼）的意义来说，它才是胜妙。

Sā pana kāmāvacarabhāvanā āvajjanabhavaṅgapātehi antaritattā bhāvanāti na vuttāti veditabbā. Sabbesaṃ pana puññānaṃ tividhapuññakiriyavatthūnaṃ antogadhattā upacārasamādhivipassanāsamādhīnaṃ bhāvanāmayapuññatā siddhā. Idha pana lokiyabhāvanāya eva saṅgahitā. Rūpārūpāvacarānaṃ tividhabhāve hīnāti lāmakā. Hīnuttamānaṃ majjhe bhavā majjhā, majjhimātipi pāṭho. Padhānabhāvaṃ nītāti paṇītā, uttamāti attho. Āyūhanavasena ayaṃ hīnamajjhimapaṇītatā veditabbā. Yassā hi āyūhanakkhaṇe chando vā hīno hoti vīriyaṃ vā cittaṃ vā vīmaṃsā vā, sā hīnā nāma. Yassā te dhammā majjhimā, sā majjhimā nāma. Yassā te dhammā paṇītā, sā paṇītā nāma. Mudukehi vā indriyehi sampayuttā hīnā nāma, majjhimehi indriyehi sampayuttā majjhimā, adhimattehi indriyehi sampayuttā paṇītā nāma. Apariyāpannāya hīnamajjhimattābhāvā paṇītatā eva vuttā. Sā hi uttamaṭṭhena atappakaṭṭhena ca paṇītā.

2727. 关于第一种四类修习：「修习」指在同一个刹那里，以种种方式通达、修习圣道。关于第二种四类修习：「寻求修习」是指在安止前的阶段所作的修习，因为它是用这个来寻求安止的，所以称为「寻求」。「获得修习」是指安止本身的修习，因为它是通过那个寻求而获得的，所以称为「获得」。「一味修习」是指在获得了安止之后，为了达到自在而作加行时的修习：由于它通过一次次的舍断，从种种烦恼中解脱出来，以解脱的滋味而成为同一种滋味，所以称为「一味」。「习行修习」是指在获得安止并达到自在之后，随自己喜好去受用那个定时的修习：由于它被反复不断地修习，所以称为「习行」。不过，有一些人解释说：“‘习行修习’是令得自在的修行，‘一味修习’是遍布一切处的修行。”在四类分别中，「入定者们」这个词是就现在时态的近处，使用了现在时语词。「在此生起」是指在那个前分阶段生起。「成为一味」是指在安止产生时，它们都起到了相同的作用。「已入定者们」是指安止已经现前的人。「在此生起」是指在那个安止中生起。「互不超胜」是指它们在共同运行的过程中，彼此不相超越。对于“以胜解的含义……修习信根”等说法，即使是在同一个刹那，每一根都在执行各自的作用，但基于各自的所依，其他的根也成为它们各自作用的执行者，并且以解脱的滋味而成为同一种滋味；因此，唯一以解脱的滋味、以一味的含义来说，这就是修习。对于五力、七觉支、八圣道分，也是同样的道理。而「一味」这个词，这里是变了词性来用的。

27. Paṭhamabhāvanācatukke bhāvetīti ekasmiṃyeva khaṇe tathā tathā paṭivijjhanto ariyamaggaṃ bhāveti. Dutiyabhāvanācatukke esanābhāvanāti appanāpubbabhāge bhāvanā. Sā hi appanaṃ esanti etāyāti esanāti vuttā. Paṭilābhabhāvanāti appanābhāvanā. Sā hi tāya esanāya paṭilabbhatīti paṭilābhoti vuttā. Ekarasābhāvanāti paṭilābhe vasībhāvaṃ pattukāmassa payogakāle bhāvanā. Sā hi tena tena pahānena tehi tehi kilesehi vimuttattā vimuttirasena ekarasāti katvā ekarasāti vuttā. Āsevanābhāvanāti paṭilābhe vasippattassa yathāruci paribhogakāle bhāvanā. Sā hi bhusaṃ sevīyatīti āsevanāti vuttā. Keci pana ‘‘āsevanābhāvanā vasīkammaṃ, ekarasābhāvanā sabbatthikā’’ti vaṇṇayanti. Catukkavibhāge samādhiṃ samāpajjantānanti vattamānasamīpe vattamānavacanaṃ. Tattha jātāti tasmiṃ pubbabhāge jātā. Ekarasā hontīti appanuppādane samānakiccā honti. Samādhiṃ samāpannānanti appitappanānaṃ. Tattha jātāti tassā appanāya jātā. Aññamaññaṃ nātivattantīti samappavattiyā aññamaññaṃ nātikkamanti. Adhimokkhaṭṭhenasaddhindriyaṃbhāvayatotiādīsu ekakkhaṇepi ekekassa indriyassa sakasakakiccakaraṇe taṃtaṃnissayavasena sakasakakiccakārakāni sesānipi indriyāni vimuttirasena ekarasā hontīti vimuttiraseneva ekarasaṭṭhena bhāvanā. Balabojjhaṅgamaggaṅgesupi eseva nayo. Ekarasāti ca liṅgavipallāso kato.

437「此处，比丘」：指在这个教法中的比丘；或者说，因为在生死流转中观察怖畏，所以称为「比丘」。「在上午时分」等，是表示极相关联的意思，所以用了对格；从义理上来说，实际是指处格，也就是“在一天的前段时间”。“习行”是指反反复复地运用已经达到自在的定。「在正午时分」：指在一天的正中间。「在傍晚时分」：指在一天的傍晚时段。「於食前」：指在日中的那顿饭之前。「於食後」：指在日中的那顿饭之后。「也在初夜分」：指在夜间的第一个时段。「在黑分」：指在黑半月的日子。「在白分」：指在白半月的日子。「也在早期的寿份」：指在早期年龄的范围内，也就是“初期之年龄”。在三个年龄期中，对于寿命一百岁的人来说，每一个年龄期各有三十三年零四个多月。

Idha bhikkhūti imasmiṃ sāsane bhikkhu. Saṃsāre bhayaṃ ikkhatīti bhikkhu. Pubbaṇhasamayantiādīsu accantasaṃyogatthe upayogavacanaṃ, atthato pana bhummameva , divasassa pubbakāleti attho. Āsevatīti vasippattaṃ samādhiṃ bhusaṃ sevati. Majjhanhikasamayanti divasassa majjhakāle. Sāyanhasamayanti divasassa sāyanhakāle. Purebhattanti divābhattato purekāle. Pacchābhattanti divābhattato pacchākāle. Purimepi yāmeti rattiyā paṭhame koṭṭhāse. Kāḷeti kāḷapakkhe. Juṇheti sukkapakkhe. Purimepi vayokhandheti paṭhame vayokoṭṭhāse, paṭhamavayeti attho. Tīsu ca vayesu vassasatāyukassa purisassa ekekasmiṃ vaye catumāsādhikāni tettiṃsa vassāni honti.

2828. 关于第三种四类修习：「以在那里生起的诸法互不超越的含义」是指，在出离等特定的修习中生起的、被称为“定”与“慧”的这双运法，它们彼此不超越（彼此平衡）的状态。「以诸根一味的含义」是指，就在那修习中，信等诸根因为从种种烦恼中解脱，以解脱的滋味而呈现出同一种滋味的状态。「以随顺于彼的精进承载的含义」是指，随顺于那种“互不超越”及“一味”状态的精进，它起到了承载、运载的作用。「以习行的含义」是指，在那个时刻转起的习行，通过这习行本身的性质而起作用。

28. Tatiyabhāvanācatukke tattha jātānaṃ dhammānaṃ anativattanaṭṭhenāti tattha nekkhammādīsu bhāvanāvisesesu jātānaṃ samādhipaññāsaṅkhātānaṃ yuganaddhadhammānaṃ aññamaññaṃ anatikkamanabhāvena. Indriyānaṃ ekarasaṭṭhenāti tattheva saddhādīnaṃ indriyānaṃ nānākilesehi vimuttattā vimuttirasena ekarasabhāvena. Tadupagavīriyavāhanaṭṭhenāti tesaṃ anativattanaekarasabhāvānaṃ anucchavikassa vīriyassa vāhanabhāvena. Āsevanaṭṭhenāti yā tassa tasmiṃ samaye pavattā āsevanā. Tassā āsevanāya āsevanabhāvena.

439「色想」：指依善异熟、唯作而有的十五种色界禅那所摄的色想。因为色界禅那在“有色者见色”等（经文中）也被称为色，而该禅那的所缘在“于外见色，有妙色、恶色”等（经文中）也被称为色。实际上，色界禅那以想为头首，于色而作想，故称为色想。「有对想」：指善异熟五种、不善异熟五种，如此十种有对想。因为与双五识相应的想，是依眼等依处、对色等所缘的撞击而生起的，故称为有对想。色想、声想、香想、味想、触想也是它的名称。「种种想」：指八种欲界善想、十二种不善想、十一种欲界善异熟想、二种不善异熟想、十一种欲界唯作想，如此四十四种种种想。因为那是在种种、种种自性——即以色、声等不同的境——上转起的想，故称为种种想；或者，由四十四种分类而彼此不同、自性各异、互不相似的想，故称为种种想。虽想有多种，但以类别统摄而作单数。

Rūpasaññanti kusalavipākakiriyavasena pañcadasavidhaṃ rūpāvacarajjhānasaṅkhātaṃ rūpasaññaṃ. Rūpāvacarajjhānampi hi rūpanti vuccati ‘‘rūpī rūpāni passatī’’tiādīsu (dī. ni. 2.174; a. ni. 8.66; dha. sa. 248), tassa jhānassa ārammaṇampi ‘‘bahiddhā rūpāni passati suvaṇṇadubbaṇṇānī’’tiādīsu (dī. ni. 2.173; a. ni. 8.65-66; dha. sa. 247, 249). Rūpāvacarajjhānañhi saññāsīsena rūpe saññāti katvā rūpasaññāti vuccati. Paṭighasaññanti kusalavipākā pañca, akusalavipākā pañcāti evaṃ dasavidhaṃ paṭighasaññaṃ. Dvipañcaviññāṇasampayuttā hi saññā cakkhādīnaṃ vatthūnaṃ rūpādīnaṃ ārammaṇānañca paṭighātena uppannattā paṭighasaññāti vuccati. Rūpasaññā saddasaññā gandhasaññā rasasaññā phoṭṭhabbasaññātipi etissā eva nāmaṃ. Nānattasaññanti aṭṭha kāmāvacarakusalasaññā, dvādasa akusalasaññā , ekādasa kāmāvacarakusalavipākasaññā, dve akusalavipākasaññā, ekādasa kāmāvacarakiriyasaññāti evaṃ catucattālīsavidhaṃ nānattasaññaṃ. Sā hi nānatte nānāsabhāve rūpasaddādibhede gocare pavattā saññāti nānattasaññā, catucattālīsabhedato nānattā nānāsabhāvā aññamaññaṃ asadisā saññāti vā nānattasaññāti vuccati. Saññābahukattepi jātiggahaṇena ekavacanaṃ kataṃ.

440「常想」：即“常”的想，为常想。同样地，乐想、我想。「欢喜」：指有喜的渴爱。「贪」：指无喜的渴爱。「集」：指贪的集。或者，由于在坏灭观中只见到坏灭，故（不见集），此处的集即诸行的集。「执取」：指依转起而对烦恼的执取，或者由于不见过患而对有为所缘的执取。「密集想」：指依相续而作“密集”的想。「造作」：指为诸行而作努力。「恒常想」：指“坚固”的想。「相」：指常相。「希求」：指对乐的希求。「执著」：指“有我”的执著。「执实执取执著」：指执取常、坚实、执取实体的执著。「痴迷执著」：指以“我于过去世曾存在吗”等方式，以及以“世间由自在主所生”等方式的痴迷执著。「依着执著」：指虽见过患，仍执著“此应依附”的执著。「不正思惟」：指执取非方便。「结缚执著」：指欲缚等烦恼的转起。

Niccasaññanti niccanti saññaṃ niccasaññaṃ. Evaṃ sukhasaññaṃ attasaññaṃ. Nandinti sappītikaṃ taṇhaṃ. Rāganti nippītikaṃ taṇhaṃ. Samudayanti rāgassa samudayaṃ. Atha vā bhaṅgānupassanāya bhaṅgasseva dassanato saṅkhārānaṃ udayaṃ. Ādānanti nibbattanavasena kilesānaṃ, adosadassāvitāya saṅkhatārammaṇassa vā ādānaṃ. Ghanasaññanti santativasena ghananti saññaṃ. Āyūhananti saṅkhārānaṃ atthāya payogakaraṇaṃ. Dhuvasaññanti thiranti saññaṃ. Nimittanti niccanimittaṃ. Paṇidhinti sukhapatthanaṃ. Abhinivesanti atthi attāti abhinivesaṃ. Sārādānābhinivesanti niccasārattasāragahaṇābhinivesaṃ. Sammohābhinivesanti ‘‘ahosiṃ nu kho ahaṃ atītamaddhāna’’ntiādivasena (saṃ. ni. 2.20) ‘‘issarato loko sambhotī’’tiādivasena ca sammohābhinivesaṃ. Ālayābhinivesanti ādīnavādassanena allīyitabbamidanti abhinivesaṃ. Appaṭisaṅkhanti anupāyagahaṇaṃ. Saññogābhinivesanti kāmayogādikaṃ kilesappavattiṃ.

441「与见共处者」：即与诸见共处于一处者，为与见共处。那些是与见共处者。能令热恼、能逼恼者，称为「烦恼」；那些是烦恼。共处有两种：断除共处和俱生共处。「断除共处」的意思是：以身见为首的六十二见，连同（与它们在一起的烦恼），直至被入流道断除为止，共处于一个补特伽罗中。这是此处所指的。因为在十种烦恼中，此处只提到了见烦恼。而其余九种能堕恶趣的烦恼——贪、嗔、痴、慢、疑、昏沉、掉举、无惭、无愧——与见一起成为断除共处，被入流道断除；或者，在以贪嗔痴为首的一千五百种烦恼中，当见被入流道断除时，与见一起能堕恶趣的一切烦恼，以断除共处的方式被断除。「俱生共处」的意思是：与见共处于一个心中。当入流道断除两种与见相应的无行心时，与它们俱生的贪、痴、掉举、无惭、无愧这些烦恼，以俱生共处的方式被断除；当断除两种与见相应的有行心时，与它们俱生的贪、痴、昏沉、掉举、无惭、无愧这些烦恼，以俱生共处的方式被断除。「于粗烦恼」：指已为粗大的欲贪和嗔恚。「于随眠烦恼」：指已为微细的欲贪和嗔恚。「于一切烦恼」：指被三道断除后所剩余的。

Diṭṭhekaṭṭheti diṭṭhīhi saha ekasmiṃ ṭhitāti diṭṭhekaṭṭhā. Te diṭṭhekaṭṭhe. Kilesenti upatāpenti, vibādhenti vāti kilesā. Te kilese. Duvidhañhi ekaṭṭhaṃ pahānekaṭṭhaṃ sahajekaṭṭhañca. Pahānekaṭṭhaṃ sakkāyadiṭṭhipamukhāhi tesaṭṭhiyā diṭṭhīhi saha (paṭi. ma. aṭṭha. 2.1.118) yāva sotāpattimaggena pahānā, tāva ekasmiṃ puggale ṭhitāti attho. Idamidhādhippetaṃ. Dasasu hi kilesesu idha diṭṭhikilesoyeva āgato. Sesesu pana apāyagamanīyo lobho doso moho māno vicikicchā thinaṃ uddhaccaṃ ahirikaṃ anottappanti nava kilesā diṭṭhiyā saha pahānekaṭṭhā hutvā sotāpattimaggena pahīyanti, rāgadosamohapamukhesu vā diyaḍḍhesu kilesasahassesu sotāpattimaggena diṭṭhiyā pahīyamānāya diṭṭhiyā saha apāyagamanīyā sabbakilesā pahānekaṭṭhavasena pahīyanti, sahajekaṭṭhe diṭṭhiyā saha ekasmiṃ citte ṭhitāti attho. Sotāpattimaggena hi dvīsu diṭṭhisampayuttaasaṅkhārikacittesu pahīyamānesu tehi sahajāto lobho moho uddhaccaṃ ahirikaṃ anottappanti ime kilesā sahajekaṭṭhavasena pahīyanti, dvīsu diṭṭhisampayuttasasaṅkhārikacittesu pahīyamānesu tehi sahajāto lobho moho thinaṃ uddhaccaṃ ahirikaṃ anottappanti ime kilesā sahajekaṭṭhavasena pahīyanti. Oḷārike kileseti oḷārikabhūte kāmarāgabyāpāde. Anusahagate kileseti sukhumabhūte kāmarāgabyāpāde. Sabbakileseti maggattayena pahīnāvasese.

442「策励精进」：即瑜伽行者令精进转起。前文所说的“证得”、“一味”、“习行”等词，是为了显示诸修习的差别而说“如是所成的修习”。而此处所说的“以不超越彼处所生诸法之义为根之一味义，以随顺彼之精进策励之义，以习行义”等词，是为了显示修习之因而说“由此因及彼因而为修习”。前文是从不同刹那的角度说“习行修习”，此处是从同一刹那的角度说“以习行之义为修习”，这是差别。“见色而修习”等处，意思是：以应被见的方式见色等，而修习应被修习的修习。「成为一味」：即以解脱味，或以作用味而成为一味。解脱味即成就味。因为据说“由作用成就之义而称为味”。

Vīriyaṃ vāhetīti yogāvacaro vīriyaṃ pavatteti. Heṭṭhā esanāpaṭilābhaekarasaāsevanavacanāni bhāvanānaṃ visesadassanatthaṃ vuttāni ‘‘evaṃbhūtā ca bhāvanā’’ti. Idha ‘‘tattha jātānaṃ dhammānaṃ anativattanaṭṭhena indriyānaṃ ekarasaṭṭhena tadupagavīriyavāhanaṭṭhena āsevanaṭṭhenā’’ti vacanāni bhāvanāhetudassanatthaṃ vuttāni ‘‘iminā ca iminā ca hetunā bhāvanā’’ti. Heṭṭhā āsevanābhāvanāti nānākkhaṇavasena vuttā, idha āsevanaṭṭhena bhāvanāti ekakkhaṇavasenāti viseso. Rūpaṃ passanto bhāvetītiādīsu rūpādīni passitabbākārena passanto bhāvetabbaṃ bhāvanaṃ bhāvetīti attho. Ekarasā hontīti vimuttirasena, kiccarasena vā ekarasā honti. Vimuttirasoti sampattiraso. Kiccasampattiatthena raso nāma pavuccatīti hi vuttanti.

458应修习部分的解说注释，到此结束。

Bhāvetabbaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

459应证得部分的解说注释

Sacchikātabbaniddesavaṇṇanā

29在应证得的解说中，以证得并亲证的方式阐述了十种增一法的解答。其中，「不动心解脱」：指阿拉汉果的解脱。这种解脱不会被动摇、不会消散、不会退失，所以称为「不动」；又因为心已从一切烦恼中解脱出来，所以称为「心解脱」。「明」：指三种明。「解脱」：依照《增十经》的方式是指阿拉汉果，但依照《等诵经》的方式则说“解脱有两种：心的胜解与涅槃”。在此，八种等至因为完全从五盖等烦恼中解脱而称为解脱；涅槃因为从一切有为造作中解脱而称为解脱。「三明」：能回忆起过去宿世住处的智慧是明，能了知有情死亡与再生（死生）的智慧是明，能了知烦恼灭尽的智慧是明。以照破无明障碍的意义称为明，以令事物被清楚认知的意义也称为明。也就是说，回忆宿住的智慧生起时，能照破遮蔽过去宿世住处的黑暗，并清楚地了知宿世住处，所以是明。了知死生的智慧能照破遮蔽死亡与结生奥秘的黑暗，并清楚地了知死与生，所以是明。了知漏尽的智慧能照破遮蔽四圣谛的黑暗，并清楚地了知四圣谛法，所以是明。「四沙门果」：即入流果、一来果、不来果、阿拉汉果。能够平息并消灭恶不善法的人称为「沙门」，沙门的这种状态就是「沙门性」。这是四种圣道的名称。由沙门性所产生的果报就是「沙门果」。

29. Sacchikātabbaniddese dasa ekuttaravissajjanāni paṭilābhasacchikiriyāvasena vuttāni. Tattha akuppā cetovimuttīti arahattaphalavimutti. Sā hi na kuppati na calati na parihāyatīti akuppā, sabbakilesehi cittassa vimuttattā cetovimuttīti vuccati. Vijjāti tisso vijjā. Vimuttīti dasuttarapariyāyena arahattaphalaṃ vuttaṃ, saṅgītipariyāyena pana ‘‘vimuttīti dve vimuttiyo cittassa ca adhimutti nibbānañcā’’ti (dī. ni. aṭṭha. 3.304) vuttaṃ. Ettha ca aṭṭha samāpattiyo nīvaraṇādīhi suṭṭhu vimuttattā vimutti nāma, nibbānaṃ sabbasaṅkhatato vimuttattā vimutti nāma. Tisso vijjāti pubbenivāsānussatiñāṇaṃ vijjā sattānaṃ cutūpapāte ñāṇaṃ vijjā āsavānaṃ khaye ñāṇaṃ vijjā. Tamavijjhanaṭṭhena vijjā, viditakaraṇaṭṭhenāpi vijjā. Pubbenivāsānussatiñāṇañhi uppajjamānaṃ pubbenivāsaṃ chādetvā ṭhitaṃ tamaṃ vijjhati, pubbenivāsañca viditaṃ karotīti vijjā. Cutūpapāte ñāṇaṃ cutipaṭisandhicchādakaṃ tamaṃ vijjhati, cutūpapātañca viditaṃ karotīti vijjā. Āsavānaṃ khaye ñāṇaṃ catusaccacchādakaṃ tamaṃ vijjhati, catusaccadhamme ca viditaṃ karotīti vijjā. Cattāri sāmaññaphalānīti sotāpattiphalaṃ, sakadāgāmiphalaṃ, anāgāmiphalaṃ, arahattaphalaṃ. Pāpadhamme sameti vināsetīti samaṇo, samaṇassa bhāvo sāmaññaṃ. Catunnaṃ ariyamaggānametaṃ nāmaṃ. Sāmaññassa phalāni sāmaññaphalāni.

444「五法蕴」：即戒蕴、定蕴、慧蕴、解脱蕴、解脱知见蕴。「法蕴」的意思就是法的分类、法的组成部分。对于戒蕴等，也是依同样的方式来理解。世间与出世间的戒、定、慧，其本身就是戒蕴、定蕴、慧蕴。断除解脱、止息解脱、出离解脱，其本身就是解脱蕴。三种对解脱的省察，其本身就是解脱知见蕴，这解脱知见蕴只是世间的。以了知的意义称为「知」，以照见的意义称为「见」，所以合称「知见」；对解脱的知见，就称为「解脱知见」。至于镇伏性的解脱和彼分性的解脱，则已被包含在定蕴与慧蕴之中了。这五种法蕴，就还有剩余的修学者而言，称为「有学」；就完全无余、不再有学的漏尽者而言，称为「无学」。因为在这些法蕴中，世间的法蕴和出离解脱蕴，既不能简单定义为有学，也不能简单定义为无学。但处在有学阶段者的这些法蕴，就称为‘这些是有学者的蕴’；处在无学阶段者的这些法蕴，就称为‘这些是无学者的蕴’。而在“有学者具足解脱蕴”这句经文中，应理解为是以出离解脱作为所缘境的方式而具足。「六通」：即六种殊胜的智慧。是哪六种呢？即神变智、天耳界智、宿住随念智、他心智、天眼智、漏尽智，这就是六通。

Pañca dhammakkhandhāti sīlakkhandho, samādhikkhandho, paññākkhandho, vimuttikkhandho, vimuttiñāṇadassanakkhandho. Dhammakkhandhāti dhammavibhāgā dhammakoṭṭhāsā. Sīlakkhandhādīsupi eseva nayo. Lokiyalokuttarā sīlasamādhipaññā eva sīlasamādhipaññākkhandhā . Samucchedapaṭippassaddhinissaraṇavimuttiyo eva vimuttikkhandho. Tividhā vimuttipaccavekkhaṇā eva vimuttiñāṇadassanakkhandho. So lokiyo eva. Jānanaṭṭhena ñāṇameva dassanaṭṭhena dassananti ñāṇadassanaṃ, vimuttīnaṃ ñāṇadassanaṃ vimuttiñāṇadassananti vuccati. Vikkhambhanatadaṅgavimuttiyo pana samādhipaññākkhandheheva saṅgahitā. Ime pañca dhammakkhandhā sekkhānaṃ sekkhā, asekkhānaṃ asekkhāti vuttā. Etesu hi lokiyā ca nissaraṇavimutti ca nevasekkhānāsekkhā. Sekkhā hontāpi sekkhānaṃ ime iti sekkhā, asekkhānaṃ ime iti asekkhāti vuccanti. ‘‘Sekkhena vimuttikkhandhena samannāgato hotī’’ti ettha pana nissaraṇavimuttiyā ārammaṇakaraṇavasena samannāgatoti veditabbo. Cha abhiññāti cha adhikāni ñāṇāni. Katamā cha? Iddhividhañāṇaṃ , dibbasotadhātuñāṇaṃ, pubbenivāsānussatiñāṇaṃ, cetopariyañāṇaṃ, dibbacakkhuñāṇaṃ, āsavānaṃ khaye ñāṇanti imā cha.

445「七漏尽者力」（satta khīṇāsavabalāni）：所有的烦恼（漏）都已灭尽的人，称为「漏尽者」；漏尽者所拥有的力量，就称为「漏尽者力」。是哪七种呢？世尊曾这样说过——

Satta khīṇāsavabalānīti khīṇā āsavā assāti khīṇāsavo, khīṇāsavassa balāni khīṇāsavabalāni. Katamāni satta? Vuttāni bhagavatā –

446“比丘们，在此，一位漏尽比丘，会以正慧如实地、清楚地洞见一切行都属于无常。比丘们，漏尽比丘以正慧如实地、清楚地洞见一切行都属于无常这件事，比丘们，这就是漏尽比丘的一种力量；依靠这种力量，漏尽比丘能自信地宣称已灭尽烦恼：‘我的烦恼已经灭尽了。’

‘‘Idha, bhikkhave, khīṇāsavassa bhikkhuno aniccato sabbe saṅkhārā yathābhūtaṃ sammappaññāya sudiṭṭhā honti. Yampi, bhikkhave, khīṇāsavassa bhikkhuno aniccato sabbe saṅkhārā yathābhūtaṃ sammappaññāya sudiṭṭhā honti, idampi, bhikkhave, khīṇāsavassa bhikkhuno balaṃ hoti, yaṃ balaṃ āgamma khīṇāsavo bhikkhu āsavānaṃ khayaṃ paṭijānāti ‘khīṇā me āsavā’ti.

447“再者，比丘们，漏尽比丘会以如实正慧，清楚地洞见‘诸欲乐就如同炽燃的炭火坑’。比丘们，这……（中略）……这也是漏尽比丘的一种力量……（中略）……

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, khīṇāsavassa bhikkhuno aṅgārakāsūpamā kāmāti yathābhūtaṃ sammappaññāya sudiṭṭhā honti. Yampi, bhikkhave…pe… idampi khīṇāsavassa bhikkhuno balaṃ hoti…pe….

448再者，比丘们，漏尽比丘的心是倾向于远离的、朝向于远离的、倾注于远离的、安住于远离的，他乐于出离，并且完全、彻底地远离了一切会成为烦恼立足处的事物。比丘们，这……（中略）……这也是漏尽比丘的一种力量……（中略）……

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, khīṇāsavassa bhikkhuno vivekaninnaṃ cittaṃ hoti vivekapoṇaṃ vivekapabbhāraṃ vivekaṭṭhaṃ nekkhammābhirataṃ byantībhūtaṃ sabbaso āsavaṭṭhāniyehi dhammehi. Yampi, bhikkhave…pe… idampi khīṇāsavassa bhikkhuno balaṃ hoti…pe….

449再者，比丘们，漏尽比丘已经修习、很好地修习了四念处。已经修习、很好地修习了五根。已经修习、很好地修习了七觉支。已经修习、很好地修习了圣八支道。比丘们，漏尽比丘已经修习、很好地修习了圣八支道，这也是漏尽比丘所具足的一种力。正是凭借这种力，漏尽比丘才如此宣称：‘我的诸漏已尽。’

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, khīṇāsavassa bhikkhuno cattāro satipaṭṭhānā bhāvitā honti subhāvitā. Pañcindriyāni bhāvitāni honti subhāvitāni. Satta bojjhaṅgā bhāvitā honti subhāvitā. Ariyo aṭṭhaṅgiko maggo bhāvito hoti subhāvito. Yampi, bhikkhave, khīṇāsavassa bhikkhuno ariyo aṭṭhaṅgiko maggo bhāvito hoti subhāvito, idampi khīṇāsavassa bhikkhuno balaṃ hoti, yaṃ balaṃ āgamma khīṇāsavo bhikkhu āsavānaṃ khayaṃ paṭijānāti ‘khīṇā me āsavā’’’ti (a. ni. 10.90; dī. ni. 3.357; paṭi. ma. 2.44).

450这其中，通过第一种力，显示了苦圣谛的通达；通过第二种力，显示了集圣谛的通达；通过第三种力，显示了灭圣谛的通达；通过四种力，显示了道圣谛的通达。

Tattha paṭhamena balena dukkhasaccapaṭivedho, dutiyena samudayasaccapaṭivedho, tatiyena nirodhasaccapaṭivedho, catūhi maggasaccapaṭivedho pakāsito hoti.

451「八解脱」：从对禅修所缘胜解的角度，以及从善巧地脱离敌对法的角度，所以称为「解脱」。「哪八种呢？『内有色想的人，观看外在的色法』，这是第一解脱。『内无色想的人，观看外在的色法』，这是第二解脱。对于『清净』这一概念已产生了倾向和确信，这是第三解脱。藉由完全超越一切色想、灭没瞋恚想、不去作意种种想，达到并安住于『虚空无边』的空无边处，这是第四解脱。完全超越一切空无边处，达到并安住于『识无边』的识无边处，这是第五解脱。完全超越一切识无边处，达到并安住于『什么都没有』的无所有处，这是第六解脱。完全超越一切无所有处，达到并安住于非想非非想处，这是第七解脱。完全超越一切非想非非想处，达到并安住于想受灭定，这是第八解脱。』

Aṭṭha vimokkhāti ārammaṇe adhimuccanaṭṭhena paccanīkadhammehi ca suṭṭhu muccanaṭṭhena vimokkhā. ‘‘Katame aṭṭha? Rūpī rūpāni passati, ayaṃ paṭhamo vimokkho. Ajjhattaṃ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati, ayaṃ dutiyo vimokkho. ‘Subha’nteva adhimutto hoti, ayaṃ tatiyo vimokkho. Sabbaso rūpasaññānaṃ samatikkamā paṭighasaññānaṃ atthaṅgamā nānattasaññānaṃ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanaṃ upasampajja viharati, ayaṃ catuttho vimokkho. Sabbaso ākāsānañcāyatanaṃ samatikkamma ‘anantaṃ viññāṇa’nti viññāṇañcāyatanaṃ upasampajja viharati, ayaṃ pañcamo vimokkho. Sabbaso viññāṇañcāyatanaṃ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṃ upasampajja viharati, ayaṃ chaṭṭho vimokkho. Sabbaso ākiñcaññāyatanaṃ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṃ upasampajja viharati, ayaṃ sattamo vimokkho. Sabbaso nevasaññānāsaññāyatanaṃ samatikkamma saññāvedayitanirodhaṃ upasampajja viharati, ayaṃ aṭṭhamo vimokkho’’ti (dī. ni. 2.174; 3.358; a. ni. 8.66).

452「九次第灭」：就是依照顺序渐次止灭的九种状态。「哪九种呢？对于证得初禅的人，欲想已经息灭；证得第二禅的人，寻与伺已经息灭；证得第三禅的人，喜已经息灭；证得第四禅的人，出息和入息已经息灭；证得空无边处的人，色想已经息灭；证得识无边处的人，空无边处想已经息灭；证得无所有处的人，识无边处想已经息灭；证得非想非非想处的人，无所有处想已经息灭；证得想受灭定的人，想和受已经息灭。』

Nava anupubbanirodhāti nava anupaṭipāṭiyā nirodhā. ‘‘Katame nava? Paṭhamaṃ jhānaṃ samāpannassa kāmasaññā niruddhā hoti, dutiyaṃ jhānaṃ samāpannassa vitakkavicārā niruddhā honti, tatiyaṃ jhānaṃ samāpannassa pīti niruddhā hoti, catutthaṃ jhānaṃ samāpannassa assāsapassāsā niruddhā honti, ākāsānañcāyatanaṃ samāpannassa rūpasaññā niruddhā hoti, viññāṇañcāyatanaṃ samāpannassa ākāsānañcāyatanasaññā niruddhā hoti, ākiñcaññāyatanaṃ samāpannassa viññāṇañcāyatanasaññā niruddhā hoti, nevasaññānāsaññāyatanaṃ samāpannassa ākiñcaññāyatanasaññā niruddhā hoti, saññāvedayitanirodhaṃ samāpannassa saññā ca vedanā ca niruddhā hontī’’ti (a. ni. 9.31; dī. ni. 3.344, 359).

453「十无学法」：由于再也没有需要进一步修学的内容了，所以他们不再修学，因此称为「无学」。或者换一种说法，在三学中修学的人称为「有学」，达成了修学的圆满成就者便是「无学」，即阿拉汉。这些是属于无学者所具足的法，所以叫「无学法」。「哪十种呢？即：无学正见、无学正思惟、无学正语、无学正业、无学正命、无学正精进、无学正念、无学正定、无学正智、无学正解脱。」其中，「无学正智」是指除阿拉汉果智之外，其余的一切世间智慧。「正解脱」是指阿拉汉果的解脱。而在义注中又这样说：

Dasa asekkhā dhammāti upari sikkhitabbābhāvato na sikkhantīti asekkhā. Atha vā tīsu sikkhāsu sikkhantīti sekkhā, vuddhippattā sekkhāti asekkhā, arahanto. Asekkhānaṃ ime iti asekkhā. ‘‘Katame dasa? Asekkhā sammādiṭṭhi, asekkho sammāsaṅkappo, asekkhā sammāvācā, asekkho sammākammanto, asekkho sammāājīvo, asekkho sammāvāyāmo, asekkhā sammāsati, asekkho sammāsamādhi, asekkhaṃ sammāñāṇaṃ, asekkhā sammāvimuttī’’ti (dī. ni. 3.348, 360). Asekkhaṃ sammāñāṇanti arahattaphalapaññaṃ ṭhapetvā sesalokiyapaññā. Sammāvimuttīti arahattaphalavimutti. Aṭṭhakathāyaṃ (dī. ni. aṭṭha. 3.348) pana vuttaṃ –

454「像无学正见等所有这些法，也都是和果心相应俱起的法。在这里，正见和正智这两处所说的都是智慧。而通过『正解脱』这一词，则收摄了其余所说的、属于果定的那些法。」

‘‘Asekkhā sammādiṭṭhītiādayo sabbepi phalasampayuttadhammā eva. Ettha ca sammādiṭṭhi sammāñāṇanti dvīsu ṭhānesu paññāva kathitā. Sammāvimuttīti iminā pana padena vuttāvasesā phalasamāpattidhammā saṅgahitā’’ti.

455在「比丘们，应当亲自证得一切法」之类的经文中，应当知道指的是「以所缘来作证」。在「正在观色的人，他就是在亲自证得」之类的经文中，是指：当一个人以可观的方式来观察色等世间法时，他就是通过以所缘来作证的方式，证得了那些色等法；或者说，当一个人以可观的方式来观察色等法时，他也就凭借这个原因，而证得了那应当被证得的涅槃。因为，文字论师们认为「观者」这个词，也可以用来表示原因的意思。至于像「未知当知根」等这些出世间法，则是在省察它们时，通过以它们为所缘来作证的方式而证得。「证得不死之深处、涅槃，这是从究竟的意义上来说的」，这种说法是直接的，因为涅槃是属于遍知、应断、应证、应修这四类法中，应当被证得的那一类。「任何那些已经被证得的法，那些法就已经被触达了」，这是说：通过以所缘来作证的方式而证得的法，就是被所缘的接触所触达的；通过以证悟获得来作证的方式而证得的法，就是被证得的接触所触达的。

Sabbaṃ, bhikkhave, sacchikātabbantiādīsu ārammaṇasacchikiriyā veditabbā. Rūpaṃ passanto sacchikarotītiādīsu rūpādīni lokiyāni passitabbākārena passanto tāneva rūpādīni ārammaṇasacchikiriyāya sacchikaroti, rūpādīni vā passitabbākārena passanto tena hetunā sacchikātabbaṃ nibbānaṃ sacchikaroti. Passantoti hi padaṃ hetuatthepi akkharacintakā icchanti. Anaññātaññassāmītindriyādīni pana lokuttarāni paccavekkhaṇavasena passanto tāneva ārammaṇasacchikiriyāya sacchikaroti. ‘‘Amatogadhaṃ nibbānaṃ pariyosānaṭṭhena sacchikarotī’’ti idaṃ pariññeyyapahātabbasacchikātabbabhāvetabbesu sacchikātabbattā ujukameva. Ye ye dhammā sacchikatā honti, te te dhammā phassitā hontīti ārammaṇasacchikiriyāya sacchikatā ārammaṇaphassena phuṭṭhā honti, paṭilābhasacchikiriyāya sacchikatā paṭilābhaphassena phuṭṭhā hontīti.

473「应证」的解释到此结束。

Sacchikātabbaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

474关于退分四法的解说释义

Hānabhāgiyacatukkaniddesavaṇṇanā

3030. 现在，由于退分等只是每一种定（samādhi）依状态差别而有，因此退分四法作为一类加以解说。其中，“初禅的获得者”（paṭhamassa jhānassa lābhiṃ）即初禅的证得者。此处是属格意义上用作宾格。具有证得、即体证的人，称为“获得者”。在“与欲俱行”（kāmasahagatā）中，这里的“俱行”（sahagata）一词是指所缘的意义，即所缘为事欲与烦恼欲。“想与作意”（saññāmanasikārā）指速行想与彼时的转向作意，亦可理解为与想相应的作意。“现行”（samudācaranti）的意思是转起。“法”（dhammo）指初禅法。退失禅那（jhāna）者，由三种原因退失：烦恼现行、不适当的行为、或不勤加行。由烦恼现行而退失者，退失迅速；由乐著于工作、乐著于谈话、乐著于睡眠、乐著于聚会等不适当的行为而退失者，退失缓慢；由于疾病等资具不具足等障碍，不能屡屡证入，由不勤加行而退失者，亦退失缓慢。但在此处，为了显示强力的原因，只说了烦恼现行。然而，从二禅等退失者，也会由生起对更低禅那的欣求现行而退失。怎样才算已退失？当不能证入时，即算已退失。“彼随法性”（tadanudhammatā）：随顺的法称为随法，这是对以禅那为增上而生起的欣求法之异名。随法本身即是随法性，对彼禅那的随法性，即是彼随法性。“念”（sati）指欣求。“安住”（santiṭṭhati）指确立。意思是：随顺彼初禅的欣求在转起。“与无寻俱行”（avitakkasahagatā）指以二禅为所缘。因为彼处无寻，故称为无寻。“与厌离俱行”（nibbidāsahagatā）指以观（vipassanā）为所缘。因为彼对诸行厌患，故称为厌离。经中云：“厌患者离贪。”“与离贪相连”（virāgūpasaṃhitā）指与圣道相连接的观。因为观达到顶点时，会导向道的出起。因此，以观为所缘的想与作意，称为“与离贪相连”。经中云：“由离贪而解脱。”

30. Idāni yasmā hānabhāgiyāditā ekekasseva samādhissa avatthābhedena hoti, tasmā hānabhāgiyacatukkaṃ ekatoyeva niddiṭṭhaṃ. Tattha paṭhamassa jhānassa lābhinti paṭhamassa jhānassa lābhino . Sāmiatthe upayogavacanaṃ. Lābho sacchikiriyā assa atthīti lābhīti vuccati. Kāmasahagatāti ettha sahagatasaddassa ārammaṇattho adhippeto, vatthukāmakilesakāmārammaṇāti attho. Saññāmanasikārāti javanasaññā ca tadāvajjanamanasikāro ca, saññāsampayuttamanasikāropi vaṭṭati. Samudācarantīti pavattanti. Dhammoti paṭhamajjhānadhammo. Jhānā parihāyanto tīhi kāraṇehi parihāyati kilesasamudācārena vā asappāyakiriyāya vā ananuyogena vā. Kilesasamudācārena parihāyanto sīghaṃ parihāyati, kammārāmatābhassārāmatāniddārāmatāsaṅgaṇikārāmatānuyogavasena asappāyakiriyāya parihāyanto dandhaṃ parihāyati, gelaññapaccayavekallādinā palibodhena abhikkhaṇaṃ asamāpajjanto ananuyogena parihāyantopi dandhaṃ parihāyati. Idha pana balavakāraṇameva dassento kilesasamudācāramevāha. Dutiyajjhānādīhi pana parihāyanto heṭṭhimaheṭṭhimajjhānanikantisamudācārenapi parihāyati. Kittāvatā parihīno hotīti? Yadā na sakkoti samāpajjituṃ, ettāvatā parihīno hotīti. Tadanudhammatāti anupavatto dhammo anudhammo, jhānaṃ adhikaṃ katvā pavattassa nikantidhammassetaṃ adhivacanaṃ. Anudhammo eva anudhammatā, tassa jhānassa anudhammatā tadanudhammatā. Satīti nikanti. Santiṭṭhatīti patiṭṭhāti . Taṃ paṭhamajjhānaṃ anuvattamānā nikanti pavattatīti vuttaṃ hoti. Avitakkasahagatāti dutiyajjhānārammaṇā. Tañhi natthettha vitakkoti avitakkanti vuccati. Nibbidāsahagatāti vipassanārammaṇā. Sā hi saṅkhāresu nibbindanato nibbidāti vuccati. ‘‘Nibbindaṃ virajjatī’’ti (mahāva. 23; saṃ. ni. 3.61) hi vuttaṃ. Virāgūpasaṃhitāti ariyamaggapaṭisaññuttā vipassanā. Vipassanā hi sikhāppattā maggavuṭṭhānaṃ pāpeti. Tasmā vipassanārammaṇā saññāmanasikārā ‘‘virāgūpasaṃhitā’’ti vuccanti, ‘‘virāgā vimuccatī’’ti hi vuttaṃ.

457“与寻俱行”（vitakkasahagatā）指依于寻，以初禅为所缘。“与舍乐俱行”（upekkhāsukhasahagatā）指依于中舍性与乐受，以三禅为所缘。“与喜乐俱行”（pītisukhasahagatā）指依于喜与乐受，以二禅为所缘。“与不苦不乐俱行”（adukkhamasukhasahagatā）指依于舍受，以四禅为所缘。因为彼受非苦非乐，故称为不苦不乐。此处“不”字是依连声规则而说。“与色俱行”（rūpasahagatā）指以色界禅那为所缘。对于住于非想非非想处者，虽存在退分、住分、胜分、抉择分，但因无胜分，故未解说非想非非想处。而且，这一切世间定，对于放逸而住、根钝者，是退分；对于不放逸而住、根钝者，是住分；对于渴爱行者、利根者，是胜分；对于见行者、利根者，是抉择分。

Vitakkasahagatāti vitakkavasena paṭhamajjhānārammaṇā. Upekkhāsukhasahagatāti tatramajjhattupekkhāya ca sukhavedanāya ca vasena tatiyajjhānārammaṇā. Pītisukhasahagatāti pītiyā ca sukhavedanāya ca vasena dutiyajjhānārammaṇā. Adukkhamasukhasahagatāti upekkhāvedanāvasena catutthajjhānārammaṇā. Sā hi vedanā na dukkhā na sukhāti adukkhamasukhāti vuccati , ma-kāro panettha padasandhivasena vutto. Rūpasahagatāti rūpajjhānārammaṇā. Nevasaññānāsaññāyatane ṭhitassa hānabhāgiyaṭhitibhāgiyanibbedhabhāgiyattesu vijjamānesupi visesabhāgiyattābhāvā nevasaññānāsaññāyatanaṃ na niddiṭṭhaṃ. Sabbopi cesa lokiyo samādhi pamādavihārissa mudindriyassa hānabhāgiyo hoti, appamādavihārissa mudindriyassa ṭhitibhāgiyo hoti, taṇhācaritassa tikkhindriyassa visesabhāgiyo hoti, diṭṭhicaritassa tikkhindriyassa nibbedhabhāgiyo hotīti vuccati.

477退分四法的解说释义结束。

Hānabhāgiyacatukkaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

478关于相论的解说释义

Lakkhaṇattikaniddesavaṇṇanā

3131. 现在，由于每一个世间法都被三法印所渗透，因此相论（lakkhaṇattika）作为一类统一解说。其中，无常（anicca）以灭尽义（khayaṭṭha）说明：即在各处，由于坏灭的性质，故为无常。有些人说：“以灭法性、衰法性、离贪法性、灭法性为无常”。苦（dukkha）以怖畏义（bhayaṭṭha）说明：由于有怖畏性，故为苦。凡是无常者，即带来怖畏，如《师子譬喻经》（saṃ. ni. 3.78）中对诸天所说。有些人说：“以生、老、病、死的怖畏义为苦”。无我（anattā）以无坚实义（asārakaṭṭha）说明：即对于所计执为“我是住者、作者、受者、自在者”的那种自我之坚实，因不存在，故为无我。凡是无常、苦者，连自身的无常性或生灭逼迫都不能维持，何况有作者等角色？而且经中云：“诸比丘！若此色是我，则此色不应导致疾病”等。有些人说：“以无我坚实、无常坚实之缺失为无我”。

31. Idāni yasmā ekekopi lokiyadhammo tilakkhaṇabbhāhato, tasmā lakkhaṇattikaṃ ekato niddiṭṭhaṃ. Tattha aniccaṃ khayaṭṭhenāti tattha tattheva khīyanabhāvena aniccaṃ. ‘‘Khayadhammattā, vayadhammattā, virāgadhammattā, nirodhadhammattā anicca’’nti eke. Dukkhaṃ bhayaṭṭhenāti sappaṭibhayatāya dukkhaṃ. Yañhi aniccaṃ, taṃ bhayāvahaṃ hoti sīhopamasutte (saṃ. ni. 3.78) devānaṃ viya. ‘‘Jātijarābyādhimaraṇabhayaṭṭhena dukkha’’nti eke. Anattā asārakaṭṭhenāti ‘‘attā nivāsī kārako vedako sayaṃvasī’’ti evaṃ parikappitassa attasārassa abhāvena anattā. Yañhi aniccaṃ dukkhaṃ, taṃ attanopi aniccataṃ vā udayabbayapīḷanaṃ vā dhāretuṃ na sakkoti, kuto tassa kārakādibhāvo. Vuttañca ‘‘rūpañca hidaṃ, bhikkhave, attā abhavissa, nayidaṃ rūpaṃ ābādhāya saṃvatteyyā’’tiādi (mahāva. 20). ‘‘Attasāraniccasāravirahitattā anattā’’ti eke.

480相论的解说释义结束。

Lakkhaṇattikaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

481苦圣谛的解说注释

Dukkhasaccaniddesavaṇṇanā

32-33第32-33节

32-33.

460四圣谛亦因诸谛在真实义上彼此关联，故合成一类解说。其中，“彼彼”（tattha）指于彼四圣谛中。“如何”（katamaṃ）是欲解说之问。“苦圣谛”（dukkhaṃ ariyasacca）是指出所问之法。其中，于“生亦是苦”等句中，“生”（jātisadda）一词有多种含义被说明。如云：

Ariyasaccacatukkampi tathaṭṭhena saccānaṃ ekasambandhattā ekato eva niddiṭṭhaṃ. Tattha tatthāti tesu catūsu ariyasaccesu. Katamanti kathetukamyatāpucchā . Dukkhaṃ ariyasaccanti pucchitadhammanidassanaṃ. Tattha jātipi dukkhātiādīsu jātisaddassa tāva aneke atthā paveditā. Yathāha –

461「有、族、类，戒、施设、相；

‘‘Bhavo kulaṃ nikāyo ca, sīlaṃ paññatti lakkhaṇaṃ;

462「生产」与「连接」，这些含义被宣说为「生」。

Pasūti sandhi cevāti, jātiatthā paveditā’’.

463同样地，在「一生、二生」（ekampi jātiṃ dvepi jātiyo）等句中，这里的「生」指的是「有」（bhava）。在「被指责、被诽谤以出身（jātivādena）」中，这里是指家族。在「毗舍佉，有称为尼乾陀的一种沙门类（samaṇajātī）」中，这里是指部类。在「姐妹，我从圣生（ariyāya jātiyā）出生后，便不再了知……」中，这里是指圣戒。在「有一种名为横向的草类（tiṇajāti），从脐生出，触及天空而住立」中，这里是指施设。在「生由二蕴所摄」中，这里是指有为相。在「阿难，菩萨刚刚出生（sampatijāto）」中，这里是指诞生。在「以有缘有生（bhavapaccayā jāti）」以及「生也是苦（jātipi dukkhā）」中，这里间接是指结生蕴。而直接地说，则是指在各个地方正在出生的众生，他们各自诸蕴的第一次显现。

Tathā hissa ‘‘ekampi jātiṃ dvepi jātiyo’’tiādīsu (pārā. 12) bhavo attho. ‘‘Akkhitto anupakkuṭṭho jātivādenā’’ti (dī. ni. 1.331) ettha kulaṃ. ‘‘Atthi, visākhe, nigaṇṭhā nāma samaṇajātī’’ti (a. ni. 3.71) ettha nikāyo. ‘‘Yatohaṃ, bhagini, ariyāya jātiyā jāto nābhijānāmī’’ti (ma. ni. 2.351) ettha ariyasīlaṃ. ‘‘Tiriyā nāma tiṇajāti nābhiyā uggantvā nabhaṃ āhacca ṭhitā ahosī’’ti (a. ni. 5.196) ettha paññatti. ‘‘Jāti dvīhi khandhehi saṅgahitā’’ti (dhātu. 71) ettha saṅkhatalakkhaṇaṃ. ‘‘Sampatijāto, ānanda, bodhisatto’’ti (ma. ni. 3.207) ettha pasūti. ‘‘Bhavapaccayā jātī’’ti (vibha. 354) ca ‘‘jātipi dukkhā’’ti (paṭi. ma. 1.33; vibha. 190) ca ettha pariyāyato paṭisandhikhandhā. Nippariyāyato pana tattha tattha nibbattamānānaṃ sattānaṃ ye ye khandhā pātubhavanti, tesaṃ tesaṃ paṭhamaṃ pātubhāvo.

464那么，为什么这个「生」是苦呢？因为它是众多苦的依托处。众多的苦就是：苦苦、变易苦、行苦、隐蔽苦、非隐蔽苦、间接苦、直接苦。其中，身心的苦受，由于它的本质和名称都是苦，所以称为苦苦。乐受因为变易而成为产生苦的因，所以称为变易苦。舍受以及其余三地的诸行，由于被生灭所逼迫，所以称为行苦。像耳痛、牙痛、由于贪而生的热恼、由于嗔而生的热恼等身心的疾病，需要询问才能知道，而且病因不明显，所以称为隐蔽苦。由三十二种业等引起的疾病，不用询问就能知道，而且病因明显，所以称为非隐蔽苦。除了苦苦之外，其余在《苦谛分别》中所说的生等一切，因为是种种苦的依托处，所以称为间接苦。而苦苦，则称为直接苦。

Kasmā panesā jāti dukkhāti ce? Anekesaṃ dukkhānaṃ vatthubhāvato. Anekāni hi dukkhāni. Seyyathidaṃ – dukkhadukkhaṃ, vipariṇāmadukkhaṃ, saṅkhāradukkhaṃ, paṭicchannadukkhaṃ, appaṭicchannadukkhaṃ , pariyāyadukkhaṃ, nippariyāyadukkhanti. Ettha kāyikacetasikā dukkhā vedanāsabhāvato ca nāmato ca dukkhattā dukkhadukkhanti vuccati. Sukhā vedanā vipariṇāmena dukkhuppattihetuto vipariṇāmadukkhaṃ. Upekkhāvedanā ceva avasesā ca tebhūmakasaṅkhārā udayabbayapaṭipīḷitattā saṅkhāradukkhaṃ. Kaṇṇasūladantasūlarāgajapariḷāhadosajapariḷāhādi kāyikacetasiko ābādho pucchitvā jānitabbato upakkamassa ca apākaṭabhāvato paṭicchannadukkhaṃ. Dvattiṃsakammakāraṇādisamuṭṭhāno ābādho apucchitvāva jānitabbato upakkamassa ca pākaṭabhāvato appaṭicchannadukkhaṃ. Ṭhapetvā dukkhadukkhaṃ sesaṃ dukkhasaccavibhaṅge (vibha. 190 ādayo) āgataṃ jātiādi sabbampi tassa tassa dukkhassa vatthubhāvato pariyāyadukkhaṃ. Dukkhadukkhaṃ pana nippariyāyadukkhanti vuccati.

465这里的「生」，就是世尊在《愚人智者经》等经中用譬喻所开示的恶趣之苦，以及在善趣的人界中，以入胎等为根本而生起的苦；正因为它是这些苦的依托处，所以是苦。这里，以入胎等为根本的苦是指：这个有情在母胎中结生时，并不是在青莲、红莲、白莲等地方出生，而是在胃的下面、结肠的上面，腹膜与脊椎之间，那个极其拥挤、极其黑暗的地方；那里充满着种种腐尸般的臭气，极其难闻的气流在流动；在这极其令人厌恶的子宫区域，他就像在腐败的鱼、腐败的乳粥、粪坑等处的蛆虫一样出生。他出生在那个地方后，整整十个月，被母胎所产生的热量像在窑里烧制陶器一样烤着，像蒸面团一样被蒸着，既不能蜷缩也不能伸展，极度地遭受着苦楚。这就是以入胎为根本的苦。

Tatrāyaṃ jāti yaṃ taṃ bālapaṇḍitasuttādīsu (ma. ni. 3.246 ādayo) bhagavatāpi upamāvasena pakāsitaṃ āpāyikaṃ dukkhaṃ, yañca sugatiyampi manussaloke gabbhokkantimūlakādibhedaṃ dukkhaṃ uppajjati, tassa vatthubhāvato dukkhā. Tatridaṃ gabbhokkantimūlakādibhedaṃ dukkhaṃ – ayañhi satto mātukucchimhi nibbattamāno na uppalapadumapuṇḍarīkādīsu nibbattati, atha kho heṭṭhā āmāsayassa upari pakkāsayassa udarapaṭalapiṭṭhikaṇṭakānaṃ vemajjhe paramasambādhe tibbandhakāre nānākuṇapagandhaparibhāvitaparamaduggandhapavanavicarite adhimattajegucche kucchippadese pūtimacchapūtikummāsacandanikādīsu kimi viya nibbattati. So tattha nibbatto dasa māse mātukucchisambhavena usmanā puṭapākaṃ viya paccamāno piṭṭhapiṇḍi viya sediyamāno samiñjanapasāraṇādivirahito adhimattaṃ dukkhaṃ paccanubhotīti. Idaṃ tāva gabbhokkantimūlakaṃ dukkhaṃ.

466当母亲忽然踉跄、走路、坐下、站起、翻身等时候，胎儿就像落在醉汉手里的山羊一样，也像落在捕蛇人手里的幼蛇一样，被拉扯、拖拽、摇晃、抖动等方法，极度地感受着苦；当母亲喝冷水的时候，他如同掉进寒地狱一般；当母亲吞下热的粥、饭食等物时，他如同被炭火雨遍洒全身一般；当母亲咽下咸、酸等食物时，他如同遭受碱水、刀割等刑罚一般，极度地感受着苦。这就是以护胎为根本的苦。

Yaṃ pana so mātu sahasā upakkhalanagamananisīdanauṭṭhānaparivattanādīsu surādhuttahatthagato eḷako viya ahituṇḍikahatthagato sappapotako viya ca ākaḍḍhanaparikaḍḍhanaodhunananiddhunanādinā upakkamena adhimattaṃ dukkhamanubhoti, yañca mātu sītudakapānakāle sītanarakūpapanno viya uṇhayāgubhattādiajjhoharaṇakāle aṅgāravuṭṭhisamparikiṇṇo viya loṇambilādiajjhoharaṇakāle khārāpatacchikādikammakāraṇappatto viya adhimattaṃ dukkhamanubhoti. Idaṃ gabbhapariharaṇamūlakaṃ dukkhaṃ.

467如果母亲胎位错乱，在连朋友、僚属、亲戚等也不应见到的、产生苦楚的部位，胎儿会以切割、剖开等方式感受着苦。这就是以胎难为根本的苦。

Yaṃ panassa mūḷhagabbhāya mātuyā mittāmaccasuhajjādīhipi adassanārahe dukkhuppattiṭṭhāne chedanaphālanādīhi dukkhamanubhavati. Idaṃ gabbhavipattimūlakaṃ dukkhaṃ.

468当母亲分娩时，胎儿被业生之风转动，送入如同地狱悬崖一般极其怖畏的产道，受到极度挤压；又从产门如同从钥匙孔中被拉出来一般，如同大龙象或地狱有情被众合山碾碎一般，苦就这样生起。这就是以分娩为根本的苦。

Yaṃ vijāyamānāya mātuyā kammajehi vātehi parivattetvā narakappapātaṃ viya atibhayānakaṃ yonimaggaṃ paṭipādiyamānassa paramasambādhena ca yonimukhena tāḷacchiggaḷena viya nikaḍḍhiyamānassa mahānāgassa narakasattassa viya ca saṅghātapabbatehi vicuṇṇiyamānassa dukkhamuppajjati. Idaṃ vijāyanamūlakaṃ dukkhaṃ.

469在出生之后，他那如同嫩芽般的、娇嫩的身体，在被人抓住、洗澡、洗净、用布擦拭等时候，生起如同针尖、刀锋穿刺、割裂般的苦。这就是以出胎为根本的苦。

Yaṃ pana jātassa taruṇavaṇasadisassa sukumārasarīrassa hatthagahaṇanhāpanadhovanacoḷaparimajjanādikāle sūcimukhakhuradhārāvijjhanaphālanasadisaṃ dukkhamuppajjati. Idaṃ mātukucchito bahi nikkhamanamūlakaṃ dukkhaṃ.

470在此之后，在生命延续的过程中，自己折磨自己——比如实行裸形者的禁戒等，投身于自我炙烤、自我燃烧的修行；或者因为愤怒而不进食；或者上吊自缢——这时所生起的苦。这就是以自作为根本的苦。

Yaṃ tato paraṃ pavattiyaṃ attanāva attānaṃ vadhentassa acelakavatādivasena ātāpanaparitāpanānuyogamanuyuttassa kodhavasena abhuñjantassa ubbandhantassa ca dukkhaṃ hoti. Idaṃ attupakkamamūlakaṃ dukkhaṃ.

471而由其他人那里遭受杀害、束缚等所生起的苦，则是以他作为根本的苦。如此，这一切的苦，这「生」仅仅是它的依处。因此，这样说。

Yaṃ pana parato vadhabandhanādīni anubhavantassa uppajjati. Idaṃ parūpakkamamūlakaṃdukkhanti. Iti imassa sabbassāpi dukkhassa ayaṃ jāti vatthumeva hoti. Tenetaṃ vuccati –

472如果不生在诸地狱里的有情，那里难以忍受的火焰灼烧等苦就不会发生；

‘‘Jāyetha no ce narakesu satto, tatthaggidāhādikamappasayhaṃ;

473这苦又能在哪里找到它的安立处呢？正是这样，所以牟尼在此说‘生就是苦’。

Labhetha dukkhaṃ nu kuhiṃ patiṭṭhaṃ, iccāha dukkhāti munīdha jātiṃ.

474在畜生中，鞭打、刺棒、

‘‘Dukkhaṃ tiracchesu kasāpatoda-

475棍棒击打等所导致的种种苦，

Daṇḍābhighātādibhavaṃ anekaṃ;

476若在那里会有那样的生

Yaṃ taṃ kathaṃ tattha bhaveyya jātiṃ,

477若没有那里的生，那些苦也就没有了

Vinā tahiṃ jāti tatopi dukkhā.

478在饿鬼中，饥饿、口渴

‘‘Petesu dukkhaṃ pana khuppipāsā-

479风、日晒等所生的种种苦；

Vātātapādippabhavaṃ vicittaṃ;

480因为没有生在那里的，就没有这些苦，

Yasmā ajātassa na tattha atthi,

481因此，牟尼说‘生就是苦’。

Tasmāpi dukkhaṃ muni jātimāha.

482在极度的黑暗和难以忍受的寒冷里，

‘‘Tibbandhakāre ca asayhasīte,

483在世间中间、在阿修罗那里的那种苦；

Lokantare yaṃ asuresu dukkhaṃ;

484那种苦不存在于那里，他也没有那样的生，

Na taṃ bhave tattha na cassa jāti,

485因为这种生，比那里还要苦。

Yato ayaṃ jāti tatopi dukkhā.

486而且，就像在粪便地狱里一样，在母胎中的众生，

‘‘Yañcāpi gūthanarake viya mātugabbhe,

487在那里面长久安住后，再从那里出来；

Satto vasaṃ ciramato bahi nikkhamañca;

488所遭受的极端恐怖的痛苦，连这个也没有，

Pappoti dukkhamatighoramidampi natthi,

489如果没有生，就不会有这一切，因此，这种生本身就是苦。

Jātiṃ vinā itipi jāti ayañhi dukkhā.

490多言何益？难道不是，无论在何处，

‘‘Kiṃ bhāsitena bahunā nanu yaṃ kuhiñci,

491这种那种的苦总有时候存在；

Atthīdha kiñcidapi dukkhamidaṃ kadāci;

492大仙并非因为离开了生才说苦，

Nevatthi jātivirahe yadato mahesī,

493而是首先指出：‘生即是苦’。

Dukkhāti sabbapaṭhamaṃ imamāha jāti’’nti.

494「老」也是苦：在这里，「老」有两种：一种是「有为相」，另一种是在相续过程中，一个「有」所含摄的诸蕴的古老衰败状态，也就是常说的“牙齿脱落”等现象。这里所指的是后者。而这种「老」是苦，因为它本身属于「行苦」，同时也是产生苦的「事」。就像下面所说的：

Jarāpi dukkhāti ettha duvidhā jarā saṅkhatalakkhaṇañca, khaṇḍiccādisammato santatiyaṃ ekabhavapariyāpannakhandhapurāṇabhāvo ca. Sā idha adhippetā. Sā panesā dukkhā saṅkhāradukkhabhāvato ceva dukkhavatthuto ca. Yaṃ hidaṃ aṅgapaccaṅgasithilībhāvaindriyavikāravirūpatā yobbanavināsabalūpaghātasatimativippavāsaparaparibhavādianekappaccayaṃ kāyikacetasikaṃ dukkhamuppajjati, jarā tassa vatthu. Tenetaṃ vuccati –

495由于四肢的松弛，诸根的变坏，

‘‘Aṅgānaṃ sithilībhāvā, indriyānaṃ vikārato;

496由于青春的消亡，力量的损害，

Yobbanassa vināsena, balassa upaghātato.

497由于与自己的子女、妻子分离，以及与「念」等心的功能分离。

‘‘Vippavāsā satādīnaṃ, puttadārehi attano;

498因为变得不可爱，也因为进一步陷入了愚痴，

Appasādanīyato ceva, bhiyyo bālattapattiyā.

499一个人所遭受的苦，无论是身体上的痛苦还是心理上的痛苦，

‘‘Pappoti dukkhaṃ yaṃ macco, kāyikaṃ mānasaṃ tathā;

500这一切都是以「老」为根源，正因如此，老本身就是「苦」。

Sabbametaṃ jarāhetu, yasmā tasmā jarā dukhā’’ti.

501在说完老苦之后，按理应当接着讲病苦。但由于在阐述身苦的时候，其实已经把病苦包括进去了，所以这里就没有单独再提，这一点应该明白。

Jarādukkhānantaraṃ byādhidukkhe vattabbepi kāyikadukkhagahaṇeneva byādhidukkhaṃ gahitaṃ hotīti na vuttanti veditabbaṃ.

502「死也是苦」这句话里的「死」，可以分成两种：一种是「有为相」，就这个意思而言，佛经里说「老死是由两种蕴所包含的」（《界论》71）。另一种则是「在一个生命期内所包含的生命根的相续断灭」，就这个意思而言，佛经里说「因为恒常存在死的威胁，所以有怖畏」（《经集》581）。我们这里要讨论的是后一种。它也可以被称为「生缘死」「横死」「自性死」「寿尽死」或「福尽死」。再者，还应该了知这里面的另一种分类，即「刹那死」「概念死」和「断灭死」。「刹那死」指的是在生命流转过程中，物质现象和精神现象的坏灭。像「帝须死了」「弗沙佛死了」这种说法，从「究竟义」来说，因为并没有一个真实的众生存在，所以是「概念死」；而说「庄稼死了」「树死了」，则是因为没有生命根，所以也叫「概念死」。「断灭死」是指那些「诸漏尽者」不再有「结生」的「寿尽」。除了完全外在于生命的概念死之外，其余的概念死以及断灭死，其实都可以包含在前面所说的「相续断灭」之中。而又因为死是苦生起的所依处，所以它本身就是苦。因此，这样说道：

Maraṇampi dukkhanti etthāpi duvidhaṃ maraṇaṃ – saṅkhatalakkhaṇañca, yaṃ sandhāya vuttaṃ – ‘‘jarāmaraṇaṃ dvīhi khandhehi saṅgahita’’nti (dhātu. 71). Ekabhavapariyāpannajīvitindriyappabandhavicchedo ca, yaṃ sandhāya vuttaṃ – ‘‘niccaṃ maraṇato bhaya’’nti (su. ni. 581). Taṃ idha adhippetaṃ. Jātipaccayamaraṇaṃ upakkamamaraṇaṃ sarasamaraṇaṃ āyukkhayamaraṇaṃ puññakkhayamaraṇantipi tasseva nāmaṃ. Puna khaṇikamaraṇaṃ sammutimaraṇaṃ samucchedamaraṇanti ayampettha bhedo veditabbo. Pavatte rūpārūpadhammānaṃ bhedo khaṇikamaraṇaṃ nāma. ‘‘Tisso mato, phusso mato’’ti idaṃ paramatthato sattassa abhāvā, ‘‘sassaṃ mataṃ, rukkho mato’’ti idaṃ jīvitindriyassa abhāvā sammutimaraṇaṃ nāma. Khīṇāsavassa appaṭisandhikā kālakiriyā samucchedamaraṇaṃ nāma. Bāhirakaṃ sammutimaraṇaṃ ṭhapetvā itaraṃ sammutimaraṇañca samucchedamaraṇañca yathāvuttapabandhavicchedeneva saṅgahitaṃ. Dukkhassa pana vatthubhāvato dukkhaṃ. Tenetaṃ vuccati –

503对于造恶的人，他观察着「恶业」等「相」；

‘‘Pāpassa pāpakammādinimittamanupassato;

504对于无法忍耐非常美妙事物的人，他经历着与可爱事物的分离；

Bhaddassāpasahantassa, viyogaṃ piyavatthukaṃ;

505以及临命终时，不论是谁，内心都会感受到的痛苦。

Mīyamānassa yaṃ dukkhaṃ, mānasaṃ avisesato.

506以及对于一切众生，关节被切断、束缚被割断等状况；

‘‘Sabbesañcāpi yaṃ sandhibandhanacchedanādikaṃ;

507当要害被刺穿折磨时，所生的身苦。

Vitujjamānamammānaṃ , hoti dukkhaṃ sarīrajaṃ.

508由于这是不可忍受且无法对治之苦的一件所依之事；

‘‘Asayhamappaṭikāraṃ, dukkhassetassidaṃ yato;

509因此，「死」这件‘事’正是苦的所依，所以也说死是一种「苦」。

Maraṇaṃ vatthu tenetaṃ, dukkhamicceva bhāsita’’nti.

510在愁等苦中，「愁」是指被亲戚衰败等事触恼着的人，以内在灼烧为「相」的心之苦热。而「苦」则是从‘苦苦’的角度，以及作为苦的依处之‘事’来说的。因此说：

Sokādīsu soko nāma ñātibyasanādīhi phuṭṭhassa antonijjhānalakkhaṇo cittasantāpo. Dukkho pana dukkhadukkhato dukkhavatthuto ca. Tenetaṃ vuccati –

511众生的心脏被愁刺穿，就像被毒箭刺中一样；

‘‘Sattānaṃ hadayaṃ soko, visasallaṃva tujjati;

512如同烧红的铁箭，又如猛烈燃烧的火。

Aggitattova nārāco, bhusaṃva dahate puna.

513它带来疾病，以及老、死的破裂；

‘‘Samāvahati byādhiñca, jarāmaraṇabhedanaṃ;

514因为它也带来各种苦，所以被称为「苦」。

Dukkhampi vividhaṃ yasmā, tasmā dukkhoti vuccatī’’ti.

515「悲叹」是指被亲属衰败等所触恼之人的言语哀泣。而「苦」，则因为是行苦的状态，也因为是苦的事。因此这样说：

Paridevo nāma ñātibyasanādīhi phuṭṭhassa vacīpalāpo. Dukkho pana saṅkhāradukkhabhāvato dukkhavatthuto ca. Tenetaṃ vuccati –

516被忧箭射中而悲叹的人，喉咙、嘴唇、上颚、舌头因干涩所产生的苦，难以忍受；

‘‘Yaṃ sokasallavihato paridevamāno, kaṇṭhoṭṭhatālutalasosajamappasayhaṃ;

517进而更遭受到极其增盛的苦，因此世尊称悲叹为「苦」。

Bhiyyodhimattamadhigacchatiyeva dukkhaṃ, dukkhoti tena bhagavā paridevamāhā’’ti.

518「苦」是指具有身体受逼迫之相的身苦。但是，「苦」也因为是苦苦，以及带来意苦的缘故。因此说：

Dukkhaṃ nāma kāyapīḷanalakkhaṇaṃ kāyikadukkhaṃ. Dukkhaṃ pana dukkhadukkhato mānasadukkhāvahanato ca. Tenetaṃ vuccati –

519此身苦逼迫身体，苦又更产生意苦；

‘‘Pīḷeti kāyikamidaṃ, dukkhaṃ dukkhañca mānasaṃ bhiyyo;

520因为产生意苦，所以特别称为「苦」。

Janayati yasmā tasmā, dukkhanti visesato vutta’’nti.

521「忧」：指具有让心受逼迫的特征的意之苦。然而，“忧”也因为是苦苦，以及会带来身苦的缘故。因为被心苦所逼迫的人，确实会揪头发哭泣，捶胸，翻滚，仰卧，双脚朝天跌倒，拿起刀，吞毒，用绳索上吊，跳进火中等，遭受种种痛苦。因此说：

Domanassaṃ nāma cittapīḷanalakkhaṇaṃ mānasaṃ dukkhaṃ. Dukkhaṃ pana dukkhadukkhato kāyikadukkhāvahanato ca. Cetodukkhasamappitā hi kese pakiriya kandanti, urāni paṭipisanti, āvaṭṭanti, vivaṭṭanti, uddhaṃpādaṃ papatanti, satthaṃ āharanti, visaṃ khādanti, rajjuyā ubbandhanti, aggiṃ pavisantīti nānappakārakaṃ dukkhamanubhavanti. Tenetaṃ vuccati –

522因为它压迫心，也带给身体压迫；

‘‘Pīḷeti yato cittaṃ, kāyassa ca pīḷanaṃ samāvahati;

523那个被称为‘苦’的忧，因此他们称为‘毁坏意乐’。

Dukkhanti domanassaṃ, vidomanassā tato āhū’’ti.

524所谓‘愁忧’，是指被亲戚损失等触恼者的极重意苦所引发的忿怒。有些人说‘这是行蕴所含的一个法’。而苦是从行苦的状态、心的烧灼以及身的沮丧而来的。因此这样说：

Upāyāso nāma ñātibyasanādīhi phuṭṭhassa adhimattacetodukkhappabhāvito dosoyeva. ‘‘Saṅkhārakkhandhapariyāpanno eko dhammo’’ti eke. Dukkho pana saṅkhāradukkhabhāvato cittaparidahanato kāyavisādanato ca. Tenetaṃ vuccati –

525由于心的极度燃烧，以及身的极度沮丧；

‘‘Cittassa ca paridahanā, kāyassa visādanā ca adhimattaṃ;

526那愁所生的苦，因此被称为‘恼’。

Yaṃ dukkhamupāyāso, janeti dukkho tato vutto’’ti.

527在这里，愁好比用小火在容器内烹煮；悲好比用烈火烹煮时从容器中溢出；恼则好比溢出后剩下的部分无法再溢出，只能在容器内直到完全耗尽般地烹煮。应当这样看待。

Ettha ca mandagginā antobhājane pāko viya soko, tikkhagginā paccamānassa bhājanato bahinikkhamanaṃ viya paridevo, bahinikkhantāvasesassa nikkhamitumpi appahontassa antobhājaneyeva yāva parikkhayā pāko viya upāyāso daṭṭhabbo.

528不爱的结合，即与不爱的众生诸行的共住。而苦则是从苦的事物而来的。因此这样说：

Appiyasampayogo nāma appiyehi sattasaṅkhārehi samodhānaṃ. Dukkho pana dukkhavatthuto. Tenetaṃ vuccati –

529“看到不爱的当下，苦首先在心中生起；

‘‘Disvāva appiye dukkhaṃ, paṭhamaṃ hoti cetasi;

530然后，由彼（不爱的接触）所生的苦，就在此身体中。

Tadupakkamasambhūtamatha kāye yato idha.

531因此，对于这两种苦，从事的角度，那位大仙……

‘‘Tato dukkhadvayassāpi, vatthuto so mahesinā;

532说为‘苦’，应知就是指与不爱者相聚。

Dukkho vuttoti viññeyyo, appiyehi samāgamo’’ti.

533与亲爱者别离：就是与所爱的众生诸行分离。而苦则是以苦的事物为因。因此这样说：

Piyavippayogo nāma piyehi sattasaṅkhārehi vinābhāvo. Dukkho pana dukkhavatthuto. Tenetaṃ vuccati –

534因与亲族、财富等分离，他们被忧愁之箭射中，饱受折磨；

‘‘Ñātidhanādiviyogā , sokasarasamappitā vitujjanti;

535因此，愚者们把这种与亲爱者的别离视为苦。

Bālā yato tatoyaṃ, dukkhoti mato piyaviyogo’’ti.

536求不得苦：对于不可得的事物，仅仅是欲求，即‘想要却得不到，这也称为苦’。无论用什么方法，想得到不可得的事物却得不到，这种在不可得事物上的欲求本身就是苦，这是它的含义。而苦则是从苦的事物角度说的。因此这样说：

Icchitālābhe alabbhaneyyavatthūsu icchāva yampicchaṃ na labhati, tampi dukkhanti vuttā. Yenapi dhammena alabbhaneyyaṃ vatthuṃ icchanto na labhati, tampi alabbhaneyyavatthumhi icchanaṃ dukkhanti attho. Dukkhaṃ pana dukkhavatthuto. Tenetaṃ vuccati –

537那些追求种种事物的人，因为得不到这样那样的事物；

‘‘Taṃ taṃ patthayamānānaṃ, tassa tassa alābhato;

538由烦恼所产生的苦，就在这个世间众生中生起。

Yaṃ vighātamayaṃ dukkhaṃ, sattānaṃ idha jāyati.

539对不可得事物的期待，就是它的原因；

‘‘Alabbhaneyyavatthūnaṃ, patthanā tassa kāraṇaṃ;

540因此，胜者说，求不得就是苦。

Yasmā tasmā jino dukkhaṃ, icchitālābhamabravī’’ti.

541在‘简而言之，五取蕴’这句话中，「简而言之」是就开示来说的。因为苦不能被概括成‘这么多百种苦’或‘这么多千种苦’，但开示却可以被概括。所以，为了把开示概括起来，他这样说：‘所谓苦，并非别的什么，简而言之，五取蕴就是苦。’「五」是数量的限定。「取蕴」就是以取为行境的蕴。

Saṅkhittena pañcupādānakkhandhāti ettha pana saṅkhittenāti desanaṃ sandhāya vuttaṃ. Dukkhañhi ettakāni dukkhasatānīti vā ettakāni dukkhasahassānīti vā saṅkhipituṃ na sakkā, desanā pana sakkā. Tasmā ‘‘dukkhaṃ nāma na aññaṃ kiñci, saṃkhittena pañcupādānakkhandhā dukkhā’’ti desanaṃ saṅkhipanto evamāha. Pañcāti gaṇanaparicchedo. Upādānakkhandhāti upādānagocarā khandhā.

542从生等开始的苦，以及这里如来所说的苦；

Jātippabhutikaṃ dukkhaṃ, yaṃ vuttamidha tādinā;

543没有提到的所有那些苦，离开这（取蕴）也不会存在。

Avuttaṃ yañca taṃ sabbaṃ, vinā etena vijjati.

544所以，简而言之，这些取蕴就被宣说苦之边际的大仙称为‘苦’。

Yasmā tasmā upādānakkhandhā saṅkhepato ime;

545就像火有燃料，靶子有击打，牛有牛虻等，田地有收割者，村庄有屠村者，生等以种种方式逼迫恼害的，都是这五取蕴；就像大地上的草藤等，树上的花、果、嫩叶，都是在取蕴中产生的。而取蕴最初的苦是生，中间的苦是老，最后的苦是死；被临死之苦逼迫而生的燃烧之苦，是‘愁’；因为不能忍受而哭泣的苦，是‘悲’；由于名为‘界扰动’的不可意触的和合，身上病痛的苦，是‘苦’；随顺那种病痛，凡夫在其中生起瞋恚，这种恼害内心的苦，是‘忧’；从愁等增长而来的、悲伤的叹息之苦，是‘恼’；愿望破灭的人，希望落空的苦，是‘求不得苦’。像这样以种种方式审察，取蕴本身就是苦。如果要一一分别说明，就算经过多劫也无法完全讲尽，而世尊正是为了把这一切苦，就像一滴水中包含了大海全部水的味道那样，总摄在某五取蕴之中来作开示，所以长老说：‘略说五取蕴是苦’。

Dukkhāti vuttā dukkhanta-desakena mahesinā.

546在此（tattha）是指在苦谛解说中所说的“生”等。「彼彼有情的」（yā tesaṃ tesaṃ sattānaṃ）是对众多有情的概括说明。如果只说“提婆达多的生、索马达达的生”，即使整天说下去，既不能穷尽所有有情，也不能完全显明其他的意思；但是用这两句，就没有一个有情不被包含，没有一义不被显明。「于彼彼」（tamhi tamhī）是根据趣和生类对各类有情群体的概括说明。「有情众」（sattanikāya）指有情的群体、有情的聚合、有情的集合。「生」（jāti）是指出生的意思，这里是表示事物自性的词。「生起」（sañjāti）是指完全出生的意思，是加上前缀扩展而成的词。「入胎」（okkanti）是指进入的意思。或者用出生的意义称为「生」，这是就诸处尚未完满而说的；用完全出生的意义称为「生起」，这是就诸处已经圆足而说的；用进入的意义称为「入胎」，这是就卵生和胎生而说的。因为卵生和胎生要进入卵壳和子宫，如同进入一般执取结生。用再生的意义称为「再生」（abhinibbatti），这是就湿生和化生而说的，因为它们明显出生，这是世俗的说法。

Tathā hi indhanamiva pāvako, lakkhamiva paharaṇāni, gorūpaṃ viya ḍaṃsamakasādayo, khettamiva lāyakā, gāmaṃ viya gāmaghātakā, upādānakkhandhapañcakameva jātiādayo nānappakārehi vibādhentā tiṇalatādīni viya bhūmiyaṃ, pupphaphalapallavāni viya rukkhesu upādānakkhandhesuyeva nibbattanti. Upādānakkhandhānañca ādidukkhaṃ jāti, majjhedukkhaṃ jarā, pariyosānadukkhaṃ maraṇaṃ, māraṇantikadukkhābhighātena pariḍayhanadukkhaṃ soko , tadasahanato lālappanadukkhaṃ paridevo, tato dhātukkhobhasaṅkhātaaniṭṭhaphoṭṭhabbasamāyogato kāyassa ābādhanadukkhaṃ dukkhaṃ, tena ābādhiyamānānaṃ puthujjanānaṃ tattha paṭighuppattito cetobādhanadukkhaṃ domanassaṃ, sokādivuddhiyā janitavisādānaṃ anutthunanadukkhaṃ upāyāso, manorathavighātappattānaṃ icchāvighātadukkhaṃ icchitālābhoti evaṃ nānappakārato upaparikkhiyamānā upādānakkhandhāva dukkhāti yadetaṃ ekamekaṃ dassetvā vuccamānaṃ anekehipi kappehi na sakkā anavasesato vattuṃ, taṃ sabbampi dukkhaṃ ekajalabindumhi sakalasamuddajalarasaṃ viya yesu kesuci pañcasu upādānakkhandhesu saṅkhipitvā dassetuṃ ‘‘saṅkhittena pañcupādānakkhandhā dukkhā’’ti bhagavatā vuttameva thero avocāti.

547其次，「诸蕴的显现，诸处的获得」是究竟义的说法。因为从究竟义来讲，只有蕴显现，并不是有情显现。这里，「诸蕴」（khandhānaṃ）应知在只有一蕴的生存地中取一个蕴，在四蕴的生存地中取四个蕴，在五蕴的生存地中取五个蕴。「显现」（pātubhāva）即生起。「诸处」（āyatanānaṃ）应以在各处生起的处所来理解。「获得」（paṭilābha）是指在相续中显现。那些显现的就称为“已得”。「此名为生」（ayaṃ vuccati jāti）就是这个被称为生。

Tattha katamā jātītiādīsu padabhājanīyesu tatthāti dukkhasaccaniddese vuttesu jātiādīsu. Yā tesaṃ tesaṃ sattānanti saṅkhepato anekesaṃ sattānaṃ sādhāraṇaniddeso. Yā devadattassa jāti, yā somadattassa jātīti evañhi divasampi kathiyamāne neva sattā pariyādānaṃ gacchanti, na sabbaṃ aparatthadīpanaṃ sijjhati, imehi pana dvīhi padehi na koci satto apariyādinno hoti, na kiñci aparatthadīpanaṃ na sijjhati. Tamhi tamhīti ayaṃ gatijātivasena anekesaṃ sattanikāyānaṃ sādhāraṇaniddeso. Sattanikāyeti sattānaṃ nikāye, sattaghaṭāyaṃ sattasamūheti attho. Jātīti jāyanavasena. Idamettha sabhāvapaccattaṃ. Sañjātīti sañjāyanavasena. Upasaggena padaṃ vaḍḍhitaṃ. Okkantīti okkamanavasena. Jāyanaṭṭhena vā jāti, sā aparipuṇṇāyatanavasena vuttā. Sañjāyanaṭṭhena sañjāti, sā paripuṇṇāyatanavasena vuttā. Okkamanaṭṭhena okkanti, sā aṇḍajajalābujavasena vuttā. Te hi aṇḍakosaṃ vatthikosañca okkamanti, okkamantā pavisantā viya paṭisandhiṃ gaṇhanti. Abhinibbattanaṭṭhena abhinibbatti, sā saṃsedajaopapātikavasena vuttā. Te hi pākaṭā eva hutvā nibbattanti, ayaṃ tāva sammutikathā.

548现在，这是关于“诸蕴的显现、诸处的获得”的胜义解说。因为在胜义上，只有诸蕴显现，而非有情。在此，“诸蕴”应理解为：在一蕴有中取一个蕴，在四蕴有中取四个蕴，在五蕴有中取五个蕴。“显现”即生起。“诸处”应理解为依于各处生起而作的归类。“获得”即在相续中的显现本身。因为那些正在显现的，才名为获得。这就是所谓的“生”——这被称为生。

Idāni khandhānaṃ pātubhāvo, āyatanānaṃ paṭilābhoti paramatthakathā hoti. Khandhā eva hi paramatthato pātubhavanti, na sattā. Ettha ca khandhānanti ekavokārabhave ekassa, catuvokārabhave catunnaṃ, pañcavokārabhave pañcannampi gahaṇaṃ veditabbaṃ. Pātubhāvoti uppatti. Āyatanānanti tatra tatra uppajjamānāyatanavasena saṅgaho veditabbo. Paṭilābhoti santatiyaṃ pātubhāvoyeva. Pātubhavantāneva hi tāni paṭiladdhāni nāma honti. Ayaṃ vuccati jātīti ayaṃ jāti nāma kathīyati.

549在老的解说中，“老”是自性词。“老性”是相状解说。“齿落”等三个是时间推移中作用的解说，后两个是本性的解说。因为“此老”这句话是就自性而显明的，所以它是自性词；“老性”是就相状而显明的，所以它是相状解说；“齿落”是通过在时间推移中令牙齿、指甲成缺落的作用来显示；“发白”是通过令头发、体毛变白的作用来显示；“皮皱”是通过令肌肉干枯、皮肤起皱的作用来显示。因此，这三个是时间推移中作用的解说。通过这些变化的显示，让显露的老变得明显可见。就像水、风、火或草木等，通过冲毁或烧毁而使古道显现，但那古道并非就是那些水等；同样，老通过牙齿等的齿落等方式，其经过的痕迹显现，即使睁大眼睛也能把握，然而齿落等并非就是老。因为老并不是眼所识知的。

Jarāniddese jarāti sabhāvapaccattaṃ. Jīraṇatāti ākāraniddeso. Khaṇḍiccantiādayo tayo kālātikkame kiccaniddesā, pacchimā dve pakatiniddesā. Ayañhi jarāti iminā padena sabhāvato dīpitā, tenassā idaṃ sabhāvapaccattaṃ. Jīraṇatāti iminā ākārato, tenassāyaṃ ākāraniddeso. Khaṇḍiccanti iminā kālātikkame dantanakhānaṃ khaṇḍitabhāvakaraṇakiccato. Pāliccanti iminā kesalomānaṃ palitabhāvakaraṇakiccato. Valittacatāti iminā maṃsaṃ milāpetvā tace valibhāvakaraṇakiccato dīpitā. Tenassā ime tayo kālātikkame kiccaniddesā. Tehi imesaṃ vikārānaṃ dassanavasena pākaṭībhūtā pākaṭajarā dassitā. Yatheva hi udakassa vā vātassa vā aggino vā tiṇarukkhādīnaṃ sambhaggapalibhaggatāya vā jhāmatāya vā gatamaggo pākaṭo hoti, na ca so gatamaggo tāneva udakādīni, evameva jarāya dantādīsu khaṇḍiccādivasena gatamaggo pākaṭo cakkhuṃ ummīletvāpi gayhati, na ca khaṇḍiccādīneva jarā. Na hi jarā cakkhuviññeyyā hoti.

550而“寿的衰减、诸根的损减”这两句，是表明由于时间推移而显明的寿尽与眼等根损减的本性，所以知道这是两个本性的解说。其中，因为到达老的人寿会衰减，所以用果来比喻，称老为“寿的衰减”；又因为年轻时眼等根非常澄净、能轻易执取微细的对象，到了老时则损减、混乱、不清明，乃至不能执取粗大的对象，所以也用果来比喻，称老为“诸根的损减”。

Āyuno saṃhāni indriyānaṃ paripākoti imehi pana padehi kālātikkameyeva abhibyattāya āyukkhayacakkhādiindriyaparipākasaṅkhātāya pakatiyā dīpitā, tenassime dve pakatiniddesāti veditabbā. Tattha yasmā jaraṃ pattassa āyu hāyati, tasmā jarā ‘‘āyuno saṃhānī’’ti phalūpacārena vuttā. Yasmā ca daharakāle suppasannāni sukhumampi attano visayaṃ sukheneva gaṇhanasamatthāni cakkhādīni indriyāni jaraṃ pattassa paripakkāni āluḷitāni avisadāni oḷārikampi attano visayaṃ gahetuṃ asamatthāni honti, tasmā ‘‘indriyānaṃ paripāko’’ti phalūpacāreneva vuttā.

551但所有这些被这样说明的老，分为显露的和隐藏的两种。其中，在牙齿等色法上可以看到破损的状态，这种色法中的老，称为“显露的老”。而在无色法中，由于看不到那样的变异，称为“隐藏的老”。在那当中，人们看到的那种破损状态，其实只是那些牙齿等的色相而已。用眼睛看到后，通过意门思惟：“这些牙齿被老所损害”，就这样知道老，就好像看到在水中绑着的牛角等东西，而知道水下有（水牛等）存在一样。再者，这种老还有有间和无间两种。其中，在摩尼宝珠、黄金、银、珊瑚、月亮、太阳等中——如同在仅有十岁等短寿的有情身上，和在花、果、嫩叶等非有情中——由于色相特别等难以了知，老称为“无间老”，意思是不间断的老。而除此之外，在前面所说的其他情况下，由于色相特别等容易了知，老称为“有间老”。

Sā panesā evaṃ niddiṭṭhā sabbāpi jarā pākaṭā paṭicchannāti duvidhā hoti. Tattha dantādīsu khaṇḍādibhāvadassanato rūpadhammesu jarā pākaṭajarā nāma. Arūpadhammesu pana jarā tādisassa vikārassa adassanato paṭicchannajarā nāma. Tatra yvāyaṃ khaṇḍādibhāvo dissati, so tādisānaṃ dantādīnaṃ vaṇṇoyeva. Taṃ cakkhunā disvā manodvārena cintetvā ‘‘ime dantā jarāya pahaṭā’’ti jaraṃ jānāti, udakaṭṭhāne baddhāni gosiṅgādīni oloketvā heṭṭhā udakassa atthibhāvajānanaṃ viya. Puna ayaṃ jarā savīci avīcīti evampi duvidhā hoti. Tattha maṇikanakarajatapavāḷacandasūriyādīnaṃ mandadasakādīsu pāṇīnaṃ viya, pupphaphalapallavādīsu apāṇīnaṃ viya ca antarantarā vaṇṇavisesādīnaṃ dubbiññeyyattā jarā avīcijarā nāma, nirantarajarāti attho. Tato aññesu pana yathāvuttesu antarantarā vaṇṇavisesādīnaṃ suviññeyyattā jarā savīcijarā nāma.

552其中，“有间老”应就执取与非执取这样理解：年轻男孩们最初长出所谓的乳齿，那些并不坚固。它们脱落后，又长出恒齿。这些恒齿最初是白色的，被老风（jarāvāta）吹拂时变黑。头发最初是褐色的，后来变黑，再变白。皮肤则带有血色。随着不断生长，白色的呈现白色相，黑色的呈现黑色相。但被老风吹拂时，就起皱纹。一切谷物播种时也是白的，后来变绿。被老风吹拂时则变黄。用芒果嫩芽的例子也能说明。

Tattha savīcijarā upādiṇṇakaanupādiṇṇakavasena evaṃ veditabbā – daharakumārakānañhi paṭhamameva khīradantā nāma uṭṭhahanti, na te thirā. Tesu pana patitesu puna dantā uṭṭhahanti. Te paṭhamameva setā honti, jarāvātena pahaṭakāle kāḷakā honti. Kesā paṭhamameva tambā honti, tato kāḷakā, tato setā. Chavi pana salohitikā hoti. Vaḍḍhantānaṃ vaḍḍhantānaṃ odātānaṃ odātabhāvo, kāḷakānaṃ kāḷakabhāvo paññāyati. Jarāvātena pana pahaṭakāle valiṃ gaṇhāti. Sabbampi sassaṃ vapitakāle setaṃ hoti, pacchā nīlaṃ. Jarāvātena pana pahaṭakāle paṇḍukaṃ hoti. Ambaṅkurenāpi dīpetuṃ vaṭṭati.

553在死的解说中，“死没”（cuti）是就死没的方式而说的。这是对一蕴、四蕴、五蕴的共称。“死没性”（cavanatā）是以状态词显示相。“坏灭”（bheda）是表明死没诸蕴的破损生起。“消失”（antaradhāna）是表明死没诸蕴如同破瓶一样，以任何方式都不存在其位置。“死神”（maccu）指名为死神的死，不是刹那死。“时”（kāla）名为终结者，它的作用就是“寿尽”（kālakiriyā）。至此，说明了世俗意义上的死。

Maraṇaniddese cutīti cavanavasena vuttaṃ. Ekacatupañcakkhandhānaṃ sāmaññavacanametaṃ. Cavanatāti bhāvavacanena lakkhaṇanidassanaṃ. Bhedoti cutikhandhānaṃ bhaṅguppattiparidīpanaṃ. Antaradhānanti ghaṭassa viya bhinnassa bhinnānaṃ cutikhandhānaṃ yena kenaci pariyāyena ṭhānābhāvaparidīpanaṃ. Maccu maraṇanti maccusaṅkhātaṃ maraṇaṃ, na khaṇikamaraṇaṃ. Kālo nāma antako, tassa kiriyāti kālakiriyā. Ettāvatā ca sammutiyā maraṇaṃ dīpitaṃ.

554现在，为了用胜义来说明，而说「蕴的坏灭」等。因为从胜义来看，只有诸蕴在坏灭，并没有任何称为「有情」的东西在死去。然而，当诸蕴正在坏灭时，人们就说「有情死了」；已经坏灭之后，就有「已死」的称呼。在此处，依四蕴有和五蕴有而说「蕴的坏灭」；依一蕴有而说「尸体的弃舍」；或者依四蕴有说「蕴的坏灭」，依其余二有说「尸体的弃舍」，应当这样理解。为什么？因为在这两种「有」中，都有名为色身的尸体存在。又因为，在四大王天等天界中，诸蕴也在坏灭，但并没有弃舍任何东西，所以依那些说「蕴的坏灭」；而在人界等中，则有尸体的弃舍。而在这里，由于有尸体的弃舍这件事，所以死被称为「尸体的弃舍」。

Idāni paramatthena dīpetuṃ khandhānaṃ bhedotiādimāha. Paramatthena hi khandhāyeva bhijjanti, na satto nāma koci marati. Khandhesu pana bhijjamānesu satto marati, bhinnesu matoti vohāro hoti. Ettha ca catuvokārapañcavokāravasena khandhānaṃ bhedo, ekavokāravasena kaḷevarassa nikkhepo, catuvokāravasena vā khandhānaṃ bhedo, sesadvayavasena kaḷevarassa nikkhepo veditabbo. Kasmā? Bhavadvayepi rūpakāyasaṅkhātassa kaḷevarassa sambhavato. Yasmā vā cātumahārājikādīsupi khandhā bhijjanteva, na kiñci nikkhipati, tasmā tesaṃ vasena khandhānaṃ bhedo, manussādīsu kaḷevarassa nikkhepo. Ettha ca kaḷevarassa nikkhepakaraṇato maraṇaṃ ‘‘kaḷevarassa nikkhepo’’ti vuttaṃ.

555「命根的断除」这句话，是在显示：只有与根连接的，才有所谓的死；不与根连接的，就没有死。而「谷物死了，树死了」这仅仅是世俗的称说，从义理上说，这类话只表示谷物等的耗尽、变灭状态而已。

Jīvitindriyassupacchedoti iminā indriyabaddhasseva maraṇaṃ nāma hoti, anindriyabaddhassa maraṇaṃ nāma natthīti dasseti. ‘‘Sassaṃ mataṃ, rukkho mato’’ti idaṃ pana vohāramattameva, atthato pana evarūpāni vacanāni sassādīnaṃ khayavayabhāvameva dīpenti.

556再者，这些「生」、「老」、「死」，对有情来说，就像正在寻找机会的杀手、冤家一样游荡。如同一个男子有三个冤家，都在伺机下手。第一个说：「我称赞某个森林的好，然后带着这个人到那里去，这对我来说不难。」第二个说：「等你把他带到那里，我就把他击打至虚弱，这对我来说不难。」第三个说：「等你把他打至虚弱后，我用利剑斩首，便是我的责任。」他们这样说后，就会那样做。其中，第一个冤家称赞森林并带人去那里，就像将人从亲友圈中拉出，使他在某个地方受生，这就是「生」的作用；第二个冤家把他击打至虚弱，就像落在已生的诸蕴上，使他成为依赖他人、只能卧床的状态，这就是「老」的作用；第三个冤家用利剑斩首，就像令寿命断尽，这就是「死」的作用。应当这样了知。

Apica imāni jātijarāmaraṇāni nāma imesaṃ sattānaṃ vadhakapaccāmittā viya otāraṃ gavesantāni vicaranti. Yathā hi purisassa tīsu paccāmittesu otārāpekkhesu vicarantesu eko vadeyya ‘‘ahaṃ asukaaraññassa nāma vaṇṇaṃ kathetvā etaṃ ādāya tattha gamissāmi, ettha mayhaṃ dukkaraṃ natthī’’ti. Dutiyo vadeyya ‘‘ahaṃ tava etaṃ gahetvā gatakāle pothetvā dubbalaṃ karissāmi, ettha mayhaṃ dukkaraṃ natthī’’ti. Tatiyo vadeyya ‘‘tayā etasmiṃ pothetvā dubbale kate tiṇhena asinā sīsacchedanaṃ nāma mayhaṃ bhāro hotū’’ti te evaṃ vatvā tathā kareyyuṃ. Tattha paṭhamapaccāmittassa araññavaṇṇaṃ kathetvā taṃ ādāya tattha gatakālo viya suhajjañātimaṇḍalato nikkaḍḍhitvā yattha katthaci nibbattāpanaṃ nāma jātiyā kiccaṃ, dutiyassa pothetvā dubbalakaraṇaṃ viya nibbattakkhandhesu nipatitvā parādhīnamañcaparāyaṇabhāvakaraṇaṃ jarāya kiccaṃ, tatiyassa tiṇhena asinā sīsacchedanaṃ viya jīvitakkhayapāpanaṃ maraṇassa kiccanti veditabbaṃ.

557此外，应当这样看待：生苦如同进入充满过患的大旷野；老苦如同在那里没有饮食者的虚弱；死苦如同当那虚弱者在行持威仪时，努力受挫，被猛兽等导致不幸与灾祸。

Apicettha jātidukkhaṃ sādīnavamahākantārappaveso viya daṭṭhabbaṃ, jarādukkhaṃ tattha annapānarahitassa dubbalaṃ viya, maraṇadukkhaṃ dubbalassa iriyāpathapavattane vihataparakkamassa vāḷādīhi anayabyasanāpādanaṃ viya daṭṭhabbanti.

558在「忧」的解说中，「viyasatī」指灾祸，意思是抛弃、破坏利益与安乐。亲族的灾祸即「亲族灾祸」，指亲族的耗尽、亲族的消亡，由贼、病、怖畏等所导致。被这种亲族灾祸所「触」，即被覆盖、被征服、被具足的意思。其余各项以此类推。但这里有个差别：财富的灾祸即「财富灾祸」，指财富的耗尽、消亡，由国王、盗贼等导致。病本身就是灾祸，即「病灾祸」，因为病破坏了健康，所以是灾祸。戒的灾祸即「戒灾祸」，这是无道德的名称。正在破坏正见而生起的见，本身就是灾祸，即「见灾祸」。在这里，前两种（亲族灾祸、财富灾祸）是未完成的，后三种（病灾祸、戒灾祸、见灾祸）是已完成的，是被三相所逼恼的。前三种（亲族、财富、病灾祸）既不是善也不是不善，戒灾祸与见灾祸这两种则是不善。

Sokaniddese viyasatīti byasanaṃ, hitasukhaṃ khipati viddhaṃsetīti attho. Ñātīnaṃ byasanaṃ ñātibyasanaṃ, corarogabhayādīhi ñātikkhayo ñātivināsoti attho. Tena ñātibyasanena. Phuṭṭhassāti ajjhotthaṭassa abhibhūtassa, samannāgatassāti attho. Sesesupi eseva nayo. Ayaṃ pana viseso – bhogānaṃ byasanaṃ bhogabyasanaṃ, rājacorādivasena bhogakkhayo bhogavināsoti attho. Rogoyeva byasanaṃ rogabyasanaṃ. Rogo hi ārogyaṃ viyasati vināsetīti byasanaṃ. Sīlassa byasanaṃ sīlabyasanaṃ. Dussīlyassetaṃ nāmaṃ. Sammādiṭṭhiṃ vināsayamānā uppannā diṭṭhi eva byasanaṃ diṭṭhibyasanaṃ. Ettha ca purimāni dve anipphannāni, pacchimāni tīṇi nipphannāni tilakkhaṇabbhāhatāni. Purimāni ca tīṇi neva kusalāni na akusalāni, sīladiṭṭhibyasanadvayaṃ akusalaṃ.

559「以某一种」是指，无论是已把握的或尚未把握的某种灾难，比如朋友、大臣的灾祸等其中的一种。「具足」即被跟随、无法脱离。「以某一种苦法」指以任何一种能产生忧的苦之因。「忧」是由于担忧而成为忧，这是由那些原因所生的忧的自性自体。「忧虑」是忧虑的行相。「忧虑状态」是忧虑的存在。「内忧」是内在的忧。第二词因为加上了接头词而意思增强。因为它生起时，犹如使内在干涸、枯槁，所以称为「内忧、内枯槁」。「心的憔悴」是心憔悴的行相。因为忧生起的时候，如同火一般烧灼、燃烧心，令人说出「我的心被烧了，我什么也想不起来」。「忧心」指苦的心，它的状态就是「忧」。由于随入的意思，忧本身就是箭，所以是「忧箭」。

Aññataraññatarenāti gahitesu vā yena kenaci aggahitesu vā mittāmaccabyasanādīsu yena kenaci. Samannāgatassāti samanubandhassa aparimuccamānassa. Aññataraññatarena dukkhadhammenāti yena kenaci sokadukkhassa uppattihetunā. Sokoti socanakavasena soko. Idaṃ tehi kāraṇehi uppajjanakasokassa sabhāvapaccattaṃ. Socanāti socanākāro. Socitattanti socitabhāvo. Antosokoti abbhantarasoko. Dutiyapadaṃ upasaggena vaḍḍhitaṃ. So hi abbhantaraṃ sukkhāpento viya parisukkhāpento viya uppajjatīti ‘‘antosoko antoparisoko’’ti vuccati. Cetaso parijjhāyanāti cittassa parijjhāyanākāro. Soko hi uppajjamāno aggi viya cittaṃ jhāpeti dahati, ‘‘cittaṃ me jhāmaṃ, na me kiñci paṭibhātī’’ti vadāpeti. Dukkhito mano dummano, tassa bhāvo domanassaṃ. Anupaviṭṭhaṭṭhena sokova sallanti sokasallaṃ.

560在「悲叹」的解说中，像「我的女儿，我的儿子」这样，一再地呼唤而哭泣，因此是「哀号」。一再地称述种种特征而哭泣，因此是「悲叹」。此后各有两个词，都是对前两种的行相与状态的解说。「语」即言语。「虚语」即空洞、无意义的话。由于话说一半、说错等而成为丑陋的虚语，就是「绮语」。「悲啼」即一再地说话。「悲啼行相」就是「悲啼性」。「已悲啼的状态」就是「悲啼状态」。

Paridevaniddese ‘‘mayhaṃ dhītā, mayhaṃ putto’’ti evaṃ ādissa ādissa devanti rodanti etenāti ādevo. Taṃ taṃ vaṇṇaṃ parikittetvā parikittetvā devanti etenāti paridevo. Tato parāni dve dve padāni purimadvayasseva ākārabhāvaniddesavasena vuttāni. Vācāti vacanaṃ. Palāpoti tucchaṃ niratthakavacanaṃ. Upaḍḍhabhaṇitaaññabhaṇitādivasena virūpo palāpoti vippalāpo. Lālappoti punappunaṃ lapanaṃ. Lālappanākāro lālappanā. Lālappitassa bhāvo lālappitattaṃ.

561在「苦」的解说中，由于依止于身，所以是「身的」。以不可意的含义为「不可意」。用「身的」一词排除了心的不可意，用「不可意」一词排除了身的可意。它本身折磨，所以称为「苦」，意思是令其生起者处于苦。或者，它只是苦本身，所以称为苦。「身触所生」即从身触而生。不可意、苦的感受，也就是不可意的感受，不是可意的；苦的感受，不是乐。此后三个词是以阴性词性来说的。不可意的受，不是可意的受；苦的受，不是乐的受——这里的意思正是如此。那身的、不可意的、苦的感受，那身触所生的不可意的、苦的受——这就被称为「苦」。应当这样连结来了解。

Dukkhaniddese kāyanissitattā kāyikaṃ. Amadhuraṭṭhena asātaṃ. Kāyikapadena cetasikaasātaṃ paṭikkhipati, asātapadena kāyikasātaṃ. Tadeva dukkhayatīti dukkhaṃ, yassuppajjati, taṃ dukkhitaṃ karotīti attho. Dukkhamattā vā dukkhaṃ. Kāyasamphassajanti kāyasamphasse jātaṃ. Asātaṃ dukkhaṃ vedayitanti asātaṃ vedayitaṃ na sātaṃ, dukkhaṃ vedayitaṃ na sukhaṃ. Parato tīṇi padāni itthiliṅgavasena vuttāni. Asātā vedanā na sātā, dukkhā vedanā na sukhāti ayameva panettha attho. Yaṃ kāyikaṃ asātaṃ dukkhaṃ vedayitaṃ, yā kāyasamphassajā asātā dukkhā vedanā, idaṃ vuccati dukkhanti evaṃ yojanā veditabbā.

562在解释「忧」时：「duṭṭhu mano（恶的意）」所以称为「dummano（意恶）」，或者因为它属于低劣的感受，而称「鄙劣的意（kucchitaṃ mano）」为 dummano。dummano 的状态就是「domanassa（忧）」。由于它依靠心（citta）而生，所以是「属于心的」。从心触所生的，即从心触而生。

Domanassaniddese duṭṭhu manoti dummano, hīnavedanattā vā kucchitaṃ manoti dummano, dummanassa bhāvo domanassaṃ. Cittanissitattā cetasikaṃ. Cetosamphassajanti cittasamphasse jātaṃ.

563在解释「恼」时：以「疲劳苦恼」的含义叫做「āyāso（恼）」。这是对陷入消沉、沮丧状态的心疲惫（cittakilamatha）的称呼。更强烈的恼就叫「upāyāso（大恼）」。被恼的状态是「āyāsitattaṃ（恼性）」。被大恼的状态是「upāyāsitattaṃ（大恼性）」。

Upāyāsaniddese āyāsanaṭṭhena āyāso. Saṃsīdanavisīdanākārappavattassa cittakilamathassetaṃ nāmaṃ. Balavaāyāso upāyāso. Āyāsitabhāvo āyāsitattaṃ. Upāyāsitabhāvo upāyāsitattaṃ.

564在解释「怨憎会」时：「idha（在此）」指的是这个世间。「yassa（对于他）」就是他拥有的那些。「aniṭṭhā（非期望）」就是不是他自主寻求的。无论是否被寻求，这只是对不可意境（amanāpa-所缘）的称呼。在心意里不欢喜（na kamanti）、不进入（na pavisanti），所以叫「akantā（不可喜）」。在心意里不喜爱（na appiyanti），或不增长心意的（na manaṃ vaḍḍhenti），所以叫「amanāpā（不可意）」。提到的「rūpā（色等）」是在显示它们各自的本性（sabhāva）。希望得到无义的人，就是「anatthakāmā（无义欲者）」。希望得到无益的人，就是「ahitakāmā（无益欲者）」。希望得到不安乐、痛苦住世的人，就是「aphāsukāmā（不安乐欲者）」。不希望透过四种轭而安稳、无畏的离系（涅槃），却希望他们有怖畏的轮回（vaṭṭa），就是「ayogakkhemakāmā（非离轭安稳欲者）」。再者，因为不希望信等增长的那种义（attha），却希望信等减损的那种无义，所以是无义欲者。因为不希望作为信等方便的那种利益（hita），却希望作为信等减损等方便的那种非益（ahita），所以是无益欲者。因为不希望安住轻利，却希望不安住轻利，所以是不安乐欲者。因为不希望任何无畏（nibbhaya），却希望怖畏，所以是非离轭安稳欲者。这里的意义应当这样理解。

Appiyasampayoganiddese idhāti imasmiṃ loke. Yassāti ye assa. Aniṭṭhāti apariyesitā. Pariyesitā vā hontu apariyesitā vā, nāmamevetaṃ amanāpārammaṇānaṃ. Manasmiṃ na kamanti na pavisantīti akantā. Manasmiṃ na appiyanti, na vā manaṃ vaḍḍhentīti amanāpā. Rūpātiādi tesaṃ sabhāvanidassanaṃ. Anatthaṃ kāmenti icchantīti anatthakāmā. Ahitaṃ kāmenti icchantīti ahitakāmā. Aphāsuṃ dukkhavihāraṃ kāmenti icchantīti aphāsukāmā. Catūhi yogehi khemaṃ nibbhayaṃ vivaṭṭaṃ na kāmenti, sabhayaṃ vaṭṭameva nesaṃ kāmenti icchantīti ayogakkhemakāmā. Apica saddhādīnaṃ vuddhisaṅkhātassa atthassa akāmanato, tesaṃyeva hānisaṅkhātassa anatthassa ca kāmanato anatthakāmā. Saddhādīnaṃyeva upāyabhūtassa hitassa akāmanato, saddhāhāniādīnaṃ upāyabhūtassa ahitassa ca kāmanato ahitakāmā. Phāsuvihārassa akāmanato, aphāsuvihārassa ca kāmanato aphāsukāmā. Yassa kassaci nibbhayassa akāmanato, bhayassa ca kāmanato ayogakkhemakāmāti evamettha attho daṭṭhabbo.

565「saṅgatī（会合）」是前往然后结合。「samāgamo（来会）」是由到来者而结合。「samodhānaṃ（共处）」是在站立、坐下等状态中共同存在。「missībhāvo（和合）」是一切事务的共同操作。这是依于有情（satta）的解说。如果依于行（saṅkhāra）来解说，则应取其能得到的解释。不过，那个「怨憎会（appiyasampayoga）」从意义上说，并非单一的一个法，只因为它成为怨憎会合者的两种苦的所依处（vatthu），所以才被称为「苦」。

Saṅgatīti gantvā saṃyogo. Samāgamoti āgatehi saṃyogo. Samodhānanti ṭhānanisajjādīsu sahabhāvo. Missībhāvoti sabbakiccānaṃ sahakaraṇaṃ. Ayaṃ sattavasena yojanā. Saṅkhāravasena pana yaṃ labbhati, taṃ gahetabbaṃ. So pana appiyasampayogo atthato eko dhammo nāma natthi, kevalaṃ appiyasampayuttānaṃ duvidhassāpi dukkhassa vatthubhāvato dukkhoti vutto.

566「爱别离」的解释，可以依照前面所说的对立方式去了解。这里所说的「母或」等，是为了具体显示那些渴望利益（atthakāme）的人。其中：因「mamāyati（珍爱）」而称母（mātā），因「piyāyati（喜爱）」而称父（pitā）。因「bhajati（亲近）」而称兄弟（bhātā），姊妹（bhaginī）也一样。因「mettāyanti（慈爱）」而称友（mittā），或者因「minanti（把……放入内部）」——在一切秘密中推心置腹，所以是友。因「在应作的事情上共同存在」而称「amaccā（同僚）」。因「知道“这人是我们的内在者”」，或者「被知道（ñāyanti）」而称「ñātī（亲戚）」。因「有血缘关系」而称「sālohitā（血亲）」。父方的亲戚是 ñātī，母方的亲戚是 sālohitā。或者，父亲与母亲两方的亲戚是 ñātī，岳父母与公婆方的亲戚是 sālohitā。这个爱别离从意义上说，也并非单一的一个法，只因为它是爱别离者的两种苦的所依处，所以才被称为「苦」。以上是所有注释书的说法。不过，由于谛（sacca）具有真实相（tathalakkhaṇa），因此通过会合与别离的言词所表达出来的，其实只是不可爱和可爱的事物本身，这样说才合理。

Piyavippayoganiddeso vuttapaṭipakkhanayena veditabbo. Mātā vātiādi panettha atthakāme sarūpena dassetuṃ vuttaṃ. Tattha mamāyatīti mātā, piyāyatīti pitā. Bhajatīti bhātā, tathā bhaginī. Mettāyantīti mittā, minanti vā sabbaguyhesu anto pakkhipantīti mittā. Kiccakaraṇīyesu sahabhāvaṭṭhena amā hontīti amaccā. ‘‘Ayaṃ amhākaṃ ajjhattiko’’ti evaṃ jānanti, ñāyantīti vā ñātī. Lohitena sambandhāti sālohitā. Pitupakkhikā ñātī, mātupakkhikā sālohitā. Mātāpitupakkhikā vā ñātī, sassusasurapakkhikā sālohitā. Ayampi piyavippayogo atthato eko dhammo nāma natthi, kevalaṃ piyavippayuttānaṃ duvidhassāpi dukkhassa vatthubhāvato dukkhoti vutto. Idamettha sabbaaṭṭhakathāvacanaṃ. Saccānaṃ pana tathalakkhaṇattā sampayogavippayogavacanehi appiyapiyavatthūniyeva visesitānīti vattuṃ yujjatīti.

567在「求不得」的解释中：「jātidhammānaṃ（有生法者）」指具有生这种性质（jātisabhāva）、生就是其本性（jātipakatika）的众生。「icchā（愿望）」生起就是「taṇhā（爱）」生起。「aho vata（啊，愿我们）」是希求的语气。「assāma（成为）」意思是「我们将会成为」。然而，这种事情不是单凭愿望就能获得的——也就是那种愿望：「啊，愿我们不成为有生法者，愿生不再降临我们。」这种无生法性，存在于已断除集（pahīnasamudaya）的贤善者中，也存在于已经般涅槃的圣者中——生已不再来。而这样的所愿，对于希望者来说，如果不修习道（maggabhāvanā）就无法获得；对于不希求者，只要修习道也一样可以获得。因此，它叫做「非由愿望所能获得」。「idampi（此亦）」中的「亦（api）」字，是连带上面剩下的其余诸苦一起说的。

Icchitālābhaniddese jātidhammānanti jātisabhāvānaṃ jātipakatikānaṃ. Icchā uppajjatīti taṇhā uppajjati. Aho vatāti patthanā. Assāmāti bhaveyyāma. Na kho panetaṃ icchāya pattabbanti yaṃ etaṃ ‘‘aho vata mayaṃ na jātidhammā assāma, na ca vata no jāti āgaccheyyā’’ti evaṃ pahīnasamudayesu sādhūsu vijjamānaṃ ajātidhammattaṃ parinibbutesu ca vijjamānaṃ jātiyā anāgamanaṃ icchitaṃ, taṃ icchantassāpi maggabhāvanāya vinā appattabbato, anicchantassāpi ca bhāvanāya pattabbato na icchāya pattabbaṃ nāma hoti. Idampīti etampi. Upari sesāni upādāya apisaddo.

568在解释「取蕴」时：「seyyathidaṃ」是不变词，它的意思是「那些是哪一些呢？」色本身就是取蕴，所以叫「色取蕴」。对其余的蕴也这样类推。

Upādānakkhandhaniddese seyyathidanti nipāto, tassa te katame iti ceti attho. Rūpameva upādānakkhandhoti rūpupādānakkhandho. Eseva nayo sesesupi.

592苦谛的解释完毕。

Dukkhasaccaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

593集谛的解释

Samudayasaccaniddesavaṇṇanā

3434. 在解释集谛的时候：所谓「那种爱」——指的就是那种爱。「后有性的」：“后有”（punobhavo）是指导致再次出生（punabbhava）的所作；因为具有后有的习性，所以称为「后有性」。进一步来讲，这种爱能够给予后有，导向后有，并在一次次的生存中令结生现起，所以称为「后有性」。不过，这种爱有时是后有的给予者，有时又不是；有时导向后有，有时也不导向；甚至仅仅因为已经给予了结生，而在生命依着方面存在微细的异熟果报。所以即便有三种不同的情况，它都得到“后有性的”这个名称。也可以读作“ponabbhavikā”，意思是相同的。「喜贪俱行」：是指这种爱与被称为“欢喜”的喜贪一起同行。换句话说，它在本质上与喜贪是合为一体的。「处处欢喜者」：什么意思呢？无论它结生在哪个有身（生命体）当中，就在那个地方遍生欢喜。或者说，在色、声、香、味、触、法等所缘对象中，处处生起欢喜，也就是指喜欢色、喜欢声、喜欢香、喜欢味、喜欢触、喜欢法的人。也有读作“tatra tatrābhinandī”，意思是处处令人欢喜者。「哪一种爱呢」：这个词语“seyyathidaṃ”是一个小品词，它的意思是“那具体是哪一种呢？”「欲爱」：就是对五欲的爱，这是对五欲功德之贪染的称呼。「有爱」：就是对存在的爱。这是对出于对存在的渴望而生起的、与常见相伴的贪染，以及对色界、无色界存在的贪爱，和对禅那之喜悦的贪求的称呼。「非有爱」：就是对断灭的爱。这是对与断灭见相伴的贪染的称呼。

34. Samudayasaccaniddese yāyaṃ taṇhāti yā ayaṃ taṇhā. Ponobhavikāti punabbhavakaraṇaṃ punobhavo, punobhavo sīlamassāti ponobhavikā. Apica punabbhavaṃ deti, punabbhavāya saṃvattati, punappunaṃ bhave nibbattetīti ponobhavikā. Sā panesā punabbhavassa dāyikāpi atthi adāyikāpi, punabbhavāya saṃvattanikāpi atthi asaṃvattanikāpi, dinnāya paṭisandhiyā upadhivepakkamattāpi. Sā tippakārāpi ponobhavikāti nāmaṃ labhati. Ponabbhavikātipi pāṭho, soyevattho. Abhinandanasaṅkhātena nandirāgena saha gatāti nandirāgasahagatā. Nandirāgena saddhiṃ atthato ekattameva gatāti vuttaṃ hoti. Tatra tatrābhinandinīti yatra yatra attabhāvo nibbattati, tatra tatra abhinandinī. Rūpādīsu vā ārammaṇesu tatra tatrābhinandinī, rūpābhinandinī saddagandharasaphoṭṭhabbadhammābhinandinīti attho. Tatra tatrābhinandītipi pāṭho, tatra tatra abhinandayatīti attho. Seyyathidanti nipāto, tassa sā katamā iti ceti attho. Kāmataṇhāti kāme taṇhā, pañcakāmaguṇikarāgassetaṃ adhivacanaṃ. Bhavataṇhāti bhave taṇhā. Bhavapatthanāvasena uppannassa sassatadiṭṭhisahagatassa rāgassa rūpārūpabhavarāgassa ca jhānanikantiyā ca etaṃ adhivacanaṃ. Vibhavataṇhāti vibhave taṇhā. Ucchedadiṭṭhisahagatarāgassetaṃ adhivacanaṃ.

570现在，为了详细地显示那渴爱的所依事，所以说“sā kho panesā”（而那个……）等。其中，「生起」指出生。「安住」指由于一再地转起而确立。当它生起时是在哪里生起？当它安住时又是在哪里安住？这是其中的关联。所谓“世间中令人欢喜、令人愉悦的”，就是世间中具有令人欢喜的性质以及甘甜性质的东西。在“眼在世间”等（经文）中，因为对眼等执着为“我所”而深入执取的众生，安住在成就中，他们随顺着取相，把眼净色（五净色）想着如同黄金天宫中开敞的宝石狮座一样清净；把耳想着如同银制导水管或装饰的腰带绳；把得到“高鼻”称号的鼻，想着如同被旋转放置的雌黄圆环；把舌想着如同红毛毯片，柔软、润滑、具足甘甜之味；把身想着如同沙罗树干或黄金拱门；把意想着与他人之心不同，极其广大；把色想着如同金色翅子树花等的颜色；把声想着如同陶醉的杜鹃、乌鸦，或柔和吹响的宝石笛声；对于自己所得的四种生起之香的所缘等，也想着“别人谁有这样的？”当他们这样想时，这些眼等就成为令人欢喜、令人愉悦的。于是，对此尚未生起的渴爱便生起，已生起的渴爱则因为一再地转起而安住。因此，长老说：“眼在世间是令人欢喜、令人愉悦的，这渴爱正在生起时便在此处生起”等。其中，「正生起」的意思是：当它生起时，便在此处生起。

Idāni tassā taṇhāya vatthuṃ vitthārato dassetuṃ sā kho panesātiādimāha. Tattha uppajjatīti jāyati. Nivisatīti punappunaṃ pavattivasena patiṭṭhāti. Uppajjamānā kattha uppajjati, nivisamānā kattha nivisatīti sambandho. Yaṃ loke piyarūpaṃ sātarūpanti yaṃ lokasmiṃ piyasabhāvañceva madhurasabhāvañca. Cakkhu loketiādīsu lokasmiñhi cakkhuādīsu mamattena abhiniviṭṭhā sattā sampattiyaṃ patiṭṭhitā attano cakkhuṃ ādāsādīsu nimittaggahaṇānusārena vippasannaṃ pañcapasādaṃ suvaṇṇavimāne ugghāṭitamaṇisīhapañjaraṃ viya maññanti, sotaṃ rajatapanāḷikaṃ viya pāmaṅgasuttakaṃ viya ca maññanti, tuṅganāsāti laddhavohāraṃ ghānaṃ vaṭṭetvā ṭhapitaharitālavaṭṭiṃ viya maññanti, jivhaṃ rattakambalapaṭalaṃ viya mudusiniddhamadhurarasadaṃ maññanti, kāyaṃ sālalaṭṭhiṃ viya suvaṇṇatoraṇaṃ viya ca maññanti, manaṃ aññesaṃ manena asadisaṃ uḷāraṃ maññanti, rūpaṃ suvaṇṇakaṇikārapupphādivaṇṇaṃ viya, saddaṃ mattakaravīkakokilamandadhamitamaṇivaṃsanigghosaṃ viya, attanā paṭiladdhāni catusamuṭṭhānikagandhārammaṇādīni ‘‘kassaññassa evarūpāni atthī’’ti maññanti, tesaṃ evaṃ maññamānānaṃ tāni cakkhādīni piyarūpāni ceva sātarūpāni ca honti. Atha nesaṃ tattha anuppannā ceva taṇhā uppajjati , uppannā ca punappunaṃ pavattivasena nivisati. Tasmā thero ‘‘cakkhu loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, etthesā taṇhā uppajjamānā uppajjatī’’tiādimāha. Tattha uppajjamānāti yadā uppajjati, tadā ettha uppajjatīti attho.

596「集谛」的说明注释完毕。

Samudayasaccaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

597「灭谛」的说明注释

Nirodhasaccaniddesavaṇṇanā

3535.

35.

572在「灭谛」的说明中，对于“yo tassāyeva taṇhāya”（那即是此渴爱的）这句话，本来应该说“yo tasseva dukkhassa”（那即是此苦的），但因为由「集」的灭，苦才会灭，而不是以其他方式。正如所说——

Nirodhasaccaniddese yo tassāyeva taṇhāyāti ettha ‘‘yo tasseva dukkhassā’’ti vattabbe yasmā samudayanirodheneva dukkhaṃ nirujjhati, no aññathā. Yathāha –

573“犹如无有残害的坚固根，树虽被砍伐仍能再生；

‘‘Yathāpi mūle anupaddave daḷhe, chinnopi rukkho punareva rūhati;

574同样地，随眠渴爱若未根除，此苦便会一再生起。”（《法句经》第338颂）

Evampi taṇhānusaye anūhate, nibbattatī dukkhamidaṃ punappuna’’nti. (dha. pa. 338);

575所以，为了显示苦的灭，就通过显示集的灭来说明，因此这样说。因为如来的说法风格就像狮子，当如来要让苦灭去、并且显示苦灭的时候，他们直接在‘因’上着手，而不是在‘果’上。而外道的说法风格则像狗，他们在灭苦和显示苦灭时，是以折磨自己的苦行和那样的说法，直接在‘果’上着手，而不是在‘因’上。正是由于导师具有像狮子一样的说法风格，才直接从因入手，于是说了‘yo tassāyeva’（那即是这……的）等这段话。法将舍利弗也依照导师所说的顺序来解释。

Tasmā taṃ dukkhanirodhaṃ dassento samudayanirodhena dassetuṃ evamāha. Sīhasamānavuttino hi tathāgatā, te dukkhaṃ nirodhentā dukkhanirodhañca dassentā hetumhi paṭipajjanti, na phale. Suvānavuttino pana aññatitthiyā , te dukkhaṃ nirodhentā dukkhanirodhañca dassentā attakilamathānuyogena ceva tasseva ca desanāya phale paṭipajjanti, na hetumhīti. Sīhasamānavuttitāya satthā hetumhi paṭipajjanto ‘‘yo tassāyevā’’tiādimāha. Dhammasenāpatipi satthārā vuttakkamenevāha.

576其中，「tassāyeva taṇhāya」（即是那渴爱的）：即那个之前被说为‘ponobhavikā’（能再生），并依欲爱等分类，以及依生起与安住的方式而在前文说明过的渴爱——就是那个渴爱的。「asesavirāganirodho」（无余离贪灭尽）：「离贪」指的是圣道，因为经中说‘由离贪而解脱’。由离贪而达到的灭，称为‘离贪灭’；从随眠烦恼彻底拔除的角度来说，是无余的离贪灭，也就是「无余离贪灭尽」。或者，「离贪」也可以解释为断除，因此这里也可以理解为：无余的离贪、无余的灭。然而，从义理上来说，所有这些像‘无余离贪灭尽’等的词语，其实都是涅槃的同义词。因为在究竟意义上，苦灭圣谛就是指涅槃。而由于依靠涅槃，渴爱才无余地离贪并止息，所以它被称为「tassāyeva taṇhāya asesavirāganirodho」（即是那渴爱的无余离贪灭尽）。依靠涅槃，渴爱被舍离、被彻底舍断、被解脱、不再执著；而在种种欲乐的栖止处中，连一个栖止也不存在，因此涅槃被称为「舍离」、「彻底舍断」、「解脱」、「无着」。涅槃只有一个，但因为它的名称是相对于一切有为法的名称的对立面而施设的，所以才有许多个。例如这样：无余离贪、无余灭、舍离、彻底舍断、解脱、无着、贪尽、嗔尽、痴尽、渴爱尽、不生起、不转起、无相、无愿、无蓄积、无结生、无再生、无去向、不生、不老、无病、不死、无忧、无悲、无恼、无秽等等。

Tattha tassāyeva taṇhāyāti yā sā taṇhā ‘‘ponobhavikā’’ti vatvā kāmataṇhādivasena vibhattā uppattinivesanavasena ca heṭṭhā pakāsitā, tassāyeva taṇhāya. Asesavirāganirodhoti virāgo vuccati maggo, ‘‘virāgā vimuccatī’’ti (ma. ni. 1.245; saṃ. ni. 3.12; mahāva. 23) hi vuttaṃ. Virāgena nirodho virāganirodho, anusayasamugghātato aseso virāganirodho asesavirāganirodho. Atha vā virāgoti hi pahānaṃ vuccati, tasmā aseso virāgo aseso nirodhoti evampettha yojanā daṭṭhabbā. Atthato pana sabbāneva panetāni asesavirāganirodhotiādīni nibbānasseva vevacanāni. Paramatthato hi dukkhanirodhaṃ ariyasaccanti nibbānaṃ vuccati. Yasmā pana taṃ āgamma taṇhā asesā virajjati nirujjhati, tasmā taṃ ‘‘tassāyeva taṇhāya asesavirāganirodho’’ti vuccati. Nibbānañca āgamma taṇhā cajīyati paṭinissajjīyati muccati na allīyati, kāmaguṇālayesu cettha ekopi ālayo natthi, tasmā nibbānaṃ cāgo paṭinissaggo mutti anālayoti vuccati. Ekameva hi nibbānaṃ, nāmāni panassa sabbasaṅkhatānaṃ nāmapaṭipakkhavasena anekāni honti. Seyyathidaṃ – asesavirāgo asesanirodho cāgo paṭinissaggo mutti anālayo rāgakkhayo dosakkhayo mohakkhayo taṇhākkhayo anuppādo appavattaṃ animittaṃ appaṇihitaṃ anāyūhanaṃ appaṭisandhi anupapatti agati ajātaṃ ajaraṃ abyādhi amataṃ asokaṃ aparidevaṃ anupāyāsaṃ asaṃkiliṭṭhantiādīni.

577现在，为了显示那被圣道所断的渴爱，以及依靠涅槃已到达不再转起的渴爱，在那些之前曾指出它生起的所依处中，它确实已经不存在了，所以经文说‘sā kho panesā’（而那个……）等等。其中，好比有个人看到田里长出的苦瓜藤，就从顶端顺着找到根，把它砍断。那藤子渐渐枯萎，最后完全辨认不出来了。这时候就可以说，在这块田里，‘苦瓜已灭、已断’。同样地，田里的苦瓜，就好比存在于眼等处的渴爱。这渴爱被圣道彻底断根后，依靠涅槃而达到不再转起。既然达到了这种状态，它在那些所依处中，就好像田里的苦瓜一样，不再显现了。又好比从森林里抓来一些盗贼，在城的南门处把他们杀掉，那么就可以说‘森林里的盗贼已死、已被杀’。同样地，森林里的盗贼，就好比眼等处的渴爱；而这些渴爱依靠涅槃，就像盗贼在南门处被处置一样，因为已经在涅槃中灭去，所以说是在涅槃中灭尽。这样灭尽以后，它在那些所依处中，就好像森林里的盗贼一样，不再显现。因此，为了显示它就在这些地方灭去，便说：‘cakkhu loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, etthesā taṇhā pahīyamānā pahīyati’（世间中眼是令人欢喜的、令人愉悦的，这渴爱正在被断时便于此处被断）等等。或者，也可以这样理解：因为渴爱生起的那些所依已被彻底了知，在已经彻底了知的事物上，它就不再生起，所以根据‘不再生起’这种灭，而说渴爱就在它生起的那些所依处灭去。在这里，是就与‘生起’对立的角度说‘被断’，就与‘安住’对立的角度说‘灭’。

Idāni maggena chinnāya nibbānaṃ āgamma appavattippattāyapi ca taṇhāya yesu vatthūsu tassā uppatti dassitā, tattheva abhāvaṃ dassetuṃ sā kho panesātiādimāha. Tattha yathā puriso khette jātaṃ tittakālābuvalliṃ disvā aggato paṭṭhāya mūlaṃ pariyesitvā chindeyya, sā anupubbena milāyitvā appaññattiṃ gaccheyya, tato tasmiṃ khette tittakālābu niruddhā pahīnāti vucceyya, evameva khette tittakālābu viya cakkhādīsu taṇhā. Sā ariyamaggena mūlacchinnā nibbānaṃ āgamma appavattiṃ gacchati. Evaṃ gatā pana tesu vatthūsu khette tittakālābu viya na paññāyati. Yathā ca aṭavito core ānetvā nagarassa dakkhiṇadvāre ghāteyyuṃ, tato aṭaviyaṃ corā matāti vā māritāti vā vucceyyuṃ, evameva aṭaviyaṃ corā viya yā cakkhādīsu taṇhā, sā dakkhiṇadvāre corā viya nibbānaṃ āgamma niruddhattā nibbāne niruddhā. Evaṃ niruddhā pana tesu vatthūsu aṭaviyaṃ corā viya na paññāyati. Tenassā tattheva nirodhaṃ dassento ‘‘cakkhu loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ, etthesā taṇhā pahīyamānā pahīyatī’’tiādimāha. Atha vā taṇhuppādavatthussa pariññātattā pariññātavatthusmiṃ puna na uppajjanato anuppādanirodhavasena taṇhuppādavatthusmiṃyeva nirujjhatīti vuccati. Ettha ca uppajjanapaṭipakkhavasena pahīyatīti vuttaṃ, nivisanapaṭipakkhavasena nirujjhatīti.

605灭圣谛解释的注释至此结束。

Nirodhasaccaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

606道圣谛（道谛）解释的注释。

Maggasaccaniddesavaṇṇanā

36三十六。

36.

579在道谛解释中，「就是这个」一词是为了遮止其他道而作的定论（《分别论注》205）。「圣」：因为它远离各层圣道所要断除的烦恼，因为它能成就圣者的状态，也因为它能获得圣果，所以称为圣。具有八支，所以叫「八支」。这个八支圣道，就像具有四支的军队、或具有五支的乐器一样，仅仅是支分的集合体而已，离开了这些支分，就没有所谓的「道」了。

Maggasaccaniddese ayamevāti aññamaggapaṭikkhepanatthaṃ niyamanaṃ (vibha. aṭṭha. 205). Ariyoti taṃtaṃmaggavajjhakilesehi ārakattā, ariyabhāvakarattā, ariyaphalapaṭilābhakarattā ca ariyo. Aṭṭha aṅgāni assāti aṭṭhaṅgiko. Svāyaṃ caturaṅgikā viya senā, pañcaṅgikaṃ viya tūriyaṃ aṅgamattameva hoti, aṅgavinimutto natthi.

580现在，为了表明“道只是各支分，离开了这些支分就没有道”，开始解说“正见……正定”等。其中，「正见」：它的相是正确地见。「正思惟」：它的相是正确地导向。「正语」：它的相是正确地摄持。「正业」：它的相是正确地令生起。「正命」：它的相是正确地净化。「正精进」：它的相是正确地策励。「正念」：它的相是正确地建立。「正定」：它的相是正确地专注。每一支都有三种作用。举例来说：正见首先断除邪见以及与它相违背的其他烦恼，以涅槃为所缘，并且不迷乱地观察相应法——这是通过消除覆盖这些相应法的愚痴而实现的。正思惟等其他支也同样断除邪思惟等，并以涅槃为所缘。不过，这里特别指出：正思惟正确地导向俱生法，正语正确地摄持，正业正确地令生起，正命正确地净化，正精进正确地策励，正念正确地建立，正定正确地专注。

Idāni aṅgamattameva maggo aṅgavinimutto natthīti dassento sammādiṭṭhi…pe… sammāsamādhītiādimāha. Tattha sammā dassanalakkhaṇā sammādiṭṭhi. Sammā abhiniropanalakkhaṇo sammāsaṅkappo. Sammā pariggahalakkhaṇā sammāvācā. Sammā samuṭṭhāpanalakkhaṇo sammākammanto. Sammā vodāpanalakkhaṇo sammāājīvo. Sammā paggahalakkhaṇo sammāvāyāmo. Sammā upaṭṭhānalakkhaṇā sammāsati. Sammā samādhānalakkhaṇo sammāsamādhi. Tesu ekekassa tīṇi tīṇi kiccāni honti. Seyyathidaṃ – sammādiṭṭhi tāva aññehipi attano paccanīkakilesehi saddhiṃ micchādiṭṭhiṃ pajahati, nirodhañca ārammaṇaṃ karoti, sampayuttadhamme ca passati tappaṭicchādakamohavidhamanavasena asammohato. Sammāsaṅkappādayopi tatheva micchāsaṅkappādīni ca pajahanti, nibbānañca ārammaṇaṃ karonti. Visesato panettha sammāsaṅkappo sahajātadhamme sammā abhiniropeti, sammāvācā sammā pariggaṇhāti, sammākammanto sammā samuṭṭhāpeti, sammāājīvo sammā vodāpeti, sammāvāyāmo sammā paggaṇhāti, sammāsati sammā upaṭṭhāpeti, sammāsamādhi sammā samādahati.

581此外，这「正见」在道前分位（pubbabhāge）时，有不同的时刻和不同的所缘；而在道刹那（maggakāle）时，则是同一个时刻、同一个所缘。从作用上来说，它获得“苦智”等四种名称。正思惟等在道前分位同样有不同的时刻和不同的所缘，而在道刹那则是同一个时刻、同一个所缘。其中，正思惟从作用上获得“出离思惟”等三种名称。正语等三者，在道前分位既有远离也有思，但在道刹那则只是远离。正精进与正念这两者，从作用上，依正勤与念处而获得四种名称。至于正定，无论在道前分位还是道刹那，都只是正定。

Apicesā sammādiṭṭhi nāma pubbabhāge nānākkhaṇā nānārammaṇā hoti, maggakāle ekakkhaṇā ekārammaṇā. Kiccato pana ‘‘dukkhe ñāṇa’’ntiādīni cattāri nāmāni labhati . Sammāsaṅkappādayopi pubbabhāge nānākkhaṇā nānārammaṇā honti, maggakāle ekakkhaṇā ekārammaṇā. Tesu sammāsaṅkappo kiccato nekkhammasaṅkappotiādīni tīṇi nāmāni labhati. Sammāvācādayo tayo pubbabhāge viratiyopi honti cetanāyopi, maggakkhaṇe pana viratiyoyeva. Sammāvāyāmo sammāsatīti idampi dvayaṃ kiccato sammappadhānasatipaṭṭhānavasena cattāri nāmāni labhati. Sammāsamādhi pana pubbabhāgepi maggakkhaṇepi sammāsamādhiyeva.

582就这样，在这八法中，世尊首先宣说正见，因为对于为证得涅槃而修行的瑜伽行者来说，它的帮助非常大。正如经中所说，这正见被称为“慧灯、慧剑”（paññāpajjoto paññāsattha，《法集论》16,20,29）。所以，在道前分位，以称为观智的正见，破除无明的黑暗，诛杀烦恼贼，瑜伽行者便能安稳地到达涅槃。因此，首先宣说正见。

Iti imesu aṭṭhasu dhammesu bhagavatā nibbānādhigamāya paṭipannassa yogino bahūpakārattā paṭhamaṃ sammādiṭṭhi desitā. Ayañhi ‘‘paññāpajjoto paññāsattha’’nti (dha. sa. 16, 20, 29) ca vuttā. Tasmā etāya pubbabhāge vipassanāñāṇasaṅkhātāya sammādiṭṭhiyā avijjandhakāraṃ vidhamitvā kilesacore ghātento khemena yogāvacaro nibbānaṃ pāpuṇāti. Tasmā paṭhamaṃ sammādiṭṭhi desitā.

583而正思惟对正见有很大帮助，因此紧接着在正见之后宣说。正如金匠用手反复拨转钱币（kahāpaṇa）之后，用眼睛观察，就能知道“这是假的，这是真的”；同样，瑜伽行者在道前分位，以思惟反复思惟之后，用观慧来观察，便了知“这些法是欲界，这些是色界等”。又比如，木工接过别人抓住一头反复拨转后交给他的大树（mahārukkha），用斧子砍削之后用在制作上；同样，瑜伽行者将经过思惟反复思惟之后交付的法，用智慧来简别：“这些法是欲界，这些是色界等”，然后运用到修习上。因此，正思惟在正见之后宣说。

Sammāsaṅkappo pana tassā bahūpakāro. Tasmā tadanantaraṃ vutto. Yathā hi heraññiko hatthena parivattetvā parivattetvā cakkhunā kahāpaṇaṃ olokento ‘‘ayaṃ kūṭo ayaṃ cheko’’ti jānāti, evaṃ yogāvacaropi pubbabhāge vitakkena vitakketvā vitakketvā vipassanāpaññāya olokayamāno ‘‘ime dhammā kāmāvacarā, ime rūpāvacarādayo’’ti jānāti. Yathā vā pana purisena koṭiyaṃ gahetvā parivattetvā parivattetvā dinnaṃ mahārukkhaṃ tacchako vāsiyā tacchetvā kamme upaneti, evaṃ vitakkena vitakketvā vitakketvā dinnadhamme yogāvacaro paññāya ‘‘ime dhammā kāmāvacarā, ime rūpāvacarā’’tiādinā nayena paricchinditvā kamme upaneti. Tasmā sammāsaṅkappo sammādiṭṭhānantaraṃ vutto.

584正如正思惟对正见有帮助，它对正语同样有帮助。就如世尊所说：“居士，先思惟、推度之后，才发出言语”（《中部尼迦耶》1.463）。所以，在正思惟之后宣说正语。

Svāyaṃ yathā sammādiṭṭhiyā, evaṃ sammāvācāyapi upakārako. Yathāha – ‘‘pubbe kho, gahapati, vitakketvā vicāretvā pacchā vācaṃ bhindatī’’ti (ma. ni. 1.463). Tasmā tadanantaraṃ sammāvācā vuttā.

585又因为世间人通常先说“我要做这个、做那个”，先用言语安排好了，再付出身体行动，所以语言是身业的助缘。因此，在正语之后宣说正业。

Yasmā pana ‘‘idañcidañca karissāmā’’ti paṭhamaṃ vācāya saṃvidahitvā loke kammante payojenti, tasmā vācā kāyakammassa upakārikāti sammāvācāya anantaraṃ sammākammanto vutto.

586再者，因为只有断除了四种语恶行和三种身恶行，并圆满这两种善行，才能成就“命第八戒”（ājīvaṭṭhamakasīla），否则便无法圆满。所以，在正语和正业这两者之后宣说正命。

Catubbidhaṃ pana vacīduccaritaṃ, tividhaṃ kāyaduccaritaṃ pahāya ubhayaṃ sucaritaṃ pūrentasseva yasmā ājīvaṭṭhamakasīlaṃ pūrati, na itarassa , tasmā tadubhayānantaraṃ sammāājīvo vutto.

587然而，获得了这样清净活命的人，不应该满足于“我的活命已经清净”而变得放逸懈怠地过日子，而应当在一切行住坐卧的威仪中都策励精进。为了显示这个道理，在那之后宣说正精进。

Evaṃ visuddhājīvena pana ‘‘parisuddho me ājīvo’’ti ettāvatā paritosaṃ katvā suttappamattena viharituṃ na yuttaṃ, atha kho sabbairiyāpathesu idaṃ vīriyamārabhitabbanti dassetuṃ tadanantaraṃ sammāvāyāmo vutto.

588为了显示：即使已经激发精进，也应该于身等四种所依处善巧地安立念，因此在正精进之后紧接着便说了「正念」。

Tato āraddhavīriyenāpi kāyādīsu catūsu vatthūsu sati sūpaṭṭhitā kātabbāti dassetuṃ tadanantaraṃ sammāsati vuttā.

589然而，因为如此善巧安住的念，在探求了哪些法有助于定、哪些法无助于定的趣向之后，便能够令心专注于一个所缘，所以应当了知：在正念之后随即说了「正定」。

Yasmā pana evaṃ sūpaṭṭhitāya satiyā samādhissa upakārānupakārānaṃ dhammānaṃ gatiyo samanvesitvā pahoti ekattārammaṇe cittaṃ samādhātuṃ, tasmā sammāsatianantaraṃ sammāsamādhi vuttoti veditabboti.

590在正见的解释中，通过「苦智」等语句，显示了四谛业处。在那里，前二谛是轮回，后二谛是还灭。对于这些，比丘在轮回二谛上有业处的倾向，在还灭二谛上则没有倾向。因为，对于前二谛——以‘五蕴是苦，爱是集’这样简要的方式，以及以‘什么是五蕴？色蕴……’等详细的方式，瑜伽行者从老师处学习后，反复地以语言念诵，以此修习业处。但是对于后二谛——‘灭谛是可爱、可喜、可意的，道谛是可爱、可喜、可意的’——如此仅仅通过听闻而修习业处。他这样修习，便以一次证悟而证悟四谛，以一次现观而现观。他以遍知证悟来证悟苦，以断证悟来证悟集，以作证证悟来证悟灭，以修证悟来证悟道。他以遍知现观来现观苦……以修现观来现观道。

Sammādiṭṭhiniddese ‘‘dukkhe ñāṇa’’ntiādinā catusaccakammaṭṭhānaṃ dassitaṃ. Tattha purimāni dve saccāni vaṭṭaṃ, pacchimāni dve vivaṭṭaṃ. Tesu bhikkhuno vaṭṭe kammaṭṭhānābhiniveso hoti, vivaṭṭe natthi abhiniveso. Purimāni hi dve saccāni ‘‘pañcakkhandhā dukkhaṃ, taṇhā samudayo’’ti evaṃ saṅkhepena ca, ‘‘katame pañcakkhandhā? Rūpakkhandho’’tiādinā nayena vitthārena ca ācariyasantike uggaṇhitvā vācāya punappunaṃ parivattento yogāvacaro kammaṃ karoti. Itaresu pana dvīsu saccesu ‘‘nirodhasaccaṃ iṭṭhaṃ kantaṃ manāpaṃ, maggasaccaṃ iṭṭhaṃ kantaṃ manāpa’’nti evaṃ savaneneva kammaṃ karoti. So evaṃ kammaṃ karonto cattāri saccāni ekapaṭivedhena paṭivijjhati, ekābhisamayena abhisameti. Dukkhaṃ pariññāpaṭivedhena paṭivijjhati, samudayaṃ pahānapaṭivedhena paṭivijjhati. Nirodhaṃ sacchikiriyāpaṭivedhena paṭivijjhati, maggaṃ bhāvanāpaṭivedhena paṭivijjhati. Dukkhaṃ pariññābhisamayena…pe… maggaṃ bhāvanābhisamayena abhisameti.

591如此，在他的前行阶段，对于前二谛有学习、遍问、听闻、忆持、遍察的证悟；对于后二谛，则仅有听闻的证悟。在后期阶段，对于苦、集、道这三者，有作用的证悟；对于灭，则有所缘的证悟。其中，一切证悟智都是出世间的，而听闻、忆持、遍察的智则是世间欲界的。省察智则属于已证得真理的人，而此人还是初学者，所以在这里没有提及。对于这位比丘，在通达之前，并不存在‘我了知苦，我断集，我证灭，我修道’这样的转向、等引、作意、省察，在通达之后才有。在后期阶段，苦确实已被遍知……道确实已被修习。

Evamassa pubbabhāge dvīsu saccesu uggahaparipucchāsavanadhāraṇasammasanapaṭivedho hoti, dvīsu savanapaṭivedhoyeva. Aparabhāge tīsu kiccato paṭivedho hoti nirodhe ārammaṇapaṭivedho. Tattha sabbampi paṭivedhañāṇaṃ lokuttaraṃ, savanadhāraṇasammasanañāṇaṃ lokiyaṃ kāmāvacaraṃ. Paccavekkhaṇā pana pattasaccassa hoti, ayañca ādikammiko. Tasmā sā idha na vuttā. Imassa ca bhikkhuno pubbe pariggahato ‘‘dukkhaṃ parijānāmi, samudayaṃ pajahāmi, nirodhaṃ sacchikaromi, maggaṃ bhāvemī’’ti ābhogasamannāhāramanasikārapaccavekkhaṇā natthi, pariggahato paṭṭhāya hoti. Aparabhāge pana dukkhaṃ pariññātameva hoti…pe… maggo bhāvitova hoti.

592其中，有二谛因为难见而甚深，有二谛因为甚深而难见。苦谛从生起上来说是很明显的，比如被树桩、荆棘刺伤等时，也会说‘啊，真苦’。集谛从想吃、想喝等生起上来说也是明显的。然而，从相的证悟上看，这两者都是甚深的。所以说，它们是因为难见而甚深。至于要见到后二谛，为此所付出的努力，就好像为了触及有顶天而伸手，为了触及无间地狱而伸脚，又像要把一根分成百份的毛发尖端与另一根毛发尖端相对接一样。因此，它们是因为甚深而难见。如此，针对这些因为难见而甚深、因为甚深而难见的四谛，通过学得等方式生起的前行智，在此被说为‘苦智’等。然而，在证悟的刹那，就只有一种智了。

Tattha dve saccāni duddasattā gambhīrāni, dve gambhīrattā duddasāni. Dukkhasaccañhi uppattito pākaṭaṃ, khāṇukaṇṭakappahārādīsu ‘‘aho dukkha’’nti vattabbatampi āpajjati. Samudayasaccaṃ khāditukāmatābhuñjitukāmatādivasena uppattito pākaṭaṃ. Lakkhaṇapaṭivedhato pana ubhayampi gambhīraṃ. Iti tāni duddasattā gambhīrāni. Itaresaṃ pana dvinnaṃ dassanatthāya payogo bhavaggaggahaṇatthaṃ hatthapasāraṇaṃ viya, avīciphusanatthaṃ pādapasāraṇaṃ viya, satadhā bhinnassa vālassa koṭiyā koṭipaṭipādanaṃ viya ca hoti. Iti tāni gambhīrattā duddasāni. Evaṃ duddasattā gambhīresu gambhīrattā ca duddasesu catūsu saccesu uggahādivasena pubbabhāgañāṇuppattiṃ sandhāya idaṃ ‘‘dukkhe ñāṇa’’ntiādi vuttaṃ. Paṭivedhakkhaṇe pana ekameva taṃ ñāṇaṃ hoti.

593然而，其他人说：关于四谛有四种智——闻所成智、确定智、遍察智、现观智。其中，什么是‘闻所成智’？或简略或详细地听闻四谛以后，了知‘这是苦，这是集，这是灭，这是道’。这就是闻所成智。什么是‘确定智’？他审察所听闻的意义，从法的角度和相的角度，确定‘这些法属于这一谛，这一谛有这样的相’。这就是确定智。什么是‘遍察智’？他这样按照次第确定四谛之后，接着只取苦，直到种姓智之前，以无常、苦、无我来遍察。这就是遍察智。什么是‘现观智’？在出世间道的刹那，以一种智不先不后地现观四谛，即‘以遍知现观来现观苦，以断现观来现观集，以作证现观来现观灭，以修现观来现观道’。这就是现观智。

Apare panāhu – catubbidhaṃ saccesu ñāṇaṃ sutamayañāṇaṃ vavatthānañāṇaṃ sammasanañāṇaṃ abhisamayañāṇanti. Tattha katamaṃ sutamayañāṇaṃ? Saṃkhittena vā vitthārena vā cattāri saccāni sutvā jānāti ‘‘idaṃ dukkhaṃ, ayaṃ samudayo, ayaṃ nirodho, ayaṃ maggo’’ti. Idaṃ sutamayañāṇaṃ. Katamaṃ vavatthānañāṇaṃ? So sutānaṃ atthaṃ upaparikkhati dhammato ca lakkhaṇato ca, ‘‘ime dhammā imasmiṃ sacce pariyāpannā, imassa saccassa idaṃ lakkhaṇa’’nti sanniṭṭhānaṃ karoti. Idaṃ vavatthānañāṇaṃ. Katamaṃ sammasanañāṇaṃ? So evaṃ yathānupubbaṃ cattāri saccāni vavatthapetvā atha dukkhameva gahetvā yāva gotrabhuñāṇaṃ aniccato dukkhato anattato sammasati. Idaṃ sammasanañāṇaṃ. Katamaṃ abhisamayañāṇaṃ? Lokuttaramaggakkhaṇe ekena ñāṇena cattāri saccāni apubbaṃ acarimaṃ abhisameti ‘‘dukkhaṃ pariññābhisamayena, samudayaṃ pahānābhisamayena, nirodhaṃ sacchikiriyābhisamayena maggaṃ bhāvanābhisamayena abhisametī’’ti. Idaṃ abhisamayañāṇanti.

594在正思惟的解释中：‘出离思惟’是指从欲中出离的意图；‘无嗔思惟’是指从嗔恨中出离的意图；‘无害思惟’是指从害中出离的意图。其中，出离寻是以摧毁、截断欲寻的方式生起，无嗔寻是以摧毁、截断嗔恚寻的方式生起，无害寻是以摧毁、截断害寻的方式生起。同样地，出离寻、无嗔寻、无害寻是作为欲寻、嗔恚寻、害寻的对立面而生起的。

Sammāsaṅkappaniddese kāmato nissaṭoti nekkhammasaṅkappo. Byāpādato nissaṭoti abyāpādasaṅkappo. Vihiṃsāya nissaṭoti avihiṃsāsaṅkappo. Tattha nekkhammavitakko kāmavitakkassa padaghātaṃ padacchedaṃ karonto uppajjati, abyāpādavitakko byāpādavitakkassa, avihiṃsāvitakko vihiṃsāvitakkassa. Tathā nekkhammaabyāpādaavihiṃsāvitakkā kāmabyāpādavihiṃsāvitakkānaṃ paccanīkā hutvā uppajjanti.

595其中，瑜伽行者为了摧毁欲寻，或者遍察欲寻，或者遍察其他某个行。然后，在他的观刹那，与观相应的思惟便以彼分断的方式，在摧毁、截断欲寻的当下生起；策励观之后，便导向道。然后，在他的道刹那，与道相应的思惟便以正断的方式，在摧毁、截断欲寻的当下生起。为了摧毁嗔恚寻，他也遍察嗔恚寻或其他某个行；为了摧毁害寻，遍察害寻或其他某个行。然后，在他的观刹那等，一切都应如前所说的方法来连接。

Tattha yogāvacaro kāmavitakkassa padaghātanatthaṃ kāmavitakkaṃ vā sammasati aññaṃ vā pana kiñci saṅkhāraṃ. Athassa vipassanākkhaṇe vipassanāsampayutto saṅkappo tadaṅgavasena kāmavitakkassa padaghātaṃ padacchedaṃ karonto uppajjati, vipassanaṃ ussukkāpetvā maggaṃ pāpeti. Athassa maggakkhaṇe maggasampayutto saṅkappo samucchedavasena kāmavitakkassa padaghātaṃ padacchedaṃ karonto uppajjati. Byāpādavitakkassapi padaghātanatthaṃ byāpādavitakkaṃ vā aññaṃ vā saṅkhāraṃ, vihiṃsāvitakkassa padaghātanatthaṃ vihiṃsāvitakkaṃ vā aññaṃ vā saṅkhāraṃ sammasati. Athassa vipassanākkhaṇeti sabbaṃ purimanayeneva yojetabbaṃ.

596不过，对于‘欲寻’等这三种寻思，在经典里所区分的三十八种所缘中，其实没有任何一种业处不是它们的对立面。但就决定性而言：对于‘欲寻’，在不净所缘中，只有初禅是它的直接对立面；对于‘嗔恚寻思’，在修习慈心时，三禅或四禅是它的对立面；对于‘害寻’，在修习悲心时，三禅或四禅是它的对立面。因此，一位修习不净业处并证入禅那的人，在安止定的那个刹那，与禅那相应的‘寻’，是以‘暂时压制’的方式，作为欲寻的对立面而生起的；以禅那为近因，进而开展观禅的人，在观的刹那，与观相应的‘思惟’，是以‘彼分断’的方式，作为欲寻的对立面而生起的；策励观禅而导向道果的人，在道刹那，与道相应的‘思惟’，是以‘正断’的方式，作为欲寻的对立面而生起的。应当明白，这样生起的，就叫做‘出离思惟’。

Kāmavitakkādīnaṃ pana tiṇṇampi pāḷiyaṃ vibhattesu aṭṭhatiṃsārammaṇesu ekakammaṭṭhānampi apaccanīkaṃ nāma natthi. Ekantato pana kāmavitakkassa tāva asubhesu paṭhamajjhānameva paccanīkaṃ, byāpādavitakkassa mettāya tikacatukkajjhānāni, vihiṃsaāvitakkassa karuṇāya tikacatukkajjhānāni. Tasmā asubhaparikammaṃ katvā jhānaṃ samāpannassa samāpattikkhaṇe jhānasampayutto vitakko vikkhambhanavasena kāmavitakkassa paccanīko hutvā uppajjati, jhānaṃ pādakaṃ katvā vipassanaṃ paṭṭhapentassa vipassanākkhaṇe vipassanāsampayutto saṅkappo tadaṅgavasena kāmavitakkassa paccanīko hutvā uppajjati, vipassanaṃ ussukkāpetvā maggaṃ pāpentassa maggakkhaṇe maggasampayutto saṅkappo samucchedavasena kāmavitakkassa paccanīko hutvā uppajjati. Evaṃ uppanno nekkhammasaṅkappoti vuccatīti veditabbo.

597而修习慈心业处后进入禅那的人，以及修习悲心业处后进入禅那的人，这里一切都应按照前面所说的方式来类推连接。应当明白，这样生起的，就叫做‘无嗔思惟’，也叫做‘无害思惟’。像这样，这些出离思惟等，由于是通过观与禅那而生起，其生起的方式有所差异，所以在预备阶段是不同的；然而，在道刹那，对于在这三种情况下生起的不善思惟，道通过将其‘正断’，并以‘令其不再生起’的方式来圆满道支，那时就只有一个善思惟生起。这就叫做‘正思惟’。

Mettāya pana parikammaṃ katvā, karuṇāya parikammaṃ katvā jhānaṃ samāpannassāti sabbaṃ purimanayeneva yojetabbaṃ. Evaṃ uppanno abyāpādasaṅkappoti vuccati, avihiṃsāsaṅkappoti vuccatīti veditabbo. Evamete nekkhammasaṅkappādayo vipassanājhānavasena uppattīnaṃ nānattā pubbabhāge nānā, maggakkhaṇe pana imesu tīsu ṭhānesu uppannassa akusalasaṅkappassa padacchedato anuppattisādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamāno ekova kusalasaṅkappo uppajjati. Ayaṃ sammāsaṅkappo nāma.

598在‘正语’的解释里，因为是用一种心去远离‘妄语’，用另外的心去远离离间语等，所以在预备阶段，这四种远离是不同的；然而在道刹那，圣道通过将被称为‘邪语’的四种不善且坏戒的思，以截断并令其不再生起的方式来圆满道支。这时，只有一种善的远离，也就是所谓的‘正语’生起。这就叫做‘正语’。

Sammāvācāniddesepi yasmā aññeneva cittena musāvādā viramati, aññena aññena pisuṇāvācādīhi, tasmā catassopetā veramaṇiyo pubbabhāge nānā, maggakkhaṇe pana micchāvācāsaṅkhātāya catubbidhāya akusaladussīlyacetanāya padacchedato anuppattisādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamānā ekāva sammāvācāsaṅkhātā kusalaveramaṇi uppajjati. Ayaṃ sammāvācā nāma.

599在「正业」的解释里，因为是用一种心去远离「杀生」，用另一种心去远离「不与取」，再用另一种心去远离邪淫，所以在预备阶段，这三种远离是不同的；然而在道刹那，圣道通过将被称为「邪业」的三种不善且坏戒的思，以断除其潜在习气的方式，令它们不再生起，从而圆满道支。这时，只有一种善的远离，也就是所谓的「正业」生起。这就叫做「正业」。

Sammākammantaniddesepi yasmā aññeneva cittena pāṇātipātā viramati, aññena adinnādānā, aññena micchācārā, tasmā tissopetā veramaṇiyo pubbabhāge nānā, maggakkhaṇe pana micchākammantasaṅkhātāya tividhāya akusaladussīlyacetanāya padacchedato anuppattisādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamānā ekāva sammākammantasaṅkhātā kusalaveramaṇi uppajjati. Ayaṃ sammākammanto nāma.

600在「正命」的解释里，「于此」是指在这教法之中。「圣弟子」是指圣者佛陀的弟子。「断除邪命」是指断除了邪恶的谋生方式。「以正命」是指以佛陀所赞叹的善的谋生方式。「维持生活」是指维持生命的延续过程。在这里，也是因为用一种心去远离通过身门违犯的行为，用另一种心去远离通过语门违犯的行为，所以在预备阶段，它们是在不同时刻生起的；然而在道刹那，圣道通过将依据身、语二门以及七种业道而生起的邪命坏戒之思，以断除其生起之因的方式，令它们不再生起，从而圆满道支。这时，只有一种善的远离，也就是所谓的「正命」生起。这就叫做「正命」。

Sammāājīvaniddese idhāti imasmiṃ sāsane. Ariyasāvakoti ariyassa buddhassa sāvako. Micchāājīvaṃ pahāyāti pāpakaṃ ājīvaṃ pajahitvā. Sammāājīvenāti buddhappasatthena kusalaājīvena. Jīvikaṃ kappetīti jīvitappavattiṃ pavatteti. Idhāpi yasmā aññeneva cittena kāyadvāravītikkamā viramati, aññeneva vacīdvāravītikkamā, tasmā pubbabhāge nānākkhaṇesu uppajjati, maggakkhaṇe pana dvīsu dvāresu sattannaṃ kammapathānaṃ vasena uppannāya micchāājīvadussīlyacetanāya padacchedato anuppattisādhanavasena maggaṅgaṃ pūrayamānā ekāva sammāājīvasaṅkhātā kusalaveramaṇi uppajjati. Ayaṃ sammāājīvo nāma.

601在「正精进」的解释里，「于此，比丘」是指在这教法中修行的比丘。「未生」是指尚未生起的。「诸恶」是指那些低劣的。「不善法」是指那些从不善巧中生起的法。「为令不生」是指为了不使它们生起的目的。「生起欲」是指生起并引发想要去做的善法欲，也就是善的意欲。「策励」是指发起精勤，做出努力。「发勤精进」是指发动身体的与心理的精进。「策心」是指用那同时生起的精进力将心提振起来。「精勤」是指做出勇猛的精进。按照顺序，这四句话应该结合修习、修持、多修、持续不间断地精进来理解。

Sammāvāyāmaniddese idha bhikkhūti imasmiṃ sāsane paṭipannako bhikkhu. Anuppannānanti anibbattānaṃ. Pāpakānanti lāmakānaṃ. Akusalānaṃ dhammānanti akosallasambhūtānaṃ dhammānaṃ. Anuppādāyāti na uppādanatthāya. Chandaṃ janetīti kattukamyatāsaṅkhātaṃ kusalacchandaṃ janeti uppādeti. Vāyamatīti payogaṃ janeti parakkamaṃ karoti. Vīriyaṃ ārabhatīti kāyikaṃ cetasikaṃ vīriyaṃ karoti. Cittaṃ paggaṇhātīti teneva sahajātavīriyena cittaṃ ukkhipati. Padahatīti padhānavīriyaṃ karoti. Paṭipāṭiyā panetāni cattāripi padāni āsevanābhāvanābahulīkammasātaccakiriyāhi yojetabbāni.

602「已生」是指那些已经从「未生」转为已生状态的法。「为断除」是指为了断除它们的目的。「未生诸善法」是指尚未生起的、从善巧中生起的法。「为令生起」是指为了令它们生起的目的。「已生」是指已经生起的善法。「为令住立」是指为了让它稳固安住的目的。「为令不忘失」是指为了不遗忘、不消逝的目的。「为令倍复增长」是指为了一次又一次地重复修习。「为令广大」是指为了达到广大的状态。「为令修习」是指为了让善法增长。「为令圆满」是指为了达到完全圆满的目的。

Uppannānanti anuppannānanti avattabbataṃ āpannānaṃ. Pahānāyāti pajahanatthāya. Anuppannānaṃ kusalānaṃ dhammānanti anibbattānaṃ kosallasambhūtānaṃ dhammānaṃ. Uppādāyāti uppādanatthāya. Uppannānanti nibbattānaṃ. Ṭhitiyāti ṭhitatthāya. Asammosāyāti anassanatthaṃ. Bhiyyobhāvāyāti punappunaṃ bhāvāya. Vepullāyāti vipulabhāvāya. Bhāvanāyāti vaḍḍhiyā. Pāripūriyāti paripūraṇatthāya.

603而这些被称为「正精进」的四正勤，在预备阶段是属于世间的，在道刹那则是出世间的。但在道刹那，其实只有一种精进，却因为能成就四种不同的功能而获得了四种名称。这里，世间的四正勤，应该依照《迦叶相应》里所讲的方式来理解。正如在那部经里说的：

Ete pana sammāvāyāmasaṅkhātā cattāro sammappadhānā pubbabhāge lokiyā, maggakkhaṇe lokuttarā. Maggakkhaṇe pana ekameva vīriyaṃ catukiccasādhanavasena cattāri nāmāni labhati. Tattha lokiyā kassapasaṃyutte vuttanayeneva veditabbā. Vuttañhi tattha –

604‘贤友，有四种正勤。哪四种呢？贤友，在此，比丘对于“我未生起的恶不善法，如果让它生起就会带来不利”，像这样激发热忱；对于“我已生起的恶不善法，如果不加以断除就会带来不利”，像这样激发热忱；对于“我未生起的善法，如果未能生起就会带来不利”，像这样激发热忱；对于“我已生起的善法，如果真的灭去就会带来不利”，像这样激发热忱。’（《相应部》2.145）

‘‘Cattārome , āvuso, sammappadhānā; Katame cattāro? Idhāvuso, bhikkhu ‘anuppannā me pāpakā akusalā dhammā uppajjamānā anatthāya saṃvatteyyu’nti ātappaṃ karoti, ‘uppannā me pāpakā akusalā dhammā appahīyamānā anatthāya saṃvatteyyu’nti ātappaṃ karoti, ‘anuppannā me kusalā dhammā anuppajjamānā anatthāya saṃvatteyyu’nti ātappaṃ karoti, ‘uppannā me kusalā dhammā nirujjhamānā anatthāya saṃvatteyyu’nti ātappaṃ karotī’’ti (saṃ. ni. 2.145);

605这里的「未生」，是指从尚未表现于行为上，或者从尚未以所缘的方式被体验来说。否则，在无始的轮回里，根本没有哪个恶不善法是“从未生起过”的；事实上，之所以说‘未生起’，是要表达当它们生起时，正是这些法在生起；当被断除时，也正是这些法被断除。

Tattha ca anuppannāti asamudācāravasena vā ananubhūtārammaṇavasena vā anuppannā. Aññathā hi anamatagge saṃsāre anuppannā pāpakā akusalā dhammā nāma natthi, anuppannā pana uppajjamānāpi eteyeva uppajjanti, pahīyamānāpi eteyeva pahīyanti.

606其中，有一些比丘因为专注义务、研读经典、受持头陀支、修习定、修习观、从事建筑劳作等其中的某一种因缘，烦恼便不显现。究竟如何呢？比如，有的比丘精勤履行义务，当他遵行八十项犍度义务、十四种大义务，以及打扫塔院、菩提树院、饮水台、布萨堂、接待客比丘和出行比丘等各项义务时，烦恼就没有机会生起。但到了后来，如果他拋弃这些义务，像一个不守规矩的人那样生活，由于不如理作意和失去正念，烦恼就会生起。就这样，从尚未现行的意义上说，这叫做「未生者生起」。

Tattha ekaccassa vattaganthadhutaṅgasamādhivipassanānavakammabhavānaṃ aññataravasena kilesā na samudācaranti. Kathaṃ? Ekacco hi vattasampanno hoti, asīti khandhakavattāni cuddasa mahāvattāni cetiyaṅgaṇabodhiyaṅgaṇapānīyamāḷakauposathāgāraāgantukagamikavattāni ca karontasseva kilesā okāsaṃ na labhanti. Aparabhāge panassa vattāni vissajjetvā bhinnavattassa carato ayonisomanasikāraṃ sativossaggañca āgamma uppajjanti. Evampi asamudācāravasena anuppannā uppajjanti nāma.

607有些比丘致力于经典学习，受持一部、两部、三部、四部乃至五部尼迦耶。当他依义理、依文句、依前后连贯、依上下文次第去把握、背诵、思惟、朗读、讲说、开示三藏佛语时，烦恼没有机会生起。但到了后期，当他拋下经典学习，像一个懈怠的人那样过活时，由于不如理作意和失去正念，烦恼便生起。就这样，从尚未现行的意义上说，这叫做「未生者生起」。

Ekacco ganthayutto hoti, ekampi nikāyaṃ gaṇhāti dvepi tayopi cattāropi pañcapi. Tassa tepiṭakaṃ buddhavacanaṃ atthavasena pāḷivasena anusandhivasena pubbāparavasena gaṇhantassa sajjhāyantassa cintentassa vācentassa desentassa pakāsentassa kilesā okāsaṃ na labhanti. Aparabhāge panassa ganthakammaṃ pahāya kusītassa carato ayonisomanasikārasativossagge āgamma uppajjanti. Evampi asamudācāravasena anuppannā uppajjanti nāma.

608有一种比丘是头陀支的修持者，他坚实地受持十三头陀支的功德。当他这样守护头陀支功德的时候，烦恼完全没有机会生起。但后来，如果他舍弃了头陀支，转而随顺奢华安逸地生活，由于不如理作意和忘失正念，烦恼便生起了。像这样，从尚未实际现行的角度来说，那些原本未生起的烦恼，就称为‘生起’了。

Ekacco pana dhutaṅgadharo hoti, terasa dhutaṅgaguṇe samādāya vattati, tassa dhutaṅgaguṇe pariharantassa kilesā okāsaṃ na labhanti. Aparabhāge panassa dhutaṅgāni vissajjetvā bāhullāya āvattassa carato ayonisomanasikārasativossagge āgamma uppajjanti. Evampi asamudācāravasena anuppannā uppajjanti nāma.

609有一种人在八等至中修习纯熟、具足自在，当他以初禅等的转向自在等能力而住时，烦恼得不到机会。但后来，当他退失禅那或放舍禅那，转而沉溺于谈论等事而住时，由于不如理作意与失念，烦恼便生起。像这样，也是从尚未现行（asamudācāra）的角度，未生起的烦恼称为‘生起’。

Ekacco aṭṭhasu samāpattīsu ciṇṇavasī hoti, tassa paṭhamajjhānādīsu āvajjanavasīādīnaṃ vasena viharantassa kilesā okāsaṃ na labhanti. Aparabhāge panassa parihīnajjhānassa vā vissaṭṭhajjhānassa vā bhassādīsu anuyuttassa viharato ayonisomanasikārasativossagge āgamma uppajjanti. Evampi asamudācāravasena anuppannā uppajjanti nāma.

610有一种人是修观者，他精勤修习七种随观或十八种大观而住。当他这样而住时，烦恼得不到机会。但后来，当他舍弃观业，多行强身之事而住时，由于不如理作意与失念，烦恼便生起。像这样，也是从尚未现行的角度，未生起的烦恼称为‘生起’。

Ekacco pana vipassako hoti, sattasu vā anupassanāsu (paṭi. ma. 3.35) aṭṭhārasasu vā mahāvipassanāsu (paṭi. ma. 1.22) kammaṃ karonto viharati, tassa evaṃ viharato kilesā okāsaṃ na labhanti. Aparabhāge panassa vipassanākammaṃ pahāya kāyadaḷhībahulassa viharato ayonisomanasikārasativossagge āgamma uppajjanti. Evampi asamudācāravasena anuppannā uppajjanti nāma.

611有一种人是做营造事的，他建造布萨堂、食堂等。当他思量这些工程的资具时，烦恼得不到机会。但后来，当这些营造事完成或被放舍后，由于不如理作意与失念，烦恼便生起。像这样，也是从尚未现行的角度，未生起的烦恼称为‘生起’。

Ekacco navakammiko hoti, uposathāgārabhojanasālādīni karoti , tassa tesaṃ upakaraṇāni cintentassa kilesā okāsaṃ na labhanti. Aparabhāge panassa navakamme niṭṭhite vā vissaṭṭhe vā ayonisomanasikārasativossagge āgamma uppajjanti. Evampi asamudācāravasena anuppannā uppajjanti nāma.

612有一种人是从梵天世界来的清净众生，由于不习行，烦恼得不到机会。但后来，当他得到习行机会时，由于不如理作意与失念，烦恼便生起。像这样，也是从尚未现行的角度，未生起的烦恼称为‘生起’。以上，首先应知以尚未现行的方式而称为‘未生起’。

Ekacco pana brahmalokato āgato suddhasatto hoti, tassa anāsevanāya kilesā okāsaṃ na labhanti. Aparabhāge panassa laddhāsevanassa ayonisomanasikārasativossagge āgamma uppajjanti. Evampi asamudācāravasena anuppannā uppajjanti nāma. Evaṃ tāva asamudācāravasena anuppannatā veditabbā.

613如何以未曾经验的所缘的方式？在此，有一类人获得了以前未曾经验的、可意等不同所缘。对于该所缘，由于不如理作意与失念，贪等烦恼便生起。像这样，以未曾经验的所缘的方式，未生起的烦恼称为‘生起’。如此，见到未生的不善法生起会对自己造成无义后，为了令它们不生起，便致力于念处修习，修习第一正勤；而在那些不善法已生起后，见到若不将它们断除也会对自己造成无义，因此为了断除它们，同样地修习第二正勤。

Kathaṃ ananubhūtārammaṇavasena? Idhekacco ananubhūtapubbaṃ manāpikādibhedaṃ ārammaṇaṃ labhati, tassa tattha ayonisomanasikārasativossagge āgamma rāgādayo kilesā uppajjanti. Evaṃ ananubhūtārammaṇavasena anuppannā uppajjanti nāma. Evaṃ anuppannānaṃ akusalānaṃ uppāde sati attano anatthaṃ passitvā tesaṃ anuppādāya satipaṭṭhānabhāvanānuyogena paṭhamaṃ sammappadhānaṃ bhāveti, uppannesu pana tesu tesaṃ appahānato attano anatthaṃ passitvā tesaṃ pahānāya dutiyaṃ tatheva sammappadhānaṃ bhāveti.

614‘未生起的善法’，是指止与观，以及道。见到它们未生起对自己是种无义，为了令它们生起，同样地修习第三正勤。‘已生起的善法’，则唯独是指止与观。然而，道只生起一次，它在灭去时，并不存在会导致无义的情况。因为它是在给予了果的缘之后才灭去的。见到那些止与观若灭去则会对自己造成无义，为了让它们得以住立，同样地修习第四正勤。然而，在出世间道的刹那，实际上只有一种精进。

Anuppannā kusalā dhammāti samathavipassanā ceva maggo ca. Tesaṃ anuppāde attano anatthaṃ passitvā tesaṃ uppādanatthāya tatheva tatiyaṃ sammappadhānaṃ bhāveti. Uppannā kusalā dhammāti samathavipassanāva. Maggo pana sakiṃ uppajjitvā nirujjhamāno anatthāya saṃvattanako nāma natthi. So hi phalassa paccayaṃ datvāva nirujjhati. Tāsaṃ samathavipassanānaṃ nirodhato attano anatthaṃ passitvā tāsaṃ ṭhitiyā tatheva catutthaṃ sammappadhānaṃ bhāveti. Lokuttaramaggakkhaṇe pana ekameva vīriyaṃ.

615那些未生起而可能生起的，通过如此令它们确实不生起，便圆满了令未生起的不生起的职责，以及令已生起的断除的职责。这里所说的‘已生起的’，有四种已生起：现在已生起、已过去已生起、得机会已生起、得地已生起。其中，一切正在经历生、老、坏灭的有为法，称为‘现在已生起’。经验了所缘的作用之后而灭去的善与不善，称为‘已经验过去’；尚未来得及经历生起等三阶段就灭去的其余有为法，称为‘已成过去’，这两种都叫‘已过去已生起’。像‘凡是他以前所作的诸业’等经中所说的那种业，虽然已经过去，但因为排拒了其他果报、为自己的果报制造了机会并保持着，这种已制造机会的业，以及那被制造了机会的果报（果报虽尚未生起，但在这样制造的机会中必然会生起），就称为‘得机会已生起’。在各种地当中，那些未被拔除的不善法，称为‘得地已生起’。

Ye evaṃ anuppannā uppajjeyyuṃ, te yathā neva uppajjanti, evaṃ tesaṃ anuppannānaṃ anuppādakiccaṃ, uppannānañca pahānakiccaṃ sādheti. Uppannāti cettha catubbidhaṃ uppannaṃ vattamānuppannaṃ bhūtāpagatuppannaṃ okāsakatuppannaṃ bhūmiladdhuppannanti. Tattha sabbampi uppādajarābhaṅgasamaṅgisaṅkhātaṃ vattamānuppannaṃ nāma. Ārammaṇarasaṃ anubhavitvā niruddhaṃ anubhūtāpagatasaṅkhātaṃ kusalākusalaṃ uppādādittayamanuppatvā niruddhaṃ bhutvāpagatasaṅkhātaṃ sesasaṅkhatañca bhūtāpagatuppannaṃ nāma. ‘‘Yānissa tāni pubbe katāni kammānī’’ti evamādinā (ma. ni. 3.248) nayena vuttaṃ kammaṃ atītampi samānaṃ aññaṃ vipākaṃ paṭibāhitvā attano vipākassa okāsaṃ katvā ṭhitattā tathā katokāsañca vipākaṃ anuppannampi samānaṃ evaṃ kate okāse ekantena uppajjanato okāsakatuppannaṃ nāma. Tāsu tāsu bhūmīsu asamūhataṃ akusalaṃ bhūmiladdhuppannaṃ nāma.

616在此，应知‘地’与‘得地者’的区别：所谓‘地’，是指成为观的所缘的三界五蕴。所谓‘得地者’，是指在那些蕴中适合生起的烦恼种类。因为正是依凭那烦恼，那片地被称为‘得地’，所以称为‘得地者’。但这并不是以所缘的方式。如果是以所缘的方式，那么缘于过去、未来，以及已被遍知的诸漏尽者的蕴，烦恼也会生起。如果那种情况也称为‘得地者’，那么因为它未被断除，就没有人能断除有的根本了。然而，应当以依处的方式来了知‘得地者’。因为在任何生存处，那些尚未被观遍知的诸蕴正在生起，从它们生起的那一刻开始，属于轮回根本的烦恼种类便随眠在其中。由于未被断除的意义，应知它为‘得地者’。

Ettha ca bhūmiyā bhūmiladdhassa ca nānattaṃ veditabbaṃ – bhūmīti hi vipassanāya ārammaṇabhūtā tebhūmakā pañcakkhandhā. Bhūmiladdhaṃ nāma tesu khandhesu uppattirahaṃ kilesajātaṃ. Tena hi sā bhūmiladdhā nāma hotīti tasmā bhūmiladdhanti vuccati. Sā ca kho na ārammaṇavasena. Ārammaṇavasena hi sabbepi atītānāgate pariññātepi ca khīṇāsavānaṃ khandhe ārabbha kilesā uppajjanti. Yadi ca taṃ bhūmiladdhaṃ nāma siyā, tassa appaheyyato na koci bhavamūlaṃ pajaheyya. Vatthuvasena pana bhūmiladdhaṃ veditabbaṃ. Yattha yattha hi vipassanāya apariññātā khandhā uppajjanti, tattha tattha uppādato pabhuti tesu vaṭṭamūlaṃ kilesajātaṃ anuseti. Taṃ appahīnaṭṭhena bhūmiladdhanti veditabbaṃ.

617其中，对于某位有情，若烦恼以未被断除的方式随眠在哪些蕴中，则那些蕴就是那些烦恼的所依（vatthu），而不是其他有情所有的蕴。对于烦恼以未被断除的方式随眠在过去蕴中者，过去蕴就是它们的所依，而不是其他蕴。同样的道理也适用于未来等。同样地，对于烦恼以未被断除的方式随眠在欲界蕴中者，欲界蕴就是它们的所依，而不是其他界的蕴。这道理同样适用于色界和无色界。然而，在须陀洹等圣者中，对于哪一位圣者的蕴，哪一种轮回根本的烦恼种类已被哪一条道所断除，则那些蕴对于已被断除的那些轮回根本烦恼来说，不再作为所依（avatthuto），也不能被称为‘地’。对于凡夫，由于一切轮回根本烦恼都未被断除，无论他造作什么业，是善的或是不善的，正是以他的这些业与烦恼为缘，轮回才得以转动。对于这位凡夫，不能武断地说‘那轮回根本只是在色蕴中，而不是在受等蕴中’，或者‘只是在识蕴中，而不是在色蕴等中’。为什么呢？因为它无差别地随眠在五蕴的一切处。具体是怎样的呢？就像地味等之于树一样。譬如有一棵大树，它依止于地表，依靠地味和水味，以这些为缘，由根、干、枝、小枝、嫩芽、叶、花、果而增长，充塞虚空，一直存活到劫末，通过种子的相续令树的族系绵延不绝。我们不能说：‘那棵树只是以地味等为根本，而不是以干等为根本’，或者说‘只是以果实，而不是以根等为根本’。为什么呢？因为它无差别地遍在于根等所有的部分当中。又像有个人对这棵树的花果等感到厌离，便在树干的四个方向钉入一种名为‘蛙喉刺’的毒刺，于是那棵树被这毒刺的毒性所接触，由于地味和水味都被耗尽，依循不再繁衍的法则，就再也不能产生未来的相续了。同样地，一位对蕴的流转感到厌离的善男子，就像那人在树的四方施毒一样，在自己相续中着手修习四道。这时，他的蕴相续被那四道的毒刺所接触，一切轮回根本的烦恼都被彻底耗尽，于是便成为了仅存唯作自性的状态，身业等一切业的类别也都是如此，依循不再于未来结生后有的法则，他再也不能产生下一世的存在相续了。最后，仅以最后识的灭尽，如同无薪之火一般，无所执取地般涅槃。应当这样来理解‘地’与‘得地者’的差别。

Tattha ca yassa yesu khandhesu appahīnaṭṭhena anusayitā kilesā, tassa te eva khandhā tesaṃ kilesānaṃ vatthu, na aññesaṃ santakā khandhā. Atītakkhandhesu ca appahīnānusayitānaṃ kilesānaṃ atītakkhandhāva vatthu, na itare. Esa nayo anāgatādīsu. Tathā kāmāvacarakkhandhesu appahīnānusayitānaṃ kilesānaṃ kāmāvacarakkhandhā eva vatthu, na itare. Esa nayo rūpārūpāvacaresu. Sotāpannādīsu pana yassa yassa ariyapuggalassa khandhesu taṃ taṃ vaṭṭamūlaṃ kilesajātaṃ tena tena maggena pahīnaṃ, tassa tassa te te khandhā pahīnānaṃ tesaṃ tesaṃ vaṭṭamūlakānaṃ kilesānaṃ avatthuto bhūmīti saṅkhaṃ na labhanti. Puthujjanassa sabbaso vaṭṭamūlakilesānaṃ appahīnattā yaṃkiñci kariyamānaṃ kammaṃ kusalamakusalaṃ vā hoti, iccassa kammakilesapaccayāva vaṭṭaṃ vaṭṭati, tassa tasseva taṃ vaṭṭamūlaṃ rūpakkhandheyeva, na vedanādīsu. Viññāṇakkhandheyeva vā, na rūpakkhandhādīsūti na vattabbaṃ. Kasmā? Avisesena pañcasupi khandhesu anusayitattā. Kathaṃ? Pathavīrasādi viya rukkhe. Yathā hi mahārukkhe pathavītalaṃ adhiṭṭhāya pathavīrasañca āporasañca nissāya tappaccayā mūlakhandhasākhāpasākhāpallavapalāsapupphaphalehi vaḍḍhitvā nabhaṃ pūretvā yāva kappāvasānā bījaparamparāya rukkhapaveṇiṃ santānayamāne ṭhite taṃ pathavīrasādimūleyeva, na khandhādīsu. Phaleyeva vā, na mūlādīsūti na vattabbaṃ. Kasmā? Avisesena sabbesu mūlādīsu anugatattāti. Yathā pana tasseva rukkhassa pupphaphalādīsu nibbinno koci puriso catūsu disāsu maṇḍūkakaṇṭakaṃ nāma visakaṇṭakaṃ ākoṭeyya, atha so rukkho tena visasamphassena phuṭṭho pathavīrasaāporasānaṃ pariyādinnattā appasavadhammataṃ āgamma puna santānaṃ nibbattetuṃ na sakkuṇeyya, evameva khandhappavattiyaṃ nibbinno kulaputto tassa purisassa catūsu disāsu rukkhe visayojanaṃ viya attano santāne catumaggabhāvanaṃ ārabhati. Athassa so khandhasantāno tena catumaggavisasamphassena sabbaso vaṭṭamūlakilesānaṃ pariyādinnattā kiriyasabhāvamattaṃ upagatakāyakammādisabbakammappabhedo hutvā āyatiṃ punabbhavānabhinibbattanadhammataṃ āgamma bhavantarasantānaṃ nibbattetuṃ na sakkoti, kevalaṃ carimaviññāṇanirodhena nirindhano viya jātavedo anupādāno parinibbāyati. Evaṃ bhūmiyā bhūmiladdhassa ca nānattaṃ veditabbaṃ.

618还有另外四种‘已生’：现行已生、执取所缘已生、未镇伏已生、未正断已生。其中，只有现在生起的才叫作‘现行已生’。当眼等诸门的所缘现前时，某种烦恼在前期阶段并未生起，但由于在后来的阶段，因为执取了那个所缘，烦恼必然生起，这就称为‘执取所缘已生’。依止观二法中的任何一种，都未能将某种烦恼镇伏；虽然它还没有进入心相续，但因为缺乏能阻止它生起的因，所以称为‘未镇伏已生’。即便已经通过止、观将其镇伏，但由于没有以圣道将它彻底断除，它仍然没有超越会生起的法性，这就称为‘未正断已生’。应当知道，这三种已生——执取所缘已生、未镇伏已生和未正断已生——全部都被含摄在‘得地已生’之中。

Aparampi catubbidhaṃ uppannaṃ samudācāruppannaṃ ārammaṇādhiggahituppannaṃ avikkhambhituppannaṃ asamūhatuppannanti. Tattha vattamānuppannameva samudācāruppannaṃ. Cakkhādīnaṃ pana āpāthagate ārammaṇe pubbabhāge anuppajjamānampi kilesajātaṃ ārammaṇassa adhiggahitattā eva aparabhāge ekantena uppattito ārammaṇādhiggahituppannanti vuccati. Samathavipassanānaṃ aññataravasena avikkhambhitaṃ kilesajātaṃ cittasantatimanārūḷhampi uppattinivārakassa hetuno abhāvā avikkhambhituppannaṃ nāma. Samathavipassanāvasena pana vikkhambhitampi ariyamaggena asamūhatattā uppattidhammataṃ anatītattā asamūhatuppannanti vuccati. Tividhampi cetaṃ ārammaṇādhiggahitāvikkhambhitāsamūhatuppannaṃ bhūmiladdheneva saṅgahaṃ gacchatīti veditabbaṃ.

619这样，在上述这些种类中，那种属于现在已生、过去已灭已生、得机会已生和现行已生范畴的‘已生’，因为不是道的所应断，所以并不需要由任何道智来断除。然而，那些被称为得地已生、执取所缘已生、未镇伏已生、未正断已生的‘已生’，为了令它们的‘已生’状态消失，相应的种种世间智与出世间智便会生起，因此，这一切都是应当被断除的。所以，关于‘已生（的恶法应当断除）……’等说法，是就那些以圣道断除烦恼的人而言的。

Iccetasmiṃ vuttappabhede uppanne yadetaṃ vattamānabhūtāpagatokāsakatasamudācārasaṅkhātaṃ uppannaṃ, taṃ amaggavajjhattā kenaci maggañāṇena pahātabbaṃ na hoti. Yaṃ panetaṃ bhūmiladdhārammaṇādhiggahitāvikkhambhitāsamūhatasaṅkhātaṃ uppannaṃ, tassa taṃ uppannabhāvaṃ nāsayamānaṃ yasmā taṃ taṃ lokiyalokuttarañāṇaṃ uppajjati, tasmā taṃ sabbampi pahātabbaṃ hotīti. Evaṃ ye maggo kilese pajahati, te sandhāya ‘‘uppannāna’’ntiādi vuttaṃ.

620那么，在出世间道的刹那，怎样算是‘为了未生起的善法生起而修习’，又怎样算是‘为了已生起的善法安住而修习’呢？这恰恰是由道的活动本身而实现的。因为当道活动时，由于它之前从未生起过，所以被称为‘未生起的’。就像有人会说：‘我们到达了过去从未到达过的地方，体验了从未体验过的所缘。’在它活动的那一段时间里，这本身就是‘安住’，因此也可以说成是‘为了安住而修习’。就这样，那位比丘在出世间道的刹那，同一种精进就获得了‘为了令未生起的恶、不善法不生……’等这样四种名称。这是针对出世间道刹那的正勤之说明。因此，这里阐述的是世间与出世间混合着的正勤。

Atha maggakkhaṇe kathaṃ anuppannānaṃ kusalānaṃ uppādāya bhāvanā hoti, kathañca uppannānaṃ ṭhitiyāti? Maggappavattiyā eva. Maggo hi pavattamāno pubbe anuppannapubbattā anuppanno nāma vuccati. Anāgatapubbañhi ṭhānaṃ āgantvā ananubhūtapubbaṃ vā ārammaṇaṃ anubhavitvā vattāro bhavanti ‘‘anāgataṭṭhānaṃ āgatamha, ananubhūtaṃ ārammaṇaṃ anubhavāmā’’ti. Yāvassa pavatti, ayameva ṭhiti nāmāti ṭhitiyā bhāvetītipi vattuṃ vaṭṭati. Evametassa bhikkhuno idaṃ lokuttaramaggakkhaṇe ekameva vīriyaṃ ‘‘anuppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ anuppādāyā’’tiādīni cattāri nāmāni labhati. Ayaṃ lokuttaramaggakkhaṇe sammappadhānakathā. Evamettha lokiyalokuttaramissakā sammappadhānā niddiṭṭhāti.

621在解释正念时，「身」是指色身。因为在这里，色身以肢体、头发等诸法的聚集之义，如同象身、车身等一样，被理解为「身」。并且，如同以聚集为义，也以可厌之物的来处为义。因为那些极其可厌、极其令人厌恶之物的来处，也是身。「来处」即生起之处。此处词义解释为：它们从此而来，故为「来处」。什么从此而来？可厌的头发等。因此，可厌之物的来处即是「身」。

Sammāsatiniddese kāyeti rūpakāye. Rūpakāyo hi idha aṅgapaccaṅgānaṃ kesādīnañca dhammānaṃ samūhaṭṭhena hatthikāyarathakāyādayo viya kāyoti adhippeto. Yathā ca samūhaṭṭhena, evaṃ kucchitānaṃ āyaṭṭhena. Kucchitānañhi paramajegucchānaṃ so āyotipi kāyo. Āyoti uppattideso. Tatrāyaṃ vacanattho – āyanti tatoti āyo. Ke āyanti? Kucchitā kesādayo. Iti kucchitānaṃ āyoti kāyo.

622「身随观者」是指具有随观身的习惯者，或正在随观身者。虽然已经说了「身」，但又再次说「身随观者」中的第二个「身」，应知这是为了显示不混杂地确定、破除密集等目的。由此，他不是在身中随观受、随观心或随观法，而纯粹只是身随观者。通过在名为「身」的所依上，只显示身随观的行相，便显示了不混杂的确定。同样地，他不是在身中随观脱离肢体等部分的单一法，也不是随观脱离头发、体毛等的女人或男人。即使在这里，对于由头发、体毛等四大与所造色聚集所成的这个身，他也不是随观脱离四大与所造色的单一法。相反，如同随观车乘部件者那样，他是随观肢体等的聚集；如同随观城市组成部分者那样，他是随观头发、体毛等的聚集；如同剥离芭蕉树干叶鞘者、拆解空拳者那样，他纯粹只是随观四大与所造色的聚集。如此，通过显示名为「身」的所依的种种不同方式，便显示了破除密集。因为在这里，除了如前所述的聚集之外，根本不见有所谓的身、女人、男人或任何其他法，众生只是对如前所述的诸法聚集，以种种方式生起邪执。因此，古德们说：

Kāyānupassīti kāyaṃ anupassanasīlo, kāyaṃ vā anupassamāno. Kāyeti ca vatvāpi puna kāyānupassīti dutiyaṃ kāyaggahaṇaṃ asammissato vavatthānaghanavinibbhogādidassanatthaṃ katanti veditabbaṃ. Tena na kāye vedanānupassī cittadhammānupassī vā, atha kho kāyānupassīyevāti kāyasaṅkhāte vatthusmiṃ kāyānupassanākārasseva dassanena asammissato vavatthānaṃ dassitaṃ hoti. Tathā na kāye aṅgapaccaṅgavinimuttaekadhammānupassī, nāpi kesalomādivinimuttaitthipurisānupassī. Yopi cettha kesalomādiko bhūtupādāyasamūhasaṅkhāto kāyo, tatthāpi na bhūtupādāyavinimuttaekadhammānupassī, atha kho rathasambhārānupassako viya aṅgapaccaṅgasamūhānupassī, nagarāvayavānupassako viya kesalomādisamūhānupassī, kadalikkhandhapattavaṭṭivinibhujjako viya rittamuṭṭhiviniveṭhako viya ca bhūtupādāyasamūhānupassīyevāti samūhavaseneva kāyasaṅkhātassa vatthuno nānappakārato dassanena ghanavinibbhogo dassito hoti. Na hettha yathāvuttasamūhavinimutto kāyo vā itthī vā puriso vā añño vā koci dhammo dissati, yathāvuttadhammasamūhamatteyeva pana tathā tathā sattā micchābhinivesaṃ karonti. Tenāhu porāṇā –

623「他所看到的，并非所见；所见的，他并未看到。」

‘‘Yaṃ passati na taṃ diṭṭhaṃ, yaṃ diṭṭhaṃ taṃ na passati;

624「愚者不见而受缚，受缚者不得解脱。」

Apassaṃ bajjhate mūḷho, bajjhamāno na muccatī’’ti.

625已说「为了显示破除密集等」。此处由「等」字，还应了知此义：即，这位比丘在此身中，只是身随观者，而非随观其他法者。这是什么意思呢？如同在根本没有水的阳焰中，也会有随观水的人，但在此身中，它实际只是无常、苦、无我、不净，他并不随观常、乐、我、净的相，而是身随观者——也就是说，他正是随观无常、苦、无我、不净这些行相之聚集者。又或者，如同在《大念处》中所说：「在此，诸比丘，比丘或前往阿兰若，或去往树下……他以正念而入息……」那样的理路，所说的身，从入出息一直到碎骨为其终极；又在后面的念处之说中这样提到：「在此，有人于地界随观无常……于水界、火界、风界、发界、毛界、外皮界、内皮界、肉界、血界、筋界、骨界、骨髓界随观无常」。对于这一切身，由于全都是在「此身」中进行随观，所以也可以视为「于身，身随观者」这一含义。

Ghanavinibbhogādidassanatthanti vuttaṃ. Ādisaddena cettha ayampi attho veditabbo – ayañhi etasmiṃ kāye kāyānupassīyeva, na aññadhammānupassī. Kiṃ vuttaṃ hoti? Yathā anudakabhūtāyapi marīciyā udakānupassino honti, na evaṃ aniccadukkhānattāsubhabhūteyeva imasmiṃ kāye niccasukhattasubhabhāvānupassī, atha kho kāyānupassī

626又或者，由于不去随观任何可以执取为「我」或「我所」的对象，而唯独随观头发、体毛等种种法的聚集，因此应这样看待其含义：在由头发等种种法聚集所成的身上，他是身随观者。还有，依据随后所说的「在此身中随观无常，不随观恒常」等次第，因为他是随观那由无常等一切行相之聚集所成的身，所以同样也可以视为「于身，身随观者」的含义。而这，便是四种念处共通的意义。

Aniccadukkhānattāsubhākārasamūhānupassīyevāti vuttaṃ hoti. Atha vā yvāyaṃ mahāsatipaṭṭhāne ‘‘idha, bhikkhave, bhikkhu araññagato vā rukkhamūlagato vā…pe… so satova assasatī’’tiādinā (dī. ni. 2.374; ma. ni. 1.107) nayena assāsapassāsādi cuṇṇakajātaaṭṭhikapariyosāno kāyo vutto, yo ca parato satipaṭṭhānakathāyaṃ ‘‘idhekacco pathavīkāyaṃ aniccato anupassati, āpokāyaṃ, tejokāyaṃ, vāyokāyaṃ, kesakāyaṃ, lomakāyaṃ, chavikāyaṃ, cammakāyaṃ, maṃsakāyaṃ, ruhirakāyaṃ, nhārukāyaṃ, aṭṭhikāyaṃ, aṭṭhimiñjakāya’’nti (paṭi. ma. 3.35) kāyo vutto, tassa sabbassa imasmiṃyeva kāye anupassanato kāye kāyānupassīti evampi attho daṭṭhabbo.

627又或者，由于不去随观任何能执取为「我」或「我所」的东西，而是唯独随观头发、体毛等种种事物的聚集，因此可看作「于身，身随观者」——也就是在由头发等种种事物聚集而成的身上进行随观。同样地，依据之后所说的「在此身中观无常，不观恒常」等次第，因为他是去随观那由一切无常相等种种样态之聚集所构成的「身」，所以也可以视为「于身，身随观者」的含义。而这，恰恰是四种念处共通的意义。

Atha vā kāye ahanti vā mamanti vā evaṃ gahetabbassa kassaci ananupassanato tassa tasseva pana kesalomādikassa nānādhammasamūhassa anupassanato kāye kesādidhammasamūhasaṅkhātakāyānupassīti evamattho daṭṭhabbo. Apica ‘‘imasmiṃ kāye aniccato anupassati, no niccato’’tiādinā anukkamena parato āgatanayassa sabbasseva aniccalakkhaṇādino ākārasamūhasaṅkhātassa kāyassa anupassanatopi kāye kāyānupassīti evampi attho daṭṭhabbo. Ayaṃ pana catusatipaṭṭhānasādhāraṇo attho.

628「于身随观身」：指在入出息身等多种所说的身中，逐一随观每一种身。「住」：这是为了显示与四种威仪住中的某一种住的结合，意思是：遮断一种威仪后，以另一种威仪持续而不中断，令自身相续运转。「精勤」：这是为了显示与执持身的精进的结合。因为那时，那种以在三有中燃烧烦恼而被称为“燃烧”的精进，为彼所具备，所以称为「精勤」。「正知」：即具备称为执持身之正知的智。「具念」：即具备执持身的念。然而，因为以念把握所缘后，再以慧随观，如果离开念，就没有名副其实的随观。正如世尊所说：“诸比丘，我亦说念一切时皆有必要”。因此，在此处，仅由“于身随观身而住”这一句，就已经说明了身随观念处业处。或者，因为不精勤者内心萎缩，会成为障碍；不正知者在把握方便、舍弃非方便时迷昧；失念者于舍弃方便、把握非方便时无能为力，由此他的业处便不成就。因此，为了显示依靠其威力而使此业处成就的诸法，故说“精勤、正知、具念”，应如此理解。

Kāye kāyānupassīti assāsapassāsakāyādike bahudhā vutte kāye ekekakāyānupassī. Viharatīti catūsu iriyāpathavihāresu aññataravihārasamāyogaparidīpanametaṃ, ekaṃ iriyāpathabādhanaṃ aññena iriyāpathena vicchinditvā apatamānaṃ attānaṃ harati pavattetīti attho. Ātāpīti kāyapariggāhakavīriyasamāyogaparidīpanametaṃ. So hi yasmā tasmiṃ samaye yaṃ taṃ vīriyaṃ tīsu bhavesu kilesānaṃ ātāpanato ātāpoti vuccati, tena samannāgato hoti , tasmā ‘‘ātāpī’’ti vuccati. Sampajānoti kāyapariggāhakena sampajaññasaṅkhātena ñāṇena samannāgato. Satimāti kāyapariggāhikāya satiyā samannāgato. Ayaṃ pana yasmā satiyā ārammaṇaṃ pariggahetvā paññāya anupassati . Na hi sativirahitassa anupassanā nāma atthi. Tenevāha – ‘‘satiñca khvāhaṃ, bhikkhave, sabbatthikaṃ vadāmī’’ti (saṃ. ni. 5.234). Tasmā ettha ‘‘kāye kāyānupassī viharatī’’ti ettāvatā kāyānupassanāsatipaṭṭhānakammaṭṭhānaṃ vuttaṃ hoti. Atha vā yasmā anātāpino antosaṅkhepo antarāyakaro hoti, asampajāno upāyapariggahe anupāyaparivajjane ca sammuyhati, muṭṭhassati upāyāpariccāge anupāyāpariggahe ca asamattho hoti, tenassa taṃ kammaṭṭhānaṃ na sampajjati, tasmā yesaṃ dhammānaṃ ānubhāvena taṃ sampajjati, tesaṃ dassanatthaṃ ‘‘ātāpī sampajāno satimā’’ti idaṃ vuttanti veditabbaṃ.

629这样表示了身随观念处的相应支后，现在为表示断支，而说「除遣世间贪忧」。其中，「除遣」指以彼分断或镇伏断而除遣。「世间」：即之前所执取的这个身，此处因坏散义而称为世间，意思是在此世间中舍弃贪与忧。然而，因为不仅于身中贪忧被断，于受等中同样被断，所以在《分别论》中说：“五取蕴为世间”。应知，由于彼等诸法即名为世间，故以义理引出而作此说。至于所说的“其中，什么是世间？这个身就是世间”，此处就采取此义。而「贪忧」是以复合词说，在相应部、增支部等其他经典中则分开读。其中，所谓「贪」，是因它而冀求，或自己贪求，或仅仅就是贪求。由于此处以贪一词摄入了欲贪，以忧一词摄入了嗔恚，故应知，这是通过显示属于盖的两支强力法，而说明了断除诸盖。

Iti kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ sampayogaṅgañca dassetvā idāni pahānaṅgaṃ dassetuṃ vineyya loke abhijjhādomanassanti vuttaṃ. Tattha vineyyāti tadaṅgavinayena vā vikkhambhanavinayena vā vinayitvā. Loketi yvāyaṃ kāyo pubbe pariggahito, sveva idha lujjanapalujjanaṭṭhena loko nāma. Tasmiṃ loke abhijjhaṃ domanassañca pajahitvāti attho. Yasmā panassa na kāyamatteyeva abhijjhādomanassaṃ pahīyati, vedanādīsupi pahīyatiyeva, tasmā ‘‘pañcapi upādānakkhandhā loko’’ti (vibha. 362) vibhaṅge vuttaṃ. Lokasaṅkhātattāyeva tesaṃ dhammānaṃ atthuddhāravasenetaṃ vuttanti veditabbaṃ. Yaṃ panāha – ‘‘tattha katamo loko (vibha. 538), sveva kāyo loko’’ti ayamevettha attho. Abhijjhādomanassanti ca samāsetvā vuttaṃ. Saṃyuttaṅguttarapāṭhantaresu pana visuṃ katvā paṭhanti. Sā pana abhijjhāyanti patthayanti etāya, sayaṃ vā abhijjhāyati, abhijjhāyanamattameva vā esāti abhijjhā. Yasmā panettha abhijjhāgahaṇena kāmacchando, domanassagahaṇena byāpādo saṅgahaṃ gacchati, tasmā nīvaraṇapariyāpannabalavadhammadvayadassanena nīvaraṇappahānaṃ vuttaṃ hotīti veditabbaṃ.

630特别就此而言：通过断除贪，说明了断除基于身成就根源的顺适；通过断除忧，说明了断除基于身衰败根源的违逆；通过断除贪，说明了断除对身的乐著；通过断除忧，说明了断除对修身的不乐；通过断除贪，说明了断除将非真实的净、乐等投射于身；通过断除忧，说明了断除将真实的不净、苦等从身排除。这样，就显示了瑜伽行者的瑜伽威力与瑜伽堪能性。这确实是瑜伽威力：即此行者脱离了顺适与违逆，堪忍不乐与乐，远离了非真实的投射与真实的排除。而脱离了顺适与违逆，堪忍不乐与乐，不投射非真实，不排除真实，即堪为瑜伽行者。

Visesena panettha abhijjhāvinayena kāyasampattimūlakassa anurodhassa, domanassavinayena kāyavipattimūlakassa virodhassa, abhijjhāvinayena ca kāye abhiratiyā, domanassavinayena kāyabhāvanāya anabhiratiyā, abhijjhāvinayena kāye abhūtānaṃ subhasukhabhāvādīnaṃ pakkhepassa, domanassavinayena kāye bhūtānaṃ asubhāsukhabhāvādīnaṃ apanayanassa pahānaṃ vuttaṃ. Tena yogāvacarassa yogānubhāvo yogasamatthatā ca dīpitā hoti. Yogānubhāvo hi esa, yadayaṃ anurodhavirodhavippamutto aratiratisaho abhūtapakkhepabhūtāpanayanavirahito ca hoti. Anurodhavirodhavippamutto cesa aratiratisaho abhūtaṃ apakkhipanto bhūtañca anapanento yogasamattho hotīti.

631另一种理解方式：在「于身随观身」一句中，用「随观」说明了业处。在「住」一句中，用所说的「住」说明了业处修行者的持身方式。在「精勤」等句中，用「精勤」说明了正勤；用念与正知说明了遍一切处的业处，或是护持业处的方便。或者，用念说明了由身随观所证得的止，用正知说明了观，用除遣贪忧说明了修习之果，应如此理解。

Aparo nayo – ‘‘kāye kāyānupassī’’ti ettha anupassanāya kammaṭṭhānaṃ vuttaṃ. ‘‘Viharatī’’ti ettha vuttavihārena kammaṭṭhānikassa kāyapariharaṇaṃ. ‘‘Ātāpī’’tiādīsu ātāpena sammappadhānaṃ, satisampajaññena sabbatthakakammaṭṭhānaṃ, kammaṭṭhānapariharaṇūpāyo vā. Satiyā vā kāyānupassanāvasena paṭiladdhasamatho, sampajaññena vipassanā, abhijjhādomanassavinayena bhāvanāphalaṃ vuttanti veditabbaṃ.

632至于「于受随观受」等句中，受等词的重复使用，其目的可类比于身随观中已说明的方式，随宜配合来理解。以下是不共的意义：在乐等众多分类的受中，各别从无常等角度随观一一受；在有贪等十六种分类的心中，各别从无常等角度随观一一心；在除去身、受、心之外的其余三地诸法中，各别从无常等角度随观一一法；或依《念处经》所述方式，随观盖等诸法。在这里，「身」是单数，因为身体是单一的；「心」是单数，因为心没有自性的差别，是依生类而取的。应知，如何随观受等，这样随观的人就称为于受随观受、于心随观心、于法随观法。那么，受应当如何随观呢？首先，乐受应观为苦，苦受应观为箭，不苦不乐受应观为无常。如说：

Vedanāsu vedanānupassītiādīsu ca vedanādīnaṃ puna vacane payojanaṃ kāyānupassanāyaṃ vuttanayeneva yathāyogaṃ yojetvā veditabbaṃ. Ayaṃ pana asādhāraṇattho – sukhādīsu anekappabhedāsu vedanāsu visuṃ visuṃ aniccādito ekekavedanānupassīti, sarāgādike soḷasappabhede citte visuṃ visuṃ aniccādito ekekacittānupassīti, kāyavedanācittāni ṭhapetvā sesatebhūmakadhammesu visuṃ visuṃ aniccādito ekekadhammānupassīti, satipaṭṭhānasuttante (dī. ni. 2.382; ma. ni. 1.115) vuttanayena nīvaraṇādidhammānupassīti vā. Ettha ca ‘‘kāye’’ti ekavacanaṃ sarīrassa ekattā, ‘‘citte’’ti ekavacanaṃ cittassa sabhāvabhedābhāvato jātiggahaṇena katanti veditabbaṃ. Yathā ca vedanādayo anupassitabbā, tathā anupassanto vedanāsu vedanānupassī, citte cittānupassī, dhammesu dhammānupassīti veditabbo. Kathaṃ tāva vedanā anupassitabbā? Sukhā tāva vedanā dukkhato, dukkhā vedanā sallato, adukkhamasukhā vedanā aniccato anupassitabbā. Yathāha –

633“凡观乐为苦（yo sukhaṃ dukkhato adda），见苦为箭（dukkhamaddakkhi sallato）；

‘‘Yo sukhaṃ dukkhato adda, dukkhamaddakkhi sallato;

634那寂静的不苦不乐（adukkhamasukhaṃ santaṃ），彼观之为无常（addakkhi naṃ aniccato）；

Adukkhamasukhaṃ santaṃ, addakkhi naṃ aniccato;

635这位比丘确实名正见（sa ve sammaddaso bhikkhu），他遍知诸受（parijānāti vedanā）”。（《相应部》4.253）

Sa ve sammaddaso bhikkhu, parijānāti vedanā’’ti. (saṃ. ni. 4.253);

636这一切受，也都应该从「苦」的角度来观察。因为经中这样说：“凡所感受的，我说这一切都是苦。”（《相应部》4.259）也应该从「乐」与「苦」的角度来观察。如经中所说：“乐受，住立时是乐，变坏时是苦。苦受，住立时是苦，变坏时是乐。不苦不乐受，有智时是乐，无智时是苦。”（《中部》1.465）而且，也可以依无常等七种随观来观察它们。

Sabbā eva cetā dukkhatopi anupassitabbā. Vuttañhetaṃ ‘‘yaṃkiñci vedayitaṃ, sabbaṃ taṃ dukkhasminti vadāmī’’ti (saṃ. ni. 4.259). Sukhadukkhatopi ca anupassitabbā. Yathāha – ‘‘sukhā vedanā ṭhitisukhā vipariṇāmadukkhā. Dukkhā vedanā ṭhitidukkhā vipariṇāmasukhā. Adukkhamasukhā vedanā ñāṇasukhā aññāṇadukkhā’’ti (ma. ni. 1.465). Apica aniccādisattaanupassanāvasenāpi anupassitabbā.

637在「心」与「法」当中：首先，心应该从所缘、增上、俱生、地、业、果、唯作等种种差别的角度，从无常等七种随观的角度，以及从有贪等十六种分类的角度来观察。法应该从自相、共相、空法，无常等七种随观，以及寂静、非寂静等角度来观察。虽然说，在这由身所构成的世界中已断除贪忧的人，他在受等其他世界中的贪忧也必定已经断除；然而，为了显示不同的人有不同情况，也为了显示在不同刹那的念处修习，所以在一切处都这样说。或者可以理解为：在一处断除，于其余各处也就断除了。因此，为了显示在那一处的断除情况，才这样说的。应当如此理解。

Cittadhammesupi cittaṃ tāva ārammaṇādhipatisahajātabhūmikammavipākakiriyādinānattabhedānaṃ aniccādisattaanupassanānaṃ sarāgādisoḷasabhedānañca vasena anupassitabbaṃ, dhammā salakkhaṇasāmaññalakkhaṇānaṃ suññatādhammassa aniccādisattaanupassanānaṃ santāsantādīnañca vasena anupassitabbā. Kāmañcettha yassa kāyasaṅkhāte loke abhijjhādomanassaṃ pahīnaṃ, tassa vedanādilokesupi taṃ pahīnameva, nānāpuggalavasena pana nānākkhaṇikasatipaṭṭhānabhāvanāvasena ca sabbattha vuttaṃ. Yato vā ekattha pahīnaṃ, sesesupi pahīnaṃ hoti. Tenevassa tattha pahānadassanatthampi evaṃ vuttanti veditabbaṃ.

638如此，这四念处，在世间准备阶段，是出现在不同心中的。确实是用一个心去把握身，用另一个心去把握受，再以另一个心去把握心，再以另一个心去把握法。然而，在出世间圣道的那个刹那，则是唯一在一个心中获得的。因为最初从把握身而来，与观智相应的念，就称为「身随观」；具备这种念的人，就称为「身随观者」。精勤修习观而证得圣道的人，在圣道刹那，与道相应的念称为「身随观」；具备这种念的人，称为「身随观者」。同理，从把握受、把握心、把握法而来的，与观相应的念，称为「法随观」；具备这种念的人，称为「法随观者」。精勤修习观而证得圣道的人，在圣道刹那，与道相应的念称为「法随观」；具备这种念的人，称为「法随观者」。说到这里，教说是依于人来安立的。而从身的角度来说：为了断除‘净’这个颠倒，把握身的念通过圣道而圆满成就，所以称为「身随观」。从受的角度来说：为了断除‘乐’这个颠倒，把握受的念通过圣道而圆满成就，所以称为「受随观」。从心的角度来说：为了断除‘常’这个颠倒，把握心的念通过圣道而圆满成就，所以称为「心随观」。从法的角度来说：为了断除‘我’这个颠倒，把握法的念通过圣道而圆满成就，所以称为「法随观」。如此，仅仅是与道相应的这一个念，因为成就了四种作用，而获得了四个名称。因此说：‘然而在出世间道刹那，则是唯一在一个心中获得的。’

Iti ime cattāro satipaṭṭhānā pubbabhāge nānācittesu labbhanti. Aññeneva hi cittena kāyaṃ pariggaṇhāti, aññena vedanaṃ, aññena cittaṃ, aññena dhamme pariggaṇhāti. Lokuttaramaggakkhaṇe pana ekacitteyeva labbhanti. Ādito hi kāyaṃ pariggaṇhitvā āgatassa vipassanāsampayuttā sati kāyānupassanā nāma, tāya satiyā samannāgato puggalo kāyānupassī nāma. Vipassanaṃ ussukkāpetvā ariyamaggaṃ pattassa maggakkhaṇe maggasampayuttā sati kāyānupassanā nāma, tāya satiyā samannāgato puggalo kāyānupassī nāma. Vedanaṃ pariggaṇhitvā cittaṃ pariggaṇhitvā dhamme pariggaṇhitvā āgatassa vipassanāsampayuttā sati dhammānupassanā nāma, tāya satiyā samannāgato puggalo dhammānupassī nāma. Vipassanaṃ ussukkāpetvā ariyamaggaṃ pattassa maggakkhaṇe maggasampayuttā sati dhammānupassanā nāma, tāya satiyā samannāgato puggalo dhammānupassī nāma. Evaṃ tāva desanā puggale tiṭṭhati. Kāye pana ‘‘subha’’nti vipallāsappahānā kāyapariggāhikā sati maggena samijjhatīti kāyānupassanā nāma. Vedanāya ‘‘sukhā’’ti vipallāsappahānā vedanāpariggāhikā sati maggena samijjhatīti vedanānupassanā nāma. Citte ‘‘nicca’’nti vipallāsappahānā cittapariggāhikā sati maggena samijjhatīti cittānupassanā nāma. Dhammesu ‘‘attā’’ti vipallāsappahānā dhammapariggāhikā sati maggena samijjhatīti dhammānupassanā nāma. Iti ekāva maggasampayuttā sati catukiccasādhakattena cattāri nāmāni labhati. Tena vuttaṃ ‘‘lokuttaramaggakkhaṇe pana ekacitteyeva labbhantī’’ti.

639在正定的解释中，「离诸爱欲」的意思是：从爱欲中远离、分离、脱离、离去。而这里所用的‘唯’字，应该理解为决定、限定的意思。正因为它是决定义，所以在成就初禅而安住时，尽管爱欲已不存在，它也表明了爱欲正是这初禅的对立面，而且初禅的证得必须完全舍离爱欲才行。这是如何表明的呢？用‘唯离诸爱欲’这样作限定说明时，就可明白：‘毫无疑问，爱欲是此禅那的对立物，就像黑暗存在时光明就不能出现一样，只要它们存在，此禅那就不能现起。而它的证得，则必须完全舍离它们，就像必须舍离此岸才能到达彼岸一样。’因此才作此限定。

Sammāsamādhiniddese vivicceva kāmehīti kāmehi viviccitvā vinā hutvā apakkamitvā. Yo panāyamettha evakāro, so niyamatthoti veditabbo. Yasmā ca niyamattho, tasmā paṭhamajjhānaṃ upasampajja viharaṇasamaye avijjamānānampi kāmānaṃ tassa paṭhamajjhānassa paṭipakkhabhāvaṃ kāmapariccāgeneva cassa adhigamaṃ dīpeti. Kathaṃ? ‘‘Vivicceva kāmehī’’ti evañhi niyame kayiramāne idaṃ paññāyati – nūnimassa jhānassa kāmā paṭipakkhabhūtā, yesu sati idaṃ na pavattati, andhakāre sati padīpobhāso viya, tesaṃ pariccāgeneva cassa adhigamo hoti orimatīrapariccāgena pārimatīrassa viya. Tasmā niyamaṃ karotīti.

640在这里或许会有一个疑问：为什么这个‘唯’字只用在前面这一句，而不用在后面那一句呢？难道不离开不善法也能成就禅那而安住吗？不应当这样理解。这个‘唯’字用在前句，是因为初禅是爱欲的出离。由超越欲界、对治欲贪，这个禅那正是对爱欲的出离。如经中所说：‘爱欲的出离，也就是指出离。’（《如是语》72）而在后面那一句，这个‘唯’字其实也应该像‘诸比丘！在此处才有第一沙门，在此处才有第二沙门’（《中部》1.139；《增支部》4.241）这些经文那样，带进来理解而说出来。因为不可能不离开其他那些称为‘盖’的不善法，而能成就禅那并安住的。所以，在‘唯离诸爱欲，唯离诸不善法’这两句中，都应该看做有这个‘唯’字。又，在这两句中，虽然说‘离’这个共通的说法，可以包含彼分离、镇伏离、断离、安息离、出离离，以及心离、身离、依离，但在世间准备阶段，应看作是指身离、心离、镇伏离；在出世间道刹那，则看作是指身离、心离、断离、安息离、出离离。

Tattha siyā, kasmā panesa pubbapadeyeva vutto, na uttarapade, kiṃ akusalehi dhammehi aviviccāpi jhānaṃ upasampajja vihareyyāti? Na kho panetaṃ evaṃ daṭṭhabbaṃ. Taṃnissaraṇato hi pubbapade esa vutto. Kāmadhātusamatikkamanato hi kāmarāgapaṭipakkhato ca idaṃ jhānaṃ kāmānameva nissaraṇaṃ. Yathāha – ‘‘kāmānametaṃ nissaraṇaṃ yadidaṃ nekkhamma’’nti (itivu. 72). Uttarapadepi pana yathā ‘‘idheva, bhikkhave, samaṇo, idha dutiyo samaṇo’’ti (ma. ni. 1.139; a. ni. 4.241) ettha evakāro ānetvā vuccati, evaṃ vattabbo. Na hi sakkā ito aññehipi nīvaraṇasaṅkhātehi akusalehi dhammehi avivicca jhānaṃ upasampajja viharituṃ. Tasmā ‘‘vivicceva kāmehi vivicceva akusalehi dhammehī’’ti evaṃ padadvayepi esa daṭṭhabbo. Padadvayepi ca kiñcāpi viviccāti iminā sādhāraṇavacanena tadaṅgavikkhambhanasamucchedapaṭippassaddhinissaraṇavivekā cittakāyaupadhivivekā ca saṅgahaṃ gacchanti, tathāpi pubbabhāge kāyavivekacittavivekavikkhambhanavivekā daṭṭhabbā, lokuttaramaggakkhaṇe kāyavivekacittavivekasamucchedavivekapaṭippassaddhivivekanissaraṇavivekā.

641而“诸欲”一词，应理解为：既包含了在《大义释》中以“什么是事欲？可爱之色……”等方法所说的“事欲”，也包含了在同一《大义释》及《分别论》中以“欲求是欲，贪是欲，欲贪是欲，思惟是欲，贪是欲，思惟贪是欲”等方法所说的“烦恼欲”，这两类全部都被含摄在内。唯有如此，“唯离诸欲”即从事欲远离，这个意义才合理。由此，说的是“身远离”。

Kāmehīti iminā pana padena ye ca mahāniddese ‘‘katame vatthukāmā manāpikā rūpā’’tiādinā (mahāni. 1) nayena vatthukāmā vuttā, ye ca tattheva vibhaṅge ca ‘‘chando kāmo, rāgo kāmo, chandarāgo kāmo, saṅkappo kāmo, rāgo kāmo, saṅkapparāgo kāmo’’ti (mahāni. 1; vibha. 564) evaṃ kilesakāmā vuttā, te sabbepi saṅgahitā icceva daṭṭhabbā. Evañhi sati vivicceva kāmehīti vatthukāmehipi viviccevāti attho yujjati. Tena kāyaviveko vutto hoti.

642“离不善法”的意思是：从烦恼欲，或从一切不善法远离，这个意义才合理。由此，说的是“心远离”。在此，前一句说从事欲远离，正表明了舍弃欲乐；后一句说从烦恼欲远离，则表明了执取出离之乐。同样地，正是通过说从事欲和烦恼欲远离，前句表明了舍弃杂染的所依，后句表明了断除杂染本身。前句表明了舍弃贪求状态的原因，后句表明了舍弃愚昧状态的原因。前句表明了修行上的清净，后句则表明了内心倾向的滋养——应当如此了知。以上是针对“诸欲”一词中所说的欲，采取“事欲”这一方的理趣。

Vivicca akusalehi dhammehīti kilesakāmehi sabbākusalehi vā viviccāti attho yujjati. Tena cittaviveko vutto hoti. Purimena cettha vatthukāmehi vivekavacanato eva kāmasukhapariccāgo, dutiyena kilesakāmehi vivekavacanato nekkhammasukhapariggaho vibhāvito hoti. Evaṃ vatthukāmakilesakāmavivekavacanatoyeva ca etesaṃ paṭhamena saṃkilesavatthuppahānaṃ, dutiyena saṃkilesappahānaṃ. Paṭhamena lolabhāvassa hetupariccāgo, dutiyena bālabhāvassa. Paṭhamena ca payogasuddhi, dutiyena āsayaposanaṃ vibhāvitaṃ hotīti viññātabbaṃ. Esa tāva nayo kāmehīti ettha vuttakāmesu vatthukāmapakkhe.

643若采取“烦恼欲”这一方，则“欲”意指的就是以“欲求”、“贪”等种种分类的欲贪本身。它虽属于不善法，但在《分别论》中，以“何等为欲？欲求为欲……”等方法，为了显示它作为上方禅支的对立面而单独说；或者因为它是烦恼欲，所以在前句中提及；又因为它属于不善法，所以在后句中提及。而且，由于它有多种分类，所以不单说“欲”，而说“诸欲”。此外，虽然其他一些法也有不善的性质，但在《分别论》中，以“何等为不善法？欲贪……”等方法，为了显示它们是与诸禅支相违的对立面相，所以只说了诸“盖”。因为诸盖是与禅支相违的，而诸禅支正是它们的对治者、破坏者、消灭者，所以这样说。正如在《藏论》中所说：“定是对治欲贪的，喜是对治嗔恚的，寻是对治昏沉睡眠的，乐是对治掉举恶作的，伺是对治疑的。”

Kilesakāmapakkhe pana chandoti ca rāgoti ca evamādīhi anekabhedo kāmacchandova kāmoti adhippeto. So ca akusalapariyāpannopi samāno ‘‘tattha katame kāmā, chando kāmo’’tiādinā (vibha. 564) nayena vibhaṅge upari jhānaṅgapaṭipakkhato visuṃ vutto, kilesakāmattā vā purimapade vutto, akusalapariyāpannattā dutiyapade. Anekabhedato cassa kāmatoti avatvā kāmehīti vuttaṃ. Aññesampi ca dhammānaṃ akusalabhāve vijjamāne ‘‘tattha katame akusalā dhammā, kāmacchando’’tiādinā (vibha. 564) nayena vibhaṅge upari jhānaṅgapaccanīkapaṭipakkhabhāvadassanato nīvaraṇāneva vuttāni. Nīvaraṇāni hi jhānaṅgapaccanīkāni, tesaṃ jhānaṅgāneva paṭipakkhāni viddhaṃsakāni vināsakānīti vuttaṃ hoti. Tathā hi ‘‘samādhi kāmacchandassa paṭipakkho, pīti byāpādassa, vitakko thinamiddhassa, sukhaṃ uddhaccakukkuccassa, vicāro vicikicchāyā’’ti peṭake vuttaṃ.

644如是，在此，“唯离诸欲”这一句，说明了对欲贪的镇伏远离。“离不善法”这一句，说明了对五种盖的镇伏远离。然而，以未直接指名的方式，第一句指欲贪，第二句指其余诸盖。同样地，第一句对应三种不善根中，以五种欲功德品类为所缘的贪；第二句对应以嗔恚事品类等为所缘的嗔与痴。或者，在诸流等法中，第一句对应欲流、欲轭、欲漏、欲取、贪欲身系、欲贪结；第二句对应其余的流、轭、漏、取、身系、结。第一句对应渴爱及与它相应者，第二句对应无明及与它相应者。又，应当了知：第一句说明了对与贪相应的八种心的镇伏远离，第二句说明了对其余四种不善心的镇伏远离。

Evamettha ‘‘vivicceva kāmehī’’ti iminā kāmacchandassa vikkhambhanaviveko vutto hoti. ‘‘Vivicca akusalehi dhammehī’’ti iminā pañcannampi nīvaraṇānaṃ. Agahitaggahaṇena pana paṭhamena kāmacchandassa, dutiyena sesanīvaraṇānaṃ. Tathā paṭhamena tīsu akusalamūlesu pañcakāmaguṇabhedavisayassa lobhassa, dutiyena āghātavatthubhedādivisayānaṃ dosamohānaṃ. Oghādīsu vā dhammesu paṭhamena kāmoghakāmayogakāmāsavakāmupādānaabhijjhākāyagantha kāmarāgasaññojanānaṃ, dutiyena avasesaoghayogāsavaupādānaganthasaṃyojanānaṃ. Paṭhamena taṇhāya taṃsampayuttakānañca, dutiyena avijjāya taṃsampayuttakānañca. Apica paṭhamena lobhasampayuttaaṭṭhacittuppādānaṃ, dutiyena sesānaṃ catunnaṃ akusalacittuppādānaṃ vikkhambhanaviveko vutto hotīti veditabbo.

645至此，显示了初禅的断支，现在为了显示俱生支，而说“有寻有伺”等。其中，“寻”的特征是将心导向所缘；“伺”的特征是让心反复审察所缘。虽然它们有时不相分离，但由于粗显和先行作用，寻就像敲钟，是心最初的撞击；由于微细和审察的性质，伺就像钟声的余响，持续跟随。在此，寻带有动荡，心初生时，如同想要飞向空中的鸟拍打翅膀，又像蜜蜂朝莲花飞去随着香而扑下。伺具有寂静的运作，心较少动荡，如同已经飞在空中的鸟展开双翼，又如已经冲向莲花并在其上方盘旋的蜜蜂。

Ettāvatā ca paṭhamassa jhānassa pahānaṅgaṃ dassetvā idāni sampayogaṅgaṃ dassetuṃ savitakkaṃ savicārantiādi vuttaṃ. Tattha ārammaṇe cittassa abhiniropanalakkhaṇo vitakko. Ārammaṇānumajjanalakkhaṇo vicāro. Santepi ca nesaṃ katthaci avippayoge oḷārikaṭṭhena pubbaṅgamaṭṭhena ca ghaṇḍābhighāto viya cetaso paṭhamābhinipāto vitakko, sukhumaṭṭhena anumajjanasabhāvena ca ghaṇḍānuravo viya anuppabandho vicāro. Vipphāravā cettha vitakko paṭhamuppattikāle paripphandanabhūto cittassa, ākāse uppatitukāmassa pakkhino pakkhavikkhepo viya, padumābhimukhapāto viya ca gandhānubandhacetaso bhamarassa. Santavutti vicāro nātiparipphandanabhūto cittassa, ākāse uppatitassa pakkhino pakkhappasāraṇaṃ viya, paribbhamanaṃ viya ca padumābhimukhapatitassa bhamarassa padumassa uparibhāge.

646在《二集注》中则说：“如同大鸟在空中飞行，用两翼捕捉风后，收翼而飞，寻以安立心于所缘的方式转起；如同为了捕风而扇动翅膀飞行，伺以审察的方式转起。”这是就持续转起而言的。不过，它们之间的差别在初禅和第二禅中才明显。再者，如同抓住沾有污垢的铜盆，一只手紧握，另一只手用粉、油和毛刷擦拭，紧握之手如同寻，擦拭之手如同伺；如同陶匠用棍击轮，旋转轮而制器，下压之手如同寻，四处移动之手如同伺；又如画圆，定于中心的钉如同安立之寻，旋转于外的钉如同审察之伺。因此，这个禅那与这种寻和这种伺一起运作，就像树与花和果一起存在，所以称为“有寻有伺”。

Dukanipātaṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘ākāse gacchato mahāsakuṇassa ubhohi pakkhehi vātaṃ gahetvā pakkhe sannisīdāpetvā gamanaṃ viya ārammaṇe cetaso abhiniropanabhāvena pavatto vitakko, vātaggahaṇatthaṃ pakkhe phandāpayamānassa gamanaṃ viya anumajjanabhāvena pavatto vicāro’’ti vuttaṃ. Taṃ anuppabandhena pavattiyaṃ yujjati. So pana tesaṃ viseso paṭhamadutiyajjhānesu pākaṭo hoti. Apica malaggahitaṃ kaṃsabhājanaṃ ekena hatthena daḷhaṃ gahetvā itarena hatthena cuṇṇatelavālaṇḍupakena parimajjantassa daḷhaggahaṇahattho viya vitakko, parimajjanahattho viya vicāro. Tathā kumbhakārassa daṇḍappahārena cakkaṃ bhamayitvā bhājanaṃ karontassa uppīḷanahattho viya vitakko, ito cito ca saṃsaraṇahattho viya vicāro. Tathā maṇḍalaṃ karontassa majjhe sannirujjhitvā ṭhitakaṇṭako viya abhiniropano vitakko, bahi paribbhamanakaṇṭako viya anumajjano vicāro. Iti iminā ca vitakkena iminā ca vicārena saha vattati rukkho viya pupphena phalena cāti idaṃ jhānaṃ ‘‘savitakkaṃ savicāra’’nti vuccati.

647「离生」：这里，‘离’就是远离，意思是诸盖的离去。或者，‘离’就是已远离的，指已远离诸盖的禅那相应法聚。因此，从远离中产生，或者在那远离中出生的，就叫「离生」。「喜乐」：这里，能令喜悦的就是喜，它以喜爱为特征。喜有五种：小喜、刹那喜、继起喜、踊跃喜和遍满喜。

Vivekajanti ettha vivitti viveko, nīvaraṇavigamoti attho. Vivittoti vā viveko, nīvaraṇavivitto jhānasampayuttadhammarāsīti attho. Tasmā vivekā, tasmiṃ vā viveke jātanti vivekajaṃ. Pītisukhanti ettha pīṇayatīti pīti, sā sampiyāyanalakkhaṇā. Sā panesā khuddikā pīti, khaṇikā pīti, okkantikā pīti, ubbegā pīti, pharaṇā pītīti pañcavidhā hoti.

648其中，小喜只能在身上引起毫毛竖立。刹那喜是刹那刹那生起，如同闪电。继起喜如同海浪拍岸，一次次冲击身体然后破碎。踊跃喜强而有力，能让身体向上腾起，达到跳入空中的程度。遍满喜极为有力。当这种喜生起时，整个身体犹如被吹胀的皮囊，又像被大水冲灌的山谷，完全充满。这五种喜，当它们在孕育中逐渐成熟时，会圆满两种轻安：身轻安和心轻安。轻安孕育成熟时，会圆满两种乐：身乐和心乐。乐孕育成熟时，会圆满三种定：刹那定、近行定和安止定。其中，遍满喜作为安止定的根本，增长而与定相应，这就是在此处经文所指的喜。

Tattha khuddikā pīti sarīre lomahaṃsanamattameva kātuṃ sakkoti. Khaṇikā pīti khaṇe khaṇe vijjuppādasadisā hoti. Okkantikā pīti samuddatīraṃ vīci viya kāyaṃ okkamitvā okkamitvā bhijjati. Ubbegā pīti balavatī hoti kāyaṃ uddhaggaṃ katvā ākāse laṅghāpanappamāṇappattā. Pharaṇā pīti atibalavatī hoti. Tāya hi uppannāya sakalasarīraṃ dhamitvā pūritavatthi viya mahatā udakoghena pakkhandapabbatakucchi viya ca anupariphuṭaṃ hoti. Sā panesā pañcavidhā pīti gabbhaṃ gaṇhantī paripākaṃ gacchantī duvidhaṃ passaddhiṃ paripūreti kāyapassaddhiñca cittapassaddhiñca. Passaddhi gabbhaṃ gaṇhantī paripākaṃ gacchantī duvidhampi sukhaṃ paripūreti kāyikañca cetasikañca. Sukhaṃ gabbhaṃ gaṇhantaṃ paripākaṃ gacchantaṃ tividhaṃ samādhiṃ paripūreti – khaṇikasamādhiṃ, upacārasamādhiṃ, appanāsamādhiñcāti. Tāsu ca yā appanāsamādhissa mūlaṃ hutvā vaḍḍhamānā samādhisampayogaṃ gatā pharaṇā pīti, ayaṃ imasmiṃ atthe adhippetā pītīti.

649至于乐，因为能使人快乐，所以称为「乐」，意思是它让生起者变得快乐。或者，乐是‘善嚼’，即很好地嚼碎、摧毁身心的病患，这是悦受的名称。乐的特征是甜蜜。虽然喜和乐有时不相分离，但获得可意所缘时的欢喜是喜，体验已得之味是乐。有喜的地方一定有乐，但有乐的地方不一定有喜。喜被包含在行蕴中，乐被包含在受蕴中。就如同在旷野中疲惫的人，见到或听到树林和水时的状态犹如喜，而进入树荫、受用水时的状态犹如乐。应知这是根据各个时刻明显状态而说的。因此，这个禅那具有这喜与这乐，或者在这个禅那中存在这喜与这乐，所以这个禅那被称为「喜乐」。或者，像‘法与律’这样的复合词，喜与乐合称喜乐。这禅那具有离所生的喜乐，或者说在这禅那中存在离所生的喜乐，因此这也被称为「离生喜乐」。正如这禅那一样，这里的喜乐也是离所生的。而禅那具有它，因此，也可以不作分解，直接用一个词「离生喜乐」来表达，这也是合理的。

Itaraṃ pana sukhayatīti sukhaṃ, yassuppajjati, taṃ sukhitaṃ karotīti attho. Sukhanaṃ vā sukhaṃ, suṭṭhu vā khādati, khaṇati ca kāyacittābādhanti sukhaṃ, somanassavedanāyetaṃ nāmaṃ. Taṃ sātalakkhaṇaṃ. Santepi ca nesaṃ katthaci avippayoge iṭṭhārammaṇapaṭilābhatuṭṭhi pīti, paṭiladdharasānubhavanaṃ sukhaṃ. Yattha pīti, tattha sukhaṃ. Yattha sukhaṃ, tattha na niyamato pīti. Saṅkhārakkhandhasaṅgahitā pīti, vedanākkhandhasaṅgahitaṃ sukhaṃ. Kantārakhinnassa vanantudakadassanasavanesu viya pīti, vanacchāyāpavesanaudakaparibhogesu viya sukhaṃ. Tasmiṃ tasmiṃ samaye pākaṭabhāvato cetaṃ vuttanti veditabbaṃ. Iti ayañca pīti idañca sukhaṃ assa jhānassa, asmiṃ vā jhāne atthīti idaṃ jhānaṃ ‘‘pītisukha’’nti vuccati. Atha vā pīti ca sukhañca pītisukhaṃ dhammavinayādayo viya. Vivekajaṃ pītisukhaṃ assa jhānassa, asmiṃ vā jhāne atthīti evampi vivekajaṃ pītisukhaṃ. Yatheva hi jhānaṃ, evaṃ pītisukhampettha vivekajameva hoti. Tañcassa atthīti tasmā alopasamāsaṃ katvā ekapadeneva ‘‘vivekajaṃpītisukha’’ntipi vattuṃ yujjati.

650「初」：因为是计数的顺序中的第一个，或者是最先生起，所以叫初。「禅那」有两种：所缘禅那和相禅那。其中，八种等至因为观照地遍等所缘，所以称为‘所缘禅那’。而观、道、果则称为‘相禅那’。其中，观因为观照无常等相，所以是相禅那；道因为由观所完成的工作而产生，所以是相禅那；果因为观照灭谛真实之相，所以是相禅那。在这些中，这里在前行阶段指的是所缘禅那，在出世间道刹那指的是相禅那。因此，应当从所缘禅那、相禅那以及焚烧敌对法的意义来理解「禅那」。「具足」：意思是已经接近、已经到达。或者说已经成就、已经圆满。「住」：以与之相应的威仪方式安住，即成为所说种类的禅那具足者，令有身的相续得以成就。

Paṭhamanti gaṇanānupubbatā paṭhamaṃ, paṭhamaṃ uppannantipi paṭhamaṃ. Jhānanti duvidhaṃ jhānaṃ ārammaṇūpanijjhānañca lakkhaṇūpanijjhānañca. Tattha aṭṭha samāpattiyo pathavīkasiṇādiārammaṇaṃ upanijjhāyantīti ‘‘ārammaṇūpanijjhāna’’nti saṅkhyaṃ gatā. Vipassanāmaggaphalāni pana lakkhaṇūpanijjhānaṃ nāma. Tattha vipassanā aniccādilakkhaṇassa upanijjhānato lakkhaṇūpanijjhānaṃ, vipassanāya katakiccassa maggena ijjhanato maggo lakkhaṇūpanijjhānaṃ, phalaṃ pana nirodhasaccaṃ tathalakkhaṇaṃ upanijjhāyatīti lakkhaṇūpanijjhānaṃ. Tesu idha pubbabhāge ārammaṇūpanijjhānaṃ, lokuttaramaggakkhaṇe lakkhaṇūpanijjhānaṃ adhippetaṃ, tasmā ārammaṇūpanijjhānato lakkhaṇūpanijjhānato paccanīkajjhāpanato ca ‘‘jhāna’’nti veditabbaṃ. Upasampajjāti upagantvā, pāpuṇitvāti vuttaṃ hoti. Upasampādayitvā vā, nipphādetvāti vuttaṃ hoti. Viharatīti tadanurūpena iriyāpathavihārena iriyati, vuttappakārajhānasamaṅgī hutvā attabhāvassa vuttiṃ abhinipphādeti.

651「寻与伺的止息」：这里指寻和伺这两者的止息、超越，也就是在第二禅那的刹那它们不出现。其中，虽然在第二禅那中，初禅的一切法都不存在，因为初禅中的触等和第二禅中的触等是不同的。但是，为了显示因为粗重的支被超越，而从初禅证得第二禅等，所以说「寻与伺的止息」。「内」：这里指自身之内；因此意思是：在自己中生起的，在自己的相续中转起的。

Vitakkavicārānaṃvūpasamāti ettha vitakkassa ca vicārassa cāti imesaṃ dvinnaṃ vūpasamā samatikkamā, dutiyajjhānakkhaṇe apātubhāvāti vuttaṃ hoti. Tattha kiñcāpi dutiyajjhāne sabbepi paṭhamajjhānadhammā na santi, aññeyeva hi paṭhamajjhāne phassādayo, aññe idhāti. Oḷārikassa pana oḷārikassa aṅgassa samatikkamā paṭhamajjhānato paresaṃ dutiyajjhānādīnaṃ adhigamo hotīti dassanatthaṃ ‘‘vitakkavicārānaṃ vūpasamā’’ti evaṃ vuttanti veditabbaṃ . Ajjhattanti idha niyakajjhattaṃ adhippetaṃ, tasmā attani jātaṃ, attasantāne nibbattanti attho.

652「净信」：信被称为净信。因为与净信相关联，所以禅那本身也被称为「净信」，就像因为与蓝色相关联，所以衣服被称为蓝衣一样。或者，因为那种禅那具足了净信，而且透过寻与伺的波动止息，使得心变得清净、具足信心，所以也被表达为「净信」。在这个义理的分辨中，应当理解「净信」与「心的」之间的词句关联；而在前一个义理的分辨中，「心的」这个词则应与「心一境性」相连接。

Sampasādananti sampasādanaṃ vuccati saddhā. Sampasādanayogato jhānampi sampasādanaṃ nīlavaṇṇayogato nīlavatthaṃ viya. Yasmā vā taṃ jhānaṃ sampasādanasamannāgatattā vitakkavicārakkhobhavūpasamanena ca ceto sampasādayati, tasmāpi sampasādananti vuttaṃ. Imasmiñca atthavikappe sampasādanaṃ cetasoti evaṃ padasambandho veditabbo, purimasmiṃ pana atthavikappe cetasoti etaṃ ekodibhāvena saddhiṃ yojetabbaṃ.

653在这里，这是它的释义：「单独地生起」，所以称为「一境」；意思是，因为不被寻和伺所征服，所以它是最殊胜的、最顶尖的，以这样的状态生起。因为在世间，最殊胜的也被称为「一」。或者，离开寻与伺，成为单独的、没有伴侣的，这样说也行。又或者，它让相应的心所法生起，所以是「起」，意思是令它们生起；以最殊胜的涵义，既是「一」，又是「起」，所以称为「一境」。这是定的同义词。像这样，「修习、增长这个一境」——这就是第二禅的「心一境性」。而这个「一境」，因为它是属于心的，不属于众生，不属于命我，所以这被说为「心的心一境性」。

Tatrāyaṃ atthayojanā – eko udetīti ekodi, vitakkavicārehi anajjhārūḷhattā aggo seṭṭho hutvā udetīti attho. Seṭṭhopi hi loke ekoti vuccati. Vitakkavicāravirahito vā eko asahāyo hutvā itipi vattuṃ vaṭṭati. Atha vā sampayuttadhamme udāyatīti udi, uṭṭhapetīti attho. Seṭṭhaṭṭhena eko ca so udi cāti ekodi. Samādhissetaṃ adhivacanaṃ. Iti imaṃ ekodiṃ bhāveti vaḍḍhetīti idaṃ dutiyaṃ jhānaṃ ekodibhāvaṃ. So panāyaṃ ekodi yasmā cetaso, na sattassa na jīvassa. Tasmā etaṃ ‘‘cetaso ekodibhāva’’nti vuttaṃ.

654难道这种信在初禅中不存在，而这种被称为「一境」的定也不存在吗？为什么只在第二禅这里才说是「净信」和「心的心一境性」呢？回答是：因为初禅被寻与伺的波动搅乱，就像被波浪搅乱的水一样，不是极为清澈的，所以虽然那里也有信，但不被称为「净信」。也正因为不是极为清澈，其中的定在那里也不明显，所以也不被称为「心一境性」。然而，在这第二禅中，由于没有寻与伺的障碍，信得到了空间而变得强而有力；又因为得到了强力之信作为助伴，定也变得明显了，所以应当知道，只有这里才被这样宣说。

Nanu cāyaṃ saddhā paṭhamajjhānepi atthi, ayañca ekodināmako samādhi. Atha kasmā idameva ‘‘sampasādanaṃ cetaso ekodibhāva’’nti ca vuttanti? Vuccate – aduñhi paṭhamajjhānaṃ vitakkavicārakkhobhena vīcitaraṅgasamākulamiva jalaṃ na suppasannaṃ hoti, tasmā satiyāpi saddhāya ‘‘sampasādana’’nti na vuttaṃ. Na suppasannattāyeva cettha samādhipi na suṭṭhu pākaṭo. Tasmā ‘‘ekodibhāva’’ntipi na vuttaṃ. Imasmiṃ pana jhāne vitakkavicārapalibodhābhāvena laddhokāsā balavatī saddhā, balavasaddhāsahāyapaṭilābheneva ca samādhipi pākaṭo, tasmā idameva evaṃ vuttanti veditabbaṃ.

655「无寻无伺」：因为透过修习将它们断除了，所以在这个禅那中，寻不存在；或者说这个禅那没有寻，所以称为「无寻」。依照同样的道理，称为「无伺」。在这里有人可能会问：「透过『寻与伺的止息』这句话，这个义理难道不是已经成立了吗？为什么还要再说『无寻无伺』呢？」回答是：确实如此，这个义理是已经成立的，但前面那句话并不是用来直接显示这个义理的。我们不是已经说过了吗：「为了显示透过超越粗重的、粗重的禅支，而从初禅证得其余的第二禅等各个禅那，所以才以『寻与伺的止息』这样的方式宣说。」

Avitakkaṃavicāranti bhāvanāya pahīnattā etasmiṃ, etassa vā vitakko natthīti avitakkaṃ. Imināva nayena avicāraṃ. Etthāha – ‘‘nanu ca ‘vitakkavicārānaṃ vūpasamā’ti imināpi ayamattho siddho. Atha kasmā puna vuttaṃ ‘avitakkaṃ avicāra’nti’’? Vuccate – evametaṃ, siddhovāyamattho, na panetaṃ tadatthadīpakaṃ, nanu avocumha ‘‘oḷārikassa pana oḷārikassa aṅgassa samatikkamā paṭhamajjhānato paresaṃ dutiyajjhānādīnaṃ samadhigamo hotīti dassanatthaṃ vitakkavicārānaṃ vūpasamāti evaṃ vutta’’nti.

656再者，「寻与伺的止息」是这个净信的原因，而不是像去除烦恼的浑浊那样的止息；「寻与伺的止息」也是心一境性的原因，既不像近行定那样是透过去除诸盖而获得，也不像初禅那样是透过禅支的显现而获得。因此，这句话是显示净信与心一境性之原因的表述。同样地，「寻与伺的止息」是这个无寻无伺状态的原因，不像第三禅和第四禅那样是因为寻伺本身不存在，也不像眼识等那样是本来就无有。因此，这句话也是显示这无寻无伺状态之原因的表述。而「无寻无伺」这句话，并非仅仅显示寻与伺的缺无，它的作用正是仅仅显示寻与伺的缺无。所以，虽然已经说了前面那句，但这一句仍然应当再说。

Apica vitakkavicārānaṃ vūpasamā idaṃ sampasādanaṃ, na kilesakālussiyassa. Vitakkavicārānañca vūpasamā ekodibhāvaṃ, na upacārajjhānamiva nīvaraṇappahānā, na paṭhamajjhānamiva ca aṅgapātubhāvāti evaṃ sampasādanaekodibhāvānaṃ hetuparidīpakamidaṃ vacanaṃ. Tathā vitakkavicārānaṃ vūpasamā idaṃ avitakkaavicāraṃ, na tatiyacatutthajjhānāni viya cakkhuviññāṇādīni viya ca abhāvāti evaṃ avitakkaavicārabhāvassa hetuparidīpakañca. Na vitakkavicārābhāvamattaparidīpakaṃ, vitakkavicārābhāvamattaparidīpakameva pana ‘‘avitakkaṃ avicāra’’nti idaṃ vacanaṃ. Tasmā purimaṃ vatvāpi puna vattabbamevāti.

657「定生的」：从初禅的定，或者从与此禅相应的定所生起，这是它的意思。在这里，虽然初禅也是从相应的定所生起，但只有这第二禅中的定，由于没有寻与伺的波动，极度地安稳、极为清澈，才真正称得上「定」这个称呼。因此，为了称赞这个第二禅的功德，才只在这里说它是「定生的」。「喜乐」：这和前面已经解释过的道理一样。「第二」：依照计数的顺序，它是第二个，所以称为第二；或者，这个第二是接着（初禅之后）生起的，所以也称为第二。

Samādhijanti paṭhamajjhānasamādhito, sampayuttasamādhito vā jātanti attho. Tattha kiñcāpi paṭhamajjhānampi sampayuttasamādhito jātaṃ, atha kho ayameva samādhi ‘‘samādhī’’ti vattabbataṃ arahati vitakkavicārakkhobhavirahena ativiya acalattā suppasannattā ca. Tasmā imassa vaṇṇabhaṇanatthaṃ idameva ‘‘samādhija’’nti vuttaṃ. Pītisukhanti idaṃ vuttanayameva. Dutiyanti gaṇanānupubbatā dutiyaṃ, idaṃ dutiyaṃ uppannantipi dutiyaṃ.

658「由于喜的离染」：「离染」是指对于前面所说那种喜的厌离或超越；而两个词中间的「和」字是连接词，它连接的是「止息」或者是「寻与伺的止息」。在这里，当它只连接「止息」时，应当知道它的连接关系是：「由于喜的离染，更进一步的，由于止息」。在这样的连接关系中，「离染」就是厌离的意思，所以应当看到这样的意涵：「由于对喜的厌离和超越」。然而，当它连接「寻与伺的止息」时，应当知道它的连接关系是：「由于喜的离染，更进一步的，由于寻与伺的止息」。在这样的连接关系中，「离染」就是超越的意思，所以应当看到这样的意涵：「由于喜的超越，以及由于寻与伺的止息」。

Pītiyā ca virāgāti virāgo nāma vuttappakārāya pītiyā jigucchanaṃ vā samatikkamo vā, ubhinnaṃ pana antarā casaddo sampiṇḍanattho, so vūpasamaṃ vā sampiṇḍeti vitakkavicāravūpasamaṃ vā. Tattha yadā vūpasamameva sampiṇḍeti, tadā pītiyā virāgā ca, kiñca bhiyyo vūpasamā cāti evaṃ yojanā veditabbā. Imissā ca yojanāya virāgo jigucchanattho hoti, tasmā pītiyā jigucchanā ca samatikkamā cāti ayamattho daṭṭhabbo. Yadā pana vitakkavicāravūpasamaṃ sampiṇḍeti, tadā pītiyā ca virāgā, kiñca bhiyyo vitakkavicārānañca vūpasamāti evaṃ yojanā veditabbā. Imissā ca yojanāya virāgo samatikkamanattho hoti, tasmā pītiyā ca samatikkamā, vitakkavicārānañca vūpasamāti ayamattho daṭṭhabbo.

659虽然这些寻与伺在第二禅的时候就已经止息了，但这里是为了显示进入这个第三禅的道路，以及为了称赞而说的。因为当宣说「寻与伺的止息」时，就能让人明白：「看来这寻与伺的止息，就是进入这个禅那的道路」。就像在第三圣道时，对于那些即使尚未被断除的「有身见」等烦恼，却说「断除了五下分结」，那样宣说断除，是为了称赞，也是为了激发那些精勤于此的人，令他们产生更大的精进力；同样地，在这里，对于尚未止息的寻与伺（在第二禅已止息，此处指相对于第三禅而言它们并非新被止息）而宣说「止息」，也是为了称赞。因此，这个意思就被表述为：「由于喜的超越，以及由于寻与伺的止息」。

Kāmañcete vitakkavicārā dutiyajjhāneyeva vūpasantā, imassa pana jhānassa maggaparidīpanatthaṃ vaṇṇabhaṇanatthañcetaṃ vuttaṃ. Vitakkavicārānaṃ vūpasamāti hi vutte idaṃ paññāyati ‘‘nūna vitakkavicāravūpasamo maggo imassa jhānassā’’ti. Yathā ca tatiye ariyamagge appahīnānampi sakkāyadiṭṭhādīnaṃ ‘‘pañcannaṃ orambhāgiyānaṃ saṃyojanānaṃ pahānā’’ti (dī. ni. 1.373; ma. ni. 2.133; saṃ. ni. 5.184; a. ni. 3.88) evaṃ pahānaṃ vuccamānaṃ vaṇṇabhaṇanaṃ hoti, tadadhigamāya ussukkānaṃ ussāhajanakaṃ, evameva idha avūpasantānampi vitakkavicārānaṃ vūpasamo vuccamāno vaṇṇabhaṇanaṃ hoti. Tenāyamattho vutto ‘‘pītiyā ca samatikkamā vitakkavicārānañca vūpasamā’’ti.

660「住于舍者」：在这里，「舍」是从“upapattito ikkhati”（从旁而观）来的，意思是平等地看，即不偏袒地看。由于具有那种清晰、广大、稳固的舍，所以证得第三禅那的人被称为「住于舍者」。

Upekkhako ca viharatīti ettha upapattito ikkhatīti upekkhā , samaṃ passati apakkhapatitā hutvā passatīti attho. Tāya visadāya vipulāya thāmagatāya samannāgatattā tatiyajjhānasamaṅgī ‘‘upekkhako’’ti vuccati.

661然而，「舍」有十种，即：六支舍、梵住舍、觉支舍、精进舍、行舍、受舍、观舍、中舍、禅那舍、遍净舍。

Upekkhā pana dasavidhā hoti chaḷaṅgupekkhā brahmavihārupekkhā bojjhaṅgupekkhā vīriyupekkhā saṅkhārupekkhā vedanupekkhā vipassanupekkhā tatramajjhattupekkhā jhānupekkhā pārisuddhupekkhāti.

662其中，所谓「六支舍」，是指如经中所说：“诸比丘，于此，漏尽比丘以眼见到色之后，既不喜悦也不忧伤，住于舍，具念与正知。”（《增支部》6.1）这是当漏尽者在六根门面对可爱与不可爱的六种所缘境时，保持原本清净的本性而不舍弃的舍，叫做六支舍。

Tattha yā ‘‘idha, bhikkhave, khīṇāsavo bhikkhu cakkhunā rūpaṃ disvā neva sumano hoti na dummano, upekkhako ca viharati sato sampajāno’’ti (a. ni. 6.1) evamāgatā khīṇāsavassa chasu dvāresu iṭṭhāniṭṭhachaḷārammaṇāpāthe parisuddhapakatibhāvāvijahanākārabhūtā upekkhā, ayaṃ chaḷaṅgupekkhā nāma.

663而所谓「梵住舍」，是指如经中所说：“以与舍相伴之心遍满一个方向而住。”（《长部》1.556）这是对于有情众生保持中立的舍，叫做梵住舍。

Yā pana ‘‘upekkhāsahagatena cetasā ekaṃ disaṃ pharitvā viharatī’’ti (dī. ni. 1.556; ma. ni. 1.77) evamāgatā sattesu majjhattākārabhūtā upekkhā, ayaṃ brahmavihārupekkhā nāma.

664而所谓「觉支舍」，是指如经中所说：“依远离修习舍觉支。”（《中部》2.247）这是对一同生起的诸法保持中性的舍，叫做觉支舍。

Yā pana ‘‘upekkhāsambojjhaṅgaṃ bhāveti vivekanissita’’nti (ma. ni. 2.247) evamāgatā sahajātadhammānaṃ majjhattākārabhūtā upekkhā, ayaṃ bojjhaṅgupekkhā nāma.

665而所谓「精进舍」，是指如经中所说：“时常作意舍相。”（《增支部》3.103）这是既不过急也不过缓的精进，叫做精进舍。

Yā pana ‘‘kālena kālaṃ upekkhānimittaṃ manasikarotī’’ti (a. ni. 3.103) evamāgatā anaccāraddhanātisithilavīriyasaṅkhātā upekkhā, ayaṃ vīriyupekkhā nāma.

666而所谓「行舍」，是指如论中所说：“有多少行舍是由止生起的？有多少行舍是由观生起的？八种行舍由止生起，十种行舍由观生起。”（《无碍解道》1.57）这是在对诸盖等进行简择、舍离、安住、执取时保持中性的舍，叫做行舍。

Yā pana ‘‘kati saṅkhārupekkhā samathavasena uppajjanti, kati saṅkhārupekkhā vipassanāvasena uppajjanti? Aṭṭha saṅkhārupekkhā samathavasena uppajjanti, dasa saṅkhārupekkhā vipassanāvasena uppajjantī’’ti (paṭi. ma. 1.57) evamāgatā nīvaraṇādipaṭisaṅkhāsantiṭṭhanāgahaṇe majjhattabhūtā upekkhā, ayaṃ saṅkhārupekkhā nāma.

667而所谓「受舍」，是指如论中所说：“有时欲界的善心生起，与舍相伴。”（《法集论》150）这名为不苦不乐的舍，叫做受舍。

Yā pana ‘‘yasmiṃ samaye kāmāvacaraṃ kusalaṃ cittaṃ uppannaṃ hoti upekkhāsahagata’’nti (dha. sa. 150) evamāgatā adukkhamasukhasaññitā upekkhā, ayaṃ vedanupekkhā nāma.

668而所谓「观舍」，是指如经中所说：“凡是存在的、已生的，他舍断它，获得舍。”（《中部》3.71；《增支部》7.55）这是在简择过程中保持中性的舍，叫做观舍。

Yā ‘‘yadatthi yaṃ bhūtaṃ, taṃ pajahati, upekkhaṃ paṭilabhatī’’ti (ma. ni. 3.71; a. ni. 7.55) evamāgatā vicinane majjhattabhūtā upekkhā, ayaṃ vipassanupekkhā nāma.

669而所谓「此中立舍」，是指在欲等未了结法中所说的、令俱生诸法平等和合的舍，叫做此中立舍。

Yā pana chandādīsu yevāpanakesu āgatā sahajātānaṃ samavāhitabhūtā upekkhā, ayaṃ tatramajjhattupekkhā nāma.

670而所谓「禅那舍」，是指如经中所说：“具舍而住。”（《法集论》163；《长部》1.230）这是即使面对最上之乐也不生起偏向的舍，叫做禅那舍。

Yā pana ‘‘upekkhako ca viharatī’’ti (dha. sa. 163; dī. ni. 1.230) evamāgatā aggasukhepi tasmiṃ apakkhapātajananī upekkhā, ayaṃ jhānupekkhā nāma.

671而所谓「遍净舍」，是指如经中所说：“舍念清净，第四禅。”（《法集论》165；《长部》1.232）这是清净了一切对立之敌、即使在止息对立时也不起作用的舍，叫做遍净舍。

Yā pana ‘‘upekkhāsatipārisuddhiṃ catutthaṃ jhāna’’nti (dha. sa. 165; dī. ni. 1.232) evamāgatā sabbapaccanīkaparisuddhā paccanīkavūpasamanepi abyāpārabhūtā upekkhā, ayaṃ pārisuddhupekkhā nāma.

672在这其中，六支舍、梵住舍、觉支舍、此中立舍、禅那舍和遍净舍，从义理上来说其实是同一个，它们全都是此中立舍本身。只是随着各自不同的阶段状态，才出现了这种分别。就像一个存在的人，会有男孩、青年、长老、将军、国王等不同称呼一样。因此应该这样理解：在这些舍当中，存在六支舍时，就没有觉支舍等；或者存在觉支舍时，就没有六支舍等。

Tattha chaḷaṅgupekkhā ca brahmavihārupekkhā ca bojjhaṅgupekkhā ca tatramajjhattupekkhā ca jhānupekkhā ca pārisuddhupekkhā ca atthato ekā, tatramajjhattupekkhāva hoti. Tena tena avatthābhedena panassāyaṃ bhedo. Ekassāpi sato sattassa kumārayuvattherasenāpatirājādivasena bhedo viya, tasmā tāsu yattha chaḷaṅgupekkhā, na tattha bojjhaṅgupekkhādayo. Yattha vā pana bojjhaṅgupekkhā, na tattha chaḷaṅgupekkhādayo hontīti veditabbā.

673如同这些舍在义理上是同一体，行舍与观舍也是如此。那其实只是慧本身，依其作用而分为两种罢了。譬如有人在傍晚时分，拿着山羊脚做成的棍子，寻找进入家里的蛇。他在谷仓里看到那条蛇躺着，仔细观察，看到三环纹，便确定了'这是蛇，不是别的'。就在这样的简择中，他生起了中立心态。同样地，当开始修观的修行者以观智照见三相，对诸行的无常性等进行简择时，所生起的那种中立心态，就称为「观舍」。又像那个人用山羊脚棍紧紧抓住蛇，寻思'我怎样才能不伤害这条蛇，也不被它咬到而把它放走呢'，就这样寻找放掉它的方法时，他在抓取中也有中立心态。同样地，因为已经照见了三相，修行者看待三界有如火坑一般，在抓取诸行时便生起中立心态，这就称为「行舍」。如此一来，当观舍成就时，行舍也自然成就了。而此舍正是凭着'简择时的中立'与'抓取时的中立'这两种作用，才分成了两种。至于精进舍和受舍，这两者彼此之间，以及和其余这些舍之间，在义理上则是全然不同的。

Yathā cetāsaṃ atthato ekībhāvo, evaṃ saṅkhārupekkhāvipassanupekkhānampi. Paññā eva hi sā, kiccavasena dvidhā bhinnā. Yathā hi purisassa sāyaṃ gehaṃ paviṭṭhaṃ sappaṃ ajapadadaṇḍaṃ gahetvā pariyesamānassa taṃ thusakoṭṭhake nipannaṃ disvā ‘‘sappo nu kho, no’’ti avalokentassa sovatthikattayaṃ disvā nibbematikassa ‘‘sappo, na sappo’’ti vicinane majjhattatā uppajjati, evameva yā āraddhavipassakassa vipassanāñāṇena lakkhaṇattaye diṭṭhe saṅkhārānaṃ aniccabhāvādivicinane majjhattatā uppajjati, ayaṃ vipassanupekkhā. Yathā pana tassa purisassa ajapadadaṇḍena gāḷhaṃ sappaṃ gahetvā ‘‘kintāhaṃ imaṃ sappaṃ aviheṭhento attānañca iminā aḍaṃsāpento muñceyya’’nti muñcanākārameva pariyesato gahaṇe majjhattatā hoti, evameva yā lakkhaṇattayassa diṭṭhattā āditte viya tayo bhave passato saṅkhāragahaṇe majjhattatā, ayaṃ saṅkhārupekkhā. Iti vipassanupekkhāya siddhāya saṅkhārupekkhāpi siddhāva hoti. Iminā panesā vicinanagahaṇesu majjhattasaṅkhātena kiccena dvidhā bhinnāti. Vīriyupekkhā pana vedanupekkhā ca aññamaññañca avasesāhi ca atthato bhinnā evāti. Āha cettha –

674中立（舍）、梵住（舍）、觉支（舍）、六支（舍）、禅那（舍）、遍净（舍）；

‘‘Majjhattabrahmabojjhaṅgachaḷaṅgajhānasuddhiyo;

675观（舍）与行（舍）、受（舍）、精进（舍）。

Vipassanā ca saṅkhāravedanā vīriyaṃ iti.

676「舍」广说有十种，其中六种是从中舍性等角度开始阐述，由此而来。

Vitthārato dasopekkhā, cha majjhattādito tato;

677有两种慧，由此再加上另外两种，它们就成了四种。

Duve paññā tato dvīhi, catassova bhavantimā’’ti.

678这样，在这些舍当中，这里指的是「禅那舍」。它以中舍性为特征。有人问：“这个禅那舍，从意义上看难道不就是‘中舍性’吗？而且它也存在于初禅和第二禅中，因此，在那些禅那里也应该说‘具舍而住’，为什么在这里不说呢？”答：因为它在那里的作用不明显。之所以不明显，是因为在那些禅那里，它的作用被寻等所征服了；而在此处，这个舍不被寻、伺、喜所征服，就像头颅昂起一样，作用变得明显起来，所以才在这里说。

Iti imāsu upekkhāsu jhānupekkhā idha adhippetā. Sā majjhattalakkhaṇā. Etthāha – ‘‘nanu cāyaṃ atthato tatramajjhattupekkhāva hoti, sā ca paṭhamadutiyajjhānesupi atthi, tasmā tatrapi ‘upekkhako ca viharatī’ti evamayaṃ vattabbā siyā, sā kasmā na vuttā’’ti? Aparibyattakiccato. Aparibyattañhi tassa tattha kiccaṃ vitakkādīhi abhibhūtattā, idha panāyaṃ vitakkavicārapītīhi anabhibhūtattā ukkhittasirā viya hutvā paribyattakiccā jātā, tasmā vuttāti.

679现在解释「具念与正知」：这里「念」指能忆念，「正知」指能正确地了知。因此，这是就补特伽罗而说的念与正知。其中，念的特征是忆念，正知的特征是不迷乱。虽然这种念与正知在之前的禅那中也是存在的，因为如果一个人失念、无正知，就连近行定都不可能成就，更何况安止定。但是，由于那些禅那比较粗显，就像在平地上，人的心念容易感受乐，所以念与正知的作用在那时还不明显。而第三禅因为舍弃了粗重的支分而变得微细，就像在刀锋上行走，心念必须被念与正知的作用摄持才可行，所以唯独在这里强调了念与正知。此外，就像小牛犊被从母牛身边拉开，如果不加守护，它又会跑回母牛那里；同样，这第三禅的乐虽然已经离开了喜，但如果不依靠念与正知的守护，它可能又会回到喜，或者变得与喜相应。再者，有情对乐容易产生染着，而第三禅的乐极为甘甜，因为再往上去就没有乐了。然而，正是由于念与正知的力量，于此乐中才不会生起染着，而不是依靠其他方法。应该知道，为了显示这个殊胜的意义，才只在此处说。

Idāni sato ca sampajānoti ettha saratīti sato. Sampajānātīti sampajāno. Iti puggalena sati ca sampajaññañca vuttaṃ. Tattha saraṇalakkhaṇā sati. Asammohalakkhaṇaṃ sampajaññaṃ. Tattha kiñcāpi idaṃ satisampajaññaṃ purimajjhānesupi atthi, muṭṭhassatissa hi asampajānassa upacāramattampi na sampajjati, pageva appanā. Oḷārikattā pana tesaṃ jhānānaṃ bhūmiyaṃ viya purisassa cittassa gati sukhā hoti, abyattaṃ tattha satisampajaññakiccaṃ. Oḷārikaṅgappahānena pana sukhumattā imassa jhānassa purisassa khuradhārāyaṃ viya satisampajaññakiccapariggahitā eva cittassa gati icchitabbāti idheva vuttaṃ. Kiñca bhiyyo – yathā dhenupago vaccho dhenuto apanīto arakkhiyamāno punadeva dhenuṃ upagacchati, evamidaṃ tatiyajjhānasukhaṃ pītito apanītampi satisampajaññārakkhena arakkhiyamānaṃ punadeva pītiṃ upagaccheyya, pītisampayuttameva siyā. Sukhe vāpi sattā sārajjanti, idañca atimadhuraṃ sukhaṃ tato paraṃ sukhābhāvā. Satisampajaññānubhāvena panettha sukhe asārajjanā hoti, no aññathāti imampi atthavisesaṃ dassetuṃ idaṃ idheva vuttanti veditabbaṃ.

680现在解释「以身感受乐」：虽然证得第三禅的人并没有主动去感受乐的倾向，但因为他有名身相应的乐，而且由这种名身相应的乐所生起的极为殊胜的色法，他的色身被它触到；由于被触到的缘故，即使出定之后，也还能感受到乐。因此，为了说明这层意义，才说「以身感受乐」。

Idāni sukhañca kāyena paṭisaṃvedetīti ettha kiñcāpi tatiyajjhānasamaṅgino sukhapaṭisaṃvedanābhogo natthi, evaṃ santepi yasmā tassa nāmakāyena sampayuttaṃ sukhaṃ, yaṃ vā taṃ nāmakāyasampayuttaṃ sukhaṃ, taṃsamuṭṭhānenassa yasmā atipaṇītena rūpena rūpakāyo phuṭṭho, yassa phuṭṭhattā jhānā vuṭṭhitopi sukhaṃ paṭisaṃvedeyya, tasmā etamatthaṃ dassento ‘‘sukhañca kāyena paṭisaṃvedehī’’ti āha.

681现在解释「诸圣者所称说的“具舍、具念、乐住”」：这里的意思是说：以这个禅那为因、以这个禅那为缘故，佛陀等圣者们对证得第三禅的补特伽罗，称扬、宣说、施设、安立、开显、分别、阐明、彰显，也就是赞叹。怎么赞叹呢？说他是「具舍、具念、乐住」。应该这样理解它和上下文的连接：成就这第三禅而安住。

Idāni yaṃ taṃ ariyā ācikkhanti upekkhako satimā sukhavihārīti ettha yaṃjhānahetu yaṃjhānakāraṇā taṃ tatiyajjhānasamaṅgipuggalaṃ buddhādayo ariyā ācikkhanti desenti paññapenti paṭṭhapenti vivaranti vibhajanti uttānīkaronti pakāsenti, pasaṃsantīti adhippāyo. Kinti? Upekkhako satimā sukhavihārīti. Taṃ tatiyaṃ jhānaṃ upasampajja viharatīti evamettha yojanā veditabbā.

682再者，为什么那些圣者要这样赞叹呢？因为值得赞叹。因为在这个乐到达极致、极为甘甜的第三禅中，他依然是「具舍」的，不会在那里被对乐的贪着所牵引。而且由于像「喜」不生起那样，他以念现前而「具念」。又因为他以名身感受那种离杂染的、圣者所喜爱的、只有圣者才亲近的乐，所以值得赞叹。因此，圣者们为了彰显那些值得赞叹的功德因相，就这样赞叹为「具舍、具念、乐住」。应该这样理解。「第三」：按照数目次第是第三，也因为它是第三个生起的，所以叫第三。

Kasmā pana taṃ te evaṃ pasaṃsantīti? Pasaṃsārahato. Ayañhi yasmā atimadhurasukhe sukhapāramippattepi tatiyajjhāne upekkhako, na tattha sukhābhisaṅgena ākaḍḍhīyati. Yathā ca pīti na uppajjati, evaṃ upaṭṭhitassatitāya satimā. Yasmā ca ariyakantaṃ ariyajanasevitameva ca asaṃkiliṭṭhaṃ sukhaṃ nāmakāyena paṭisaṃvedeti, tasmā pasaṃsāraho hoti. Iti pasaṃsārahato naṃ ariyā te evaṃ pasaṃsārahahetubhūte guṇe pakāsentā ‘‘upekkhako satimā sukhavihārī’’ti evaṃ pasaṃsantīti veditabbaṃ. Tatiyanti gaṇanānupubbatā tatiyaṃ, tatiyaṃ uppannantipi tatiyaṃ.

683解释「由舍断乐，由舍断苦」：就是指舍断了身乐和身苦。「先已」：这种舍断必定是在之前就已完成的，不是在第四禅的当下。「由喜忧之灭没」：是指心乐和心忧这两种感受的先已灭没，也就是舍断。那么，这些乐、苦、喜、忧在什么时候被舍断呢？在四禅各自的近行刹那。喜只在第四禅的近行刹那被舍断；而苦、忧、乐则在初禅、二禅、三禅的近行刹那就被舍断了。所以，这里虽然按舍断的次第没有明说，但根据《根分别》（vibha. 219等）中诸根的排列顺序，也应知道它们是被这样舍断的。

Sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānāti kāyikasukhassa ca kāyikadukkhassa ca pahānā. Pubbevāti tañca kho pubbeva, na catutthajjhānakkhaṇe. Somanassadomanassānaṃ atthaṅgamāti cetasikasukhassa cetasikadukkhassa cāti imesampi dvinnaṃ pubbeva atthaṅgamā, pahānā icceva vuttaṃ hoti. Kadā pana nesaṃ pahānaṃ hoti? Catunnaṃ jhānānaṃ upacārakkhaṇe. Somanassañhi catutthassa jhānassa upacārakkhaṇeyeva pahīyati, dukkhadomanassasukhāni paṭhamadutiyatatiyānaṃ upacārakkhaṇesu. Evametesaṃ pahānakkamena avuttānaṃ indriyavibhaṅge (vibha. 219 ādayo) pana indriyānaṃ uddesakkameneva idhāpi vuttānaṃ sukhadukkhasomanassadomanassānaṃ pahānaṃ veditabbaṃ.

684不过，如果这些受只是在各个禅那的近行阶段被舍断，那为什么经中说：‘所生的苦根在哪里无余灭尽？比丘们，于此，比丘离诸欲……具足初禅而住。所生的苦根即于此无余灭尽。所生的忧根、乐根、喜根在哪里无余灭尽？比丘们，于此，比丘由断乐……具足第四禅而住。所生的喜根即于此无余灭尽。’（《相应部》5.510）像这样，把灭尽说在诸禅那本身呢？这是因为殊胜的灭尽。因为在初禅等之中，对这些受而言是殊胜的灭尽，而非仅仅是灭尽。仅仅的灭尽发生在近行阶段，而非殊胜的灭尽。正如在转向不同所缘时，虽然在初禅近行中苦根已灭尽，但由于蚊虻等接触或不舒适的坐姿所生的苦受，仍有可能生起，而在安止定内则决不会生起。或者在近行中灭尽的这个受，并未彻底灭尽，因为未被对立面所摧破。然而在安止定内，由于喜的遍满，整个身体为乐所浸润；对于乐所浸润的身体，苦根因被对立面摧破而彻底灭尽。同样，在转向不同所缘时，虽然在第二禅近行中忧根已被舍断，但由于忧根在有寻有伺为缘、且存在身疲劳或心受损时生起，无寻无伺则决不会生起；而它生起之处，即有寻有伺存在。在第二禅近行中，寻与伺尚未被断除，因此忧根在那里仍可能生起，但在第二禅中则决不会生起，因为其缘已断。同样，虽然在第三禅近行中乐根已被舍断，但对于身体触到由喜所生的殊胜色法者，乐仍可能生起，但在第三禅中则决不会生起。因为在第三禅中，作为乐之缘的喜已完全灭尽。同样，虽然在第四禅近行中喜根已被舍断，但由于接近安止、尚未获得安止舍、且未正确超越，喜仍可能生起，但在第四禅中则决不会生起。正因如此，经中才在各处使用‘无余’一词，说‘所生的某根于此无余灭尽’。

Yadi panetāni tassa tassa jhānassa upacārakkhaṇeyeva pahīyanti , atha kasmā ‘‘kattha cuppannaṃ dukkhindriyaṃ aparisesaṃ nirujjhati? Idha, bhikkhave, bhikkhu vivicceva kāmehi…pe… paṭhamajjhānaṃ upasampajja viharati. Ettha cuppannaṃ dukkhindriyaṃ aparisesaṃ nirujjhati. Kattha cuppannaṃ domanassindriyaṃ, sukhindriyaṃ, somanassindriyaṃ aparisesaṃ nirujjhati? Idha, bhikkhave, bhikkhu sukhassa ca pahānā…pe… catutthaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ettha cuppannaṃ somanassindriyaṃ aparisesaṃ nirujjhatī’’ti (saṃ. ni. 5.510) evaṃ jhānesveva nirodho vuttoti? Atisayanirodhattā. Atisayanirodho hi tesaṃ paṭhamajjhānādīsu, na nirodhoyeva. Nirodhoyeva pana upacārakkhaṇe, nātisayanirodho. Tathā hi nānāvajjane paṭhamajjhānūpacāre niruddhassāpi dukkhindriyassa ḍaṃsamakasādisamphassena vā visamāsanūpatāpena vā siyā uppatti, na tveva antoappanāyaṃ. Upacāre vā niruddhampetaṃ na suṭṭhu niruddhaṃ hoti paṭipakkhena avihatattā. Antoappanāyaṃ pana pītipharaṇena sabbo kāyo sukhokkanto hoti, sukhokkantakāyassa ca suṭṭhu niruddhaṃ hoti dukkhindriyaṃ paṭipakkhena vihatattā. Nānāvajjaneyeva ca dutiyajjhānūpacāre pahīnassāpi domanassindriyassa, yasmā etaṃ vitakkavicārapaccayepi kāyakilamathe cittūpaghāte ca sati uppajjati, vitakkavicārābhāve neva uppajjati. Yattha pana uppajjati, tattha vitakkavicārabhāve. Appahīnāyeva ca dutiyajjhānūpacāre vitakkavicārāti tatthassa siyā uppatti, natveva dutiyajjhāne pahīnapaccayattā. Tathā tatiyajjhānūpacāre pahīnassāpi sukhindriyassa pītisamuṭṭhānapaṇītarūpaphuṭṭhakāyassa siyā uppatti, natveva tatiyajjhāne. Tatiyajjhāne hi sukhassa paccayabhūtā pīti sabbaso niruddhā hoti. Tathā catutthajjhānūpacāre pahīnassāpi somanassindriyassa āsannattā, appanāppattāya upekkhāya abhāvena sammā anatikkantattā ca siyā uppatti, natveva catutthajjhāne. Tasmā eva ca ‘‘etthuppannaṃ dukkhindriyaṃ aparisesaṃ nirujjhatī’’ti tattha tattha aparisesaggahaṇaṃ katanti.

685于此，有人问：‘既然如此，这些受在相应禅那的近行中已被舍断，为何在此将它们总集起来？’为了把握乐（不苦不乐受）。因为在此‘不苦不乐’中所说的不苦不乐受，微细难辨，不易把握。正如牧牛人为了捕捉一头桀骜不驯、无论如何靠近都无法捕捉的牛，先将所有牛集于一栏，然后逐一赶出，当它按顺序出来时，便说：‘就是这头，抓住它！’这样便能让人抓住它。同样，为了把握不苦不乐受，将所有这些受总集起来。如此总集后，一一示之，便能让人了知：‘那非乐、非苦、非喜、非忧者，即此不苦不乐受。’

Etthāha – ‘‘athevaṃ tassa tassa jhānassūpacāre pahīnāpi etā vedanā idha kasmā samāharī’’ti ? Sukhaggahaṇatthaṃ . Yā hi ayaṃ ‘‘adukkhamasukha’’nti ettha adukkhamasukhā vedanā vuttā, sā sukhumā dubbiññeyyā na sakkā sukhena gahetuṃ, tasmā yathā nāma duṭṭhassa yathā tathā vā upasaṅkamitvā gahetuṃ asakkuṇeyyassa goṇassa gahaṇatthaṃ gopo ekasmiṃ vaje sabbā gāvo samāharati, athekekaṃ nīharanto paṭipāṭiyā āgataṃ ‘‘ayaṃ so gaṇhatha na’’nti tampi gāhāpeti, evamevaṃ sukhaggahaṇatthaṃ sabbāpi etā samāhari. Evañhi samāhaṭā etā dassetvā ‘‘yaṃ neva sukhaṃ, na dukkhaṃ, na somanassaṃ, na domanassaṃ, ayaṃ adukkhamasukhāvedanā’’ti sakkā hoti esā gāhayituṃ.

686而且，也应知说这些受是为了显示不苦不乐心解脱的缘。因为断乐、断苦等正是它的缘。如经说：‘贤友，有四个缘证得不苦不乐心解脱等至。贤友，于此，比丘由断乐……具足第四禅而住。贤友，此即证得不苦不乐心解脱等至的四个缘。’（《中部》1.458）又如他处虽已断有身见等，但为称扬第三道功德而说于彼处断；同样，也应知此处说这些受是为了称扬此第四禅的功德。或者，也应知说这些受是为了通过摧毁其缘而显示贪嗔极为遥远。因为在此等受中，乐是喜的缘，喜是贪的缘；苦是忧的缘，忧是嗔的缘。由摧毁乐等，有缘的贪嗔即被摧毁，故成极远。

Apica adukkhamasukhāya cetovimuttiyā paccayadassanatthañcāpi etā vuttāti veditabbā. Sukhadukkhappahānādayo hi tassā paccayā. Yathāha – ‘‘cattāro kho, āvuso, paccayā adukkhamasukhāya cetovimuttiyā samāpattiyā. Idhāvuso, bhikkhu sukhassa ca pahānā…pe… catutthaṃ jhānaṃ upasampajja viharati. Ime kho āvuso, cattāro paccayā adukkhamasukhāya cetovimuttiyā samāpattiyā’’ti (ma. ni. 1.458). Yathā vā aññattha pahīnāpi sakkāyadiṭṭhiādayo tatiyamaggassa vaṇṇabhaṇanatthaṃ tattha pahīnāti vuttā , evaṃ vaṇṇabhaṇanatthampetassa jhānassetā idha vuttātipi veditabbā. Paccayaghātena vā ettha rāgadosānaṃ atidūrabhāvaṃ dassetumpetā vuttāti veditabbā. Etāsu hi sukhaṃ somanassassa paccayo, somanassaṃ rāgassa, dukkhaṃ domanassassa, domanassaṃ dosassa. Sukhādighātena ca sappaccayā rāgadosā hatāti atidūre hontīti.

687‘不苦不乐’：因无苦故为不苦，因无乐故为不乐。以此，在此并非仅指无苦无乐，而是显示与苦乐相对立的第三受。所谓第三受，即不苦不乐，亦称为舍。其特相为体验非可爱非不可爱。‘舍念清净’：指由舍所生的念清净。于此禅中，念极清净，而此念清净由舍所成，非由其他。故说为‘舍念清净’。而令此中念清净的舍，义理上应知为舍心。且不唯此中念为清净，一切相应法亦皆清净，但以念为首而说。

Adukkhamasukhanti dukkhābhāvena adukkhaṃ. Sukhābhāvena asukhaṃ. Etenettha dukkhasukhapaṭipakkhabhūtaṃ tatiyavedanaṃ dīpeti, na dukkhasukhābhāvamattaṃ. Tatiyavedanā nāma adukkhamasukhā, upekkhātipi vuccati. Sā iṭṭhāniṭṭhaviparītānubhavanalakkhaṇā. Upekkhāsatipārisuddhinti upekkhāya janitasatipārisuddhiṃ. Imasmiñhi jhāne suparisuddhā sati, yā ca tassā satiyā pārisuddhi, sā upekkhāya katā, na aññena. Tasmā etaṃ ‘‘upekkhāsatipārisuddhi’’nti vuccati. Yāya ca upekkhāya ettha satiyā pārisuddhi hoti, sā atthato tatramajjhattatāti veditabbā. Na kevalañcettha tāya satiyeva parisuddhā, apica kho sabbepi sampayuttadhammā, satisīsena pana desanā vuttā.

688在此，虽然这个舍在下三层禅那中也存在，但正如月牙虽然在白天也存在，却因被太阳的光芒所压制、因自身的柔和性质，或因得不到与自己相应的夜晚作为助伴，而在白天显得不清净、不明亮；同样，这个中舍性的月牙，在初禅等阶段中，虽也存在，却因被寻思等敌对法的威力所压制，且得不到与自己相应的舍受之夜作为助伴，而显得不清净。由于它不清净，那些与它俱生的念等，就如白天不清净的月牙的光芒一样，也都是不清净的。因此，在那些禅那中，任何一个都没有被说为‘舍念清净’。然而，在此第四禅中，由于不再被寻思等敌对法的威力所压制，且获得了与自己相应的舍受之夜，这个中舍性的月牙便极为清净。由于它清净，那些与它俱生的念等，就如清净月牙的光芒一样，也变得清净、明亮。因此，应知只有这第四禅才被称为‘舍念清净’。‘第四’：依计数次第为第四，也因是第四个生起的，故为第四。

Tattha kiñcāpi ayaṃ upekkhā heṭṭhāpi tīsu jhānesu vijjati, yathā pana divā sūriyappabhābhibhavā sommabhāvena ca attano upakārakattena vā sabhāgāya rattiyā alābhā divā vijjamānāpi candalekhā aparisuddhā hoti apariyodātā, evamayampi tatramajjhattupekkhācandalekhā vitakkādipaccanīkadhammatejābhibhavā sabhāgāya ca upekkhāvedanārattiyā alābhā vijjamānāpi paṭhamajjhānādibhede aparisuddhā hoti. Tassā ca aparisuddhāya divā aparisuddhacandalekhāya pabhā viya sahajātāpi satiādayo aparisuddhāva honti. Tasmā tesu ekampi ‘‘upekkhāsatipārisuddhi’’nti na vuttaṃ. Idha pana vitakkādipaccanīkatejābhibhavābhāvā sabhāgāya ca upekkhāvedanārattiyā paṭilābhā ayaṃ tatramajjhattupekkhācandalekhā ativiya parisuddhā. Tassā parisuddhattā parisuddhacandalekhāya pabhā viya sahajātāpi satiādayo parisuddhā honti pariyodātā. Tasmā idameva ‘‘upekkhāsatipārisuddhi’’nti vuttanti veditabbaṃ. Catutthanti gaṇanānupubbatā catutthaṃ, catutthaṃ uppannantipi catutthaṃ.

689这四种禅那，在前分阶段和道刹那阶段都是不同的。在前分阶段，依等至的不同而有别；在道刹那阶段，依不同道而有别。因为，对某个人来说，初道是初禅类型的，第二道等也是初禅类型的，或者是第二禅等中的某一种禅那类型。对另一个人来说，初道是第二禅等中的某一种禅那类型，第二道等也是第二禅等中的某一种禅那类型，或者是初禅类型的。如此，所有四道，从禅那的角度看，可以是相同的，可以是不同的，也可以是一部分相同、一部分不同的。而这里的差别，是由基础禅那决定的。因为，对于获得初禅者，从初禅出定后修观，所生起的道是初禅类型的，而这里的道支和觉支都是圆满的。从第二禅出定后修观，所生起的道是第二禅类型的，但这里的道支有七支。从第三禅出定后修观，所生起的道是第三禅类型的，道支有七支，觉支有六支。从第四禅开始，乃至非想非非想处，都是这个道理。在无色界中，会生起四禅或五禅，而且那是出世间的，不是世间的，这是所说的。在此如何说呢？在此，也是从初禅等中出定，证得须陀洹道后，修习无色定，于无色界中证得更高者，他生起的后三道，也都属于他在那里所依托的那种禅那类型。如此，正是基础禅那决定。然而，有些长老说：‘是作为观所缘的诸蕴决定的。’有些长老说：‘是个人意乐决定的。’也有些长老说：‘是出起观决定的。’

Imāni cattāri jhānāni pubbabhāgepi nānā, maggakkhaṇepi. Pubbabhāge samāpattivasena nānā, maggakkhaṇe nānāmaggavasena. Ekassa hi paṭhamamaggo paṭhamajjhāniko hoti, dutiyamaggādayopi paṭhamajjhānikā vā dutiyādīsu aññatarajjhānikā vā. Ekassa paṭhamamaggo dutiyādīnaṃ aññatarajjhāniko hoti, dutiyādayopi dutiyādīnaṃ aññatarajjhānikā vā paṭhamajjhānikā vā. Evaṃ cattāropi maggā jhānavasena sadisā vā asadisā vā ekaccasadisā vā honti. Ayaṃ panassa viseso pādakajjhānaniyamena hoti. Paṭhamajjhānalābhino hi paṭhamajjhānā vuṭṭhāya vipassantassa uppannamaggo paṭhamajjhāniko hoti, maggaṅgabojjhaṅgāni panettha paripuṇṇāneva honti. Dutiyajjhānato vuṭṭhāya vipassantassa uppanno dutiyajjhāniko hoti, maggaṅgāni panettha satta honti. Tatiyajjhānato vuṭṭhāya vipassantassa uppanno tatiyajjhāniko, maggaṅgāni panettha satta, bojjhaṅgāni cha honti. Esa nayo catutthajjhānato paṭṭhāya yāva nevasaññānāsaññāyatanā. Āruppe catukkapañcakajjhānaṃ uppajjati, tañca kho lokuttaraṃ, na lokiyanti vuttaṃ. Ettha kathanti? Etthapi paṭhamajjhānādīsu yato vuṭṭhāya sotāpattimaggaṃ paṭilabhitvā arūpasamāpattiṃ bhāvetvā yo āruppe uppanno, taṃjhānikāva tassa tattha tayo maggā uppajjanti. Evaṃ pādakajjhānameva niyameti. Keci pana therā ‘‘vipassanāya ārammaṇabhūtā khandhā niyamentī’’ti vadanti. Keci ‘‘puggalajjhāsayo niyametī’’ti vadanti. Keci ‘‘vuṭṭhānagāminī vipassanā niyametī’’ti vadanti.

690于此，以下是次第解说——因为，依观的决定：对于干观者所生起的道，对于等至获得者不将禅那作为基础而生起的道，以及将初禅作为基础、对杂多诸行进行观察后所引生的道，都是初禅类型的。在所有这些情况中，都有七觉支、八道支、五禅支。因为，他们的前分观，虽可能是喜俱的，也可能是舍俱的，但在出起时达到行舍状态时，就只是喜俱的。

Tatrāyaṃ anupubbikathā – vipassanāniyamena hi sukkhavipassakassa uppannamaggopi, samāpattilābhino jhānaṃ pādakaṃ akatvā uppannamaggopi, paṭhamajjhānaṃ pādakaṃ katvā pakiṇṇakasaṅkhāre sammasitvā uppāditamaggopi paṭhamajjhānikova hoti, sabbesu satta bojjhaṅgāni aṭṭha maggaṅgāni pañca jhānaṅgāni honti. Tesañhi pubbabhāgavipassanā somanassasahagatāpi upekkhāsahagatāpi hutvā vuṭṭhānakāle saṅkhārupekkhābhāvaṃ pattā somanassasahagatāva hoti.

691在五禅支的分类法中，以第二禅、第三禅、第四禅作为基础禅那所引生的道中，依次拥有四支禅、三支禅和二支禅；然而，在所有这些道中，道支都是七支，在第四禅时，觉支是六支。这个差别，既是由基础禅那决定的，也是由观决定的。因为，他们的前分观，也是既可能是喜俱的，也可能是舍俱的；但出起观就唯独是喜俱的。

Pañcakanaye dutiyatatiyacatutthajjhānāni pādakāni katvā uppāditamaggesu yathākkameneva jhānaṃ caturaṅgikaṃ tivaṅgikaṃ duvaṅgikañca hoti, sabbesu pana satta maggaṅgāni honti, catutthe cha bojjhaṅgāni. Ayaṃ viseso pādakajjhānaniyamena ceva vipassanāniyamena ca hoti. Tesampi hi pubbabhāgavipassanā somanassasahagatāpi upekkhāsahagatāpi hoti, vuṭṭhānagāminī somanassasahagatāva.

692然而，以第五禅为基础而生起的道，则依舍和心一境性而有二禅支，觉支和道支则分别为六支和七支。这个差别也是由两种决定而产生的。因为，在这个方法中，前分观可以是喜俱的，或者是舍俱的；但出起观就唯独是舍俱的。以无色界禅那为基础而生起的道，道理也是一样。不过，在此四禅分类中，由于没有无寻唯伺的第二禅，应将其排除，再依其余的禅那来配合。如此，从基础禅那出定后，对任何诸行进行观察而引生的道，在临近出起的阶段，那种出起的等至会使自身与它相似，就像地面的颜色会影响蜥蜴的颜色一样。

Pañcamajjhānaṃ pādakaṃ katvā nibbattitamagge pana upekkhācittekaggatāvasena dve jhānaṅgāni, bojjhaṅgamaggaṅgāni cha satta ceva. Ayampi viseso ubhayaniyamavasena hoti. Imasmiñhi naye pubbabhāgavipassanā somanassasahagatā vā upekkhāsahagatā vā hoti, vuṭṭhānagāminī upekkhāsahagatāva hoti. Arūpajjhānāni pādakāni katvā uppāditamaggepi eseva nayo. Idha pana catukkanaye avitakkavicāramattassa dutiyajjhānassa abhāvā taṃ apanetvā sesānaṃ vasena yojetabbaṃ. Evaṃ pādakajjhānato vuṭṭhāya ye keci saṅkhāre sammasitvā nibbattitamaggassa āsannapadese vuṭṭhitasamāpatti attanā sadisabhāvaṃ karoti bhūmivaṇṇo viya godhāvaṇṇassa.

693而在第二种长老的观点中，从任何一种等至出定后，对那种等至中的法进行观察所引生的道，就与那种等至相似。其中，关于观的决定，也应按照前面所说的那样来理解。

Dutiyattheravāde pana yato yato samāpattito vuṭṭhāya ye ye samāpattidhamme sammasitvā maggo nibbattito hoti, taṃtaṃsamāpattisadisova hoti. Tatrāpi ca vipassanāniyamo vuttanayeneva veditabbo.

694在第三种长老的观点中，依自己意乐之相应，以某禅那为基、对某禅那法作思惟后所引生的道，即与那禅那相似。然而，若无基禅那或所思惟之禅那，仅凭意乐，此道不能成就。此处，关于观的决定方式，亦应依前述之理而了知。

Tatiyattheravāde attano ajjhāsayānurūpena yaṃ yaṃ jhānaṃ pādakaṃ katvā ye ye jhānadhamme sammasitvā maggo nibbattito, taṃtaṃjhānasadisova hoti. Pādakajjhānaṃ pana sammasitajjhānaṃ vā vinā ajjhāsayamatteneva taṃ na ijjhati. Etthāpi ca vipassanāniyamo vuttanayeneva veditabbo.

695所谓“此称为正定”，即于此四种禅那中的心一境性，在前期是世间的，在后期是出世间的，称为正定。法将（舍利弗尊者）即如此依世间与出世间而开示道谛。其中，在世间道中，所有道支皆随其所应，以六种所缘中的某一种为所缘。然而，在出世间道中，对于为证悟四谛而转起的圣弟子：以涅槃为所缘、能断除无明随眠的慧眼，是正见；对于具足如是见者，与其相应、能断除三种邪思惟、将心投入涅槃之处的，是正思惟；对于如是见、如是思惟者，与其相应、能断除四种语恶行、远离邪语的，是正语；对于如是远离者，与其相应、能断除三种邪业、远离邪业的，是正业；而作为其语业与身业之清净根源，与其相应、能断除诡诈等、远离邪命的，是正命；对于如是安住于由正语、正业、正命所成的戒地者，与其相应、能断除懈怠、令未生之不善法不生、已生之不善法断除、未生之善法生起、已生之善法安住成就的策励精进，是正精进；对于如是精进者，与其相应、能驱除邪念、成就于身等观身等的无忘失心，是正念；对于以无上正念善护心者，与其相应、能摧破邪定的一境性，是正定。此即出世间、圣的八支道。

Ayaṃ vuccati sammāsamādhīti yā imesu catūsu jhānesu ekaggatā, ayaṃ pubbabhāge lokiyo, aparabhāge lokuttaro sammāsamādhi nāma vuccati. Evaṃ lokiyalokuttaravasena dhammasenāpati maggasaccaṃ deseti. Tattha lokiyamagge sabbāneva maggaṅgāni yathānurūpaṃ chasu ārammaṇesu aññatarārammaṇāni honti. Lokuttaramagge pana catusaccappaṭivedhāya pavattassa ariyasāvakassa nibbānārammaṇaṃ avijjānusayasamugghātakaṃ paññācakkhu sammādiṭṭhi, tathā sampannadiṭṭhissa taṃsampayutto tividhamicchāsaṅkappasamugghātako cetaso nibbānapadābhiniropano sammāsaṅkappo, tathā passantassa vitakkentassa ca taṃsampayuttāva catubbidhavacīduccaritasamugghātikā micchāvācāya virati sammāvācā, tathā viramantassa taṃsampayuttāva tividhamicchākammantasamucchedikā micchākammantā virati sammākammanto, tesaṃyeva cassa vācākammantānaṃ vodānabhūtā taṃsampayuttāva kuhanādisamucchedikā micchāājīvā virati sammāājīvo, tassāyevassa sammāvācākammantājīvasaṅkhātāya sīlabhūmiyaṃ patiṭṭhamānassa tadanurūpo taṃsampayuttova kosajjasamucchedako, anuppannuppannānaṃ akusalakusalānaṃ anuppādappahānuppādaṭṭhitisādhako ca vīriyārambho sammāvāyāmo, evaṃ vāyamantassa taṃsampayuttova micchāsativiniddhunako, kāyādīsu kāyānupassanādisādhako ca cetaso asammoso sammāsati. Evaṃ anuttarāya satiyā suvihitacittārakkhassa taṃsampayuttāva micchāsamādhividdhaṃsikā cittekaggatā sammāsamādhi. Esa lokuttaro ariyo aṭṭhaṅgiko maggo.

696此道与世间道一同，被称为“趣向苦灭之道”。然而，此道由于正见与正思惟属于“明”，其余法属于“行”，故既是明亦是行。同样，由于彼二支摄于“观乘”，其余支摄于“止乘”，故既是止亦是观。又由于彼二支摄于慧蕴，其随后的三支摄于戒蕴，最后三支摄于定蕴，并摄于增上慧学、增上戒学、增上心学，故既是三蕴亦是三学。具足此道的圣弟子，犹如具足能见之眼与能行之足的旅人，成为明行具足者；以观乘避耽著欲乐之极端，以止乘避自我折磨之极端，而正行中道；以慧蕴破愚痴蕴，以戒蕴破瞋恚蕴，以定蕴破贪欲蕴；由增上慧学成就慧具足，由增上戒学成就戒具足，由增上心学成就定具足，如是证得三成就，亲证不死涅槃。他即入于初善、中善、后善，以三十七菩提分法宝为庄严，名为正性决定的圣地。

Yo saha lokiyena maggena dukkhanirodhagāminipaṭipadāti saṅkhyaṃ gato, so kho panesa maggo sammādiṭṭhisaṅkappānaṃ vijjāya sesadhammānaṃ caraṇena saṅgahitattā vijjā ceva caraṇañca. Tathā tesaṃ dvinnaṃ vipassanāyānena itaresaṃ samathayānena saṅgahitattā samatho ceva vipassanā ca. Tesaṃ dvinnaṃ paññākkhandhena tadanantarānaṃ tiṇṇaṃ sīlakkhandhena avasesānaṃ tiṇṇaṃ samādhikkhandhena adhipaññāadhisīlaadhicittasikkhāhi ca saṅgahitattā khandhattayañceva sikkhattayañca hoti. Yena samannāgato ariyasāvako dassanasamatthehi cakkhūhi gamanasamatthehi ca pādehi samannāgato addhiko viya vijjācaraṇasampanno hutvā vipassanāyānena kāmasukhallikānuyogaṃ samathayānena attakilamathānuyoganti antadvayaṃ parivajjetvā majjhimapaṭipadaṃ paṭipanno paññākkhandhena mohakkhandhaṃ, sīlakkhandhena dosakkhandhaṃ, samādhikkhandhena ca lobhakkhandhaṃ padālento adhipaññāsikkhāya paññāsampadaṃ, adhisīlasikkhāya sīlasampadaṃ, adhicittasikkhāya samādhisampadanti tisso sampattiyo patvā amataṃ nibbānaṃ sacchikaroti. Ādimajjhapariyosānakalyāṇaṃ sattatiṃsabodhipakkhiyadhammaratanavicittaṃ sammattaniyāmasaṅkhātaṃ ariyabhūmiṃ okkanto hotīti.

726道谛的解释完毕。

Maggasaccaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

727关于谛的杂论解释

Saccapakiṇṇakavaṇṇanā

697在四圣谛中，苦圣谛以逼迫为相，集圣谛以生起为相，灭圣谛以寂静为相，道圣谛以出离为相；此外，依次第，它们还有转起、令转起、还灭、令还灭之相。同样，它们也还有有为、渴爱、无为、见之相。

Catūsu pana saccesu bādhanalakkhaṇaṃ dukkhasaccaṃ, pabhavalakkhaṇaṃ samudayasaccaṃ, santilakkhaṇaṃ nirodhasaccaṃ, niyyānalakkhaṇaṃ maggasaccaṃ, apica pavattipavattakanivattinivattakalakkhaṇāni paṭipāṭiyā. Tathā saṅkhatataṇhāasaṅkhatadassanalakkhaṇāni ca.

698为何只说四圣谛，既不少也不多呢？因为不可能有另外的，且其中任何一个也不可去除。确实，不可能在这四圣谛之上再添加什么，也不可能从这四谛中去掉任何一个。正如所说：

Kasmā pana cattāreva ariyasaccāni vuttāni anūnāni anadhikānīti ce? Aññassa asambhavato aññatarassa ca anapaneyyabhāvato. Na hi etehi aññaṃ adhikaṃ vā, etesaṃ vā ekampi apanetabbaṃ sambhoti. Yathāha –

699“在此，比丘们，若有沙门或婆罗门来这样说：‘这不是苦圣谛，另有别的苦圣谛。我要把沙门乔达摩所教导的这个苦圣谛搁置一边，另立一个苦圣谛。’这是不可能的。”等等。

‘‘Idha, bhikkhave, āgaccheyya samaṇo vā brāhmaṇo vā ‘netaṃ dukkhaṃ ariyasaccaṃ, aññaṃ dukkhaṃ ariyasaccaṃ. Yaṃ samaṇena gotamena desitaṃ, ahametaṃ dukkhaṃ ariyasaccaṃ ṭhapetvā aññaṃ dukkhaṃ ariyasaccaṃ paññapessāmī’ti netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’’tiādi.

700又如所说：

Yathā cāha –

701“确实，比丘们，若有任何沙门或婆罗门这样说：‘这不是沙门乔达摩所教导的第一苦圣谛，我要否定这第一苦圣谛，而另立一个第一苦圣谛。’这是不可能的。”等等（相应部 5.1086）。

‘‘Yo hi koci, bhikkhave, samaṇo vā brāhmaṇo vā evaṃ vadeyya ‘netaṃ dukkhaṃ paṭhamaṃ ariyasaccaṃ, yaṃ samaṇena gotamena desitaṃ, ahametaṃ dukkhaṃ paṭhamaṃ ariyasaccaṃ paccakkhāya aññaṃ dukkhaṃ paṭhamaṃ ariyasaccaṃ paññapessāmī’ti netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’’tiādi (saṃ. ni. 5.1086).

702此外，世尊在开示转起时，开示了其因；在开示还灭时，也开示了其方法。如是，由于转起、还灭及其二者之因，以此为最上，故只说四谛。同样，依应遍知、应断、应证、应修习；依渴爱所依、渴爱、渴爱灭、渴爱灭之方法；以及依执著、乐于执著、断除执著、断除执著之方法，亦只说四谛。

Apica pavattimācikkhanto bhagavā sahetukaṃ ācikkhi, nivattiñca saupāyaṃ. Iti pavattinivattitadubhayahetūnaṃ etapparamato cattāreva vuttāni. Tathā pariññeyyapahātabbasacchikātabbabhāvetabbānaṃ, taṇhāvatthutaṇhātaṇhānirodhataṇhānirodhūpāyānaṃ, ālayaālayarāmatāālayasamugghātaālayasamugghātūpāyānañca vasenāpi cattāreva vuttānīti.

703在此，因为苦圣谛比较粗糙明显，并且是一切众生共通的，容易了知，所以先说。为了显示它的原因，紧接着说集圣谛。为了表明‘由于因的灭，就会有果的灭’，之后说灭圣谛。最后，为了显示证得那灭的方法，而说最后一个道圣谛。或者，为了让那些贪着生存之乐的有情生起悚惧，首先说苦。为了表明‘这个（苦）并不是没有原因而产生的，也不是由主宰神等创造而生，而是从这个（因）产生的’，紧接着说集。然后，对于那些被有因的苦所征服、心生悚惧、寻求出离苦的人，通过显示苦的出离而让他们得到安慰，所以说灭。最后，为了证得灭，说能到达灭的道。这就是它们的次第。

Ettha ca oḷārikattā sabbasattasādhāraṇattā ca suviññeyyanti dukkhasaccaṃ paṭhamaṃ vuttaṃ. Tasseva hetudassanatthaṃ tadanantaraṃ samudayasaccaṃ, hetunirodhā phalanirodhoti ñāpanatthaṃ tato nirodhasaccaṃ, tadadhigamūpāyadassanatthaṃ ante maggasaccaṃ. Bhavasukhassādagadhitānaṃ vā sattānaṃ saṃvegajananatthaṃ paṭhamaṃ dukkhamāha. Taṃ neva akataṃ āgacchati, na issaranimmānādito hoti, ito pana hotīti ñāpanatthaṃ tadanantaraṃ samudayaṃ. Tato sahetukena dukkhena abhibhūtattā saṃviggamānasānaṃ dukkhanissaraṇagavesīnaṃ nissaraṇadassanena assāsajananatthaṃ nirodhaṃ. Tato nirodhādhigamanatthaṃ nirodhasampāpakaṃ magganti ayametesaṃ kamo.

704在这些圣谛中，应当把苦圣谛看作像重担一样，把集圣谛看作像拿起重担一样，把灭圣谛看作像放下重担一样，把道圣谛看作像放下重担的方法一样。或者，可以把苦圣谛看作像是疾病，集圣谛像是病因，灭圣谛像是病愈，道圣谛像是药物。或者，可以把苦圣谛看作像是饥荒，集圣谛像是干旱，灭圣谛像是丰收，道圣谛像是及时雨。另外，还可以用怨敌、怨敌的根源、怨敌的彻底清除、清除怨敌的方法；用毒树、树根、断除树根、断除的方法；用怖畏、怖畏的根源、无怖畏、证得无怖畏的方法；用此岸、大水、彼岸、到达彼岸的努力，通过这些比喻来理解这四个圣谛。

Etesu pana bhāro viya dukkhasaccaṃ daṭṭhabbaṃ, bhārādānamiva samudayasaccaṃ, bhāranikkhepanamiva nirodhasaccaṃ, bhāranikkhepanūpāyo viya maggasaccaṃ. Rogo viya vā dukkhasaccaṃ, roganidānamiva samudayasaccaṃ, rogavūpasamo viya nirodhasaccaṃ, bhesajjamiva maggasaccaṃ. Dubbhikkhamiva vā dukkhasaccaṃ, dubbuṭṭhi viya samudayasaccaṃ, subhikkhamiva nirodhasaccaṃ, suvuṭṭhi viya maggasaccaṃ. Apica verīveramūlaverasamugghātaverasamugghātūpāyehi, visarukkharukkhamūlamūlūpacchedatadupacchedūpāyehi, bhayabhayamūlanibbhayatadadhigamūpāyehi, orimatīramahoghapārimatīrataṃsampāpakavāyāmehi ca yojetvāpetāni upamāto veditabbānīti.

705然而，应当知道，所有这些圣谛，从究竟意义上讲，由于没有感受者、造作者、寂灭者、到达者，所以是空的。因此这样说：

Sabbāneva panetāni saccāni paramatthena vedakakārakanibbutagamakābhāvato suññānīti veditabbāni. Tenetaṃ vuccati –

706确实只有苦存在，而没有受苦的人；造作者并不存在，只有行为存在。

‘‘Dukkhameva hi na koci dukkhito, kārako na kiriyāva vijjati;

707有寂灭存在，却没有一个入寂灭的人；有道存在，却没有行走于道的人。

Atthi nibbuti na nibbuto pumā, maggamatthi gamako na vijjatī’’ti.

708或者，

Atha vā –

709前两者（苦与集）在「常」「净」「乐」「我」上是空的；不死之句（涅槃）在「我」上是空的。

Dhuvasubhasukhattasuññaṃ, purimadvayamattasuññamamatapadaṃ;

710道是离开了「常」「乐」「我」的。因此，在这些当中就有空性。

Dhuvasukhaattavirahito, maggo iti suññatā tesu.

711或者，前三者（苦、集、道）在「灭」上是空的，而「灭」在其余三者上是空的。又或者，在此，「因」在「果」上是空的：因为在「集」中没有「苦」，在「道」中没有「灭」，不像自然论者的原初本性那样，把果与因放在一处。「果」在「因」上是空的：因为「苦」与「集」的灭，以及「灭」与「道」并不和合，不像和合论者的二微尘等那样，主张因与果和合。因此，这被说道：

Nirodhasuññāni vā tīṇi, nirodho ca sesattayasuñño. Phalasuñño vā ettha hetu samudaye dukkhassa abhāvato, magge ca nirodhassa, na phalena sagabbho pakativādīnaṃ pakati viya. Hetusuññañca phalaṃ dukkhasamudayānaṃ nirodhamaggānañca asamavāyā, na hetusamavetaṃ hetuphalaṃ samavāyavādīnaṃ dviaṇukādi viya. Tenetaṃ vuccati –

712“在此，这三者（苦、集、道）是灭空的，而那个寂灭也是以这三者为空的；

‘‘Tayamidha nirodhasuññaṃ, tayena tenāpi nibbutī suññā;

713因在果上是空的，那果也是以那个因为空的。”

Suñño phalena hetu, phalampi taṃhetunā suñña’’nti.

714所有圣谛彼此都是「同类」的，因为它们不虚妄、自性空，而且都难以彻底证知。正如经中所说：

Sabbāneva saccāni aññamaññasabhāgāni avitathato attasuññato dukkarapaṭivedhato ca. Yathāha –

715「阿难，你觉得怎么样？哪个更为难做、更难达成呢：是有人从远处用极细的箭，穿过钥匙孔，箭箭相续而毫无失误呢？还是用箭尖射穿被分成七份的毫毛的毛尖？」「大德，用箭尖射穿被分成七份的毫毛的毛尖，这更为难做，也更难达成。」「然而，阿难，那些如实彻证『这是苦』……乃至……如实彻证『这是导向苦灭之道』的人，他们所彻证的是更为难彻证的。」

‘‘Taṃ kiṃ maññasi, ānanda, katamaṃ nu kho dukkarataraṃ vā durabhisambhavataraṃ vā, yo dūratova sukhumena tāḷacchiggaḷena asanaṃ atipāteyya poṅkhānupoṅkhaṃ avirādhitaṃ, yo vā sattadhā bhinnassa vālassa koṭiyā koṭiṃ paṭivijjheyyāti? Etadeva, bhante, dukkaratarañceva durabhisambhavatarañca; Yo vā sattadhā bhinnassa vālassa koṭiyā koṭiṃ paṭivijjheyyāti; Atha kho te, ānanda, duppaṭivijjhataraṃ paṭivijjhanti, ye ‘idaṃ dukkha’nti yathābhūtaṃ paṭivijjhanti…pe… ‘ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’ti yathābhūtaṃ paṭivijjhantī’’ti (saṃ. ni. 5.1115);

716而彼此「相异」，则是由各自的「自相」来确定的。前两者（苦谛与集谛）是「同类」的，因为它们同样甚深难入、属于世间、是有漏的；它们「相异」在于果与因的不同，以及一个是所应遍知的、一个是所应断除的。后两者（灭谛与道谛）也是「同类」的，因为它们甚深难入、是出世间的、是无漏的；它们「相异」在于所缘境与能缘智的差别，以及一个是所应证得的、一个是所应修习的。第一和第三（苦谛与灭谛）同样「同类」，因为在某种意义上都可称为果；而「相异」在于一个是有为的，一个是无为的。第二和第四（集谛与道谛）也是「同类」，因为都可称为因；而「相异」在于一个是纯粹不善的，一个是纯粹善的。第一和第四（苦谛与道谛）也是「同类」，因为都是有为的；而「相异」在于一个是世间的，一个是出世间的。第二和第三（集谛与灭谛）也是「同类」，因为它们都处于非有学、非无学的状态；而「相异」在于一个是有所缘的，一个是无所缘的。

Visabhāgāni salakkhaṇavavatthānato. Purimāni ca dve sabhāgāni duravagāhatthena gambhīrattā lokiyattā sāsavattā ca, visabhāgāni phalahetubhedato pariññeyyapahātabbato ca. Pacchimānipi dve sabhāgāni gambhīrattena duravagāhattā lokuttarattā anāsavattā ca, visabhāgāni visayavisayībhedato sacchikātabbabhāvetabbato ca. Paṭhamatatiyāni cāpi sabhāgāni phalāpadesato, visabhāgāni saṅkhatāsaṅkhatato . Dutiyacatutthāni cāpi sabhāgāni hetuapadesato, visabhāgāni ekantakusalākusalato. Paṭhamacatutthāni cāpi sabhāgāni saṅkhatato, visabhāgāni lokiyalokuttarato. Dutiyatatiyāni cāpi sabhāgāni nevasekkhanāsekkhabhāvato, visabhāgāni sārammaṇānārammaṇato.

717如此，智者通过种种类别与方法，

‘‘Iti evaṃ pakārehi, nayehi ca vicakkhaṇo;

718完全明了诸圣谛的同与异。

Vijaññā ariyasaccānaṃ, sabhāgavisabhāgata’’nti.

719在这里，一切苦以一种方式存在，因为它是转起的状态；以两种方式存在，依名色而分；以三种方式存在，依欲有、色有、无色有的投生之有的差别而分；以四种方式存在，依四种食的差别而分；以五种方式存在，依五取蕴的差别而分。集也以一种方式存在，因为它是令转起的状态；以两种方式存在，依与见相应和不相应而分；以三种方式存在，依欲爱、有爱、无有爱的差别而分；以四种方式存在，依四道所应断而分；以五种方式存在，依对色的欢喜等差别而分；以六种方式存在，依六渴爱身的差别而分。灭也以一种方式存在，因为它是无为界的状态；但依方便说，则以两种方式存在，依有余依和无余依而分；以三种方式存在，依三有的寂止而分；以四种方式存在，依四道所应证得而分；以五种方式存在，依五种欢喜的寂止而分；以六种方式存在，依六渴爱身的灭尽差别而分。道也以一种方式存在，因为它是所应修习的；以两种方式存在，依止与观的差别而分，或依见道与修道的差别而分；以三种方式存在，依三蕴的差别而分。因为这个道是有部分的，所以就像城市被国土所包含一样，它被无部分的三蕴所统摄。正如经中所说：

Sabbameva cettha dukkhaṃ ekavidhaṃ pavattibhāvato, duvidhaṃ nāmarūpato, tividhaṃ kāmarūpārūpūpapattibhavabhedato, catubbidhaṃ catuāhārabhedato, pañcavidhaṃ pañcupādānakkhandhabhedato. Samudayopi ekavidho pavattakabhāvato, duvidho diṭṭhisampayuttāsampayuttato, tividho kāmabhavavibhavataṇhābhedato, catubbidho catumaggappaheyyato, pañcavidho rūpābhinandanādibhedato, chabbidho chataṇhākāyabhedato. Nirodhopi ekavidho asaṅkhatadhātubhāvato, pariyāyato pana duvidho saupādisesaanupādisesato, tividho bhavattayavūpasamato, catubbidho catumaggādhigamanīyato, pañcavidho pañcābhinandanavūpasamato, chabbidho chataṇhākāyakkhayabhedato. Maggopi ekavidho bhāvetabbato, duvidho samathavipassanābhedato, dassanabhāvanābhedato vā, tividho khandhattayabhedato. Ayañhi sappadesattā nagaraṃ viya rajjena nippadesehi tīhi khandhehi saṅgahito. Yathāha –

720「贤友毗舍佉，并非由圣八支道来统摄三蕴，贤友毗舍佉，而是由三蕴来统摄圣八支道。贤友毗舍佉，正语、正业、正命，这些法被统摄在『圣戒蕴』中。正精进、正念、正定，这些法被统摄在『圣定蕴』中。正见、正思惟，这些法被统摄在『圣慧蕴』中。」

‘‘Na kho, āvuso visākha, ariyena aṭṭhaṅgikena maggena tayo khandhā saṅgahitā, tīhi ca kho, āvuso visākha, khandhehi ariyo aṭṭhaṅgiko maggo saṅgahito. Yā, cāvuso visākha, sammāvācā yo ca sammākammanto yo ca sammāājīvo, ime dhammā sīlakkhandhe saṅgahitā. Yo ca sammāvāyāmo yā ca sammāsati yo ca sammāsamādhi, ime dhammā samādhikkhandhe saṅgahitā. Yā ca sammādiṭṭhi yo ca sammāsaṅkappo, ime dhammā paññākkhandhe saṅgahitā’’ti (ma. ni. 1.462).

721以四种方式存在：依入流道等而分。

Catubbidho sotāpattimaggādivasena.

722再者，一切谛以一种方式存在，因为它们真实不虚，或者因为它们都是应被证知的。以两种方式存在，依世间和出世间而分，或依有为和无为而分。以三种方式存在，依由见道和修道所应断的、不应断的，以及既非应断也非不应断的而分。以四种方式存在：应遍知的、应断的、应证的和应修的。

Apica sabbāneva saccāni ekavidhāni avitathattā, abhiññeyyattā vā. Duvidhāni lokiyalokuttarato, saṅkhatāsaṅkhatato vā. Tividhāni dassanabhāvanāhi pahātabbato appahātabbato nevapahātabbanāpahātabbato ca. Catubbidhāni pariññeyyapahātabbasacchikātabbabhāvetabbatoti.

723如此，对于这些难以觉悟的圣谛，觉者以种种方式

‘‘Evaṃ ariyasaccānaṃ, dubbodhānaṃ budho vidhiṃ;

724了知其中种种的分类，这是为了利益与安乐。

Anekabhedato jaññā, hitāya ca sukhāya cā’’ti.

756关于谛的杂论注释完毕。

Saccapakiṇṇakavaṇṇanā niṭṭhitā.

725现在，法将（舍利弗）依照世尊教导的顺序，在最后讲述了四谛组之后，通过“那以了知义为智”等语句，以四谛组来总结显示闻所成智。这样，就是把之前所说的“于耳注集住的慧是闻所成智”这一切归纳显示出来了。

Idāni dhammasenāpati bhagavatā desitakkameneva ante saccacatukkaṃ niddisitvā ‘‘taṃ ñātaṭṭhena ñāṇa’’ntiādinā saccacatukkavasena sutamaye ñāṇaṃ nigametvā dasseti. Evaṃ ‘‘sotāvadhāne paññā sutamaye ñāṇa’’nti pubbe vuttaṃ sabbaṃ nigametvā dassetīti.

758《显正法》中的《无碍解道注》

Saddhammappakāsiniyā paṭisambhidāmaggaṭṭhakathāya

759闻所成智的解说注释完毕。

Sutamayañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

726第二戒所成智说注释

2. Sīlamayañāṇaniddesavaṇṇanā

37在「戒所成智」的解释中，「五」是指数目上的限定。「戒」则是指被这样限定下来的那些法的称谓。像「有边清净戒」等说法，则是从自相上对五种戒的展示。在「有边清净」等词中，就好比因为衣料和蓝色有关联，所以即使衣料本身不是蓝色，也可以说‘它有蓝色’，从而称为「蓝衣」；同样地，因为它在数目上有边际、有范围，所以称为「有边」；或者，在近圆戒的范畴里，达到了近圆戒，而未近圆戒会有终结的情况，这里的‘边’就是终结的意思，因为它有这样一个终结，所以称为「有边」。本来应该说成‘有边的’，这里要知道是省略了s音，就像‘dakaṃ dakāsayā pavisantī’这句话里省略了u音一样。清净的状态就是「清净」，既有边又是清净，所以称为「有边清净」；这种被称为有边清净的戒，就是「有边清净戒」。与刚才说的相反，不是有边际的，所以称为「无边」；或者说它没有那种边际，所以也称为「无边」；或者说它的边际已经增长了，所以也称为「无边」。从受戒那一刻开始，戒就没有破损过；即便有了破损，也因为已经做了出罪等补救；而且连一念之微的烦恼垢染也已完全脱离。因此，它就像一颗天然纯净的宝石，或者像一块经过反复精炼、洗涤干净的黄金那样，以极其清净的状态，成为了证得圣道的立足处，以无有欠缺的意义来说，它是圆满的。因为邪见已经被断除，所以不会被见取等执取，称为「不被执取」。另外，‘你的戒有这个过失’，这样的指责，任何人也无法对它进行抨击，所以也叫做「不被执取」。在阿拉汉果的特相上，因为一切忧虑、躁动都止息了，所以称为「止息」。「未近圆者」：以无余的方式受持戒律，在戒成就上极为圆满的人，称为「近圆」；不是近圆的，就是「未近圆」。指的是那些未近圆的人。

37. Sīlamayañāṇaniddese pañcāti gaṇanaparicchedo. Sīlānīti paricchinnadhammanidassanaṃ. Pariyantapārisuddhisīlantiādi pañcannaṃ sarūpato dassanaṃ. Pariyantapārisuddhītiādīsu yathā nīlavaṇṇayogato vatthampi nīlamassa atthīti nīlanti vuccati, evaṃ gaṇanavasena pariyanto paricchedo assā atthīti pariyantā, upasampannasīle patto anupasampannasīlassa avasānasabbhāvato vā pariyanto avasānaṃ assā atthīti pariyantā. Sapariyantāti vā vattabbe sakāralopo katoti veditabbo ‘‘dakaṃ dakāsayā pavisantī’’ti (saṃ. ni. 3.78; a. ni. 4.33) ettha ukāralopo viya. Parisuddhabhāvo pārisuddhi, pariyantā ca sā pārisuddhi cāti pariyantapārisuddhi, pariyantapārisuddhisaṅkhātaṃ sīlaṃ pariyantapārisuddhisīlaṃ. Vuttapaṭipakkhena na pariyantāti apariyantā, natthi etissā pariyantotipi apariyantā, vuddho etissā pariyantotipi apariyantā. Samādānato pabhuti akhaṇḍitattā khaṇḍitāpi katapaṭikammattā cittuppādamattakenāpi malena virahitattā ca parisuddhajātimaṇi viya sudhantasuparikammakatasuvaṇṇaṃ viya ca parisuddhattā ariyamaggassa padaṭṭhānabhūtā anūnaṭṭhena paripūṇṇā. Diṭṭhiyā pahīnattā diṭṭhiparāmāsena aggahitattā aparāmaṭṭhā.Ayaṃ te sīle dosoti kenaci codakena parāmasituṃ asakkuṇeyyattā vā aparāmaṭṭhā. Arahattaphalakkhaṇe sabbadarathapaṭippassaddhiyā paṭippassaddhi. Anupasampannānanti anavasesasamādānavasena sīlasampadāya bhusaṃ sampannāti upasampannā, na upasampannā anupasampannā. Tesaṃ anupasampannānaṃ.

728「有边学处」：在此，从应学的意义来说是「学」，从部分的意义来说是「处」，意为应学的各个部分。再者，由于安住于戒者须向上证得更高之法，故一切善法皆为「学」；而戒作为那些「学」的安立处，故为「处」，因是诸学之足处而称「学处」。以这些学处为边际者，即「有边学处」。这是指那些有边学处者。其中又有两种边际：学处边际与时间边际。什么是学处边际？优婆塞、优婆夷依各自受持而有受持一条、二条、三条、四条、五条、八条或十条学处；式叉摩那、沙弥、沙弥尼则有十条学处。这是学处边际。什么是时间边际？优婆塞、优婆夷在布施时，受持以食事结束为限的戒；或到了寺院后，受持以停留在寺院期间为限的戒；或划定一日、二日、三日乃至更多日夜的界限而受持戒。这是时间边际。在这两种边际中，以学处为边际而受持的戒，因违犯或死亡而止息；以时间为边际而受持的戒，则因各各时间的超过而止息。

Pariyantasikkhāpadānanti ettha sikkhitabbaṭṭhena sikkhā, koṭṭhāsaṭṭhena padāni, sikkhitabbakoṭṭhāsānīti attho. Apica sīle patiṭṭhitena uparipattabbattā sabbe kusalā dhammā sikkhā, sīlāni tāsaṃ sikkhānaṃ patiṭṭhaṭṭhena padānīti sikkhānaṃ padattā sikkhāpadāni , pariyantāni sikkhāpadāni etesanti pariyantasikkhāpadā. Tesaṃ pariyantasikkhāpadānaṃ. Ettha ca dve pariyantā sikkhāpadapariyanto ca kālapariyanto ca. Katamo sikkhāpadapariyanto? Upāsakopāsikānaṃ yathāsamādānavasena ekaṃ vā dve vā tīṇi vā cattāri vā pañca vā aṭṭha vā dasa vā sikkhāpadāni honti, sikkhamānasāmaṇerasāmaṇerīnaṃ dasa sikkhāpadāni. Ayaṃ sikkhāpadapariyanto. Katamo kālapariyanto? Upāsakopāsikā dānaṃ dadamānā parivesanapariyantaṃ sīlaṃ samādiyanti, vihāragatā vihārapariyantaṃ sīlaṃ samādiyanti, ekaṃ vā dve vā tayo vā bhiyyo vā rattindivāni paricchedaṃ katvā sīlaṃ samādiyanti. Ayaṃ kālapariyanto. Imesu dvīsu pariyantesu sikkhāpadaṃ pariyantaṃ katvā samādinnaṃ sīlaṃ vītikkamanena vā maraṇena vā paṭippassambhati, kālaṃ pariyantaṃ katvā samādinnaṃ taṃtaṃkālātikkamena paṭippassambhati.

729「无边学处」：——

Apariyantasikkhāpadānanti –

730“九千俱胝，八十百俱胝，

‘‘Nava koṭisahassāni, asīti satakoṭiyo;

731五十百千，又三十六，

Paññāsa satasahassāni, chattiṃsa ca punāpare.

732这些律仪防护，由正自觉者所开示；

‘‘Ete saṃvaravinayā, sambuddhena pakāsitā;

733以省略方式所指出的，即律仪防护中的学处。」——

Peyyālamukhena niddiṭṭhā, sikkhā vinayasaṃvare’’ti. –

734如此，从数目上说虽有边际的学处，但由于以无余受持的状态、不因利养、名誉、亲族、肢体、生命等而设立边际的状态、以及向上应守护的戒无分限的状态，故这些没有边际，称为「无边」。这些是无边学处者，即「无边学处」。这些无边学处者，或意为「增上边际学处者」。

Evaṃ gaṇanavasena pariyantānampi sikkhāpadānaṃ anavasesasamādānabhāvavasena lābhayasañātiaṅgajīvitahetu adiṭṭhapariyantabhāvavasena upari rakkhitabbasīlaparicchedābhāvavasena ca natthi etesaṃ pariyantoti apariyantāni. Apariyantāni sikkhāpadāni etesanti apariyantasikkhāpadā. Tesaṃ apariyantasikkhāpadānaṃ, vuddhapariyantasikkhāpadānanti vā attho.

735在「凡夫善人」（puthujjanakalyāṇaka）等这些词当中——

Puthujjanakalyāṇakānantiādīsu –

736「凡夫」：由「众多」和「生」等原因；或因归属于凡夫之类，故此人即是「众多之人」。

‘‘Puthūnaṃ jananādīhi, kāraṇehi puthujjano;

737（接上一句偈颂）

Puthujjanantogadhattā, puthuvāyaṃ jano iti’’. –

738就算还没有超越上面所说的凡夫的特征，然而——

Vuttaputhujjanalakkhaṇānatikkamepi –

739「佛陀——日亲——曾说有两种凡夫：一种是盲目的凡夫，另一种是善良的凡夫。」

‘‘Duve puthujjanā vuttā, buddhenādiccabandhunā;

740（偈颂）

Andho puthujjano eko, kalyāṇeko puthujjano’’ti. –

741在这两种凡夫中，由善法的聚合而超越盲目凡夫状态、住于善良凡夫状态者，即称为「凡夫善人」或「善良凡夫」。或者说，在凡夫中为善者，即「凡夫善人」。

Vuttaputhujjanadvaye kalyāṇadhammasamāgamena andhaputhujjanabhāvaṃ atikkamma kalyāṇaputhujjanabhāve ṭhitānaṃ puthujjanakalyāṇakānaṃ kalyāṇaputhujjanānanti vuttaṃ hoti. Puthujjanesu vā kalyāṇakānaṃ puthujjanakalyāṇakānaṃ.

742在「于善法相应者」中，「善」这个词首先见于健康、无过失、善巧、乐报等义。此词在「大德是否善？大德是否无病？」等中，见于健康义。在「大德，何等身行是善？大王，无过失的身行即是善」以及「大德，复次，世尊于善法中开示法，此即是无上」等中，见于无过失义。在「你于车的各部善巧」「四位女子学习了歌舞的善巧」等中，见于善巧义。在「诸比丘，由受持善法」「由造作、累积了善业」等中，见于乐报义。而在此处，此词适用于健康、无过失、乐报三种意义。

Kusaladhamme yuttānanti ettha kusalasaddo tāva ārogyānavajjachekasukhavipākesu dissati. Ayañhi ‘‘kacci nu bhoto kusalaṃ, kacci bhoto anāmaya’’ntiādīsu (jā. 1.15.146; 2.20.129) ārogye dissati. ‘‘Katamo pana, bhante, kāyasamācāro kusalo? Yo kho, mahārāja, kāyasamācāro anavajjo’’ti (ma. ni. 2.361) ca ‘‘puna caparaṃ, bhante, etadānuttariyaṃ yathā bhagavā dhammaṃ deseti kusalesu dhammesū’’ti ca (dī. ni. 3.145) evamādīsu anavajje. ‘‘Kusalo tvaṃ rathassa aṅgapaccaṅgānaṃ (ma. ni. 2.87), kusalā naccagītassa sikkhitā cāturitthiyo’’tiādīsu (jā. 2.22.94) cheke. ‘‘Kusalānaṃ, bhikkhave, dhammānaṃ samādānahetu (dī. ni. 3.80). Kusalassa kammassa katattā upacitattā’’tiādīsu (dha. sa. 431) sukhavipāke. Svāyamidha ārogyepi anavajjepi sukhavipākepi vaṭṭati.

743此处词义：能令卑劣邪恶之法颤动、动摇、震荡、坏灭，故为「善」。或以卑劣方式运行、转起者为「kusā」，这些「kusā」被割断、斩断，故为「善」。或由令卑劣者细微、薄弱，智为「kusaṃ」。依此智应得、应取、应转起者，为「善」。又如茅草割伤握其两端之手，同样，这些善法亦割断以已生、未生方式位于两侧的杂染分，故如茅草能割断，称为「善」。又，以健康义、无过失义或由巧慧所生义，亦可为「善」。然此处专指观善，故应知为舍弃其余义，唯为显示彼义而作单数词「善法」。意为：于观善法中，由恒常勤行、恭敬而行，故为相应。

Vacanattho panettha kucchite pāpake dhamme salayanti calayanti kampenti viddhaṃsentīti kusalā. Kucchitena vā ākārena sayanti pavattantīti kusā, te kuse lunanti chindantīti kusalā. Kucchitānaṃ vā sānato tanukaraṇato kusaṃ ñāṇaṃ. Tena kusena lātabbā gahetabbā pavattetabbāti kusalā, yathā vā kusā ubhayabhāgagataṃ hatthappadesaṃ lunanti, evamimepi uppannānuppannabhāvena ubhayabhāgagataṃ saṃkilesapakkhaṃ lunanti, tasmā kusā viya lunantīti kusalā. Apica ārogyaṭṭhena anavajjaṭṭhena kosallasambhūtaṭṭhena vā kusalā. Idha pana yasmā vipassanākusalameva adhippetaṃ, tasmā sese vihāya tasseva dassanatthaṃ ‘‘kusaladhamme’’ti ekavacanaṃ katanti veditabbaṃ. Vipassanākusaladhamme sātaccakiriyatāya sakkaccakāritāya ca yuttānanti attho.

744「有学边际」（sekkhapariyanta）：在此，「有学」（sekkhā）指生于三学中者，也指这些法是七类有学所有，或指他们自己还在学习。即：须陀洹道与果、斯陀含道与果、阿那含道与果、阿罗汉道这些法。这些有学法处于边际、终点，或者这些有学法是其边际、分界，故称「有学边际」。应如此连接：在彼有学边际中的诸法。「圆满行」（paripūrakārino）：指令其圆满、令其成就圆满的人，或者具有圆满行、圆满修习的人。这是指那些在须陀洹道之前分的有学边际行道法中，依观的圆满而作圆满行的人。「于身命无恋着」中：「身」（kāye）指身体。因为身体是由不净积聚，以及由头发等低劣物、眼病等数百种病的来源，故称为身。「命」（jīvite）指命根。因为人们依它而活，故称为命。这些人对身和命没有恋着，即无爱着的意思。

Sekkhapariyante paripūrakārīnanti ettha tīsu sikkhāsu jātātipi sekkhā, sattannaṃ sekkhānaṃ etetipi sekkhā, sayameva sikkhantītipi sekkhā . Sotāpattimaggaphalasakadāgāmimaggaphalaanāgāmimaggaphalaarahattamaggadhammā . Te sekkhā dhammā pariyante avasāne etassa, te vā sekkhā dhammā pariyanto paricchedo etassāti sekkhapariyanto. Tasmiṃ sekkhapariyante dhammeti sambandho. Paripūraṃ paripuṇṇataṃ karontīti paripūrakārino, paripūrakāro paripūrakiriyā etesaṃ atthīti vā paripūrakārino. Tesaṃ sotāpattimaggassa pubbabhāgabhūte sekkhapariyante paṭipadādhamme vipassanāpāripūriyā paripūrakārīnaṃ. Kāye ca jīvite ca anapekkhānanti ettha kāyeti sarīre. Sarīrañhi asucisañcayato kucchitānañca kesādīnaṃ cakkhurogādīnañca rogasatānaṃ āyabhūtattā kāyoti vuccati. Jīviteti jīvitindriye. Tañhi jīvanti tenāti jīvitanti vuccati. Natthi etesaṃ apekkhāti anapekkhā, nissinehāti attho. Tesaṃ tasmiṃ kāye ca jīvite ca anapekkhānaṃ.

745现在为了显示他们对身命无恋着的原因，而说「已舍命者」（pariccattajīvitānaṃ）。由于对世尊、对老师，或者对自己生命的舍弃，当身体遭受疲劳，乃至生命消亡时，他们也无有恋着。「七类有学者」：即名为「有学」的须陀洹道等七种圣者。「如来弟子」（tathāgatasāvakānaṃ）：即如来的弟子。这八类圣者中，因为在听闻之末，由圣之生而生，以不坏净信的相应，恭敬听闻世尊的教说、教诫，所以称为「弟子」。为了特别显示其中最上的阿罗汉果位者，而说「诸漏尽者」（khīṇāsavānaṃ），即依阿罗汉道智灭尽一切烦恼者。「辟支佛」（paccekabuddhānaṃ）：即依种种因缘，独自无师而觉悟四圣谛者。指这样的辟支佛。

Idāni tesaṃ tesu anapekkhattassa kāraṇaṃ dassento pariccattajīvitānanti āha. Bhagavato ācariyassa vā sakajīvitapariccāgeneva hi te kilamamānepi kāye vinassamānepi jīvite anapekkhā hontīti. Sattannaṃ sekkhānanti sikkhantīti sekkhāti laddhanāmānaṃ sotāpattimaggaṭṭhādīnaṃ sattannaṃ ariyapuggalānaṃ. Tathāgatasāvakānanti tathāgatassa sāvakānaṃ. Aṭṭhapi hi ariyapuggalā savanante ariyāya jātiyā jātattā bhagavato desanaṃ anusiṭṭhiṃ aveccappasādayogena sakkaccaṃ suṇantīti sāvakā. Tesupi arahattaphalaṭṭheyeva visesetvā dassento khīṇāsavānanti āha, arahattamaggañāṇena parikkhīṇasabbāsavānanti attho. Paccekabuddhānanti taṃ taṃ kāraṇaṃ paṭicca ekova anācariyako catusaccaṃ bujjhitavāti paccekabuddho. Tādisānaṃ paccekabuddhānaṃ.

746「如来」（tathāgatānaṃ）——在此，以八种理由，世尊被称为如来：因为如同（过去诸佛所行之道而）来，所以是如来；如同（过去诸佛所证而）去，所以是如来；如实相（tathalakkhaṇaṃ）而来，所以是如来；于如实法已依真实完全觉悟，所以是如来；以如实见，所以是如来；以如实说，所以是如来；以如实行，所以是如来；以超越、胜伏义，所以是如来。

Tathāgatānanti ettha aṭṭhahi kāraṇehi bhagavā tathāgato – tathā āgatoti tathāgato, tathā gatoti tathāgato, tathalakkhaṇaṃ āgatoti tathāgato, tathadhamme yāthāvato abhisambuddhoti tathāgato, tathadassitāya tathāgato, tathavāditāya tathāgato, tathā kāritāya tathāgato, abhibhavanaṭṭhena tathāgato.

747为什么世尊是「如来」？因为他是「如去」而来的。怎样「如去」而来呢？如同过去的正自觉者，为了利益一切世间，发起精勤，以那样的方式而来。这里在说什么呢？意思是：过去诸佛所行的愿行（abhinīhārena），我们的世尊也同样而来。或者，如同过去诸佛，修习圆满布施、持戒、出离、智慧、精进、忍辱、真实、决意、慈、舍这十波罗蜜，十近波罗蜜，十究竟义波罗蜜，一共三十种波罗蜜，并实践了舍弃肢体、眼睛、财物、王位、妻儿这五种大舍，圆满了前际瑜伽、前际行、法开示、义利知行等，到达悲智之行的顶点而来，我们的世尊也同样而来。又如同过去诸佛，修习增长了四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、圣八支道而来，我们的世尊也同样而来，所以称为如来。

Kathaṃ bhagavā tathā āgatoti tathāgato? Yathā sabbalokahitāya ussukkamāpannā purimakā sammāsambuddhā āgatā. Kiṃ vuttaṃ hoti? Yenābhinīhārena purimakā bhagavanto āgatā, teneva amhākampi bhagavā āgato. Atha vā yathā purimakā bhagavanto dānasīlanekkhammapaññāvīriyakhantisaccādhiṭṭhānamettupekkhāsaṅkhātā dasa pāramiyo, dasa upapāramiyo, dasa paramatthapāramiyoti samatiṃsa pāramiyo pūretvā aṅgapariccāgaṃ nayanadhanarajjaputtadārapariccāganti ime pañca mahāpariccāge pariccajitvā, pubbayogapubbacariyadhammakkhānañātatthacariyādayo pūretvā buddhicariyāya koṭiṃ patvā āgatā, tathā amhākampi bhagavā āgato. Yathā ca purimakā bhagavanto cattāro satipaṭṭhāne cattāro sammappadhāne cattāro iddhipāde pañcindriyāni pañca balāni satta bojjhaṅge ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāvetvā brūhetvā āgatā, tathā amhākampi bhagavā āgatoti tathāgato.

748就像燃灯佛等诸牟尼，已来此世间证得一切知性；

‘‘Yatheva dīpaṅkarabuddhaādayo, sabbaññubhāvaṃ munayo idhāgatā;

749同样地，这释迦牟尼也来此，由于这个缘故，被称为「如来」，具眼者。

Tathā ayaṃ sakyamunīpi āgato, tathāgato vuccati tena cakkhumā’’ti.

750为什么世尊是「如来」？因为他是「如去」而去的。怎样「如去」而去呢？如同过去诸佛刚刚降生时那样去。他们怎样去呢？他们刚刚降生，就双足平立在大地上，面向北方，以七步跨越而行。正如经中说：「阿难，菩萨刚刚降生，便双足平立于大地，面向北方，以七步跨越而行，有天人举着白色伞盖，他遍观各个方向，并发出如狮子吼般的声音：『我是世间的最上者，我是世间的长者，我是世间的殊胜者，这是我最后的一生，不再有后有了。』」（中部3.207；长部2.31）而他的这种行走，就成为他未来证得众多殊胜成就的前行相（pubbanimitta），真实不虚。具体来说：他降生时双足平立，这是他获得四神足的前行相；面向北方，是超越一切世间的前行相；七步跨越，是获得七觉支宝的前行相；如同经中所说的「金色拂尘飘动」（经集693），那拂尘摇曳，是降伏一切外道的前行相；举着白色伞盖，是获得阿罗汉果解脱殊胜无垢白伞盖的前行相；遍观各方，是获得一切知性无碍智的前行相；作狮子吼宣言，则是转动不退转殊胜法轮的前行相。同样，我们的世尊也是如此而去，而这种行走也成为他未来成就那些殊胜功德的前行相，真实不虚。因此，古德这样说：

Kathaṃ tathā gatoti tathāgato? Yathā sampatijātā purimakā bhagavanto gatā. Kathañca te gatā? Te hi sampatijātā samehi pādehi pathaviyaṃ patiṭṭhāya uttarenamukhā sattapadavītihārena gatā. Yathāha ‘‘sampatijāto, ānanda, bodhisatto samehi pādehi pathaviyaṃ patiṭṭhahitvā uttarābhimukho sattapadavītihārena gacchati setamhi chatte anudhārayamāne, sabbā ca disā anuviloketi, āsabhiñca vācaṃ bhāsati ‘aggohamasmi lokassa, jeṭṭhohamasmi lokassa, seṭṭhohamasmi lokassa, ayamantimā jāti, natthi dāni punabbhavo’’’ti (ma. ni. 3.207; dī. ni. 2.31). Tañcassa gamanaṃ tathaṃ ahosi avitathaṃ anekesaṃ visesādhigamānaṃ pubbanimittabhāvena. Yañhi so sampatijāto samehi pādehi patiṭṭhahi, idamassa caturiddhipādapaṭilābhassa pubbanimittaṃ, uttaramukhabhāvo panassa sabbalokuttarabhāvassa pubbanimittaṃ, sattapadavītihāro sattabojjhaṅgaratanapaṭilābhassa pubbanimittaṃ, ‘‘suvaṇṇadaṇḍā vītipatanti cāmarā’’ti (su. ni. 693) ettha vuttacāmarukkhepo pana sabbatitthiyanimmathanassa pubbanimittaṃ, setacchattadhāraṇaṃ arahattaphalavimuttivaravimalasetacchattapaṭilābhassa pubbanimittaṃ, sabbādisānuvilokanaṃ sabbaññutānāvaraṇañāṇapaṭilābhassa pubbanimittaṃ, āsabhivācābhāsanaṃ pana appaṭivattiyavaradhammacakkappavattanassa pubbanimittaṃ. Tathāyaṃ bhagavāpi gato. Tañcassa gamanaṃ tathaṃ ahosi avitathaṃ tesaṃyeva visesādhigamānaṃ pubbanimittabhāvena. Tenāhu porāṇā –

751就像牛王刚刚诞生，便用平齐的双足触抚大地；

‘‘Muhuttajātova gavaṃpatī yathā, samehi pādehi phusī vasundharaṃ;

752这位乔达摩迈出七步，天人们在上方举着白色伞盖。

So vikkamī satta padāni gotamo, setañca chattaṃ anudhārayuṃ marū.

753乔达摩走了七步之后，向四面八方普遍观察；

‘‘Gantvāna so satta padāni gotamo, disā vilokesi samā samantato;

754发出具足八支的声音，就像狮子站在山顶之上。

Aṭṭhaṅgupetaṃ giramabbhudīrayi, sīho yathā pabbatamuddhaniṭṭhito’’ti.

755这样，因为他‘那样而去’，所以称为「如来」。

Evaṃ tathā gatoti tathāgato.

756或者说，就像过去的那些世尊一样，这位世尊也同样通过出离而舍断欲贪……通过初禅而舍断诸盖……通过无常随观而舍断常想……通过阿罗汉道而舍断一切烦恼而去了。这样，由于是‘那样去的’，所以也称为「如来」。

Atha vā yathā purimakā bhagavanto, ayampi bhagavā tatheva nekkhammena kāmacchandaṃ…pe… paṭhamajjhānena nīvaraṇe…pe… aniccānupassanāya niccasaññaṃ…pe… arahattamaggena sabbakilese pahāya gato. Evampi tathā gatoti tathāgato.

757什么是‘以如实相而来’而称为「如来」呢？地界的坚硬相是真实、不虚的；水界的流动相也是真实、不虚的；火界的暖热相也是真实、不虚的；风界的支持相也是真实、不虚的；空界的不触相也是真实、不虚的；识界的了别相也是真实、不虚的。

Kathaṃ tathalakkhaṇaṃ āgatoti tathāgato? Pathavīdhātuyā kakkhaḷattalakkhaṇaṃ tathaṃ avitathaṃ, āpodhātuyā paggharaṇalakkhaṇaṃ, tejodhātuyā uṇhattalakkhaṇaṃ, vāyodhātuyā vitthambhanalakkhaṇaṃ, ākāsadhātuyā asamphuṭṭhalakkhaṇaṃ, viññāṇadhātuyā vijānanalakkhaṇaṃ.

758同样地，色的变坏相是真实、不虚的；受的感受相是真实、不虚的；想的取相相是真实、不虚的；行的造作相是真实、不虚的；识的了别相是真实、不虚的。

Rūpassa ruppanalakkhaṇaṃ, vedanāya vedayitalakkhaṇaṃ, saññāya sañjānanalakkhaṇaṃ, saṅkhārānaṃ abhisaṅkharaṇalakkhaṇaṃ, viññāṇassa vijānanalakkhaṇaṃ.

759「寻」的特征是投向，「伺」的特征是审察，「喜」的特征是遍满，「乐」的特征是愉悦，「心一境性」的特征是不散乱，「触」的特征是触击。

Vitakkassa abhiniropanalakkhaṇaṃ, vicārassa anumajjanalakkhaṇaṃ, pītiyā pharaṇalakkhaṇaṃ, sukhassa sātalakkhaṇaṃ, cittekaggatāya avikkhepalakkhaṇaṃ, phassassa phusanalakkhaṇaṃ.

760「信根」的特征是胜解，「精进根」的特征是策励，「念根」的特征是现前，「定根」的特征是不散乱，「慧根」的特征是了知。

Saddhindriyassa adhimokkhalakkhaṇaṃ, vīriyindriyassa paggahalakkhaṇaṃ, satindriyassa upaṭṭhānalakkhaṇaṃ, samādhindriyassa avikkhepalakkhaṇaṃ, paññindriyassa pajānanalakkhaṇaṃ.

761「信力」的特征是在面对无信时不动摇，「精进力」的特征是在面对懈怠时不动摇，「念力」的特征是在面对失念时不动摇，「定力」的特征是在面对掉举时不动摇，「慧力」的特征是在面对无明时不动摇。

Saddhābalassa assaddhiye akampiyalakkhaṇaṃ, vīriyabalassa kosajje, satibalassa muṭṭhassacce, samādhibalassa uddhacce, paññābalassa avijjāya akampiyalakkhaṇaṃ.

762「念觉支」的特征是现起，「择法觉支」的特征是审察，「精进觉支」的特征是策励，「喜觉支」的特征是遍满，「轻安觉支」的特征是寂止，「定觉支」的特征是不散乱，「舍觉支」的特征是审观。

Satisambojjhaṅgassa upaṭṭhānalakkhaṇaṃ, dhammavicayasambojjhaṅgassa pavicayalakkhaṇaṃ, vīriyasambojjhaṅgassa paggahalakkhaṇaṃ, pītisambojjhaṅgassa pharaṇalakkhaṇaṃ, passaddhisambojjhaṅgassa upasamalakkhaṇaṃ, samādhisambojjhaṅgassa avikkhepalakkhaṇaṃ, upekkhāsambojjhaṅgassa paṭisaṅkhānalakkhaṇaṃ.

763正见的相是照见；正思惟的相是投向；正语的相是摄受；正业的相是等起；正命的相是洁白；正精进的相是策励；正念的相是现起；正定的相是不散乱。

Sammādiṭṭhiyā dassanalakkhaṇaṃ, sammāsaṅkappassa abhiniropanalakkhaṇaṃ, sammāvācāya pariggahalakkhaṇaṃ, sammākammantassa samuṭṭhānalakkhaṇaṃ, sammāājīvassa vodānalakkhaṇaṃ, sammāvāyāmassa paggahalakkhaṇaṃ, sammāsatiyā upaṭṭhānalakkhaṇaṃ, sammāsamādhissa avikkhepalakkhaṇaṃ.

764无明的相是不知；行的相是思；识的相是了别；名的相是朝向；色的相是变坏；六处的相是处；触的相是触对；受的相是感受；爱的相是因；取的相是执取；有的相是累积；生的相是再生；老的相是衰老；死的相是死灭。

Avijjāya aññāṇalakkhaṇaṃ, saṅkhārānaṃ cetanālakkhaṇaṃ, viññāṇassa vijānanalakkhaṇaṃ, nāmassa namanalakkhaṇaṃ, rūpassa ruppanalakkhaṇaṃ, saḷāyatanassa āyatanalakkhaṇaṃ, phassassa phusanalakkhaṇaṃ, vedanāya vedayitalakkhaṇaṃ, taṇhāya hetulakkhaṇaṃ, upādānassa gahaṇalakkhaṇaṃ, bhavassa āyūhanalakkhaṇaṃ, jātiyā nibbattilakkhaṇaṃ, jarāya jīraṇalakkhaṇaṃ, maraṇassa cutilakkhaṇaṃ.

765「界」的特征是空，「处」的特征是处，「念处」的特征是现起，「正勤」的特征是精勤，「神足」的特征是成就，「根」的特征是增上，「力」的特征是不动摇，「觉支」的特征是导引，「道」的特征是因。

Dhātūnaṃ suññatālakkhaṇaṃ, āyatanānaṃ āyatanalakkhaṇaṃ, satipaṭṭhānānaṃ upaṭṭhānalakkhaṇaṃ, sammappadhānānaṃ padahanalakkhaṇaṃ, iddhipādānaṃ ijjhanalakkhaṇaṃ, indriyānaṃ adhipatilakkhaṇaṃ, balānaṃ akampiyalakkhaṇaṃ, bojjhaṅgānaṃ niyyānalakkhaṇaṃ, maggassa hetulakkhaṇaṃ.

766「圣谛」的特征是真实，「止」的特征是不散乱，「观」的特征是随观，「止与观」的特征是同一味，「双运」的特征是不超越。

Saccānaṃ tathalakkhaṇaṃ, samathassa avikkhepalakkhaṇaṃ, vipassanāya anupassanālakkhaṇaṃ, samathavipassanānaṃ ekarasalakkhaṇaṃ, yuganaddhānaṃ anativattanalakkhaṇaṃ.

767「戒清净」的特征是防护，「心清净」的特征是不散乱，「见清净」的特征是照见。

Sīlavisuddhiyā saṃvaralakkhaṇaṃ, cittavisuddhiyā avikkhepalakkhaṇaṃ, diṭṭhivisuddhiyā dassanalakkhaṇaṃ.

768「尽智」的特征是断除，「无生智」的特征是寂止。

Khaye ñāṇassa samucchedalakkhaṇaṃ, anuppāde ñāṇassa passaddhilakkhaṇaṃ.

769「欲」的特征是根，「作意」的特征是等起，「触」的特征是和合，「受」的特征是集会，「定」的特征是上首，「念」的特征是增上，「慧」的特征是殊胜，「解脱」的特征是核心，「不死涅槃」的特征是究竟，这些是真实、不虚的。这些真实相，以智行而到达，无谬地证得而非未证得者，即是如来。这样，以如实相而来，故为如来。

Chandassa mūlalakkhaṇaṃ, manasikārassa samuṭṭhānalakkhaṇaṃ, phassassa samodhānalakkhaṇaṃ, vedanāya samosaraṇalakkhaṇaṃ, samādhissa pamukhalakkhaṇaṃ, satiyā ādhipateyyalakkhaṇaṃ, paññāya tatuttarilakkhaṇaṃ, vimuttiyā sāralakkhaṇaṃ, amatogadhassa nibbānassa pariyosānalakkhaṇaṃ tathaṃ avitathaṃ. Etaṃ tathalakkhaṇaṃ ñāṇagatiyā āgato avirajjhitvā patto anuppattoti tathāgato. Evaṃ tathalakkhaṇaṃ āgatoti tathāgato.

770如何因为如实地正觉真实法而称为如来？真实法就是指四圣谛。如同经中所说：『比丘们，有四种真实、不虚、不异之法。哪四种？「这是苦」，比丘们，这是真实的，这是不虚的，这是不异的。』如此广说。而世尊已经正觉这些，因为已正觉真实，所以被称为如来。在这里，『来』字的意思就是正觉。

Kathaṃ tathadhamme yāthāvato abhisambuddhoti tathāgato? Tathadhammā nāma cattāri ariyasaccāni. Yathāha – ‘‘cattārimāni, bhikkhave, tathāni avitathāni anaññathāni. Katamāni cattāri? ‘Idaṃ dukkha’nti, bhikkhave, tathametaṃ avitathametaṃ anaññathameta’’nti (saṃ. ni. 5.1090) vitthāro. Tāni ca bhagavā abhisambuddhoti tathānaṃ abhisambuddhattā tathāgatoti vuccati. Abhisambodhattho hi ettha gatasaddo.

771此外，老死由生緣所生、所集起的義理，是真實不虛不變異的；……乃至……諸行由無明緣所生、所集起的義理，也是真實不虛不變異的。同樣，無明作為諸行之緣的義理，是真實不虛不變異的；……乃至……生作為老死之緣的義理，也是真實不虛不變異的。世尊已經正覺這一切。因此，也因為已正覺這些真實，所以稱為如來。如此，因為如實地正覺真實法，所以是如來。

Apica jarāmaraṇassa jātipaccayasambhūtasamudāgataṭṭho tatho avitatho anaññatho…pe… saṅkhārānaṃ avijjāpaccayasambhūtasamudāgataṭṭho tatho avitatho anaññatho. Tathā avijjāya saṅkhārānaṃ paccayaṭṭho tatho avitatho anaññatho…pe… jātiyā jarāmaraṇassa paccayaṭṭho tatho avitatho anaññatho. Taṃ sabbaṃ bhagavā abhisambuddho. Tasmāpi tathānaṃ abhisambuddhattā tathāgato. Evaṃ tathadhamme yāthāvato abhisambuddhoti tathāgato.

772如何因见真而称为如来？世尊在包含天神的世间……乃至……在天人无量世界中的无量众生，当色所缘在眼门现起时，他能以一切方式了知并看见。在如此了知和看见时，他根据那些色是否适意或不適意等方式，或者根据所見、所聞、所覺、所識中可得的語句方式，例如：『什麼是色、色處？即是依四大種所造，有顏色、可見、有對的色，像是青、黃等。』——以多種名稱、十三種分別、五十二種方法來分析，這些都只是真實，沒有虛假。這個方法也適用於耳門等現起的聲等所緣。世尊也曾這樣說過：『比丘們，凡是在包含天神的世間……乃至……天人所見、所聞、所覺、所識、所得、所求、以心遍行的，我都了知，我都證知。這是如來所知道的，但如來不執取它。』如此，因為見真，所以是如來。這裡，在見真的意義中，應該知道『如來』這個詞的成立。

Kathaṃ tathadassitāya tathāgato? Bhagavā yaṃ sadevake loke…pe… sadevamanussāya aparimāṇāsu lokadhātūsu aparimāṇānaṃ sattānaṃ cakkhudvāre āpāthaṃ āgacchantaṃ rūpārammaṇaṃ nāma atthi, taṃ sabbākārena jānāti passati. Evaṃ jānatā passatā ca tena taṃ iṭṭhāniṭṭhādivasena vā diṭṭhasutamutaviññātesu labbhamānakapadavasena vā ‘‘katamaṃ taṃ rūpaṃ rūpāyatanaṃ? Yaṃ rūpaṃ catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya vaṇṇanibhā sanidassanaṃ sappaṭighaṃ nīlaṃ pītaka’’ntiādinā (dha. sa. 616) nayena anekehi nāmehi terasahi vārehi dvipaññāsāya nayehi vibhajjamānaṃ tathameva hoti, vitathaṃ natthi . Esa nayo sotadvārādīsupi āpāthamāgacchantesu saddādīsu. Vuttampi cetaṃ bhagavatā ‘‘yaṃ, bhikkhave, sadevakassa lokassa…pe… sadevamanussāya diṭṭhaṃ sutaṃ mutaṃ viññātaṃ pattaṃ pariyesitaṃ anuvicaritaṃ manasā, tamahaṃ jānāmi, tamahaṃ abbhaññāsiṃ, taṃ tathāgatassa viditaṃ, taṃ tathāgato na upaṭṭhāsī’’ti (a. ni. 4.24). Evaṃ tathadassitāya tathāgato. Tattha tathadassīatthe tathāgatoti padasambhavo veditabbo.

773如何因如实语而称为如来？在那夜，世尊于菩提道场，坐在不败座上，摧破四魔之顶，已正觉无上正等觉；又在另一夜，于双沙罗树之间，入无余涅槃界而般涅槃。在这中间的四十五年间，从初正觉时，到中正觉时，乃至后正觉时，世尊所说的——无论是契经、应颂……乃至方广，这一切，从义理到文句，都是无过失、无可指摘、不增不减、一切行相圆满，能摧伏对贪的迷恋、摧伏对瞋和痴的迷恋。其中连一根毫毛的过失都没有。这一切都像是用同一个印章盖印、用同一根量管度量、用同一杆秤称重过一样，都是如此真实。正如世尊所说：『纯陀，如来在哪一夜已正觉无上正等觉，在哪一夜入无余涅槃界而般涅槃，在这中间所说的、所谈的、所阐释的，一切都是如此，而非其他。因此被称为如来。』（《长部》3.188）在这里，「来（gata）」这个字是‘说’的意思。如此，如来是因为‘如实语’而称为如来。

Kathaṃ tathavāditāya tathāgato? Yaṃ rattiṃ bhagavā bodhimaṇḍe aparājitapallaṅke nisinno catunnaṃ mārānaṃ matthakaṃ madditvā anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambuddho, yañca rattiṃ yamakasālānamantare anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyi, etthantare pañcacattālīsavassaparimāṇe kāle paṭhamabodhiyāpi majjhimabodhiyāpi pacchimabodhiyāpi yaṃ bhagavatā bhāsitaṃ suttaṃ geyyaṃ…pe… vedallaṃ, taṃ sabbaṃ atthato ca byañjanato ca anavajjaṃ anupavajjaṃ anūnamanadhikaṃ sabbākāraparipuṇṇaṃ rāgamadanimmadanaṃ dosamohamadanimmadanaṃ, natthi tattha vālaggamattampi pakkhalitaṃ, sabbaṃ taṃ ekamuddikāya lañchitaṃ viya, ekanāḷikāya mitaṃ viya, ekatulāya tulitaṃ viya, ca tathameva hoti. Yathāha ‘‘yañca, cunda, rattiṃ tathāgato anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambujjhati, yañca rattiṃ anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyati, yaṃ etasmiṃ antare bhāsati lapati niddisati, sabbaṃ taṃ tathameva hoti, no aññathā. Tasmā ‘tathāgato’ti vuccatī’’ti (dī. ni. 3.188). Gadaattho hi ettha gatasaddo. Evaṃ tathavāditāya tathāgato.

774再者，「āgadana」就是「āgada」，意思是‘话语’。他拥有真实、不颠倒的话语，所以将d音转为t音，就称为「tathāgata（如来）」。应当了知，在这个意义下，词的构造是这样成立的。

Apica āgadanaṃ āgado, vacananti attho. Tatho aviparīto āgado assāti dakārassa takāraṃ katvā tathāgatoti evametasmiṃ atthe padasiddhi veditabbā.

775如何因如行而称为如来？世尊的身体随顺他的语言，语言也随顺他的身体，所以他怎么说就怎么做，怎么做就怎么说。如此，语言如何，身体就如何行；身体如何，语言就如何说。因此世尊说：‘比丘们！如来怎么说就怎么做，怎么做就怎么说。正因为这样，他被称为如来。’这就是从「如行」而得名如来的道理。

Kathaṃ tathākāritāya tathāgato? Bhagavato hi vācāya kāyo anulometi, kāyassāpi vācā, tasmā yathāvādī tathākārī yathākārī tathāvādī ca hoti. Evaṃbhūtassa cassa yathā vācā, kāyopi tathā gato pavattoti attho. Yathā ca kāyo, vācāpi tathā gatā pavattāti tathāgato. Tenevāha – ‘‘yathāvādī, bhikkhave, tathāgato tathākārī, yathākārī tathāvādī. Iti yathāvādī tathākārī, yathākārī tathāvādī. Tasmā ‘tathāgato’ti vuccatī’’ti. Evaṃ tathākāritāya tathāgato.

776如何因征服之义而称为如来？他以戒、定、慧、解脱、解脱知见，征服一切众生，范围上至有顶天、下至无间地狱，横向遍无量世界。他没有任何秤量或标准，不可测量、无量、无上，是王中之王、天中之天、帝释中的帝释、梵天中的梵天。因此世尊说：‘比丘们！在含天神的世间……乃至含天神与人的世间中，如来是征服者，不被征服，唯是支配者、自在者。因此称为如来。’（增支部4.23）这就是从「征服」之义而得名如来。

Kathaṃ abhibhavanaṭṭhena tathāgato? Upari bhavaggaṃ heṭṭhā avīciṃ pariyantaṃ katvā tiriyaṃ aparimāṇāsu lokadhātūsu sabbasatte abhibhavati sīlena samādhinā paññāya vimuttiyā vimuttiñāṇadassanena, na tassa tulā vā pamāṇaṃ vā atthi, atulo appameyyo anuttaro rājādhirājā devānaṃ atidevo sakkānaṃ atisakko brahmānaṃ atibrahmā. Tenāha – ‘‘sadevake, bhikkhave, loke…pe… sadevamanussāya tathāgato abhibhū anabhibhūto aññadatthu daso vasavattī. Tasmā ‘tathāgato’ti vuccatī’’ti (a. ni. 4.23).

777在此，应这样了知词源：就像‘agada’（药）就是药。这药指什么呢？指说法的美妙和功德的积聚。因此，这位具有大神力的良医，如同用天药除蛇毒一样，征服一切外道论者以及含天神的世界。在征服一切世间上，真实不颠倒的、由说法美妙和功德所成的药，他拥有这药，所以把d音变为t音，称为‘tathāgata’。这就是从「征服」之义而来。

Tatthevaṃ padasiddhi veditabbā – agado viya agado. Ko panesa? Desanāvilāso ceva puññussayo ca. Tena hesa mahānubhāvo bhisakko dibbāgadena sappe viya sabbaparappavādino sadevakañca lokaṃ abhibhavati. Iti sabbalokābhibhavane tatho aviparīto desanāvilāsamayo ceva puññamayo ca agado assāti dakārassa takāraṃ katvā tathāgatoti veditabbo. Evaṃ abhibhavanaṭṭhena tathāgato.

778此外，如来也因‘如实地去’而称为如来，因‘去了如实’而称为如来。‘去’的意思是了知、超越、到达、行道。其中，对于整个世间，以遍知而如实地去了、了知了，所以是如来；对于世间的集，以断遍知而如实地去了、超越了，所以是如来；对于世间的灭，以作证而如实地去了、到达了，所以是如来；对于导向世间灭的道，以如实而去了、行道了，所以是如来。因此世尊说：‘比丘们！世间已被如来正觉，如来已离世间。比丘们！世间的集已被如来正觉，如来的世间集已断。比丘们！世间的灭已被如来正觉，如来的世间灭已作证。比丘们！导向世间灭的道已被如来正觉，如来的导向世间灭的道已修习。比丘们！凡含天神的世间……乃至以心所遍求的一切，这一切都已被如来正觉。因此称为如来。’（增支部4.23）此义也应如此了知。而这只是显示如来之所以为如来的要点而已。然而，唯有如来才能以一切方式赞叹如来的如来性。又因为一切佛陀在如来功德上也是平等的，所以依于一切而说‘诸如来’。

Apica tathāya gatotipi tathāgato, tathaṃ gatotipi tathāgatoti. Gatoti avagato atīto patto paṭipannoti attho . Tattha sakalaṃ lokaṃ tīraṇapariññāya tathāya gato avagatoti tathāgato, lokasamudayaṃ pahānapariññāya tathāya gato atītoti tathāgato, lokanirodhaṃ sacchikiriyāya tathāya gato pattoti tathāgato, lokanirodhagāminipaṭipadaṃ tathaṃ gato paṭipannoti tathāgato. Tena yaṃ vuttaṃ bhagavatā – ‘‘loko, bhikkhave, tathāgatena abhisambuddho, lokasmā tathāgato visaṃyutto. Lokasamudayo, bhikkhave, tathāgatena abhisambuddho, lokasamudayo tathāgatassa pahīno. Lokanirodho, bhikkhave , tathāgatena abhisambuddho lokanirodho tathāgatassa sacchikato. Lokanirodhagāminī paṭipadā, bhikkhave, tathāgatena abhisambuddhā, lokanirodhagāminīpaṭipadā tathāgatassa bhāvitā. Yaṃ, bhikkhave, sadevakassa lokassa…pe… anuvicaritaṃ manasā, sabbaṃ taṃ tathāgatena abhisambuddhaṃ. Tasmā ‘tathāgato’ti vuccatī’’ti (a. ni. 4.23). Tassa evampi attho veditabbo. Idampi ca tathāgatassa tathāgatabhāvadīpane mukhamattameva. Sabbākārena pana tathāgatova tathāgatassa tathāgatabhāvaṃ vaṇṇeyya. Yasmā pana sabbabuddhā tathāgataguṇenāpi samasamā, tasmā sabbesaṃ vasena tathāgatānanti āha.

779‘阿拉汉’：因为远离烦恼，因为已杀敌与已斩断轮辐，因为值得受资具等供养，因为在作恶中没有隐秘，所以如来是阿拉汉。他确实以道断除了连同习气的烦恼，所以极其远离一切烦恼，处于极远之处，因此称为阿拉汉。

Arahantānanti kilesehi ārakattā, arīnaṃ arānañca hatattā, paccayādīnaṃ arahattā, pāpakaraṇe rahābhāvā tathāgato arahaṃ. Ārakā hi so sabbakilesehi suvidūravidūre ṭhito maggena savāsanānaṃ kilesānaṃ pahīnattāti arahaṃ.

780他因此被称为‘远离’，因为他没有与之相应；

So tato ārakā nāma, yassa yenāsamaṅgitā;

781而庇护者没有与过失相应，因此被认为是阿拉汉。

Asamaṅgī ca dosehi, nātho tenārahaṃ mato.

782而且，因为那些烦恼敌已被道所杀，所以由「杀敌」的意义，他也就是阿拉汉。

Te cānena kilesārayo maggena hatāti arīnaṃ hatattāpi arahaṃ.

783因为所有被称为贪等的敌人，都已被杀灭；

Yasmā rāgādisaṅkhātā, sabbepi arayo hatā;

784而那位以慧为刀剑的庇护者，因此也被认为是阿拉汉。

Paññāsatthena nāthena, tasmāpi arahaṃ mato.

785再者，那以无明、有、渴爱为毂，以福行等诸行为轮辐，以老死为轮辋，被漏集所成的轴贯穿，从而组装在三有之车上的、从无始以来持续转起的轮回之轮——他在菩提座上，以精进为双足立足于戒地，以信为手握住那能灭尽诸业的智斧，斩断了它所有的辐条；因为已斩断轮辐，所以也是阿拉汉。

Yañcetaṃ avijjābhavataṇhāmayanābhipuññādiabhisaṅkhārānaṃ jarāmaraṇanemi āsavasamudayamayena akkhena vijjhitvā tibhavarathe samāyojitaṃ anādikālappavattaṃ saṃsāracakkaṃ, tassānena bodhimaṇḍe vīriyapādehi sīlapathaviyaṃ patiṭṭhāya saddhāhatthena kammakkhayakaraṃ ñāṇapharasuṃ gahetvā sabbe arā hatāti arānaṃ hatattāpi arahaṃ.

786因为轮回之轮的辐条，已被他以智剑斩断；

Arā saṃsāracakkassa, hatā ñāṇāsinā yato;

787因此，这位世间的庇护者被称为阿拉汉。

Lokanāthena tenesa, arahanti pavuccati.

788又由于他是最上的应供者，所以他值得受衣等资具和殊胜的供养。正因如此，当如来出现于世时，凡是有大威力的天、人，都不会在别处行供养。正如梵天娑婆主以须弥山大小的宝鬘供养如来，其他天、人如频婆娑罗王、憍萨罗王等也随力供养。对于已般涅槃的世尊，阿育大王也散尽九十六俱胝的财富，在全阎浮提建立了八万四千座精舍，更不用说其他种种殊胜供养了。因为值得受资具等供养，他也就因此是阿拉汉。

Aggadakkhiṇeyyattā ca cīvarādipaccaye arahati pūjāvisesañca. Teneva ca uppanne tathāgate ye keci mahesakkhā devamanussā, na te aññattha pūjaṃ karonti. Tathā hi brahmā sahampati sinerumattena ratanadāmena tathāgataṃ pūjesi, yathābalañca aññe devā manussā ca bimbisārakosalarājādayo. Parinibbutampi ca bhagavantaṃ uddissa channavutikoṭidhanaṃ vissajjetvā asokamahārājā sakalajambudīpe caturāsīti vihārasahassāni patiṭṭhāpesi, ko pana vādo aññesaṃ pūjāvisesānanti paccayādīnaṃ arahattāpi arahaṃ.

789因为这位世间庇护者值得受殊胜的供养和资具；

Pūjāvisesaṃ saha paccayehi, yasmā ayaṃ arahati lokanātho;

790在世间，随顺其义理，这位胜利者获得了阿拉汉这个名字。

Atthānurūpaṃ arahanti loke, tasmā jino arahati nāmametaṃ.

791而且，就像世上有些自以为聪明的愚人，因为怕恶名而偷偷地造恶，这位世尊却从不如此；因为在造恶这件事上没有隐秘，所以也是阿拉汉。

Yathā ca loke ye keci paṇḍitamānino bālā asilokabhayena raho pāpaṃ karonti, evamesa na kadāci karotīti pāpakaraṇe rahābhāvatopi arahaṃ.

792因为对于那样的（如如不动的）人来说，在恶业中根本不存在所谓‘秘密’这回事。

Yasmā natthi raho nāma, pāpakammesu tādino;

793由于没有隐秘，他由此被称为阿拉汉，声名远播。

Rahābhāvena tenesa, arahaṃ iti vissuto.

794如此，在一切情况下也——

Evaṃ sabbathāpi –

795因为已远离烦恼，并且杀死了烦恼之敌，那位牟尼；

Ārakattā hatattā ca, kilesārīna so muni;

796已摧破轮回之轮，值得领受资具等；

Hatasaṃsāracakkāro, paccayādīna cāraho;

797不隐秘地行恶，因此被称为阿拉汉。

Na raho karoti pāpāni, arahaṃ tena vuccatīti.

798然而，因为一切佛陀在阿拉汉功德上也是平等的，所以依于一切而说‘诸阿拉汉’。

Yasmā pana sabbabuddhā arahattaguṇenāpi samasamā, tasmā sabbesaṃ vasena ‘‘arahantāna’’nti āha.

799‘正自觉者’：因为正确且亲自觉悟了一切法，所以是正自觉者。确实，他正确觉悟了一切法：对于应了知的法，以应了知的方式觉悟；对于应遍知的法，以应遍知的方式觉悟；对于应断除的法，以应断除的方式觉悟；对于应作证的法，以应作证的方式觉悟；对于应修习的法，以应修习的方式觉悟。因此他说：

Sammāsambuddhānanti sammā sāmañca sabbadhammānaṃ buddhattā sammāsambuddho. Tathā hesa sabbadhamme sammā sambuddho, abhiññeyye dhamme abhiññeyyato buddho, pariññeyye dhamme pariññeyyato, pahātabbe dhamme pahātabbato, sacchikātabbe dhamme sacchikātabbato, bhāvetabbe dhamme bhāvetabbato. Tenevāha –

800‘应了知的已被了知，应修习的已被修习；

‘‘Abhiññeyyaṃ abhiññātaṃ, bhāvetabbañca bhāvitaṃ;

801应断除的已被我断除，因此我是佛陀，婆罗门。’（《中部》2.399；《经集》563）

Pahātabbaṃ pahīnaṃ me, tasmā buddhosmi brāhmaṇā’’ti. (ma. ni. 2.399; su. ni. 563);

802或者，也可以这样理解：眼是苦谛，作为它根本原因、能令它生起的过去渴爱是集谛，这两者都不再转起的状态是灭谛，了知灭的道是道谛。就这样，以逐词择取的方式，于一切法正确且亲自觉悟。对耳、鼻、舌、身、意，也以此理趣类推。依照这个理趣，色等六处、眼识等六识身、眼触等六触、眼触生受等六受、色想等六想、色思等六思、色渴爱等六渴爱身、色寻等六寻、色伺等六伺、色蕴等五蕴、十遍、十随念、依膨胀想等十想、发等三十二身分、十二处、十八界、欲有等九有、初禅等四禅那、慈修习等四无量、四无色定、逆序的老死等、顺序的无明等缘起支，都应该配合起来理解。在这里，以一句来联结就是：老死是苦谛，生是集谛，从这两者中出离是灭谛，了知灭的道是道谛。就这样，以逐词择取的方式，于一切法正确、亲自、随觉、通达。或者，凡是还有任何需要被了知的事物，他都已正确觉悟了它们，因此，凭借解脱终智而成为‘正自觉者’。至于对此功德的详细分类，将在后面说明。又因为所有佛陀在‘正自觉者’这项功德上都是等同的，所以原文为了涵盖一切佛陀，而说‘诸正自觉者’。

Atha vā cakkhu dukkhasaccaṃ, tassa mūlakāraṇabhāvena samuṭṭhāpikā purimataṇhā samudayasaccaṃ, ubhinnaṃ appavatti nirodhasaccaṃ, nirodhappajānanā paṭipadā maggasaccanti evaṃ ekekapaduddhārenāpi sabbadhamme sammā sāmañca buddho. Esa nayo sotaghānajivhākāyamanesu. Eteneva nayena rūpādīni cha āyatanāni, cakkhuviññāṇādayo cha viññāṇakāyā, cakkhusamphassādayo cha phassā, cakkhusamphassajādayo cha vedanā, rūpasaññādayo cha saññā, rūpasañcetanādayo cha cetanā, rūpataṇhādayo cha taṇhākāyā, rūpavitakkādayo cha vitakkā, rūpavicārādayo cha vicārā, rūpakkhandhādayo pañcakkhandhā, dasa kasiṇāni, dasa anussatiyo, uddhumātakasaññādivasena dasa saññā, kesādayo dvattiṃsākārā, dvādasāyatanāni, aṭṭhārasa dhātuyo, kāmabhavādayo nava bhavā, paṭhamādīni cattāri jhānāni, mettābhāvanādayo catasso appamaññā, catasso arūpasamāpattiyo, paṭilomato jarāmaraṇādīni, anulomato avijjādīni paṭiccasamuppādaṅgāni ca yojetabbāni. Tatrāyaṃ ekapadayojanā – jarāmaraṇaṃ dukkhasaccaṃ, jāti samudayasaccaṃ, ubhinnaṃ nissaraṇaṃ nirodhasaccaṃ, nirodhappajānanā paṭipadā maggasaccanti evaṃ ekekapaduddhārena sabbadhamme sammā sāmañca buddho anubuddho paṭividdho. Yaṃ vā pana kiñci atthi neyyaṃ nāma, sabbassa sammā sambuddhattā vimokkhantikañāṇavasena sammāsambuddho. Tassa pana vibhāgo upari āvi bhavissatīti. Yasmā pana sabbabuddhā sammāsambuddhaguṇenāpi samasamā, tasmā sabbesaṃ vasena ‘‘sammāsambuddhāna’’nti āha.

3838. 现在，为了将‘有边际的清净’与‘无边际的清净’这两种戒，各自再细分成五种来解释，所以开始说「有边之戒，有无边之戒」等。然而，在其他三种戒里，并没有这样的分类。其中，「以利得为边」，是指以利得为边界，一旦超过此边界，戒就毁坏了，所以称为「以利得为边」。其余各项的说法也一样。而在这里，「名声」指的是「眷属」。「于此」是指在这个世间。「有一类」指某一个人。「以利得为因」，就是说利得本身就是原因，所以说「以利得为因」。这是在表因的意义上使用了从格。「以利得为缘」、「以利得为原因」，都是它的同义词。因为正是依靠这个因，果才会到来，所以称为「缘」；又因为它能令果产生，所以称为「原因」。

38. Idāni pariyantapārisuddhiapariyantapārisuddhisīladvaye ekekameva sīlaṃ pañcadhā bhinditvā dassetuṃ atthi sīlaṃ pariyantaṃ, atthi sīlaṃ apariyantantiādimāha. Itaresu pana tīsu sīlesu tathāvidho bhedo natthīti. Tattha lābhapariyantanti lābhena pariyanto bhedo etassāti lābhapariyantaṃ. Evaṃ sesānipi. Yasoti panettha parivāro. Idhāti imasmiṃ loke. Ekaccoti eko. Lābhahetūti lābhoyeva hetu lābhahetu, tasmā lābhahetutoti vuttaṃ hoti. Hetvatthe nissakkavacanaṃ. ‘‘Lābhapaccayā lābhakāraṇā’’ti tasseva vevacanaṃ. Hetumeva hi paṭicca etaṃ phalametīti paccayoti ca, phaluppattiṃ kārayatīti kāraṇanti ca vuccati.

804「正如已受持的」，是指凡是已经受持、已经接纳的戒。「违犯」，指违越、不遵守地行。像这样的戒，就是指有这种性质的，也就是上面所讲的那类戒。「戒」，无论是居士戒还是出家戒，如果它们在开头或结尾有一条戒毁坏了，就如同衣服的边被割破了一样，是「破裂的」；如果在中间有一条戒毁坏了，就如同衣服中间破了洞一样，是「有孔的」；如果连着两条或三条戒毁坏了，就如同母牛的背部或腹部生出了长条形等异样的颜色，像身体颜色为黑红等的母牛那样，是「斑驳的」；如果每隔一条戒毁坏一条，就如同母牛身上每隔一处就有异色斑点那样，是「杂色的」。或者总地来说，由于七种与淫欲结合的状况，以及忿恨、覆藏等恶法所染污，所以这些戒都是破裂的、有孔的、斑驳的、杂色的。这些戒本身，因为不能使人从渴爱的奴役中解脱出来，成就自由之身，所以是「非自由的」；因为不被佛陀等智者所称赞，所以是「非智者所赞」的；因为被渴爱和邪见所执取，或者因为有某人能指责说‘在戒上你有这个过失’，从而可以被执取，所以是「所执取」的；因为它们不能导向近行定或安止定，或者不能导向道定或果定，所以是「不引生定」的。也有读作「不引生定者」的。

Yathāsamādinnanti yaṃ yaṃ samādinnaṃ gahitaṃ. Vītikkamatīti ajjhācarati. Evarūpānīti evaṃsabhāvāni, vuttappakārānīti adhippāyo. Sīlānīti gahaṭṭhasīlāni vā hontu pabbajitasīlāni vā, yesaṃ ādimhi vā ante vā ekaṃ bhinnaṃ, tāni pariyante chinnasāṭako viya khaṇḍāni. Yesaṃ vemajjhe ekaṃ bhinnaṃ, tāni majjhe vinividdhasāṭako viya chiddāni. Yesaṃ paṭipāṭiyā dve vā tīṇi vā bhinnāni, tāni piṭṭhiyā vā kucchiyā vā uṭṭhitena dīghavaṭṭādisaṇṭhānena visabhāgavaṇṇena kāḷarattādīnaṃ aññatarasarīravaṇṇā gāvī viya sabalāni. Yesaṃ antarantarā ekekāni bhinnāni, tāni antarantarā visabhāgavaṇṇabinduvicitrā gāvī viya kammāsāni. Avisesena vā sabbānipi sattavidhena methunasaṃyogena kodhūpanāhādīhi ca pāpadhammehi upahatattā khaṇḍāni chiddāni sabalāni kammāsānīti. Tāniyeva taṇhādāsabyato mocetvā bhujissabhāvākaraṇena na bhujissāni. Buddhādīhi viññūhi na pasatthattā na viññuppasatthāni. Taṇhādiṭṭhīhi parāmaṭṭhattā, kenaci vā ‘‘ayaṃ te sīlesu doso’’ti parāmaṭṭhuṃ sakkuṇeyyatāya parāmaṭṭhāni. Upacārasamādhiṃ appanāsamādhiṃ vā, atha vā maggasamādhiṃ phalasamādhiṃ vā na saṃvattayantīti asamādhisaṃvattanikāni. Na samādhisaṃvattanikānītipi pāṭho.

805然而，有一些人这样解释其中的含义：「‘破裂的’，是指这些戒成了善法无法安住的地方；说‘有孔的’，也是同样的道理。‘斑驳的’，是指使清净的颜色变得杂乱了；说‘杂色的’，也是同样的道理。‘非自由的’，是指陷入了渴爱的奴役状态。‘非智者所赞’，是指被善人所呵斥、所责备。‘所执取’，是指被渴爱所牢牢抓住。‘不引生定’，是指成为引发懊悔的依处。」

Keci pana ‘‘khaṇḍānīti kusalānaṃ dhammānaṃ appatiṭṭhābhūtattā, chiddānītipi evaṃ. Sabalānīti vivaṇṇakaraṇattā, kammāsānītipi evaṃ. Na bhujissānīti taṇhādāsabyaṃ gatattā. Na viññuppasatthānīti kusalehi garahitattā. Parāmaṭṭhānīti taṇhāya gahitattā. Asamādhisaṃvattanikānīti vippaṭisāravatthubhūtattā’’ti evamatthaṃ vaṇṇayanti.

806「非无懊悔的依处」，是指因为这些戒会带来懊悔，所以它们不是无懊悔心的立足之处，这是它的意思。「非欢悦的依处」，是指它们不能成为由无懊悔所生的微细喜悦的依处，因为不能带来这种喜悦。对于剩余的各个词句，也应当作同样的连结。「非喜的依处」，是指它们不能成为由微细喜悦所生的强大喜悦的依处。「非轻安的依处」，是指它们不能成为由强大喜悦所生的身轻安与心轻安的依处。「非乐的依处」，是指它们不能成为由轻安所生的身乐与心乐的依处。「非定的依处」，是指它们不能成为由乐所生的定的依处。「非如实知见的依处」，是指它们不能成为以定为近因的如实知见的依处。

Na avippaṭisāravatthukānīti vippaṭisārāvahattā avippaṭisārassa patiṭṭhā na hontīti attho. Na pāmojjavatthukānīti avippaṭisārajāya dubbalapītiyā na vatthubhūtāni tassā anāvahattā . Evaṃ sesesupi yojanā kātabbā. Na pītivatthukānīti dubbalapītijāya balavapītiyā na vatthubhūtāni. Na passaddhivatthukānīti balavapītijāya kāyacittapassaddhiyā na vatthubhūtāni. Na sukhavatthukānīti passaddhijassa kāyikacetasikasukhassa na vatthubhūtāni. Na samādhivatthukānīti sukhajassa samādhissa na vatthubhūtāni. Na yathābhūtañāṇadassanavatthukānīti samādhipadaṭṭhānassa yathābhūtañāṇadassanassa na vatthubhūtāni.

807在「非一向厌离」等句中，应把「非」字提出来，按照「非离贪」等的方式，也连接到其余各句。或者也可读作带有「sa」音的「非离贪」等。这其中，「一向厌离」是指：并非纯粹为了在轮回中感到厌离，所以不导向（厌离）。——这是（前后文的）关联。其余各句也应当这样连接。「离贪」指为了在轮回中离染。「灭」指为了令轮回灭尽。「寂止」指为了令已灭的轮回不再生起而归于寂静。「证知」指为了彻底了知轮回。「正觉」指为了从烦恼的沉睡中醒来，从而对轮回觉悟。「涅槃」指为了证得不死的涅槃。

Na ekantanibbidāyātiādīsu na-kārameva āharitvā ‘‘na virāgāyā’’tiādinā nayena sesapadehipi yojetabbaṃ. Na virāgāyātiādīsu sanakāro vā pāṭho. Tattha ekantanibbidāyāti ekantena vaṭṭe nibbindanatthāya na saṃvattantīti sambandho. Evaṃ sesesupi yojetabbaṃ. Virāgāyāti vaṭṭe virajjanatthāya. Nirodhāyāti vaṭṭassa nirodhanatthāya. Upasamāyāti nirodhitassa puna anuppattivasena vaṭṭassa upasamanatthāya. Abhiññāyāti vaṭṭassa abhijānanatthāya. Sambodhāyāti kilesaniddāvigamena vaṭṭato pabujjhanatthāya. Nibbānāyāti amatanibbānatthāya.

808「为了违犯已受持的学处」指以违犯那已受持的学处为目的。然而，此处在格位变化的影响下，使用了宾格。至于说「连心也不生起」，是为了显示由于内心清净，戒律达到极度清净的状态，而并非说仅仅心生起就会毁犯戒律。「他怎么会违犯呢？」意思是：他出于什么目的而会去违犯呢？也就是他绝不会去违犯的意思。「不破裂」等语句，应按前文所述的对立方式去理解。也有读作「不破裂」的。在「一向厌离」等句中，应按照「纯粹为了在轮回中感到厌离」等方式去连接。不过在这里，「厌离」是指观。「离贪」是指道。「灭」和「寂止」是指涅槃。「证知」和「正觉」是指道。「涅槃」是指涅槃本身。应当知道这样的安立之说：一处说了观，两处说了道，三处说了涅槃。然而，从同义异名的角度来说，所有这些词也都可以是道的同义词和涅槃的同义词。

Yathāsamādinnaṃ sikkhāpadaṃ vītikkamāyāti yathāsamādinnassa sikkhāpadassa vītikkamanatthāya. Vibhattivipallāsavasena panettha upayogavacanaṃ kataṃ. Cittampi na uppādetīti cittuppādasuddhiyā sīlassa ativisuddhabhāvadassanatthaṃ vuttaṃ, na pana cittuppādamattena sīlaṃ bhijjati. Kiṃ so vītikkamissatīti kimatthaṃ vītikkamaṃ karissati, neva vītikkamaṃ karissatīti attho. Akhaṇḍānītiādīni heṭṭhā vuttapaṭipakkhanayena veditabbāni. Na khaṇḍānītipi pāṭho. ‘‘Ekantanibbidāyā’’tiādīsu ekantena vaṭṭe nibbindanatthāyātiādinā nayena yojetabbaṃ . Ettha pana nibbidāyāti vipassanā. Virāgāyāti maggo. Nirodhāya upasamāyāti nibbānaṃ. Abhiññāya sambodhāyāti maggo. Nibbānāyāti nibbānameva. Ekasmiṃ ṭhāne vipassanā, dvīsu maggo, tīsu nibbānaṃ vuttanti evaṃ avatthānakathā veditabbā. Pariyāyena pana sabbānipetāni maggavevacanānipi nibbānavevacanānipi hontiyeva.

3939. 现在，以有边和无边（的视角）显示了存在的分类之后，再接着依（戒所依的）法、依生起源、依缘、依相应法来显示戒的分类，于是便开始了「什么是戒？」等（问答）。这其中，「生起源」指依此而生起。这是缘的别名。（问）「何者为此之生起源？」即是问「它以什么为生起源？」。（问）「是哪些法的集合、和合？」即是问「它由几种法集合？」。

39. Idāni pariyantāpariyantavasena vijjamānapabhedaṃ dassetvā puna dhammavasena jātivasena paccayavasena sampayuttavasena sīlassa pabhedaṃ dassetuṃ kiṃ sīlantiādimāha. Tattha samuṭṭhāti etenāti samuṭṭhānaṃ. Paccayassetaṃ nāmaṃ. Kiṃ samuṭṭhānamassāti kiṃsamuṭṭhānaṃ. Katinaṃ dhammānaṃ samodhānaṃ samavāyo assāti katidhammasamodhānaṃ.

810「思戒」指：对于远离杀生等恶行的人，或者对于履行各种义务与行持的人，其（生起的）思心所。「心所法戒」指：对于远离杀生等恶行的人，其（生起的）远离（心所）。再者，所谓的「思戒」，是指断除杀生等恶行的七业道思。所谓的「心所法戒」，是指如同「在世尊的教法中，断除了贪欲，以离贪欲之心而住」（《长部》1.217）等方式所说的无贪、无嗔、正见等法。「抑制戒」：此处应知有五种抑制——巴帝摩卡律仪，念抑制，智抑制，忍抑制，精进抑制。这其中，「以此巴帝摩卡律仪而具备、完全具备」（《分别论》511），这是巴帝摩卡律仪。「守护眼根，于眼根达到抑制」（《长部》1.213；《中部》1.295；《相应部》4.239；《增支部》3.16），这是念抑制。

Cetanāsīlanti pāṇātipātādīhi viramantassa, vattapaṭipattiṃ vā pūrentassa cetanā. Cetasikaṃ sīlanti pāṇātipātādīhi viramantassa virati. Apica cetanā sīlaṃ nāma pāṇātipātādīni pajahantassa sattakammapathacetanā . Cetasikaṃ sīlaṃ nāma ‘‘abhijjhaṃ loke pahāya vigatābhijjhena cetasā viharatī’’tiādinā (dī. ni. 1.217) nayena vuttā anabhijjhāabyāpādasammādiṭṭhidhammā. Saṃvaro sīlanti ettha pañcavidho saṃvaro veditabbo – pātimokkhasaṃvaro, satisaṃvaro, ñāṇasaṃvaro, khantisaṃvaro, vīriyasaṃvaroti. Tattha ‘‘iminā pātimokkhasaṃvarena upeto hoti samupeto’’ti (vibha. 511) ayaṃ pātimokkhasaṃvaro. ‘‘Rakkhati cakkhundriyaṃ, cakkhundriye saṃvaraṃ āpajjatī’’ti (dī. ni. 1.213; ma. ni. 1.295; saṃ. ni. 4.239; a. ni. 3.16) ayaṃ satisaṃvaro.

811（世尊说：）「阿耆多！世间诸流，

‘‘Yāni sotāni lokasmiṃ, (ajitāti bhagavā;)

812念是它们的防护。」

Sati tesaṃ nivāraṇaṃ;

813「我宣说，抑制诸流，以慧它们被关闭。」（《经集》1041）——

Sotānaṃ saṃvaraṃ brūmi, paññāyete pidhīyare’’ti. (su. ni. 1041) –

814这是智抑制。资具的受用也包含在这（智抑制）里。而那个以「能忍耐寒热……」（《中部》1.24；《增支部》4.114；6.58）等方式所说的，名为忍抑制。那个以「不忍受已生起的欲寻……」（《中部》1.26；《增支部》4.114；6.58）等方式所说的，名为精进抑制。活命遍净也包含在这（精进抑制）里。如此，这五类抑制，以及那些畏惧罪恶的善男子们从现前事物中的远离，这一切都应知为「抑制戒」。「不违犯戒」指：对于受持戒律者，在身业、语业上的不违犯。这是（到目前为止）对「什么是戒」这个问题的解答。

Ayaṃ ñāṇasaṃvaro. Paccayapaṭisevanampi ettheva samodhānaṃ gacchati. Yo panāyaṃ ‘‘khamo hoti sītassa uṇhassā’’tiādinā (ma. ni. 1.24; a. ni. 4.114; 6.58) nayena āgato, ayaṃ khantisaṃvaro nāma. Yo cāyaṃ ‘‘uppannaṃ kāmavitakkaṃ nādhivāsetī’’tiādinā (ma. ni. 1.26; a. ni. 4.114; 6.58) nayena āgato, ayaṃ vīriyasaṃvaro nāma. Ājīvapārisuddhipi ettheva samodhānaṃ gacchati. Iti ayaṃ pañcavidhopi saṃvaro, yā ca pāpabhīrukānaṃ kulaputtānaṃ sampattavatthuto virati, sabbametaṃ saṃvarasīlanti veditabbaṃ. Avītikkamo sīlanti samādinnasīlassa kāyikavācasiko avītikkamo. Idaṃ tāva kiṃ sīlanti pañhassa vissajjanaṃ.

815在对「有多少戒」这个问题的回答中，讲到了善戒、不善戒和无记戒。这里，因为世间上各种有情各自的本性就被称为戒，比如人们会说「这个人是乐戒的，这个人是苦戒的，这个人是诤戒的，这个人是装饰戒的」。因此，按照那种说法，从义理上提取，不善戒也被说成是戒。但是，根据「听闻之后，以智慧来抑制」（《无碍解道》1.37）这句话，这种不善戒并不是这里所说的戒。

Kati sīlānīti pañhassa vissajjane kusalasīlaṃ akusalasīlaṃ abyākatasīlanti ettha yasmā loke tesaṃ tesaṃ sattānaṃ pakati sīlanti vuccati, yaṃ sandhāya ‘‘ayaṃ sukhasīlo, ayaṃ dukkhasīlo, ayaṃ kalahasīlo, ayaṃ maṇḍanasīlo’’ti bhaṇanti. Tasmā tena pariyāyena atthuddhāravasena akusalasīlamapi sīlanti vuttaṃ. Taṃ pana ‘‘sutvāna saṃvare paññā’’ti (paṭi. ma. 1.37) vacanato idhādhippetasīlaṃ na hotīti.

816然而，由于按思等类别划分的戒，是以相应的心理活动作为生起因的，所以说由善心生起的戒就是「善戒」，等等。

Yasmā pana cetanādibhedassa sīlassa sampayuttacittaṃ samuṭṭhānaṃ, tasmā kusalacittasamuṭṭhānaṃ kusalasīlantiādimāha.

817「防护聚集的戒」：即与防护相应的诸蕴。因为它们通过防护而和合、混合，故称为「防护聚集的戒」。同样，不违犯聚集的戒也应当这样理解。「在那状态中，已生的思聚集的戒」：是指在防护状态、不违犯状态中，与已生的思相应的诸蕴。又因为在这三种情况中，所指的都是与它们相应的法，所以由思聚集已包含了心所法，因此心所聚集戒没有单独列出，应当知道。在下文中，思等法被称为「戒」。但并非只有它们才是戒，与它们相应的法也是戒，为了说明这个意义，才说了这三聚，应当知道。

Saṃvarasamodhānaṃ sīlanti saṃvarasampayuttakhandhā. Te hi saṃvarena samāgatā missībhūtāti saṃvarasamodhānanti vuttā. Evaṃ avītikkamasamodhānaṃ sīlampi veditabbaṃ. Tathābhāve jātacetanā samodhānaṃ sīlanti saṃvarabhāve avītikkamabhāve jātacetanāsampayuttā khandhā. Yasmā ca tīsupi cetesu taṃsampayuttā dhammā adhippetā, tasmā cetanāsamodhānena cetasikānampi saṅgahitattā cetasikasamodhānasīlaṃ visuṃ na niddiṭṭhanti veditabbaṃ. Heṭṭhā cetanādayo dhammā ‘‘sīla’’nti vuttā. Na kevalaṃ te eva sīlaṃ, taṃsampayuttā dhammāpi sīlamevāti dassanatthaṃ ayaṃ tiko vuttoti veditabbo.

40现在，因为思和心所法本身就是防护和不违犯，并非分离的，所以只就防护和不违犯，以普遍的次第，与直到阿拉汉道的修行相配合，这样说：「以防护杀生之义为戒，以不违犯之义为戒」等。因为离杀生等，各自防护其对立面，而且不违犯它，所以从防护和不违犯的角度，就叫做「以防护义为戒」、「以不违犯义为戒」。其中，「以防护杀生之义为戒」的意思是：以制止杀生的意义作为戒。那具体是什么呢？就是离杀生。而这个离杀生，既能防护杀生，又不违犯它，所以也以不违犯义为戒。同样的，离不与取等，乃至无贪欲、无嗔、正见，都应当这样配合解释。

40. Idāni yasmā cetanācetasikā saṃvarāvītikkamāyeva honti na visuṃ, tasmā saṃvarāvītikkameyeva yāva arahattamaggā sādhāraṇakkamena yojento pāṇātipātaṃ saṃvaraṭṭhena sīlaṃ, avītikkamaṭṭhena sīlantiādimāha. Pāṇātipātā veramaṇiādayo hi yasmā attano attano paccanīkaṃ saṃvaranti, taṃ na vītikkamanti ca, tasmā saṃvaraṇato avītikkamanato ca saṃvaraṭṭhena sīlaṃ avītikkamaṭṭhena sīlaṃ nāma hoti. Tattha pāṇātipātaṃ saṃvaraṭṭhenāti pāṇātipātassa pidahanaṭṭhena sīlaṃ. Kiṃ taṃ? Pāṇātipātā veramaṇī. Sā ca taṃ saṃvarantīyeva taṃ na vītikkamatīti avītikkamaṭṭhena sīlaṃ. Evameva adinnādānā veramaṇiādayo anabhijjhāabyāpādasammādiṭṭhiyo yojetabbā.

819在「杀生」等当中，十种不善业道里，杀害生命就是杀生，也就是杀死生命的意思。这里所说的「生命」，从世俗来说是指有情，从究竟义上说则是指命根。当一个人对于那个生命持有生命想，并发起能够切断命根的行为，通过身门或语门中的任何一门而产生杀心，这就是杀生。对于没有功德的小生命，比如畜生道等，杀害微小的生命罪比较轻，杀害大身体的罪比较重。为什么呢？因为使用的手段更重大。即使手段相同，也因为所杀对象的重大而罪重。对于有功德的生命，比如人类等，功德少的生命罪轻，功德大的生命罪重。而当身体大小和功德都相同时，如果烦恼和手段轻微，罪就轻；如果猛烈，罪就重。应当这样理解。它有五个条件：生命、生命想、杀意、方法、因此而死。

Pāṇātipātantiādīsu pana dasasu akusalakammapathesu pāṇassa atipāto pāṇātipāto. Pāṇavadho pāṇaghātoti vuttaṃ hoti. Pāṇoti cettha vohārato satto, paramatthato jīvitindriyaṃ. Tasmiṃ pana pāṇe pāṇasaññino jīvitindriyupacchedakaupakkamasamuṭṭhāpikā kāyavacīdvārānaṃ aññataradvārappavattā vadhakacetanā pāṇātipāto. So guṇavirahitesu tiracchānagatādīsu pāṇesu khuddake pāṇe appasāvajjo, mahāsarīre mahāsāvajjo. Kasmā? Payogamahantatāya. Payogasamattepi vatthumahantatāya. Guṇavantesu manussādīsu appaguṇe pāṇe appasāvajjo, mahāguṇe mahāsāvajjo. Sarīraguṇānaṃ pana samabhāve sati kilesānaṃ upakkamānañca mudutāya appasāvajjo, tibbatāya mahāsāvajjoti veditabbo. Tassa pañca sambhārā – pāṇo, pāṇasaññitā, vadhakacittaṃ, upakkamo, tena maraṇanti.

820取得没有给与的东西，就是「不与取」，也就是拿来别人的东西、偷窃、盗取的意思。这里，「没有给与的」是指别人所持有守护的东西。别人在这些东西上可以自由支配，拿走这些东西的人不应受到惩罚，也没有过错。在别人所守护的物品上，持有「这是别人所守护」的想法，并且发起夺取的行为，通过身门或语门中的任何一门而产生偷盗的心，这就是不与取。这种不与取，如果是针对低劣的他人物品，罪比较轻；如果是针对贵重的东西，罪比较重。为什么呢？因为物品本身殊胜。当物品相同时，如果是偷取功德更高的人的东西，罪就重；如果是偷取功德较低的人的东西，罪就轻。它有五个条件：别人所守护的东西、对那东西有别人守护的想法、偷盗的心、采取方法、因此取走东西。

Adinnassa ādānaṃ adinnādānaṃ, parasaṃharaṇaṃ, theyyaṃ, corikāti vuttaṃ hoti. Tattha adinnanti parapariggahitaṃ, yattha paro yathākāmakāritaṃ āpajjanto adaṇḍāraho anupavajjo ca hoti, tasmiṃ parapariggahite parapariggahitasaññino tadādāyakaupakkamasamuṭṭhāpikā kāyavacīdvārānaṃ aññataradvārappavattā theyyacetanā adinnādānaṃ. Taṃ hīne parasantake appasāvajjaṃ, paṇīte mahāsāvajjaṃ. Kasmā? Vatthupaṇītatāya. Vatthusamatte sati guṇādhikānaṃ santake vatthusmiṃ mahāsāvajjaṃ, taṃ taṃ guṇādhikaṃ upādāya tato tato hīnaguṇassa santake vatthusmiṃ appasāvajjaṃ. Tassa pañca sambhārā – parapariggahitaṃ, parapariggahitasaññitā theyyacittaṃ, upakkamo, tena haraṇanti.

821「在诸欲中」：是指在两性交合的行为中。「邪行」：是指绝对应受谴责的低劣行为。从特征上来说：怀着不正法的意图，通过身体门生起的、违犯不可行处的思，就是在欲中的邪行。

Kāmesūti methunasamācāresu. Micchācāroti ekantanindito lāmakācāro. Lakkhaṇato pana asaddhammādhippāyena kāyadvārappavattā agamanīyaṭṭhānavītikkamacetanā kāmesu micchācāro.

822这里，所谓「不可行处」是指：对于男性来说，有母守护、父守护、父母守护、兄守护、弟守护、姐守护、妹守护、亲族守护、宗族守护、法守护、有夫守护、有罚守护这十种；还有花钱买来的、志愿同住的、因财产而同住的、因布施而同住的、以水仪式得娶的、脱去环饰的、女奴、妻子、作为职业妻子的、在战争中俘虏的、暂时妻子这十种。总共二十种女性。对于女性来说，有夫守护、有罚守护这两种，以及用钱买来的等十种，一共十二种女性，她们所归属的男子之外的其他男子，就是不可行处。

Tattha agamanīyaṭṭhānaṃ nāma purisānaṃ tāva māturakkhitā, piturakkhitā, mātāpiturakkhitā, bhāturakkhitā, bhaginirakkhitā, ñātirakkhitā, gottarakkhitā, dhammarakkhitā, sārakkhā, saparidaṇḍāti māturakkhitādayo dasa, dhanakkītā, chandavāsinī, bhogavāsinī, paṭavāsinī, odapattakinī, obhatacumbaṭā, dāsī ca, bhariyā ca, kammakārī ca bhariyā ca, dhajāhaṭā muhuttikāti dhanakkītādayo dasāti vīsati itthiyo. Itthīsu pana dvinnaṃ sārakkhasaparidaṇḍānaṃ dasannañca dhanakkītādīnanti dvādasannaṃ itthīnaṃ aññe purisā, idaṃ agamanīyaṭṭhānaṃ nāma.

823而这邪行，如果是对没有戒等功德的人、在不应行的地方犯下，罪过较轻；但如果对方是具足戒等功德的，罪过就重。它有四个构成条件：不应当作为行淫对象的对象、在那个对象上生起的从事之心、从事加行，以及接受通过道或非道的方式行持。

So panesa micchācāro sīlādiguṇarahite agamanīyaṭṭhāne appasāvajjo, sīlādiguṇasampanne mahāsāvajjo. Tassa cattāro sambhārā – agamanīyavatthu, tasmiṃ sevanacittaṃ, sevanapayogo, maggenamaggapaṭipattiadhivāsananti.

824“虚妄”（musā），指以欺骗为先导、破坏他人利益的身业或语业。由欺骗的意图，引发身业或语业去使他人受骗的那股“思”，就是妄语。另一种解释是：“虚妄”是指非真实、不真实的事情；“语”（vāda）是指将它说成是真实的、如实的告知。从特征上说，想把不真实的事情当作真实的去告知他人，这种告知行为所生起的“思”，就是妄语。这种妄语，如果毁坏的利益微小，罪过就轻；如果毁坏的利益重大，罪过就重。再者，在家众因为不愿给出自己的东西而说“没有”之类的话，所犯的妄语罪过较轻；如果作为证人，为了破坏他人利益而说，罪过就重。出家人得到了一点油或酥油，以开玩笑的意图，用夸张的说法说“今天村里好像油流成河了”，这样的妄语罪过较轻；但如果把没见过的说成“亲眼见过”之类，罪过就重。它有四个构成条件：不真实的事情、欺骗的心、相应的加行，以及对方明白其意思。

Musāti visaṃvādanapurekkhārassa atthabhañjako vacīpayogo, kāyapayogo vā. Visaṃvādanādhippāyena panassa paravisaṃvādakakāyavacīpayogasamuṭṭhāpikā cetanā musāvādo. Aparo nayo – musāti abhūtaṃ atacchaṃ vatthu. Vādoti tassa bhūtato tacchato viññāpanaṃ. Lakkhaṇato pana atathaṃ vatthuṃ tathato paraṃ viññāpetukāmassa tathāviññattisamuṭṭhāpikā cetanā musāvādo. So yamatthaṃ bhañjati, tassa appatāya appasāvajjo, mahantatāya mahāsāvajjo. Apica gahaṭṭhānaṃ attano santakaṃ adātukāmatāya natthītiādinayappavatto appasāvajjo, sakkhinā hutvā atthabhañjanatthaṃ vutto mahāsāvajjo. Pabbajitānaṃ appakampi telaṃ vā sappiṃ vā labhitvā hasādhippāyena ‘‘ajja gāme telaṃ nadī maññe sandatī’’ti pūraṇakathānayena pavatto appasāvajjo, adiṭṭhaṃyeva pana diṭṭhantiādinā nayena vadantānaṃ mahāsāvajjo. Tassa cattāro sambhārā – atathaṃ vatthu, visaṃvādanacittaṃ, tajjo vāyāmo, parassa tadatthavijānananti.

825凡是那些话，说给谁听时，能让说者自己在对方心中显得可爱，却把别人说成是空洞无物的，这就是“离间语”。凡是那些话，能让自己和他人都变得粗恶，话本身也难听刺耳，既不悦耳也不悦心，这就是“粗恶语”。凡是毫无意义、东拉西扯的闲扯，就是“杂秽语”。以这些为首发起的那个根本的“思”，也就得到了“离间语”等等的名称。这里所指的，正是这个“思”。

Yāya vācāya yassa taṃ vācaṃ bhāsati, tassa hadaye attano piyabhāvaṃ, parassa ca suññabhāvaṃ karoti, sā pisuṇā vācā. Yāya pana attānampi parampi pharusaṃ karoti, yā vācā sayampi pharusā neva kaṇṇasukhā na hadayasukhā vā, ayaṃ pharusā vācā. Yena samphaṃ palapati niratthakaṃ, so samphappalāpo. Tesaṃ mūlabhūtā cetanāpi pisuṇāvācādināmameva labhati. Sā eva ca idha adhippetāti.

826其中，心有杂染的人，为了离间他人，或是为了让别人喜欢自己，而发起身业、语业的那种“思”，就是“离间语”。它针对谁挑拨离间，如果那个被离间者功德微小，罪过就轻；功德大，罪过就重。它有四个构成条件：应被挑拨的他人、以“这样他们就会不和”为动机的离间意图，或以“这样我就会变得可爱、受人信赖”为动机的求宠意图、相应的加行，以及对方明白其意思。不过，在他人还没真的被离间时，不算构成业道；只有确实被离间了，才算构成。

Tattha saṃkiliṭṭhacittassa paresaṃ vā bhedāya attano piyakamyatāya vā kāyavacīpayogasamuṭṭhāpikā cetanā pisuṇā vācā. Sā yassa bhedaṃ karoti, tassa appaguṇatāya appasāvajjā, mahāguṇatāya mahāsāvajjā. Tassā cattāro sambhārā – bhinditabbo paro, ‘‘iti ime nānā bhavissantī’’ti bhedapurekkhāratā vā ‘‘iti ahaṃ piyo bhavissāmi vissāsiko’’ti piyakamyatā vā, tajjo vāyāmo, tassa tadatthavijānananti. Pare pana abhinne kammapathabhedo natthi, bhinneyeva hoti.

827对他人内心要害进行伤害的身业或语业，由此生起的、绝对粗暴的“思”，就是“粗恶语”。然而，就算行为是在伤害对方的要害，如果发心柔软，也不成为粗恶语。因为，父母有时也会对儿女这么说：“让贼把你们砍成碎片！”但即使一片青莲叶落在他们儿女身上，他们都不愿意。亲教师和老师有时也会对依赖他们的人说：“这些无惭无愧的家伙，把他们轰走！”但心里还是希望他们能获得教法与证悟。正如心里柔软的时候，即使说重话也不构成粗恶语；同样，话虽说得柔软，如果心不柔软，同样可以是不柔软的话。比如，一个想杀人的人说：“让他舒舒服服地躺着吧。”这话可不是不粗恶的话，因为他内心凶暴，这其实正是粗恶语。这种粗恶语，针对谁而发，如果那个对象功德微小，罪过就轻；功德大，罪过就重。它有三个构成条件：应被辱骂的他人、愤恨的心、辱骂的行为。

Parassa mammacchedakakāyavacīpayogasamuṭṭhāpikā ekantapharusacetanā pharusā vācā. Mammacchedakopi pana payogo cittasaṇhatāya pharusā vācā na hoti. Mātāpitaro hi kadāci puttake evampi vadanti ‘‘corā vo khaṇḍākhaṇḍikaṃ karontū’’ti. Uppalapattampi ca nesaṃ upari patantaṃ na icchanti. Ācariyupajjhāyā ca kadāci nissitake evaṃ vadanti ‘‘kiṃ ime ahirikā anottappino, niddhamatha ne’’ti. Atha ca nesaṃ āgamādhigamasampattiṃ icchanti. Yathā ca cittasaṇhatāya pharusā vācā na hoti, evaṃ vacanasaṇhatāya apharusā vācāpi na hoti. Na hi mārāpetukāmassa ‘‘imaṃ sukhaṃ sayāpethā’’ti vacanaṃ apharusā vācā hoti, cittapharusatāya panesā pharusā vācāva. Sā yaṃ sandhāya pavattitā, tassa appaguṇatāya appasāvajjā, mahāguṇatāya mahāsāvajjā. Tassā tayo sambhārā – akkositabbo paro, kupitacittaṃ, akkosanāti.

828以身体或语言的行为，去传达毫无意义的事，由此发起的不善“思”，就是“杂秽语”。如果只是偶尔这样做，罪过就轻；如果做得很频繁、程度很重，罪过就重。它有两个构成条件：心里抱着像谈论婆罗多战争、掠走悉多这类毫无意义的闲话的动机，以及真的把这种话说了出来。不过，如果对方没听懂这些话，不算构成业道；只有对方明白了这些杂秽语，才算构成。

Anatthaviññāpikā kāyavacīpayogasamuṭṭhāpikā akusalacetanā samphappalāpo. So āsevanamandatāya appasāvajjo, āsevanamahantatāya mahāsāvajjo. Tassa dve sambhārā – bhāratayuddhasītāharaṇādiniratthakakathāpurekkhāratā, tathārūpikathākathanañcāti. Pare pana taṃ kathaṃ agaṇhante kammapathabhedo natthi, parena samphappalāpe gahiteyeva hoti.

829“贪欲”：因贪求而得名，指面对他人财物，心倾向于它而转起。它的特相是：面对他人财物时，生起“啊，愿这东西属于我”这样的贪求。就像不与取一样，它有罪轻和罪重两种情况。它具足两个条件：一是他人财物，二是想把它变成自己的。因为即使对他人财物生起了贪，如果还没有生起“啊，愿这属于我”并把它执为己有，这时还不构成业道。

Abhijjhāyatīti abhijjhā, parabhaṇḍābhimukhī hutvā tanninnatāya pavattatīti attho. Sā ‘‘aho vata idaṃ mamassā’’ti evaṃ parabhaṇḍābhijjhāyanalakkhaṇā, adinnādānaṃ viya appasāvajjā mahāsāvajjā ca. Tassa dve sambhārā – parabhaṇḍaṃ, attano pariṇāmanañcāti. Parabhaṇḍavatthuke hi lobhe uppannepi na tāva kammapathabhedo hoti, yāva ‘‘aho vata idaṃ mamassā’’ti attano na pariṇāmeti.

830“嗔恨”：因伤害利益与安乐而得名。它的特相是：想使对方毁灭的心意恼害。就像粗恶语一样，它有罪轻和罪重两种情况。它具足两个条件：一是其他有情，二是思虑其消亡。因为即使对有情生起了忿怒，如果不思虑“啊，愿他被消灭、毁灭”，这时还不构成业道。

Hitasukhaṃ byāpādayatīti byāpādo. So paravināsāya manopadosalakkhaṇo, pharusā vācā viya appasāvajjo mahāsāvajjo ca. Tassa dve sambhārā – parasatto ca, tassa ca vināsacintāti. Parasattavatthuke hi kodhe uppannepi na tāva kammapathabhedo hoti, yāva ‘‘aho vatāyaṃ ucchijjeyya vinasseyyā’’ti tassa vināsaṃ na cinteti.

831“邪见”：因不如实地执取、邪辟地观察而得名。它的特相是：以“布施没有果报”等颠倒的方式来看待事物。就像杂秽语一样，它有罪轻的，也有罪重的。另外，不决定的邪见罪轻，决定的邪见罪重。它具足两个条件：一是对事物的认知方式颠倒，二是事物以符合其颠倒认知的方式呈现给他。在邪见中，唯有持无有见、无因见、无作业见，才构成业道，其他邪见则不构成。

Yathābhuccagahaṇābhāvena micchā passatīti micchādiṭṭhi. Sā ‘‘natthi dinna’’ntiādinā nayena viparītadassanalakkhaṇā, samphappalāpo viya appasāvajjā, mahāsāvajjā ca. Apica aniyatā appasāvajjā, niyatā mahāsāvajjā. Tassā dve sambhārā – vatthuno ca gahitākāraviparītatā, yathā ca taṃ gaṇhāti, tathābhāvena tassūpaṭṭhānanti. Tattha natthikāhetukaakiriyadiṭṭhīhi eva kammapathabhedo hoti, na aññadiṭṭhīhi.

832对于这十种不善业道，应当从法、类别、所缘、受、根源这五个方面来进行判定。

Imesaṃ pana dasannaṃ akusalakammapathānaṃ dhammato, koṭṭhāsato, ārammaṇato, vedanāto, mūlatoti pañcahākārehi vinicchayo veditabbo.

833其中，就法而言：在这些不善业道中，按顺序的前七种只是思心所法；而贪欲等后三种，则是与思心所相应之法。

Tattha dhammatoti etesu hi satta paṭipāṭiyā cetanādhammāva honti, abhijjhādayo tayo cetanāsampayuttā.

834就类别而言：按顺序的前七种以及邪见，这八种仅是业道，不是根。贪欲和嗔恚既是业道，又是根。因为贪欲作为根时，即是贪不善根；嗔恚即是嗔不善根。

Koṭṭhāsatoti paṭipāṭiyā satta, micchādiṭṭhi cāti ime aṭṭha kammapathā eva honti, no mūlāni. Abhijjhābyāpādā kammapathā ceva mūlāni ca. Abhijjhā hi mūlaṃ patvā lobho akusalamūlaṃ hoti, byāpādo doso akusalamūlaṃ.

835就所缘而言：杀生以命根为所缘，故以行为所缘。不与取或以有情为所缘，或以行为所缘。邪淫依触而言，以行为所缘；也有说以有情为所缘。妄语或以有情为所缘，或以行为所缘。离间语亦然。粗恶语唯以有情为所缘。杂秽语依见、闻、觉、知，或以有情为所缘，或以行为所缘。贪欲亦然。嗔恚唯以有情为所缘。邪见依三界诸法，唯以行为所缘。

Ārammaṇatoti pāṇātipāto jīvitindriyārammaṇato saṅkhārārammaṇo. Adinnādānaṃ sattārammaṇaṃ vā saṅkhārārammaṇaṃ vā. Micchācāro phoṭṭhabbavasena saṅkhārārammaṇo, sattārammaṇotipi eke. Musāvādo sattārammaṇo vā saṅkhārārammaṇo vā. Tathā pisuṇā vācā. Pharusā vācā sattārammaṇāva samphappalāpo diṭṭhasutamutaviññātavasena sattārammaṇo vā saṅkhārārammaṇo vā. Tathā abhijjhā. Byāpādo sattārammaṇova. Micchādiṭṭhi tebhūmakadhammavasena saṅkhārārammaṇāva.

836就受而言：杀生是苦受。因为尽管国王们见到盗贼时，也会笑着说：‘喂，去，把他杀了！’，但他们下定决心的思心所，却是与苦受相应的。不与取有三种受。因为见到别人的财物后，欢喜踊跃地拿取者，是乐受；因害怕恐惧而拿取者，是苦受；同样，在观察其异熟果报时也是如此。而在拿取时，处于中舍状态去拿取者，是不苦不乐受。邪淫依乐受和中舍受，是两种受；但在下定决心的心中，中舍受不会生起。妄语与在不与取中所说的方式一样，有三种受；离间语也是如此。粗恶语是苦受。杂秽语有三种受。当别人赞叹、举起衣物等时，欢喜踊跃地讲说凉风、负重、战斗等话题者，是乐受；先前由别人付了酬金，后来又有人来要求‘从头讲起’，心想‘我到底要不要毫无保留地顺着关联讲这些杂谈呢？’因而忧愁者，在讲说时是苦受；以中舍心讲说者，是不苦不乐受。贪欲依乐受和中舍受，是两种受；邪见也是如此。嗔恚是苦受。

Vedanātoti pāṇātipāto dukkhavedano hoti. Kiñcāpi hi rājāno coraṃ disvā hasamānāpi ‘‘gacchatha bhaṇe, māretha na’’nti vadanti, sanniṭṭhāpakacetanā pana nesaṃ dukkhasampayuttāva hoti. Adinnādānaṃ tivedanaṃ. Tañhi parabhaṇḍaṃ disvā haṭṭhatuṭṭhassa gaṇhato sukhavedanaṃ hoti, bhītatasitassa gaṇhato dukkhavedanaṃ, tathā vipākanissandaphalāni paccavekkhantassa. Gahaṇakāle majjhattabhāve ṭhitassa pana gaṇhato adukkhamasukhavedanaṃ hoti. Micchācāro sukhamajjhattavasena dvivedano, sanniṭṭhāpakacitte pana majjhattavedano na hoti. Musāvādo adinnādāne vuttanayeneva tivedano, tathā pisuṇā vācā. Pharusā vācā dukkhavedanā. Samphappalāpo tivedano. Paresu hi sādhukāraṃ dentesu celādīni ukkhipantesu haṭṭhatuṭṭhassa sītāharaṇabhāratayuddhādīni kathanakāle so sukhavedano hoti, paṭhamaṃ dinnavetanena ekena pacchā āgantvā ‘‘ādito paṭṭhāya kathehī’’ti vutte ‘‘niravasesaṃ yathānusandhikaṃ pakiṇṇakakathaṃ kathessāmi nu kho, no’’ti domanassitassa kathanakāle dukkhavedano hoti, majjhattassa kathayato adukkhamasukhavedano hoti. Abhijjhā sukhamajjhattavasena dvivedanā, tathā micchādiṭṭhi. Byāpādo dukkhavedano.

837就根而言：杀生依嗔与痴，是二根。不与取依嗔与痴，或依贪与痴。邪淫依贪与痴。妄语依嗔与痴，或依贪与痴。离间语和杂秽语也是如此。粗恶语依嗔与痴。贪欲唯依痴，是一根；嗔恚也是如此。邪见依贪与痴，是二根。

Mūlatoti pāṇātipāto dosamohavasena dvimūlako hoti, adinnādānaṃ dosamohavasena vā lobhamohavasena vā, micchācāro lobhamohavasena, musāvādo dosamohavasena vā lobhamohavasena vā. Tathā pisuṇā vācā samphappalāpo ca. Pharusā vācā dosamohavasena, abhijjhā mohavasena ekamūlā, tathā byāpādo. Micchādiṭṭhi lobhamohavasena dvimūlāti.

872不善业道的论述结束。

Akusalakammapathakathā niṭṭhitā.

838离杀生等，以及无贪、无嗔、正见，这十种名为善业道。‘离’指：他们以此远离杀生等，或者自己主动远离，或者仅仅就是远离的行为本身。当一个人远离杀生等恶行时，与善心相应的离，依其差别有三种：成就离、受持离、正断离。其中，那些未受持学处的人，思惟自己的出身、年龄、博学多闻等，心想‘做这样的恶事，于我们不合适’，当遇到作恶的机缘时不去违犯，他们心中所生起的这种离，名为成就离。而那些已受持学处的人，在受持学处时及受持之后，即使舍弃自己的生命也不去违犯作恶的机缘，所生起的这种离，名为受持离。与圣道相应的离，则名为正断离，从这种离生起的那一刻开始，圣者们连‘我将杀生’这一类的念头都不会再生起。

Pāṇātipātādīhi pana viratiyo, anabhijjhāabyāpādasammādiṭṭhiyo cāti ime dasa kusalakammapathā nāma. Pāṇātipātādīhi etāya viramanti, sayaṃ vā viramati, viramaṇamattameva vā etanti virati. Yā pāṇātipātādīhi viramantassa kusalacittasampayuttā virati, sā pabhedato tividhā hoti sampattavirati samādānavirati samucchedaviratīti. Tattha asamādinnasikkhāpadānaṃ attano jātivayabāhusaccādīni paccavekkhitvā ‘‘ayuttaṃ amhākaṃ evarūpaṃ pāpaṃ kātu’’nti sampattavatthuṃ avītikkamantānaṃ uppajjamānā virati sampattavirati nāma. Samādinnasikkhāpadānaṃ pana sikkhāpadasamādāne ca tatuttari ca attano jīvitampi pariccajitvā vatthuṃ avītikkamantānaṃ uppajjamānā virati samādānavirati nāma. Ariyamaggasampayuttā pana virati samucchedavirati nāma, yassā uppattito pabhuti ariyapuggalānaṃ ‘‘pāṇaṃ ghātessāmā’’tiādicittampi na uppajjatīti.

839现在，就像阐述不善业道那样，对这些善业道，也应当从法、分类、所缘、感受、根这五个方面来进行抉择判断。

Idāni akusalakammapathānaṃ viya imesaṃ kusalakammapathānaṃ dhammato, koṭṭhāsato, ārammaṇato, vedanāto, mūlatoti pañcahākārehi vinicchayo veditabbo.

840其中，就法而言：在这些善业道中，按顺序的前七个，既可以是思，也可以是离；最后三个则唯与思相应。

Tattha dhammatoti etesupi paṭipāṭiyā satta cetanāpi vaṭṭanti viratiyopi, ante tayo cetanāsampayuttāva.

841就类别而言：按顺序的前七个仅是业道，不是根；最后三个既是业道，又是根。因为无贪作为根时，即是无贪善根；无嗔即是无嗔善根；正见即是无痴善根。

Koṭṭhāsatoti paṭipāṭiyā satta kammapathā eva, no mūlāni, ante tayo kammapathā ceva mūlāni ca. Anabhijjhā hi mūlaṃ patvā alobho kusalamūlaṃ hoti, abyāpādo adoso kusalamūlaṃ, sammādiṭṭhi amoho kusalamūlaṃ.

842就所缘而言：杀生等各自的所缘，即是这些善业道的所缘。因为离正是以应当避免去做的事为所缘而生起的。然而，正如以涅槃为所缘的圣道能断除烦恼，同样地，这些以命根等为所缘的业道，也能断除杀生等恶戒。

Ārammaṇatoti pāṇātipātādīnaṃ ārammaṇāneva etesaṃ ārammaṇāni. Vītikkamitabbatoyeva hi veramaṇī nāma hoti. Yathā pana nibbānārammaṇo ariyamaggo kilese pajahati, evaṃ jīvitindriyādiārammaṇāpete kammapathā pāṇātipātādīni dussīlyāni pajahantīti.

843就「感受」的方面而言：所有这些善业道，要么是与乐受相应的，要么是与不苦不乐受相应的。因为当心达到了善的状态时，苦受是不存在的。

Vedanātoti sabbe sukhavedanā vā honti majjhattavedanā vā. Kusalaṃ patvā hi dukkhā vedanā nāma natthi.

844就根而言：对于按顺序的前七个业道，当以与智相应的心远离时，依无贪、无嗔、无痴而有三根；当以与智不相应的心远离时，依无贪、无嗔而有二根。对于无贪，当以与智相应的心远离时，依无嗔、无痴而有二根；当以与智不相应的心远离时，唯依无嗔而有一根。然而，无贪本身不能作为自己的根。无嗔也是同样的道理。正见则依无贪、无嗔而有二根。

Mūlatoti paṭipāṭiyā satta ñāṇasampayuttacittena viramantassa alobhaadosaamohavasena timūlā honti. Ñāṇavippayuttacittena viramantassa alobhādosavasena dvimūlā. Anabhijjhā ñāṇasampayuttacittena viramantassa adosaamohavasena dvimūlā. Ñāṇavippayuttacittena viramantassa adosavasena ekamūlā. Alobho pana attanāva attano mūlaṃ na hoti. Abyāpādepi eseva nayo. Sammādiṭṭhi alobhādosavasena dvimūlāvāti.

880善业道论至此结束。

Kusalakammapathakathā niṭṭhitā.

41四十一。

41.

846如此，在以十善业道的方式显示了戒之后，现在为了以出离等、以阿罗汉道为终点的三十七种法来显示，便说：‘以出离对治欲贪，从防护义来说是戒，从不违犯义来说是戒’等。其中，由于以出离防护欲贪而不违犯，因此意在说明出离即是戒。或者，具格被用作表示‘各自’的意义，意思就是‘以出离’。对其余的法也可用同样的方式理解。而在巴利原文中，只是先举出了出离与无嗔，根据前面已经阐述过的道理，将其余的法略去，最终只显示了阿罗汉道。

Evaṃ dasakusalakammapathavasena sīlaṃ dassetvā idāni nekkhammādīnaṃ arahattamaggapariyosānānaṃ sattatiṃsadhammānaṃ vasena dassetuṃ nekkhammena kāmacchandaṃ saṃvaraṭṭhena sīlaṃ, avītikkamaṭṭhena sīlantiādimāha. Tattha yasmā nekkhammena kāmacchandaṃ saṃvarati na vītikkamati, tasmā nekkhammaṃ sīlanti adhippāyo. Paccattatthe vā karaṇavacanaṃ, nekkhammanti attho. Esa nayo sesesu. Pāḷiyaṃ pana nekkhammaabyāpāde dassetvā heṭṭhā vuttanayattā sesaṃ saṅkhipitvā ante arahattamaggoyeva dassito.

847如此，从防护和不违犯的角度显示了戒之后，现在为了显示这两者的具体分类，便说：‘五种戒，即：断除杀生是戒’等。在这里，应当这样来理解其中的关联：‘断除杀生是戒’，‘离杀生是戒’，‘与杀生对立的思心所是戒’，‘防护杀生是戒’，‘不违犯杀生是戒’。而所谓的‘断除’，除了指前面所说的杀生等行为不再产生这一点之外，并不存在其他什么实体性的法。然而，由于对每一种行为的断除，就依其能安立那种善法的意义而成为‘持’，又依其令原本散乱的性质不再散乱的意义而成为‘合’，所以，依据前面已经说过的、包含‘持’和‘合’内涵的所谓戒行义，它就被称为‘戒’。其余四种法，是就心的活动状态而说的：或是从‘离’的角度，或是从‘防护’的角度，或是从与那两者相应之思心所的角度，或是对那些不违犯者，从其‘不违犯’的角度而说的。

Evaṃ saṃvaraavītikkamavasena sīlaṃ dassetvā idāni tesaṃyeva dvinnaṃ pabhedadassanatthaṃ pañca sīlāni pāṇātipātassa pahānaṃ sīlantiādimāha. Ettha ca pāṇātipātassa pahānaṃ sīlaṃ, pāṇātipātā veramaṇī sīlaṃ, pāṇātipātassa paṭipakkhacetanā sīlaṃ, pāṇātipātassa saṃvaro sīlaṃ, pāṇātipātassa avītikkamo sīlanti yojanā kātabbā. Pahānanti ca koci dhammo nāma natthi aññatra vuttappakārānaṃ pāṇātipātādīnaṃ anuppādamattato. Yasmā pana taṃ taṃ pahānaṃ tassa tassa kusalassa dhammassa patiṭṭhānaṭṭhena upadhāraṇaṃ hoti, vippakiṇṇasabhāvākaraṇena ca samodhānaṃ, tasmā pubbe vutteneva upadhāraṇasamodhānasaṅkhātena sīlanaṭṭhena sīlanti vuttaṃ. Itare cattāro dhammā tato tato veramaṇivasena tassa tassa saṃvaravasena tadubhayasampayuttacetanāvasena taṃ taṃ avītikkamantassa avītikkamavasena ca cetaso pavattisabhāvaṃ sandhāya vuttā.

848或者，从法的角度来看，‘断除’也确实是存在的。为什么这么说呢？因为凭借它能断除杀生等的对立面，或者说它能断除那个对立面，所以叫做‘断除’。那它究竟是什么呢？它就是一切的善蕴。然而，其他学派的论师们则认为：‘即使在出离等法当中，只要抓住了“离是戒”这句话，就能认定在一切善法中，一定存在着一个被称为离的、决定性的弃除状态。’但在这里，情况并非如此。因此，用‘断除’等这五种表述加以区分，在‘有边际戒’和‘无边际戒’这两种戒中，唯独指的是‘无边际戒’。正因如此，经中才说：‘像这样的戒，能导向心无懊悔……乃至……对于所应证悟的，为了证悟而修学。’

Atha vā pahānampi dhammato atthiyeva. Kathaṃ? Pahīyate anena pāṇātipātādipaṭipakkho, pajahati vā taṃ paṭipakkhanti pahānaṃ. Kiṃ taṃ? Sabbepi kusalā khandhā. Aññe pana ācariyā ‘‘nekkhammādīsupi ‘veramaṇī sīla’nti vacanamattaṃ gahetvā sabbakusalesupi niyatayevāpanakabhūtā virati nāma atthī’’ti vadanti, na tathā idhāti. Evamimehi pahānādīhi pañcahi padehi visesetvā pariyantāpariyantasīladvaye apariyantasīlameva vuttaṃ. Tasmā eva hi evarūpāni sīlāni cittassa avippaṭisārāya saṃvattanti…pe… sacchikātabbaṃ sacchikaronto sikkhatīti vuttaṃ.

849在这里，‘能导向无懊悔’：根据‘防护是为了无懊悔’（《无碍解道》366）以及‘阿难，善戒是以无懊悔为目的、以无懊悔为利益的’（《增支部》10.1; 11.1）这些文句，戒能导向无懊悔。根据‘无懊悔是为了欢悦’（《无碍解道》366）和‘对如理作意的人来说，欢悦就会生起’（《无碍解道》1.74）的文句，戒能导向欢悦。根据‘欢悦是为了喜悦’（《无碍解道》366）和‘心生欢悦的人，喜悦就会生起’（《增支部》5.26; 《相应部》5.376; 《长部》3.322）的文句，戒能导向喜悦。根据‘喜悦是为了轻安’（《无碍解道》366）和‘意喜悦的人，身体会变得轻安’（同上）的文句，戒能导向轻安。根据‘轻安是为了乐’（《无碍解道》366）和‘身体轻安的人，会感受到乐’（同上）的文句，戒能导向‘悦’。这是因为，属于‘心所法’的乐，就被称为悦。‘修习’：意思是强而有力的修习。对什么的修习呢？因为紧接着‘悦’这个词，已经说明了乐，所以这个乐是已经成立的。根据‘有乐的人，心会得定’（同上）的文句，凭借这个乐，定得以成就。所以，这里指的是对已成就之定的修习。它能导向对这种定的修习，意思是导向精通和强而有力的状态。‘修习’：指的就是这个定的增长。‘多作’：指的就是对这个定一再反复地实践。通过成为无懊悔等状态生起的根本原因，并以成就‘信根’等作为庄严的手段，它能导向‘庄严’。通过成就无懊悔等获得定的资粮，它能导向‘资具’。就像在‘这些是出家者所应积集的活命资具’（《中部》1.192）等文句中，‘资具’一词取的是资粮的意思。而在‘车以戒为庄严，以禅那为轴，以精进为轮’（《相应部》3.54）等文句中，取的是庄严的意思。在‘以七种城廓资具善加严备’（《增支部》7.67）等文句中，取的是眷属的意思。但在这里，既然庄严和眷属这两个意思在后面是分开来说的，所以这里说它是资粮的意思。资粮的意思，也就是缘的意思。正是作为根本原因，通过帮助成就与定相应的触等诸法，它能导向‘眷属’。通过使定成为观的近因，以及成就对定的自在，从而成就圆满的状态，它能导向‘圆满’。

Tattha avippaṭisārāya saṃvattantīti ‘‘saṃvaro avippaṭisāratthāyā’’ti (pari. 366) ca ‘‘avippaṭisāratthāni kho, ānanda, kusalāni sīlāni avippaṭisārānisaṃsānī’’ti (a. ni. 10.1; 11.1) ca vacanato avippaṭisāratthāya saṃvattanti. ‘‘Avippaṭisāro pāmojjatthāyā’’ti (pari. 366) ca ‘‘yoniso manasikaroto pāmojjaṃ jāyatī’’ti (paṭi. ma. 1.74) ca vacanato pāmojjāya saṃvattanti. ‘‘Pāmojjaṃ pītatthāyā’’ti (pari. 366) ca ‘‘pamuditassa pīti jāyatī’’ti (a. ni. 5.26; saṃ. ni. 5.376; dī. ni. 3.322) ca vacanato pītiyāsaṃvattanti. ‘‘Pīti passaddhatthāyā’’ti (pari. 366) ca ‘‘pītimanassa kāyo passambhatī’’ti (a. ni. 5.26; saṃ. ni. 5.376; dī. ni. 3.322) ca vacanato passaddhiyā saṃvattanti. ‘‘Passaddhi sukhatthāyā’’ti (pari. 366) ca ‘‘passaddhakāyo sukhaṃ vedetī’’ti (a. ni. 5.26; saṃ. ni. 5.376; dī. ni. 3.322) ca vacanato somanassāya saṃvattanti. Cetasikaṃ sukhañhi somanassanti vuccati. Āsevanāyāti bhusā sevanā āsevanā. Kassa āsevanā? Anantaraṃ somanassavacanena sukhassa vuttattā sukhaṃ siddhaṃ. ‘‘Sukhino cittaṃ samādhiyatī’’ti (a. ni. 5.26; saṃ. ni. 5.376; dī. ni. 3.322) ca vacanato tena sukhena samādhi siddho hoti. Evaṃ siddhassa samādhissa āsevanā. Tassa samādhissa āsevanāya saṃvattanti, paguṇabalavabhāvāya saṃvattantīti attho. Bhāvanāyāti tasseva samādhissa vuddhiyā. Bahulīkammāyāti tasseva samādhissa punappunaṃ kiriyāya. Avippaṭisārādipavattiyā mūlakāraṇaṃ hutvā samādhissa saddhindriyādialaṅkārasādhanena alaṅkārāya saṃvattanti. Avippaṭisārādikassa samādhisambhārassa sādhanena parikkhārāya saṃvattanti. ‘‘Ye ca kho ime pabbajitena jīvitaparikkhārā samudānetabbā’’tiādīsu (ma. ni. 1.192) viya hi ettha sambhārattho parikkhārasaddo. ‘‘Ratho sīlaparikkhāro, jhānakkho cakkavīriyo’’tiādīsu (saṃ. ni. 3.54) pana alaṅkārattho. ‘‘Sattahi nagaraparikkhārehi suparikkhataṃ hotī’’tiādīsu (a. ni. 7.67) parivārattho. Idha pana alaṅkāraparivārānaṃ visuṃ āgatattā sambhāratthoti vuttaṃ. Sambhārattho ca paccayatthoti. Mūlakāraṇabhāveneva samādhisampayuttaphassādidhammasampattisādhanena parivārāya saṃvattanti. Samādhissa vipassanāya ca padaṭṭhānabhāvapāpanena vasībhāvapāpanena ca paripuṇṇabhāvasādhanato pāripūriyā saṃvattanti.

850这样，显示了以戒为依止、于一切方面都得圆满的定之后，现在根据‘心能得定时，会如其真实地知、见；如其真实地知、见的人，会心生厌离；生起厌离的人，会离染；因为离染，所以解脱’（《无碍解道》1.73; 《长部》3.359）的文句，为了阐明以戒为根本、以定为近因的如实知见等，便说：‘导向一向的厌离’等等。因为，显示了「厌离」，那么作为它近因的「如实知见」，也就一并被显示出来了。如果如实知见没有成就，厌离是不可能成就的。而这些，正是那段经文所说的内容。不过，这里所说的「如实知见」，指的是对有因有缘的名色进行把握。

Evaṃ sīlūpanissayena sabbākāraparipūraṃ samādhiṃ dassetvā idāni ‘‘samāhite citte yathābhūtaṃ jānāti passati, yathābhūtaṃ jānaṃ passaṃ nibbindati, nibbindaṃ virajjati, virāgā vimuccatī’’ti (paṭi. ma. 1.73; dī. ni. 3.359) vacanato sīlamūlakāni samādhipadaṭṭhānāni yathābhūtañāṇadassanādīni dassento ekantanibbidāyātiādimāha. Nibbidāya hi dassitāya tassā padaṭṭhānabhūtaṃ yathābhūtañāṇadassanaṃ dassitameva hoti. Tasmiñhi asiddhe nibbidā na sijjhatīti. Tāni pana vuttatthāneva. Yathābhūtañāṇadassanaṃ panettha sappaccayanāmarūpapariggaho.

851这样，显示了以不死之大涅槃为终极目标的戒的效用之后，现在为了表明这种戒就是增上戒学，以及以它为基础的增上心学与增上慧学，便说：‘对于像这样的戒，抑制清净，这是增上戒’等等。其中，「抑制清净」：抑制本身就是清净。对于这种无边际的、以出离为依归的戒来说，它的抑制清净因为是以出离为依归，所以比其余的戒更为殊胜，因此称为「增上戒」。意思是安住在这种戒的抑制清净中的心，由于能很好地带来无懊悔等利益，所以不会走向散乱，而能稳固地安立于定中。无散乱本身就是清净，即「无散乱清净」。这种远离了一切污垢的、属于抉择分的定，由于比其余的定更为殊胜，因此称为「增上心」。在这里，是以‘心’作为主导词来指代定的。正确地观察抑制清净，就是以「知遍知」和「度遍知」的方式，正确地观察清净的戒律抑制；同样，也正确地观察那称为无散乱清净的清净定。对于这样观察的人来说，他那被称为‘见’的清净，就是「见清净」。这种见清净，由于比其余的慧更为殊胜，因此称为「增上慧」。「在其中」，指的是在抑制、无散乱和见这三者之中。「抑制的状态」：就是抑制的体性。同样，也应了知无散乱的状态和见的状态。增上戒本身就是学，即「增上戒学」。同样，其余两者也是如此了知。

Evaṃ amatamahānibbānapariyosānaṃ sīlappayojanaṃ dassetvā idāni tassa sīlassa adhisīlasikkhābhāvaṃ tammūlakā ca adhicittaadhipaññāsikkhā dassetukāmo evarūpānaṃ sīlānaṃ saṃvarapārisuddhi adhisīlantiādimāha. Tattha saṃvaroyeva pārisuddhi saṃvarapārisuddhi. Evarūpānaṃ apariyantabhūtānaṃ vivaṭṭanissitānaṃ sīlānaṃ saṃvarapārisuddhi vivaṭṭanissitattā sesasīlato adhikaṃ sīlanti adhisīlanti vuccati. Saṃvarapārisuddhiyā ṭhitaṃ cittanti edisāya sīlasaṃvarapārisuddhiyā patiṭṭhitaṃ cittaṃ suṭṭhu avippaṭisārādīnaṃ āvahanato na vikkhepaṃ gacchati, samādhismiṃ patiṭṭhātīti attho. Avikkhepoyeva pārisuddhi avikkhepapārisuddhi. So sabbamalavirahito nibbedhabhāgiyo samādhi sesasamādhito adhikattā adhicittanti vuccati. Cittasīsena hettha samādhi niddiṭṭho. Saṃvarapārisuddhiṃ sammā passatīti parisuddhaṃ sīlasaṃvaraṃ ñātapariññāvasena tīraṇapariññāvasena ca sammā passati, evameva avikkhepapārisuddhisaṅkhātaṃ parisuddhaṃ samādhiṃ sammā passati. Evaṃ passato cassa dassanasaṅkhātā pārisuddhi dassanapārisuddhi. Sāyeva sesapaññāya adhikattā adhipaññāti vuccati. Yo tatthāti yo tattha saṃvaraavikkhepadassanesu. Saṃvaraṭṭhoti saṃvarabhāvo. Evameva avikkhepaṭṭhadassanaṭṭhā ca veditabbā. Adhisīlameva sikkhā adhisīlasikkhā. Evaṃ itarāpi veditabbā.

852这样，显示了三种学之后，为了显示它们得以圆满的次第，便说：‘一个转向这三种学的人，是在修学’等。它的意思是：为了逐一地圆满它们而转向，也叫做在修学；转向之后，知道‘这是某种特定的学’，也叫做在修学；知道之后，一再地观察，也叫做在修学；观察之后，依照所见进行省察，也叫做在修学；省察之后，于那处令心不动摇而安立，也叫做在修学；以与各学相应的信、精进、念、定、慧，去发挥各自的作用，也叫做在修学；即使在证知所应证等的阶段，发挥那些作用时，也是在三种学上修学。再接下来，‘五种戒’等，其义已经说过。至于‘以阿拉汉道断除一切烦恼’等文句，因为阿拉汉已经彻底没有了无懊悔等，且具有修习等状态，所以那些词汇也是完全适用的。然而，‘导向一向的厌离’等文句，如同念处、正勤一样，只应被结合到证道的那个刹那来理解。

Evaṃ tisso sikkhāyo dassetvā idāni tāsaṃ pāripūrikkamaṃ dassetuṃ imā tisso sikkhāyo āvajjanto sikkhatītiādimāha. Tassattho – paccekaṃ paripūretuṃ āvajjantopi sikkhati nāma, āvajjetvā ‘‘ayaṃ nāma sikkhā’’ti jānantopi sikkhati nāma, jānitvā punappunaṃ passantopi sikkhati nāma, passitvā yathādiṭṭhaṃ paccavekkhantopi sikkhati nāma, paccavekkhitvā tattheva cittaṃ acalaṃ katvā patiṭṭhapentopi sikkhati nāma, taṃtaṃsikkhāsampayuttasaddhāvīriyasatisamādhipaññāhi sakasakakiccaṃ karontopi sikkhati nāma, abhiññeyyābhijānanādikālepi taṃ taṃ kiccaṃ karonto tissopi sikkhāyo sikkhati nāmāti . Puna pañca sīlānītiādīni vuttatthāneva. Arahattamaggena sabbakilesānantiādīsu pana arahantānaṃ suṭṭhu vippaṭisārādiabhāvato āsevanādibhāvato ca tāni padāni yujjanteva. Ekantanibbidāyātiādīni pana satipaṭṭhānasammappadhānāni viya maggakkhaṇeyeva yojetabbāni.

42四十二

42.

854「正见律仪清净」和「正见不散乱清净」这两个句子，是为了证得果等至，所以应当用观来配合；后一个句子也可以为了证得灭等至，用观来配合。在「转向而学」等五句中，阿拉汉虽然没有需要学的东西，但因为有无学圣戒蕴等的实质，所以说为「学」。而「以信胜解而学」等，则只是就道的刹那来说的。其他语句，是根据近行、安止、观、道来说的，应当如理配合。

Saṃvarapārisuddhiṃ sammā passati, avikkhepapārisuddhiṃ sammā passatīti idaṃ pana vacanadvayaṃ phalasamāpattatthāya vipassanāvasena yojetabbaṃ, dutiyavacanaṃ pana nirodhasamāpattatthāya vipassanāvasenāpi yujjati. Āvajjanto sikkhatītiādīsu pañcasu vacanesu arahato sikkhitabbābhāvepi asekkhasīlakkhandhādisabhāvato ‘‘sikkhatī’’ti vuttanti veditabbaṃ. Saddhāya adhimuccanto sikkhatītiādīni pana maggakkhaṇaññeva sandhāya vuttāni. Aññānipi upacārappanāvipassanāmaggavasena vuttāni vacanāni yathāyogaṃ yojetabbānīti.

891戒所成智的解释到此结束。

Sīlamayañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

8553. 定修所成智的解释

3. Samādhibhāvanāmayañāṇaniddesavaṇṇanā

43在定修所成慧的解释中，首先展示定的分类，从一种定开始，一直到十种定，所以说了「一种定」等。其中，「心一境性」：因为没有了种种所缘的散乱，以一个所缘为最上、为最高，所以称为一境；一境的状态，就是一境性。而这一境性是心的，不是众生的，为了显示这个含义，所以说“心”。在二法中，「世间」：世间被称为“loka”，以破坏、离散为含义，指轮回；由于系属于那个轮回，所以是世间。「出世间」：已超越，所以称为“uttara”（超）；由于不系属于世间，所以是出世间。在三法中，「有寻有伺」：既有寻又有伺，称为有寻有伺。同样，「无寻无伺」：既无寻也无伺，称为无寻无伺。「伺唯」：在寻与伺中，只有伺作为其限量，意思是只与伺相应，不再与寻结合。「无寻唯伺」：无寻而只有伺，称为无寻唯伺。这三者也可以断开来读。四法和五法，含义已经说明。在六法中，「随念」：因为数数生起，念就是随念；或者因为是发生在应发起处，适合信出家的善男子，所以称为随念。「佛随念」：以佛陀为所缘而生的随念。这是以阿拉汉等佛陀功德为所缘的念的名称。依此佛随念所生的心一境性，因为与掉举所摄的散乱对立，所以称为「不散乱」。「法随念」：以法为所缘而生的随念。这是以善说等法功德为所缘的念的名称。「僧随念」：以僧为所缘而生的随念。这是以善行等僧功德为所缘的念的名称。「戒随念」：以戒为所缘而生的随念。这是以自己戒不毁等戒功德为所缘的念的名称。「施随念」：以施为所缘而生的随念。这是以自己慷慨施舍等施功德为所缘的念的名称。「天随念」：以天为所缘而生的随念。这是以天为证，安置自己的信等功德为所缘的念的名称。

43. Samādhibhāvanāmayañāṇaniddese ādito tāva ekakato paṭṭhāya yāva dasakā samādhippabhedaṃ dassento eko samādhītiādimāha. Tattha cittassa ekaggatāti nānārammaṇavikkhepābhāvato ekaṃ ārammaṇaṃ aggaṃ uttamaṃ assāti ekaggo, ekaggassa bhāvo ekaggatā. Sā pana ekaggatā cittassa, na sattassāti dassanatthaṃ ‘‘cittassā’’ti vuttaṃ. Duke lokiyoti loko vuccati lujjanapalujjanaṭṭhena vaṭṭaṃ, tasmiṃ pariyāpannabhāvena loke niyuttoti lokiyo. Lokuttaroti uttiṇṇoti uttaro, loke apariyāpannabhāvena lokato uttaroti lokuttaro. Tike savitakko ca so savicāro cāti savitakkasavicāro. Evaṃ avitakkaavicāro. Vitakkavicāresu vicārova mattā pamāṇaṃ etassāti vicāramatto, vicārato utthari vitakkena saddhiṃ sampayogaṃ na gacchatīti attho. Avitakko ca so vicāramatto cāti avitakkavicāramatto. Tīsupi vicchedaṃ katvāpi paṭhanti. Catukkapañcakā vuttatthā . Chakke punappunaṃ uppajjanato satiyeva anussati, pavattitabbaṭṭhānamhiyeva vā pavattattā saddhāpabbajitassa kulaputtassa anurūpā satītipi anussati, buddhaṃ ārabbha uppannā anussati bauddhānussati. Arahatādibuddhaguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Tassā buddhānussatiyā vasena cittassa ekaggatāyeva uddhaccasaṅkhātassa vikkhepassa paṭipakkhabhāvato na vikkhepoti avikkhepo. Dhammaṃ ārabbha uppannā anussati dhammānussati. Svākkhātatādidhammaguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Saṅghaṃ ārabbha uppannā anussati saṅghānussati. Suppaṭipannatādisaṅghaguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ . Sīlaṃ ārabbha uppannā anussati sīlānussati. Attano akhaṇḍatādisīlaguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Cāgaṃ ārabbha uppannā anussati cāgānussati. Attano muttacāgatādicāgaguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Devatā ārabbha uppannā anussati devatānussati. Devatā sakkhiṭṭhāne ṭhapetvā attano saddhādiguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ.

857在七法中，「定善巧」：对于一种、多种等种种差别的定，有‘这样的定是这样，这样的定是这样’的巧慧。这是定差别智的名称。在令定生起的规则中有巧慧，也称为定善巧。

Sattake samādhikusalatāti ekavidhādibhedena anekabhede samādhimhi ‘‘ayamevaṃvidho samādhi, ayamevaṃvidho samādhī’’ti chekabhāvo. Samādhiparicchedakapaññāyetaṃ adhivacanaṃ. Samādhiuppādanavidhānepi chekabhāvo samādhikusalatā.

858「定之入等善巧」：对于已生起的定，在进入时有巧慧。以此说明入等自在。

Samādhissa samāpattikusalatāti uppāditassa samādhissa samāpajjane chekabhāvo. Etena samāpajjanavasitā vuttā hoti.

859「定之住善巧」：对于已进入的定，以相续的方式随顺意愿安住，这是巧慧。以此说明决意自在。或者，由于取相的原因，如果只令那种行相成就，就只能获得安止，而不能久住。而能久住，是因为定的障碍法被很好地净化了。为什么呢？如果有比丘，没有以观察欲的过患等很好地镇伏爱欲，没有以身轻安很好地止息身之粗重，没有以界作意等很好地驱除昏沉睡眠，没有以止相作意等很好地灭除掉举悔恨，也没有很好地净化其他定的障碍法就入禅那，他就会像进入未净窝的蜜蜂，或进入不净园的王一样，很快地退出来。然而，如果很好地净化了定的障碍法再入禅那，他就会像进入善净窝的蜜蜂，或进入极净园的王一样，能整整一天都处于等至中。所以古人说：

Samādhissa ṭhitikusalatāti samāpannassa samādhissa santativasena yathāruci ṭhapane chekabhāvo. Etena adhiṭṭhānavasitā vuttā hoti. Atha vā nimittaggahaṇena cassa puna te ākāre sampādayato appanāmattameva ijjhati, na ciraṭṭhānaṃ. Ciraṭṭhānaṃ pana samādhiparipanthānaṃ dhammānaṃ suvisodhitattā hoti. Yo hi bhikkhu kāmādīnavapaccavekkhaṇādīhi kāmacchandaṃ na suṭṭhu vikkhambhetvā, kāyapassaddhivasena kāyaduṭṭhullaṃ na suppaṭippassaddhaṃ katvā, ārambhadhātumanasikārādivasena thinamiddhaṃ na suṭṭhu paṭivinodetvā, samathanimittamanasikārādivasena uddhaccakukkuccaṃ na suṭṭhu samūhataṃ katvā, aññepi samādhiparipanthe dhamme na suṭṭhu visodhetvā jhānaṃ samāpajjati, so avisodhitaṃ āsayaṃ paviṭṭhabhamaro viya, asuddhaṃ uyyānaṃ paviṭṭharājā viya ca khippameva nikkhamati. Yo pana samādhiparipanthe dhamme suṭṭhu visodhetvā jhānaṃ samāpajjati, so suvisodhitaṃ āsayaṃ paviṭṭhabhamaro viya, suparisuddhaṃ uyyānaṃ paviṭṭharājā viya ca sakalampi divasabhāgaṃ antosamāpattiyaṃyeva hoti. Tenāhu porāṇā –

860应消除对欲乐的贪欲和嗔恚，以及掉举、昏沉，还有第五种盖——疑。

‘‘Kāmesu chandaṃ paṭighaṃ vinodaye, uddhaccathīnaṃ vicikicchapañcamaṃ;

861以远离所生的欢悦心，如国王进入清净的内宫，在那里喜悦安住。

Vivekapāmojjakarena cetasā, rājāva suddhantagato tahiṃ rame’’ti .

862因此，由于“希望定能长久安住的人，应先清除障碍法之后，再入定”这样说过，所以完成了那个方法后，在使定长久安住方面，便称为「善巧」。

Tasmā ‘‘ciraṭṭhitikāmena pāripanthikadhamme sodhetvā jhānaṃ samāpajjitabba’’nti vuttattā taṃ vidhiṃ sampādetvā samādhissa ciraṭṭhitikaraṇe chekabhāvoti vuttaṃ hoti.

863「出定善巧」是指：对于依相续之势、随其所好地转起的定，唯在如所限定的时间出定，由此在定的出起方面有善巧。应知此处如《本生经》的“Yassa hi dhammaṃ puriso vijaññā”等，是为了表责备义而作属格，或理解为只是作属格用。由此，这便说出了“出定自在”。

Samādhissa vuṭṭhānakusalatāti santativasena yathāruci pavattassa samādhissa yathāparicchinnakāleyeva vuṭṭhānena samādhissa vuṭṭhāne chekabhāvo. ‘‘Yassa hi dhammaṃ puriso vijaññā’’tiādīsu (jā. 1.10.152) viya nissakkatthe vā sāmivacanaṃ katanti veditabbanti. Etena vuṭṭhānavasitā vuttā hoti.

864「定的适业善巧」：无病、无患的状态称为「适业」。因为有病就称为“不适业”。律藏中也说：“尊者，我并非不适业”（《巴拉基嘎》151）。在《无秽经》、《广说经》（《中部》1.57等, 70等）中所说的那些证得禅那的障碍——邪恶的欲行等不存在，以及贪欲等心的随烦恼被去除，由此令定无病，这就是「定的适业善巧」，即关于除去烦恼病的善巧。或者，「适业」（kallatā）就是“适业性”，因为“kalla”一词与“适业性”（kammaññatā）同义。正如所说：“心的那种不适业性、不适业性”（《法集论》1162），以及“适业的心、柔软的心、离盖的心”（《长部》1.298; 《中部》2.395; 《大品》26）。这里“kalla”一词正是“适合作业”的意思。因此，通过遍顺、遍逆、遍顺逆、禅那顺、禅那逆、禅那顺逆、跳禅、跳遍、禅遍跳、跳支、跳所缘、支所缘跳、支的确定、所缘的确定——这十四种行相，或加上支所缘的确定共十五种行相，调练心而令定适合作业，这种善巧便称为「定的适业善巧」。

Samādhissa kallatākusalatāti agilānabhāvo arogabhāvo kallatā. Gilāno hi akallakoti vuccati. Vinayepi vuttaṃ ‘‘nāhaṃ, bhante, akallako’’ti (pārā. 151). Anaṅgaṇasuttavatthasuttesu (ma. ni. 1.57 ādayo, 70 ādayo) vuttānaṃ jhānapaṭilābhapaccanīkānaṃ pāpakānaṃ icchāvacarānaṃ abhāvena ca abhijjhādīnaṃ cittassa upakkilesānaṃ vigamena ca samādhissa agilānabhāvakaraṇe chekabhāvo samādhissa kallatākusalatā, kilesagelaññarahitabhāve kusalatāti vuttaṃ hoti. Atha vā kallatāti kammaññatā kammaññatāpariyāyattā kallavacanassa. ‘‘Yā cittassa akallatā akammaññatā’’ti (dha. sa. 1162) hi vuttaṃ ‘‘kallacittaṃ muducittaṃ vinīvaraṇacitta’’nti (dī. ni. 1.298; ma. ni. 2.395; mahāva. 26) ca. Ettha kallasaddo kammaññattho. Tasmā kasiṇānulomato kasiṇapaṭilomato kasiṇānulomapaṭilomato jhānānulomato jhānapaṭilomato jhānānulomapaṭilomato jhānukkantikato kasiṇukkantikato jhānakasiṇukkantikato aṅgasaṅkantito ārammaṇasaṅkantito aṅgārammaṇasaṅkantito aṅgavavatthānato ārammaṇavavatthānatoti imehi cuddasahi ākārehi, aṅgārammaṇavavatthānatoti iminā saha pañcadasahi vā ākārehi cittaparidamanena samādhissa kammaññabhāvakaraṇe kusalabhāvoti vuttaṃ hoti.

865「定的行处善巧」是指：对于定的行处，即诸遍等所缘，由于希求入于种种禅那，随其所好而行转向，对于彼所缘极为熟练。由此，依遍的转向之势，便说出了“转向自在”。或者，依于各个方所的遍满之势，对于这样触得的遍，以及依久住之势，在定的行处方面具有善巧。

Samādhissa gocarakusalatāti samādhissa gocaresu kasiṇādīsu ārammaṇesu taṃ taṃ jhānaṃ samāpajjitukāmatāya yathāruci āvajjanakaraṇavasena tesu ārammaṇesu chekabhāvo. Etena kasiṇāvajjanavasena āvajjanavasitā vuttā hoti. Atha vā tasmiṃ tasmiṃ disābhāge kasiṇapharaṇavasena evaṃ phuṭṭhassa kasiṇassa ciraṭṭhānavasena ca samādhissa gocaresu chekabhāvo.

866「定的转向善巧」：以连贯的方法，将下下的定引导、转入上上的定之状态，在这样转向、引导方面熟练即是善巧。因为，已达自在的近行定，会为了初禅或为了观而转向；同样地，初禅等为第二禅等或为观而转向；第四禅为无色定、为神通或为观而转向；空无边处等为识无边处等或为观而转向——像这样，在各方面都有定的转向善巧。然而，由于善巧其实是慧，而不是定，所以应知，这是依作为定之引导者的慧，而说这「七种定」。

Samādhissa abhinīhārakusalatāti ekattanayena heṭṭhāheṭṭhāsamādhiṃ uparūparisamādhibhāvūpanayanena abhinīharaṇe abhininnāmane chekabhāvo. Upacārajjhānañhi vasippattaṃ paṭhamajjhānatthāya vipassanatthāya vā abhinīharati, evaṃ paṭhamajjhānādīni dutiyajjhānādiatthāya vipassanatthāya vā, catutthajjhānaṃ arūpasamāpattatthāya abhiññatthāya vipassanatthāya vā, ākāsānañcāyatanādayo viññāṇañcāyatanādiatthāya vipassanatthāya vā abhinīharatīti evaṃ samādhissa tattha tattha abhinīhārakusalatā. Yasmā pana kusalatā nāma paññā, sā samādhi na hoti, tasmā samādhipariṇāyakapaññāvasena sattavidho samādhi vuttoti veditabbo.

867然而，有一些老师这样解释这些词的意义：「定善巧」：由于某种作意，心不散乱，于那方面具有善巧。「入定善巧」：由于某种作意，正在入定时禅支显现，于那方面具有善巧。「住定善巧」：由于某种作意，已安止的定不散乱，于那方面具有善巧。「出定善巧」：于初禅，知道从诸盖出起；于三禅，知道从（禅）支出起；于无色定，知道从所缘出起；于殊胜行境等时，知道从散乱出起；在限定之时和应作已办之时，知道随愿出起。「适业善巧」：知道凭借心舒适、身舒适、食舒适、坐卧具舒适、补特伽罗舒适，定便成适业。「行处善巧」：知道对所缘作限定，知道作方遍，知道增长。「转向善巧」：以各处的如理作意，令心转向、倾注；在已达自在的近行上，转向初禅；同样，转向于上上的诸禅、诸神通、诸无色定、诸观。像这样，在处处有转向善巧。

Keci pana ācariyā ‘‘samādhikusalatāti yena manasikārena cittaṃ na vikkhipati, tattha kusalatā. Samāpattikusalatāti yena manasikārena samāpajjantassa jhānaṅgāni pātubhavanti, tattha kusalatā. Ṭhitikusalatāti yena manasikārena appito samādhi na vikkhipati, tattha kusalatā. Vuṭṭhānakusalatāti nīvaraṇavuṭṭhānaṃ jānāti paṭhamajjhāne, aṅgavuṭṭhānaṃ jānāti tīsu jhānesu, ārammaṇavuṭṭhānaṃ jānāti arūpasamāpattīsu, vikkhepavuṭṭhānaṃ jānāti visayādhimattesu, sacchandavuṭṭhānaṃ jānāti pariyantakāle ca avasānakaraṇīyakāle ca. Kallatākusalatāti cittaphāsutāya sarīraphāsutāya āhāraphāsutāya senāsanaphāsutāya puggalaphāsutāya ca samādhissa kallatā hotīti jānāti. Gocarakusalatāti ārammaṇassa paricchedaṃ kātuṃ jānāti, disāpharaṇaṃ kātuṃ jānāti, vaḍḍhetuṃ jānāti. Abhinīhārakusalatāti tattha tattha sammā manasikārena cittaṃ abhinīharati abhininnāmeti, upacāre vasippatte paṭhamajjhāne abhinīharati, evaṃ uparūparijhānesu abhiññāsu arūpasamāpattīsu vipassanāsu ca abhinīharati. Evaṃ tattha tattha abhinīhārakusalatā’’ti evametesaṃ padānaṃ atthaṃ vaṇṇayanti.

868「第八组」的意义如前所述。关于第九组，「属于色界者」是指：包含在“哪些法是色界法？下至以梵众天为边际，上至以阿迦腻吒天为界限”等（《法集论》1289）方式所说的色界法当中。此处的词义是：以色蕴所称作的色在这里活动，并非在欲中活动，所以称为「色界」。色蕴也被称为“色”，就像“色蕴是色”等说法一样（《双论》1.蕴双2）。而这个色界，依梵众天、梵辅天、大梵天、少光天、无量光天、光音天、少净天、无量净天、遍净天、无想有情天、广果天，以及无烦天、无热天、善见天、善现天、阿迦腻吒天，分成十六种区域。那个称为“色界”的区域，省略了后面的词而被称为“色”，在色中活动的缘故，就是「色界」。或者，色有即是色，在其中活动，所以叫「色界」。虽然这种定也会在欲有中活动，但就像因为在战场上活动而得到“战场活动者”之名的象，即使在城镇中行走，仍被称为“战场活动者”；又像陆行、水行的生物，即使站在干地或水中，仍被称为陆行者、水行者；同样地，这种定虽然也在其他地方活动，还是称为「色界」。再者，把结生推进到称为“色有”的色中，这也是「色界」的意思。「劣」就是下劣。处在劣和胜中间的有，叫做「中」。也有“中等的”这种读法，意思相同。已被推入勤修状态的叫做「胜」，也就是最上的意思。这些应当依“策励的时刻”来理解。因为，任何人在策励的刹那，如果欲是劣的，或者精进、心、观是劣的，这个人就叫作“劣”；如果这些法属于中等，就叫“中”；如果都是胜的，就叫“胜”。或者，刚被引发的定是“劣”，修习尚未极净的是“中”，修习极净、已达自在的是“胜”。「属于无色界者」可以按照上面解释色界者的道理来类推理解。

Aṭṭhakaṃ vuttatthameva. Navake rūpāvacaroti ‘‘katame dhammā rūpāvacarā? Heṭṭhato brahmapārisajjaṃ pariyantaṃ karitvā uparito akaniṭṭhe deve antokaritvā’’tiādinā (dha. sa. 1289) nayena vuttesu rūpāvacaradhammesu pariyāpanno. Tatrāyaṃ vacanattho – rūpakkhandhasaṅkhātaṃ rūpaṃ ettha avacarati, na kāmoti rūpāvacaro. Rūpakkhandhopi hi rūpanti vuccati ‘‘rūpakkhandho rūpa’’ntiādīsu (yama. 1.khandhayamaka.2) viya. So pana brahmapārisajjabrahmapurohitamahābrahmānaṃ parittābhaappamāṇābhaābhassarānaṃ parittasubhaappamāṇasubhasubhakiṇhānaṃ asaññasattavehapphalānaṃ avihātappasudassasudassīakaniṭṭhānañca vasena soḷasavidho padeso. So rūpāvacarasaṅkhāto padeso uttarapadalopaṃ katvā ‘‘rūpa’’nti vuccati, tasmiṃ rūpe avacaratīti rūpāvacaro. Rūpabhavo vā rūpaṃ, tasmiṃ avacaratīti rūpāvacaraṃ. Kiñcāpi hi eso samādhi kāmabhavepi avacarati, yathā pana saṅgāme avacaraṇato saṅgāmāvacaroti laddhanāmo nāgo nagare carantopi saṅgāmāvacaroti vuccati, thalacarā jalacarā ca pāṇino athale ajale ca ṭhitāpi thalacarā jalacarāti vuccanti, evamayaṃ aññattha avacarantopi rūpāvacaroti vutto. Apica rūpabhavasaṅkhāte rūpe paṭisandhiṃ avacāretītipi rūpāvacaro. Hīnoti lāmako. Hīnuttamānaṃ majjhe bhavo majjho. Majjhimotipi pāṭho, soyevattho. Padhānabhāvaṃ nīto paṇīto, uttamoti attho. Ete pana āyūhanavasena veditabbā. Yassa hi āyūhanakkhaṇe chando vā hīno hoti vīriyaṃ vā cittaṃ vā vīmaṃsā vā, so hīno nāma. Yassa te dhammā majjhimā, so majjhimo. Yassa paṇītā, so paṇīto. Uppāditamatto vā hīno, nātisubhāvito majjhimo, atisubhāvito vasippatto paṇīto. Arūpāvacaro rūpāvacare vuttanayānusārena veditabbo.

869关于「空定」等：当一个人按照“一切诸行无常、苦、无我”的观修次第进行观察时，由无我随观生起道之出起，由于那个观在离我的诸行上转起为“空”，所以叫作「空」。由它成就的圣道定就叫「空定」，意思是依空的力量而转起的定。因为它是随顺着观转起的方式来转起的。当由无常随观生起道之出起时，由于那个观是依与常相相对立的方式而转起，所以叫作「无相」。由它成就的圣道定就叫「无相定」，意思是离开了常相的定。因为它是随顺着观转起的方式来转起的。当由苦随观生起道之出起时，由于那个观是依与愿求相对立的方式而转起，所以叫作「无愿」。由它成就的圣道定就叫「无愿定」，意思是离开了愿求的定。因为它是随顺着观转起的方式来转起的。同样的，三种果定也应当知道是被这三种定所包含的。但是，由于出世间定极为殊胜，所以不引用劣、中等这些分类。

Suññato samādhītiādīsu ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā dukkhā anattā’’ti vipassanāpaṭipāṭiyā vipassantassa anattānupassanāya maggavuṭṭhāne jāte yasmā sā vipassanā attavirahitesu saṅkhāresu suññato pavattā, tasmā suññatā nāma hoti. Tāya siddho ariyamaggasamādhi suññato samādhi nāma hoti, suññatavasena pavattasamādhīti attho. Vipassanāya pavattākārena hi so pavattati. Aniccānupassanāya maggavuṭṭhāne jāte yasmā sā vipassanā niccanimittapaṭipakkhavasena pavattā, tasmā animittā nāma hoti. Tāya siddho ariyamaggasamādhi animitto samādhi nāma hoti, niccanimittavirahito samādhīti attho. Vipassanāya pavattākārena hi so pavattati. Dukkhānupassanāya maggavuṭṭhāne jāte yasmā sā vipassanā paṇidhipaṭipakkhavasena pavattā, tasmā appaṇihitā nāma hoti. Tāya siddho ariyamaggasamādhi appaṇihito samādhi nāma hoti, paṇidhivirahito samādhīti attho. Vipassanāya pavattākārena hi so pavattati. Tādisā eva tayo phalasamādhayopi etehiyeva tīhi samādhīhi gahitā hontīti veditabbā. Lokuttarasamādhīnaṃ pana paṇītattā hīnādibhedo na uddhaṭo.

870在第十组中，「依膨胀想之力」等：如同皮囊被风灌满，在寿命终结后依次隆起，因肿胀状态而膨胀，这就叫「膨胀」，「膨胀」本身就是「膨胀相」；或者因为是不净、令人厌恶的膨胀，所以称「膨胀相」。这是对这种尸体的称呼。颜色变异就称为「青瘀」，「青瘀」本身就是「青瘀相」；或者因为是不净、令人厌恶的青瘀，所以称「青瘀相」。这是对那种在肉隆起处呈红色、脓积聚处呈白色、大部分呈青黑色，在青黑处好像披着青布的尸体的称呼。在破裂各处流出的脓叫「脓烂」，「脓烂」本身就是「脓烂相」；或者因为是不净、令人厌恶的脓烂，所以称「脓烂相」。这是对这种尸体的称呼。被从中间切成两段而断开，叫作「断坏」，「断坏」本身就是「断坏相」；或者因为是不净、令人厌恶的断坏，所以称「断坏相」。这是对那种中间被切断的尸体的称呼。从各处被狗、豺等以种种方式啃食，叫作「食残」，本来该说“vikhāyita”，却说成了“vikkhāyita”。「食残」本身就是「食残相」；或者因为是不净、令人厌恶的食残，所以称「食残相」。这是对这种尸体的称呼。被散乱地抛掷在各处，叫作「散乱」，「散乱」本身就是「散乱相」；或者因为是不净、令人厌恶的散乱，所以称「散乱相」。这是对那种手在一边、脚在一边、头在另一边，这样散掷各处的尸体的称呼。它既是砍斫的，又像前面说的那样是散乱的，所以叫「砍斫散乱相」。这是对那种在肢节上被刀砍斫后，如上所说散掷各处的尸体的称呼。血被溅洒、流淌到各处，叫作「血涂相」。这是对那种涂满流出之血的尸体的称呼。蛆虫叫作“puḷavā”，遍撒蛆虫的，就是「虫聚相」。这是对那种爬满蛆虫的尸体的称呼。骨头本身就是「骨相」；或者因为是不净、令人厌恶的骨头，所以称「骨相」。这是对一串骨头以及单块骨头的称呼。而且，即使是依这些膨胀等相生起的相，以及在诸相上获得禅那的，也以这些为名称。但在这里，于膨胀相上，执取不净行相，由安止的力量而生起的想叫作「膨胀想」，依靠这个膨胀想的力量，就是「依膨胀想之力」。其余各项，也是同样的道理。「五十五定」是指依单一等方式而说的。

Dasake uddhumātakasaññāvasenātiādīsu bhastā viya vāyunā uddhaṃ jīvitapariyādānā yathānukkamaṃ samuggatena sūnabhāvena uddhumātattā uddhumātaṃ, uddhumātameva uddhumātakaṃ, paṭikūlattā vā kucchitaṃ uddhumātanti uddhumātakaṃ. Tathārūpassa chavasarīrassetaṃ adhivacanaṃ. Vinīlaṃ vuccati viparibhinnavaṇṇaṃ, vinīlameva vinīlakaṃ, paṭikūlattā vā kucchitaṃ vinīlanti vinīlakaṃ. Maṃsussadaṭṭhānesu rattavaṇṇassa, pubbasannicayaṭṭhānesu setavaṇṇassa, yebhuyyena ca nīlavaṇṇassa nīlaṭṭhāne nīlasāṭakapārutasseva chavasarīrassetaṃ adhivacanaṃ. Paribhinnaṭṭhānesu vissandamānapubbaṃ vipubbaṃ, vipubbameva vipubbakaṃ, paṭikūlattā vā kucchitaṃ vipubbanti vipubbakaṃ. Tathārūpassa chavasarīrassetaṃ adhivacanaṃ. Vicchiddaṃ vuccati dvidhā chindanena apadhāritaṃ, vicchiddameva vicchiddakaṃ, paṭikūlattā vā kucchitaṃ vicchiddanti vicchiddakaṃ. Vemajjhe chinnassa chavasarīrassetaṃ adhivacanaṃ. Ito ca etto ca vividhākārena soṇasiṅgālādīhi khāyitanti vikkhāyitaṃ, vikhāyitanti vattabbe vikkhāyitanti vuttaṃ. Vikkhāyitameva vikkhāyitakaṃ, paṭikūlattā vā kucchitaṃ vikkhāyitanti vikkhāyitakaṃ. Tathārūpassa chavasarīrassetaṃ adhivacanaṃ. Vividhaṃ khittaṃ vikkhittaṃ, vikkhittameva vikkhittakaṃ, paṭikūlattā vā kucchitaṃ vikkhittanti vikkhittakaṃ. Aññena hatthaṃ aññena pādaṃ aññena sīsanti evaṃ tato tato khittassa chavasarīrassetaṃ adhivacanaṃ. Hatañca taṃ purimanayeneva vikkhittakañcāti hatavikkhittakaṃ. Kākapadākārena aṅgapaccaṅgesu satthena hanitvā vuttanayena vikkhittassa chavasarīrassetaṃ adhivacanaṃ. Lohitaṃ kirati vikkhipati ito cito ca paggharatīti lohitakaṃ. Paggharitalohitamakkhitassa chavasarīrassetaṃ adhivacanaṃ. Puḷavā vuccanti kimayo, puḷave kiratīti puḷavakaṃ. Kimiparipuṇṇassa chavasarīrassetaṃ adhivacanaṃ. Aṭṭhiyeva aṭṭhikaṃ, paṭikūlattā vā kucchitaṃ aṭṭhīti aṭṭhikaṃ. Aṭṭhisaṅkhalikāyapi ekaṭṭhikassapi etaṃ adhivacanaṃ. Imāni ca pana uddhumātakādīni nissāya uppannanimittānampi nimittesu paṭiladdhajjhānānampi etāneva nāmāni. Idha pana uddhumātakanimitte paṭikūlākāragāhikā appanāvasena uppannā saññā uddhumātakasaññā, tassā uddhumātakasaññāya vasena uddhumātakasaññāvasena. Sesesupi eseva nayo. Pañcapaññāsa samādhīti ekakādivasena vuttā.

44像这样，依单一等类别展示了定的分类之后，现在想要用另一种理趣来显示定，于是用了“再者”来开启另一种理趣，然后说“二十五”等。这里，「定的地基」是指：就定的状态、自性而言，那些自性使定成为定，它们在定当中具有意义。以「摄受」之义来说：定因为被信等根所摄受，所以是以“已被摄受”为自性的定。而且那些根是互相作为眷属的，并且由于修习圆满而成为完备。因此，以「眷属」的意义，以「圆满」的意义，而成为定。相对于那些根依于定而朝向同一个所缘，这是「一境」的意义；相对于没有种种所缘的散乱，这是「不散乱」的意义；唯独对于出世间定，因为它需要凭借强大的精进力量才能证得，又唯独对于出世间道，因为没有由于退失而流散的情况，所以前面所取的“策励”义和“不放逸”义，在这里没有被采用，应当这样理解。由于没有烦恼的浑浊，以「无浊」的意义为定。由于不被动摇，以「无摇动」的意义为定。由于通过镇伏或断除而解脱了烦恼，并且对所缘已经倾向，以「解脱」的意义为定。

44. Evaṃ ekakādivasena samādhippabhedaṃ dassetvā idāni aññenapi pariyāyena samādhiṃ dassetukāmo apicāti aññaṃ pariyāyārambhaṃ dassetvā pañcavīsatītiādimāha. Tattha samādhissa samādhiṭṭhāti samādhissa samādhibhāve sabhāvā, yehi sabhāvehi so samādhi hoti, te tasmiṃ atthā nāma. Pariggahaṭṭhena samādhīti saddhādīhi indriyehi pariggahitattā tasmā pariggahitasabhāvena samādhi. Tāneva ca indriyāni aññamaññaparivārāni honti, bhāvanāpāripūriyā paripuṇṇāni ca honti. Tasmā parivāraṭṭhena paripūraṭṭhena samādhi. Tesaṃyeva samādhivasena ekārammaṇamapekkhitvā ekaggaṭṭhena, nānārammaṇavikkhepābhāvamapekkhitvā avikkhepaṭṭhena, lokuttarasseva mahatā vīriyabalapaggahena pattabbattā lokuttaramaggasseva ca parihānivasena visārābhāvato heṭṭhā gahitapaggahaṭṭhaavisāraṭṭhā idha na gahitāti veditabbā. Kilesakālussiyassābhāvena anāvilaṭṭhena samādhi. Avikampattā aniñjanaṭṭhena samādhi. Vikkhambhanavasena samucchedavasena vā kilesehi vimuttattā ārammaṇe ca adhimuttattā vimuttaṭṭhena samādhi.

872以「住立于一境的状态」而说「心的安住故」：正是由于与定相应，依靠心强力安住于一个所缘的状态，心对所缘毫不动摇地安住，所以说安住。在八对当中，「寻求、不寻求」、「执取、不执取」、「行道、不行道」，应当知道这三对是在安止速行之前，依近行定的弱、中、强状态而说的。「禅思、燃烧」这一对，应当知道是在安止速行中，依近行定而说的。「已寻求故、已不寻求故」、「已执取故、已不执取故」、「已行道故、已不行道故」、「已禅思故、已不燃烧故」，应当知道这四对是依安止定而说的。

Ekattupaṭṭhānavasenacittassa ṭhitattāti samādhiyogeneva ekārammaṇe bhusaṃ patiṭṭhānavasena cittassa ārammaṇe niccalabhāvena patiṭṭhitattā. Aṭṭhasu yugalesu esati nesati, ādiyati nādiyati, paṭipajjati na paṭipajjatīti imāni tīṇi yugalāni appanāvīthito pubbabhāge upacārassa mudumajjhādhimattatāvasena vuttānīti veditabbāni, jhāyati jhāpetīti idaṃ appanāvīthiyaṃ upacāravasena veditabbaṃ. Esitattā nesitattā, ādinnattā anādinnattā, paṭipannattā nappaṭipannattā, jhātattā na jhāpitattāti imāni cattāri yugalāni appanāvasena vuttānīti veditabbāni.

873其中，「等寻求故为定」等句子里：「等」是指安止。因为安止能寂灭敌对法，所以是“等”；或者因为它脱离了敌对的种种不平等状态，所以是“平等”。它寻求那个“等”，也就是依自己的志向而去寻找。‘iti’字表示原因，因为寻求“等”，所以称作「定」。「不寻求不等」：不去寻求那些称为各个禅那敌对法的“不等”。因为作为前分的弱定是初始阶段，所以它会寻求“等”，这叫作不寻求“不等”。中等的定，由于已经稳固，所以会执取“等”，这叫作不执取“不等”。殊胜的定，因为已经临近安止速行心路，所以会正确地行道于“等”，这叫作不行道于“不等”。「等禅思」：这是一个中性词的修习用语，意思是成为“等”之后而禅思，或者以“等”的方式进行禅思。因为在安止速行心路中，定由于敌对法的消失而寂静，并且是以顺应寂静安止的状态而安住的，所以它以“等”的方式进行。‘禅思’是燃烧的意思，就像在“这些殿堂中的灯盏整夜燃烧……”、“油灯燃烧一整夜，此处的油灯也可能燃烧”等句中的用法那样。也有“等生”的读法，意思是以“等”的方式生起。不过，因为这是一对，“禅思、燃烧”这个前面的读法更好。‘燃烧’是烧毁的意思。因为这种定通过把敌对法远远赶走，所以叫作烧毁。然而，由于寻求、不寻求等的状态在安止中已经成就，所以用「已寻求故、已不寻求故」等来宣说安止定。「已等禅思故」：已经平等地燃烧了。也有「已等生故」的读法。这样，依这八对而有十六种含义，加上前面的九种，这就是定的二十五种「定相」。

Tattha samaṃ esatīti samādhītiādīsu samanti appanaṃ. Sā hi paccanīkadhamme sameti nāsetīti samā, paccanīkavisamābhāvato vā samabhūtāti samā. Taṃ samaṃ esati ajjhāsayavasena gavesati. Itisaddo kāraṇattho, yasmā samaṃ esati, tasmā samādhīti attho. Visamaṃ nesatīti taṃ taṃ jhānapaccanīkasaṅkhātaṃ visamaṃ na esati. Mudubhūto hi pubbabhāgasamādhi ādibhūtattā samaṃ esati, visamaṃ nesati nāma. Majjhimabhūto thirabhūtattā samaṃ ādiyati, visamaṃ nādiyati nāma. Adhimattabhūto appanāvīthiyā āsannabhūtattā samaṃ paṭipajjati, visamaṃ nappaṭipajjati nāma. Samaṃ jhāyatīti bhāvanapuṃsakavacanaṃ, samaṃ hutvā jhāyati, samena vā ākārena jhāyatīti attho. Appanāvīthiyañhi samādhi paccanīkadhammavigamena santattā, santāya appanāya anukūlabhāvena ca ṭhitattā samenākārena pavattati. Jhāyatīti ca pajjalatīti attho ‘‘ete maṇḍalamāḷe dīpā jhāyanti (dī. ni. 1.159) sabbarattiṃ, sabbarattiyo ca telappadīpo jhāyati, telappadīpo cettha jhāyeyyā’’tiādīsu (saṃ. ni. 4.255-256) viya. Samaṃ jāyatītipi pāṭho , samenākārena uppajjatīti attho. Jhāyati jhāpetīti yugalattā pana purimapāṭhova sundarataro. Jhāpetīti ca dahatīti attho. So hi samādhipaccanīkadhamme dūratarakaraṇena dahati nāma. Esanānesanādīnaṃ pana appanāya siddhattā ‘‘esitattā nesitattā’’tiādīhi appanāsamādhi vutto. Samaṃ jhātattāti samaṃ jalitattā. Samaṃ jātattātipi pāṭho. Iti imesaṃ aṭṭhannaṃ yugalānaṃ vasena soḷasa, purimā ca navāti ime pañcavīsati samādhissa samādhiṭṭhā.

874「既是等、又是已安置、又是乐，所以叫定」：这一句是为了说明依二十五种行相所成就的“定”的意义而说的。其中，「等」是 sama 这个词或 saṃ 前缀的意思。因为离开了敌对、扰动的种种不平等状态，所以是“等”。「已安置」是 ādhi 前缀的意思，意思是：对于所缘，通过造作不动摇的状态而被安置、确立。综合两者，便说“既是等、又是已安置，所以叫定”。「乐」：以寂静的意义为“乐”。因为经中说：“尊者，那种不苦不乐受，在世尊所说的寂静、殊胜的乐中是被包括在内的。”又说：“然而，舍受因为是寂静的，所以也被称为乐。”以这种寂静的意义，通过“乐”这个词，也包含了与舍俱行的定。因为在这里，一切定都是以通例的方式宣说的。而那个“乐”字，也说明了“已安置的状态”的原因。应当知道它的意图是：因为是寂静的，所以对于一种所缘是已安置的。

Samoca hito ca sukho cāti samādhīti idaṃ pana pañcavīsatiyā ākārehi sādhitassa samādhissa atthasādhanatthaṃ vuttaṃ. Tattha samoti samasaddassa, saṃsaddassa vā attho. So hi paccanīkakkhobhavisamavirahitattā samo. Hitoti ādhisaddassa attho, ārammaṇe āhito niccalabhāvakaraṇena patiṭṭhāpitoti adhippāyo. Ubhayena samo ca āhito cāti samādhīti vuttaṃ hoti. Sukhoti santaṭṭhena sukho. ‘‘Yāyaṃ, bhante, adukkhamasukhā vedanā, santasmiṃ esā paṇīte sukhe vuttā bhagavatā’’ti (ma. ni. 2.88) ca ‘‘upekkhā pana santattā, sukhamicceva bhāsitā’’ti ca vuttattā tena santatthena sukhasaddena upekkhāsahagatasamādhipi gahito hoti. Aniyāmena hi sabbasamādhayo idha vuccanti. Tena ca sukhasaddena āhitabhāvassa kāraṇaṃ vuttaṃ hoti. Yasmā santo, tasmā ekārammaṇe āhitoti adhippāyo veditabboti.

912定修习所生智的解说释义结束。

Samādhibhāvanāmayañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

8754. “法住智解说”的释义

4. Dhammaṭṭhitiñāṇaniddesavaṇṇanā

4545. 在法住智的解说中，对于“无明、行的生起住立故”等语句里的「住立」，指的是诸行依于它而得以安立。那是什么？就是无明。也就是说，无明对于诸行的生起、产生，是住立、是原因，所以称为「生起住立」。对于已经生起的诸行，它也是它们持续运转的原因，所以称为「运转住立」。虽然能生缘只在令生的那一刹那发挥作用，但因为诸行必须被它令生之后才能持续运转，所以在它自己的那个刹那，也可以被称为运转的原因；或者，从相续的角度来说，它是运转的原因。“Pavattanti”是中性词，表示“成为”之义，因此 pavattaṃ 和 pavatti 在意义上是一个词。但是，因为 pavatti 这个词更常用，所以此处就结合它来解释意义。由于 ṭhiti 这个词也可以用在“成为”的意义上，但在这里，ṭhiti 不是指“成为”，而是指“原因”，为了表明这一点，就说「相住立」，意思是：作为相的住立，也就是作为原因的住立。为了显示这种缘的力量，说「造作住立」，意思是：作为造作的住立。也就是说，它不仅仅是相而已，在产生诸行时，它像是具有作用力一样，努力造作。因为无明在让诸行生起的时候，对于生起，它被称为「结缚」，就是结合的意思。在让诸行运转的时候，对于运转，它被称为「障碍」，就是束缚的意思。所以，说「结缚住立」和「障碍住立」，意思就是作为结缚的住立、作为障碍的住立。因为正是无明，在令诸行生起时，对于生起和运转，从根本原因的意义上说，它就是「集」，所以称为「集住立」，意思是：作为集的住立，也就是作为根本原因的住立。无明对于诸行的生起，是能生缘；对于运转，是支持缘。因此说「因住立」和「缘住立」，意思就是作为因的住立、作为缘的住立。能生缘叫做“因”，支持缘叫做“缘”。对其他类似的情况，也应这样来理解。

45. Dhammaṭṭhitiñāṇaniddese avijjāsaṅkhārānaṃ uppādaṭṭhitītiādīsu tiṭṭhanti etāya saṅkhārāti ṭhiti. Kā sā? Avijjā. Sā hi saṅkhārānaṃ uppādāya nibbattiyā ṭhiti kāraṇanti uppādaṭṭhiti. Uppannānaṃ pavattiyāpi kāraṇanti pavattaṭṭhiti. Kiñcāpi hi janakapaccayassa jananakkhaṇeyeva kiccānubhāvo hoti, tena pana janitānaṃyeva pavattattā sakakkhaṇe pavattiyāpi kāraṇaṃ nāma hoti, santativasena vā pavattiyā kāraṇanti attho . Pavattanti ca napuṃsake bhāvavacanametaṃ, tasmā pavattaṃ pavattīti atthato ekaṃ. Pavattisaddassa pana pākaṭattā tena yojetvā attho vutto. Bhāvepi ṭhitisaddassa sijjhanato na idha bhāve ṭhitisaddo, kāraṇe ṭhitisaddoti dassanattaṃ nimittaṭṭhitīti vuttaṃ, nimittabhūtā ṭhitīti attho, kāraṇabhūtāti vuttaṃ hoti. Na kevalaṃ nimittamattaṃ hoti, atha kho saṅkhārajanane sabyāpārā viya hutvā āyūhati vāyamatīti paccayasamatthataṃ dassento āyūhanaṭṭhitīti āha, āyūhanabhūtā ṭhitīti attho. Yasmā avijjā saṅkhāre uppādayamānā uppāde saṃyojeti nāma, ghaṭetīti attho. Saṅkhāre pavattayamānā pavattiyaṃ palibundhati nāma, bandhatīti attho. Tasmā saññogaṭṭhiti palibodhaṭṭhitīti vuttā. Saññogabhūtā ṭhiti, palibodhabhūtā ṭhitīti attho. Yasmā avijjāva saṅkhāre uppādayamānā uppādāya pavattiyā ca mūlakāraṇaṭṭhena samudayo nāma, samudayabhūtā ṭhitīti samudayaṭṭhiti, mūlakāraṇabhūtā ṭhitīti attho. Avijjāva saṅkhārānaṃ uppāde janakapaccayattā, pavattiyaṃ upatthambhakapaccayattā hetuṭṭhiti paccayaṭṭhitīti vuttā, hetubhūtā ṭhiti, paccayabhūtā ṭhitīti attho. Janakapaccayo hi hetūti, upatthambhako paccayoti vuccati. Evaṃ sesesupi yojetabbaṃ.

877在“有是生的（缘），生是老死的（缘）”这里，应知：依于“生起”的方式，结合了「生起-住立」、「结缚-住立」、「因-住立」这些语句，这是依具有生老死的诸蕴，以迂回的方式来说的。然而，有些人却用“对于生起是住立，就叫生起住立”等方法解释此处的意义。「以无明为缘」：这是着眼于无明作为诸行的缘的状态而说的。为了表明无明也是由缘所生的，所以它也能被缘所摄受，于是说：“这两种法都是缘所生的。这就是在把握缘上的慧。”其他诸支，也应如此结合。而“生是缘，老死是缘所生”，这又是以迂回的方式说的。「过去时的长时」：指已经过去的时间。「未来的长时」：指还没有到来的时间。这两处都是从极为长久的相续这一意义上使用业格的。

Bhavojātiyā, jāti jarāmaraṇassāti ettha pana uppādaṭṭhiti saññogaṭṭhiti hetuṭṭhitīti uppādavasena yojitāni padāni jātijarāmaraṇavantānaṃ khandhānaṃ vasena pariyāyena vuttānīti veditabbāni. Keci pana ‘‘uppādāya ṭhiti uppādaṭṭhitī’’ti evamādinā nayenettha atthaṃ vaṇṇayanti. Avijjā paccayoti avijjāya saṅkhārānaṃ paccayabhāvaṃ apekkhitvā vuttaṃ. Avijjāyapi paccayasambhūtattā tassā api paccayapariggahaṇadassanatthaṃ ubhopete dhammā paccayasamuppannāti paccayapariggahe paññāti vuttaṃ. Evaṃ sesesupi yojetabbaṃ. Jāti paccayo, jarāmaraṇaṃ paccayasamuppannanti pana pariyāyena vuttaṃ. Atītampi addhānanti atikkantampi kālaṃ. Anāgatampi addhānanti appattampi kālaṃ. Ubhayatthāpi accantasaṃyogatthe upayogavacanaṃ.

4646. 现在，在九行相轮之后，舍弃那些九行相，只以因、缘、缘生这些词来结合，开示了“无明是因，行是因所生”等三个轮。在九行相轮中，是以能生和支持的方式来说「缘」的。而在这里，因为「因轮」和「缘轮」是分开来的，所以应知道：「因」是指能生缘的性质，「缘」是指支持缘的性质，因为像无明等每一个缘，都可以依这两种方式而存在。在缘轮中，「缘于无明」：在自己的生起中，诸行需要依靠无明，所以对于诸行，无明是应当被面向、应当被趋近的对象，因此说「缘」。这就说明了无明具有让诸行生起的能力。「行是缘所生」：诸行是缘于无明，朝着它而转起，以它为面向，不离开无明而一同生起的。对其余的诸支，也应根据名词的性别来相应结合。或者，有另一种读法，以“努力”的方式读作“无明是所缘”。但这里，是顺着“无明是朝着自己的缘而转起”这种读法的余势来解释意义的，对其他支也是如此。在这四个轮中，法住智应当依十二缘起支的缘来说明，所以只依无明等十一支来说明了法住智，而老死因为处在末端，不依它来解说。可是，因为老死也是愁、叹、苦、忧、恼的缘，对于那些将老死作为它们的缘来进行观察的人来说，依老死而有的法住智也是合理的。

46. Idāni navākāravārānantaraṃ te navākāre vihāya hetupaṭiccapaccayapadeheva yojetvā avijjā hetu, saṅkhārā hetusamuppannātiādayo tayo vārā niddiṭṭhā. Navākāravāre janakaupatthambhakavasena paccayo vutto. Idha pana hetuvārassa paccayavārassa ca visuṃ āgatattā hetūti janakapaccayattaṃ, paccayoti upatthambhakapaccayattaṃ veditabbaṃ ekekassāpi avijjādikassa paccayassa ubhayathā sambhavato. Paṭiccavāre avijjā paṭiccāti attano uppāde saṅkhārānaṃ avijjāpekkhattā saṅkhārehi avijjā paṭimukhaṃ etabbā gantabbāti paṭiccā. Etena avijjāya saṅkhāruppādanasamatthatā vuttā hoti. Saṅkhārā paṭiccasamuppannāti saṅkhārā avijjaṃ paṭicca tadabhimukhaṃ pavattanato paṭimukhaṃ katvā na vihāya samaṃ uppannā. Evaṃ sesesupi liṅgānurūpena yojetabbaṃ. Avijjā paṭiccāti ussukkavasena vā pāṭho, attho panettha avijjā attano paccaye paṭicca pavattāti pāṭhasesavasena yojetabbo. Evaṃ sesesupi. Catūsupi ca etesu vāresu dvādasannaṃ paṭiccasamuppādaṅgānaṃ paccayasseva vasena dhammaṭṭhitiñāṇassa niddisitabbattā avijjādīnaṃ ekādasannaṃyeva aṅgānaṃ vasena dhammaṭṭhitiñāṇaṃ niddiṭṭhaṃ, jarāmaraṇassa pana ante ṭhitattā tassa vasena na niddiṭṭhaṃ. Jarāmaraṇassāpi sokaparidevadukkhadomanassupāyāsānaṃ paccayattā jarāmaraṇaṃ tesaṃ paccayaṃ katvā upaparikkhamānassa tassāpi jarāmaraṇassa vasena dhammaṭṭhitiñāṇaṃ yujjateva.

4747. 现在，为了将这十二缘起支以二十种行相加以分别，并且显示四个概要、三个时节的联结，以便解说法住智，于是这样说：“在过去的业有中……”等。其中，「在过去的业有中」：指在过去世的业有当中，也就是在过去生中，正在被造作的业有里。「痴是无明」：那时，对于苦等圣谛的痴，由于被这种痴所蒙蔽而造业，这痴就是无明。「造作是行」：对于正在造那个业的人来说，那些先前的思，比如：生起“我要布施”的心之后，用一个月或一整年来准备布施资具时，心中生起的那些前思。但是，当把施物放到受者手中时的那个思，称为「有」。或者，在一个转向心和六个速行心中的思，名为「造作即行」；第七个速行心中的思，是「有」。或者，任何一种思是「有」，而与它相应的思，就名为「造作即行」。

47. Idāni tāneva dvādasa paṭiccasamuppādaṅgāni vīsatiākāravasena vibhajitvā catusaṅkhepatiyaddhatisandhiyo dassetvā dhammaṭṭhitiñāṇaṃ niddisitukāmo purimakammabhavasmintiādimāha. Tattha purimakammabhavasminti purime kammabhave, atītajātiyaṃ kammabhave kariyamāneti attho. Moho avijjāti yo tadā dukkhādīsu moho, yena mūḷho kammaṃ karoti, sā avijjā. Āyūhanā saṅkhārāti taṃ kammaṃ karontassa purimacetanāyo, yathā ‘‘dānaṃ dassāmī’’ti cittaṃ uppādetvā māsampi saṃvaccharampi dānūpakaraṇāni sajjentassa uppannā purimacetanāyo. Paṭiggāhakānaṃ pana hatthe dakkhiṇaṃ patiṭṭhāpayato cetanā bhavoti vuccati. Ekāvajjanesu vā chasu javanesu cetanā āyūhanā saṅkhārā nāma, sattamajavane cetanā bhavo. Yā kāci vā pana cetanā bhavo, taṃsampayuttā āyūhanā saṅkhārā nāma.

880「喜求是渴爱」：对于正在造业的人来说，对其业果的再生有生起喜好和希求，这就名为渴爱。「趋近、紧执是取」：作为业有的缘而生起的，例如：“做了这个业，就会成就各种欲乐”，或者“做了这件事之后，我将在某某地方享受欲乐”，或者“自我被断灭、彻底断灭了”，或者“成为快乐者、离开了热恼”，或者“戒禁得以安乐地圆满”等，像这样趋近并紧紧执取，这就名为取。「思是有」：在造作终结时所说的那个思，名为“有”。「在过去的业有中」：在过去生中业有正在被造作时，所生起的这些。是此处的结生之缘：就是成为现在这一生结生的缘。

Nikanti taṇhāti yā kammaṃ karontassa tassa phale upapattibhave nikāmanā patthanā, sā taṇhā nāma. Upagamanaṃ upādānanti yaṃ kammabhavassa paccayabhūtaṃ ‘‘imasmiṃ nāma kamme kate kāmā sampajjantī’’ti vā ‘‘idaṃ katvā asukasmiṃ nāma ṭhāne kāme sevissāmī’’ti vā ‘‘attā ucchinno suucchinno hotī’’ti vā ‘‘sukhī hotiṃ vigatapariḷāho’’ti vā ‘‘sīlabbataṃ sukhena paripūratī’’ti vā pavattaṃ upagamanaṃ daḷhagahaṇaṃ, idaṃ upādānaṃ nāma. Cetanā bhavoti āyūhanāvasāne vuttā cetanā bhavo nāma. Purimakammabhavasminti atītajātiyā kammabhave kariyamāne pavattā. Idha paṭisandhiyā paccayāti paccuppannapaṭisandhiyā paccayabhūtā.

881在这里，「结生识」：由于是为了现世之有的、在不同的有之间结生而生起的，所以被称为结生，那个就是识。「入胎的名色」：就像前来并进入母胎中的色法和非色法的入胎，这就是名色。「明净的处」：那种明净的状态，就是处。通过“生”这个词以单数形式来表示，这里指的是眼等五处。而在「比丘们，此心是极光净的，但它确实被客来的染污所染污」（A. I. 49）这句话中，由于是指有分心的说法，因此在这里也应知道，因为意处是异熟性质，而且它没有烦恼的暗昧而是明净的，所以用“明净”这个词也表达了意处。「触到了的触」：无论哪一个，已经触到、正在触着所缘而生起的，这就是触。「感受到的受」：与结生识一起，或者以六处为缘而生起的触一起，所生起的异熟感受，这就是受。在这里，再生有中，是「先前所作之业的缘」的意思：在现在的异熟有中，由于过去生中所作的业作为缘而转起，就是这个意思。

Idha paṭisandhi viññāṇanti yaṃ paccuppannabhavassa bhavantarapaṭisandhānavasena uppannattā paṭisandhīti vuccati, taṃ viññāṇaṃ. Okkanti nāmarūpanti yā gabbhe rūpārūpadhammānaṃ okkanti āgantvā pavisanaṃ viya, idaṃ nāmarūpaṃ. Pasādo āyatananti yo pasannabhāvo, idaṃ āyatanaṃ. Jātiggahaṇena ekavacanaṃ kataṃ. Etena cakkhādīni pañcāyatanāni vuttāni. ‘‘Pabhassaramidaṃ, bhikkhave, cittaṃ, tañca kho āgantukehi upakkilesehi upakkiliṭṭha’’nti (a. ni. 1.49) ettha bhavaṅgacittaṃ adhippetanti vacanato idhāpi manāyatanassa vipākabhūtattā, tassa ca kilesakālussiyābhāvena pasannattā pasādavacanena manāyatanampi vuttanti veditabbaṃ. Phuṭṭho phassoti yo ārammaṇaṃ phuṭṭho phusanto uppanno, ayaṃ phasso. Vedayitaṃ vedanāti yaṃ paṭisandhiviññāṇena vā saḷāyatanapaccayena vā phassena saha uppannaṃ vipākavedayitaṃ, ayaṃ vedanā. Idhupapattibhavasmiṃ purekatassa kammassa paccayāti paccuppanne vipākabhave atītajātiyaṃ katassa kammassa paccayena pavattantīti attho.

882在这里，「因诸处成熟故」：对于诸处成熟的人，在做业的时候，展示了无明等。「对未来的结生而言」：对于未来的结生。「未来的结生识」等词，其意义前面已经说过了。

Idha paripakkattā āyatanānanti paripakkāyatanassa kammakaraṇakāle mohādayo dassitā. Āyatiṃ paṭisandhiyāti anāgate paṭisandhiyā. Āyatiṃ paṭisandhi viññāṇantiādīni vuttatthāni.

883那么，如何用十二缘起支来涵盖这二十种行相呢？“无明”与“行”：这两支是依据它们自身的特征，被说为过去的因。然而，因为无明的人会恐惧战栗，恐惧战栗的人就会执取，以他的执取为缘又会产生“有”，所以当这两支被涵盖时，“渴爱”、“取”和“有”也就一并被涵盖了。“现在的识、名色、六处、触、受”：这些是依据它们自身的特征所说的。“渴爱、取、有”：是依据它们自身的特征所说的现在因。然而，当“有”被涵盖时，它的前导部分，或是与它相应的那些“行”，也就一并被涵盖了；并且，通过涵盖“渴爱”与“取”，与它们相应的（诸行）也一并被涵盖了。又或者，凡是在愚痴中造业的人，那个“无明”也就一并被涵盖了。“未来的生、老死”：这两支是依据它们自身的特征所说的，然而，仅仅通过涵盖“生”与“老死”，“识”等五种未来果也就一并被涵盖了。因为它们（的最终表现）就是“生”与“老死”。就这样，通过十二支涵盖了二十种行相。

Kathaṃ pana dvādasahi paṭiccasamuppādaṅgehi ime vīsati ākārā gahitā hontīti? Avijjā saṅkhārāti ime dve atītahetuyo sarūpato vuttā. Yasmā pana avidvā paritassati, paritassito upādiyati, tassupādānapaccayā bhavo, tasmā tehi dvīhi gahitehi taṇhupādānabhavāpi gahitāva honti. Paccuppanne viññāṇanāmarūpasaḷāyatanaphassavedanā sarūpato vuttāyeva. Taṇhupādānabhavā paccuppannahetuyo sarūpato vuttā . Bhave pana gahite tassa pubbabhāgā taṃsampayuttā vā saṅkhārā gahitāva honti, taṇhupādānaggahaṇena ca taṃsampayuttā. Yāya vā mūḷho kammaṃ karoti, sā avijjā gahitāva hoti. Anāgate jāti jarāmaraṇanti dve sarūpena vuttāni, jātijarāmaraṇaggahaṇeneva pana viññāṇādīni pañca anāgataphalāni gahitāneva honti. Tesaṃyeva hi jātijarāmaraṇānīti evaṃ dvādasahi aṅgehi vīsati ākārā gahitā honti.

884「过去因有五支，现在果有五支；」

‘‘Atīte hetavo pañca, idāni phalapañcakaṃ;

885「现在因有五支，未来果有五支。」

Idāni hetavo pañca, āyatiṃ phalapañcaka’’nti. –

886这首偈颂所说的正是这个意思。“Itimeti”：即是“iti ime”（像这样这些）的意思。或者也可读作“iti ime”。

Gāthāya ayamevattho vutto. Itimeti iti ime. Iti imeti vā pāṭho.

887「四摄」：就是指四个组别。过去的五种因法，是第一个“因的组别”（因摄）；现在的五种果法，是第一个“果的组别”（果摄）；现在的五种因法，是第二个“因的组别”（因摄）；未来的五种果法，是第二个“果的组别”（果摄）。

Catusaṅkhepeti caturo rāsī. Atīte pañca hetudhammā eko hetusaṅkhepo, paccuppanne pañca phaladhammā eko phalasaṅkhepo, paccuppanne pañca hetudhammā eko hetusaṅkhepo, anāgate pañca phaladhammā eko phalasaṅkhepo.

888「三时」：就是指三个时间段。应该这样理解：第一组五支是过去时，第二和第三组五支是现在时，第四组五支是未来时。

Tayo addheti tayo kāle. Paṭhamapañcakavasena atītakālo, dutiyatatiyapañcakavasena paccuppannakālo, catutthapañcakavasena anāgatakālo veditabbo.

889「三连结」：意思是它拥有三个连结，所以称为有三连结，也就是那个三连结的（状态）。过去因和现在果之间，形成的是一个因果连结；现在果和未来因之间，形成的是一个果因连结；现在因和未来果之间，形成的是一个因果连结。

Tisandhinti tayo sandhayo assāti tisandhi, taṃ tisandhiṃ. Atītahetupaccuppannaphalānamantarā eko hetuphalasandhi, paccuppannaphalaanāgatahetūnamantarā eko phalahetusandhi, paccuppannahetuanāgataphalānamantarā eko hetuphalasandhi.

890不过，依照这些支在《缘起》经文中以其自身特征出现的方式来说，无明和行是第一摄；识、名色、六处、触、受是第二摄；渴爱、取、有是第三摄；生、老死是第四摄。无明与行这两支属于过去时；识等一直到有为止的八支属于现在时；生与老死这两支属于未来时。在行与识之间，是一个因果连结；在受与渴爱之间，是一个果因连结；在有与生之间，是一个因果连结。

Paṭiccasamuppādapāḷiyaṃ sarūpato āgatavasena pana avijjāsaṅkhārā eko saṅkhepo, viññāṇanāmarūpasaḷāyatanaphassavedanā dutiyo, taṇhupādānabhavā tatiyo, jātijarāmaraṇaṃ catuttho. Avijjāsaṅkhārāti dve aṅgāni atītakālāni, viññāṇādīni bhavāvasānāni aṭṭha paccuppannakālāni , jātijarāmaraṇanti dve anāgatakālāni. Saṅkhāraviññāṇānaṃ antarā eko hetuphalasandhi, vedanātaṇhānamantarā eko phalahetusandhi, bhavajātīnamantarā eko hetuphalasandhi.

891“以二十种行相”意思是以二十个方面。这句话要连接起来理解：他以二十种行相了知四摄、三时、三连结以及缘起。

Vīsatiyāākārehīti vīsatiyā koṭṭhāsehi. Catusaṅkhepe ca tayo addhe ca tisandhiṃ paṭiccasamuppādañca vīsatiyā ākārehi jānātīti sambandho.

892「了知」：依随所听闻的教法，通过修习起步阶段的智来了知。「观见」：就像用眼睛看见、用手触摸到庵摩罗果一样，将已经了知的对象以智清楚地观见。「遍知」：在观见的范围界限内反复修习，而唯以智了知。因为这里的“行相”是指范围的意义。「通达」：通过修习圆满、达成究竟，唯以智通达。或者，以自相来“了知”，以味来“观见”，以现起来“遍知”，以足处来“通达”。

Jānātīti sutānusārena bhāvanārambhañāṇena jānāti. Passatīti ñātameva cakkhunā diṭṭhaṃ viya hatthatale āmalakaṃ viya ca phuṭaṃ katvā ñāṇeneva passati. Aññātīti diṭṭhamariyādeneva āsevanaṃ karonto ñāṇeneva jānāti. Mariyādattho hi ettha ākāro. Paṭivijjhatīti bhāvanāpāripūriyā niṭṭhaṃ pāpento ñāṇeneva paṭivedhaṃ karoti. Salakkhaṇavasena vā jānāti, sarasavasena passati, paccupaṭṭhānavasena aññāti, padaṭṭhānavasena paṭivijjhati.

893在这段经文中，“缘起”应当理解为缘法。“缘生的法”是指由那些缘所生的法。怎么知道这一点呢？依据世尊的开示。因为世尊在《缘起与缘生法开示经》中这样说道：

Tattha paṭiccasamuppādoti paccayadhammā veditabbā. Paṭiccasamuppannā dhammāti tehi tehi paccayehi nibbattadhammā. Kathamidaṃ jānitabbanti ce? Bhagavato vacanena. Bhagavatā hi paṭiccasamuppādapaṭiccasamuppannadhammadesanāsutte –

894“诸比丘，什么是缘起？‘以生为缘，有老死’，无论诸如来出现或不出现，那界、那法住性、法决定性、此缘性都恒常安住。如来觉悟、通达此，觉悟、通达后，宣说、开示、令知、安立、开显、分别、阐明，并说：‘你们看！’ 诸比丘，以生为缘，有老死；以有为缘，有生……乃至……以无明为缘，有行。无论诸如来出现或不出现……阐明，并说：‘你们看！’ 诸比丘，以无明为缘，有行。如是，诸比丘，那其中的如性、不虚妄性、不异如性、此缘性。诸比丘，这即被称为缘起。”

‘‘Katamo ca, bhikkhave, paṭiccasamuppādo, jātipaccayā, bhikkhave, jarāmaraṇaṃ, uppādā vā tathāgatānaṃ anuppādā vā tathāgatānaṃ ṭhitāva sā dhātu dhammaṭṭhitatā dhammaniyāmatā idappaccayatā, taṃ tathāgato abhisambujjhati abhisameti, abhisambujjhitvā abhisametvā ācikkhati deseti paññāpeti paṭṭhapeti vivarati vibhajati uttānīkaroti ‘passathā’ti cāha. Jātipaccayā, bhikkhave, jarāmaraṇaṃ, bhavapaccayā, bhikkhave, jāti…pe… avijjāpaccayā, bhikkhave, saṅkhārā. Uppādā vā tathāgatānaṃ…pe… uttānīkaroti ‘passathā’ti cāha. Avijjāpaccayā, bhikkhave, saṅkhārā. Iti kho, bhikkhave, yā tatrata thatā avitathatā anaññathatā idappaccayatā. Ayaṃ vuccati, bhikkhave, paṭiccasamuppādo’’ti (saṃ. ni. 2.20) –

895像这样宣说缘起时，是以如性等不同的名称，来说明缘法本身就是缘起。因此，缘起的相是以老死等的缘为相；它的作用是不断带来苦；它以邪道为现起；而因为它本身也有自己的条件，所以它以自己独特的缘作为足处。

Evaṃ paṭiccasamuppādaṃ desentena tathatādīhi vevacanehi paccayadhammāva paṭiccasamuppādoti vuttā. Tasmā jarāmaraṇādīnaṃ paccayalakkhaṇo paṭiccasamuppādo, dukkhānubandhanaraso kummaggapaccupaṭṭhāno, ayampi sapaccayattā attano visesapaccayapadaṭṭhāno.

896「无论出现或不出现」：意思是在如来出现于世间，或者不出现于世间的两种情况下。「那界恒住」：意思是那作为缘的自身性质是恒常安住的，它从来不会不成为生和老死的缘。「法住性、法决定性、此缘性」：这三者指的就是‘以生为缘’本身。因为，由生之缘而生起、被称为老死的缘生法，其安住是依赖于生的；‘以生为缘’本身确定了老死法，所以‘生’才被称为‘法住性、法决定性’。而正是因为生是此老死的缘，所以生是‘此缘’，而此缘本身的状态就是‘此缘性’。所谓「彼」：就是指那个缘。「觉悟」：是以智慧彻底觉悟。「通达」：是以智慧完全通达。「宣说」：是讲述出来。「开示」：是指明出来。「令知」：是让人知道。「安立」：是摆在智慧的面前。「开显」：是揭开后显示出来。「分别」：是以分别的方式来显示。「阐明」：是让它变得清楚明白。「如是」：就是‘这样’的意思。「那些」：是指出现在‘以生为缘，有老死’等这些教法中的。而这「缘起」，因为各个法都是依于那些不多不少、恰如其分的缘而生起的，所以被称为「如性」；当各种缘聚合时，由它们所生的法甚至连一瞬间都不会不产生，所以被称为「不虚妄性」；因为不会由一法的缘而生起另一不同的法，所以被称为「不异如性」；又因为它是前面说的老死等法的缘，或是缘的集合，所以被称为「此缘性」。在这里，关于这个词的含义是：这些缘就是‘此缘’，此缘本身的状态就是‘此缘性’；或者，这些缘的集合就叫‘此缘性’。然而，关于这里的详细辨析，应当依据声明学来了知。

Uppādāvā anuppādā vāti uppāde vā anuppāde vā, tathāgatesu uppannesupi anuppannesupīti attho. Ṭhitāva sā dhātūti ṭhitova so paccayasabhāvo, na kadāci jātijarāmaraṇassa paccayo na hotīti attho. Dhammaṭṭhitatā dhammaniyāmatā idappaccayatāti jātipaccayoyeva. Jātipaccayena hi jarāmaraṇasaṅkhāto paccayasamuppannadhammo tadāyattatāya tiṭṭhati, jātipaccayova jarāmaraṇadhammaṃ niyameti, tasmā jāti ‘‘dhammaṭṭhitatā dhammaniyāmatā’’ti vuccati. Jātiyeva imassa jarāmaraṇassa paccayoti idappaccayo, idappaccayova idappaccayatā. Tanti taṃ paccayaṃ. Abhisambujjhatīti ñāṇena abhisambujjhati. Abhisametīti ñāṇena abhisamāgacchati. Ācikkhatīti katheti. Desetīti dasseti. Paññāpetīti jānāpeti. Paṭṭhapetīti ñāṇamukhe ṭhapeti. Vivaratīti vivaritvā dasseti. Vibhajatīti vibhāgato dasseti. Uttānīkarotīti pākaṭaṃ karoti. Iti khoti evaṃ kho. Yā tatrāti yā tesu ‘‘jātipaccayā jarāmaraṇa’’ntiādīsu . So panāyaṃ paṭiccasamuppādo tehi tehi paccayehi anūnādhikeheva tassa tassa dhammassa sambhavato tathatāti, sāmaggiṃ upagatesu paccayesu muhuttampi tato nibbattanadhammānaṃ asambhavābhāvato avitathatāti, aññadhammapaccayehi aññadhammānuppattito anaññathatāti, yathāvuttānaṃ etesaṃ jarāmaraṇādīnaṃ paccayato vā paccayasamūhato vā idappaccayatāti vutto. Tatrāyaṃ vacanattho – imesaṃ paccayā idappaccayā, idappaccayā eva idappaccayatā, idappaccayānaṃ vā samūho idappaccayatā. Lakkhaṇaṃ panettha saddasatthato veditabbanti.

935法住智的解释完毕。

Dhammaṭṭhitiñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

897第五、思择智的解释

5. Sammasanañāṇaniddesavaṇṇanā

48在思择智的解释中，「任何」这个词指的是毫无剩余、完全涵盖。「色」这个词则排除了过度推广的限定。通过这两个词，便已经对‘色’进行了毫无遗漏的全面把握。接着，就开始依过去等来对它进行区分。因为‘任何’色，有过去、未来等不同的分类。这个道理也同样适用于受等其它蕴。在这里，先说「色」。它依‘世’、‘相续’、‘时’、‘刹那’这四种方式而有过去、未来、现在之分。首先，依‘世’来说：一个有情在某一生中，结生之前是过去，死亡之后是未来，这两者中间是现在。依‘相续’来说：属于同一种类、由同一时节生起或由同一食素生起的色，虽然前后相续地流转，但正在发生的部分是现在，在此之前由不同种类的时节、食素所生的色是过去，在它之后的是未来。由心所生的色：在同一心路、同一速行心或同一等至中所生的色是现在，在此之前的是过去，在此之后的是未来。至于由业所生的色，依各别的相续来说，是没有过去、未来等区分的；但是，可以借助那些时节、食素、心所生色对它的支持作用，来了解它过去、未来的状态。依‘时’来说：在一须臾、上午、中午、下午、夜晚、白天等时段中，以相续的方式正在发生的色，在那特定的时间段里就称为现在，它之前的是过去，它之后的是未来。依‘刹那’来说：包含了生、住、灭这三刹那的色是现在，在此之前的色是未来，在此之后的色是过去。此外还有一种区分方式：已经完全超越其因和缘的作用的是过去；因的作用已完成但缘的作用还未完成的是现在；因和缘两者的作用都还没有达到的是未来。或者，正处于它自己发挥作用的那一刹那的色是现在，在那之前的是未来，在那之后的是过去。在这里，只有依‘刹那’而说的方式是究竟的，其余的都是为了方便而作的解说。

48. Sammasanañāṇaniddese yaṃ kiñcīti anavasesapariyādānaṃ. Rūpanti atippasaṅganiyamanaṃ. Evaṃ padadvayenāpi rūpassa asesapariggaho kato hoti. Athassa atītādinā vibhāgaṃ ārabhati. Tañhi kiñci atītaṃ kiñci anāgatādibhedanti. Esa nayo vedanādīsupi. Tattha rūpaṃ tāva addhāsantatisamayakhaṇavasena catudhā atītaṃ nāma hoti, tathā anāgatapaccuppannaṃ. Tattha addhāvasena tāva ekassa ekasmiṃ bhave paṭisandhito pubbe atītaṃ, cutito uddhaṃ anāgataṃ, ubhinnamantare paccuppannaṃ. Santativasena sabhāgaekautusamuṭṭhānaṃ ekāhārasamuṭṭhānañca pubbāpariyabhāvena vattamānampi paccuppannaṃ, tato pubbe visabhāgautuāhārasamuṭṭhānaṃ atītaṃ, pacchā anāgataṃ. Cittajaṃ ekavīthiekajavanaekasamāpattisamuṭṭhānaṃ paccuppannaṃ, tato pubbe atītaṃ, pacchā anāgataṃ, kammasamuṭṭhānassa pāṭiyekkaṃ santativasena atītādibhedo natthi, tesaññeva pana utuāhāracittasamuṭṭhānānaṃ upatthambhanavasena tassa atītādibhāvo veditabbo. Samayavasena ekamuhuttapubbaṇhasāyanharattindivādīsu samayesu santānavasena pavattamānaṃ taṃ taṃ samayaṃ paccuppannaṃ nāma, tato pubbe atītaṃ, pacchā anāgataṃ. Khaṇavasena uppādādikhaṇattayapariyāpannaṃ paccuppannaṃ, tato pubbe anāgataṃ, pacchā atītaṃ. Apica atikkantahetupaccayakiccaṃ atītaṃ, niṭṭhitahetukiccamaniṭṭhitapaccayakiccaṃ paccuppannaṃ, ubhayakiccamasampattaṃ anāgataṃ. Sakiccakkhaṇe vā paccuppannaṃ, tato pubbe anāgataṃ, pacchā atītaṃ. Ettha ca khaṇādikathāva nippariyāyā sesā sapariyāyā.

899「内」：对于五蕴，这里特指‘自身内在’。所以，应当知道，在自己的相续中发生的、属于个人自身的色是「内」。而在此之外的，无论是与根结合的或非与根结合的色，都叫做「外」。「粗」：指的是眼、耳、鼻、舌、身、色、声、香、味、触，以及地、火、风这十二种色，因为它们可以通过撞击而被觉知，所以是粗的。而其余的十六种色：水界、女根、男根、命根、心所依处、食素、空界、身表、语表，以及色的轻快性、柔软性、适业性、积集、相续、老性、无常性，由于无法通过撞击来觉知，所以是细的。「或劣或胜」：这里所说的劣与胜，可以从方便说和究竟说两方面来理解。其中，方便说：例如，相对于色究竟天的色来说，善见天的色就是劣的；而这善见天的色相对于善见天的色来说，又是胜的。应当像这样，依此顺序一直到地狱有情的色，来了解方便说中的劣与胜。究竟说：凡是在生起不善异熟处所生的色是劣的，凡是在生起善异熟处所生的色是胜的。「或远或近」：在这里，凡是细的色，因为它难以被透彻了知的特性，所以称为远；凡是粗的色，因为它容易了知的特性，所以称为近。

Ajjhattanti pañcasupi khandhesu idha niyakajjhattaṃ adhippetaṃ, tasmā attano santāne pavattaṃ pāṭipuggalikaṃ rūpaṃ ajjhattanti veditabbaṃ. Tato bahibhūtaṃ pana indriyabaddhaṃ vā anindriyabaddhaṃ vā rūpaṃ bahiddhā nāma. Oḷārikanti cakkhusotaghānajivhākāyarūpasaddagandharasaphoṭṭhabbasaṅkhātā pathavītejovāyo cāti dvādasavidhaṃ rūpaṃ ghaṭṭanavasena gahetabbato oḷārikaṃ. Sesaṃ pana āpodhātu itthindriyaṃ purisindriyaṃ jīvitindriyaṃ hadayavatthu ojā ākāsadhātu kāyaviññatti vacīviññatti rūpassa lahutā mudutā kammaññatā upacayo santati jaratā aniccatāti soḷasavidhaṃ rūpaṃ ghaṭṭanavasena agahetabbato sukhumaṃ. Hīnaṃ vā paṇītaṃ vāti ettha hīnapaṇītabhāvo pariyāyato nippariyāyato ca. Tattha akaniṭṭhānaṃ rūpato sudassīnaṃ rūpaṃ hīnaṃ, tadeva sudassānaṃ rūpato paṇītaṃ. Evaṃ yāva narakasattānaṃ rūpaṃ, tāva pariyāyato hīnapaṇītatā veditabbā. Nippariyāyato pana yattha akusalavipākaṃ uppajjati, taṃ hīnaṃ. Yattha kusalavipākaṃ, taṃ paṇītaṃ. Yaṃ dūre santike vāti ettha yaṃ sukhumaṃ, tadeva duppaṭivijjhasabhāvattā dūre. Yaṃ oḷārikaṃ, tadeva suppaṭivijjhasabhāvattā santike.

900“将一切色确定为无常”是一种思择，“将一切色确定为苦”是一种思择，“将一切色确定为无我”是一种思择——在此，这位比丘将“凡任何色”这样并非特指而宣说的一切色，以过去等三类以及内—外、粗—细、劣—胜、远—近这四种二法，共十一种分类来区划，进而将一切色确定为无常，即作为无常来思择。如何思择？依后文所说的方法。即：《无碍解道》说：“过去、未来、现在的色是无常的，以灭尽义。”因此，他这样思择：那「过去」的色，由于在过去就已经灭尽，未到达此有，故为无常，以灭尽义；那「未来」的色，将在紧接的后有中生起，但也将在那里灭尽，不会从此往更后的有，故为无常，以灭尽义；那「现在」的色，就在此处灭尽，不会离去，故为无常，以灭尽义；那「内在」的色，也就在内灭尽，不会成为外有，故为无常，以灭尽义；那「外在」、粗、细、劣、胜、远、近的色，也都就在那里灭尽，不会变成远的状态，故为无常，以灭尽义。所有这一切，依“无常以灭尽义”而言是一种思择，但从分别来说则有十一种。

Sabbaṃrūpaṃ aniccato vavattheti ekaṃ sammasanaṃ, dukkhato vavattheti ekaṃ sammasanaṃ, anattato vavattheti ekaṃ sammasananti ettha ayaṃ bhikkhu ‘‘yaṃ kiñci rūpa’’nti evaṃ aniyamaniddiṭṭhaṃ sabbampi rūpaṃ atītattikena ceva catūhi ajjhattādidukehi cāti ekādasahi okāsehi paricchinditvā sabbaṃ rūpaṃ aniccato vavattheti aniccanti sammasati. Kathaṃ? Parato vuttanayena. Vuttañhetaṃ – ‘‘rūpaṃ atītānāgatapaccuppannaṃ aniccaṃ khayaṭṭhenā’’ti (paṭi. ma. 1.48). Tasmā esa yaṃ atītaṃ rūpaṃ, taṃ yasmā atīteyeva khīṇaṃ, nayimaṃ bhavaṃ sampattanti aniccaṃ khayaṭṭhena, yaṃ anāgataṃ rūpaṃ anantarabhave nibbattissati, tampi tattheva khīyissati, na tato paraṃ bhavaṃ gamissatīti aniccaṃ khayaṭṭhena, yaṃ paccuppannaṃ rūpaṃ, taṃ idheva khīyati, na ito gacchatīti aniccaṃ khayaṭṭhena, yaṃ ajjhattaṃ rūpaṃ, tampi ajjhattameva khīyati, na bahiddhābhāvaṃ gacchatīti aniccaṃ khayaṭṭhena, yaṃ bahiddhā oḷārikaṃ sukhumaṃ hīnaṃ paṇītaṃ dūre santike, tampi ettheva khīyati, na dūrabhāvaṃ gacchatīti aniccaṃ khayaṭṭhenāti sammasati. Idaṃ sabbampi ‘‘aniccaṃ khayaṭṭhenā’’ti etassa vasena ekaṃ sammasanaṃ, pabhedato pana ekādasavidhaṃ hoti.

901他将这一切都思择为「苦，以恐怖义」。以恐怖义就是可畏惧的意思。因为凡是无常的，就是引生恐怖的，如同《狮子譬喻经》中的诸天那样。因此，这也依“苦以恐怖义”而言是一种思择，但从分别来说则有十一种。

Sabbameva cetaṃ dukkhaṃ bhayaṭṭhenāti sammasati. Bhayaṭṭhenāti sappaṭibhayatāya. Yañhi aniccaṃ, taṃ bhayāvahaṃ hoti sīhopamasutte (a. ni. 4.33; saṃ. ni. 3.78) devānaṃ viya. Iti idampi ‘‘dukkhaṃ bhayaṭṭhenā’’ti etassa vasena ekaṃ sammasanaṃ, pabhedato pana ekādasavidhaṃ hoti.

902如同是苦那样，他也将这一切思择为「无我，以无坚实义」。以无坚实义，即没有这样假设的“我是常住者、作者、受者、自主者”的自我坚实性。因为凡是无常、苦的法，连自身的无常性或生灭逼迫都无法阻止，哪里还会有作者等状态呢？因此佛陀说：“比丘们，如果此色是我，那么此色不应导致疾病……”等等。如此，这也依“无我以无坚实义”而言是一种思择，但从分别来说则有十一种。对于受等也以此方法类推。如此，在每一蕴中各作十一种，于五蕴中便有五十五种思择；无常的有五十五种，苦的有五十五种，无我的有五十五种，依三种随观，总共有六五零种思择。

Yathā ca dukkhaṃ, evaṃ sabbampi taṃ anattā asārakaṭṭhenāti sammasati. Asārakaṭṭhenāti ‘‘attā nivāsī kārako vedako sayaṃvasī’’ti evaṃ parikappitassa attasārassa abhāvena. Yañhi aniccaṃ dukkhaṃ, attanopi aniccataṃ vā udayabbayapīḷanaṃ vā vāretuṃ na sakkoti, kuto tassa kārakādibhāvo. Tenāha – ‘‘rūpañca hidaṃ, bhikkhave, attā abhavissa, nayidaṃ rūpaṃ ābādhāya saṃvatteyyā’’tiādi (saṃ. ni. 3.59). Iti idaṃ ‘‘anattā asārakaṭṭhenā’’ti etassa vasena ekaṃ sammasanaṃ, pabhedato pana ekādasavidhaṃ hoti. Eseva nayo vedanādīsu. Iti ekekasmiṃ khandhe ekādasa ekādasa katvā pañcasu khandhesu pañcapaññāsa sammasanāni honti, aniccato pañcapaññāsa , dukkhato pañcapaññāsa, anattato pañcapaññāsāti tividhānupassanāvasena sabbāni pañcasaṭṭhisatasammasanāni honti.

903然而有人主张：“加上‘一切色、一切受、一切想、一切行、一切识’之句，于每一蕴中各作十二种，在五蕴中便有六十种，随观方面则有一百八十种思择。”

Keci pana ‘‘sabbaṃ rūpaṃ, sabbaṃ vedanaṃ, sabbaṃ saññaṃ, sabbe saṅkhāre, sabbaṃ viññāṇanti padampi pakkhipitvā ekekasmiṃ khandhe dvādasa dvādasa katvā pañcasu saṭṭhi, anupassanāto asītisatasammasanānī’’ti vadanti.

904在这里，对于过去等分类，应依相续的方式及刹那等方式来了知受的「过去」、「未来」、「现在」性。其中，依相续方式：包含在一心路、一速行、一定之中的，以及与一种类所缘相应而生起的受，是「现在」；此前的为「过去」，此后的为「未来」。依刹那等方式：包含在三刹那中，处于前际后际的中间且正在执行自作用的受，是「现在」；此前的为「过去」，此后的为「未来」。内与外的区分应依自身内而了知。

Atītādivibhāge panettha santativasena khaṇādivasena ca vedanāya atītānāgatapaccuppannabhāvo veditabbo. Tattha santativasena ekavīthiekajavanaekasamāpattipariyāpannā ekavidhavisayasamāyogappavattā ca paccuppannā, tato pubbe atītā, pacchā anāgatā. Khaṇādivasena khaṇattayapariyāpannā pubbantāparantamajjhagatā sakiccañca kurumānā vedanā paccuppannā, tato pubbe atītā, pacchā anāgatā. Ajjhattabahiddhābhedo niyakajjhattavaseneva veditabbo.

905粗与细的状态应依种类、自性、补特伽罗、世间与出世间等方式来了知，如《分别论》所说：“不善受是粗，善及无记受是细”等。首先依种类方式：不善受由于是有罪过之业的原因、有烦恼热恼性，且不寂静而存在，故比善受更粗；由于有恚、有勤、有异熟、有烦恼热恼性及有罪过，故比异熟无记更粗；又由于有异熟、有烦恼热恼性、有苦及有罪过，故比唯作无记更粗。反之，善及无记受则与所说相反，比不善受更细。两种善与不善受，由于有恚、有勤、有异熟等，依相应的方式，也比两种无记更粗；反之，两种无记则比它们细。应当这样依种类方式了知粗细。

Oḷārikasukhumabhāvo ‘‘akusalā vedanā oḷārikā, kusalābyākatā vedanā sukhumā’’tiādinā (vibha. 4) nayena vibhaṅge vuttena jātisabhāvapuggalalokiyalokuttaravasena veditabbo. Jātivasena tāva akusalā vedanā sāvajjakiriyahetuto, kilesasantāpabhāvato ca avūpasantavuttīti kusalavedanāya oḷārikā, sabyāpārato saussāhato savipākato kilesasantāpabhāvato sāvajjato ca vipākābyākatāya oḷārikā, savipākato kilesasantāpabhāvato sabyābajjhato sāvajjato ca kiriyābyākatāya oḷārikā. Kusalābyākatā pana vuttavipariyāyato akusalāya vedanāya sukhumā. Dvepi kusalākusalā vedanā sabyāpārato saussāhato savipākato ca yathāyogaṃ duvidhāyapi abyākatāya oḷārikā, vuttavipariyāyena duvidhāpi abyākatā tāhi sukhumā. Evaṃ tāva jātivasena oḷārikasukhumatā veditabbā.

906依自性方式：苦受由于无滋味、有遍满、能扰乱、令人厌逆、有征服性，故比其他两种受更粗；而其他两种受，由于是乐的、寂静的、殊胜的、悦意的、中舍的，依相应情况，则比苦受微细。至于乐与苦这两者，由于有遍满、令人厌逆、能扰乱、明显，故比不苦不乐受更粗；不苦不乐受则与所说相反，比这两者微细。这就是依自性方式了知粗细。

Sabhāvavasena pana dukkhā vedanā nirassādato savipphārato khobhakaraṇato ubbejanīyato abhibhavanato ca itarāhi dvīhi oḷārikā, itarā pana dve sātato santato paṇītato manāpato majjhattato ca yathāyogaṃ dukkhāya sukhumā. Ubho pana sukhadukkhā savipphārato ubbejanīyato khobhakaraṇato pākaṭato ca adukkhamasukhāya oḷārikā, sā vuttavipariyāyena tadubhayato sukhumā. Evaṃ sabhāvavasena oḷārikasukhumatā veditabbā.

907「依补特伽罗方式」：从人的角度来说，未得定的人，其受因为心散乱在各种所缘上，所以比得定者的受更粗；反过来，得定者的受则微细。这就是依补特伽罗方式了知粗细。

Puggalavasena pana asamāpannassa vedanā nānārammaṇe vikkhittabhāvato samāpannassa vedanāya oḷārikā, vipariyāyena itarā sukhumā. Evaṃ puggalavasena oḷārikasukhumatā veditabbā.

908依世间与出世间方式：有漏的受是世间法，由于它是产生诸漏的因、是暴流所缘、是轭所缘、是结所缘、是盖所缘、是取所缘、是杂染法、与凡夫共通，故比无漏受更粗；而无漏受则与所说相反，比有漏受微细。这就是依世间与出世间方式了知粗细。

Lokiyalokuttaravasena pana sāsavā vedanā lokiyā, sā āsavuppattihetuto oghaniyato yoganiyato ganthaniyato nīvaraṇiyato upādāniyato saṃkilesikato puthujjanasādhāraṇato ca anāsavāya oḷārikā, anāsavā ca vipariyāyena sāsavāya sukhumā. Evaṃ lokiyalokuttaravasena oḷārikasukhumatā veditabbā.

909在这里，应避免依种类等方式的混淆。因为与不善异熟身识相应的受，依种类方式由于是无记故虽是微细，但依自性等方式却成为粗。正如所说：

Tattha jātiādivasena sambhedo pariharitabbo. Akusalavipākakāyaviññāṇasampayuttā hi vedanā jātivasena abyākatattā sukhumāpi samānā sabhāvādivasena oḷārikā hoti. Vuttañhetaṃ –

910“无记的受是微细的，苦受是粗重的；得定者的受是微细的，未得定者的受是粗重的；无漏的受是微细的，有漏的受是粗重的。”（《分别论》11）

‘‘Abyākatā vedanā sukhumā, dukkhā vedanā oḷārikā. Samāpannassa vedanā sukhumā, asamāpannassa vedanā oḷārikā. Anāsavā vedanā sukhumā, sāsavā vedanā oḷārikā’’ti (vibha. 11).

911正如苦受，乐受等也是如此。因为它们依种类方式是粗，依自性等方式则是细。因此，应依种类等方式不混淆地了知受的粗细。即：无记受依种类方式比善、不善受微细。其中，不应执取自性等的差别：什么是无记？什么是苦？什么是乐？什么是得定者？什么是未得定者？什么是有漏？什么是无漏？这个原则适用于一切处。

Yathā ca dukkhā vedanā, evaṃ sukhādayopi. Tāpi hi jātivasena oḷārikā, sabhāvādivasena sukhumā honti. Tasmā yathā jātiādivasena sambhedo na hoti, tathā vedanānaṃ oḷārikasukhumatā veditabbā. Seyyathidaṃ, abyākatā jātivasena kusalākusalāhi sukhumā. Tattha katamā abyākatā? Kiṃ dukkhā? Kiṃ sukhā? Kiṃ samāpannassa? Kiṃ asamāpannassa? Kiṃ sāsavā? Kiṃ anāsavāti? Evaṃ sabhāvādibhedo na parāmasitabbo. Esa nayo sabbattha.

912又，根据“依止彼彼受而受当视为粗细”的说法，在不善等中，与嗔俱行的受像火一样烧灼所依，故比与贪俱行的受更粗；与贪俱行的受则微细。与嗔俱行的受中，决定性的粗，非决定性的细。决定性的当中，能持续一劫的粗，其他的细。持续一劫的受中，无行的粗，有行的细。与贪俱行的受中，与见相应的粗，不与见相应的细。其中，若是决定、持续一劫、无行的则更粗，其余则细。总的来说，不善法中，感得异熟多的粗，感得异熟少的细。善法中，感得异熟少的粗，感得异熟多的细。

Apica ‘‘taṃ taṃ vā pana vedanaṃ upādāyupādāya vedanā oḷārikā sukhumā daṭṭhabbā’’ti vacanato akusalādīsupi lobhasahagatāya dosasahagatā vedanā aggi viya nissayadahanato oḷārikā, lobhasahagatā sukhumā. Dosasahagatāpi niyatā oḷārikā, aniyatā sukhumā. Niyatāpi kappaṭṭhitikā oḷārikā, itarā sukhumā. Kappaṭṭhitikāsupi asaṅkhārikā oḷārikā, itarā sukhumā. Lobhasahagatā pana diṭṭhisampayuttā oḷārikā, itarā sukhumā. Sāpi niyatā kappaṭṭhitikā asaṅkhārikā oḷārikā, itarā sukhumā. Avisesena ca akusalā bahuvipākā oḷārikā, appavipākā sukhumā. Kusalā pana appavipākā oḷārikā, bahuvipākā sukhumā.

913进一步来说，欲界善是粗的，色界善微细，无色界善更细，出世间善最为微细。在欲界善中，由布施所成的善粗，由持戒所成的善细；持戒所成的善中，又有粗细，由修习所成的更细。修所成善中，二因的粗，三因的细；三因中，有行的粗，无行的细。在色界中，与初禅相应的受是粗的……乃至与第五禅相应的才是最细。在无色界中，与空无边处相应的受粗……乃至与非想非非想处相应的最细。在出世间中，与须陀洹道相应的受粗……乃至与阿拉汉道相应的最细。这个道理同样适用于各地（界）的果报受和唯作受，也适用于以苦等、未得定等、有漏等角度所说的受。或者依生存处来说：地狱里的苦受是粗的，畜生道里的微细……乃至他化自在天的苦受最细。正如苦受，乐受也应在一切处相应配比。又依事（所依）来说：依托低劣事物而生的任何受都是粗的，依托殊胜事物的受则是细的。应知在低劣与殊胜的差别中，凡是粗的，即是低劣；凡是细的，即是殊胜。

Apica kāmāvacarakusalā oḷārikā, rūpāvacarā sukhumā, tato arūpāvacarā, tato lokuttarā. Kāmāvacarā ca dānamayā oḷārikā, sīlamayā sukhumā. Sīlamayāpi oḷārikā, tato bhāvanāmayā sukhumā. Bhāvanāmayāpi duhetukā oḷārikā, tihetukā sukhumā. Tihetukāpi sasaṅkhārikā oḷārikā, asaṅkhārikā sukhumā . Rūpāvacarā ca paṭhamajjhānikā oḷārikā…pe… pañcamajjhānikā sukhumāva. Arūpāvacarā ca ākāsānañcāyatanasampayuttā oḷārikā…pe… nevasaññānāsaññāyatanasampayuttā sukhumāva. Lokuttarā ca sotāpattimaggasampayuttā oḷārikā…pe… arahattamaggasampayuttā sukhumāva. Esa nayo taṃtaṃbhūmivipākakiriyāvedanāsu dukkhādiasamāpannādisāsavādivasena vuttavedanāsu ca. Okāsavasena vāpi niraye dukkhā oḷārikā, tiracchānayoniyaṃ sukhumā…pe… paranimmitavasavattīsu sukhumāva. Yathā ca dukkhā, evaṃ sukhāpi sabbattha yathānurūpaṃ yojetabbā. Vatthuvasena cāpi hīnavatthukā yā kāci vedanā oḷārikā, paṇītavatthukā sukhumā. Hīnapaṇītabhede yā oḷārikā, sā hīnā. Yā ca sukhumā, sā paṇītāti daṭṭhabbā.

914在「远」与「近」的段落中，依《分别论》（Vibhaṅga 13）的方法分别说：「不善受与善、无记受为远；不善受与不善受为近」等。因此，不善受由于性质不同、不相混杂、不相类似，而与善受及无记受为「远」；同样地，善受及无记受也与不善受为「远」。此理适用于所有情况。而不善受由于性质相同、相互混杂、相互类似，而与不善受为「近」——这是关于受的过去等分别中展开广说的引子。至于与各各受相应的想等，也应当同样如此理解。

Dūrasantikapade pana ‘‘akusalā vedanā kusalābyākatāhi vedanāhi dūre, akusalā vedanā akusalāya vedanāya santike’’tiādinā (vibha. 13) nayena vibhaṅge vibhattā. Tasmā akusalā vedanā visabhāgato asaṃsaṭṭhato asarikkhato ca kusalābyākatāhi dūre, tathā kusalābyākatā akusalāya. Esa nayo sabbavāresu. Akusalā pana vedanā sabhāgato saṃsaṭṭhato sarikkhato ca akusalāya santiketi idaṃ vedanāya atītādivibhāge vitthārakathāmukhaṃ. Taṃtaṃvedanāsampayuttānaṃ pana saññādīnampi etaṃ evameva veditabbaṃ.

915然而，在此以「眼……乃至老死」等省略方式略说的诸法中，若包含了出世间法，由于它们不适合作为观察的对象，在此论题中不应采纳。它们纯粹是为了显示被各个词语所涵盖的法，以及依《应遍知叙述》中所说的方法而被提及。而对于适合观察的那些法，其中哪些法对某人明显、容易掌握，就应从那些法开始观察。即使没有单独以「生」和「老死」进行观察，但当在有生、老死的那些法上观察时，那些生和老死也同样被观察了，因此应知，这是以间接的方式说明了依生和老死的观察。由于依「将过去、未来、现在的色确定为无常」等方法，是仅依过去三时来说观察的，所以即使不涉及内等分类，也可仅依过去三时来限定，而作无常等的观察。

Ye panettha vedanādīsu cakkhu…pe… jarāmaraṇanti peyyālena saṃkhittesu ca dhammesu lokuttaradhammā āgatā, te asammasanūpagattā imasmiṃ adhikāre na gahetabbā. Te pana kevalaṃ tena tena padena saṅgahitadhammadassanavasena ca abhiññeyyaniddese āgatanayena ca vuttā. Yepi ca sammasanūpagā, tesu ye yassa pākaṭā honti, sukhena pariggahaṃ gacchanti, tesu tena sammasanaṃ ārabhitabbaṃ. Jātijarāmaraṇavasena visuṃ sammasanābhāvepi jātijarāmaraṇavantesuyeva pana sammasitesu tānipi sammasitāni hontīti pariyāyena tesampi vasena sammasanaṃ vuttanti veditabbaṃ. Atītānāgatapaccuppannaṃ aniccato vavatthetītiādinā nayena atītattikasseva ca vasena sammasanassa vuttattā ajjhattādibhedaṃ anāmasitvāpi atītattikasseva vasena paricchinditvāpi aniccādito sammasanaṃ kātabbameva.

916凡是无常的，那必定是有为等，为了显示它的同义语，或为了显示以种种方式生起作意，所以说：「色，过去、未来、现在的，是无常、有为……」。因为那色以「有已还无」之义为无常，或因无常性、或因有边故为无常。由诸缘聚合而造作故，为有为。依缘、靠缘而平等生起，或与缘一同生起故，为缘生。以此显示：虽由缘所造作，缘却无刻意作为。「灭法」是具有灭尽性质的法，以灭尽为自性。「坏法」是具有坏灭性质的法。这并非以变弱而灭为灭法，纯粹是以消失为自性。因为在世间，大量之物变弱也被称为灭。「离染法」：这并非以去往某处为坏法，纯粹是以超越自性为自性。因为经中说：「离染，名为厌离或超越。」「灭法」：这并非超越自性后又回转的法，纯粹是以不再回转的灭而止息为自性——应知后后句是为了解释前前句之义而说。

Yaṃ pana aniccaṃ, taṃ yasmā niyamato saṅkhatādibhedaṃ hoti, tenassa pariyāyadassanatthaṃ, nānākārehi vā manasikārappavattidassanatthaṃ rūpaṃ atītānāgatapaccuppannaṃ aniccaṃ saṅkhatantiādimāha . Tañhi hutvā abhāvaṭṭhena aniccaṃ, aniccantikatāya ādiantavantatāya vā aniccaṃ. Paccayehi samāgantvā katattā saṅkhataṃ. Paccaye paṭicca nissāya samaṃ, saha vā uppannattā paṭiccasamuppannaṃ. Etena paccayehi katepi paccayānaṃ abyāpārataṃ dasseti. Khayadhammanti khīyanadhammaṃ khīyanapakatikaṃ. Vayadhammanti nassanadhammaṃ. Nayidaṃ mandībhāvakkhayavasena khayadhammaṃ, kevalaṃ vigamanapakatikaṃ. Pahūtassa mandībhāvopi hi loke khayoti vuccati. Virāgadhammanti nayidaṃ kuhiñci gamanavasena vayadhammaṃ, kevalaṃ sabhāvātikkamanapakatikaṃ. ‘‘Virāgo nāma jigucchanaṃ vā samatikkamo vā’’ti hi vuttaṃ. Nirodhadhammanti nayidaṃ sabhāvātikkamena punarāvattidhammaṃ, kevalaṃ apunarāvattinirodhena nirujjhanapakatikanti purimapurimapadassa atthavivaraṇavasena pacchimapacchimapadaṃ vuttanti veditabbaṃ.

917或者，也可这样配合：以属于一有的色坏灭为灭法，以属于一相续的色灭尽为坏法，以色的刹那坏灭为离染法，以三者皆不再生起为灭法。

Atha vā ekabhavapariyāpannarūpabhaṅgavasena khayadhammaṃ, ekasantatipariyāpannarūpakkhayavasena vayadhammaṃ, rūpassa khaṇabhaṅgavasena virāgadhammaṃ, tiṇṇampi apunappavattivasena nirodhadhammantipi yojetabbaṃ.

918在「老死是无常」等中，老死并非无常，但因具有无常自性的诸蕴被称为老死，故得「无常」之名。在有为等中，道理亦同。在中间省略部分，对于生，因生亦是无常等，道理亦同。

Jarāmaraṇaṃ aniccantiādīsu jarāmaraṇaṃ na aniccaṃ, aniccasabhāvānaṃ pana khandhānaṃ jarāmaraṇattā aniccaṃ nāma jātaṃ. Saṅkhatādīsupi eseva nayo. Antarapeyyāle jātiyāpi aniccāditāya eseva nayo.

919「缘生而有老死」等，并非依观而说，纯粹是因为将缘起各支归纳而安立，由此而有「思择智」之名，这是以间接方式说的。然而，这并非「聚思择智」，那仅是「法住智」。「无生时」有性别的颠倒，实为说「因无生」。「无行时」有表达的颠倒，实为说「因无诸行」。应依「缘有而有生，无有时则无生」等方法配合，即：「缘有而有生，无有时则无生」等。

Jātipaccayā jarāmaraṇantiādi na vipassanāvasena vuttaṃ, kevalaṃ paṭiccasamuppādassa ekekaaṅgavasena saṅkhipitvā vavatthānato sammasanañāṇaṃ nāma hotīti pariyāyena vuttaṃ. Na panetaṃ kalāpasammasanañāṇaṃ dhammaṭṭhitiñāṇameva taṃ hotīti. Asati jātiyāti liṅgavipallāso kato, asatiyā jātiyāti vuttaṃ hoti. Asati saṅkhāresūti vacanavipallāso kato, asantesu saṅkhāresūti vuttaṃ hoti. Bhavapaccayā jāti, asatītiādi ‘‘bhavapaccayā jāti, asati bhave natthi jātī’’tiādinā nayena yojetabbaṃ.

959思择智论的解释结束。

Sammasanañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

920六、生灭智论的解释

6. Udayabbayañāṇaniddesavaṇṇanā

49现在，对于紧接着之前所说的“遍知智”——通过种种方法使遍知智的修习坚固、达到究竟而住立，从无常等角度观见诸行，以生灭限定诸行，为了从无常等角度进行观照而说的“生灭随观智”——在其论释中，从“已生的色”等开始：依相续之理，随各自的缘而生的色。那个已生的色，其产生的相状——即生、生起、新生之相，称为“生”；其变易的相状——即尽灭、坏灭，称为“灭”；“随观”是反复地审察，因此意思是“生灭随观智”。对于受等也是同样的道理。因为只有具足生、老、死的诸法，其生灭才能被遍摄，而生、老、死本身并没有生灭，所以不提生、老、死，而用“已生的眼……乃至……已生的有”作为省略之文。他这样观见五蕴的生灭时，便如此了知：“这些蕴在未生起之前，既没有堆也没有聚；在生起时，也并非从堆或聚中而来；在灭去时，也没有去往此方或他方；在已灭之后，也并非停驻在某处，成为堆、聚或贮藏。然而，就像弹奏琵琶所生起的音声，在未生起前并没有积聚，生起时也不是从积聚中而来，灭去时没有去往此方或他方，已灭后也不在任何地方积聚而停驻；只是缘于琵琶、琴拨以及人的相应努力，先无而后生，既生而还灭。同样地，一切色法与非色法，都是先无而后生，既生而还灭。”

49. Idāni anantaraṃ vuttassa sammasanañāṇassa nānānayehi bhāvanāthirakaraṇena pāraṃ gantvā ṭhitena aniccādito diṭṭhe saṅkhāre udayabbayena paricchinditvā aniccādito vipassanatthaṃ vuttassa udayabbayānupassanāñāṇassa niddese jātaṃ rūpantiādīsu santativasena yathāsakaṃ paccayehi nibbattaṃ rūpaṃ. Tassa jātassa rūpassa nibbattilakkhaṇaṃ jātiṃ uppādaṃ abhinavākāraṃ udayoti, vipariṇāmalakkhaṇaṃ khayaṃ bhaṅgaṃ vayoti, anupassanā punappunaṃ nisāmanā, udayabbaya anupassanāñāṇanti attho. Vedanādīsupi eseva nayo. Jātijarāmaraṇavantānaṃyeva udayabbayassa pariggahetabbattā jātijarāmaraṇānaṃ udayabbayābhāvato jātijarāmaraṇaṃ anāmasitvā jātaṃ cakkhu…pe… jāto bhavoti peyyālaṃ kataṃ. So evaṃ pañcannaṃ khandhānaṃ udayabbayaṃ passanto evaṃ jānāti ‘‘imesaṃ khandhānaṃ uppattito pubbe anuppannānaṃ rāsi vā nicayo vā natthi, uppajjamānānampi rāsito vā nicayato vā āgamanaṃ nāma natthi, nirujjhamānānampi disāvidisāgamanaṃ nāma natthi, niruddhānampi ekasmiṃ ṭhāne rāsito nicayato nidhānato avaṭṭhānaṃ nāma natthi. Yathā pana vīṇāya vādiyamānāya uppannassa saddassa neva uppattito pubbe sannicayo atthi, na uppajjamāno sannicayato āgato, na nirujjhamānassa disāvidisāgamanaṃ atthi, na niruddho katthaci sannicito tiṭṭhati, atha kho vīṇañca upavīṇañca purisassa ca tajjaṃ vāyāmaṃ paṭicca ahutvā sambhoti, hutvā paṭiveti, evaṃ sabbepi rūpārūpino dhammā ahutvā sambhonti, hutvā paṭiventī’’ti.

50这样简略地说明了生灭观之后，现在为了详细解说，用“观五蕴之生者，观见多少相？”等语句，以总体的方式提问；用“观五蕴之生者，观见二十五相”等语句，以总体的方式回答；然后再用“观色蕴之生者，观见多少相？”等语句，以分别的方式提问；用“观色蕴之生者，观见五相”等语句，以分别的方式回答；再以“观色蕴之生者，观见哪五相？”等语句，询问相的差别，然后作出回答。

50. Evaṃ saṅkhepato udayabbayadassanaṃ dassetvā idāni vitthārato dassetuṃ pañcannaṃ khandhānaṃ udayaṃ passanto kati lakkhaṇāni passatītiādīhi rāsito gaṇanaṃ pucchitvā, pañcannaṃ khandhānaṃ udayaṃ passanto pañcavīsati lakkhaṇāni passatītiādīhi rāsitova gaṇanaṃ vissajjetvā, puna rūpakkhandhassa udayaṃ passanto kati lakkhaṇāni passatītiādīhi vibhāgato gaṇanaṃ pucchitvā rūpakkhandhassa udayaṃ passanto pañca lakkhaṇāni passatītiādīhi vibhāgato gaṇanaṃ vissajjetvā, puna rūpakkhandhassa udayaṃ passanto katamāni pañca lakkhaṇāni passatītiādīhi lakkhaṇavibhāgaṃ pucchitvā vissajjanaṃ kataṃ.

923其中，“由无明集而有色集”的意思是：当存在“过去业有中的迷妄就是无明”所说的那种无明时，在现在的有中，色就会生起。而“以缘集的意义”是指缘已经生起的状态。在这里，无明、渴爱、业是作为此处结生之因的过去缘。而且，当这三法被取时，行和取也就同时被取了。“由食集”，是由于在转起缘中，段食的力量最强，所以只取段食。而取段食时，作为转起之因的时节与心，也同时被取了。“产生之相”，是指依分位、相续、刹那三种方式来说的色的生起；这个生起本身，由于是有为的相状，所以也称为“相”。所谓“五相”，就是无明、渴爱、业、食、产生这五种相。因为无明等也是色的生起的标志，由它们所标示，所以称为“相”；而“产生”则纯粹是有为的相状，它也是将诸法标示为“有为”的那个标记，所以也叫做“相”。

Tattha avijjāsamudayā rūpasamudayoti ‘‘purimakammabhavasmiṃ moho avijjā’’ti vuttāya avijjāya sati imasmiṃ bhave rūpassa uppādo hotīti attho. Paccayasamudayaṭṭhenāti paccayassa uppannabhāvenāti attho. Avijjātaṇhākammāni cettha idha paṭisandhihetubhūtā atītapaccayā . Imesu ca tīsu gahitesu saṅkhārupādānāni gahitāneva honti. Āhārasamudayāti pavattipaccayesu kabaḷīkārāhārassa balavattā soyeva gahito. Tasmiṃ pana gahite pavattihetubhūtāni utucittānipi gahitāneva honti. Nibbattilakkhaṇanti addhāsantatikhaṇavasena rūpassa uppādaṃ, uppādoyeva saṅkhatalakkhaṇattā lakkhaṇanti ca vutto. Pañca lakkhaṇānīti avijjā taṇhā kammāhārā nibbatti cāti imāni pañca lakkhaṇāni. Avijjādayopi hi rūpassa udayo lakkhīyati etehīti lakkhaṇāni. Nibbatti pana saṅkhatalakkhaṇameva, tampi saṅkhatanti lakkhīyati etenāti lakkhaṇaṃ.

924“由无明灭而有色灭”的意思是：当成为未来有之缘的、在现在有中的无明，被阿拉汉道智灭除时，由于缺少了缘，未来的色就不会生起，这就叫作灭。“以缘灭的意义”是指缘已经灭去的状态。这里所说的灭，指的是作为未来结生缘的、在现在有中的无明、渴爱与业的灭。“由食之灭而有色灭”是指：当作为转起缘的段食不存在时，由那种食所生的色也就没有了。“变易之相”是指依分位、相续、刹那来说的色的坏灭；这个坏灭本身，由于是有为的相状，所以也称为“相”。这里的“五相”，就是无明、渴爱、业、食四者的不存在与灭尽，再加上变易这一个相，总共五相。这个道理对于受蕴等也同样适用。但是，有一点差别——对于非色蕴，其生灭观是依分位和相续来说的，而不是依刹那。触是受、想、行蕴的转起缘，所以触灭，那些蕴也就灭了。名色是识蕴的转起缘，所以名色灭，识蕴也就灭了。

Avijjānirodhā rūpanirodhoti anāgatabhavassa paccayabhūtāya imasmiṃ bhave avijjāya arahattamaggañāṇena nirodhe kate paccayābhāvā anāgatassa rūpassa anuppādo nirodho hotīti attho. Paccayanirodhaṭṭhenāti paccayassa niruddhabhāvenāti attho. Nirodho cettha anāgatapaṭisandhipaccayānaṃ idha avijjātaṇhākammānaṃyeva nirodho. Āhāranirodhā rūpanirodhoti pavattipaccayassa kabaḷīkārāhārassa abhāve taṃsamuṭṭhānarūpābhāvo hoti. Vipariṇāmalakkhaṇanti addhāsantatikhaṇavasena rūpassa bhaṅgaṃ, bhaṅgoyeva saṅkhatalakkhaṇattā lakkhaṇanti vutto. Idha pañca lakkhaṇānīti avijjātaṇhākammāhārānaṃ abhāvanirodhā cattāri, vipariṇāmo ekanti pañca. Esa nayo vedanākkhanthādīsu. Ayaṃ pana viseso – arūpakkhandhānaṃ udayabbayadassanaṃ addhāsantativasena, na khaṇavasena. Phasso vedanāsaññāsaṅkhārakkhandhānaṃ pavattipaccayo, taṃnirodhā ca tesaṃ nirodho. Nāmarūpaṃ viññāṇakkhandhassa pavattipaccayo, taṃnirodhā ca tassa nirodhoti.

925然而，有一些人这样说：“在四种分类中的依缘的生灭观中，不涉及过去等分别，只以总相的道理，执取‘由无明等而生起’，这只是执取正在生起的状态，而不是执取生起；执取‘由无明等之灭而灭去’，这只是执取不再生起的状态，而不是执取坏灭。而在依刹那的生灭观中，则执取现在诸法的生起与坏灭。”

Keci panāhu – ‘‘catudhā paccayato udayabbayadassane atītādivibhāgaṃ anāmasitvāva sabbasāmaññavasena avijjādīhi udetīti uppajjamānabhāvamattaṃ gaṇhāti, na uppādaṃ. Avijjādinirodhā nirujjatīti anuppajjamānabhāvamattaṃ gaṇhāti, na bhaṅgaṃ. Khaṇato udayabbayadassane paccuppannānaṃ uppādaṃ bhaṅgaṃ gaṇhātī’’ti.

926而修观者（随观者）首先会作意依缘的生灭，到了正修观的时候，则舍弃无明等四种法，只执取具有生灭的那些蕴，观察它们的生灭。这样，这位修观者如此详细地观察依缘和依刹那的生灭：‘这就是色等的生；这就是色等的灭；色等是这样生起的；色等是这样灭去的。’由此，他‘确实，这些法先前没有而生起，生起后又灭去’的智慧变得更加清晰，四圣谛、缘起的理趣以及相的差别也都变得明显。因为他观察‘由无明等集，所以有蕴的集’、‘由无明等灭，所以有蕴的灭’，这就是他的依缘的生灭观。而当他观察‘生起之相’和‘变易之相’，从而见到诸蕴的生灭，那就是他的依刹那的生灭观。因为，生起之相只存在于生起的那一刹那，而变易之相只存在于坏灭的那一刹那。

Vipassamāno pana vipassako paṭhamaṃ paccayato udayabbayaṃ manasikaritvā vipassanākāle avijjādike caturo dhamme vissajjetvā udayabbayavanteyeva khandhe gahetvā tesaṃ udayabbayaṃ passati, evañca tassa vipassakassa ‘‘evaṃ rūpādīnaṃ udayo, evaṃ vayo, evaṃ rūpādayo udenti, evaṃ ventī’’ti paccayato ca khaṇato ca vitthārena udayabbayaṃ passato ‘‘iti kira ime dhammā ahutvā sambhonti, hutvā paṭiventī’’ti ñāṇaṃ visadataraṃ hoti, saccapaṭiccasamuppādanayalakkhaṇabhedā pākaṭā honti . Yañhi so avijjādisamudayā khandhānaṃ samudayaṃ avijjādinirodhā ca khandhānaṃ nirodhaṃ passati, idamassa paccayato udayabbayadassanaṃ. Yaṃ pana nibbattilakkhaṇavipariṇāmalakkhaṇāni passanto khandhānaṃ udayabbayaṃ passati, idamassa khaṇato udayabbayadassanaṃ. Uppattikkhaṇeyeva hi nibbattilakkhaṇaṃ, bhaṅgakkhaṇe ca vipariṇāmalakkhaṇaṃ.

927如此，对于这位从依缘和依刹那两方面观生灭的人而言：由于依缘观生，了知能生的道理，所以集谛变得明显；由于依刹那观生，了知生的苦，所以苦谛变得明显；由于依缘观灭，了知缘不再生起，缘所生的法也就不再生起，由此灭谛变得明显；由于依刹那观灭，了知死的苦，所以苦谛本身变得明显；而他所具有的这种生灭观，由于在这两种观中破除了迷乱，所以是世间道，也就是道谛变得明显。

Iccassevaṃ paccayato ceva khaṇato ca dvedhā udayabbayaṃ passato paccayato udayadassanena samudayasaccaṃ pākaṭaṃ hoti janakāvabodhato. Khaṇato udayadassanena dukkhasaccaṃ pākaṭaṃ hoti jātidukkhāvabodhato. Paccayato vayadassanena nirodhasaccaṃ pākaṭaṃ hoti paccayānuppādena paccayavataṃ anuppādāvabodhato. Khaṇato vayadassanena dukkhasaccameva pākaṭaṃ hoti maraṇadukkhāvabodhato. Yañcassa udayabbayadassanaṃ, maggovāyaṃ lokikoti maggasaccaṃ pākaṭaṃ hoti tatra sammohavighātato.

928通过他的依缘的生观，了知‘此有故彼有’的道理，顺的缘起便得以显明；通过依缘的灭观，了知‘此灭故彼灭’的道理，逆的缘起便得以显明；而通过依刹那的生灭观，了知有为的相状，缘生法便得以显明，因为具有生灭的就是有为法，而这些正是缘生法。

Paccayato cassa udayadassanena anulomo paṭiccasamuppādo pākaṭo hoti ‘‘imasmiṃ sati idaṃ hotī’’ti (ma. ni. 1.404; saṃ. ni. 2.21; udā. 1) avabodhato. Paccayato vayadassanena paṭilomo paṭiccasamuppādo pākaṭo hoti ‘‘imassa nirodhā idaṃ nirujjhatī’’ti (ma. ni. 1.406; saṃ. ni. 2.21; udā. 2) avabodhato. Khaṇato pana udayabbayadassanena paṭiccasamuppannā dhammā pākaṭā honti saṅkhatalakkhaṇāvabodhato. Udayabbayavanto hi saṅkhatā, te ca paṭiccasamuppannāti.

929通过从缘的角度观察它的生起，因为了悟到因和果相互关联，整个相续流并没有断绝，所以‘同一之理’便清晰显现出来。这样，就能更彻底地舍弃断灭见。通过从刹那的角度观察它的生起，因为了悟到新的法持续不断地生起，所以‘差异之理’便清晰显现出来。这样，就能更彻底地舍弃常见。通过从缘的角度观察它的生灭，因为了悟到诸法并没有自主性，不是自己能主宰的，所以‘无主宰之理’便清晰显现出来。这样，就能更彻底地舍弃我见。而通过从缘的角度观察它的生起，因为了悟到果是随顺其缘而生起的，所以‘法性之理’便清晰显现出来。这样，就能更彻底地舍弃无作用见。

Paccayato cassa udayadassanena ekattanayo pākaṭo hoti hetuphalasambandhena santānassa anupacchedāvabodhato. Atha suṭṭhutaraṃ ucchedadiṭṭhiṃ pajahati. Khaṇato udayadassanena nānattanayo pākaṭo hoti navanavānaṃ uppādāvabodhato. Atha suṭṭhutaraṃ sassatadiṭṭhiṃ pajahati. Paccayato cassa udayabbayadassanena abyāpāranayo pākaṭo hoti dhammānaṃ avasavattibhāvāvabodhato. Atha suṭṭhutaraṃ attadiṭṭhiṃ pajahati. Paccayato pana udayadassanena evaṃdhammatānayo pākaṭo hoti paccayānurūpena phalassuppādāvabodhato. Atha suṭṭhutaraṃ akiriyadiṭṭhiṃ pajahati.

930通过从缘的角度观察它的生起，因为了悟到诸法并没有一个造作者，其生起是依赖于种种条件的，所以‘无我相’便清晰显现出来。通过从刹那的角度观察生灭，因为了悟到法生起后随即坏灭，并且了悟到它前后际是分离的，所以‘无常相’便清晰显现出来。因为了悟到生灭二者就是一种逼迫，所以‘苦相’也清晰显现出来。因为了悟到法被生和灭所限定，所以‘自性相’也清晰显现出来。就在这‘自性相’中，因为了悟到在生的刹那就有灭存在，而在灭的刹那已没有生，所以这也令‘有为相’的暂时性清晰显现出来。

Paccayato cassa udayadassanena anattalakkhaṇaṃ pākaṭaṃ hoti dhammānaṃ nirīhakattapaccayapaṭibaddhavuttitāvabodhato. Khaṇato udayabbayadassanena aniccalakkhaṇaṃ pākaṭaṃ hoti hutvā abhāvāvabodhato, pubbantāparantavivekāvabodhato ca. Dukkhalakkhaṇampi pākaṭaṃ hoti udayabbayehi paṭipīḷanāvabodhato. Sabhāvalakkhaṇampi pākaṭaṃ hoti udayabbayaparicchinnāvabodhato . Sabhāvalakkhaṇe saṅkhatalakkhaṇassa tāvakālikattampi pākaṭaṃ hoti, udayakkhaṇe vayassa, vayakkhaṇe ca udayassa abhāvāvabodhatoti.

931当他对谛、缘起、理、相的差别这样通达之后，诸行便以‘这些法确实未生者生起，已生者即灭’的方式，现起为刹那新新不住的无常。不仅仅是作为刹那的无常，它们还像朝阳下的露珠、水泡、水中的日影、针尖的芥子、闪电一般，安住的时间极为短暂；又像幻术、阳焰、梦境、旋火轮、乾闼婆城、水沫、芭蕉树那样，现起为没有坚实、没有核心。到了这个阶段，他通过这种方式通达了五十种相并安住其中，这种观智就叫做‘生灭随观’，也是最初尚属幼嫩的观智；获得此智的人，就称为‘已开始修观者’。安住于此智时，光明等十种观随染烦恼会生起。因为这些随染的生起，不善巧的瑜伽行者会把它们误认为是道智，将非道执着为‘道’，且被随染的缠结所束缚。善巧的瑜伽行者则将这些随染作为观的对象，以观智审察，解开随染的缠结，这样进行决择：‘这些法不是道，只有远离随染、行于正道的观智才是道’，从而确立了什么是道、什么不是道。这样知道道与非道而安住的智，就称为‘道非道智见清净’。

Tassevaṃ pākaṭībhūtasaccapaṭiccasamuppādanayalakkhaṇabhedassa ‘‘evaṃ kira nāmime dhammā anuppannapubbā uppajjanti, uppannā nirujjhantī’’ti niccanavāva hutvā saṅkhārā upaṭṭhahanti. Na kevalañca niccanavāva, sūriyuggamane ussāvabindu viya udakapubbuḷo viya udake daṇḍarāji viya āragge sāsapo viya vijjuppādo viya ca parittaṭṭhāyino māyāmarīcisupinantaalātacakkagandhabbanagarapheṇakadaliādayo viya asārā nissārāti cāpi upaṭṭhahanti. Ettāvatā tena ‘‘vayadhammameva uppajjati, uppannañca vayaṃ upetī’’ti iminā ākārena samapaññāsa lakkhaṇāni paṭivijjhitvā ṭhitaṃ udayabbayānupassanā nāma paṭhamaṃ taruṇavipassanāñāṇaṃ adhigataṃ hoti, yassādhigamā ‘‘āraddhavipassako’’ti saṅkhaṃ gacchati. Imasmiṃ ñāṇe ṭhitassa obhāsādayo dasa vipassanūpakkilesā uppajjanti, yesaṃ uppattiyā akusalo yogāvacaro tesu maggañāṇasaññī hutvā amaggameva ‘‘maggo’’ti gaṇhāti, upakkilesajaṭājaṭito ca hoti. Kusalo pana yogāvacaro tesu vipassanaṃ āropento upakkilesajaṭaṃ vijaṭetvā ‘‘ete dhammā na maggo, upakkilesavimuttaṃ pana vīthipaṭipannaṃ vipassanāñāṇaṃ maggo’’ti maggañca amaggañca vavatthapeti. Tassevaṃ maggañca amaggañca ñatvā ṭhitaṃ ñāṇaṃ maggāmaggañāṇadassanavisuddhi nāma.

932至此，这位行者已对四谛作了决择。怎么做的呢？当有了对名色的把握时，通过被称为‘法住智’的、即名为「见清净」的名色确定，即是对苦谛作了决择。通过名为「度疑清净」的缘把握，即是对集谛作了决择。以生灭随观，通过观察刹那的生灭，对苦谛作了决择；通过观察依缘而生起，对集谛作了决择；通过观察依缘而息灭，对灭谛作了决择。再者，他在观察生灭时，基于‘这是世间道’的认识遣除了迷妄；并在「道非道智见清净」中，修观者通过对正道的决择，即是对道谛作了决择。这样，暂依世间智，就已经对四谛作了决择。

Ettāvatā ca pana tena catunnaṃ saccānaṃ vavatthānaṃ kataṃ hoti. Kathaṃ? Nāmarūpapariggahe sati paccayapariggahasambhavato dhammaṭṭhitiñāṇavacaneneva vuttena diṭṭhivisuddhisaṅkhātena nāmarūpavavatthāpanena dukkhasaccassa vavatthānaṃ kataṃ hoti, kaṅkhāvitaraṇavisuddhisaṅkhātena paccayapariggahaṇena samudayasaccassa vavatthānaṃ, udayabbayānupassanena ca khaṇato udayabbayadassanena dukkhasaccassa vavatthānaṃ kataṃ, paccayato udayadassanena samudayasaccassa vavatthānaṃ, paccayato vayadassanena nirodhasaccassa vavatthānaṃ, yañcassa udayabbayadassanaṃ, maggovāyaṃ lokikoti tatra sammohavighātato imissañca maggāmaggañāṇadassanavisuddhiyaṃ vipassato sammā maggassa avadhāraṇena maggasaccassa vavatthānaṃ kataṃ. Evaṃ lokiyena tāva ñāṇena catunnaṃ saccānaṃ vavatthānaṃ kataṃ hotīti.

973「生灭随观智」的解释完毕。

Udayabbayañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

933第七章坏灭随观智的论释

7. Bhaṅgānupassanāñāṇaniddesavaṇṇanā

51安住于生灭随观的瑜伽行者，通过道与非道的决择，知道‘远离随染、行于正道的生灭随观智’才是道之后，为了让该道以三相善巧通达而更为清净，再次开始修习生灭随观。他对被生灭所限定的诸行，以无常等来观。这样，他的智变得锐利而运行，诸行轻快地现起。当智锐利运行、诸行轻快现起时，念便超越生而只安住于灭。或者，因为心倾向于灭，他舍弃对生的观察，只将念安住于灭。在这个阶段，坏灭随观智便生起了。现在，在对这个智的论释中，「以色为所缘的心生起后坏灭」：意思是，缘取色所缘的心生起之后便坏灭。或者也可以说：「当存在色所缘的状态时，心生起后便坏灭」。「了知彼所缘」：意思是，审察了知那个色所缘，看到它是灭尽的、变坏的。「随观此心的坏灭」：意思是，用之前那个见到色所缘坏灭的心，再由后续的心去随观那个心的坏灭。因此，古师们说：‘所知的与能知的，两者都被观照。’这里的「心」是指与相应心所俱起的心。

51. So udayabbayānupassanāyaṃ ṭhito yogāvacaro maggāmaggavavatthāpanena upakkilesavimuttaṃ vīthipaṭipannaṃ udayabbayānupassanāñāṇaṃ ‘‘maggo’’ti ñatvā tilakkhaṇasallakkhaṇena tasseva maggassa suvisadakaraṇatthaṃ puna udayabbayānupassanaṃ ārabhitvā udayabbayena paricchinne saṅkhāre aniccādito vipassati. Evaṃ tassa taṃ ñāṇaṃ tikkhaṃ hutvā vahati, saṅkhārā lahuṃ upaṭṭhahanti, ñāṇe tikkhe vahante saṅkhāresu lahuṃ upaṭṭhahantesu uppādaṃ atikkamitvā bhaṅge eva sati santiṭṭhati. Nirodhādhimuttattā vā udayaṃ pahāya bhaṅgeyeva satiṃ upaṭṭhapeti. Etasmiṃ ṭhāne bhaṅgānupassanāñāṇaṃ uppajjati. Idāni tassa ñāṇassa niddese rūpārammaṇatā cittaṃ uppajjitvā bhijjatīti rūpārammaṇaṃ cittaṃ uppajjitvā bhijjati. Atha vā rūpārammaṇabhāve cittaṃ uppajjitvā bhijjatīti attho. Taṃ ārammaṇaṃ paṭisaṅkhāti taṃ rūpārammaṇaṃ paṭisaṅkhāya jānitvā, khayato vayato disvāti attho. Tassa cittassa bhaṅgaṃ anupassatīti yena cittena taṃ rūpārammaṇaṃ khayato vayato diṭṭhaṃ, tassa cittassa aparena cittena bhaṅgaṃ anupassatīti attho. Tenāhu porāṇā – ‘‘ñātañca ñāṇañca ubho vipassatī’’ti. Cittanti cettha sasampayuttacittaṃ adhippetaṃ.

935「随观」：就是一再地随观，以多种方式反复地观察。所以问：‘随观’是怎样观的？就是以无常等来随观。这其中，因为坏灭是无常性的极点，所以修习坏灭随观的瑜伽行者，对一切色法都以无常来随观，不以常。其次，因为无常所以是苦，苦所以是无我，所以他就以苦来随观，不以乐；以无我来随观，不以我。再者，凡是无常、苦、无我的，就不应去欢喜；凡是不应欢喜的，就不应对它生起贪染。因此，他依着坏灭随观之流，见到一切色法都是‘无常、苦、无我’时，便生起厌弃而不欢喜，离欲而不贪染。他这样离欲时，首先以世间智使贪爱息灭而不令它生起，也就是不令贪爱累积生起。或者说，他这样离欲后，依类智，对已见的色法如此，对未见的也同样让它息灭而不生起。他唯独以灭为作意，只见到灭，不见到生起。如此修行的他，「弃舍」而不执取。这是什么意思呢？这种无常等随观，通过彼分断的方式，与对蕴的造作一起舍断了烦恼，并且由于见到有为法的过患，而倾向于相反的涅槃，倾心投入，所以称为‘舍离的弃舍’和‘趣入的弃舍’。因此，成就这种观的比丘，依前述的道理，既舍断了烦恼，也趣向了涅槃。他不以令烦恼再生的方式去执取烦恼，也不以见无过失的方式去执取有为的所缘。所以说‘弃舍而不执取’。

Anupassatīti anu anu passati, anekehi ākārehi punappunaṃ passatīti attho. Tenāha anupassatīti kathaṃ anupassati, aniccato anupassatītiādi . Tattha yasmā bhaṅgo nāma aniccatāya paramā koṭi, tasmā bhaṅgānupassako yogāvacaro sabbaṃ rūpagataṃ aniccato anupassati, no niccato. Tato aniccassa dukkhattā, dukkhassa ca anattattā, tadeva dukkhato anupassati, no sukhato. Anattato anupassati, no attato . Yasmā pana yaṃ aniccaṃ dukkhamanattā, na taṃ abhinanditabbaṃ. Yañca na abhinanditabbaṃ, na tattha rajjitabbaṃ. Tasmā esa tasmiṃ bhaṅgānupassanānusārena ‘‘aniccaṃ dukkhamanattā’’ti diṭṭhe rūpagate nibbindati, no nandati. Virajjati, no rajjati. So evaṃ virajjanto lokikeneva tāva ñāṇena rāgaṃ nirodheti, no samudeti, samudayaṃ na karotīti attho. Atha vā so evaṃ viratto yathā diṭṭhaṃ rūpagataṃ, tathā adiṭṭhampi anvayañāṇavasena nirodheti, no samudeti. Nirodhatova manasi karoti, nirodhamevassa passati, no samudayanti attho. So evaṃ paṭipanno paṭinissajjati, no ādiyati. Kiṃ vuttaṃ hoti? Ayampi hi aniccādianupassanā tadaṅgavasena saddhiṃ khandhābhisaṅkhārehi kilesānaṃ pariccajanato, saṅkhatadosadassanena ca tabbiparīte nibbāne tanninnatāya pakkhandanato pariccāgapaṭinissaggo ceva pakkhandanapaṭinissaggo cāti vuccati. Tasmā tāya samannāgato bhikkhu yathāvuttena nayena kilese ca pariccajati, nibbāne ca pakkhandati. Nāpi nibbattanavasena kilese ādiyati, na adosadassitāvasena saṅkhatārammaṇaṃ. Tena vuccati paṭinissajjati, no ādiyatīti.

52现在，为了显示以那些智断除了哪些法，所以说‘以无常随观断除常想’等等。其中，「欣乐」是指带有喜悦的渴爱。「贪」是指其余的渴爱。「集」是指贪的生起；或者也可以指色法所摄事物的生起。「执取」是指以令烦恼再生的方式去执取烦恼。此处以及后面所说的「受所缘性」等，也应当依前面所说的道理来理解。

52. Idānissa tehi ñāṇehi yesaṃ dhammānaṃ pahānaṃ hoti, taṃ dassetuṃ aniccato anupassanto niccasaññaṃ pajahatītiādi vuttaṃ. Tattha nandinti sappītikaṃ taṇhaṃ. Rāganti sesaṃ taṇhaṃ. Samudayanti rāgassa uppattiṃ. Atha vā rūpagatassa udayaṃ. Ādānanti nibbattanavasena kilesānaṃ ādānaṃ. Vedanārammaṇatātiādīni idha ca heṭṭhā ca vuttanayeneva veditabbāni.

937而在偈颂中，「事转移」：就是逐一见到色等坏灭之后，为了见到那个见坏灭之心的坏灭，而从先前的一个事（所缘）转移到另一事。「慧的离转」：就是舍弃生而安住于灭。「以及转向力」：就是逐一见到色等坏灭之后，为了见到以坏灭为所缘的心的坏灭，能够无间断地转向下一刹那的力量。「审察观」：这就是审察所缘，也就是坏灭随观本身。「以所缘的类比，对两者作同一的确定」：意思是，以现前见到的所缘作为类比推论，认识到‘就像现在这样，过去诸行所摄的也曾坏灭，未来也将坏灭’，从而将过去与未来这两者，确定为具有相同的性质。这个意思，古代的师长们也曾说过。

Gāthāsu pana vatthusaṅkamanāti rūpādīsu ekekassa bhaṅgaṃ disvā puna yena cittena bhaṅgo diṭṭho, tassāpi bhaṅgadassanavasena purimavatthuto aññavatthusaṅkamanā. Paññāya ca vivaṭṭanāti udayaṃ pahāya vaye santiṭṭhanā. Āvajjanā balañcevāti rūpādīsu ekekassa bhaṅgaṃ disvā puna bhaṅgārammaṇassa cittassa bhaṅgadassanatthaṃ anantarameva āvajjanasamatthatā. Paṭisaṅkhā vipassanāti esā ārammaṇapaṭisaṅkhā bhaṅgānupassanā nāma. Ārammaṇaanvayenaubho ekavavatthanāti paccakkhato diṭṭhassa ārammaṇassa anvayena anugamanena yathā idaṃ, tathā atītepi saṅkhāragataṃ bhijji, anāgatepi bhijjissatīti evaṃ ubhinnaṃ ekasabhāveneva vavatthāpananti attho. Vuttampi cetaṃ porāṇehi –

938当清净见存在时，便随顺此而推及过去与未来；

‘‘Saṃvijjamānamhi visuddhadassano, tadanvayaṃ neti atītanāgate;

939一切行类都是坏灭的，犹如太阳升起时的露珠。

Sabbepi saṅkhāragatā palokino, ussāvabindū sūriyeva uggate’’ti.

940「于灭倾向」：这样将两种坏灭统一确定之后，于那名为坏灭的灭倾心、珍重、趣向、低垂、朝向——这是其义。「坏相观」：即说这名为坏相观。「且审察所缘」：即先了知色等所缘之后。「且随观坏灭」：即见到那所缘的坏灭之后，又随观以该所缘为境的心之坏灭。「且空现起」：对于这样随观坏灭的人，“只有诸行破坏，它们的破坏就是死，没有其他任何东西存在”这样的空现起得以成就。因此古师说：

Nirodhe adhimuttatāti evaṃ ubhinnaṃ bhaṅgavasena ekavavatthānaṃ katvā tasmiṃyeva bhaṅgasaṅkhāte nirodhe adhimuttatā taggarutā tanninnatā tappoṇatā tappabbhāratāti attho. Vayalakkhaṇavipassanāti esā vayalakkhaṇavipassanā nāmāti vuttaṃ hoti. Ārammaṇañca paṭisaṅkhāti purimañca rūpādiārammaṇaṃ jānitvā. Bhaṅgañca anupassatīti tassārammaṇassa bhaṅgaṃ disvā tadārammaṇassa cittassa ca bhaṅgaṃ anupassati. Suññato ca upaṭṭhānanti tassevaṃ bhaṅgamanupassato ‘‘saṅkhārāva bhijjanti, tesaṃ bhedo maraṇaṃ, na añño koci atthī’’ti suññato upaṭṭhānaṃ ijjhati. Tenāhu porāṇā –

941“诸蕴灭尽，非有其他；诸蕴的破坏，即称为死。

‘‘Khandhā nirujjhanti na catthi añño, khandhāna bhedo maraṇanti vuccati;

942不放逸者见到它们的灭尽，如同用金刚石如理地穿透宝珠。”

Tesaṃ khayaṃ passati appamatto, maṇiṃva vijjhaṃ vajirena yoniso’’ti.

943「增上慧观」：即所缘审察、坏灭随观，以及空现起——这三者就称为增上慧观。「于三随观善巧」：即比丘于无常随观等三种随观中善巧。「及于四观」：即于厌离等四种观中善巧。「于三种现起善巧」：即于从坏灭、从衰灭、从空这三种现起中善巧。「于种种见不摇动」：即于常见等种种邪见中不动摇。他如此不动摇，持续作意“未灭者正在灭，未破者正在破”，舍弃一切行的生、住、转起之相，唯独见到破坏，就像弱瓶的破裂，如同微尘的飞散，如同芝麻的压碎。如同一个有眼之人站在池塘边或河边，当大雨粗滴降落时，他看见水面上一个又一个大水泡生起后又迅速地一再破裂，同样地，他见到一切行都在破坏、破坏。世尊就是针对这样的瑜伽行者而说的。

Adhipaññā vipassanāti yā ca ārammaṇapaṭisaṅkhā, yā ca bhaṅgānupassanā, yañca suññato upaṭṭhānaṃ, ayaṃ adhipaññā vipassanā nāmāti vuttaṃ hoti. Kusalo tīsu anupassanāsūti aniccānupassanādīsu tīsu cheko bhikkhu. Catasso ca vipassanāsūti nibbidādīsu ca catūsu vipassanāsu. Tayo upaṭṭhāne kusalatāti khayato vayato suññatoti imasmiñca tividhe upaṭṭhāne kusalatāya. Nānādiṭṭhīsu na kampatīti sassatadiṭṭhiādīsu nānappakārāsu diṭṭhīsu na vedhati. So evaṃ avedhamāno ‘‘aniruddhameva nirujjhati, abhinnameva bhijjatī’’ti pavattamanasikāro dubbalabhājanassa viya bhijjamānassa, sukhumarajasseva vippakiriyamānassa, tilānaṃ viya bhajjiyamānānaṃ sabbasaṅkhārānaṃ uppādaṭṭhitipavattanimittaṃ vissajjetvā bhedameva passati. So yathā nāma cakkhumā puriso pokkharaṇītīre vā nadītīre vā ṭhito thūlaphusitake deve vassante udakapiṭṭhe mahantamahantāni udakapubbuḷāni uppajjitvā uppajjitvā sīghaṃ sīghaṃ bhijjamānāni passeyya, evameva sabbe saṅkhārā bhijjanti bhijjantīti passati. Evarūpañhi yogāvacaraṃ sandhāya vuttaṃ bhagavatā –

944如同看见水泡，如同看见阳焰；

‘‘Yathā pubbuḷakaṃ passe, yathā passe marīcikaṃ;

945这样观察世间的人，死神无法看见他。

Evaṃ lokaṃ avekkhantaṃ, maccurājā na passatī’’ti. (dha. pa. 170);

946对于如此一再地观见“一切行都在破坏、破坏”的人，他的坏灭随观智变得强而有力，并且有八种功德作为其眷属。这八种功德是：抛弃有见、舍弃对生命的喜爱、常处于相应、清净的活命、舍弃焦虑、远离恐惧、获得忍耐与柔和、忍受不快乐与快乐。因此古代老师这样说：

Tassevaṃ ‘‘sabbe saṅkhārā bhijjanti bhijjantī’’ti abhiṇhaṃ passato aṭṭhānisaṃsaparivāraṃ bhaṅgānupassanāñāṇaṃ balappattaṃ hoti. Tatrime aṭṭhānisaṃsā – bhavadiṭṭhippahānaṃ, jīvitanikantipariccāgo, sadāyuttapayuttatā, visuddhājīvitā, ussukkappahānaṃ, vigatabhayatā, khantisoraccapaṭilābho, aratiratisahanatāti. Tenāhu porāṇā –

947见到这八种最上的功德，他在那种状态下再再地平等观察。

‘‘Imāni aṭṭhagguṇamuttamāni, disvā tahiṃ sammasatī punappunaṃ;

948就像头和衣服着了火那样紧迫，圣者们为了证得不死，修习坏灭随观。

Ādittacelassirasūpamo muni, bhaṅgānupassī amatassa pattiyā’’ti.

990坏灭随观智的解说释疏就此结束。

Bhaṅgānupassanāñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

949第八过患智解说释疏

8. Ādīnavañāṇaniddesavaṇṇanā

53在《过患智解说》中：「生起」指由先前的业作为缘，在这里出现。「转起」指像这样出现之后，继续流转。「相」指一切行相。「集积」指作为未来结生之因的业。「结生」指未来的出现。「趣」指结生所依托的趣道。「生出」指诸蕴的产生。「往生」指如同所说“入定之人或往生之人”那样的果报转起。「生」指作为老等苦的缘，以有为缘而生起的结生。从无特别用法（即普遍意义上）来说，诸有情在各处出生时，那些一个个出现的蕴，它们第一次出现就是「生」。「老」指被认可为牙齿脱落等，在同一个生命期限里的诸蕴相续所呈现的旧状态。「愁」指被亲属遭遇不幸等所触动的内心焦灼。「悲」指被亲属遭遇不幸等所触动时，口头所说的空洞无益的话。「忧」指极其强烈的热恼，也就是被亲属遭遇不幸等所触动的极度心苦所引发的嗔恚。在这里，只有「生起」等五种是就过患智的范畴而说的，其余的都是它们的同义词。因为「生出」和「生」这两个词是「生起」和「结生」的同义词；「趣」和「往生」这两个词是「转起」的同义词；老等则是「相」的同义词。所以说：

53. Ādīnavañāṇaniddese uppādoti purimakammapaccayā idha uppatti. Pavattanti tathāuppannassa pavatti. Nimittanti sabbampi saṅkhāranimittaṃ. Āyūhanāti āyatiṃ paṭisandhihetubhūtaṃ kammaṃ. Paṭisandhīti āyatiṃ uppatti. Gatīti yāya gatiyā sā paṭisandhi hoti. Nibbattīti khandhānaṃ nibbattanaṃ. Upapattīti ‘‘samāpannassa vā upapannassa vā’’ti (dha. sa. 1289) evaṃ vuttā vipākappavatti . Jātīti jarādīnaṃ paccayabhūtā bhavapaccayā jāti. Nippariyāyato tattha tattha nibbattamānānaṃ sattānaṃ ye ye khandhā pātubhavanti, tesaṃ paṭhamapātubhāvo jāti. Jarāti khaṇḍiccādisammato santatiyaṃ ekabhavapariyāpannakhandhasantānassa purāṇabhāvo. Sokoti ñātibyasanādīhi phuṭṭhassa cittasantāpo. Paridevoti ñātibyasanādīhi phuṭṭhassa vacīpalāpo. Upāyāsoti bhuso āyāso, ñātibyasanādīhi phuṭṭhassa adhimattacetodukkhappabhāvito dosoyeva. Ettha ca uppādādayo pañceva ādīnavañāṇassa vatthuvasena vuttā, sesā tesaṃ vevacanavasena. ‘‘Nibbatti jātī’’ti idañhi dvayaṃ uppādassa ceva paṭisandhiyā ca vevacanaṃ, ‘‘gati upapattī’’ti idaṃ dvayaṃ pavattassa, jarādayo nimittassāti. Tenāha –

951“见到生起、转起和相是苦；

‘‘Uppādañca pavattañca, nimittaṃ dukkhanti passati;

952见到集积与结生，这就是过患智。”

Āyūhanaṃ paṭisandhiṃ, ñāṇaṃ ādīnave ida’’nti. ca

953“这种过患智，在五种事项上生起。”

‘‘Idaṃ ādīnave ñāṇaṃ, pañcaṭhānesu jāyatī’’ti. ca

954在所有地方（即偈颂的每一行）中，“bhayaṃ”这个词可以拆成“bhayaṃ iti”。“bhayaṃ”：因为与压迫相连，具有可怖畏的特性，所以称为怖畏。“iti”：这是对怖畏现起的原因的说明。

Sabbapadesu ca bhayanti iccetassa vacanassa bhayaṃ itīti padacchedo . Bhayanti pīḷāyogato sappaṭibhayatāya bhayaṃ. Itīti bhayatupaṭṭhānassa kāraṇaniddeso.

955「无生起是安稳」等，是为了显示与过患智相对立的智而说的「寂静处之智」等。或者，有的人通过怖畏现起见到了过患，心生恐慌，为了让他们生起信心，而说：也有无怖畏的安稳，无过患。或者，因为当一个人的生起等以怖畏的方式清晰地现起时，他的心就会倾向那对立面，所以这样说也是为了显示依怖畏现起而成就的过患智的功德。应当这样理解。「无生起、无转起」等，纯粹就是指涅槃。「寂静处」：在寂静的一分中，也就是涅槃的意思。因为哪怕只是依传闻而执取“寂静处”这个名称所生起的智，也称为「寂静处之智」。

Anuppādo khemanti santipade ñāṇantiādi pana ādīnavañāṇassa paṭipakkhañāṇadassanatthaṃ vuttaṃ. Bhayatupaṭṭhānena vā ādīnavaṃ disvā ubbiggahadayānaṃ abhayampi atthi khemaṃ nirādīnavanti assāsajananatthampi etaṃ vuttaṃ. Yasmā vā yassa uppādādayo bhayato sūpaṭṭhitā honti, tassa tappaṭipakkhaninnaṃ cittaṃ hoti, tasmā bhayatupaṭṭhānavasena siddhassa ādīnavañāṇassa ānisaṃsadassanatthampetaṃ vuttanti veditabbaṃ. Anuppādo appavattantiādi nibbānameva. Santipadeti santikoṭṭhāse, nibbāneti attho. Anussavavasenāpi hi santipadanti nāmamattaṃ gahetvā uppannaṃ ñāṇampi ‘‘santipade ñāṇa’’nti vuttaṃ.

956「生起是怖畏，无生起是安稳」等，是以对立与对治的方式把两者总括起来，把握正在生起的智而说的。在这里，凡是怖畏，由于必定是苦；凡是苦，由于未脱离轮回的染着、世间的染着、烦恼的染着，因此是有染着的；凡是有染着的，就只是诸行。所以，说“生起是苦”等，也就是依怖畏现起而有的慧，称为过患智等。尽管如此，从怖畏的相、苦的相、有染着的相、行的相这些相的不同，应当知道这里是由转起的不同而有差别。“生起是怖畏、苦、有染着、诸行”，这些话不依照“生起”等词的词性，如同“此非安稳的归依，非最上的归依”（《法句经》189）等经句一样，只按照所描述事物本身的词性来说。而“诸行”一词，也不依照单数，就像“无因法、无为法”（《法集论·双论母》7-8）等用复数一样；或者因为生起等只是诸行的一部分，好比“北般遮罗、南般遮罗”等，对多数中的一个部分也用复数，应当这样理解。「安稳、乐、无染着、涅槃」，是把涅槃针对之前所说那些相的对立面，说成了四种。「他以十种智了知」：修习过患智时，以生起等为事的五种，以无生起等为事的五种，他以这十种智了知、通达、作证。「于二智善巧」：就是对过患智与寂静处智这两种智的善巧。「于种种见不摇动」：也就是在凭借最上的见法、涅槃等而转起的各种见中，毫不动摇。

Uppādobhayaṃ, anuppādo khemantiādi vipakkhapaṭipakkhavasena ubhayaṃ samāsetvā uppajjamānaṃ ñāṇaṃ gahetvā vuttaṃ. Ettha ca yaṃ bhayaṃ, taṃ yasmā niyamato dukkhaṃ. Yañca dukkhaṃ, taṃ vaṭṭāmisalokāmisakilesāmisehi avippamuttattā sāmisameva. Yañca sāmisaṃ, taṃ saṅkhāramattameva. Tasmā uppādo dukkhanti bhayatupaṭṭhāne paññā ādīnave ñāṇantiādi vuttaṃ. Evaṃ santepi bhayākārena dukkhākārena sāmisākārena saṅkhārākārenāti evaṃ ākāranānattato pavattivasenettha nānattaṃ veditabbaṃ. Uppādo bhayaṃ, dukkhaṃ, sāmisaṃ, saṅkhārā cāti uppādādiliṅgamanapekkhitvā ‘‘netaṃ kho saraṇaṃ khemaṃ, netaṃ saraṇamuttama’’ntiādīsu (dha. pa. 189) viya attano liṅgāpekkhameva vuttaṃ. Saṅkhārāti ca ekattamanapekkhitvā ‘‘appaccayā dhammā, asaṅkhatā dhammā’’tiādīsu (dha. sa. dukamātikā 7-8) viya bahuvacanaṃ kataṃ, uppādādīnaṃ vā saṅkhārekadesattā ‘‘uttare pañcālā, dakkhiṇe pañcālā’’tiādīsu viya bahunnaṃ ekadesepi bahuvacanaṃ katanti veditabbaṃ. Khemaṃ sukhaṃ nirāmisaṃ nibbānanti nibbānameva vuttākārānaṃ paṭipakkhavasena catudhā vuttaṃ. Dasa ñāṇe pajānātīti ādīnave ñāṇaṃ pajānanto uppādādivatthukāni pañca, anuppādādivatthukāni pañcāti dasa ñāṇe pajānāti paṭivijjhati sacchikaroti. Dvinnaṃ ñāṇānaṃ kusalatāti ādīnavañāṇassa ceva santipadañāṇassa cāti imesaṃ dvinnaṃ ñāṇānaṃ kusalatāya. Nānādiṭṭhīsu na kampatīti paramadiṭṭhadhammanibbānādivasena pavattāsu diṭṭhīsu na vedhatīti.

999过患智的论释结束。

Ādīnavañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

10009. 行舍智论释

9. Saṅkhārupekkhāñāṇaniddesavaṇṇanā

54在行舍智的论释中，「生起」等词是前面已经解释过的意思。「是苦」「是怖畏」「是有染着」「诸行」等语句，是导向“从生起等中解脱的智”的原因。这样从相上显示了行舍之后，现在为了从义上显示，而说：「生起是诸行，他对那些行持中舍，所以称为行舍」等。其中，「他对那些行持中舍」的意思是：对这位已经开始修观的人，由于通过观智见到了三共相，已经放下了拣择诸相的功用，就像看到三界都在燃烧一样，在执取诸行时处于中舍的状态。这种观智既特别地见到诸行，同时又以不执取的方式见到、观察，因此称为「行舍」。就像世间用语中，“特别胜”是指特别地战胜，“斋戒”是指离开食物而住，这个词也是这样构成的。进而，对诸行从无常等角度观照之后，安住于对执取中舍状态的行舍，又再次从无常等角度去观照这行舍本身。因为行舍本身也是安住于对执取的中舍相，所以由于行舍的存在，而说“那些行和那种舍”等语。

54. Saṅkhārupekkhāñāṇaniddese uppādādīni vuttatthāneva. Dukkhanti bhayanti sāmisanti saṅkhārāti uppādādimuñcanañāṇassa kāraṇavacanāni. Evañca lakkhaṇato saṅkhārupekkhaṃ dassetvā idāni atthato dassetuṃ uppādo saṅkhārā, te saṅkhāre ajjhupekkhatīti saṅkhārupekkhātiādimāha. Tattha saṅkhāre ajjhupekkhatīti tassa āraddhavipassakassa vipassanāñāṇena lakkhaṇattayassa diṭṭhattā lakkhaṇavicinane pahīnabyāpārassa āditte viya tayo bhave passato saṅkhāraggahaṇe majjhattassa taṃ vipassanāñāṇaṃ te saṅkhāre visesena ca ikkhati, gahaṇena vajjitañca hutvā ikkhati oloketīti saṅkhārupekkhā nāmāti attho. Yathā loke visesena jayanto adhijayatīti, annena vajjito vasanto upavasatīti vuccati. Puna saṅkhāre aniccādito vipassitvā gahaṇe majjhattabhāvasaṇṭhitaṃ saṅkhārupekkhampi aniccādito vipassitvā tassāpi saṅkhārupekkhāya gahaṇe majjhattākārasaṇṭhitāya saṅkhārupekkhāya sabbhāvato ye ca saṅkhārā yā ca upekkhātiādi vuttaṃ.

55现在为了说明将心引向行舍的种种差别，而说“以几种行相”等。其中，“行舍”在这里是位格。“心的引出”，意思是从那已经获得行舍的人，让其他心朝向行舍，强有力地引导过去。这里，“abhi”是“朝向”的意思，“nī”是“强有力地引导”的意思。对于“以几种行相？”的提问，先回答“以八种行相”，然后想着用第二次问答来显示那八种行相，却没有直接显示，而是先提出了“凡夫以几种行相？”等问题。至于“凡夫”——

55. Idāni saṅkhārupekkhāya cittābhinīhārabhedaṃ dassetuṃ katihākārehītiādimāha. Tattha saṅkhārupekkhāyāti bhummavacanaṃ. Cittassa abhinīhāroti saṅkhārupekkhālābhino tato aññassa cittassa saṅkhārupekkhābhimukhaṃ katvā bhusaṃ haraṇaṃ. Abhimukhattho hi ettha abhisaddo, bhusattho nīsaddo. Katihākārehīti pucchitaṃ pucchaṃ aṭṭhahākārehīti vissajjetvā dutiyapucchāvissajjaneneva te aṭṭhākāre dassetukāmo te adassetvāva puthujjanassa katihākārehītiādi pucchaṃ akāsi. Puthujjanassāti ettha pana –

959佛陀、日亲曾说有两种凡夫：

Duve puthujjanā vuttā, buddhenādiccabandhunā;

960一种是盲凡夫，一种是善凡夫。

Andho puthujjano eko, kalyāṇeko puthujjanoti.

961这其中，如果一个人对蕴、界、处等没有学习、遍问、听闻、忆持、省察等，这种人称为「盲凡夫」；如果有这些，则称为「善凡夫」。然而，这两类凡夫——

Tattha yassa khandhadhātuāyatanādīsu uggahaparipucchāsavanadhāraṇapaccavekkhaṇādīni natthi, ayaṃ andhaputhujjano. Yassa tāni atthi, so kalyāṇaputhujjano. Duvidhopi panesa –

962「凡夫」：因为产生许多(烦恼)等理由，所以称为凡夫；

Puthūnaṃ jananādīhi, kāraṇehi puthujjano;

963或者说，因为被包含在许多凡夫之中，或者说，这人是许多的、杂乱的，所以称为凡夫。

Puthujjanantogadhattā, puthuvāyaṃ jano iti.

964他因种种不同种类的烦恼等的产生等理由而称为凡夫。如所说：‘他们产生种种烦恼，故为凡夫；他们具有种种未破除的身见，故为凡夫；他们仰望诸多导师的面孔，故为凡夫；他们未从一切趣中出离，故为凡夫；他们造作种种不同的行，故为凡夫；他们被种种不同的暴流冲走，故为凡夫；他们被种种不同的热恼烧灼，故为凡夫；他们被种种不同的炽燃焚烧，故为凡夫；他们对五种欲功德贪染、耽著、系缚、陶醉、执取、固著、障碍，故为凡夫；他们被五种盖遮蔽、包围、笼罩、覆盖、隐藏、遮掩，故为凡夫。’或者，因包含在那些不可计数、背离圣法、行持卑劣法的人们之中，故为凡夫；或者，这个人被单独计为与具足戒、闻等功德的圣者们相分离的人，故为凡夫。其中，这里指的是善凡夫，因为另一类根本没有修习。

So hi puthūnaṃ nānappakārānaṃ kilesādīnaṃ jananādīhi kāraṇehi puthujjano. Yathāha – ‘‘puthu kilese janentīti puthujjanā, puthu avihatasakkāyadiṭṭhikāti puthujjanā, puthu satthārānaṃ mukhullokikāti puthujjanā, puthu sabbagatīhi avuṭṭhitāti puthujjanā, puthu nānābhisaṅkhāre abhisaṅkharontīti puthujjanā, puthu nānāoghehi vuyhantīti puthujjanā, puthu nānāsantāpehi santappentīti puthujjanā, puthu nānāpariḷāhehi pariḍayhantīti puthujjanā, puthu pañcasu kāmaguṇesu rattā giddhā gadhitā mucchitā ajjhosannā laggā laggitā palibuddhāti puthujjanā, puthu pañcahi nīvaraṇehi āvutā nivutā ovutā pihitā paṭicchannā paṭikujjitāti puthujjanā’’ti (mahāni. 94). Puthūnaṃ vā gaṇanapathātītānaṃ ariyadhammaparammukhānaṃ nīcadhammasamācārānaṃ janānaṃ antogadhattāpi puthujjanā, puthu vā ayaṃ visuṃyeva saṅkhaṃ gato, visaṃsaṭṭho sīlasutādiguṇayuttehi ariyehi janotipi puthujjano. Tesu kalyāṇaputhujjano idhādhippeto itarassa bhāvanāya eva abhāvā.

965「有学者」在此是指：有七种有学，即住于入流道、入流果、一来道、一来果、不来道、不来果、阿拉汉道者。因为他们修学三学，所以称为「有学」。在他们之中，住于入流果、一来果、不来果的这三种人，是此处所意指的，因为住于道者没有对行舍的心倾向。

Sekkhassāti ettha satta sekkhā sotāpattimaggaphalasakadāgāmimaggaphalaanāgāmimaggaphalaarahattamaggaṭṭhā. Te hi tisso sikkhā sikkhantīti sekkhā. Tesu sotāpattisakadāgāmianāgāmiphalaṭṭhā tayo idhādhippetā maggaṭṭhānaṃ saṅkhārupekkhāya cittābhinīhārābhāvā.

966「离贪者」在此是指：以断除的方式离开了贪的人，称为离贪者。这是阿拉汉的同义词。在这三处段落中，为了配合主语而统一用了单数形式。

Vītarāgassāti ettha samucchedavigamena vigato rāgo assāti vītarāgo. Arahato etaṃ adhivacanaṃ. Tīsupi padesu jātiggahaṇena ekavacanaṃ kataṃ.

967「喜悦行舍」指：在那舍的安住中，获得了‘安住轻利’的想之后，因为对安住轻利的喜爱而倾向于行舍并感到喜悦，也就是生起伴有喜悦的渴爱，这就是它的意思。「观察」指：为了证得入流道而以无常等角度作种种观察；有学者为了证得更上的道而观察；离贪者为了现法乐住而观察。「审虑」指：同样地以无常等角度审察之后。然而，正因为入流者等圣者们进入各自相应的果等至时，如果不以生灭智等九种观智进行观察，就无法进入，所以才说‘或者审虑之后进入果等至’。

Saṅkhārupekkhaṃ abhinandatīti tasmiṃ upekkhāvihāre phāsuvihārasaññaṃ paṭilabhitvā phāsuvihāranikantiyā saṅkhārupekkhābhimukho hutvā nandati, sappītikaṃ taṇhaṃ uppādetīti attho. Vipassatīti sotāpattimaggapaṭilābhatthaṃ aniccādivasena vividhā passati, sekkho uparimaggatthaṃ, vītarāgo diṭṭhadhammasukhavihāratthaṃ vipassati. Paṭisaṅkhāyāti aniccādivaseneva upaparikkhitvā. Yasmā pana sotāpannādayo ariyā sakaṃ sakaṃ phalasamāpattiṃ samāpajjamānā udayabbayañāṇādīhi navahi vipassanāñāṇehi avipassitvā samāpajjituṃ na sakkonti, tasmā paṭisaṅkhāya vā phalasamāpattiṃ samāpajjatīti vuttaṃ.

968为了说明果等至的运作方式，而有如下这些论题：什么是果等至？哪些人进入它？哪些人不进入它？为何进入它？其进入方式是怎样的？安住方式是怎样的？出起方式是怎样的？什么紧接在果之后？果又紧接在什么之后？

Phalasamāpattiyā pavattidassanatthaṃ pana tesaṃ idaṃ pañhakammaṃ – kā phalasamāpatti? Ke taṃ samāpajjanti? Ke na samāpajjanti? Kasmā samāpajjanti? Kathañcassā samāpajjanaṃ hoti? Kathaṃ ṭhānaṃ? Kathaṃ vuṭṭhānaṃ? Kiṃ phalassa anantaraṃ? Kassa ca phalaṃ anantaranti?

969这里，「什么是果等至」？就是指圣果在灭尽中的安止。

Tattha kā phalasamāpattīti? Yā ariyaphalassa nirodhe appanā.

970「哪些人进入它？哪些人不进入它？」一切的凡夫都不进入。为什么呢？因为他们尚未证得。而一切的圣者则都能进入。为什么呢？因为他们已经证得。不过，上方的圣者不进入下方的果等至，因为那对于已成为不同个体状态的人来说，已经止息了；下方的圣者不进入上方的果等至，因为他们尚未证得。然而，自己进入自己相应的果，这是一切圣者都能做到的，这就是此处的定论。

Ke taṃ samāpajjanti? Ke na samāpajjantīti? Sabbepi puthujjanā na samāpajjanti. Kasmā? Anadhigatattā. Ariyā pana sabbepi samāpajjanti. Kasmā ? Adhigatattā. Uparimā pana heṭṭhimaṃ na samāpajjanti puggalantarabhāvūpagamanena paṭippassaddhattā, heṭṭhimā ca uparimaṃ anadhigatattā. Attano attanoyeva pana phalaṃ sabbepi samāpajjantīti idamettha sanniṭṭhānaṃ.

971可是，有些人却说：‘入流者和一来者也不进入，只有上面两种圣者才进入。’他们提出的理由是：‘因为这些人才是在定中修习圆满者。’但这个理由并不成立，因为即便是凡夫也能进入他自己所证得的世间定。在这里何必去计较理由成不成呢？难道不就是在眼前的这部《无碍解道》中，对于‘哪十种行舍是依观而生起的，哪十种种姓法是依观而生起的’这些问题，在解答时就分别明确地提到了‘为了入流果等至’、‘为了一来果等至’吗？因此，应当在这里得出最终结论：一切圣者都进入自己各自的果。

Keci pana ‘‘sotāpannasakadāgāminopi na samāpajjanti, uparimā dveyeva samāpajjantī’’ti vadanti. Idañca nesaṃ kāraṇaṃ – ete hi samādhismiṃ paripūrakārinoti. Taṃ puthujjanassāpi attanā paṭiladdhaṃ lokiyasamādhiṃ samāpajjanato akāraṇameva. Kiñcettha kāraṇākāraṇacintāya. Nanu idheva pāḷiyaṃ ‘‘katame dasa saṅkhārupekkhā vipassanāvasena uppajjanti, katame dasa gotrabhudhammā vipassanāvasena uppajjantī’’ti (paṭi. ma. 1.60) imesaṃ pañhānaṃ vissajjane ‘‘sotāpattiphalasamāpattatthāya sakadāgāmiphalasamāpattatthāyā’’ti (paṭi. ma. 1.60) visuṃ visuṃ vuttā. Tasmā sabbepi ariyā attano attano phalaṃ samāpajjantīti niṭṭhamettha gantabbaṃ.

972「为何进入它？」是为了现法乐住。就像国王享受王权之乐，天神享受天界之乐那样，圣者们心想：‘我们要去体验出世间之乐’，于是划定一段时间，在随心所欲的刹那进入果等至。

Kasmā samāpajjantīti? Diṭṭhadhammasukhavihāratthaṃ. Yathā hi rājāno rajjasukhaṃ, devatā dibbasukhamanubhavanti, evaṃ ariyā ‘‘lokuttarasukhaṃ anubhavissāmā’’ti addhānaparicchedaṃ katvā icchiticchitakkhaṇe phalasamāpattiṃ samāpajjanti.

973它的进入方式是怎样的？安住方式是怎样的？出起方式又是怎样的？首先，它的进入方式有两种：不作意涅槃以外的任何所缘，以及作意涅槃。正如经中所说：‘贤友，证入无相心解脱的等至有两个缘：不作意一切相，以及作意无相界。’在这里，进入的次第是这样的：想要证入果等至的圣弟子，应当独处宴坐，从生灭等角度去观察诸行。当他这样顺着次第修观时，在以诸行为所缘的种姓智之后，心便藉由果等至的力量，投入并安止于灭。在这里，由于心倾向于果等至，所以有学圣者生起的也只是果心，而不会生起道心。另外，有些人说：‘入流者为了进入果等至而着手修观，结果变成了一来者；一来者又变成了不来者。’应当对他们说：‘如果真是这样，那么不来者就会变成阿拉汉，阿拉汉就会变成辟支佛，辟支佛又会变成佛了。’

Kathañcassā samāpajjanaṃ hoti, kathaṃ ṭhānaṃ, kathaṃ vuṭṭhānanti? Dvīhi tāva ākārehi assā samāpajjanaṃ hoti nibbānato aññassa ārammaṇassa amanasikārā, nibbānassa ca manasikārā. Yathāha – ‘‘dve kho, āvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā samāpattiyā sabbanimittānañca amanasikāro, animittāya ca dhātuyā manasikāro’’ti (ma. ni. 1.458). Ayaṃ panettha samāpajjanakkamo – phalasamāpattatthikena hi ariyasāvakena rahogatena paṭisallīnena udayabbayādivasena saṅkhārā vipassitabbā. Tassa pavattānupubbavipassanassa saṅkhārārammaṇagotrabhuñāṇānantaraṃ phalasamāpattivasena nirodhe cittaṃ appeti. Phalasamāpattininnatāya cettha sekkhassāpi phalameva uppajjati, na maggo. Ye pana vadanti ‘‘sotāpanno ‘phalasamāpattiṃ samāpajjissāmī’ti vipassanaṃ paṭṭhapetvā sakadāgāmī hoti, sakadāgāmī ca anāgāmī’’ti. Te vattabbā ‘‘evaṃ sati anāgāmī arahā bhavissati, arahā paccekabuddho, paccekabuddho ca buddho’’ti.

974所以，那种说法毫无意义，也不应因为它出现在圣典中就去接受它。倒是以下这点应当接受：有学圣者生起的也只是果心，而不会生起道心。至于他所证的果，如果他证得的是初禅之道，那么生起的就是初禅之果；如果证得的是第二禅等某一种禅那之道，那么生起的就是第二禅等那一种禅那之果。这样，便是它的进入方式。

Tasmā na kiñci etaṃ, pāḷivaseneva ca paṭikkhittantipi na gahetabbaṃ. Idameva pana gahetabbaṃ. Sekkhassāpi phalameva uppajjati, na maggo. Phalañcassa sace anena paṭhamajjhāniko maggo adhigato hoti, paṭhamajjhānikameva uppajjati, sace dutiyādīsu aññatarajjhāniko, dutiyādīsu aññatarajjhānikamevāti evaṃ tāvassā samāpajjanaṃ hoti.

975而根据‘贤友，无相心解脱的安住有三个缘：不作意一切相，作意无相界，以及先前的行作准备’的说法，它的安住则凭借三种方式。其中，‘先前的行作’是指在进入等至之前所作的时间限定。正因为他限定了‘我将会在某时出定’，所以直到那一刻到来之前，它都能一直安住。这就是它的安住方式。

‘‘Tayo kho, āvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā ṭhitiyā sabbanimittānañca amanasikāro, animittāya ca dhātuyā manasikāro, pubbe ca abhisaṅkhāro’’ti (ma. ni. 1.458) vacanato panassā tīhākārehi ṭhānaṃ hoti. Tattha pubbe ca abhisaṅkhāroti samāpattito pubbe kālaparicchedo. ‘‘Asukasmiṃ nāma kāle vuṭṭhahissāmī’’ti paricchinnattā hissā yāva so kālo nāgacchati, tāva ṭhānaṃ hoti. Evamassa ṭhānaṃ hoti.

976最后，根据‘贤友，从无相心解脱而出起有两个缘：作意一切相，以及不作意无相界’的说法，它的出起则有两种方式。这里，‘一切相’指的是色相，以及受、想、行、识相。虽然他不是同时把所有这一切都作为所缘，但这是从总括一切的角度来说的。所以，当他转而把那个作为有分所缘的对象放在心上时，就从果等至中出起了。应当这样来理解它的出起方式。

‘‘Dve kho, āvuso, paccayā animittāya cetovimuttiyā vuṭṭhānāya sabbanimittānañca manasikāro, animittāya ca dhātuyā amanasikāro’’ti (ma. ni. 1.458) vacanato panassā dvīhākārehi vuṭṭhānaṃ hoti. Tattha sabbanimittānanti rūpanimittavedanāsaññāsaṅkhāraviññāṇanimittānaṃ. Kāmañca na sabbānevetāni ekato manasi karoti, sabbasaṅgāhikavasena panetaṃ vuttaṃ. Tasmā yaṃ bhavaṅgassa ārammaṇaṃ hoti, taṃ manasikaroto phalasamāpattito vuṭṭhānaṃ hotīti evamassā vuṭṭhānaṃ veditabbaṃ.

977什么是果的‘无间’？又，什么是以果为无间？就果来说，它的无间可以是另一个果本身，或者是有分。然而，果有以道为无间的，有以果为无间的，有以种姓为无间的，还有以非想非非想处为无间的。在这之中，于道心路里，果是以道为无间；前一个果又以后一个果为无间；在果等至中，果是以前一个种姓为无间。这里所说的‘种姓’，应当理解为随顺。正如《发趣论》所说：‘阿拉汉的随顺，以无间缘作为果等至的缘。有学们的随顺，也以无间缘作为果等至的缘。’而由那个果出灭尽定的，则是以非想非非想处为无间。在此，除了在道心路中生起的果之外，其余一切果都是依果等至而生起的。以上，就是从道心路或果等至中的生起方式来说的——

Kiṃ phalassa anantaraṃ, kassa ca phalaṃ anantaranti? Phalassa tāva phalameva vā anantaraṃ hoti bhavaṅgaṃ vā. Phalaṃ pana atthi maggānantaraṃ, atthi phalānantaraṃ, atthi gotrabhuanantaraṃ, atthi nevasaññānāsaññāyatanānantaranti. Tattha maggavīthiyaṃ maggānantaraṃ, purimassa purimassa pacchimaṃ pacchimaṃ phalānantaraṃ, phalasamāpattīsu purimaṃ purimaṃ gotrabhuanantaraṃ. Gotrabhūti cettha anulomaṃ veditabbaṃ. Vuttañhetaṃ paṭṭhāne ‘‘arahato anulomaṃ phalasamāpattiyā anantarapaccayena paccayo. Sekkhānaṃ anulomaṃ phalasamāpattiyā anantarapaccayena paccayo’’ti (paṭṭhā. 1.1.417). Yena phalena nirodhā vuṭṭhānaṃ hoti, taṃ nevasaññānāsaññāyatanānantaranti. Tattha ṭhapetvā maggavīthiyaṃ uppannaphalaṃ avasesaṃ sabbaṃ phalasamāpattivasena pavattaṃ nāma. Evametaṃ maggavīthiyaṃ vā phalasamāpattiyaṃ vā uppajjanavasena –

978止息了不安，以不死为所缘，清净的，

‘‘Paṭippassaddhadarathaṃ, amatārammaṇaṃ subhaṃ;

979已舍弃世间诱饵，寂静的，最上的沙门果。

Vantalokāmisaṃ santaṃ, sāmaññaphalamuttama’’nti.

1024这就是此处关于果等至的论述。

Ayamettha phalasamāpattikathā.

980‘已审察彼’的意思是：用另一个同类型的观智去审察那个行舍。在‘以空住’等的情形中，对于不想依果等至、只愿以观住而住的阿拉汉来说：他看到对自我的执取是可怕的，因而倾向于空，并在行舍中观察诸行的灭去，这种三种观住就叫做‘空住’；他看到行相是可怕的，因而倾向于无相，并在行舍中观察诸行的灭去，这种三种观住叫做‘无相住’；他看到渴爱的誓愿是可怕的，因而倾向于无愿，并在行舍中观察诸行的灭去，这种三种观住叫做‘无愿住’。就像接下来所说的：

Tadajjhupekkhitvāti taṃ saṅkhārupekkhaṃ aññena tādiseneva vipassanāñāṇena ajjhupekkhitvā. Suññatavihārena vātiādīsu phalasamāpattiṃ vinā vipassanāvihāreneva viharitukāmassa arahato attābhinivesaṃ bhayato disvā suññatādhimuttassa saṅkhārupekkhāya vayaṃ passantassa vipassanattayavihāro suññatavihāro nāma, saṅkhāranimittaṃ bhayato disvā animittādhimuttassa saṅkhārupekkhāya vayaṃ passantassa vipassanattayavihāro animittavihāro nāma, taṇhāpaṇidhiṃ bhayato disvā appaṇihitādhimuttassa saṅkhārupekkhāya vayaṃ passantassa vipassanattayavihāro appaṇihitavihāro nāma. Tathā hi parato vuttaṃ –

981‘正观执取是可怕的，由于倾向于空，触触（诸行）而观其灭，这就是空住。正观相是可怕的，由于倾向于无相，触触而观灭，这就是无相住。正观誓愿是可怕的，由于倾向于无愿，触触而观灭，这就是无愿住。’

‘‘Abhinivesaṃ bhayato sampassamāno suññate adhimuttattā phussa phussa vayaṃ passati, suññato vihāro. Nimittaṃ bhayato sampassamāno animitte adhimuttattā phussa phussa vayaṃ passati, animitto vihāro. Paṇidhiṃ bhayato sampassamāno appaṇihite adhimuttattā phussa phussa vayaṃ passati, appaṇihito vihāro’’ti (paṭi. ma. 1.78).

982由于具备了六支舍，并且具备了面对不净时的不违逆想等住，阿拉汉能在一切方面自在地驾驭心，因此说，这种观住只有阿拉汉才能成就。至于‘离贪者观行舍’等说法，在这里应当理解为：并没有经历三种怖畏和三种倾向，只是单纯的‘观’。这样，前后就有了差别。

Chaḷaṅgupekkhāsabbhāvena ca paṭikūle appaṭikūlasaññādivihārasabbhāvena ca arahatoyeva sabbākārena cittaṃ vase vattati, tato ayaṃ vipassanāvihāro arahatoyeva ijjhatīti vuttaṃ hoti. Vītarāgo saṅkhārupekkhaṃ vipassati vāti ettha pana tidhā ca bhayaṃ, tidhā ca adhimuttiṃ anāpajjitvā kevalaṃ vipassanāti veditabbā. Evañhi sati pubbāparaviseso hoti.

56现在，为了依两类或三类人而显示行舍的单一性与非单一性的差别，开始说‘如何于凡夫及有学……’等。其中，‘心的引出成为单一性’即成为一，应知是就自身而言的抽象名词。正如说‘此缘性即是此缘性’一样，单一性即是单一。或者，‘引出’是属格作主格用，意思是‘引出的’。应知如同‘清扫该处后’（《大品》168）等例子那样，发生了格的变化。‘心被染污’是指被称作观喜的贪烦恼所染污，即心被烧灼、被逼迫。‘成为修习的障碍’是指对已得的观修习造成损害。‘成为通达的障碍’是指对通过观修习应得的谛理通达造成障碍。‘成为未来结生的缘’是指：由于与行舍相应的业力量强大，当以此业而给予善趣结生时，那种称为随喜的贪烦恼，便成为未来欲界善趣结生的缘。因为与烦恼俱行的业产生果报，所以业是令生缘，烦恼是支持缘。对于有学来说，‘更高的通达’是指以一来道等方式证得谛理的通达。‘成为未来结生的缘’则是这样：在有学当中，那些未证得禅那的入流者和一来者，当由行舍业给予欲界善趣结生时，随喜烦恼成为结生的缘；然而，对于已证禅那者和不来者，由于他们只结生于梵天界，所以烦恼不成为缘；又，经由随顺和种姓而给予的结生，应知也只有这种烦恼成为缘。

56. Idāni dvinnaṃ tiṇṇaṃ puggalānaṃ vasena saṅkhārupekkhāya ekattanānattabhedaṃ dassetukāmo kathaṃ puthujjanassa ca sekkhassa cātiādimāha. Tattha cittassa abhinīhāro ekattaṃ hotīti eko hoti, sakatthe bhāvavacananti veditabbaṃ. Yathā idappaccayā eva idappaccayatāti vuttaṃ, tathā ekova ekattaṃ. Abhinīhāroti sāmiatthe paccattavacanaṃ vā, abhinīhārassāti attho. ‘‘So deso sammajjitvā’’tiādīsu (mahāva. 168) viya vibhattivipallāso katoti veditabbo. Cittaṃ kilissatīti vipassanānikantisaṅkhātena lobhakilesena cittaṃ kilissati, tāpīyati bādhīyatīti attho. Bhāvanāya paripantho hotīti paṭiladdhāya vipassanābhāvanāya upaghāto hoti. Paṭivedhassa antarāyo hotīti vipassanābhāvanāya paṭilabhitabbassa saccappaṭivedhassa paṭilābhantarāyo hoti. Āyatiṃ paṭisandhiyā paccayo hotīti saṅkhārupekkhāsampayuttakammassa balavattā teneva sugatipaṭisandhiyā dīyamānāya atinandanasaṅkhāto lobhakileso anāgate kāmāvacarasugatipaṭisandhiyā paccayo hoti . Yasmā kilesasahāyaṃ kammaṃ vipākaṃ janeti, tasmā kammaṃ janakapaccayo hoti, kileso upatthambhakapaccayo. Sekkhassa pana uttaripaṭivedhassāti sakadāgāmimaggādivasena saccappaṭivedhassa. Āyatiṃ paṭisandhiyā paccayo hotīti sekkhesu sotāpannasakadāgāmīnaṃ anadhigatajjhānānaṃ saṅkhārupekkhākammena dīyamānāya kāmāvacarasugatipaṭisandhiyā abhinandanakileso paccayo hoti, jhānalābhīnaṃ pana anāgāmissa ca brahmalokeyeva paṭisandhānato paccayo na hoti, anulomagotrabhūhi ca dīyamānāya paṭisandhiyā ayameva kileso paccayo hotīti veditabbo.

984所谓‘无常’：由于有生之后便归于无，以无常性故，以有始有终故，而观为无常。所谓‘苦’：由于一再地逼迫，以生灭逼迫故，以是苦的所依故，而观为苦。所谓‘无我’：由于无法自主，以随因缘而生起故，以无主人、无住者、无作者、无受者故，而观为无我。所谓‘随观’的意思：即对无常等不断地观察。‘引出成为非单一性’：应知即引出有种种，或引出的体性各异。

Aniccatoti hutvā abhāvaṭṭhena aniccantikatāya ādiantavantatāya ca aniccato. Dukkhatoti abhiṇhaṃ paṭipīḷanaṭṭhena uppādavayapaṭipīḷanatāya dukkhavatthutāya ca dukkhato. Anattatoti avasavattanaṭṭhena paccayāyattavuttitāya sāminivāsīkārakavedakābhāvena ca anattato. Anupassanaṭṭhenāti anu anu aniccādito passanaṭṭhena. Abhinīhāro nānattaṃ hotīti abhinīhāro nānā hotīti vā abhinīhārassa nānābhāvo hotīti vā veditabbaṃ.

985所谓‘善’：以无病义、无过失义、由善巧所生义而称为善。‘无记’：不以善或不善的性质来记说。‘有时善知’：在修观的时候清楚地了解。‘有时非善知’：在随喜的时候并不清楚地了解。‘极善知’：因为已断除了随喜，所以一向清楚地了解。关于‘以已知及非已知义’：在这里，凡夫及有学圣者处于善知的状态，也是已知的状态；而离贪者处于极善知的状态，同样是已知的状态。两者处于非善知的状态，就是非已知的状态。

Kusalāti ārogyaṭṭhena anavajjaṭṭhena kosallasambhūtaṭṭhena ca. Abyākatāti kusalākusalabhāvena na byākatā. Kiñcikāle suviditāti vipassanākāle suṭṭhu viditā. Kiñcikāle na suviditāti abhinandanakāle na suṭṭhu viditā. Accantaṃ suviditāti abhinandanāya pahīnattā ekantena suviditā. Viditaṭṭhena ca aviditaṭṭhena cāti ettha puthujjanasekkhānaṃ suviditaṭṭhopi vītarāgassa accantasuviditaṭṭhopi viditaṭṭhova hoti, dvinnampi na suviditaṭṭho aviditaṭṭhova.

986所谓‘未满足’：因为观应作之事还没有究竟，所以是不殊胜的。与此相反就是‘满足’。‘为断三种结’：是为了断除有身见、疑、戒禁取。即使是最后生的菩萨也包含在这里面。而非最后生者则把观推进到行舍之后便停住。关于‘为得入流道’：如果不省略地读，就是‘为得入流道’；如果采用省略的读法，则更优美。‘有学者，以断三种结故’：这是通称入流者、一来者和不还者。一来者和不还者也同样断除了这些结。‘为更得上’：是为了获得更上一层的道。‘为现法安乐住’：就是在现前可见的有身中，为了那安乐而住。‘以住等至义’：对于有学者，是果等至的意义；对于离贪者，是观住与果等至的意义。

Atittattāti vipassanāya karaṇīyassa apariyositattā appaṇītabhāvena. Tabbiparītena tittattā. Tiṇṇaṃ saññojanānaṃ pahānāyāti sakkāyadiṭṭhivicikicchāsīlabbataparāmāsānaṃ pahānatthaṃ. Pacchimabhavikāpi bodhisattā ettheva saṅgahaṃ gacchanti. Apacchimabhavikā pana vipassanaṃ saṅkhārupekkhaṃ pāpetvā ṭhapenti. Sotāpattimaggaṃ paṭilābhatthāyāti asamāsetvā paṭhanti, samāsetvā pāṭho sundarataro. Sekkho tiṇṇaṃ saññojanānaṃ pahīnattāti sotāpannasakadāgāmianāgāmīnaṃ sāmaññena vuttaṃ. Sakadāgāmianāgāmīnampi hi tāni pahīnāneva. Uttaripaṭilābhatthāyāti uparūparimaggapaṭilābhatthaṃ. Diṭṭhadhammasukhavihāratthāyāti diṭṭheva dhamme paccakkhe attabhāve yo sukho vihāro, tadatthāya. Vihārasamāpattaṭṭhenāti sekkhassa phalasamāpattaṭṭhena, vītarāgassa vipassanāvihāraphalasamāpattaṭṭhena.

5757. 现在为了显示行舍的数量分际，而提出“行舍有几种”等问题。其中，「依止而说」即依定而说。或者，这就是原典的文句。「于盖中逆思择」：把握五盖为应断除的对象。「安住」：因为心朝向断除诸盖，对于断除它们也没有特别加行，处于中舍的状态而安住。所谓「于行舍中」：由于在断盖时不作加行，对于被称为“行”的诸盖法，处于中舍的状态。这个道理对于寻与伺等也同样适用。在止当中，所谓行舍，是指接近安止道前分、已得强力的修所成慧。关于为得入流道等，在四道句里，可以获得空、无相、无愿三道中的任意一种。然而在关于为得入流果等至等的四果句中，应当知道是指无愿果等至。为什么这么说呢？因为“为得空住等至、为得无相住等至”，已经把其余两种果等至单独说了。也就是说，从无常随观出起，即是无相道；在果等至时也一样，是无相果等至。从苦随观出起，是无愿道与果等至。从无我随观出起，是空道与果等至。这应当依经教的理路来理解。

57. Idāni saṅkhārupekkhānaṃ gaṇanaparicchedaṃ dassetuṃ kati saṅkhārupekkhātiādimāha. Tattha samathavasenāti samādhivasena. Ayameva vā pāṭho. Nīvaraṇe paṭisaṅkhāti pañca nīvaraṇāni pahātabbabhāvena pariggahetvā. Santiṭṭhanāti nīvaraṇānaṃ pahānābhimukhībhūtattā tesaṃ pahānepi abyāpārabhāvūpagamanena majjhattatāya santiṭṭhanā. Saṅkhārupekkhāsūti nīvaraṇappahāne byāpārākaraṇena nīvaraṇasaṅkhātānaṃ saṅkhārānaṃ upekkhanāsu. Esa nayo vitakkavicārādīsu ca. Samathe saṅkhārupekkhā nāma appanāvīthiyā āsannapubbabhāge balappattabhāvanāmayañāṇaṃ. Sotāpattimaggaṃ paṭilābhatthāyātiādīsu catūsu maggavāresu suññatānimittaappaṇihitamaggānaṃ aññataraññataro maggo labbhati. Sotāpattiphalasamāpattatthāyātiādīsu catūsu phalavāresu pana appaṇihitā phalasamāpatti veditabbā. Kasmā? ‘‘Suññatavihārasamāpattatthāya animittavihārasamāpattatthāyā’’ti itarāsaṃ dvinnaṃ phalasamāpattīnaṃ visuṃ vuttattā. Aniccānupassanāvuṭṭhānavasena hi animittamaggo, tatheva phalasamāpattikāle animittaphalasamāpatti, dukkhānupassanāvuṭṭhānavasena appaṇihitamaggaphalasamāpattiyo, anattānupassanāvuṭṭhānavasena suññatamaggaphalasamāpattiyo suttantanayeneva veditabbā.

988在这里，在四道句里，说到了“生”等五根本句，以及“去”等十同义词句，总共说了十五句。而在六种果等至句里，只说了五根本句。这是什么原因呢？因为如果行舍有猛利的状态，就会有能断烦恼的道生起；为了显示行舍的猛利，所以连同同义词句一起，把根本句牢固地建立起来。而果本身不起加行，体性寂静，依属于道，因此即使行舍较为柔和，也同样能成为果的缘；为了显示这个意义，所以就只说了根本句。应当这样理解。

Ettha ca catūsu maggavāresu uppādantiādīni pañca mūlapadāni, gatintiādīni dasa vevacanapadānīti pannarasa padāni vuttāni. Chasu pana phalasamāpattivāresu pañca mūlapadāneva vuttāni. Taṃ kasmā iti ce? Saṅkhārupekkhāya tikkhabhāve sati kilesappahāne samatthassa maggassa sambhavato tassā tikkhabhāvadassanatthaṃ vevacanapadehi saha daḷhaṃ katvā mūlapadāni vuttāni. Phalassa nirussāhabhāvena santasabhāvattā maggāyattattā ca mandabhūtāpi saṅkhārupekkhā phalassa paccayo hotīti dassanatthaṃ mūlapadāneva vuttānīti veditabbāni.

5858. 现在为了按类别提问、按可获得的方式解答，而说起“善行舍有几种”等。其中有「十五种行舍」：依止而得的有八种，依四道和三果而得的有七种，合起来总共十五种。依止而得的八种行舍，对于阿拉汉来说，因为不再有对盖的逆思择；也因为对于断寻、伺等，不再需要特别加行，轻而易举就能断除，与“行舍”这个名称并不相应。所以，那些行舍并没有被说成是无记。应当这样了解。然而，阿拉汉若想入果等至，没有行舍是无法进入的，所以又说有「三种无记行舍」。也就是阿拉汉依无愿、空、无相而有的三种行舍。

58. Idāni jātivasena pucchitvā labbhamānavasena vissajjetuṃ kati saṅkhārupekkhā kusalātiādimāha. Tattha pannarasa saṅkhārupekkhāti samathavasena aṭṭha, catunnaṃ maggānaṃ tiṇṇaṃ phalānaṃ vasena sattāti pannarasa. Samathavasena aṭṭha saṅkhārupekkhā arahato nīvaraṇapaṭisaṅkhāabhāvato, vitakkavicārādīnaṃ pahānabyāpāraṃ vinā sukhena pahānato ca saṅkhārupekkhānāmassa ananurūpāti katvā tāsaṃ abyākatatā na vuttāti veditabbā. Arahatā pana phalasamāpattiṃ samāpajjantena saṅkhārupekkhaṃ vinā samāpajjituṃ na sakkāti tisso saṅkhārupekkhā abyākatāti vuttā. Appaṇihitasuññatānimittavasena hi arahato tisso saṅkhārupekkhā.

990现在，在以解说行舍的方式而说的三首偈颂中：「逆思择安住慧」，指的就是行舍。「八是心行境」：依止而说的八种行舍，是定的对象，也就是定地；这是它的含意。就像在“当修心与慧”等处，以心为首来指称定；以及“诸比丘，应于行境、于自家父祖之境中行”等处，用“行境”一词来指称对象。凡是某法依赖于什么，那个什么就被称为它的对象。「凡夫有二」：即依止和依观有两种。「有学有三」：依止、观和等至有三种。「离贪者亦有三」：依无愿、空、无相果等至有三种。原本应当用阴性词“tisso”，这里用了阳性词“tayo”，是语法上的性别颠倒；或者可以把它理解为“三行舍法”。「以此心离转」：因为那些行舍法，心从寻、伺等当中，或者从生起等当中离开。由于离贪者也有行舍，因此也可以说：心从诸行中离转，而投入涅槃。「八是定之缘」：依止而说的八种行舍，因为能导向安止，所以是安止定的缘。「十是智行境」：依观而说的十种行舍，是道智和果智的所依地。「是三解脱缘」：它们是空、无相、无愿解脱的亲依止缘。「于诸异见不动摇」：不舍坏灭，以无常等角度观察诸行的人，在常见等种种见的面前不会动摇。

Idāni saṅkhārupekkhānaṃ saṃvaṇṇanāvasena vuttāsu tīsu gāthāsu paṭisaṅkhāsantiṭṭhanā paññāti saṅkhārupekkhā . Aṭṭha cittassa gocarāti samathavasena vuttā aṭṭha saṅkhārupekkhā samādhissa visayā, bhūmiyoti attho. ‘‘Cittaṃ paññañca bhāvaya’’ntiādīsu (saṃ. ni. 1.23, 192) viya cittasīsena samādhi niddiṭṭho, ‘‘gocare, bhikkhave, caratha sake pettike visaye’’tiādīsu (saṃ. ni. 5.372) viya gocarasaddena visayo. Yañhi yadāyattaṃ, tasseso visayoti vuccati. Puthujjanassa dveti samathavasena vipassanāvasena ca. Tayosekkhassāti samathavipassanāsamāpattivasena. Tayo ca vītarāgassāti appaṇihitasuññatānimittaphalasamāpattivasena. ‘‘Tisso’’ti vattabbe ‘‘tayo’’ti ca liṅgavipallāso kato. Tayo saṅkhārupekkhā dhammāti vā yojetabbaṃ. Yehi cittaṃ vivaṭṭatīti yehi saṅkhārupekkhādhammehi vitakkavicārādito, uppādādito vā cittaṃ apagacchati. Vītarāgassāpi hi saṅkhārupekkhāsabbhāvato ca saṅkhārato cittaṃ vivaṭṭitvā nibbānaṃ pakkhandatīti vuttaṃ hoti. Aṭṭha samādhissa paccayāti samathavasena vuttā aṭṭha appanāsampāpakattā appanāsamādhissa paccayā. Dasa ñāṇassa gocarāti vipassanāvasena vuttā dasa maggañāṇassa phalañāṇassa ca bhūmiyo. Tiṇṇaṃ vimokkhāna paccayāti suññatānimittaappaṇihitavimokkhānaṃ upanissayapaccayā. Nānādiṭṭhīsu na kampatīti bhaṅgaṃ avissajjitvāva saṅkhāre aniccādivasena vipassanto sassatadiṭṭhiādīsu nānappakārāsu diṭṭhīsu na vedhatīti.

1036行舍智解说的注释至此结束。

Saṅkhārupekkhāñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

99110. 种姓智（gotrabhuñāṇa）解说的注释

10. Gotrabhuñāṇaniddesavaṇṇanā

5959. 在种姓智的解说中，「被胜伏」（abhibhuyyatīti）指被胜伏、被超越。「外诸行相」（bahiddhā saṅkhāranimitta）指相对于自身相续中生起的不善蕴而言，属于外在的诸行相。因为世间的诸行是烦恼的相，或者由于以相的状态显现，故称为「相」。说「被胜伏」而称为「种姓」（gotrabhū），是因为胜伏了凡夫种姓，故说为种姓位。说「跃进」（pakkhandatīti）而称为「种姓」，是因为修习圣种姓，故说为种姓位。说「胜伏已而跃进」而称为「种姓」，则是将两个意思合在一起说。至于说「出起」（vuṭṭhātīti）而称为种姓，以及说「离转」（vivaṭṭatīti）而称为种姓，这是配合根本论母中「出起」「离转」的文句，只表达了胜伏凡夫种姓这一层意思。然而，就依止奢摩他而说的种姓而言，由于胜伏了盖等种姓，故称为种姓；在「为了证入预流果等至」等六个等至句中，由于胜伏了生起等种姓，故称为种姓；在「为了证得一来道」等三个道句中，由于胜伏了预流者等种姓，故称为种姓——应当如此理解这里的意义。而且，此处的「种」（gotta）是种子的意思。据说在《摄事分》（Vattanipakaraṇa）中说：「涅槃被称为种，因为在一切障碍中得到了守护；实践彼涅槃者，称为种姓。八等至也是种，因为能守护种姓的障碍；实践彼种者，称为种姓。」（有人）说：「只有四道的种姓以涅槃为所缘，四种果等至的种姓以诸行为所缘，因为是朝向果等至的。」这在《清净道论》中确实说过：「对于他那位次第观照持续进行的人来说，在以诸行为所缘的种姓智之后，紧跟着便以果等至使心投入于灭。」因此，在这里，于道句中列为第十六项而采用的「外诸行相」一词，在等至句中则列为第六项而不予采用，应知如此。否则，就应当通过采用根本句来采用了。

59. Gotrabhuñāṇaniddese abhibhuyyatīti abhibhavati atikkamati. Bahiddhā saṅkhāranimittanti sakasantānappavattaakusalakkhandhato bahiddhābhūtaṃ saṅkhāranimittaṃ. Lokikasaṅkhārā hi kilesānaṃ nimittattā, nimittākārena upaṭṭhānato vā nimittanti vuccanti. Abhibhuyyatīti gotrabhūti ca puthujjanagottābhibhavanato gotrabhubhāvo vutto. Pakkhandatīti gotrabhūti ariyagottabhāvanato gotrabhubhāvo vutto. Abhibhuyyitvā pakkhandatīti gotrabhūti ubho atthe samāsetvā vuttaṃ. Vuṭṭhātīti gotrabhūti ca vivaṭṭatīti gotrabhūti ca mātikāya vuṭṭhānavivaṭṭanapadānurūpena puthujjanagottābhibhavanatthoyeva vutto. Samathavasena vuttagotrabhūnaṃ pana nīvaraṇādigottābhibhavanato gotrabhūti, ‘‘sotāpattiphalasamāpattatthāyā’’tiādīsu chasu samāpattivāresu uppādādigottābhibhavanato gotrabhūti, ‘‘sakadāgāmimaggaṃ paṭilābhatthāyā’’tiādīsu tīsu maggavāresu sotāpannādigottābhibhavanato gotrabhūti attho veditabbo. Gottattho cettha bījattho. Vattanipakaraṇe kira vuttaṃ – gottaṃ vuccati nibbānaṃ sabbaparipanthehi guttattā, taṃ paṭipajjatīti gotrabhūti, aṭṭha samāpattiyopi gottaṃ gotrabhuparipanthehi guttattā, taṃ gottaṃ paṭipajjatīti gotrabhūti vuttaṃ. ‘‘Catunnaṃ maggānaṃyeva gotrabhu nibbānārammaṇaṃ, catassannaṃ phalasamāpattīnaṃ gotrabhu saṅkhārārammaṇaṃ phalasamāpattininnattā’’ti vadanti. Vuttañhetaṃ visuddhimagge – ‘‘tassa pavattānupubbavipassanassa saṅkhārārammaṇagotrabhuñāṇānantaraṃ phalasamāpattivasena nirodhe cittaṃ appetī’’ti (visuddhi. 2.863). Tenevettha maggavāresu soḷasamaṃ katvā gahitassa bahiddhāsaṅkhāranimittapadassa samāpattivāresu chaṭṭhaṃ katvā gahaṇaṃ na katanti veditabbaṃ. Itarathā hi mūlapadagahaṇena gahetabbaṃ bhaveyya.

993另外有些人则说：「最初将心转向涅槃、最初对涅槃作意的，这就称为种姓。」但就果而言，这个说法并不恰当。应当知道，在「十五种姓法是善的」等说法中，对于阿罗汉来说，由于没有被应胜伏的盖，而且寻与伺等也容易断除，所以从「胜伏」这个意义上，不再称为种姓；因为种姓是无记的，故未说其为无记。但是，阿罗汉在进入果等至时，若不胜伏诸行，是无法进入的，因此说「三种种姓法是无记的」。另外有些人则说：「这里只是将属于顺决择分的八种等至列出来，所以这八种等至的种姓是善的。」同样，对于行舍智也应当这样理解。

Aññe pana ‘‘yo nibbāne paṭhamābhogo paṭhamasamannāhāro, ayaṃ vuccati gotrabhū’’ti vadanti. Taṃ phalaṃ sandhāya na yujjati. Pannarasa gotrabhudhammā kusalāti ettha arahato abhibhavitabbanīvaraṇābhāvato vitakkavicārādīnaṃ sukheneva pahātabbabhāvato ca abhibhavanaṭṭhena gotrabhunāmaṃ nārahantīti katvā gotrabhūnaṃ abyākatatā na vuttāti veditabbā. Arahatā pana phalasamāpattiṃ samāpajjantena saṅkhāre anabhibhuyya samāpajjituṃ na sakkāti ‘‘tayo gotrabhudhammā abyākatā’’ti vuttā. Keci pana ‘‘aṭṭha samāpattiyo nibbedhabhāgiyā eva idha niddiṭṭhā, tasmā aṭṭha samāpattigotrabhū kusalā hontī’’ti vadanti. Tathā saṅkhārupekkhāyapi veditabbaṃ.

6060. 在「有食」（sāmisa）等之中，由于以烦恼食而成为有食，意思是具有可欲的染着性。什么是有食？就是八种止的种姓智。这里说的「轮回食」就是指三地轮回。「世间食」就是五种欲功德。「烦恼食」就是那些烦恼本身。「无食」（nirāmisa）是指十种观的种姓智，因为不具可欲的染着性。确实，圣者们对种姓不会产生爱染。有些写本写作“sāmisañce”，这样并不太好。同样，也应当理解「有愿」（paṇihita）与「无愿」（appaṇihita）、「有结缚」（saññutta）与「无结缚」（visaññutta）、「出起」（vuṭṭhita）与「未出起」（avuṭṭhita）这几组。因为有爱染的愿望，所以称为「有愿」，就是有所希冀的意思；因为没有这种愿望，所以称为「无愿」。因为与爱染相联结，所以称为「有结缚」；因为没有这种联结，所以称为「无结缚」。「出起」指的是观的种姓智。因为它能切断爱染，所以称为「出起」。其余止的种姓智则是「未出起」。或者，因为是从外诸行相中出起，所以称为「出起」。也就是说，果种姓由于志向涅槃、面向涅槃，因此从那些外诸行相中出起，应当知道这便称为「出起」。在下面那些胜伏、出起、离转的场合，果种姓也是由于志向涅槃、面向涅槃，所以说它「被胜伏、出起、离转」。作为三种解脱的缘：对三种出世间解脱而言，止的种姓是亲依止缘，观的种姓是无间缘、等无间缘和亲依止缘。「其慧已修习的」：指前分慧已经被他修习、反复修习。「于离转和出起善巧的」：由于没有愚痴，所以对于被称为离转的种姓智善巧、娴熟；或者以加行智而善巧。「于种种恶见中不动摇」：对于那些种类繁多的恶见，由于已经被完全断除，因此不动摇。

60.Sāmisañcātiādīsu vaṭṭāmisalokāmisakilesāmisānaṃ kilesāmisena sāmisaṃ sanikantikattā. Kiṃ taṃ? Aṭṭhavidhaṃ samathagotrabhuñāṇaṃ. Vaṭṭāmisanti cettha tebhūmakavaṭṭameva. Lokāmisanti pañca kāmaguṇā. Kilesāmisanti kilesā eva. Nirāmisanti dasavidhaṃ vipassanāgotrabhuñāṇaṃ anikantikattā. Na hi ariyā gotrabhusmiṃ nikantiṃ karonti. Potthake ‘‘sāmisañce’’ti likhanti, taṃ na sundarataraṃ. Evameva paṇihitañca appaṇihitaṃ saññuttañca visaññuttaṃ vuṭṭhitañca avuṭṭhitaṃ veditabbaṃ. Nikantipaṇidhiyā hi paṇihitaṃ patthitanti attho. Tadabhāvena appaṇihitaṃ. Nikantisaññogeneva saññuttaṃ. Tadabhāvena visaññuttaṃ. Vuṭṭhitanti vipassanāgotrabhuñāṇameva. Tañhi nikanticchedakattā vuṭṭhitaṃ nāma. Itaraṃ avuṭṭhitaṃ. Bahiddhā vuṭṭhānattā vā vuṭṭhitaṃ. Phalagotrabhupi hi nibbānajjhāsayavasena nibbānābhimukhībhūtattā bahiddhāsaṅkhāranimittā vuṭṭhitaṃ nāmāti veditabbaṃ. Heṭṭhābhibhavanavuṭṭhānavivaṭṭanavāresupi phalagotrabhu ajjhāsayavasena nibbānābhimukhībhūtattā abhibhuyyati vuṭṭhāti vivaṭṭatīti veditabbaṃ. Tiṇṇaṃ vimokkhāna paccayāti tiṇṇaṃ lokuttaravimokkhānaṃ samathagotrabhu pakatūpanissayapaccayā honti, vipassanāgotrabhu anantarasamanantarūpanissayapaccayā honti. Paññā yassa pariccitāti pubbabhāgapaññā yassa paricitā pariciṇṇā. Kusalo vivaṭṭe vuṭṭhāneti asammohavaseneva vivaṭṭasaṅkhāte gotrabhuñāṇe kusalo cheko, pubbabhāgañāṇena vā kusalo. Nānādiṭṭhīsu na kampatīti samucchedena pahīnāsu nānappakārāsu diṭṭhīsu na vedhatīti.

1041种姓智解说终了。

Gotrabhuñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

99511. 道智解说的注释

11. Maggañāṇaniddesavaṇṇanā

61在道智解说中，「从邪见出起」指：通过断除邪见随眠，以完全断除的方式，从六十二种分类的邪见中出起。「以及从随顺彼的烦恼」指：那些以与邪见相应、以邪见为依止的方式而生起的、随顺着邪见在活动的种种烦恼。这样就表示断除了与彼邪见共处的那些烦恼。共处有两类：共生共处和断除共处。与那种邪见在同一心中，或在同一个补特伽罗中，一直存在直到被断除，这属于共处。当邪见被断除时，在两个无行心中与彼邪见一起俱生的贪、痴、掉举、无惭、无愧这些烦恼，以及在两个有行心中与彼邪见一起俱生的贪、痴、昏沉、掉举、无惭、无愧这些烦恼，就以共生共处的方式被断除了。而当邪见烦恼本身被断除时，与它一起存在于同一个补特伽罗中、能导致堕入恶趣的贪、嗔、痴、慢、疑、昏沉、掉举、无惭、无愧这些烦恼，就以断除共处的方式被断除了。「从蕴」指：从那些随顺的蕴——也就是随顺彼邪见而转的、共生共处与断除共处的四种非色蕴，或者与彼邪见等所生的色法合在一起的五蕴，以及从以邪见等烦恼为缘在未来会生起的异熟蕴。「以及从外一切行相」指：从如前所说烦恼和蕴之外的一切诸行行相中出起。「从邪思惟出起」指：在须陀洹道所应断除的四种与见相应的（不善心）、一种与疑俱的（不善心），这五种心中，以及在可以导致堕入恶趣的其余不善心中，从邪思惟中出起。

61. Maggañāṇaniddese micchādiṭṭhiyā vuṭṭhātīti diṭṭhānusayappahānena samucchedavasena dvāsaṭṭhibhedato micchādiṭṭhito vuṭṭhāti. Tadanuvattakakilesehīti micchādiṭṭhisampayogavasena ca micchādiṭṭhiupanissayena ca uppajjamānehi micchādiṭṭhianuvattamānehi nānāvidhehi kilesehi. Tena tadekaṭṭhakilesappahānaṃ vuttaṃ hoti. Duvidhañhi ekaṭṭhaṃ sahajekaṭṭhaṃ pahānekaṭṭhañca. Tāya diṭṭhiyā saha ekasmiṃ citte, ekasmiṃ puggale vā yāva pahānā ṭhitāti tadekaṭṭhā. Diṭṭhiyā hi pahīyamānāya diṭṭhisampayuttesu dvīsu asaṅkhārikacittesu tāya diṭṭhiyā sahajātā lobho moho uddhaccaṃ ahirikaṃ anottappanti ime kilesā, dvīsu sasaṅkhārikacittesu tāya diṭṭhiyā sahajātā lobho moho thinaṃ uddhaccaṃ ahirikaṃ anottappanti ime kilesā sahajekaṭṭhavasena pahīyanti. Diṭṭhikileseyeva pahīyamāne tena saha ekasmiṃ puggale ṭhitā apāyagamanīyā lobho doso moho māno vicikicchā thinaṃ uddhaccaṃ ahirikaṃ anottappanti ime kilesā pahānekaṭṭhavasena pahīyanti. Khandhehīti tadanuvattakeheva khandhehi, taṃ diṭṭhiṃ anuvattamānehi sahajekaṭṭhehi ca pahānekaṭṭhehi ca catūhi arūpakkhandhehi, taṃsamuṭṭhānarūpehi vā saha pañcahi khandhehi micchādiṭṭhiādikilesapaccayā anāgate uppajjitabbehi vipākakkhandhehi. Bahiddhā ca sabbanimittehīti yathāvuttakilesakkhandhato bahibhūtehi sabbasaṅkhāranimittehi. Micchāsaṅkappā vuṭṭhātīti sotāpattimaggena pahātabbesu catūsu diṭṭhisampayuttesu, vicikicchāsahagate cāti pañcasu cittesu apāyagamanīyasesākusalacittesu ca micchāsaṅkappā vuṭṭhāti.

997「从邪语出起」指：从妄语，以及从可以导致堕入恶趣的离间语、粗恶语、杂秽语中出起。「从邪业出起」指：从杀生、不与取、邪行中出起。「从邪命出起」指：从故作威仪、谄媚奉迎、占相吉凶、以威势获取，以及以利求利，或者从以邪命为因的七种身业和语业中出起。从邪精进、邪念、邪定中出起，应当依照从邪思惟出起的道理来理解。这里所说的「邪念」，不过是对立着正念而生起的一个不善心念而已。在更高的三道中，「由于见义而为正见」等八支道支，如同在初禅和初道中所得的一样，同样可以获得。其中，在初道中，正见因为能断除邪见，所以称为正见；正思惟等，也应当以断除邪思惟等的意义来理解。既如此，因为初道已经断除了六十二种恶见，所以在更高的三道中，就没有什么见需要断除了。

Micchāvācāya vuṭṭhātīti musāvādato ceva apāyagamanīyapisuṇapharusasamphappalāpehi ca vuṭṭhāti . Micchākammantā vuṭṭhātīti pāṇātipātādinnādānamicchācārehi vuṭṭhāti. Micchāājīvāvuṭṭhātīti kuhanā lapanā nemittikatā nippesikatā lābhenalābhaṃnijigīsanatā, ājīvahetukehi vā sattahipi kāyavacīkammehi vuṭṭhāti. Micchāvāyāmamicchāsatimicchāsamādhīhi vuṭṭhānaṃ micchāsaṅkappavuṭṭhāne vuttanayeneva veditabbaṃ. Micchāsatīti ca satiyā paṭipakkhākārena uppajjamānā akusalacittuppādamattameva. Uparimaggattaye ‘‘dassanaṭṭhena sammādiṭṭhī’’tiādīni aṭṭha maggaṅgāni yathā paṭhamajjhānike paṭhamamagge labbhanti, tatheva labbhanti. Tattha paṭhamamagge sammādiṭṭhi micchādiṭṭhiṃ pajahatīti sammādiṭṭhi. Sammāsaṅkappādayopi micchāsaṅkappādīnaṃ pajahanaṭṭheneva veditabbā. Evaṃ sante paṭhamamaggeneva dvāsaṭṭhiyā diṭṭhigatānaṃ pahīnattā uparimaggattayena pahātabbā diṭṭhi nāma natthi.

998那么，「正见」这个名称是怎么来的呢？就像解毒药，不管有没有毒，它都叫作「解毒药」；同样，无论邪见存在与否，这个就是「正见」。如果这样，那就只是一个名称了，而较高的三道中正见就没有作用，道支也就不圆满了。所以正见应当有它自己的作用，道支应当圆满。这里，正见要发挥自己的作用，就应当按照它所得的原理来说明。因为上三道所对治的一个「慢」，它站在「见」的位置上，正见能断除那个慢，所以称为「正见」。在入流道中，正见断除邪见。对于入流者，则有被一来道所断的慢，正见断除那个慢，所以称为正见。同样，他有与七种不善心一同生起的思惟，有和那些心一起发生的语表躁动、身表躁动、资具受用、俱生精进、没有正念、俱生心一境性，这些就叫作「邪思惟」等。在一来道中，正思惟等通过断除它们而成为正思惟等，应当这样理解。这样一来，在一来道中，八支道支都各自发挥作用。对于一来者，则有被不来道所断的慢，它站在见的位置上。同样，他有与七种心一同生起的思惟等。通过断除它们，在不来道中，这八支道支都有各自的作用，应当知道。对于不来者，则有被阿拉汉道所断的慢，它站在见的位置上。而他还有五种不善心，和这些心一同生起的有思惟等。通过断除它们，在阿拉汉道中，这八支道支都有各自的作用，应当知道。

Tattha sammādiṭṭhīti nāmaṃ kathaṃ hotīti? Yathā visaṃ atthi vā hotu mā vā, agado agadotveva vuccati, evaṃ micchādiṭṭhi atthi vā hotu mā vā, ayaṃ sammādiṭṭhi eva nāma. Yadi evaṃ nāmamattamevetaṃ hoti, uparimaggattaye pana sammādiṭṭhiyā kiccābhāvo āpajjati, maggaṅgāni na paripūrenti. Tasmā sammādiṭṭhi sakiccakā kātabbā, maggaṅgāni paripūretabbānīti. Sakiccakā cettha sammādiṭṭhi yathālābhaniyamena dīpetabbā. Uparimaggattayavajjho hi eko māno atthi, so diṭṭhiṭṭhāne tiṭṭhati, sā taṃ mānaṃ pajahatīti sammādiṭṭhi. Sotāpattimaggasmiñhi sammādiṭṭhi micchādiṭṭhiṃ pajahati. Sotāpannassa pana sakadāgāmimaggavajjho māno atthi, taṃ mānaṃ pajahatīti sammādiṭṭhi. Tasseva sattaakusalacittasahajāto saṅkappo atthi, teheva cittehi vācaṅgacopanaṃ atthi, kāyaṅgacopanaṃ atthi, paccayaparibhogo atthi, sahajātavāyāmo atthi, assatiyabhāvo atthi, sahajātacittekaggatā atthi, ete micchāsaṅkappādayo nāma. Sakadāgāmimagge sammāsaṅkappādayo tesaṃ pahānena sammāsaṅkappādayoti veditabbā. Evaṃ sakadāgāmimagge aṭṭhaṅgāni sakiccakāni honti. Sakadāgāmissa anāgāmimaggavajjho māno atthi, so diṭṭhiṭṭhāne tiṭṭhati. Tasseva sattahi cittehi sahajātā saṅkappādayo atthi. Tesaṃ pahānena anāgāmimagge aṭṭhannaṃ aṅgānaṃ sakiccakatā veditabbā. Anāgāmissa arahattamaggavajjho māno atthi, so diṭṭhiṭṭhāne tiṭṭhati. Yāni panassa pañca akusalacittāni, tehi sahajātā saṅkappādayo atthi. Tesaṃ pahānena arahattamagge aṭṭhannaṃ aṅgānaṃ sakiccakatā veditabbā.

999「粗」：指由于成为身门、语门违犯的缘而变得粗大。「欲贪结」：是指称为淫欲贪的结。因为它能系缚在欲有中，所以称为结。「嗔结」：就是嗔恚结。因为它对所缘产生嗔恚，所以称为嗔。这些烦恼以强力的意思而在相续中随眠，所以叫作「随眠」。「细俱行」：指细小，即微细的意思。这里的“俱行”一词是说在那个状态中存在。对于一来者，欲贪与嗔恚由于两个原因而变得微细：一是不常生起，二是现行时很微弱。因为他的烦恼不像凡夫那样频繁生起，只是偶尔才生起。当生起时，也不像凡夫那样以摧压、遍满、覆盖、令人盲目的方式生起，而是由于已被两道断除，变得很弱很细，以微薄的行相生起，不能导致犯戒的行为。这样微薄的烦恼，被不来道所断除。「色贪」：指对色有中的爱染贪。「无色贪」：是对无色有中的爱染贪。「慢」：以高举行相为特征。「掉举」：以不寂静行相为特征。「无明」：以愚痴行相为特征。「有贪随眠」：是以色贪和无色贪而转起的有贪随眠。

Oḷārikāti kāyavacīdvāre vītikkamassa paccayabhāvena thūlabhūtamhā. Kāmarāgasaññojanāti methunarāgasaṅkhātā saññojanā. So hi kāmabhave saññojetīti saññojananti vuccati. Paṭighasaññojanāti byāpādasaññojanā. So hi ārammaṇe paṭihaññatīti paṭighanti vuccati. Te eva thāmagataṭṭhena santāne anusentīti anusayā. Aṇusahagatāti aṇubhūtā, sukhumabhūtāti attho. Tabbhāve hi ettha sahagatasaddo. Sakadāgāmissa hi kāmarāgabyāpādā dvīhi kāraṇehi aṇubhūtā adhiccuppattiyā ca pariyuṭṭhānamandatāya ca. Tassa hi bālaputhujjanassa viya kilesā abhiṇhaṃ na uppajjanti, kadāci karahaci uppajjanti. Uppajjamānā ca bālaputhujjanassa viya maddantā pharantā chādentā andhaandhaṃ karontā na uppajjanti, dvīhi pana maggehi pahīnattā mandamandā tanukākārā hutvā uppajjanti, vītikkamaṃ pāpetuṃ samatthā na honti. Evaṃ tanubhūtā anāgāmimaggena pahīyanti rūparāgāti rūpabhave chandarāgā. Arūparāgāti arūpabhave chandarāgā. Mānāti unnatilakkhaṇā. Uddhaccāti avūpasamalakkhaṇā. Avijjāyāti andhalakkhaṇāya. Bhavarāgānusayāti rūparāgārūparāgavasena pavattabhavarāgānusayā.

62「不生者被烧燃」等：意思是以已经生起的禅那，那个禅那被称为“烧燃不生者”——也就是在自相续中显现的各个出世间禅那，具足那种禅那的人，把那些不会再生起的各个烦恼烧燃、燃尽、断除，由于这个原因，那个出世间法就叫作「禅那」（jhāna）。「于禅那、解脱而善巧」：对于与圣道相应的寻、伺等禅那，以及对于称为解脱的圣道，通过不迷惑的方式善巧，对于在初道就已断除的种种邪见也不再动摇。禅那有两种：所缘现观和特相现观。世间的初禅等，以缘取遍相等所缘而现观，所以称为禅那；观对诸行以共相和特相而现观，所以称为禅那；出世间的道以涅槃的真实特相而现观，所以称为禅那。但这里没有取与种姓地共同的特相现观义，而是以不共的烧烦恼义来说「禅那」。而此处的「解脱」，是指对涅槃所缘极善信解，以及从烦恼中极善解脱的意思。

62. Idāni maggañāṇasaṃvaṇṇanaṃ karonto ajātaṃ jhāpetītiādimāha. Tattha ca ajātaṃ jhāpeti jātena, jhānaṃ tena pavuccatīti attano santāne pātubhūtena tena tena lokuttarajjhānena taṃsamaṅgīpuggalo ajātameva taṃ taṃ kilesaṃ jhāpeti dahati samucchindati, tena kāraṇena taṃ lokuttaraṃ jhānanti pavuccatīti attho. Jhānavimokkhe kusalatāti tasmiṃ ariyamaggasampayutte vitakkādike jhāne ca vimokkhasaṅkhāte ariyamagge ca asammohavasena kusalatāya paṭhamamaggeneva pahīnāsu nānādiṭṭhīsu na kampati. Jhānaṃ nāma duvidhaṃ ārammaṇūpanijjhānañca lakkhaṇūpanijjhānañca. Lokiyapaṭhamajjhānādikaṃ kasiṇādiārammaṇūpanijjhānaṭṭhena jhānaṃ, vipassanāsaṅkhārānaṃ sabhāvasāmaññalakkhaṇūpanijjhānaṭṭhena jhānaṃ, lokuttaraṃ nibbāne tathalakkhaṇūpanijjhānaṭṭhena jhānaṃ. Idha pana gotrabhunāpi sādhāraṇaṃ lakkhaṇūpanijjhānaṭṭhaṃ anāmasitvā asādhāraṇena kilesajhāpanaṭṭhena jhānaṃ vuttaṃ. Vimokkhaṭṭho panettha nibbānārammaṇe suṭṭhu adhimuccanaṭṭho kilesehi ca suṭṭhu muccanaṭṭho.

1001「如已令安止而观者」等：意思是用近行定、安止定、刹那定中的某一种定，先让心安定下来，之后再如实地观察。“而”字将观也包含在内。正在观的时候，也应当令心安止：因为这种观是粗糙的、没有滋味的；止则是柔软的、有滋味的。因此，为了滋润那粗糙的心，正在观的时候又要让心进入安止。观察者再进入定，应当照样让心安住，正如同观察一样。这里的“而”字把安止也包含在内。这两处都是用“而”字来凑足偈颂，而意思就是“与”的意思。「观与止，于彼时为有」：因为当止观双运时，圣道才会出现，所以在能产生圣道的时候，也就是止观结合的时候，那时就有观和止，这叫作“有止观”。那些止观在趋向圣道的时刻和在道刹那，是「同分」、是「双运」而转的：「同分」是指它们有相同分量的部分，即同分；「双运」就像在轭中连接在一起，两者互不超越，是等力、均势的意思。详情将在双运论里阐发。

Samādahitvā yathā ce vipassatīti appanūpacārakhaṇikasamādhīnaṃ aññatarena samādhinā paṭhamaṃ cittasamādhānaṃ katvā pacchā yathā vipassati ca. Samuccayattho ce-saddo vipassanaṃ samuccinoti. Vipassamāno tathā ce samādaheti vipassanā nāmesā lūkhabhūtā nirassādā, samatho ca nāma siniddhabhūto saassādo. Tasmā tāya lūkhabhūtaṃ cittaṃ sinehetuṃ vipassamāno tathā ca samādahe. Vipassamāno puna samādhiṃ pavisitvā cittasamādhānañca tatheva kareyya, yatheva vipassananti attho. Idha ce-saddo samādahanaṃ samuccinoti. Ubhayatthāpi gāthābandhānuvattanena ce-kāro kato, attho pana ca-kārattho eva. Vipassanā ca samatho tadā ahūti yasmā samathavipassanānaṃ yuganaddhabhāve sati ariyamaggapātubhāvo hoti, tasmā ariyamaggajananasamatthattā yadā tadubhayasamāyogo hoti, tadā vipassanā ca samatho ca ahu, samathavipassanā bhūtā nāma hotīti attho. Tā ca samathavipassanā ariyamaggābhimukhīkāle ca maggakkhaṇe ca samānabhāgā yuganaddhā vattare samāno samo bhāgo koṭṭhāso etesanti samānabhāgā, yuge naddhā viyāti yuganaddhā, aññamaññaṃ anativattanaṭṭhena samadhurā samabalāti attho. Vitthāro panassa yuganaddhakathāyaṃ āvibhavissati.

1002「诸行是苦，寂灭是乐」——这就是见。从两边出起的慧，触证不死之句。「诸行是苦，寂灭（即涅槃）是乐」，对于这样修行的人，从那种修行见到涅槃的圣道智，就叫「从两边出起的慧」。而这慧通过触证所缘涅槃而触证不死之句，意思是获得。因为涅槃以无热恼的意思好像不死，所以称为「不死」；又因为它没有死亡、没有老灭，所以也叫「不死」。从前行阶段开始，以巨大的精勤、伟大的行道而被修行，所以称为「句」。

Dukkhā saṅkhārā sukho, nirodho iti dassanaṃ. Dubhato vuṭṭhitāpaññā, phasseti amataṃpadanti dukkhā saṅkhārā, sukho nirodho nibbānanti paṭipannassa tato nibbānadassanaṃ ariyamaggañāṇaṃ dubhato vuṭṭhitā paññā nāma. Sā eva ca paññā amataṃ padaṃ nibbānaṃ ārammaṇaphusanena phusati, paṭilabhatīti attho. Nibbānañhi atappakaṭṭhena amatasadisanti amataṃ, nāssa mataṃ maraṇaṃ vayo atthītipi amataṃ, pubbabhāgato paṭṭhāya mahatā ussāhena mahatiyā paṭipadāya pajjati paṭipajjīyatīti padanti vuccati.

1003「知道解脱行」：即通过不痴而知道解脱的运作方式，通过省察而知道。因为在后面的解脱论中（《无碍解道》1.209等）提到：「两边出起的解脱、四个两边出起的解脱、四个随顺两边出起的解脱、四个两边出起止息的解脱」，应当知道这些就是解脱行。详细内容就在那里。「善巧于种种与单一」：即对于这些解脱的种种状态和单一状态善巧。因为依两边出起的解脱而有单一，依四圣道而有种种；或者，每一个圣道依随观的不同而有种种，依圣道的体性而有单一，应当这样理解。「二智的善巧」：即对于这两种智——称为「见」的智和称为「修」的智——的善巧。所谓「见」，是指入流道。因为那个道最先见到涅槃，所以称为「见」。种姓心虽然更早见到涅槃，但就好比有人因事来到国王那里，远远看见国王乘着象肩在街上走，被问“你见到国王了吗？”，却因为该做的事还没完成而说“我没看见”；同样，种姓心虽然见到了涅槃，但因为没做那该做的断烦恼之事，所以不称为「见」。因为那个智处在转向道的位置上。「修」是指剩下的三道。因为那些道是在第一道已见的同一个法上，依靠修习而生起的，并不是见到任何以前没见过的，所以称为「修」。在下文，因为修习的道还没彻底完成，所以针对获得入流道、一来道、不来道的人，说「于禅那解脱善巧」；但对于获得阿拉汉道的人，因为修习的道已经彻底完成，所以说「二智的善巧」，应当这样理解。

Vimokkhacariyaṃ jānātīti vimokkhapavattiṃ asammohavasena jānāti, paccavekkhaṇavasena jānāti. ‘‘Dubhato vuṭṭhāno vimokkho, dubhato vuṭṭhānā cattāro vimokkhā, dubhato vuṭṭhānānaṃ anulomā cattāro vimokkhā, dubhato vuṭṭhānapaṭippassaddhi cattāro vimokkhā’’ti hi upari vimokkhakathāyaṃyeva (paṭi. ma. 1.209 ādayo) āgatā vimokkhacariyā veditabbā. Tesaṃ vitthāro tattheva āgato. Nānattekattakovidoti tesaṃ vimokkhānaṃ nānābhāve ekabhāve ca kusalo. Dubhato vuṭṭhānavimokkhavasena hi tesaṃ ekattaṃ, catuariyamaggavasena nānattaṃ, ekekassāpi vā ariyamaggassa anupassanābhedena nānattaṃ, ariyamaggabhāvena ekattaṃ veditabbaṃ. Dvinnaṃ ñāṇānaṃ kusalatāti dassanasaṅkhātassa ca bhāvanāsaṅkhātassa cāti imesaṃ dvinnaṃ ñāṇānaṃ kusalatāya. Dassananti hi sotāpattimaggo. So hi paṭhamaṃ nibbānadassanato dassananti vutto. Gotrabhu pana kiñcāpi paṭhamataraṃ nibbānaṃ passati, yathā pana rañño santikaṃ kenacideva karaṇīyena āgato puriso dūratova rathikāya carantaṃ hatthikkhandhagataṃ rājānaṃ disvāpi ‘‘diṭṭho te rājā’’ti puṭṭho disvā kattabbakiccassa akatattā ‘‘na passāmī’’ti āha, evameva nibbānaṃ disvā kattabbassa kilesappahānassābhāvā na ‘‘dassana’’nti vuccati. Tañhi ñāṇaṃ maggassa āvajjanaṭṭhāne tiṭṭhati. Bhāvanāti sesamaggattayaṃ. Tañhi paṭhamamaggena diṭṭhasmiṃyeva dhamme bhāvanāvasena uppajjati, na adiṭṭhapubbaṃ kiñci passati, tasmā ‘‘bhāvanā’’ti vuccati. Heṭṭhā pana bhāvanāmaggassa apariniṭṭhitattā ‘‘dvinnaṃ ñāṇāna’’nti avatvā sotāpattisakadāgāmianāgāmimaggalābhino sandhāya ‘‘jhānavimokkhe kusalatā’’ti vuttaṃ, arahattamaggalābhino pana bhāvanāmaggassa pariniṭṭhitattā ‘‘dvinnaṃ ñāṇānaṃ kusalatā’’ti vuttanti veditabbaṃ.

1051道智解说的注释完毕。

Maggañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

100412. 果智解说的注释

12. Phalañāṇaniddesavaṇṇanā

6363. 在果智的解说中，「因为彼加行之止息故」：因为那向内外出离的加行已经止息。因为，道在自己生起的刹那，以断除烦恼而作从两个方向出离的加行；到了果的刹那，由于烦恼已被断除，道上那种向两个方向出离的加行便止息、寂止下来，所以称为已寂静。「生起」：指道生起之后的刹那，有时只生起一次或两次；在证入果等至时，则会多次生起；对于从灭尽定出定的人来说，会生起两次。因为这一切都是由加行止息而生起的。「这是道的果」：为了表达「果」的意义，这里使用了中性词语。在一来道等圣道的刹那，也应当知道，只是依于每一道支而有出离的连结。

63. Phalañāṇaniddese taṃpayogappaṭippassaddhattāti tassa ajjhattabahiddhā vuṭṭhānapayogassa paṭippassaddhattā. Maggo hi sakakkhaṇe kilesappahānena ubhato vuṭṭhānapayogaṃ karoti nāma, phalakkhaṇe kilesānaṃ pahīnattā maggassa ubhato vuṭṭhānapayogo paṭippassaddho vūpasanto nāma hoti. Uppajjatīti maggānantaraṃ sakiṃ vā dvikkhattuṃ vā uppajjati, phalasamāpattikāle pana bahukkhattuṃ, nirodhā vuṭṭhahantassa dvikkhattuṃ uppajjati, sabbampi hi taṃ payogappaṭippassaddhattā uppajjati. Maggassetaṃ phalanti phalaṃ apekkhitvā napuṃsakavacanaṃ kataṃ. Sakadāgāmimaggakkhaṇādīsupi ekekamaggaṅgavaseneva vuṭṭhānayojanā veditabbā.

1054果智解说的注释完毕。

Phalañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

100613. 解脱智解说之注释

13. Vimuttiñāṇaniddesavaṇṇanā

6464. 在解脱智的解说中，「有身见」指：当把由五蕴构成的身体执为真实存在，或者认为“我”存在于这个身体中时，所产生的见解就是有身见。「疑」指：已经远离了治疗（cikicchā），或者当抉择事物的本质时，因此而陷入困苦、疲惫，所以称为疑。「戒禁取」指：错误地执信“由戒得清净，由禁制得清净，由戒禁得清净”，这种执取因为超出了事物的真实状态而只从外在来执取，所以称为戒禁取。虽然戒禁取和有身见都属于见，但为了说明：只要断除了本来就具有二十种所依的有身见，就能断除一切见，所以特别提到有身见；而单独说戒禁取，则是为了说明那些认为“我在修习清净道”的人，所修的道其实是错误的。应当这样理解。为了说明这三者只是通过断除随眠而被断，所以说“见随眠、疑随眠”，并不意味着它们是单独的烦恼。「随烦恼」指：使心烦恼、热恼、损害；因为势力强盛而成为增盛的烦恼，所以称为随烦恼。「正确地被根断」指：以断灭的断除方式，达到不再生起的灭尽，所以称为正确地被根断。「与缠俱的」：缠是指覆盖心而现起、生起，这是对已经现为语行的烦恼的称呼。与缠俱的，意思是“与那些缠在一起”。指与那些缠俱在、随着眠的随烦恼。心意得解脱：由于这些烦恼已经不可能再生起，心便以寂静的方式持续着，从那些烦恼中解脱出来，所以称为心解脱。而因为这种解脱非常善妙，所以叫作「善解脱」。「以那解脱已知之义」：指以了知那种解脱的意义。

64. Vimuttiñāṇaniddese sakkāyadiṭṭhīti vijjamānaṭṭhena sati khandhapañcakasaṅkhāte kāye, sayaṃ vā satī tasmiṃ kāye diṭṭhīti sakkāyadiṭṭhi. Vicikicchāti vigatā cikicchā, sabhāvaṃ vā vicinanto etāya kicchati kilamatīti vicikicchā. Sīlabbataparāmāsoti sīlena suddhi vatena suddhi sīlabbatena suddhīti gahitaabhiniveso. So hi sabhāvaṃ atikkamitvā parato āmasatīti sīlabbataparāmāso. Ubhinnaṃ samānepi diṭṭhibhāve takkañca parūpadesañca vinā pakatiyā eva sakkāyadiṭṭhigahaṇato pakatibhūtāya vīsativatthukāya sakkāyadiṭṭhiyā pahāneneva sabbadiṭṭhippahānadassanatthaṃ sakkāyadiṭṭhi vuttā. Sīlabbataparāmāso pana ‘‘suddhipaṭipadaṃ paṭipajjāmā’’ti paṭipannānaṃ paṭipadāya micchābhāvadassanatthaṃ visuṃ vuttoti veditabbo. Tiṇṇampi anusayappahāneneva pahānaṃ dassetuṃ diṭṭhānusayo vicikicchānusayoti vuttaṃ, na visuṃ kilesattā. Upakkilesāti kilesenti upatāpenti vibādhentīti kilesā, thāmagataṭṭhena bhusā kilesāti upakkilesā. Sammā samucchinnā hontīti samucchedappahānena anuppādanirodhena sammā samucchinnā honti. Sapariyuṭṭhānehīti cittaṃ pariyonandhantāni uṭṭhenti uppajjantīti pariyuṭṭhānāni, samudācārappattānaṃ kilesānametaṃ adhivacanaṃ. Saha pariyuṭṭhānehīti sapariyuṭṭhānāni. Tehi sapariyuṭṭhānehi anusayitaupakkilesehi. Cittaṃ vimuttaṃ hotīti tesaṃ abhabbuppattikabhūtattā santativasena pavattamānaṃ cittaṃ tato vimuttaṃ nāma hoti. Tadeva suṭṭhu vimuttattā suvimuttaṃ. Taṃvimuttiñātaṭṭhenāti tassā vimuttiyā jānanaṭṭhena.

1057解脱智解说的注释完毕。

Vimuttiñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

100814. 省察智解说之注释

14. Paccavekkhaṇañāṇaniddesavaṇṇanā

65在省察智的解说中，首先在道刹那本身，从因的角度分别说明了道支，然后又从觉支的角度，把通过“觉悟的意义而被称为菩提”的圣者的支分——包括属于道支的法与不属于道支的法——分别显示出来。因为念觉支、择法觉支、精进觉支、定觉支就是道支，而喜觉支、轻安觉支、舍觉支则不是道支。之后，在从力和根的角度分别解说时，只有信不是道支。再接下来，为了说明在道刹那生起的种种法，把它们以积聚的方式显示出来，所以说了“以增上的意义”等。这里，“以安立的意义为念处”是指：只有一种以涅槃为所缘的念，由于它在身、受、心、法上完成了舍离净、乐、常、我想的功能，所以被称为四念处。以涅槃为所缘的唯一精进，由于完成了对已生和未生的不善加以断除、令其不生的功能，以及对未生和已生的善令其生起、安住的功能，所以被称为四正勤。

65. Paccavekkhaṇañāṇaniddese maggakkhaṇeyeva hetuṭṭhena paṭhamaṃ maggaṅgāni visuṃ visuṃ vatvā puna maggaṅgabhūte ca amaggaṅgabhūte ca dhamme ‘‘bujjhanaṭṭhena bodhī’’ti laddhanāmassa ariyassa aṅgabhāvena bojjhaṅge visuṃ dassesi. Satidhammavicayavīriyasamādhisambojjhaṅgā hi maggaṅgāneva, pītipassaddhiupekkhāsambojjhaṅgā amaggaṅgāni. Puna balavasena indriyavasena ca visuṃ niddiṭṭhesu saddhā eva amaggaṅgabhūtā. Puna maggakkhaṇe jāteyeva dhamme rāsivasena dassento ādhipateyyaṭṭhenātiādimāha. Tattha upaṭṭhānaṭṭhena satipaṭṭhānāti ekāva nibbānārammaṇā sati kāyavedanācittadhammesu subhasukhaniccaattasaññāpahānakiccasādhanavasena cattāro satipaṭṭhānā nāma. Nibbānārammaṇaṃ ekameva vīriyaṃ uppannānuppannānaṃ akusalānaṃ pahānānuppattikiccassa, anuppannuppannānaṃ kusalānaṃ uppādaṭṭhitikiccassa sādhanavasena cattāro sammappadhānā nāma.

1010“以如实的意义为谛”是指：以在苦性等上不欺骗的意义，有四种圣谛。在此，这些圣谛是以通达的意义在那时集起的，而被称为“不死之深处的涅槃”则是单独所说的涅槃，其余的法是以获得的意义在那时集起的。由“以如实的意义为谛在那时集起”这句话，应当得出这样的结论：在道与果的终了时，必然会省察四谛。同时，由于有“了知：应作已作，不再有如此的状态”这样的经文，以及“苦已被我遍知，集已被我断除，灭已被我证得，道已被我修习”这样的省察，也可以知道省察是必然的。这样，省察是合理的。这里所说的“集”，应当理解为各别圣道所应断除的烦恼。正是根据这里所说的“集”的省察，注释中说：两种烦恼的省察，以及道、果、涅槃的省察，在这里都是以本来的形态出现的。只是没有提到苦的省察。虽然经中没有直接说，但由于有经典依据和合理性，还是应当接受。因为一个为了通达圣谛而修行的人，在完成圣谛的通达之后，自然会省察自己所完成的事，这是合理的。“以不散乱的意义为止”等，是为了显示与道相应的止与观这些法，它们具有一味性并且不相超越，所以才这样说。“以律仪的意义为戒清净”指的是正语、正业、正命。“以不散乱的意义为心清净”指的是正定。“以见的意义为见清净”指的是正见。“以解脱的意义”是指：通过断除的方式，从道所应断的烦恼中解脱出来的意义，或者以涅槃为所缘而胜解的意义。所说的“解脱”就是断解脱，也就是圣道本身。“以通达的意义为明”是指以通达圣谛的意义为明，也就是正见。“以舍遣的意义为解脱”是指以舍断道所应断的烦恼而从中解脱出来，这种解脱就是圣道本身。“以断的意义为尽智”是指以断除烦恼的意义，能够在圣道中尽灭烦恼的智，也就是正见。

Tathaṭṭhena saccāti dukkhabhāvādīsu avisaṃvādakaṭṭhena cattāri ariyasaccāni. Etāneva cettha paṭivedhaṭṭhena tadā samudāgatāni, ‘‘amatogadhaṃ nibbāna’’nti visuṃ vuttaṃ nibbānañca, sesā pana dhammā paṭilābhaṭṭhena tadā samudāgatā. ‘‘Tathaṭṭhena saccā tadā samudāgatā’’ti vacanato maggaphalapariyosāne avassaṃ cattāri saccāni paccavekkhatīti niṭṭhamettha gantabbaṃ. ‘‘Kataṃ karaṇīyaṃ nāparaṃ itthattāyāti pajānātī’’ti (dī. ni. 1.248) vacanato ca ‘‘dukkhaṃ me pariññātaṃ, samudayo me pahīno, nirodho me sacchikato, maggo ca me bhāvito’’ti paccavekkhaṇaṃ vuttameva hoti. Tathā paccavekkhaṇaṃ yujjati ca. Samudayoti cettha taṃtaṃmaggavajjhoyeva veditabbo. Ettha vuttasamudayapaccavekkhaṇavaseneva aṭṭhakathāyaṃ duvidhaṃ kilesapaccavekkhaṇaṃ maggaphalanibbānapaccavekkhaṇāni idha sarūpeneva āgatānīti vuttāni. Kevalaṃ dukkhapaccavekkhaṇameva na vuttaṃ. Kiñcāpi na vuttaṃ, atha kho pāṭhasabbhāvato yuttisabbhāvato ca gahetabbameva. Saccapaṭivedhatthañhi paṭipannassa niṭṭhite saccapaṭivedhe sayaṃ katakiccapaccavekkhaṇaṃ yuttamevāti. Avikkhepaṭṭhena samathotiādi maggasampayutte eva samathavipassanādhamme ekarasaṭṭhena anativattanaṭṭhena ca dassetuṃ vuttaṃ. Saṃvaraṭṭhena sīlavisuddhīti sammāvācākammantājīvā eva. Avikkhepaṭṭhena cittavisuddhīti sammāsamādhi eva. Dassanaṭṭhena diṭṭhivisuddhīti sammādiṭṭhiyeva. Vimuttaṭṭhenāti samucchedavasena maggavajjhakilesehi muccanaṭṭhena, nibbānārammaṇe vā adhimuccanaṭṭhena. Vimokkhoti samucchedavimokkho, ariyamaggoyeva. Paṭivedhaṭṭhena vijjāti saccapaṭivedhaṭṭhena vijjā, sammādiṭṭhiyeva. Pariccāgaṭṭhena vimuttīti maggavajjhakilesānaṃ pajahanaṭṭhena tato muccanato vimutti, ariyamaggoyeva. Samucchedaṭṭhena khaye ñāṇanti kilesasamucchindanaṭṭhena kilesakkhayakare ariyamagge ñāṇaṃ, sammādiṭṭhiyeva.

1011欲等应依照前面讲过的方式去理解。只是在这里，仅在道刹那本身，以道的开始、中间、结束的方式显示了。这里的“解脱”是指道解脱。虽然在“以如实的意义为谛”那里已经包含了涅槃，但这里为了显示它作为最终目标的状态而再度提到，应如此理解。在果刹那，这个道理也同样适用。不过这里，“以因的意义为道”是指以果道的方式而成为道。“正勤”应知是在道刹那成就了四种作用（即精进完成了四种正勤）后，在果生起的刹那由于已经成就而这么说。否则的话，在果刹那其实得不到正勤。一位长老在解说三十七菩提分法时曾说：“在果刹那，除了四正勤之外，其余三十三种法可得。”同样地，基于通达等作用的成就，也可以相应地去理解“谛”等。“解脱（vimokkha）”是指果的解脱，“解脱（vimuttī）”是指果的解脱。“以止息的意义”对于不再生起的智，意思和前面说过的一样。“出起后”：因为没有中间出起，所以是在果结束的时候这样说的。“这些法在那时集起”：指上述这些法，在道刹那和果刹那已经集起，他如此审察；应知这里省略了“iti”一词，并以此为结语来连接上下文。

Chandādayo heṭṭhā vuttanayeneva veditabbā. Kevalañhettha maggakkhaṇeyeva maggassa ādimajjhapariyosānākārena dassitā. Vimuttīti cettha maggavimuttiyeva. ‘‘Tathaṭṭhena saccā’’ti ettha gahitampi ca nibbānaṃ idha pariyosānabhāvadassanatthaṃ puna vuttanti veditabbaṃ. Phalakkhaṇepi eseva nayo. Ettha pana hetuṭṭhena maggoti phalamaggabhāveneva. Sammappadhānāti maggakkhaṇe catukiccasādhakassa vīriyakiccassa phalassa uppādakkhaṇe siddhattā vuttanti veditabbaṃ. Aññathā hi phalakkhaṇe sammappadhānā eva na labbhanti. Vuttañhi maggakkhaṇe sattatiṃsa bodhipakkhiyadhamme uddharantena therena ‘‘phalakkhaṇe ṭhapetvā cattāro sammappadhāne avasesā tettiṃsa dhammā labbhantī’’ti. Evameva paṭivedhakiccādisiddhivasena saccādīnipi yathāyogaṃ veditabbāni. Vimokkhoti ca phalavimokkho. Vimuttīti phalavimutti. Paṭippassaddhaṭṭhena anuppāde ñāṇaṃ vuttatthameva. Vuṭṭhahitvāti antarā vuṭṭhānābhāvā phalāvasānena evaṃ vuttaṃ. Ime dhammā tadā samudāgatāti ime vuttappakārā dhammā maggakkhaṇe phalakkhaṇe ca samudāgatāti paccavekkhatīti iti-saddaṃ pāṭhasesaṃ katvā sambandho veditabbo.

1062审察智的解注释完毕。

Paccavekkhaṇañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

101215. 种种事智解注释

15. Vatthunānattañāṇaniddesavaṇṇanā

66在种种事智的解说中，「于内确定眼」是指确定属于内在的眼。为了说明他是如何确定眼的，便问道「如何于内确定眼？」，然后以「眼是由无明所生」等来显示确定的方法。其中，过去的无明与爱是资助因，过去的业是生起因，现在的食是资助因。以此，资助眼的时节与心也就被包含在内了。「依于四大种」：这里是用属格表示受格的意义，意思是执取四大种而生起。由此显示了净色眼的状态，而排除了附带物的状态。「已生」：是从时间上，或以相续刹那来说，指现在。「集起」：指从因而生起。到此，显示了修观前行阶段对眼的确定。通过「非有而生」等显示了无常随观。因为在生起之前并不存在，所以说「非有而生」；由于未来会灭去而不再存在，所以说「有已，将不存在」。「有边故」：「有边」是指它有终结，所以称为有边者，有边者即是「有边者」，如同说「有念者、有行者、有慧者」一般。因此，「有边者故」指它有坏灭的存在状态。「不坚固」：因为在所有阶段都会破坏，又没有坚固性，所以不坚固。「非常」：即无常。「变易法」：因衰老和死亡这两方面而有变易的性质。「眼无常」等以及「眼为无常」等，意思如前所述。「意」：这里指有分心，所以「无明所生」等说法也在这里适用。「食所生」：在这里应理解为与相应触食、意思食相关。「已生」：也是从时间和相续的角度来说的。

66. Vatthunānattañāṇaniddese cakkhuṃ ajjhattaṃ vavatthetīti ajjhattabhūtaṃ cakkhuṃ vavatthapeti. Yathā so cakkhuṃ vavatthapeti, tathā vattukāmo kathaṃ cakkhuṃ ajjhattaṃ vavatthetīti pucchitvā puna cakkhu avijjāsambhūtanti vavatthetītiādinā vavatthāpanākāraṃ dasseti. Tattha avijjātaṇhā atītā upatthambhakahetuyo, kammaṃ atītaṃ janakahetu, āhāro idāni upatthambhakahetu. Etena cakkhūpatthambhakāni utucittāni gahitāneva honti. Catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāyāti upayogatthe sāmivacanaṃ, cattāri mahābhūtāni upādiyitvā pavattanti attho. Etena pasādacakkhubhāvo dassito hoti, sasambhārabhāvo paṭikkhitto. Uppannanti addhāvasena, santatikhaṇavasena vā paccuppannaṃ. Samudāgatanti hetuto samuṭṭhitaṃ. Ettāvatā vipassanāpubbabhāge cakkhuvavatthānaṃ dassitaṃ. Ahutvā sambhūtantiādīhi aniccānupassanā. Pubbe udayā avijjamānato ahutvā sambhūtaṃ, uddhaṃ vayā abhāvato hutvā na bhavissati. Antavantatoti anto assa atthīti antavā, antavā eva antavanto yathā ‘‘satimanto, gatimanto, dhitimanto ca yo isī’’ti (theragā. 1052). Tato antavantato, bhaṅgavijjamānatoti attho. Addhuvanti sabbāvatthānipātitāya, thirabhāvassa ca abhāvatāya na thiraṃ. Asassatanti na niccaṃ. Vipariṇāmadhammanti jarāya ceva maraṇena cāti dvedhā vipariṇāmapakatikaṃ. Cakkhu aniccantiādīni cakkhuṃ aniccatotiādīni ca vuttatthāni. Manoti idha bhavaṅgamanassa adhippetattā avijjāsambhūtotiādi yujjatiyeva. Āhārasambhūtoti ettha sampayuttaphassāhāramanosañcetanāhāravasena veditabbaṃ. Uppannoti ca addhāsantativasena.

1065种种事智的解注释完毕。

Vatthunānattañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

101416. 种种行境智解注释

16. Gocaranānattañāṇaniddesavaṇṇanā

67在种种行境智的解说中，「于外确定色」是指确定相对于内、属于外部的色处诸法。之所以说「无明所生」等，是因为它们属于个体存在的业生色。食也是业生色的资助缘。而声音因为是时节和心所生的，所以没有说「无明所生」等四种。触则因为它本身就是四大种，所以没有说「依于四大种」。「法」在这里是指与有分心相应的三个无色蕴，属于法处、由业所生的细色，以及所有的色等等。此外，任何法由任何因生起，就应依据那个因来理解。不然的话，即使是属于自身相续的色等诸法，也不能全部涵盖在内。因为那些不与根结缚的色等也是观禅的所缘，所以应知它们被包含在「业所生」这一词中。它们也是以一切众生共通的业为缘的时节所生。但是其他人说：「不与根结缚的色等不是观禅的所缘。」然而——

67. Gocaranānattañāṇaniddese rūpe bahiddhā vavatthetīti ajjhattato bahiddhābhūte rūpāyatanadhamme vavatthapetīti attho. Avijjāsambhūtātiādi attabhāvapariyāpannakammajarūpattā vuttaṃ. Āhāropi hi kammajarūpassa upatthambhakapaccayo hoti. Saddassa pana utucittasamuṭṭhānattā avijjāsambhūtādicatukkaṃ na vuttaṃ. Phoṭṭhabbānaṃ sayaṃ mahābhūtattā ‘‘catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāyā’’ti na vuttaṃ. Dhammāti cettha bhavaṅgamanosampayuttā tayo arūpino khandhā, dhammāyatanapariyāpannāni sukhumarūpāni ca kammasamuṭṭhānāni, sabbānipi rūpādīni ca. Apica yāni yāni yena yena samuṭṭhahanti, tāni tāni tena tena veditabbāni. Itarathā hi sakasantānapariyāpannāpi rūpādayo dhammā sabbe na saṅgaṇheyyuṃ. Yasmā anindriyabaddharūpādayopi vipassanūpagā, tasmā tesaṃ kammasambhūtapadena saṅgaho veditabbo. Tepi hi sabbasattasādhāraṇakammapaccayautusamuṭṭhānā. Aññe pana ‘‘anindriyabaddhā rūpādayo avipassanūpagā’’ti vadanti. Taṃ pana –

1016当以智慧见到‘一切行无常’时，

‘‘Sabbe saṅkhārā aniccāti, yadā paññāya passati;

1017因此，对苦生起厌离，这就是清净之道。

Atha nibbindati dukkhe, esa maggo visuddhiyā’’ti. (dha. pa. 277) –

1018这与最初的原文相违。在《清净道论》中又说：「在此，有人最初即专精于内的诸行而修观。然而，因为并非仅凭纯粹的内观所见就能让道生起，外部的诸行也必须被观见。所以，对他人的蕴及无执受的诸行，也观为无常、苦、无我。」（《清净道论》2.784）因此，对他人之眼等所依的分辨，以及对不系属于根之色等的分辨，也是必然被认可的。所以，在三界的一切行当中，没有不可以作为观禅对象的。

Ādikāya pāḷiyā virujjhati. Vuttañca visuddhimagge – ‘‘idhekacco āditova ajjhattasaṅkhāre abhinivisitvā vipassati, yasmā pana na suddhaajjhattadassanamatteneva maggavuṭṭhānaṃ hoti, bahiddhāpi daṭṭhabbameva, tasmā parassa khandhepi anupādinnasaṅkhārepi aniccaṃ dukkhamanattāti vipassatī’’ti (visuddhi. 2.784). Tasmā paresaṃ cakkhādivavatthānampi anindriyabaddharūpādivavatthānampi icchitabbameva, tasmā tebhūmakasaṅkhārā avipassanūpagā nāma natthi.

1071种种行境智的解注释完毕。

Gocaranānattañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

101917. 种种行智解注释

17. Cariyānānattañāṇaniddesavaṇṇanā

6868. 在「行差别智」的解说中，对于「识行」等词：在所缘上转起，故称为「行」；识本身就是行，故称为「识行」。以无明而行作，或以无明而转起，或在未知中转起，或无明的行作，故称为「无明行」。智本身就是行，或以智为行，或以智而转起，或在已知中转起，或智的行作，故称为「智行」。「为了见」指为了见到色而生起的。「转向唯作无记」：把心相续从有分流中拉出来，将其引向色所缘，这称为转向；因为没有果报而仅是作用，故是「唯作」；不依善或不善来记别，故是「无记」。「见的含义」：依它而见，或它自身能见，或纯粹就是见本身，故是「见」；见就是它的含义，故称为「见的含义」。「眼识」：指善果报或不善果报。「因已见故」：因为对未被见的所缘，领受心是不存在的，由于眼识已经见到了色所缘。「推度的果报意界」：指登上那已被见的所缘，故称为推度；这是两种果报都有的领受意界。「因已被推度故」：指已经登上了色所缘。「果报意识界」：指两种果报都有的推度意识界。这个道理同样适用于耳门等。在推度之后，虽然论中没有提到确定心，但由于注释师们说过，所以应当知道它是可得的。「为了识知」：指为了识知法所缘以及色等所缘。「转向唯作无记」：这里指意门转向心。「识知的含义」：指以它为缘而生起的速行，对那个所缘的识知本身就是含义，没有其他意思。前面已经另外解说了不善速行，以及观、道、果的速行，所以剩余的速行应当在这里被认取。然而，根据「与善业不相应而转起者是识行」（《无碍解道》1.70）等说法，则应当只认取能生起微笑的心之速行。因为在六门当中，只说了无因的心：即两种转向心、两种五识、两种领受心、三种推度心、一种能生起微笑的心，应知这十八种无因心就是「识行」。

68. Cariyānānattañāṇaniddese viññāṇacariyātiādīsu ārammaṇe caratīti cariyā, viññāṇameva cariyā viññāṇacariyā. Aññāṇena caraṇaṃ , aññāṇena vā carati, aññāte vā carati, aññāṇassa vā caraṇanti aññāṇacariyā. Ñāṇameva cariyā, ñāṇena vā cariyā, ñāṇena vā carati, ñāte vā carati, ñāṇassa vā caraṇanti ñāṇacariyā. Dassanatthāyāti rūpadassanatthāya pavattā. Āvajjanakiriyābyākatāti bhavaṅgasantānato apanetvā rūpārammaṇe cittasantānaṃ āvajjeti nāmetīti āvajjanaṃ, vipākābhāvato karaṇamattanti kiriyā, kusalākusalavasena na byākatāti abyākatā. Dassanaṭṭhoti passanti tena, sayaṃ vā passati, dassanamattameva vā tanti dassanaṃ, dassanameva attho dassanaṭṭho. Cakkhuviññāṇanti kusalavipākaṃ vā akusalavipākaṃ vā. Diṭṭhattāti adiṭṭhe sampaṭicchanassa abhāvato cakkhuviññāṇena rūpārammaṇassa diṭṭhattā. Abhiniropanā vipākamanodhātūti diṭṭhārammaṇameva ārohatīti atiniropanā, ubhayavipākā sampaṭicchanamanodhātu. Abhiniropitattāti rūpārammaṇaṃ abhiruḷhattā. Vipākamanoviññāṇadhātūti ubhayavipākā santīraṇamanoviññāṇadhātu. Esa nayo sotadvārādīsupi. Santīraṇānantaraṃ voṭṭhabbane avuttepi aṭṭhakathācariyehi vuttattā labbhatīti gahetabbaṃ. Vijānanatthāyāti dhammārammaṇassa ceva rūpādiārammaṇassa ca vijānanatthāya. Āvajjanakiriyābyākatāti manodvārāvajjanacittaṃ. Vijānanaṭṭhoti tadanantarajavanavasena ārammaṇassa vijānanameva attho, na añño. Upari akusalajavanānaṃ vipassanāmaggaphalajavanānañca visuṃ vuttattā sesajavanāni idha gahetabbāni siyuṃ. ‘‘Kusalehi kammehi vippayuttā caratīti viññāṇacariyā’’tiādivacanato (paṭi. ma. 1.70) pana hasituppādacittajavanameva gahetabbaṃ. Chasu dvāresu ahetukānaṃyeva cittānaṃ vuttattā dve āvajjanāni dve pañcaviññāṇāni dve sampaṭicchanāni tīṇi santīraṇāni ekaṃ hasituppādacittanti aṭṭhārasa ahetukacittāniyeva viññāṇacariyāti veditabbāni.

6969. 现在，为了显示「识行」仅仅是认知所缘的意思，而说「无贪而行」等语句。因为识在与贪等相应，以及与信等相应的情况下，会达到不同的状态；当那些相应法不存在时，识就只保持它本身的状态。因此，通过「无贪」等说法，显示了前面所说的那些识，其纯粹只是识的作用。在这行中，没有贪，故称为「无贪」。「无贪」（nīrāgā）也有读作短音形（nirāgā）的。这里，贪就是染着的意思。其余几项中，嗔就是厌恶的意思。痴就是迷惑的意思。慢就是自恃的意思。见就是颠倒见的意思。掉举，就是高举的状态，或者不寂静的状态。疑，前面已经说过它的意思。随眠，就是潜伏烦恼的意思。本来应当说「无随眠」，却说成了「非随眠」，意思是一样的。在这里应当知道，只是指那些已经达到缠缚阶段的烦恼不存在。因为并非只说已断除随眠者才有识行。而它被称为「无贪」等名称，就是与贪等不相应的意思。为了显示这是同义异说，所以又说了「与贪不相应」等词。又为了显示与其他法也不相应，所以说了「与善业」等词。善业，因为没有贪等过失，故是「无过失」；因为有能令清净的惭与愧与之相应，故是「洁白」；因为转起是乐的，或者快乐的生起、增长是它的结果，故是「有乐生」；或者因为快乐的果报是它的成果、增长，故是「有乐生」。与所说相反的，那不善法应配合起来理解。「于已识知中行」：由识正在识知的所缘，称为「已识知」；在那已被识知的所缘中。这是说了什么呢？如同青布因为与青色结合而称为青布，识因为与识知的作用结合，而被称为已识知的识；在那识中行，这被称为「识行」。意思是，这种样态的识，生起了这样样态的行。而所谓「识的行」，是依通称而说的，其实在识之外，并没有另外的行。「此心本性清净，以无烦恼为义」：这是说，前面所说的那种样态的心，因为没有了贪等烦恼，就本性而言，本来就是清净的。因此，它纯粹只是识知，故被称为「识行」。「以无烦恼为义」（nikkilesaṭṭhena）也是另一种读法。

69. Idāni visayavijānanamattaṭṭhena viññāṇacariyāti dassetuṃ nīrāgā caratītiādimāha, viññāṇañhi rāgādisampayoge saddhādisampayoge ca avatthantaraṃ pāpuṇāti, tesu asati sakāvatthāyameva tiṭṭhati. Tasmā nīrāgādivacanena tesaṃ vuttaviññāṇānaṃ viññāṇakiccamattaṃ dasseti. Natthi etissā rāgoti nīrāgā. Nirāgāti rassaṃ katvāpi paṭhanti . So pana rajjanavasena rāgo. Itaresu dussanavasena doso. Muyhanavasena moho. Maññanavasena māno. Viparītadassanavasena diṭṭhi. Uddhatabhāvo, avūpasantabhāvo vā uddhaccaṃ. Vicikicchā vuttatthā. Anusentīti anusayā. ‘‘Niranusayā’’ti vattabbe nānusayāti vuttaṃ, soyevattho. Pariyuṭṭhānappattānamevettha abhāvo veditabbo. Na hi viññāṇacariyā pahīnānusayānaṃyeva vuttā. Yā ca nīrāgādināmā, sā rāgādīhi vippayuttāva nāma hotīti pariyāyantaradassanatthaṃ rāgavippayuttātiādimāha. Puna aññehi ca vippayuttataṃ dassetuṃ kusalehi kammehītiādimāha. Kusalāniyeva rāgādivajjābhāvā anavajjāni. Parisuddhabhāvakarehi hiriottappehi yuttattā sukkāni. Pavattisukhattā sukho udayo uppatti etesanti sukhudrayāni, sukhavipākattā vā sukho udayo vaḍḍhi etesanti sukhudrayāni. Vuttavipakkhena akusalāni yojetabbāni. Viññāte caratīti viññāṇena viññāyamānaṃ ārammaṇaṃ viññātaṃ nāma, tasmiṃ viññāte ārammaṇe. Kiṃ vuttaṃ hoti? Nīlavaṇṇayogato nīlavatthaṃ viya viññāṇayogato viññātaṃ viññāṇaṃ nāma hoti, tasmiṃ viññāṇe caratīti viññāṇacariyāti vuttaṃ hoti. Viññāṇassaevarūpā cariyā hotīti vuttappakārassa viññāṇassa vuttappakārā cariyā hotīti attho. ‘‘Viññāṇassa cariyā’’ti ca vohāravasena vuccati, viññāṇato pana visuṃ cariyā natthi. Pakatiparisuddhamidaṃ cittaṃ nikkilesaṭṭhenāti idaṃ vuttappakāraṃ cittaṃ rāgādikilesābhāvena pakatiyā eva parisuddhaṃ. Tasmā vijānanamattameva cariyāti viññāṇacariyāti vuttaṃ hoti. Niklesaṭṭhenātipi pāṭho.

1022在无明行中，“于可意之法等”：令心投入、令心欢喜，或者令心增长、扩展，所以称为“可意”；可意的对象就是“可意的”。于那些可意的所缘中。然而，那些无论是可意还是不可意的所缘，从对它产生执取的角度来说，都叫可意的。因为并不是只在可意所缘才生起贪，只在不可意所缘才生起嗔。“为了贪的速行”：指以相续的方式，为了生起贪的速行而转起的。“转向唯作无记”：指在眼门中，成为不如理作意的转向唯作无记意界。“贪的速行”：指贪大多数生起七次，那一次一次反复转起的贪本身。因为贪是由无明产生的，所以被说成是以无明而有的贪之行，这就称为无明行。其余诸项也同这个道理。“于那两者不平等的所依中”：指在因贪与嗔而失去平等观察的、名为色所缘的所依中。“为了痴的速行”：指以疑和掉举的方式，为了生起痴的速行。“无明行”：纯粹是无明的行，而不是其他的行。“结缚的”等词，是描述慢等本性的词。其中，“结缚的”：指以高举的方式结缚而安住的状态。“所执取的”：指超越了色的无常等真实样态，而从对立面执取了常等样态的邪见。“散乱的”：指在色所缘上达到散乱状态的掉举。“达不可意之行的”：指达到不确定状态的疑。“得强力的”：指达到力量强盛状态的随眠。“于诸法中”：指在色等法中，或者作为法所缘的诸法中。

Aññāṇacariyāya manāpiyesūti manasi appenti pasīdanti, manaṃ vā appāyanti vaḍḍhentīti manāpāni, manāpāniyeva manāpiyāni. Tesu manāpiyesu. Tāni pana iṭṭhāni vā hontu aniṭṭhāni vā, gahaṇavasena manāpiyāni. Na hi iṭṭhasmiṃyeva rāgo aniṭṭhasmiṃyeva doso uppajjati. Rāgassa javanatthāyāti santativasena rāgassa javanatthāya pavattā. Āvajjanakiriyābyākatāti cakkhudvāre ayoniso manasikārabhūtā āvajjanakiriyābyākatā manodhātu. Rāgassa javanāti yebhuyyena sattakkhattuṃ rāgassa pavatti, punappunaṃ pavatto rāgoyeva. Aññāṇacariyāti aññāṇena rāgassa sambhavato aññāṇena rāgassa cariyāti vuttaṃ hoti. Sesesupi eseva nayo. Tadubhayena asamapekkhanasmiṃ vatthusminti rāgadosavasena samapekkhanavirahite rūpārammaṇasaṅkhāte vatthusmiṃ. Mohassa javanatthāyāti vicikicchāuddhaccavasena mohassa javanatthāya. Aññāṇacariyāti aññāṇasseva cariyā, na aññassa. Vinibandhassātiādīni mānādīnaṃ sabhāvavacanāni. Tattha vinibandhassāti unnativasena vinibandhitvā ṭhitassa. Parāmaṭṭhāyāti rūpassa aniccabhāvādiṃ atikkamitvā parato niccabhāvādiṃ āmaṭṭhāya gahitāya. Vikkhepagatassāti rūpārammaṇe vikkhittabhāvaṃ gatassa. Aniṭṭhaṅgatāyāti asanniṭṭhānabhāvaṃ gatāya. Thāmagatassāti balappattassa. Dhammesūti rūpādīsu vā dhammārammaṇabhūtesu vā dhammesu.

7070. 因为贪等是由无明而有的，所以为了特别显示无明在贪等相应中的殊胜意义，而说“有贪而行”等词。其中，应知“有贪而行”：是以痴、慢、邪见、慢随眠、见随眠、无明随眠的速行而有的行。“有嗔而行”：是以痴、无明随眠的速行而有的行。“有痴而行”：是以贪、嗔、慢、见、掉举、疑随眠的速行而有的行。“有慢而行”：是以贪、痴、欲贪、有贪、无明随眠的速行而有的行。“有见而行”：是以贪、痴、欲贪、无明随眠的速行而有的行。“有掉举而行”“有疑而行”：是以痴、无明随眠的速行而有的行。“有随眠而行”：在这里也应以所说的方法，以每一种随眠作为根本，在那个心中，依据可得的其余随眠来构成“有随眠”的状态。“与贪相应”等词，只是“有贪”等的同义词。正是那行，因为与贪等相应而一起转起，所以获得“有贪”等名称。因为与贪等同在一种方式上结合，即：一同生起、一同消灭、有共同的所依、有共同的所缘等，所以获得“与贪相应”等名称。而且，正是因为它与善等业不相应，而与不善等业相应，所以为了显示它也是无明行，而说了“与善业”等词。其中，“于无知中”：因为痴的特性就是无知，所以是在不能以真实样态被了知的所缘中。其余意思如前所述。

70. Yasmā rāgādayo aññāṇena honti, tasmā rāgādisampayogena aññāṇaṃ visesento sarāgā caratītiādimāha. Tattha sarāgā caratīti mohamānadiṭṭhimānānusayadiṭṭhānusayaavijjānusayajavanavasena cariyā veditabbā. Sadosā caratīti mohaavijjānusayajavanavasena. Samohā caratīti rāgadosamānadiṭṭhiuddhaccavicikicchānusayajavanavasena. Samānā caratīti rāgamohakāmarāgabhavarāgāvijjānusayajavanavasena. Sadiṭṭhi caratīti rāgamohakāmarāgāvijjānusayajavanavasena. Sauddhaccā carati savicikicchā caratīti mohaavijjānusayajavanavasena. Sānusayā caratīti etthāpi vuttanayeneva ekekaṃ anusayaṃ mūlaṃ katvā tasmiṃ citte labbhamānakasesānusayavasena sānusayatā yojetabbā. Rāgasampayuttātiādi sarāgādivevacanameva. Sā eva hi cariyā sampayogavasena saha rāgādīhi vattatīti sarāgādiādīni nāmāni labhati. Rāgādīhi samaṃ ekuppādekanirodhekavatthekārammaṇādīhi pakārehi yuttāti rāgasampayuttānītiādīni nāmāni labhati. Sāyeva ca yasmā kusalādīhi kammehi vippayuttā, akusalādīhi kammehi sampayuttā, tasmāpi aññāṇacariyāti dassetuṃ kusalehi kammehītiādimāha. Tattha aññāteti mohassa aññāṇalakkhaṇattā yathāsabhāvena aññāte ārammaṇe. Sesaṃ vuttatthameva.

71在智行中，因为不存在成为还灭随观等无间缘的转向唯作无记，所以不提为了这些而有的转向唯作无记，直接说了还灭随观等。因为转向只是为了随顺智而生起，由此而有还灭随观、道、果。这里的“果等至”，无论是紧接在道之后生起的，还是隔了一段时间才生起的，两者都包含在内。在“无贪而行”等表述中，应当知道“无贪”等是从与贪等对立的角度说的；而在识行中，则仅仅是指没有贪等。“于已知中”是指依据真实情况而了知。“其他”等，通过“识行”等说法，显示三种行相互混合的状态。因为纯粹以识的作用而生起的无因心，是识行；专以无明的作用而有的十二种不善心生起，是无明行；以特殊的智慧作用而有的观、道、果，是智行。这样，这些行既相互混合，除了观之外的有因欲界唯作善、有因欲界果报，以及色界、无色界的善与无记，应当知道是脱离这三种行的。由于以涅槃为所缘的还灭随观已经被归入智行中，所以应当知道，那些成为涅槃、道、果观察的、属于有学和无学的观察智，也已包含在智行内。因为那些也是特别地起着智慧作用的。

71. Ñāṇacariyāyaṃ yasmā vivaṭṭanānupassanādīnaṃ anantarapaccayabhūtā āvajjanakiriyābyākatā natthi, tasmā tesaṃ atthāya āvajjanakiriyābyākataṃ avatvā vivaṭṭanānupassanādayova vuttā. Anulomañāṇatthāya eva hi āvajjanā hoti, tato vivaṭṭanānupassanāmaggaphalāni. Phalasamāpattīti cettha maggānantarajā vā hotu kālantarajā vā, ubhopi adhippetā. Nīrāgā caratītiādīsu rāgādīnaṃ paṭipakkhavasena nīrāgāditā veditabbā, viññāṇacariyāyaṃ rāgādīnaṃ abhāvamattaṭṭhena. Ñāteti yathāsabhāvato ñāte. Aññā viññāṇacariyātiādīhi tissannaṃ cariyānaṃ aññamaññamasammissataṃ dasseti. Viññāṇakiccamattavasena hi ahetukacittuppādā viññāṇacariyā, aññāṇakiccavataṃ dvādasannaṃ akusalacittuppādānaṃ vaseneva aññāṇacariyā, visesena ñāṇakiccakārīnaṃ vipassanāmaggaphalānaṃ vasena ñāṇacariyā. Evamimā aññamaññamasammissā ca, vipassanaṃ ṭhapetvā sahetukakāmāvacarakiriyākusalā ca, sahetukakāmāvacaravipākā ca, rūpāvacarārūpāvacarakusalābyākatā ca tīhi cariyāhi vinimuttāti veditabbā. Nibbānārammaṇāya vivaṭṭanānupassanāya ñāṇacariyāya niddiṭṭhattā nibbānamaggaphalapaccavekkhaṇabhūtāni sekkhāsekkhānaṃ paccavekkhaṇañāṇāni ñāṇacariyāya saṅgahitānīti veditabbāni. Tānipi hi visesena ñāṇakiccakarānevāti.

1078《行差别智论》的解释结束。

Cariyānānattañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1025第十八地差别智的解说

18. Bhūminānattañāṇaniddesavaṇṇanā

72在“地差别智”的解说中，“地”指部分或区分。对于“欲界”，这里有两种欲：烦恼欲和事欲。烦恼欲是欲贪，事欲是三界的轮转。烦恼欲因为欲求而称为欲；事欲因为是被欲望的对象而称为欲。这两种欲，就其转起而言，在哪个地方活动，那个地方就有欲在那里活动，所以称为“欲界”。而那个地方根据四恶趣、人界、六天界，共有十一种。正如某个地方有持武器的人走动，即使还有其他二足、四足众生也在走动，但为了标示这些持武器的人，那个地方就称为“持武器者行处”；同样地，尽管也有其他色界等地方存在，但为了标示这些欲，这个地方仍然只称为“欲界”。并且，如同色有被称为“色”，省略了后词，只称为“欲”。每一个系属于此的法，在这十一种地方所摄的“欲”中活动，所以是欲界的法。虽然这里的某些法也在色界、无色界等地活动，但就像因为在战场活动而得名为“战场行处”的象，即使在城中行走，仍然被称为“战场行处”；又像陆行、水行的动物，即使站在干地或水中，仍然被称为“陆行、水行”；同样地，这些法虽然也在其他地方活动，仍然应当知道是欲界的法。或者，以作为所缘的方式，在这些所说的诸法中，欲活动着，所以称为欲界。虽然这个欲也在色界、无色界的诸法中活动，但就像说“因为鸣叫所以叫犊，因为睡在大地上所以叫水牛”，并不是所有鸣叫的或睡在大地上的都有这个名称，如此，应当知道这只是命名的规则。在这里，把所有这些法集中在一起，根据所说的“地”这个词，在说“欲界”时用了阴性词。对于“色界”等，色有是色，在色中活动所以是色界。无色有是无色，在无色中活动所以是无色界。包含在三界轮回中、属于内部的，是“所属”；不包含在其中的，是“不属”。

72. Bhūminānattañāṇaniddese bhūmiyoti bhāgā paricchedā vā. Kāmāvacarāti ettha duvidho kāmo kilesakāmo vatthukāmo ca. Kilesakāmo chandarāgo, vatthukāmo tebhūmakavaṭṭaṃ. Kilesakāmo kāmetīti kāmo, vatthukāmo kāmīyatīti kāmo. So duvidho kāmo pavattivasena yasmiṃ padese avacarati, so padeso kāmo ettha avacaratīti kāmāvacaro. So pana padeso catunnaṃ apāyānaṃ, manussalokassa, channañca devalokānaṃ vasena ekādasavidho . Yathā hi yasmiṃ padese sasatthā purisā avacaranti, so vijjamānesupi aññesu dvipadacatuppadesu avacarantesu tesaṃ abhilakkhitattā ‘‘sasatthāvacaro’’ti vuccati, evaṃ vijjamānesupi aññesu rūpāvacarādīsu tattha avacarantesu tesaṃ abhilakkhitattā ayaṃ padeso ‘‘kāmāvacaro’’tveva vuccati. Svāyaṃ yathā rūpabhavo rūpaṃ, evaṃ uttarapadalopaṃ katvā ‘‘kāmo’’tveva vuccati. Tappaṭibaddho ekeko dhammo imasmiṃ ekādasavidhapadesasaṅkhāte kāme avacaratīti kāmāvacaro. Kiñcāpi hi ettha keci dhammā rūpārūpabhavesupi avacaranti, yathā pana saṅgāme avacaraṇato ‘‘saṅgāmāvacaro’’ti laddhanāmo nāgo nagare carantopi ‘‘saṅgāmāvacaro’’tveva vuccati, thalajalacarā ca pāṇino athale ajale ca ṭhitāpi ‘‘thalacarā jalacarā’’tveva vuccanti, evaṃ te aññattha avacarantāpi kāmāvacarāyevāti veditabbā. Ārammaṇakaraṇavasena vā etesu vuttappakāresu dhammesu kāmo avacaratīti kāmāvacarā. Kāmañcesa rūpārūpāvacaradhammesupi avacarati, yathā pana ‘‘vadatīti vaccho, mahiyaṃ setīti mahiṃso’’ti vutte na yattakā vadanti, mahiyaṃ vā senti, sabbesaṃ taṃ nāmaṃ hoti. Evaṃsampadamidaṃ veditabbaṃ. Ettha sabbe te dhamme ekarāsiṃ katvā vuttabhūmisaddamapekkhitvā kāmāvacarāti itthiliṅgavacanaṃ kataṃ. Rūpāvacarātiādīsu rūpabhavo rūpaṃ, tasmiṃ rūpe avacarantīti rūpāvacarā. Arūpabhavo arūpaṃ, tasmiṃ arūpe avacarantīti arūpāvacarā. Tebhūmakavaṭṭe pariyāpannā antogadhāti pariyāpannā, tasmiṃ na pariyāpannāti apariyāpannā.

1027在欲界等地的解说中，“以下方”是指依向下部分而言。无间地狱：因为其中没有任何火焰、众生或感受之间的间隙，所以叫“无间”；因为没有称为乐的微少，所以叫“地狱”，也以没有喜乐的意思叫地狱。以无间地狱为边界。“以上方”，他化自在天：因为在他人化现的欲事上自在而转起，所以得此名称。包含在其中，是指在这个区间里。“在那个区间中”，做了性和格的倒置。而说“行处”，因为在这个区间中，其他众生有时、某处也有活动，所以为了不包含它们而说“行处”。由此，那些浸入并在一处活动，且于一切时一切处都可能，以及向下部分由无间地狱下之生起因转起而活动的，就被包含在内。因为它们浸入而活动，并且在下方活动，所以称为“行处”。而说“所属”，因为这些在此行处，虽然也在他处活动，但不属于他处，所以包含了它们也在他处活动的情况。

Kāmāvacarādibhūminiddesesu heṭṭhatoti heṭṭhābhāgena. Avīcinirayanti jālānaṃ vā sattānaṃ vā vedanānaṃ vā vīci antaraṃ chiddaṃ ettha natthīti avīci. Sukhasaṅkhāto ayo ettha natthīti nirayo, niratiatthenapi nirayo. Pariyantaṃ karitvāti taṃ avīcisaṅkhātaṃ nirayaṃ antaṃ katvā. Uparitoti uparibhāgena. Paranimmitavasavattī deveti paranimmitesu kāmesu vasaṃ vattanato evaṃladdhavohāre deve. Anto karitvāti anto pakkhipitvā. Yaṃ etasmiṃ antareti ye etasmiṃ okāse. Yanti ca liṅgavacanavipallāso kato. Etthāvacarāti iminā yasmā tasmiṃ antare aññepi caranti kadāci katthaci sambhavato, tasmā tesaṃ asaṅgaṇhanatthaṃ avacarāti vuttaṃ. Tena ye ekasmiṃ antare ogāḷhā hutvā caranti, sabbattha sadā ca sambhavato, adhobhāge ca caranti avīcinirayassa heṭṭhā bhūtūpādāya pavattibhāvena, tesaṃ saṅgaho kato hoti. Te hi ogāḷhā caranti, adhobhāge ca carantīti avacarā. Ettha pariyāpannāti iminā pana yasmā ete etthāvacarā aññatthāpi avacaranti, na pana tattha pariyāpannā honti, tasmā tesaṃ aññatthāpi avacarantānaṃ pariggaho kato hoti.

1028现在，为了显示这些属于此处的诸法，从聚集空性和自性两方面，而说“蕴、界、处”等。梵界：就是初禅地所摄的梵天处。至高天：以最上之义而不是卑小。入定者：指入禅定的人，以此说善禅那。生起者：指以异熟而生在梵界的人，以此说异熟禅那。现法乐住者：现法就是现前的自身，乐住就是现法乐住，具有这个的就是现法乐住者——阿拉汉。对于这个现法乐住者，以此说作用禅那。心所：存于心者就是心所，即与心相应的意思。空无边处存在：已到达称为空无边处的有。第二句也同理。道：就是四圣道。道果：就是四圣道果。无为界：就是非由缘所造的无余涅槃界。

Idāni te ettha pariyāpanne dhamme rāsisuññatāpaccayabhāvato ceva sabhāvato ca dassento khandhadhātuāyatanātiādimāha. Brahmalokanti paṭhamajjhānabhūmisaṅkhātaṃ brahmaṭṭhānaṃ. Akaniṭṭheti uttamaṭṭhena na kaniṭṭhe. Samāpannassāti samāpattiṃ samāpannassa. Etena kusalajjhānaṃ vuttaṃ. Upapannassāti vipākavasena brahmaloke upapannassa. Etena vipākajjhānaṃ vuttaṃ. Diṭṭhadhammasukhavihārissāti diṭṭheva dhamme paccakkhe attabhāve sukho vihāro diṭṭhadhammasukhavihāro, so assa atthīti diṭṭhadhammasukhavihārī, arahā. Tassa diṭṭhadhammasukhavihārissa. Etena kiriyajjhānaṃ vuttaṃ. Cetasikāti cetasi bhavā cetasikā, cittasampayuttāti attho. Ākāsānañcāyatanūpageti ākāsānañcāyatanasaṅkhātaṃ bhavaṃ upagate. Dutiyapadepi eseva nayo. Maggāti cattāro ariyamaggā. Maggaphalānīti cattāri ariyamaggaphalāni. Asaṅkhatā ca dhātūti paccayehi akatā nibbānadhātu.

1029还有另外四种“地”，应当依每一种四法一组来理解。四念处：即身随观念处、受随观念处、心随观念处、法随观念处。其含义是：建立，故为“处”（paṭṭhāna），即安住、跃入、投入而转起的意思。念本身就是处，故为念处。或者，以忆念的含义为念，以安住、现起的含义为处，念即是处，故亦为念处。由于所缘而有众多那样的念，故称念处（复数）。四正勤：即为了未生起的恶法令不生起而正勤，为了已生起的恶法令断除而正勤，为了未生起的善法令生起而正勤，为了已生起的善法令安住而正勤。通过它而勤策、精进，故为“勤”，这是精进的名称。正勤即不颠倒的勤、有因的勤、有方便的勤、如理的勤。同一个精进，依作用分为四种，故说为正勤。四神足：即欲神足、心神足、精进神足、观神足。其含义前面已经说过。四禅那：即依寻、伺、喜、乐、心一境性而有五支的初禅。依喜、乐、心一境性而有三支的第二禅，依乐、心一境性而有二支的第三禅，依舍、心一境性而有二支的第四禅。这些支，因为对所缘的静虑之义而称为禅那。四无量：即慈、悲、喜、舍。由于遍满无量而称为无量。它们或者以所缘遍满无量的众生，或者对一个众生也以无余遍满而遍满，故因遍满无量而称为无量。四无色定：即空无边处定、识无边处定、无所有处定、非想非非想处定。四无碍解，意义已经说过。

Aparāpi catasso bhūmiyoti ekekacatukkavasena veditabbā. Cattāro satipaṭṭhānāti kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ vedanānupassanāsatipaṭṭhānaṃ cittānupassanāsatipaṭṭhānaṃ dhammānupassanāsatipaṭṭhānaṃ. Tassattho – patiṭṭhātīti paṭṭhānaṃ, upaṭṭhāti okkanditvā pakkhanditvā pavattatīti attho. Satiyeva paṭṭhānaṃ satipaṭṭhānaṃ. Atha vā saraṇaṭṭhena sati, upaṭṭhānaṭṭhena paṭṭhānaṃ, sati ca sā paṭṭhānañcātipi satipaṭṭhānaṃ. Ārammaṇavasena bahukā tā satiyoti satipaṭṭhānā. Cattāro sammappadhānāti anuppannānaṃ akusalānaṃ anuppādāya sammappadhānaṃ, uppannānaṃ akusalānaṃ pahānāya sammappadhānaṃ, anuppannānaṃ kusalānaṃ uppādāya sammappadhānaṃ, uppannānaṃ kusalānaṃ ṭhitiyā sammappadhānaṃ. Padahanti vāyamanti etenāti padhānaṃ, vīriyassetaṃ nāmaṃ . Sammappadhānanti aviparītappadhānaṃ kāraṇappadhānaṃ upāyappadhānaṃ yonisopadhānaṃ. Ekameva vīriyaṃ kiccavasena catudhā katvā sammappadhānāti vuttaṃ. Cattāro iddhipādāti chandiddhipādo, cittiddhipādo, vīriyiddhipādo, vīmaṃsiddhipādo. Tassattho vuttoyeva. Cattāri jhānānīti vitakkavicārapītisukhacittekaggatāvasena pañcaṅgikaṃ paṭhamajjhānaṃ. Pītisukhacittekaggatāvasena tivaṅgikaṃ dutiyajjhānaṃ, sukhacittakaggatāvasena duvaṅgikaṃ tatiyajjhānaṃ, upekkhācittekaggatāvasena duvaṅgikaṃ catutthajjhānaṃ. Imāni hi aṅgāni ārammaṇūpanijjhānaṭṭhena jhānanti vuccanti. Catasso appamaññāyoti mettā, karuṇā, muditā, upekkhā. Pharaṇaappamāṇavasena appamaññāyo. Etāyo hi ārammaṇavasena appamāṇe vā satte pharanti, ekaṃ sattampi vā anavasesapharaṇavasena pharantīti pharaṇaappamāṇavasena appamaññāyoti vuccanti. Catasso arūpasamāpattiyoti ākāsānañcāyatanasamāpatti, viññāṇañcāyatanasamāpatti, ākiñcaññāyatanasamāpatti, nevasaññānāsaññāyatanasamāpatti. Catasso paṭisambhidā vuttatthā eva.

1030四行道：即“苦行道迟通达，苦行道速通达，乐行道迟通达，乐行道速通达”（《长部》3.311）所说的四种行道。四所缘：即小·小所缘，小·无量所缘，无量·小所缘，无量·无量所缘（《法集》181等）所说的四种所缘。应当知道，这是指不决定遍等所缘的、具有所缘的禅那。四圣种：圣者即诸佛、辟支佛以及如来弟子，这些圣者的种姓、传统、相续即圣种。哪四种呢？满足于衣服、满足于团食、满足于坐卧处、乐于修习，这四种。满足于病缘药，在满足于团食中已经说到了。因为如果一个人对团食满足，怎么会对病缘药不满足呢？

Catassopaṭipadāti ‘‘dukkhā paṭipadā dandhābhiññā, dukkhā paṭipadā khippābhiññā, sukhā paṭipadā dandhābhiññā, sukhā paṭipadā khippābhiññā’’ti (dī. ni. 3.311) vuttā catasso paṭipadā. Cattāri ārammaṇānīti parittaṃ parittārammaṇaṃ, parittaṃ appamāṇārammaṇaṃ, appamāṇaṃ parittārammaṇaṃ, appamāṇaṃ appamāṇārammaṇanti (dha. sa. 181 ādayo) vuttāni cattāri ārammaṇāni. Kasiṇādiārammaṇānaṃ avavatthāpetabbato ārammaṇavantāni jhānāni vuttānīti veditabbāni. Cattāro ariyavaṃsāti ariyā vuccanti buddhā ca paccekabuddhā ca tathāgatasāvakā ca, tesaṃ ariyānaṃ vaṃsā tantiyo paveṇiyoti ariyavaṃsā. Ke pana te? Cīvarasantoso piṇḍapātasantoso senāsanasantoso bhāvanārāmatāti ime cattāro. Gilānapaccayasantoso piṇḍapātasantose vutte vuttoyeva hoti. Yo hi piṇḍapāte santuṭṭho, so kathaṃ gilānapaccaye asantuṭṭho bhavissati.

1031四摄事：即四种摄受大众的原因——布施、爱语、利行、同事。布施：即适当的布施。爱语：即适当的亲切言辞。利行：即在各个方面通过应做之事的实行，以及对应做不应做之事的教导，而做的利益行为。同事：与衡量共存即是“有共同性”，也就是有界限、有计量的意思。由此，对他表现出与自己相同的态度，就是“同事”，同事的状态就是同事性，意思是先衡量“他比我低劣”“他与我相等”“他比我殊胜”，然后根据这种判断给予相应的对待。也有说法认为“同甘共苦就是同事”。

Cattāri saṅgahavatthūnīti cattāri janasaṅgaṇhanakāraṇāni – dānañca peyyavajjañca atthacariyā ca samānattatā cāti imāni cattāri. Dānanti yathārahaṃ dānaṃ. Peyyavajjanti yathārahaṃ piyavacanaṃ. Atthacariyāti tattha tattha kattabbassa karaṇavasena kattabbākattabbānusāsanavasena ca vuddhikiriyā. Samānattatāti saha mānena samāno, saparimāṇo saparigaṇanoti attho. Samāno parassa attā etenāti samānatto, samānattassa bhāvo samānattatā, ‘‘ayaṃ mayā hīno, ayaṃ mayā sadiso, ayaṃ mayā adhiko’’ti parigaṇetvā tadanurūpena upacaraṇaṃ karaṇanti attho. ‘‘Samānasukhadukkhatā samānattatā’’ti ca vadanti.

1032四轮：这里所说的轮有五种，即木轮、宝轮、法轮、威仪轮、成就轮。其中，“大王，那个以六个月零六日完成的轮”（《增支部》3.15）指的是木轮。“取轮而转”（《本生》1.13.68）指的是宝轮。“我所转之轮”（《经集》562）指的是法轮。“有四轮九门”（《相应部》1.29）指的是威仪轮。“比丘们，有这四种轮，凡是具足这四种轮的天和人，他们的四轮就会运转。哪四种？住适宜处、亲近善士、正确发愿、往昔所积之福”（《增支部》4.31）指的是成就轮。此处也正是指成就轮。其中，住适宜处：指住在四众弟子能够相遇的合适之处。亲近善士：指依靠、亲近、归向佛陀等善良之士。正确发愿：指正确地安立自己，如果过去带有无信等过失，就舍弃那些，安立于信等善法之中。往昔所积之福：指过去积累的善业。这就是此处所说的量度。因为凡是以与智慧相应的心所造的善业，这个善业就会引导此人到达适宜之处，让他亲近善士，而这个人自己也能正确安立。

Cattāri cakkānīti ettha cakkaṃ nāma dārucakkaṃ, ratanacakkaṃ, dhammacakkaṃ, iriyāpathacakkaṃ, sampatticakkanti pañcavidhaṃ. Tattha ‘‘yaṃ pana taṃ, deva, cakkaṃ chahi māsehi niṭṭhitaṃ chārattūnehī’’ti (a. ni. 3.15) idaṃ dārucakkaṃ. ‘‘Cakkaṃ vattayato pariggahetvā’’ti (jā. 1.13.68) idaṃ ratanacakkaṃ. ‘‘Mayā pavattitaṃ cakka’’nti (su. ni. 562) idaṃ dhammacakkaṃ. ‘‘Catucakkaṃ navadvāra’’nti (saṃ. ni. 1.29) idaṃ iriyāpathacakkaṃ. ‘‘Cattārimāni , bhikkhave, cakkāni, yehi samannāgatānaṃ devamanussānaṃ catucakkaṃ vattati. Katamāni cattāri? Patirūpadesavāso, sappurisāvassayo, attasammāpaṇidhi, pubbe ca katapuññatā’’ti (a. ni. 4.31) idaṃ sampatticakkaṃ. Idhāpi etadeva adhippetaṃ. Tattha patirūpadesavāsoti yattha catasso parisā sandissanti, evarūpe anucchavike dese vāso. Sappurisāvassayoti buddhādīnaṃ sappurisānaṃ avassayanaṃ sevanaṃ bhajanaṃ. Attasammāpaṇidhīti attano sammā patiṭṭhāpanaṃ. Sace pubbe assaddhādīhi samannāgato hoti, tāni pahāya saddhādīsu patiṭṭhāpanaṃ. Pubbe ca katapuññatāti pubbe upacitakusalatā. Idameva cettha pamāṇaṃ. Yena hi ñāṇasampayuttacittena kusalakammaṃ kataṃ hoti, tadeva kusalaṃ taṃ purisaṃ patirūpadese upaneti, sappurise bhajāpeti, so eva puggalo attānaṃ sammā ṭhapetīti.

1033「四法句」指四种法的部分。哪四种？无贪法句、无嗔法句、正念法句、正定法句。「无贪法句」即无贪，或者以无贪之力而证得的禅那、观、道、果、涅槃。「无嗔法句」即无嗔，或者以慈为首而证得的禅那等。「正念法句」即善住之念，或者以念为首而证得的禅那等。「正定法句」即八等至，或者以八等至为首而证得的禅那等。或者，以十不净之力而证得的禅那等为无贪法句，以四梵住之力而证得的为无嗔法句，以十随念、食厌逆想之力而证得的为正念法句，以十遍、入出息念之力而证得的为正定法句。这四种地，每一种都应各自以四法的方式进行组合。

Cattāri dhammapadānīti cattāro dhammakoṭṭhāsā. Katamāni cattāri? Anabhijjhā dhammapadaṃ, abyāpādo dhammapadaṃ, sammāsati dhammapadaṃ, sammāsamādhi dhammapadaṃ. Anabhijjhā dhammapadaṃ nāma alobho vā anabhijjhāvasena adhigatajjhānavipassanāmaggaphalanibbānāni vā. Abyāpādo dhammapadaṃ nāma akopo vā mettāsīsena adhigatajjhānādīni vā. Sammāsati dhammapadaṃ nāma sūpaṭṭhitassati vā satisīsena adhigatajjhānādīni vā. Sammāsamādhi dhammapadaṃ nāma aṭṭhasamāpatti vā aṭṭhasamāpattisīsena adhigatajjhānādīni vā. Dasaasubhavasena vā adhigatajjhānādīni anabhijjhā dhammapadaṃ, catubrahmavihāravasena adhigatāni abyāpādo dhammapadaṃ, dasānussatiāhārepaṭikūlasaññāvasena adhigatāni sammāsati dhammapadaṃ, dasakasiṇaānāpānavasena adhigatāni sammāsamādhi dhammapadanti. Imā catasso bhūmiyoti ekekaṃ catukkavaseneva yojetabbaṃ.

1088地差别智的解说注释结束。

Bhūminānattañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

103419. 法种种智的解说注释

19. Dhammanānattañāṇaniddesavaṇṇanā

7373. 在法种种智的解说中，「业道」：那些业同时也是道，因为是通往恶趣之路，所以称为业道，即那些业道。「十善业道」即远离杀生、远离不与取、远离欲邪行，这是三种身善行；远离妄语、远离离间语、远离粗恶语、远离杂秽语，这是四种语善行；无贪、无嗔、正见，这是三种意善行。「十不善业道」即杀生、不与取、欲邪行，三种身恶行；妄语、离间语、粗恶语、杂秽语，四种语恶行；贪欲、嗔害、邪见，三种意恶行。善与不善当中，只有能引生结生的才被说为业道；其余那些在引生结生上作用不定的，就不被称作业道。应当知道，通过举出粗显的善与不善，其余的善与不善也被包含在内了。「色」：依据大种和所造色的不同，有二十八种色。「异熟」：欲界善异熟十六种，不善异熟七种，合共二十三种异熟。「唯作」：无因唯作三种，有因唯作八种，合共十一种欲界唯作。因为没有异熟，只是纯粹造作，所以称为唯作。至此，已经依欲界的色无记、异熟无记、唯作无记三类而作了说明。

73. Dhammanānattañāṇaniddese kammapatheti kammāni ca tāni pathā ca apāyagamanāyāti kammapathā, te kammapathe. Dasa kusalakammapathā nāma pāṇātipātā adinnādānā kāmesumicchācārā veramaṇīti tīṇi kāyasucaritāni, musāvādā pisuṇāya vācāya pharusāya vācāya samphappalāpā veramaṇīti cattāri vacīsucaritāni, anabhijjhā abyāpādo sammādiṭṭhīti tīṇi manosucaritāni. Dasa akusalakammapathā nāma pāṇātipāto adinnādānaṃ kāmesumicchācāroti tīṇi kāyaduccaritāni, musāvādo pisuṇā vācā pharusā vācā samphappalāpoti cattāri vacīduccaritāni, abhijjhā byāpādo micchādiṭṭhīti tīṇi manoduccaritāni. Kusalākusalāpi ca paṭisandhijanakāyeva kammapathāti vuttā, vuttāvasesā paṭisandhijanane anekanti kattā kammapathāti na vuttā. Oḷārikakusalākusalagahaṇeneva sesakusalākusalāpi gahitāti veditabbā. Rūpanti bhūtopādāyabhedato aṭṭhavīsatividhaṃ rūpaṃ. Vipākanti kāmāvacarakusalavipākānaṃ soḷasannaṃ, akusalavipākānaṃ sattannañca vasena tevīsatividhaṃ vipākaṃ. Kiriyanti tiṇṇamahetukakiriyānaṃ, aṭṭhannaṃ sahetukakiriyānañca vasena ekādasavidhaṃ kāmāvacarakiriyaṃ. Vipākābhāvato kiriyāmattāti kiriyā. Ettāvatā kāmāvacarameva rūpābyākatavipākābyākatakiriyābyākatavasena vuttaṃ.

1036「住于此」指住在这个世间。因为人界中多有禅那修习，所以主要依人界来解说，但是禅那有时在天界也能获得，在色界的梵天中，通过在那里投生、从下地投生到这里、从上地投生到这里等方式也都可以获得。不过在净居天和无色界，就没有从下地投生的情况了。在色界和无色界，没有修习禅那的人如果转生下地，只会生在欲界善趣，不会生在恶趣。「在那里投生者」指通过异熟而生在梵天的人，他们那四种异熟禅那以结生、有分、死心的方式持续流转着。而在色界与无色界禅那等至中的唯作无记，这里没有提到。虽然没有提到，但因为它们与善有相同的生起方式，所以在说到善的时候，它们实际也已经被包含了，应当这样去理解。就像在《发趣论》中说“善与不善灭时，异熟以彼为所缘而生起”，仅仅用善速行就摄括了唯作速行，此处看待这个问题的道理也应如此。「沙门果」指四种沙门果。以此说到了出世间异熟无记。「涅槃」即涅槃无记。

Idhaṭṭhassāti imasmiṃ loke ṭhitassa. Yebhuyyena manussaloke jhānabhāvanāsabbhāvato manussalokavasena vuttaṃ, jhānāni pana kadāci karahaci devalokepi labbhanti, rūpībrahmalokepi tatrūpapattikaheṭṭhūpapattikauparūpapattikānaṃ vasena labbhanti. Suddhāvāse pana arūpāvacare ca heṭṭhūpapattikā natthi. Rūpārūpāvacaresu abhāvitajjhānā heṭṭhā nibbattamānā kāmāvacarasugatiyaṃyeva nibbattanti, na duggatiyaṃ. Tatrūpapannassāti vipākavasena brahmaloke upapannassa paṭisandhibhavaṅgacutivasena vattamānāni cattāri vipākajjhānāni. Rūpārūpāvacarajjhānasamāpattīsu kiriyābyākatāni na vuttāni. Kiñcāpi na vuttāni, atha kho kusalehi samānapavattittā kusalesu vuttesu vuttāneva hontīti veditabbāni. Yathā paṭṭhāne ‘‘kusalākusale niruddhe vipāko tadārammaṇatā uppajjatī’’ti (paṭṭhā. 1.1.406, 409) kusalajavanaggahaṇeneva kiriyajavanaṃ saṅgahitaṃ, evamidhāpi daṭṭhabbaṃ. Sāmaññaphalānīti cattāri sāmaññaphalāni. Etena lokuttaravipākābyākataṃ vuttaṃ. Nibbānanti nibbānābyākataṃ.

1037「以欢悦为根本」：欢悦是这些法的根、起始，所以称为“以欢悦为根本”，意思是以欢悦为首。因为这些法都是由于欢悦而会合生起的。当观无常而作意时，欢悦就会生起——这里只有如理作意时，欢悦才会生起，不如理作意时则不会。不如理作意的人，连善法尚且不能生起，更不用说观慧了。若问为什么用其本身形态来说？是为了显示欢悦的强大作用。因为如果没有欢悦，在边远的住处和殊胜善法上面，就会生起不乐和厌倦；这样一来，修行就会退失。而如果有欢悦，就不会有不乐，修行就能达到圆满。又因为如理作意作为根本对修习有很大利益，为了显示这一点，下面会讲到九支。

Pāmojjamūlakāti pāmojjaṃ mūlaṃ ādi etesanti pāmojjamūlakā, pāmojjādikāti attho. Pāmojjena hi samāgatāneva honti. Aniccato manasikaroto pāmojjaṃ jāyatīti ettha yonisomanasikarotoyeva pāmojjaṃ jāyati, na ayonisomanasikaroto. Ayonisomanasikaroto kusaluppattiyeva natthi, pageva vipassanā. Kasmā sarūpena vuttanti ce? Pāmojjassa balavabhāvadassanatthaṃ. Pāmojje hi asati pantesu ca senāsanesu adhikusalesu ca dhammesu arati ukkaṇṭhitā uppajjati. Evaṃ sati bhāvanāyeva ukkamati. Pāmojje pana sati aratiabhāvato bhāvanāpāripūriṃ gacchati. Yonisomanasikārassa pana mūlabhāvena bhāvanāya bahūpakārattaṃ dassetuṃ upari navakaṃ vakkhati.

1038“当他处处正确地思择，诸蕴的生灭；他便获得喜与欢悦，那是知者、见者的不死之境。”（《法句经》374颂）

‘‘Yato yato sammasati, khandhānaṃ udayabbayaṃ;

1039（此为引颂的延续）

Labhatī pītipāmojjaṃ, amataṃ taṃ vijānata’’nti. (dha. pa. 374) –

1040如前面所说，对于「观者」，「欢悦」是以「观」为缘而生起的；但在这里，应理解为以「聚的思择」为缘而生起欢悦。「欢悦」(pāmojja)指欢悦的状态，这是一种还比较微弱的喜。应了知前缀“pa-”有起始之义。「欢悦者」(pamuditassa)，指因那欢悦而感到喜悦、满足的人。也有读作“pamoditassa”的，意思相同。「喜」(pīti)，指强有力的喜。「喜心者」(pītimanassa)，即心与喜相应。应知这里省略了“具足”一词，就像说“马车”一样。「身」(kāyo)，指名身，或者与色身一起。「轻安」(passambhatī)，指内心的热恼止息了。「轻安身者」(passaddhakāyo)，指由两种轻安的相应而获得寂灭之身。「感受乐」(sukhaṃ vedeti)，指领受心所法的乐，或者与身体的乐一起领受。「乐者」(sukhino)，指成就乐的人。「心得定」(cittaṃ samādhiyati)，指心被平稳地安置，成为统一境。「于定心」(samāhite citte)，这是一个处格语，用来表达“以那种状态，具有那种状态之相”的意思。因为当心处于良好统一的状态时，如实知见就被彰显出来了。「如实知」(yathābhūtaṃ pajānāti)，指通过生灭智等，如实了知诸行的本来面目。「见」(passati)，指像用肉眼看东西那样，以慧眼透彻明晰地看见它。「厌」(nibbindati)，指依九种观智的修习力，对诸行生起厌倦。「厌者离」(nibbindaṃ virajjati)，指那观智达到顶点，依道智的修习力，于诸行离染。「离脱者」(virāgā vimuccati)，指由于那称为离染的道，在涅槃中依果的解脱力而决意解脱。然而，在某些版本的书中，这一节写着“以定心如实了知‘此是苦’”等四谛的方式，而在另一些书中，又以“如理作意‘此是苦’”等方式记载。这两种版本只有文句上的差别，并没有义理上的差别。因为“厌者离”这句话已经说到了道智，而道智成就时，四谛现观的作用自然也就成就了。因此，依四谛方式所说的那一节，与这一节在义理上并无不同。

Vacanato vipassakassa vipassanāpaccayā pāmojjaṃ uppajjati. Idha pana kalāpasammasanapaccayā pāmojjaṃ gahetabbaṃ. Pamuditassa bhāvo pāmojjaṃ, dubbalā pīti. Ādikammatthe pa-kāro daṭṭhabbo. Pamuditassāti tena pāmojjena pamuditassa tuṭṭhassa. Pamoditassātipi pāṭho. Soyevattho. Pītīti balavapīti. Pītimanassāti pītiyuttamanassa. Yuttasaddassa lopo daṭṭhabbo yathā assarathoti . Kāyoti nāmakāyo, rūpakāyena saha vā. Passambhatīti vūpasantadaratho hoti. Passaddhakāyoti ubhayapassaddhiyogena nibbutakāyo. Sukhaṃ vedetīti cetasikaṃ sukhaṃ vindati, kāyikasukhena saha vā. Sukhinoti sukhasamaṅgissa. Cittaṃ samādhiyatīti cittaṃ samaṃ ādhiyati, ekaggaṃ hoti. Samāhite citteti bhāvenabhāvalakkhaṇatthe bhummavacanaṃ. Cittasamāhitabhāvena hi yathābhūtajānanaṃ lakkhīyati. Yathābhūtaṃ pajānātīti udayabbayañāṇādivasena saṅkhāraṃ yathāsabhāvaṃ jānāti. Passatīti taṃyeva cakkhunā diṭṭhaṃ viya phuṭaṃ katvā paññācakkhunā passati. Nibbindatīti navavidhavipassanāñāṇayogena saṅkhāresu ukkaṇṭhati. Nibbindaṃ virajjatīti taṃ vipassanaṃ sikhaṃ pāpento maggañāṇayogena saṅkhārehi viratto hoti. Virāgā vimuccatīti virāgasaṅkhātamaggahetu phalavimuttiyā nibbāne adhimokkhena vimuccati. Kesuci pana potthakesu imasmiṃ vāre ‘‘samāhitena cittena idaṃ dukkhanti yathābhūtaṃ pajānātī’’tiādi saccanayo likhito, sopi ca kesuci potthakesu ‘‘idaṃ dukkhanti yoniso manasi karotī’’tiādinā nayena likhito. Vāradvayepi byañjanatoyeva viseso, na atthato. ‘‘Nibbindaṃ virajjatī’’ti hi maggañāṇassa vuttattā maggañāṇe ca siddhe catusaccābhisamayakiccaṃ siddhameva hoti. Tasmā catusaccanayena vuttavāropi iminā vārena atthato avisiṭṭhoyeva.

7474. 现在，因为前面以“无常”等说法时没有区分所缘，为了区分所缘，便接着说“对色作意无常”等。「以如理作意为根本」(yonisomanasikāramūlakā)，意思是说，如理作意是这些法的根、是依止，所以称为以如理作意为根本。因为如果舍弃了如理作意，欢悦等九种法就不会生起。「以定心」(samāhitena cittena)，指以作为因的心。「如实知」(yathābhūtaṃ pajānāti)，即依慧而了知。当说到“如理作意‘此是苦’”时，这也包含了以前分对真谛的随觉，其方式是依据传承。而「如理作意」(yonisomanasikāro)，即通过正当的方法来作意。

74. Idāni aniccatotiādīhi ārammaṇassa avisesetvā vuttattā ārammaṇaṃ visesento rūpaṃ aniccato manasi karotītiādimāha. Yonisomanasikāramūlakāti yonisomanasikāro mūlaṃ patiṭṭhā etesanti yonisomanasikāramūlakā. Yonisomanasikāraṃ muñcitvāyeva hi pāmojjādayo nava na honti. Samāhitena cittenāti kāraṇabhūtena cittena. Yathābhūtaṃ pajānātīti paññāya pajānāti. ‘‘Idaṃ dukkhanti yoniso manasi karotī’’ti vuccamāne anussavavasena pubbabhāgasaccānubodhopi saṅgayhati. Yonisomanasikāroti ca upāyena manasikāro.

1042「依界的种种而生起触的种种」：意思是说，缘于眼等界的种种，而生起眼触等的种种。「依触的种种」：指缘于眼触等的种种。「受的种种」：指眼触所生受等的种种。「想的种种」：指欲想等的种种。「思惟的种种」：指欲思惟等的种种。「欲的种种」：由于思惟的种种，而有“对色的欲、对声的欲”等，这样便生起了欲的种种。「热恼的种种」：由于欲的种种，而有“色的热恼、声的热恼”等，这样便生起了热恼的种种。「遍求的种种」：由于热恼的种种，而生起对色的遍求等的种种。「获得的种种」：由于遍求的种种，而生起获得色等的种种。

Dhātunānattaṃpaṭicca uppajjati phassanānattanti cakkhādidhātunānattaṃ paṭicca cakkhusamphassādinānattaṃ uppajjatīti attho. Phassanānattaṃ paṭiccāti cakkhusamphassādinānattaṃ paṭicca. Vedanānānattanti cakkhusamphassajādivedanānānattaṃ . Saññānānattanti kāmasaññādinānattaṃ. Saṅkappanānattanti kāmasaṅkappādinānattaṃ. Chandanānattanti saṅkappanānattatāya rūpe chando sadde chandoti evaṃ chandanānattaṃ uppajjati. Pariḷāhanānattanti chandanānattatāya rūpapariḷāho saddapariḷāhoti evaṃ pariḷāhanānattaṃ uppajjati. Pariyesanānānattanti pariḷāhanānattatāya rūpapariyesanādinānattaṃ uppajjati. Lābhanānattanti pariyesanānānattatāya rūpapaṭilābhādinānattaṃ uppajjatīti.

1098“法种种智”的解说注疏终。

Dhammanānattañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

104320-24. 智五支解说释义

20-24. Ñāṇapañcakaniddesavaṇṇanā

7575. 在智五支的解说中，因为这五种智有前后次第的关联，所以提问和回答被放在一起进行。「已善知者」(abhiññātā honti)：即依了知诸法自性之相的智慧而善加知晓。「已知悉者」(ñātā honti)：即依“已知遍知”，从自性上被了知的缘故，而称为已知悉。以那智慧使诸法被了知，这智慧从“了知”的意义上就是“智”(ñāṇa)，从“了知”的意义上就是“慧”(paññā)——应如此理解其关联。以此方法，其余的几种智也应这样配合解释。「已遍知者」(pariññātā honti)：即依共通之相，从各方面周遍了知。「已判定者」(tīritā honti)：即依“判定遍知”，从无常等角度审察、完成决断。「已断除者」(pahīnā honti)：即由无常随观等智慧，从坏灭随观开始，常想等已被断除。「已弃舍者」(pariccattā honti)：即依断除而将其舍弃。「已修习者」(bhāvitā honti)：即已令其增长、反复修习。「一味者」(ekarasā honti)：即通过完成各自的作用、断除对立的烦恼，而成为具有同一作用，或者从对治烦恼而得解脱的角度说，依「解脱味」而成为一味。「已证得者」(sacchikatā honti)：即依获得而现证果法，依通达而现证涅槃法。「已触证者」(phassitā honti)：即依获得的触证和通达的触证而触证、体验。这五种智，在前面是依闻所成智来说的，而在这里，则是依它们各自完成其作用来说的。

75. Ñāṇapañcakaniddese tesaṃ pañcannaṃ ñāṇānaṃ anupubbasambandhasabbhāvato ekatova pucchāvissajjanāni katāni. Abhiññātā hontīti dhammasabhāvalakkhaṇajānanavasena suṭṭhu ñātā honti. Ñātā hontīti ñātapariññāvasena sabhāvato ñātattā ñātā nāma honti. Yena ñāṇena te dhammā ñātā honti, taṃ ñātaṭṭhena ñāṇaṃ, pajānanaṭṭhena paññāti sambandho. Imināva nayena sesañāṇānipi yojetabbāni. Pariññātā hontīti sāmaññalakkhaṇavasena samantato ñātā honti. Tīritā hontīti tīraṇapariññāvasena aniccādito upaparikkhitā samāpitā nāma honti. Pahīnā hontīti aniccānupassanādinā ñāṇena niccasaññādayo bhaṅgānupassanato paṭṭhāya pahīnā honti. Pariccattā hontīti pahānavaseneva chaḍḍitā nāma honti. Bhāvitā hontīti vaḍḍhitā paribhāvitā ca honti. Ekarasā hontīti sakiccasādhanapaṭipakkhapahānena ekakiccā honti, paccanīkato vā vimuttivasena vimuttirasena ekarasā honti. Sacchikatā hontīti paṭilābhavasena phaladhammo paṭivedhavasena nibbānadhammoti paccakkhakatā honti. Phassitā hontīti paṭilābhaphusanena paṭivedhaphusanena ca phassitā anubhūtā honti. Imāni pañca ñāṇāni heṭṭhā sutamayañāṇavasena vuttāni, idha sakiccasādhanavasena.

1101对智五支的解说，释义完毕。

Ñāṇapañcakaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

104525-28. 无碍解智解说释义

25-28. Paṭisambhidāñāṇaniddesavaṇṇanā

7676. 在无碍解智的解说里，如果不先说明“法”，它的作用就没法解释，因此不按照所列的次第，先解说“法”。法等的含义，前面已经说过了。先以“信根法”等来说明涵盖在“法”字中的法，为了显示“种种”一词的意思，所以又说“与信根法不同的其他法”等。因为说“不同的法”，就表明了法的种种差异。“已现知”（paṭividitā）：就是以面对面地、明显地被知道的方式，被了知而变得清晰。这样便说明了“无碍解”这个词的意义。“胜解义为义”（adhimokkhaṭṭho attho）等，是为了指出：像信等的胜解等作用，就叫做“义”。“作开示”（sandassetuṃ）：是当一个人想让他人了解时，就会为他人开示；而他人听闻他的话时，同样也能得到开示。“音节、训释、言说”（byañjananiruttābhilāpa）：是指名的音节、名的训释和名的言说。因为“名”能够表明意义，所以称为“音节”；像这样：“诸比丘，‘有为’（saṅkhata）和‘造作’（abhisaṅkharonti），因此称为‘行’（saṅkhāra）”（相应部3.79），通过这样明确的解说，使说法带有原因，因此称为“训释”；借助它而说出意义，因此称为“言说”。

76. Paṭisambhidāñāṇaniddese yasmā dhamme avutte tassa kiccaṃ na sakkā vattuṃ, tasmā uddiṭṭhānaṃ paṭipāṭiṃ anādiyitvā paṭhamaṃ dhammā niddiṭṭhā. Dhammādīnaṃ atthā vuttāyeva. Saddhindriyaṃ dhammotiādīhi dhammasaddapariyāpanne dhamme vatvā nānattasaddassa atthaṃ dassento añño saddhindriyaṃ dhammotiādimāha. ‘‘Añño dhammo’’ti hi vutte dhammānaṃ nānattaṃ dassitaṃ hoti. Paṭividitāti abhimukhabhāvena viditā pākaṭā nāma honti. Tena paṭisambhidāpadassa attho vutto. Adhimokkhaṭṭho atthotiādīhi tesaṃ saddhādīnaṃ adhimuccanādikiccaṃ attho nāmāti dasseti. Sandassetunti paraṃ ñāpetukāmassa paraṃ sandassetuṃ. Parassa pana vacanaṃ suṇantassāpi labbhatiyeva. Byañjananiruttābhilāpāti nāmabyañjanaṃ nāmanirutti nāmābhilāpo. Nāmañhi atthaṃ byañjayatīti byañjanaṃ, ‘‘saṅkhatamabhisaṅkharontīti kho, bhikkhave, tasmā saṅkhārāti vuccantī’’ti (saṃ. ni. 3.79) evaṃ niddhāretvā sahetukaṃ katvā vuccamānattā nirutti, abhilapīyati etena atthoti abhilāpoti vuccati.

1047所谓“名”，有四种：共名、德名、假名、化生名。其中，在初劫时，大众共同推许并确立了“大选出者”（Mahāsammata）作为国王的名字，这就是共名。关于这个，经中说：“婆悉吒，因为得到大众的推许，所以最初安立了‘大选出者、大选出者’这个称号”（长部3.131）。像“说法者、粪扫衣者、持律者、三藏持者、有信者、具念者”这样，由功德而来的名字，是德名。“世尊、阿拉汉、正自觉者”等，以及如来的众多上百个名字，也都是德名。因此说道：

Nāmañca nāmetaṃ catubbidhaṃ – sāmaññanāmaṃ, guṇanāmaṃ, kittimanāmaṃ, opapātikanāmanti. Tattha paṭhamakappikesu mahājanena sammannitvā ṭhapitattā ‘‘mahāsammato’’ti rañño nāmaṃ sāmaññanāmaṃ. Yaṃ sandhāya vuttaṃ ‘‘mahājanasammatoti kho, vāseṭṭha, ‘mahāsammato mahāsammato’tveva paṭhamaṃ akkharaṃ upanibbatta’’nti (dī. ni. 3.131). ‘‘Dhammakathiko paṃsukūliko vinayadharo tipiṭakadharo saddho sato’’ti evarūpaṃ guṇato āgatanāmaṃ guṇanāmaṃ. ‘‘Bhagavā arahaṃ sammāsambuddho’’tiādīnipi tathāgatassa anekāni nāmasatāni guṇanāmāneva. Tena vuttaṃ –

1048“具有功德的大仙，他的名称数不胜数；

‘‘Asaṅkhyeyyāni nāmāni, saguṇena mahesino;

1049纵有千般名字，也应依功德来称呼。”

Guṇehi nāmamuddheyyaṃ, api nāmasahassato’’ti.

1050而在孩子出生后的命名日，亲友们供养应供者之后，经过考虑、商量，说：“他叫什么什么名字”，这样的名就是假名。至于前一个假名落入后一个假名中，前一个称谓被后一个称谓所覆盖，例如：在过去劫中，月亮的名字就是“月”，现在也还是“月”；过去的太阳、海洋、大地、山岳，名字就是“山”，现在也还是“山”——这就是化生名。这四种名，其实都只是一种名，它只是依世间的约定而成立，在究竟意义上并不存在。而另外一些人则说：“所谓名，就是能表明意义的音声。”至于“力”、“觉支”、“道支”的意义，应依照前面所说的方式来理解。

Yaṃ pana jātassa kumārakassa nāmaggahaṇadivase dakkhiṇeyyānaṃ sakkāraṃ katvā samīpe ṭhitā ñātakā kappetvā pakappetvā ‘‘ayaṃ asuko nāmā’’ti nāmaṃ karonti, idaṃ kittimanāmaṃ. Yā pana purimapaññatti aparapaññattiyaṃ patati, purimavohāro pacchimavohāre patati. Seyyathidaṃ, purimakappepi cando candoyeva nāma, etarahipi candoyeva. Atīte sūriyo, samuddo, pathavī, pabbato pabbatoyeva nāma, etarahipi pabbatoyevāti, idaṃ opapātikanāmaṃ. Idaṃ catubbidhampi nāmaṃ ekaṃ nāmameva hoti , taṃ lokasaṅketamattasiddhaṃ paramatthato avijjamānaṃ. Aññe pana ‘‘nāmaṃ nāma atthajotako saddo’’ti vadanti. Balabojjhaṅgamaggaṅgānaṃ vuttanayānusāreneva attho veditabbo.

1108对无碍解智的解说，释义完毕。

Paṭisambhidāñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

105129-31. 智三种解说释义

29-31. Ñāṇattayaniddesavaṇṇanā

78在智三种解说中，「相」指行相。「无相」指与行相相反的涅槃。「已倾向」是说心倾向于那个境界，也就是心从中解脱而舒展开来。「触触即见坏灭」的意思是：以智慧反复地去触知那行相，然后再以观智去见到它的坏灭。藉由这句，坏灭随观便得以成立。坏灭随观成就无常随观；因为无常本身就是苦，所以它也成就苦随观；因为苦就是无我，所以它也成就无我随观。就这样，在此处说了三种随观。「无相住」是因为见到了相的过患、怖畏，所以将这三种观所形成的安住方式，便称为无相住。「誓愿」指渴爱。「无愿」指与渴爱相反的涅槃。「倾向」指「我是……」之类的执取倾向。「空」指已远离了「我」这回事的涅槃。所谓「空」，就是本来便空的，因此称为「空」。「舍置相续」的意思，是以行舍智对异熟相续给予舍置。众生确实会喜爱、乐着那可以称为善趣的异熟相续。然而，这位想进入果等至的禅修者，在见到那异熟相续与一切属于行所摄的诸法为无常等之后，便对其舍置不理。唯有这样见之后，才能进入果等至；若不这样见，便不可能。「转向后」是指以转向心转向之后。「进入」是指进入果等至。「无相等至」是因为见到相为怖畏之后而入定，所以称为无相等至。「无相住等至」，是指依凭观住及依凭果等至住这两种方式，它便被称为那兼摄两者的等至。

78. Ñāṇattayaniddese nimittanti saṅkhāranimittaṃ. Animitteti saṅkhāranimittapaṭipakkhe nibbāne. Adhimuttattāti tanninnabhāvena cittassa vissaṭṭhattā. Phussa phussa vayaṃ passatīti saṅkhāranimittaṃ ñāṇena phusitvā phusitvā tassa bhaṅgaṃ vipassanāñāṇeneva passati. Etena bhaṅgānupassanā siddhā. Sā aniccānupassanaṃ sādheti, aniccassa dukkhattā sā dukkhānupassanaṃ, dukkhassa anattattā sā anattānupassananti evamettha tisso anupassanā vuttā honti. Animitto vihāroti nimittaṃ bhayato diṭṭhattā so vipassanattayavihāro animittavihāro nāma hoti. Paṇidhinti taṇhaṃ. Appaṇihiteti taṇhāpaṭipakkhe nibbāne. Abhinivesanti attābhinivesaṃ. Suññateti attavirahite nibbāne. Suññatoti suññaṃyeva suññato. Pavattaṃ ajjhupekkhitvāti vipākappavattaṃ saṅkhārupekkhāya ajjhupekkhitvā. Sugatisaṅkhātavipākappavattābhinandino hi sattā. Ayaṃ pana phalasamāpattiṃ samāpajjitukāmo taṃ pavattaṃ, sabbañca saṅkhāragataṃ aniccādito passitvā ajjhupekkhatiyeva. Evañhi diṭṭhe phalasamāpattiṃ samāpajjituṃ sakkoti, na aññathā. Āvajjitvāti āvajjanena āvajjitvā. Samāpajjatīti phalasamāpattiṃ paṭipajjati. Animittā samāpattīti nimittaṃ bhayato disvā samāpannattā animittā samāpatti nāma. Animittavihārasamāpattīti vipassanāvihāravasena ca phalasamāpattivasena ca tadubhayaṃ nāma hoti.

79现在，为了将行相本身再加以分解说明，而说了「色相」等等。关于「执取老死」这个部分，应说的内容就如同前面已经说过的。接着用「另一种无相住……」等语句，把已经说过的内容加以归纳后再展示出来。简略来说：所谓「住」这一面向的智慧，是指在果等至的前行阶段，安住于行舍智的禅修者对于「观住」之种种差别的智慧；所谓「等至」这一面向的智慧，是指对于「果等至」之种种差别的智慧；所谓「住等至」这一面向的智慧，是指对于那「两者（观住与果等至住）」之种种差别的智慧。如果想只用观住度过时间，他便只让观住生起；如果只想用果等至住度过时间，他便依循观的次第精进用功之后，再只让果等至住生起；如果想用两者来度过时间，他便让两者都生起。如此，依于修行者个人的意愿而有了这三种方式的差别。这里其余该说明的部分，都已经在行舍智的解释中说过了。

79. Idāni saṅkhāranimittameva vibhajitvā dassento rūpanimittantiādimāha. Jarāmaraṇaggahaṇe vattabbaṃ pubbe vuttameva. ‘‘Añño animittavihāro’’tiādīhi vutteyeva nigametvā dasseti. Saṅkhepena vihāraṭṭhe ñāṇaṃ nāma phalasamāpattiyā pubbabhāge saṅkhārupekkhāñāṇe ṭhitassa vipassanāvihāranānatte ñāṇaṃ samāpattaṭṭhe ñāṇaṃ nāma phalasamāpattinānatte ñāṇaṃ. Vihārasamāpattaṭṭhe ñāṇaṃ nāma tadubhayanānatte ñāṇaṃ. Vipassanāvihāreneva vītināmetukāmo vipassanāvihārameva pavatteti, phalasamāpattivihāreneva vītināmetukāmo vipassanāpaṭipāṭiyā ussakkitvā phalasamāpattivihārameva pavatteti, tadubhayena vītināmetukāmo tadubhayaṃ pavatteti. Evaṃ puggalādhippāyavasena tividhaṃ jātaṃ. Sesamettha vattabbaṃ saṅkhārupekkhāñāṇavaṇṇanāyaṃ vuttameva.

1112智三种解说的注释结束。

Ñāṇattayaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1054关于「无间等至智解说」的注释。

32. Ānantarikasamādhiñāṇaniddesavaṇṇanā

80在无间等至智解说中，「依出离的威力」等这段话，指出了：对于「干观者」而言，出离、无嗔、光明想、无散乱、法的抉择、智慧、以及喜悦这七种法，是与近行禅那相应的，它们是各个对应烦恼的对立面，而且这七法都是处于同一心中的。「心的一境性」即是「无散乱」：这意思是，成为专一的状态叫做一境性，而使得心不会在种种所缘上散乱，所以称为无散乱；也就是说，「心一境性」这种特质被称为无散乱。「定」的意思是，心能平等地安住于同一个所缘上，所以称为定。「依那个定的威力」是指，对于藉由近行定而心得定的人，因为能如实地通达法，所以依那种已被说明的定之威力。「智慧会生起」的意思是，依着顺序，道智会生起。「灭尽」是说透过「断」的力量而灭尽烦恼。「如是」这两个字，是对于前述含义的一个总结。「先有奢摩他」是说在道的前行阶段会有定，「后有智慧」是说在后面的道心刹那时刻，智慧会现起。

80. Ānantarikasamādhiñāṇaniddese nekkhammavasenātiādīsu nekkhammaabyāpādaālokasaññāavikkhepadhammavavatthānañāṇapāmojjāni sukkhavipassakassa upacārajjhānasampayuttā tassa tassa kilesassa vipakkhabhūtā satta dhammā ekacittasampayuttā eva. Cittassa ekaggatā avikkhepoti ekaggassa bhāvo ekaggatā, nānārammaṇe na vikkhipati tena cittanti avikkhepo, cittassa ekaggatāsaṅkhāto avikkhepoti attho. Samādhīti ekārammaṇe samaṃ ādhīyati tena cittanti samādhi nāmāti attho. Tassa samādhissa vasenāti upacārasamādhināpi samāhitacittassa yathābhūtāvabodhato vuttappakārassa samādhissa vasena. Uppajjati ñāṇanti maggañāṇaṃ yathākkamena uppajjati. Khīyantīti samucchedavasena khīyanti. Itīti vuttappakārassa atthassa nigamanaṃ. Paṭhamaṃ samathoti pubbabhāge samādhi hoti. Pacchā ñāṇanti aparabhāge maggakkhaṇe ñāṇaṃ hoti.

1056「欲漏」是指对五种欲的贪染。「有漏」是指在色界与无色界的生存中，那种带着欲贪、禅那喜、与常见同时存在的贪染，以及以渴求生有方式展现的期盼。「见漏」是指六十二种邪见。「无明漏」是指对于苦等八种处境的不了知。此处用位格来提问处所之后，以「透过须陀洹道的……」等语句，显示了藉由能灭尽诸漏的道来灭尽诸漏，然后用「在此处」回答了处所问题，这也就是在说「道心刹那的时刻」。「无余」是指它没有任何残余留存。「导至恶趣者」：地狱、畜生道、阴灵界、阿修罗身这四者，称为善趣的缺失、因为已经远离了福乐所以称为恶趣。谁若是具足它，便会使那个人投生到恶趣，因此称它为「导至恶趣者」。关于灭尽诸漏的详细论说，在「两边出起之说」的部分已经说过了。

Kāmāsavoti pañcakāmaguṇikarāgo. Bhavāsavoti rūpārūpabhavesu chandarāgo jhānanikanti sassatadiṭṭhisahajāto rāgo bhavavasena patthanā. Diṭṭhāsavoti dvāsaṭṭhi diṭṭhiyo. Avijjāsavoti dukkhādīsu aṭṭhasu ṭhānesu aññāṇaṃ. Bhummavacanena okāsapucchaṃ katvā ‘‘sotāpattimaggenā’’tiādinā āsavakkhayakarena maggena āsavakkhayaṃ dassetvā ‘‘etthā’’ti okāsavissajjanaṃ kataṃ, maggakkhaṇeti vuttaṃ hoti. Anavasesoti natthi etassa avasesoti anavaseso. Apāyagamanīyoti nirayatiracchānayonipettivisayāsurakāyā cattāro sukhasaṅkhātā ayā apetattā apāyā, yassa saṃvijjati , taṃ puggalaṃ apāye gametīti apāyagamanīyo. Āsavakkhayakathā dubhatovuṭṭhānakathāyaṃ vuttā.

1057「依无散乱的威力」是指，依凭著作为现前生起之定的近缘的定之威力。「依地遍的威力……等等」这段话里，十种遍，是依凭著以这些遍为所缘的安止定的威力而说的；佛随念等、死随念和寂止随念，是依凭近行禅那的威力而说的；入出息念和身至念，是依凭安止定的威力而说的；十种不净观，是依凭初禅的威力而说的。

Avikkhepavasenāti pavattamānassa samādhissa upanissayabhūtasamādhivasena. Pathavīkasiṇavasenātiādīsu dasa kasiṇāni tadārammaṇikaappanāsamādhivasena vuttāni, buddhānussatiādayo maraṇassati upasamānussati ca upacārajjhānavasena vuttā, ānāpānassati kāyagatāsati ca appanāsamādhivasena vuttā, dasa asubhā paṭhamajjhānavasena vuttā.

1058以佛陀为对象而生起的随念，就是佛随念。这是指以“那位世尊是阿罗汉……”等佛陀功德为所缘的念（中部1.74；增支部3.71；9.27），即依于佛随念之力。同样地，以法为对象而生起的随念，就是法随念。这是指以“法为世尊所善说……”等法功德为所缘的念。以僧为对象而生起的随念，就是僧随念。这是指以“世尊的声闻僧团是善行道者……”等僧功德为所缘的念。以戒为对象而生起的随念，就是戒随念。这是指以自己戒行无缺等戒功德为所缘的念。以施为对象而生起的随念，就是施随念。这是指以自己慷慨无吝啬等施功德为所缘的念。以天为对象而生起的随念，就是天随念。这是指将诸天置于见证者的位置后，以自己信心等功德为所缘的念。以入出息为对象而生起的念，就是入出息念。这是指以入出息相为所缘的念。以死为对象而生起的念，就是死随念。这是指以“一生所包含的生命根断绝”为内涵的死为所缘的念。对于头发等这些属于厌恶、令人作呕的种种不净物，由于它们被包含、来源于这个叫作“身”的身体中，因而“已去”（存在于身中）、“已起”（在身中活动）；或者说，缘于那样已去到身体各个部分的念，就是身至念。本来应当说“kāyagatasati”而保留简音形式，却说成了“kāyagatāsati”。在这里也是如此，说“以身至念之力”。这是指以头发等身体各部分的不净相为所缘的念。以寂静为对象而生起的随念，就是寂止随念。这是指以一切苦的止息为所缘的念。十种不净的意义，在前面已经说过。

Buddhaṃ ārabbha uppannā anussati buddhānussati. ‘‘Itipi so bhagavā araha’’ntiādibuddhaguṇārammaṇāya (ma. ni. 1.74; a. ni. 3.71; 9.27) satiyā etaṃ adhivacanaṃ, tassā buddhānussatiyā vasena. Tathā dhammaṃ ārabbha uppannā anussati dhammānussati. ‘‘Svākkhāto bhagavatā dhammo’’tiādidhammaguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Saṅghaṃ ārabbha uppannā anussati saṅghānussati. ‘‘Suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho’’tiādisaṅghaguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Sīlaṃ ārabbha uppannā anussati sīlānussati. Attano akhaṇḍatādisīlaguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Cāgaṃ ārabbha uppannā anussati cāgānussati. Attano muttacāgatādicāgaguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Devatā ārabbha uppannā anussati devatānussati. Devatā sakkhiṭṭhāne ṭhapetvā attano saddhādiguṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Ānāpāne ārabbha uppannā sati ānāpānassati. Ānāpānanimittārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Maraṇaṃ ārabbha uppannā sati maraṇassati. Ekabhavapariyāpannajīvitindriyupacchedasaṅkhātamaraṇārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Kucchitānaṃ kesādīnaṃ paṭikūlānaṃ āyattā ākarattā kāyotisaṅkhāte sarīre gatā pavattā, tādisaṃ vā kāyaṃ gatā sati kāyagatāsati. ‘‘Kāyagatasatī’’ti vattabbe rassaṃ akatvā ‘‘kāyagatāsatī’’ti vuttā. Tatheva idhāpi kāyagatāsativasenāti vuttaṃ. Kesādikesu kāyakoṭṭhāsesu paṭikūlanimittārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Upasamaṃ ārabbha uppannā anussati upasamānussati. Sabbadukkhūpasamārammaṇāya satiyā etaṃ adhivacanaṃ. Dasa asubhā heṭṭhā vuttatthā.

81“依长入息的方式”等说法，纯粹是为了显示安止定与近行定的区别而说的。“依长入息的方式”指的是，依那种被称为“长”的入息。因为经中说：“出息长时，他了知：‘我出息长’……”（长部2.374；中部1.107；3.148）。同样的道理也适用于其他各项。“觉知全身”是指，觉知入出息的全部过程。“令身行宁静”是指，令那种粗显的、叫作入出息的身行变得宁静、得到止息。这由“长、短、觉知全身、令身行宁静”组成的四句，说的是安止定。“觉知喜”是指，令喜变得明确清晰。“觉知心行”是指，令称为想与受的心行变得明确清晰。“令心欢喜”是指，使心快乐喜悦。“令心入定”是指，将心平稳地安放在所缘上。“令心解脱”是指，从五盖等障碍中令心解脱。觉知喜、觉知乐、觉知心行、令心行宁静这四句，以及觉知心、令心欢喜、令心入定、令心解脱这四句，是依安止定和与观相应定的方式而说的。“随观无常”是指，依无常随观的方式。“随观离欲”是指，依厌离随观的方式。“随观灭”是指，依坏灭随观的方式。“随观弃舍”是指，依出起观的方式。因为这种观，能借助暂时断除的方式，连同造作诸蕴的烦恼一起舍弃了烦恼；又由于见到了有为法的过失，而对与它相反的涅槃，以倾向之心投入。这四句是纯粹依与观相应定的方式而说的。此处说“依入息的方式、依出息的方式”，是把握入出息活动的状态而说的，并不是以它们作为所缘。这方面的详细阐述，将在入出息论里揭示出来。

81.Dīghaṃassāsavasenātiādīni appanūpacārasamādhibhedaṃyeva dassetuṃ vuttāni. Dīghaṃ assāsavasenāti dīghanti vuttaassāsavasena. ‘‘Dīghaṃ vā assasanto dīghaṃ assasāmīti pajānātī’’ti (dī. ni. 2.374; ma. ni. 1.107; 3.148) hi vuttaṃ. Esa nayo sesesupi. Sabbakāyapaṭisaṃvedīti sabbassa assāsapassāsakāyassa paṭisaṃvedī. Passambhayaṃ kāyasaṅkhāranti oḷārikaṃ assāsapassāsaṅkhātaṃ kāyasaṅkhāraṃ passambhento vūpasamento. ‘‘Dīghaṃ rassaṃ sabbakāyapaṭisaṃvedī passambhayaṃ kāyasaṅkhāra’’nti imināva catukkena appanāsamādhi vutto. Pītipaṭisaṃvedīti pītiṃ pākaṭaṃ karonto. Cittasaṅkhārapaṭisaṃvedīti saññāvedanāsaṅkhātaṃ cittasaṅkhāraṃ pākaṭaṃ karonto. Abhippamodayaṃ cittanti cittaṃ modento. Samādahaṃ cittanti ārammaṇe cittaṃ samaṃ ṭhapento. Vimocayaṃ cittanti cittaṃ nīvaraṇādīhi vimocento. Pītipaṭisaṃvedī sukhapaṭisaṃvedī cittasaṅkhārapaṭisaṃvedī passambhayaṃ cittasaṅkhāranti catukkañca cittapaṭisaṃvedī abhippamodayaṃ cittaṃ samādahaṃ cittaṃ vimocayaṃ cittanti catukkañca appanāsamādhivasena vipassanāsampayuttasamādhivasena ca vuttāni. Aniccānupassīti aniccānupassanāvasena. Virāgānupassīti nibbidānupasanāvasena. Nirodhānupassīti bhaṅgānupassanāvasena. Paṭinissaggānupassīti vuṭṭhānagāminīvipassanāvasena. Sā hi tadaṅgavasena saddhiṃ khandhābhisaṅkhārehi kilese pariccajati. Saṅkhatadosadassanena ca tabbiparīte nibbāne tanninnatāya pakkhandati. Idaṃ catukkaṃ vipassanāsampayuttasamādhivaseneva vuttaṃ. Assāsavasena passāsavasenāti cettha assāsapassāsapavattimattaṃ gahetvā vuttaṃ, na tadārammaṇakaraṇavasena. Vitthāro panettha ānāpānakathāyaṃ āvibhavissati.

1119无间定智说明的解释完毕。

Ānantarikasamādhiñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

106033. 无诤住智说明的解释

33. Araṇavihārañāṇaniddesavaṇṇanā

8282. 在无诤住智的说明中，无常随观等意义已经讲过。“空住”是对于由无我随观而出起的人，纯粹以空的行相持续生起的阿罗汉果定。“无相住”是对于由无常随观而出起的人，以无相的行相持续生起的阿罗汉果定。“无愿住”是对于由苦随观而出起的人，以无愿的行相持续生起的阿罗汉果定。“已倾向于空”是指，由于对空性果定前置部分慧力的作用，而倾向于此。其余两项，也是同样的道理。“初禅”等说法，则是说那些想要证入阿罗汉果定的人，他们的观以禅那定为所缘。实际上，只有阿罗汉已经断尽一切烦恼，他们那些与观、果定、殊胜倾向相应的禅那定，才能被称为“无诤住”。

82. Araṇavihārañāṇaniddese aniccānupassanādayo vuttatthā. Suññato vihāroti anattānupassanāya vuṭṭhitassa suññatākāreneva pavattā arahattaphalasamāpatti. Animitto vihāroti aniccānupassanāya vuṭṭhitassa animittākārena pavattā arahattaphalasamāpatti. Appaṇihitovihāroti dukkhānupassanāya vuṭṭhitassa appaṇihitākārena pavattā arahattaphalasamāpatti. Suññate adhimuttatāti suññate phalasamāpattiyā pubbabhāgapaññāvasena adhimuttatā. Sesadvayepi eseva nayo. Paṭhamaṃ jhānantiādīhi arahattaphalasamāpattiṃ samāpajjitukāmassa vipassanāya ārammaṇabhūtā jhānasamāpattiyo vuttā. Arahatoyeva hi vipassanāphalasamāpattipaṇītādhimuttijhānasamāpattiyo sabbakilesānaṃ pahīnattā ‘‘araṇavihāro’’ti vattuṃ arahanti.

1062「以初禅去除诸盖，故为无诤住」的意思是：具足初禅者以初禅去除诸盖，因此那初禅称为无诤住。对其余诸禅，也是同样的道理。应知：虽然阿罗汉已无有盖，但因初禅与盖相违，故说「以初禅去除诸盖」。若问：已从观、果等至、胜解倾向三个方面开示了无诤住智，为何只将禅那等至说为无诤住？答：因为仅由开示，那三种的无诤住性便已成立。然而，作为果等至与观之基础的禅那等至，若不说其无诤住性，则不能成立，故为了成立那尚未成立的部分，而说「初禅为无诤住」等，应如此理解。因为那些禅那的无诤住性，虽未由开示成立，却由解说而成立了。或者，应依同样的理趣，如此连接而理解：「无常随观去除常想，故为无诤住；苦随观去除乐想，故为无诤住；无我随观去除我想，故为无诤住；空住去除不空，故为无诤住；无相住去除相，故为无诤住；无愿住去除愿，故为无诤住；空胜解去除不空胜解，故为无诤住；无相胜解去除相胜解，故为无诤住；无愿胜解去除愿胜解，故为无诤住。」

Paṭhamena jhānena nīvaraṇe haratīti araṇavihāroti paṭhamajjhānasamaṅgī paṭhamena jhānena nīvaraṇe haratīti taṃ paṭhamaṃ jhānaṃ araṇavihāroti attho. Sesesupi eseva nayo. Arahato nīvaraṇābhāvepi nīvaraṇavipakkhattā paṭhamassa jhānassa nīvaraṇe haratīti vuttanti veditabbaṃ. Vipassanāphalasamāpattipaṇītādhimuttivasena tidhā araṇavihārañāṇaṃ uddisitvā kasmā jhānasamāpattiyova araṇavihāroti niddiṭṭhāti ce? Uddesavaseneva tāsaṃ tissannaṃ araṇavihāratāya siddhattā. Phalasamāpattivipassanāya pana bhūmibhūtānaṃ jhānasamāpattīnaṃ araṇavihāratā avutte na sijjhati, tasmā asiddhameva sādhetuṃ ‘‘paṭhamaṃ jhānaṃ araṇavihāro’’tiādi vuttanti veditabbaṃ. Tāsañhi araṇavihāratā uddesavasena asiddhāpi niddese vuttattā siddhāti. Tesaṃ vā yojitanayeneva ‘‘aniccānupassanā niccasaññaṃ haratīti araṇavihāro, dukkhānupassanā sukhasaññaṃ haratīti araṇavihāro, anattānupassanā attasaññaṃ haratīti araṇavihāro, suññato vihāro asuññataṃ haratīti araṇavihāro, animitto vihāro nimittaṃ haratīti araṇavihāro, appaṇihito vihāro paṇidhiṃ haratīti araṇavihāro, suññatādhimuttatā asuññatādhimuttiṃ haratīti araṇavihāro, animittādhimuttatā nimittādhimuttiṃ haratīti araṇavihāro, appaṇihitādhimuttatā paṇihitādhimuttiṃ haratīti araṇavihāro’’ti yojetvā gahetabbaṃ.

1123无诤住智说明的解释完毕。

Araṇavihārañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

106334. 灭尽定智说明的解释

34. Nirodhasamāpattiñāṇaniddesavaṇṇanā

83在灭尽定智的解说中，「止力」：平息欲贪等敌对法，故为止；彼本身以不可动摇之义而为力。唯阿那含与阿罗汉，因已断除定之对敌——欲贪，于定中成就圆满状态，故唯彼等之定成为力，而说为「止力」，非于他人。亦有「定力」的异读。「观力」：以无常等种种行相观诸法，故为观；彼本身以不可动摇之义而为力。即彼二者之力成就的观智。其中，止力为渐次令心相续寂静，及为令生起灭尽；观力为见流转之过患，及为见灭尽之功德。

83. Nirodhasamāpattiñāṇaniddese samathabalanti kāmacchandādayo paccanīkadhamme sametīti samatho, soyeva akampanīyaṭṭhena balaṃ. Anāgāmiarahantānaṃyeva samādhipaṭipakkhassa kāmacchandassa pahānena samādhismiṃ paripūrakāribhāvappattattā tesaṃyeva samādhi balappattoti katvā ‘‘samathabala’’nti vuccati, na aññesaṃ. Samādhibalantipi pāṭho. Vipassanābalanti aniccādivasena vividhehi ākārehi dhamme passatīti vipassanā, sāyeva akampanīyaṭṭhena balaṃ. Tesaṃyeva ubhinnaṃ balappattaṃ vipassanāñāṇaṃ. Tattha samathabalaṃ anupubbena cittasantānavūpasamanatthaṃ nirodhe ca paṭipādanatthaṃ, vipassanābalaṃ pavatte ādīnavadassanatthaṃ nirodhe ca ānisaṃsadassanatthaṃ.

1065「于诸盖」：是表相之义的处格，意为盖之相、盖之缘；或为表工具之义的处格，意为以盖。「不摇动」：指具足禅那的人。或者，因「禅那」意指诸禅支，故与初禅相应之定，于诸盖不摇动。此处应取此连接。「于掉举等」：即于掉举俱生之心与掉举。掉举即掉举状态，其相为不寂静。「于掉举俱生之烦恼等」：即与掉举俱生、具同一生起等状态、与掉举相应之痴、无惭、无愧烦恼。「于诸蕴等」：即与掉举相应之四蕴。不摇动、不动、不震，是彼此同义语。应连接为：于掉举不摇动，于掉举俱生烦恼不动，于掉举俱生蕴不震。应知：观力唯依七随观而说，故唯依彼等，观力为圆满。「于无明等」：即于十二不善心生起中之无明。「于无明俱生之烦恼等」：即依相应之理，与无明相应之贪、瞋、慢、见、疑、惛沉、掉举、无惭、无愧烦恼。

Nīvaraṇeti nimittatthe bhummavacanaṃ, nīvaraṇanimittaṃ nīvaraṇapaccayāti attho. Karaṇatthe vā bhummavacanaṃ, nīvaraṇenāti attho. Na kampatīti jhānasamaṅgīpuggalo. Atha vā jhānanti jhānaṅgānaṃ adhippetattā paṭhamena jhānena taṃsampayuttasamādhi nīvaraṇe na kampati. Ayameva cettha yojanā gahetabbā. Uddhacce cāti uddhaccasahagatacittuppāde uddhacce ca. Uddhaccanti ca uddhatabhāvo , taṃ avūpasamalakkhaṇaṃ. Uddhaccasahagatakilese cāti uddhaccena sahagate ekuppādādibhāvaṃ gate uddhaccasampayutte mohaahirikaanottappakilese ca. Khandhe cāti uddhaccasampayuttacatukkhandhe ca. Na kampati na calati na vedhatīti aññamaññavevacanāni. Uddhacce na kampati, uddhaccasahagatakilese na calati, uddhaccasahagatakkhandhe na vedhatīti yojetabbaṃ. Vipassanābalaṃ sattannaṃyeva anupassanānaṃ vuttattā tāsaṃyeva vasena vipassanābalaṃ paripuṇṇaṃ hotīti veditabbaṃ. Avijjāya cāti dvādasasupi akusalacittuppādesu avijjāya ca. Avijjāsahagatakilese cāti yathāyogaṃ avijjāya sampayuttalobhadosamānadiṭṭhivicikicchāthinauddhaccaahirikaanottappakilese ca.

1066「语行」即寻与伺。依「贤友维沙卡，先寻后伺，而后发语，故寻与伺为语行」（《中部》1.463）之说，造作、生起语言，故为语行。「身行」即入出息。依「贤友维沙卡，入出息是此等属于身、系缚于身之法，故入出息为身行」（《中部》1.463）之说，由身所造作，故为身行。「想受灭」即想与受之灭。「心行」即想与受。依「此等是心所法、系缚于心，故想与受为心行」（《中部》1.463）之说，由心所造作，故为心行。

Vacīsaṅkhārāti vitakkavicārā. ‘‘Pubbe kho, āvuso visākha, vitakketvā vicāretvā pacchā vācaṃ bhindati, tasmā vitakkavicārā vacīsaṅkhāro’’ti (ma. ni. 1.463) vacanato vācaṃ saṅkharonti uppādentīti vacīsaṅkhārā. Kāyasaṅkhārāti assāsapassāsā. ‘‘Assāsapassāsā kho, āvuso visākha, kāyikā ete dhammā kāyapaṭibaddhā, tasmā assāsapassāsā kāyasaṅkhāro’’ti (ma. ni. 1.463) vacanato kāyena saṅkharīyantīti kāyasaṅkhārā. Saññāvedayitanirodhanti saññāya vedanāya ca nirodhaṃ. Cittasaṅkhārāti saññā ca vedanā ca. ‘‘Cetasikā ete dhammā cittapaṭibaddhā, tasmā saññā ca vedanā ca cittasaṅkhāro’’ti (ma. ni. 1.463) vacanato cittena saṅkharīyantīti cittasaṅkhārā.

84应知：在智行中，于随观之末，或由摄转向随观——彼为始之行说而说为智行，故其余随观亦已被摄。「以十六智行」是就最胜之限定而言，然阿那含除阿罗汉道与阿罗汉果外，亦以十四智行而力圆满。

84. Ñāṇacariyāsu anupassanāvasāne, vivaṭṭanānupassanāgahaṇena vā tassā ādibhūtā cariyākathāya ñāṇacariyāti vuttā sesānupassanāpi gahitā hontīti veditabbaṃ. Soḷasahi ñāṇacariyāhīti ca ukkaṭṭhaparicchedo, anāgāmissa pana arahattamaggaphalavajjāhi cuddasahipi hoti paripuṇṇabalattā.

85在“以九种定行”这一节中：此处，初禅等八种，以及为了证得初禅等，一切处以近行定作为另一种，合为九种定行。那么，这些与力行有什么差别呢？即使在止力中，也通过“以出离”等七种方式阐述了近行定；在广说中，又通过“以初禅”等共计七十七种情况，随宜阐述了安止及近行定；在定行中，同样通过“初禅”等八种方式阐述了安止定，又通过“为证得初禅”等八种方式阐述了近行定，所以两者其实都只是说明了安止与近行定。尽管如此，应知：以不可动摇的意义来说，它们是力；以自在的意义来说，则是行。但就观力而言，七种随观即被称为“观力”；而在智行中，不仅说到了七种随观，还特别说到了还灭随观等九种。这就是它们的差别。这七种随观，同样应以不可动摇的意义作为力，以自在的意义作为行。

85.Navahi samādhicariyāhīti ettha paṭhamajjhānādīhi aṭṭha, paṭhamajjhānādīnaṃ paṭilābhatthāya sabbattha upacārajjhānavasena ekāti nava samādhicariyā. Balacariyānaṃ kiṃ nānattaṃ? Samathabalenapi hi ‘‘nekkhammavasenā’’tiādīhi sattahi pariyāyehi upacārasamādhi vutto, peyyālavitthārato ‘‘paṭhamajjhānavasenā’’tiādīhi samasattatiyā vārehi yathāyogaṃ appanūpacārasamādhi vutto, samādhicariyāyapi ‘‘paṭhamaṃ jhāna’’ntiādīhi aṭṭhahi pariyāyehi appanāsamādhi vutto. Paṭhamaṃ jhānaṃ paṭilābhatthāyātiādīhi aṭṭhahi pariyāyehi upacārasamādhi vuttoti ubhayatthāpi appanūpacārasamādhiyeva vutto. Evaṃ santepi akampiyaṭṭhena balāni vasībhāvaṭṭhena cariyāti veditabbā. Vipassanābale pana satta anupassanāva ‘‘vipassanābala’’nti vuttā, ñāṇacariyāya satta ca anupassanā vuttā, vivaṭṭanānupassanādayo nava ca visesetvā vuttā. Idaṃ nesaṃ nānattaṃ. Satta anupassanā pana akampiyaṭṭhena balāni vasībhāvaṭṭhena cariyāti veditabbā.

1069为了解释“自在状态之慧”这一句中提到的“自在”，而说到“自在”，即五种自在，这是以阴性名词来称呼的。自在本身就是“自在”。其次，在以补特伽罗为安立的教法中，为了解释这些自在，又说到“转向自在”等。“转向自在”，即转向的自在，拥有这种自在的人就叫作转向自在者。其余各项也同理。“于所欲之处入初禅”：指不论想在村庄还是森林等任何地方，都能随心所欲地转向初禅。“于所欲之时”：指不论想在寒冷时还是炎热时等任何时间，都能随心所欲地转向。或者，另一种解释是：不论想入何种初禅，是以地遍为所缘，还是以其它遍处为所缘，都能随心所欲地转向。由于经文中已经讲到对每一种遍处所缘的禅也能获得自在，因此前一种解释更为合理。“于所欲的时长”：指不论想入一弹指顷，还是七天那么长的时间，都能按那样的时长转向。“对于转向”：指意门转向。“迟钝”：指不能自在掌控的状态，或懈怠的状态。“入定”：指进行修习，意思是安止。“住定”：指在等至之中，加强其力而安住。“于出定自在，初禅”：这里的“初禅”是出格的宾格，意思是从初禅出定。“观察”：指从观察速行心反转过来进行观察。以上就是这一段的字面释义。

‘‘Vasībhāvatā paññā’’ti (paṭi. ma. 1.34 mātikā) ettha vuttavasiyo vissajjetuṃ vasīti pañca vasiyoti itthiliṅgavohārena vuttaṃ. Vaso eva vasīti vuttaṃ hoti. Puna puggalādhiṭṭhānāya desanāya tā vasiyo vissajjento āvajjanavasītiādimāha. Āvajjanāya vaso āvajjanavaso, so assa atthīti āvajjanavasī. Eseva nayo sesesu. Paṭhamaṃ jhānaṃ yatthicchakanti yattha yattha padese icchati gāme vā araññe vā, tattha tattha āvajjati. Yadicchakanti yadā yadā kāle sītakāle vā uṇhakāle vā, tadā tadā āvajjati. Atha vā yaṃ yaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ icchati pathavīkasiṇārammaṇaṃ vā sesārammaṇaṃ vā, taṃ taṃ āvajjati. Ekekakasiṇārammaṇassāpi jhānassa vasitānaṃ vuttattā purimayojanāyeva sundaratarā. Yāvaticchakanti yāvatakaṃ kālaṃ icchati accharāsaṅghātamattaṃ sattāhaṃ vā, tāvatakaṃ kālaṃ āvajjati. Āvajjanāyāti manodvārāvajjanāya. Dandhāyitattanti avasavattibhāvo, alasabhāvo vā. Samāpajjatīti paṭipajjati, appetīti attho. Adhiṭṭhātīti antosamāpattiyaṃ adhikaṃ katvā tiṭṭhati. Vuṭṭhānavasiyaṃpaṭhamaṃ jhānanti nissakkatthe upayogavacanaṃ, paṭhamajjhānāti attho. Paccavekkhatīti paccavekkhaṇajavanehi nivattitvā passati. Ayamettha pāḷivaṇṇanā.

1070然而，这是义理的阐明：从初禅出定后，当禅修者转向“寻”时，切断有分心之后，转向心生起；紧接其后，便生起以“寻”为所缘的四或五个速行心；之后有两个有分心；然后再转向“伺”为所缘，同样如前所述生起速行。就这样，当禅修者能够对五个禅支无间断地运转心时，他的“转向自在”就已经成就了。不过，这种达到顶点的转向自在，只在世尊示现双神变时才能获得。比这更快的转向自在，再也没有了。其他修行者，其间有分心的次数是无法计算的。如同大目犍连长老调伏难陀跋难陀龙王时那样，能够快速入等至的能力，就叫做“入定自在”。能够将等至安住一弹指或十弹指那么短的时间的能力，叫做“住定自在”。同样，能够从该定中迅速出定的能力，叫做“出定自在”。而“观察自在”其实在说转向自在时已经解释过了，因为在那里，转向无间之后就生起观察速行。因此，当转向自在成就时，观察自在也就成就了；住定自在成就时，出定自在也就成就了。尽管如此，由于提到“这种达到顶点的自在，仅在世尊的双神变中可得”，所以在示现神变时，并没有对禅支的观察，而且种种颜色的化现等是依靠不同的遍处来达成的。因此，一位想入某一种遍处所缘的禅那的人，能够随心所欲地、按照前面所说的方法，快速生起转向心的能力，这就是“转向自在”。就在那个转向心路生起时，能使该禅那安止的能力、能成功地入等至的能力，这就是“入定自在”。这样解释，既不会与义理相违，也恰恰与自在的次第相符。而对于禅支的观察，因为说到“只在顶点时才有五个速行心”，所以就算有七个速行心生起，也仍然只是“观察自在”的程度。那么，“转向初禅”这样的说法是否不合理呢？就像以遍处为因所生的禅那，可用因来借代而称为“遍处”一样；同样，以禅那为因的遍处，也可用果来借代而称为“禅那”，就像“佛陀出世是快乐的”这类语句一样。就如同一个人安住在预定的时间之后出定，或者像从睡眠中醒来后再入睡一样，即使再次入定，也只叫做“住定自在”；而如果他是按照预定的时间出定，即使有安住，也只叫做“出定自在”。这就是它们之间的差别。

Ayaṃ pana atthappakāsanā – paṭhamajjhānato vuṭṭhāya vitakkaṃ āvajjayato bhavaṅgaṃ upacchinditvā pavattāvajjanānantaraṃ vitakkārammaṇāneva cattāri pañca vā javanāni javanti, tato dve bhavaṅgāni, tato puna vicārārammaṇaṃ āvajjanaṃ vuttanayeneva javanānīti evaṃ pañcasu jhānaṅgesu yadā nirantaraṃ cittaṃ pesetuṃ sakkoti, athassa āvajjanavasī siddhāva hoti. Ayaṃ pana matthakappattā vasī bhagavato yamakapāṭihāriyeva labbhati. Ito paraṃ sīghatarā āvajjanavasī nāma natthi. Aññesaṃ pana antarantarā bhavaṅgavāre gaṇanā natthi. Mahāmoggallānattherassa nandopanandadamane viya sīghaṃ samāpattisamāpajjanasamatthatā samāpajjanavasī nāma. Accharāmattaṃ vā dasaccharāmattaṃ vā khaṇaṃ samāpattiṃ ṭhapetuṃ samatthatā adhiṭṭhānavasī nāma. Tatheva tato lahuṃ vuṭṭhānasamatthatā vuṭṭhānavasī nāma. Paccavekkhaṇavasī pana āvajjanavasiyā eva vuttā. Paccavekkhaṇajavanāneva hi tattha āvajjanānantarānīti. Iti āvajjanavasiyā siddhāya paccavekkhaṇavasī siddhā hoti, adhiṭṭhānavasiyā ca siddhāya vuṭṭhānavasī siddhā hoti. Evaṃ santepi ‘‘ayaṃ pana matthakappattā vasī bhagavato yamakapāṭihāriyeva labbhatī’’ti vuttattā pāṭihāriyakāle jhānaṅgapaccavekkhaṇānaṃ abhāvato nānāvidhavaṇṇādinimmānassa nānākasiṇavasena ijjhanato taṃtaṃkasiṇārammaṇaṃ jhānaṃ samāpajjitukāmassa yathāruci lahuṃ tasmiṃ kasiṇe vuttanayena āvajjanapavattanasamatthatā āvajjanavasī, tadāvajjanavīthiyaṃyeva tassa jhānassa appanāsamatthatāsamāpajjanasamatthatā samāpajjanavasī. Evañhi vuccamāne yutti ca na virujjhati, vasīpaṭipāṭi ca yathākkameneva yujjati. Jhānaṅgapaccavekkhaṇāyaṃ pana ‘‘matthakappattāyeva pañca javanānī’’ti vuttattā vuttanayena sattasupi javanesu javantesu paccavekkhaṇavasīyeva hoti. Evaṃ sante ‘‘paṭhamajjhānaṃ āvajjatī’’ti vacanaṃ na yujjatīti ce? Yathā kasiṇe pavattaṃ jhānaṃ kāraṇopacārena kasiṇanti vuttaṃ, tathā jhānapaccayaṃ kasiṇaṃ ‘‘sukho buddhānamuppādo’’tiādīsu (dha. pa. 194) viya phalopacārena jhānanti vuttaṃ. Yathāparicchinne kāle ṭhatvā vuṭṭhitassa niddāya pabuddhassa puna niddokkamane viya puna jhānokkamane satipi adhiṭṭhānavasīyeva nāma, yathāparicchedena vuṭṭhitassa pana vuṭṭhāneyeva adhiṭṭhāne satipi vuṭṭhānavasī nāma hotīti ayaṃ tesaṃ viseso.

1071为了阐明灭尽定，提出以下问题集：什么是灭尽定？哪些人能入此定？哪些人不能入？在何处入？为什么入？如何入？如何住？如何出？出定者的心倾向于什么？死者与入定者之间有什么区别？灭尽定是有为法还是无为法？是世间法还是出世间法？是所造法还是非所造法？

Nirodhasamāpattiyā vibhāvanatthaṃ pana idaṃ pañhakammaṃ – kā nirodhasamāpatti, ke taṃ samāpajjanti, ke na samāpajjanti, kattha samāpajjanti, kasmā samāpajjanti, kathañcassā samāpajjanaṃ hoti, kathaṃ ṭhānaṃ, kathaṃ vuṭṭhānaṃ, vuṭṭhitassa kinninnaṃ cittaṃ hoti, matassa ca samāpannassa ca ko viseso, nirodhasamāpatti kiṃ saṅkhatā asaṅkhatā lokiyā lokuttarā nipphannā anipphannāti?

1072什么是「灭尽定」？就是通过次第止息的方式，心和心所法不再生起。

Tattha kā nirodhasamāpattīti? Yā anupubbanirodhavasena cittacetasikānaṃ dhammānaṃ appavatti.

1073哪些人能入此定，哪些人不能入？一切凡夫、入流者、一来者、干观不来者以及阿拉汉，都不能入此定。只有证得了八等至的不来者和漏尽者，才能入此定。

Ke taṃ samāpajjanti, ke na samāpajjantīti? Sabbepi puthujjanā sotāpannā sakadāgāmino sukkhavipassakā ca anāgāmī arahanto na samāpajjanti, aṭṭhasamāpattilābhino pana anāgāmino ca khīṇāsavā ca samāpajjanti.

1074在何处入此定？在五蕴有中入。为什么？因为那里存在次第等至。在四蕴有中，连初禅等的生起都没有，所以不能在那里入定。

Katthasamāpajjantīti? Pañcavokārabhave. Kasmā? Anupubbasamāpattisabbhāvato. Catuvokārabhave pana paṭhamajjhānādīnaṃ uppattiyeva natthi, tasmā na sakkā tattha samāpajjituṃ.

1075为什么入此定？他们厌离了诸行的生灭变化，想要在现世成为无心，从而‘证入灭尽涅槃而安乐住’，因此入定。

Kasmā samāpajjantīti? Saṅkhārānaṃ pavattibhede ukkaṇṭhitvā diṭṭheva dhamme acittakā hutvā ‘‘nirodhaṃ nibbānaṃ patvā sukhaṃ viharissāmā’’ti samāpajjanti.

1076如何入此定呢？依靠止与观二者向上增进，并已做完预备任务的人，当他令非想非非想处止灭时，便这样入定。如果只靠止来增进，他证得非想非非想处等至后就停住了；如果只靠观来增进，他证得果等至后就停住了。只有靠止和观两者一同增进，进而令非想非非想处止灭的人，才能入此定。这是对此的一个要略。

Kathaṃ cassā samāpajjanaṃ hotīti? Samathavipassanāvasena ussakkitvā katapubbakiccassa nevasaññānāsaññāyatanaṃ nirodhayato evamassā samāpajjanaṃ hoti. Yo hi samathavaseneva ussakkati, so nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiṃ patvā tiṭṭhati. Yo vipassanāvaseneva ussakkati, so phalasamāpattiṃ patvā tiṭṭhati. Yo pana ubhayavasena ussakkitvā nevasaññānāsaññāyatanaṃ nirodheti, so taṃ samāpajjatīti ayamettha saṅkhepo.

1077但这是详细的解说：一位比丘想要入灭尽定，饭后处理好事务，洗净手和脚，在寂静处，坐在铺设好的座位上，结跏趺坐，挺直身体，将念安放于面前。他先入初禅，出定后，在那里观诸行为无常、苦、无我。这种观有三种：把握诸行的观、果等至观、灭尽定观。其中，把握诸行的观无论迟钝还是锐利，都必定会成为道的亲依止处。果等至观必须是锐利的，与修道相似。而灭尽定观，不能太迟钝，也不能太锐利。因此，他用不太钝、不太利的观，来观那些行。然后入第二禅，出定后，同样观察其中的行。接着入第三禅……乃至入识无边处，出定后，同样观察。然后入无所有处，出定后，做四种预备任务：不破坏非共缚物、等待僧团、佛陀召唤、以及限定时间。

Ayaṃ pana vitthāro – idha bhikkhu nirodhaṃ samāpajjitukāmo katabhattakicco sudhotahatthapādo vivitte okāse supaññatte āsane nisīdati pallaṅkaṃ ābhujitvā ujuṃ kāyaṃ paṇidhāya parimukhaṃ satiṃ upaṭṭhapetvā. So paṭhamajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya tattha saṅkhāre aniccato dukkhato anattato vipassati. Vipassanā panesā tividhā hoti – saṅkhārapariggaṇhanakavipassanā, phalasamāpattivipassanā, nirodhasamāpattivipassanāti. Tattha saṅkhārapariggaṇhanakavipassanā mandā vā hotu tikkhā vā, maggassa padaṭṭhānaṃ hotiyeva. Phalasamāpattivipassanā tikkhāva vaṭṭati maggabhāvanāsadisā. Nirodhasamāpattivipassanā pana nātimandā nātitikkhā vaṭṭati. Tasmā esa nātimandāya nātitikkhāya vipassanāya te saṅkhāre vipassati. Tato dutiyajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya tattha saṅkhāre tatheva vipassati. Tato tatiyajjhānaṃ…pe… tato viññāṇañcāyatanaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya tattha saṅkhāre tatheva vipassati. Atha ākiñcaññāyatanaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya catubbidhaṃ pubbakiccaṃ karoti – nānābaddhaavikopanaṃ, saṅghapaṭimānanaṃ, satthupakkosanaṃ, addhānaparicchedanti.

1078其中，‘不破坏非共缚物’是指：这位比丘那些不和他共一缚、单独放置的物品，比如钵和衣、床和椅子、住所，或者任何其他种类的资具，为了不让它们遭到破坏，不被火、水、风、盗贼、老鼠等所毁坏，他应当这样决意。这里决意的方法是：‘愿这些和那些物品，在这七天之内，不被火烧，不被水冲，不被风刮毁，不被贼偷去，不被老鼠等啃食。’这样决意之后，在七天内它们就不会遭遇任何灾厄；如果不决意，就可能会被火等毁坏。这就叫‘不破坏非共缚物’。而那些共一缚的物品，比如下衣、上衣或者所坐的座位，就不需要另外决意，单单这灭尽定本身就能保护它们。

Tattha nānābaddhaavikopananti yaṃ iminā bhikkhunā saddhiṃ ekābaddhaṃ na hoti, nānābaddhaṃ hutvā ṭhitaṃ pattacīvaraṃ vā mañcapīṭhaṃ vā nivāsagehaṃ vā aññaṃ vā pana kiñci parikkhārajātaṃ, taṃ yathā na vikuppati, aggiudakavātacoraundūrādīnaṃ vasena na vinassati, evaṃ adhiṭṭhātabbaṃ. Tatridaṃ adhiṭṭhānavidhānaṃ – ‘‘idañcidañca imasmiṃ sattāhabbhantare mā agginā jhāyatu, mā udakena vuyhatu, mā vātena viddhaṃsatu, mā corehi harīyatu, mā undūrādīhi khajjatū’’ti. Evaṃ adhiṭṭhite taṃ sattāhaṃ tassa na koci parissayo hoti, anadhiṭṭhahato pana aggiādīhi vinassati. Idaṃ nānābaddhaavikopanaṃ nāma. Yaṃ pana ekābaddhaṃ hoti nivāsanapārupanaṃ vā nisinnāsanaṃ vā, tattha visuṃ adhiṭṭhānakiccaṃ natthi, samāpattiyeva naṃ rakkhati.

1079什么是「等待僧团」？就是对比丘僧团的等候和期待；意思是‘直到那位比丘到来之前，不举行僧团羯磨’。这里，‘等待’本身并不是预备任务，而对等待的‘作意’才是预备任务。所以应该这样作意：‘如果我入灭尽定坐了七天，期间僧团想要举行白二羯磨等任何羯磨，那么，直到有比丘前来叫我，我立刻就出定。’这样作意之后入定的人，到时候一定会出定。如果不作这样的意，僧团集会时发现不见那位比丘，问：‘某某比丘在哪里？’回答说：‘他入了灭尽定。’于是僧团就会派一位比丘去，说：‘去，用僧团的话叫他出来。’那位比丘就站在他能听到的地方，说：‘贤友，僧团在等待您。’话一说完，他立刻出定。因为僧团的命令是非常重大的。因此，应当这样作意之后再入定，以便自己能够出定。

Saṅghapaṭimānananti bhikkhusaṅghassa paṭimānanaṃ udikkhanaṃ. Yāva eso bhikkhu āgacchati, tāva saṅghakammassa akaraṇanti attho. Ettha ca na paṭimānanaṃ etassa pubbakiccaṃ, paṭimānanāvajjanaṃ pana pubbakiccaṃ. Tasmā evaṃ āvajjitabbaṃ – ‘‘sace mayi sattāhaṃ nirodhaṃ samāpajjitvā nisinne saṅgho apalokanakammādīsu kiñcideva kammaṃ kattukāmo hoti, yāva maṃ koci bhikkhu āgantvā na pakkosati, tāvadeva vuṭṭhahissāmī’’ti. Evaṃ katvā samāpanno hi tasmiṃ samaye vuṭṭhātiyeva. Yo pana evaṃ na karoti, saṅgho ca sannipatitvā taṃ apassanto ‘‘asuko bhikkhu kuhi’’nti pucchitvā ‘‘nirodhaṃ samāpanno’’ti vutte kañci bhikkhuṃ peseti ‘‘gaccha taṃ saṅghassa vacanena pakkosā’’ti. Athassa tena bhikkhunā savanūpacāre ṭhatvā ‘‘saṅgho taṃ āvuso paṭimānetī’’ti vuttamatteyeva vuṭṭhānaṃ hoti. Evaṃgarukā hi saṅghassa āṇā nāma. Tasmā taṃ āvajjitvā yathā sayameva vuṭṭhāti, evaṃ samāpajjitabbaṃ.

1080「导师召唤」：这里也一样，将导师召唤纳入作意是它的前行准备。因此，这也应当这样作意：「如果我入灭尽定安坐七日，而导师因发生了某事而制定学处，或因类似的因缘而说法——直到有人来召唤我之前，我都不出定。」这样作意后再安坐的人，到那时必定会出定。如果不这样作意，导师在僧团集会时看不到那位比丘，就问：「某位比丘在哪里？」回答说：「他入了灭尽定。」导师就会派一位比丘去，说：「去，用我的话召唤他。」于是那位比丘就站在他听得到的范围内说：「导师召唤尊者。」话音刚落，他立刻就出定了。因为导师的召唤是非常重大的事。因此，应当如此作意后再入定，以便能够自行出定。

Satthupakkosananti idhāpi satthupakkosanāvajjanameva imassa pubbakiccaṃ. Tasmā tampi evaṃ āvajjitabbaṃ – ‘‘sace mayi sattāhaṃ nirodhaṃ samāpajjitvā nisinne satthā otiṇṇe vatthusmiṃ sikkhāpadaṃ vā paññapeti, tathārūpāya vā aṭṭhuppattiyā dhammaṃ deseti. Yāva maṃ koci āgantvā na pakkosati, tāvadeva vuṭṭhahissāmī’’ti. Evaṃ katvā nisinno hi tasmiṃ samaye vuṭṭhātiyeva. Yo pana evaṃ na karoti, satthā ca saṅghe sannipatite taṃ apassanto ‘‘asuko bhikkhu kuhi’’nti pucchitvā ‘‘nirodhaṃ samāpanno’’ti vutte kañci bhikkhuṃ peseti ‘‘gaccha taṃ mama vacanena pakkosā’’ti. Athassa tena bhikkhunā savanūpacāre ṭhatvā satthā āyasmantaṃ āmantetī’’ti vuttamatteyeva vuṭṭhānaṃ hoti. Evaṃgarukañhi satthupakkosanaṃ. Tasmā taṃ āvajjitvā yathā sayameva vuṭṭhāti, evaṃ samāpajjitabbaṃ.

1081「时限限定」：意思是对寿命时限的限定。这位比丘必须善于了知寿命的时限。应当这样作意：「我的寿行将持续七日，还是不会持续？」之后再入定。如果他的寿行将在七日之内灭尽，却不先作意就入定，那么他的灭尽定并不能阻挡死亡。因为在灭尽定中并不会发生死亡，他会在中途出定；所以必须作意这一点之后再入定。其他事情即使不作意也可以，但这一项却是必须作意的。他这样从无所有处定入定，出定后完成这些前行准备，再进入非想非非想处定。接着，经过一个或两个心识刹那，他便成为无心的状态，触及了灭。为什么在这两个心之后，心识就不再生起呢？因为这是为了进入灭而作的加行。这位比丘将止与观二法结合并行，次第进入八种等至，这是为了渐次达到灭的加行，而不是为了获得非想非非想处定的加行；因此，由于进入灭的加行，两个心之后心识便不再生起。

Addhānaparicchedoti jīvitaddhānassa paricchedo. Iminā hi bhikkhunā addhānaparicchede kusalena bhavitabbaṃ. ‘‘Attano āyusaṅkhārā sattāhaṃ pavattissanti, na pavattissantī’’ti āvajjitvāva samāpajjitabbaṃ. Sace hi sattāhabbhantare nirujjhanake āyusaṅkhāre anāvajjitvāva samāpajjati, tassa nirodhasamāpatti maraṇaṃ paṭibāhituṃ na sakkoti. Antonirodhe maraṇassa natthitāya antarāva samāpattito vuṭṭhāti, tasmā etaṃ āvajjitvāva samāpajjitabbaṃ. Avasesañhi anāvajjitumpi vaṭṭati, idaṃ pana āvajjitabbamevāti vuttaṃ. So evaṃ ākiñcaññāyatanaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya imaṃ pubbakiccaṃ katvā nevasaññānāsaññāyatanaṃ samāpajjati. Athekaṃ vā dve vā cittavāre atikkamitvā acittako hoti, nirodhaṃ phusati. Kasmā panassa dvinnaṃ cittānaṃ upari cittāni nappavattantīti? Nirodhassa payogattā. Idañhi imassa bhikkhuno dve samathavipassanādhamme yuganaddhe katvā aṭṭhasamāpattiārohanaṃ anupubbanirodhassa payogo, na nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiyāti nirodhassa payogattā dvinnaṃ cittānaṃ upari nappavattanti.

1082「如何住？」：如此入定之后，它依靠时间的限定，以及中间没有寿尽、没有僧团期待、没有导师召唤这三种情况，而得以安住。

Kathaṃ ṭhānanti? Evaṃ samāpannāya panassā kālaparicchedavasena ceva antarā āyukkhayasaṅghapaṭimānanasatthupakkosanābhāvena ca ṭhānaṃ hoti.

1083「如何出定？」：出定有两种情况：不来者以不来果的等至出定，阿拉汉以阿拉汉果的等至出定。

Kathaṃ vuṭṭhānanti? Anāgāmissa anāgāmiphalasamāpattiyā arahato arahattaphalasamāpattiyāti evaṃ dvedhā vuṭṭhānaṃ hoti.

1084「出定者的心倾向于什么？」：倾向于涅槃。正如经典所说：「贤友毗舍佉，从想受灭定出定的比丘，他的心倾向于远离、朝向远离、趋入远离。」（《中部》1.464）

Vuṭṭhitassa kinninnaṃ cittaṃ hotīti? Nibbānaninnaṃ. Vuttañhetaṃ – ‘‘saññāvedayitanirodhasamāpattiyā vuṭṭhitassa kho, āvuso visākha, bhikkhuno vivekaninnaṃ cittaṃ hoti vivekapoṇaṃ vivekapabbhāra’’nti (ma. ni. 1.464).

1085「死者与入定者有什么差别？」：这个涵义在经典中已经说过。如经中所说：“贤友，那位已死、命终的人，他的身行已灭、已止息，语行、心行已灭、已止息，寿命已尽，暖气已消散，诸根已坏。而这位入想受灭定的比丘，他的身行也已灭、已止息，语行、心行也已灭、已止息，但寿命未耗尽，暖气未消散，诸根未坏。”（《中部》1.457）

Matassa ca samāpannassa ca ko visesoti? Ayampi attho sutte vuttoyeva. Yathāha – ‘‘yo cāyaṃ, āvuso, mato kālaṅkato, tassa kāyasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, vacīsaṅkhārā, cittasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, āyu parikkhīṇo, usmā vūpasantā, indriyāni paribhinnāni. Yvāyaṃ bhikkhu saññāvedayitanirodhaṃ samāpanno, tassapi kāyasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, vacīsaṅkhārā, cittasaṅkhārā niruddhā paṭippassaddhā, āyu aparikkhīṇo, usmā avūpasantā, indriyāni aparibhinnānī’’ti (ma. ni. 1.457).

1086在问及「灭尽定是有为」等问题时，不能说它是「有为」，也不能说它是「无为」，不能说它是「世间」，也不能说它是「出世间」。为什么呢？因为就它本身的自性而言，它是没有的。不过，由于是依于入定者而被称为「入定者」，所以可以说它是「完成的」，不能说它是「未完成的」。

Nirodhasamāpatti kiṃ saṅkhatātiādipucchāyaṃ pana ‘‘saṅkhatā’’tipi ‘‘asaṅkhatā’’tipi ‘‘lokiyā’’tipi ‘‘lokuttarā’’tipi na vattabbā. Kasmā? Sabhāvato natthitāya. Yasmā pana samāpajjantassa vasena samāpanno nāma hoti, tasmā nipphannāti vattuṃ vaṭṭati, no anipphannāti.

1087“像这样，这定是寂静的，是圣者们所亲近的；”

‘‘Iti santā samāpatti, ayaṃ ariyanisevitā;

1088在现法中被称为涅槃。

Diṭṭheva dhamme nibbānamiti saṅkhamupāgatā’’ti.

1150灭尽定智论释义结束。

Nirodhasamāpattiñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

108935. 般涅槃智论释义

35. Parinibbānañāṇaniddesavaṇṇanā

8686. 在般涅槃智论中，「于此」（idha）是指在这个教法中。「正知」（sampajāno）是指通过四种正知而成为正知，这四种正知是：有益正知、适宜正知、行境正知和无痴正知。「流转」（pavattaṃ）是指在一切处，依据具体情况，以现行方式生起的流转和以随眠方式存在的流转。「遍取」（pariyādiyati）的意思是：对于通过近行定和安止定而说的那些，它通过镇伏的方式来灭尽；对于通过观而说的那些，它通过彼分的方式来灭尽；对于通过道而说的那些，它通过正断的方式来灭尽，使之不再生起。因为通过这种简略的说法，也包含了第二禅那等禅定、大观和圣道。因为当修行者这样观察时，这种对于流转的智就称为般涅槃智，因此镇伏般涅槃、彼分般涅槃、正断般涅槃也就已经讲到了。通过这些内容，说明了观察烦恼般涅槃的智。接着又以「又或」（atha vā pana）等词，指示观察蕴般涅槃的智。「无余涅槃界」（anupādisesāya nibbānadhātuyā）：涅槃界有两种，即有余涅槃界和无余涅槃界。其中，因为被强烈地执取为‘我’和‘我所’，所以称为「取」（upādi），这是对五蕴的称呼。这个‘取’本身就是残留，所以是「有余」（upādisesa）；与这种有余一起活动，就称为‘有余涅槃界’。其中没有‘有余’的，就是「无余」（anupādisesā）涅槃界。有余涅槃界先前已经说过，这里说的是无余涅槃界。以这种无余涅槃界而言，「眼之流转」（cakkhupavatti）指的是眼的活动、眼的现起。「遍取」（pariyādiyati）则指它被灭尽、被破坏。对于其余诸根，也同理。

86. Parinibbānañāṇaniddese idhāti imasmiṃ sāsane. Sampajānoti sātthakasampajaññaṃ, sappāyasampajaññaṃ, gocarasampajaññaṃ, asammohasampajaññanti imehi catūhi sampajaññehi sampajāno. Pavattanti sabbattha yathānurūpaṃ pariyuṭṭhānapavattañca anusayappavattañca. Pariyādiyatīti upacārappanāvasena vuttesu vikkhambhanavasena, vipassanāvasena vuttesu tadaṅgavasena, maggavasena vuttesu samucchedavasena khepeti appavattaṃ karoti. Peyyālamukhena hi dutiyādijhānasamāpattimahāvipassanāmaggā saṃkhittā. Yasmā etaṃ paccavekkhantassa pavattaṃ ñāṇaṃ parinibbāne ñāṇaṃ nāma hoti, tasmā vikkhambhanaparinibbānaṃ tadaṅgaparinibbānaṃ samucchedaparinibbānantipi vuttameva hoti. Etehi kilesaparinibbānapaccavekkhaṇañāṇaṃ vuttaṃ. Atha vā panātiādīhi khandhaparinibbānapaccavekkhaṇañāṇaṃ niddisati. Anupādisesāya nibbānadhātuyāti duvidhā hi nibbānadhātu saupādisesā ca anupādisesā ca. Tattha upādīyate ‘‘ahaṃ mamā’’ti bhusaṃ gaṇhīyatīti upādi, khandhapañcakassetaṃ adhivacanaṃ. Upādiyeva seso avasiṭṭhoti upādiseso, saha upādisesena vattatīti saupādisesā. Natthettha upādisesoti anupādisesā. Saupādisesā paṭhamaṃ vuttā. Ayaṃ pana anupādisesā. Tāya anupādisesāya nibbānadhātuyā. Cakkhupavattanti cakkhupavatti cakkhusamudācāro. Pariyādiyatīti khepīyati maddīyatīti. Esa nayo sesesu.

1153般涅槃智论释义结束。

Parinibbānañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

109136. 等首义智论释义

36. Samasīsaṭṭhañāṇaniddesavaṇṇanā

8787. 在等首义智论中，应该知道一切法是通过「五蕴」等十种聚集而被含摄的。并不是只凭处、界、蕴等其余八种聚集中的每一种，就能分别含摄一切法。但是，因为出世间法并不是通过因的正断而被断除的，所以虽然‘一切法’这个词也包含了出世间法，但在以正断方式而言的这一语境中，不能把出世间法算进去；只有那些必须通过因的正断来断除的三地法，才在这里被考虑。「正断」（sammā samucchindati）的意思是：以恰当的方式，通过镇伏、彼分、正断的断除方法，令现行的烦恼和随眠的烦恼止息，从而达到正断。如此，以众生为主要宣说对象，阐明了正断。「灭」（nirodheti）是指：通过不再生起的灭而使之灭。这也就是正断的含义。「不现起」（na upaṭṭhāti）是指：这样灭除之后，各个法不再显现，意思是它们不再生起。这也就是灭的含义。就这样，通过法不再现起的这方面，说明了不现起的状态。「等」（samaṃ）是指：因为贪欲等被平息了，所以是平等的。那些法就是：七种出离、八种色界和无色界禅那、十八种大观、四种圣道，总共三十七种。

87. Samasīsaṭṭhañāṇaniddese pañcakkhandhātiādīhi dasahi rāsīhi sabbadhammasaṅgaho veditabbo. Na hi ekekassa vasena āyatanadhāturāsivajjehi sesehi aṭṭhahi rāsīhi visuṃ visuṃ sabbadhammo saṅgayhatīti. Yasmā pana lokuttaradhammā hetusamucchedena samucchinditabbā na honti, tasmā sabbadhammasaddena saṅgahitāpi lokuttaradhammā samucchedavasena sambhavato idha na gahetabbā, hetusamucchedena samucchinditabbā eva tebhūmakadhammā gahetabbā. Sammā samucchindatīti yathāyogaṃ vikkhambhanatadaṅgasamucchedapahānavasena pariyuṭṭhānaṃ anusayañca nirodhento sammā samucchindati. Evaṃ puggalādhiṭṭhānāya desanāya sammā samucchedo niddiṭṭho. Nirodhetīti anuppādanirodhena nirodheti. Iminā samucchedattho vutto. Na upaṭṭhātīti evaṃ nirodhe kate so so dhammo puna na upatiṭṭhati, na uppajjatīti attho. Iminā nirodhattho vutto. Evaṃ anupaṭṭhahanadhammavasena anupaṭṭhānabhāvo niddiṭṭho. Samanti kāmacchandādīnaṃ samitattā samaṃ. Tāni pana nekkhammādīni satta, rūpārūpajjhānāni aṭṭha, mahāvipassanā aṭṭhārasa, ariyamaggā cattāroti sattatiṃsa honti.

1093虽然总结了十三种‘头’，涵盖了所有被称为‘头’的内容，但在这里，适合的只有信等八种头，因为阿拉汉已经没有渴爱等五种头。「盖障首」（palibodhasīsa）：盖障是束缚，意思是障碍涅槃之道；「首」是指主要、增上的意思。盖障本身就是首，或者在与它相应等的一切盖障中作为首要，所以称为盖障首。其余词语也同理。再特别说明：「结缚」（vinibandhana）是因为增上慢而在轮回中产生束缚；「执取」（parāmāsa）就是错误的执著；「散乱」（vikkhepa）就是散乱的状态；「烦恼」（kilesa）就是染污；「胜解」（adhimokkha）就是信解；「策励」（paggaha）就是努力；「现起」（upaṭṭhāna）就是令其现前；「不散乱」（avikkhepa）就是不散乱的状态；「见」（dassana）就是如实地通达；「流转」（pavatta）就是已执取的五蕴的流转；「行境」（gocara）就是所缘。在这十二种情况下，主要的意思就是‘首’的意思。「解脱」（vimokkha）：在镇伏解脱、彼分解脱、正断解脱、安息解脱、出离解脱这五种解脱中，出离解脱就是涅槃。「行首」（saṅkhārasīsa）：是一切有为行之首，是究竟、终极的意思。以此而说无余般涅槃。或者仅从诸行无有的意义上说蕴的般涅槃。因为此人具有出离等的‘等’和信等的‘首’，或者同时具有‘等’与‘首’，所以称为‘等首者’。另外，在十三头中，爱等五头是集谛，信等五头是道谛，流转首（即命根）是苦谛，行境首和行首是灭谛。当对这四种圣谛，在同一疾病、同一威仪、同一同类命根中，能生起现观和无余般涅槃的人，由于他具有前面所说的‘等’和这些‘首’，所以被称为等首者。

Terasa sīsāni sīsabhūtānaṃ sabbesaṃ saṅgahavasena vuttāni. Idha pana saddhādīni aṭṭheva sīsāni yujjanti. Na hi arahato taṇhādīni pañca sīsāni santi. Palibodhasīsanti palibundhanaṃ palibodho, nibbānamaggāvaraṇanti attho. Sīsanti padhānaṃ, adhikanti attho. Palibodhoyeva sīsaṃ, taṃsampayuttādisabbapalibodhesu vā sīsanti palibodhasīsaṃ. Esa nayo sesesu. Visesato pana vinibandhananti unnativasena saṃsāre bandhanaṃ. Parāmāsoti abhiniveso. Vikkhepoti vippakiṇṇatā. Kilesoti kilissanaṃ. Adhimokkhoti adhimuccanaṃ. Paggahoti ussāhanaṃ. Upaṭṭhānanti apilāpanaṃ. Avikkhepoti avippakiṇṇatā. Dassananti yathāsabhāvapaṭivedho. Pavattanti upādinnakkhandhapavattaṃ. Gocaroti ārammaṇaṃ. Imesu dvādasasupi vāresu padhānaṭṭho sīsaṭṭho. Vimokkhoti vikkhambhanatadaṅgasamucchedapaṭippassaddhinissaraṇavimuttīsu pañcasu nissaraṇavimutti nibbānaṃ. Saṅkhārasīsanti sabbasaṅkhatasaṅkhārānaṃ sīsaṃ, koṭi avasānanti attho. Etena anupādisesaparinibbānaṃ vuttaṃ. Saṅkhārābhāvamattavasena vā khandhaparinibbānameva vuttaṃ hoti. Nekkhammādikaṃ samañca saddhādikaṃ sīsañca, samasīsaṃ vā assa atthīti samasīsīti. Atha vā terasannaṃ sīsānaṃ taṇhādīni pañca sīsāni samudayasaccaṃ, saddhādīni pañca maggasaccaṃ, pavattasīsaṃ jīvitindriyaṃ dukkhasaccaṃ, gocarasīsañca saṅkhārasīsañca nirodhasaccanti imesaṃ catunnaṃ ariyasaccānaṃ ekasmiṃ roge vā ekasmiṃ iriyāpathe vā ekasmiṃ sabhāgajīvitindriye vā abhisamayo ca anupādisesaparinibbānañca yassa hoti, so pubbe vuttasamānañca imesañca sīsānaṃ atthitāya samasīsīti vuccati.

1157等首义智论释义结束。

Samasīsaṭṭhañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

109437. 削减义智论释义

37. Sallekhaṭṭhañāṇaniddesavaṇṇanā

88在「削减义之智」的解释中，「贪是各别的」（rāgo puthū）意思是：贪是分离的，不与出世间法混杂。对其余的烦恼也用同样的方法理解。「贪」是从染著的意义说的，「嗔」是从损害的意义说的，「痴」是从迷惑的意义说的。贪的特征是染著，嗔的特征是损害，痴的特征是迷惑——这样说过这三个根本烦恼之后，现在为了从分类上说明，开始说「忿」等。其中，「忿」的特征是愤怒，这里指的是以有情为对象的忿。「恨」的特征是紧缚不放，它只是变得坚固的忿。「覆」的特征是抹杀别人的优点，意思就是擦掉别人的长处。「恼」的特征是执取对立的两端，意思就是以对立的方式去看待别人的优点。「嫉」的特征是对别人的成就感到嫉妒，也就是妒忌。「悭」的特征是隐藏自己的成就，意思是心想“这是我独有的，不要给别人得到”。「诳」的特征是隐藏自己造下的恶行，意思就像用东西盖住一样，以隐藏为义。「谄」的特征是炫耀自己本来没有的优点，意思就是奸诈的心态。「骄」的特征是内心膨胀的状态，意思就是心变得僵硬。「害」的特征是较劲、争胜。「慢」的特征是高抬自己。「过慢」的特征是极度过分地高抬自己。「醉」的特征是沉醉其中。「放逸」的特征是心在五种欲上放纵散乱。

88. Sallekhaṭṭhañāṇaniddese rāgo puthūti rāgo visuṃ, lokuttarehi asammissoti attho. Esa nayo sesesu. Rāgoti rañjanaṭṭhena. Dosoti dussanaṭṭhena. Mohoti muyhanaṭṭhena. Rañjanalakkhaṇo rāgo, dussanalakkhaṇo doso, muyhanalakkhaṇo mohoti ime tayo sīsakilese vatvā idāni pabhedato dassento kodhotiādimāha. Tattha kujjhanalakkhaṇo kodhoti idha sattavatthuko adhippeto. Upanandhanalakkhaṇo upanāho, daḷhabhāvappatto kodhoyeva. Paraguṇamakkhanalakkhaṇo makkho, paraguṇapuñchananti attho. Yugaggāhalakkhaṇo paḷāso, yugaggāhavasena paraguṇadassananti attho. Parasampattikhīyanalakkhaṇā issā, usūyanāti attho . Attasampattinigūhanalakkhaṇaṃ macchariyaṃ, ‘‘mayhaṃ acchariyaṃ mā parassa hotū’’ti attho. Attanā katapāpapaṭicchādanalakkhaṇā māyā, paṭicchādanaṭṭhena māyā viyāti attho. Attano avijjamānaguṇappakāsanalakkhaṇaṃ sāṭheyyaṃ, saṭhabhāvoti attho. Cittassa uddhumātabhāvalakkhaṇo thambho, thaddhabhāvoti attho. Karaṇuttariyalakkhaṇo sārambho. Unnatilakkhaṇo māno. Abbhunnatilakkhaṇo atimāno. Mattabhāvalakkhaṇo mado. Pañcasu kāmaguṇesu cittavosaggalakkhaṇo pamādo.

1096这样将烦恼逐个分开解释为各别之后，为了用一个能概括一切烦恼的方式，把已经说过的和还没说过的其它烦恼全都指出来，而说「一切烦恼」等等。其中，那些在今生和来世能让有情烦恼、折磨、逼迫的，所以称为「烦恼」。烦恼包括了已经归入不善业道的，以及还没有归入不善业道的。「恶行」（duccaritā）：因为是下劣的行为，或者是恶的行为，所以称为恶行。恶行又有三种：身恶行、语恶行、意恶行。能够造作出异熟果报的，所以称为「行」。行也有三类：福行、非福行、不动行。由于这种异熟而趋向于“有”的，称为「趣有者」；趣向于有的业，就是「趣有之业」。虽然这些也是“行”的一种，但这里排除了不会感得异熟的业，这就是不同之处。此处「恶行」和「业」两个词有词性上的变化。「种种与单一」（nānattekatta）——在这个总说当中虽然并没有出现“单一”这个词，但由于种种和单一相互关联，也想要一并指示“单一”，所以才用「种种与单一」这样的总说。在削减种种的过程中显示单一，这样就可以很容易地显示削减智。所谓「种种」，是因为不安住、有动摇，所以具有种种不同的性质；所谓「单一」，是因为安住、没有动摇，所以具有唯一一体的性质。

Evaṃ visuṃ visuṃ kilesavasena puthū dassetvā vuttakilese ca avutte ca aññe sabbasaṅgāhikavasena dassetuṃ sabbe kilesātiādimāha. Tattha diṭṭhadhammasamparāyesu satte kilesenti upatāpenti vibādhentīti kilesā. Akusalakammapathasaṅgahitā ca asaṅgahitā ca. Duṭṭhu caritā, duṭṭhā vā caritāti duccaritā. Te pana kāyaduccaritaṃ vacīduccaritaṃ manoduccaritanti tippakārā. Vipākaṃ abhisaṅkharontīti abhisaṅkhārā. Tepi puññābhisaṅkhāro apuññābhisaṅkhāro āneñjābhisaṅkhāroti tippakārā. Vipākavasena bhavaṃ gacchantītibhavagāmino , bhavagāmino kammā bhavagāmikammā. Iminā abhisaṅkhārabhāvepi sati avedanīyāni kammāni paṭikkhittāni hontīti ayaṃ viseso. ‘‘Duccaritā’’ti ca ‘‘kammā’’ti ca liṅgavipallāso kato. Nānattekattanti ettha uddese ekattasaddassa abhāvepi nānattekattānaṃ aññamaññāpekkhattā ekattampi niddisitukāmena ‘‘nānattekatta’’nti uddeso kato. Nānattasallekhake ekatte dassite sallekhañāṇaṃ sukhena dassīyatīti. Nānattanti anavaṭṭhitattā saparipphandattā ca nānāsabhāvo. Ekattanti avaṭṭhitattā aparipphandattā ca ekasabhāvo.

1097「行焰」（caraṇatejo）：依靠它而行，可以到达尚未达到的地方——涅槃，所以称为「行」。行是什么？就是戒。也正是这个戒，因为它能够烧毁对立的烦恼，所以称为「焰」。「德焰」（guṇatejo）：依靠戒而得安稳的定之焰。「慧焰」（paññātejo）：依靠定而得安稳的观慧之焰。「福焰」（puññatejo）：依靠观慧而得安稳的圣道善法之焰。「法焰」（dhammatejo）：作为以上四种焰的依止处的佛语之焰。由于被行焰所燃烧（tejitattā）：就是由于被戒的焰所激励、磨利。无道德之焰（dussīlyateja）：就是称为无戒状态的焰；那种状态也能燃烧相续的生命，所以叫作焰。它完全消尽（pariyādiyati）：就是把它消灭尽。无德焰（aguṇateja）：与定对立的散乱之焰。劣慧焰（duppaññateja）：与观慧对立的愚痴之焰。非福焰（apuññateja）：由断除各个道所应该断除的烦恼，而成为烦恼同伴的不善业之焰。不仅仅是消尽非福而已，正如经文所说：「比丘们，有一种业，既不是黑也不是白，既不是黑的异熟也不是白的异熟，这种业导向业的灭尽」（《增支部》4.233等），所以善业也同样地被消尽。这里为了表明非福焰是与福焰相反才说非福焰。非法焰（adhammateja）：各种外道教法的言论之焰。在此智的总说解释中，第二种释义抉择时，贪等十九种“各别”属于无道德焰。在“行”“趣有之业”那里，非福行及不善业属于非福焰；不动行的世间善业，因为是可以用福焰来消尽的，所以也归入非福焰这一边。爱欲等十五种“种种”属于无德焰，常想等十八种“种种”属于劣慧焰，四道所应断的四种“种种”属于非福焰。预流道所应断的种种，可以归入非法焰。

Caraṇatejoti caranti tena agataṃ disaṃ nibbānaṃ gacchantīti caraṇaṃ. Kiṃ taṃ? Sīlaṃ. Tadeva paṭipakkhatāpanaṭṭhena tejo. Guṇatejoti sīlena laddhapatiṭṭho samādhitejo. Paññātejoti samādhinā laddhapatiṭṭho vipassanātejo. Puññatejoti vipassanāhi laddhapatiṭṭho ariyamaggakusalatejo. Dhammatejoti catunnaṃ tejānaṃ patiṭṭhābhūto buddhavacanatejo. Caraṇatejena tejitattāti sīlatejena tikhiṇīkatattā. Dussīlyatejanti dussīlabhāvasaṅkhātaṃ tejaṃ. Tampi hi santānaṃ tāpanato tejo nāma. Pariyādiyatīti khepeti. Aguṇatejanti samādhissa paṭipakkhaṃ vikkhepatejaṃ. Duppaññatejanti vipassanāñāṇapaṭipakkhaṃ mohatejaṃ. Apuññatejanti taṃtaṃmaggavajjhakilesappahānena kilesasahāyaṃ akusalakammatejaṃ. Na kevalañhetaṃ apuññameva khepeti, ‘‘atthi, bhikkhave, kammaṃ akaṇhaṃ asukkaṃ akaṇhaasukkavipākaṃ kammaṃ kammakkhayāya saṃvattatī’’ti (a. ni. 4.233; dī. ni. 3.312; ma. ni. 2.18) vacanato kusalakammampi khepetiyeva. Puññatejapaṭipakkhavasena apuññatejameva vuttaṃ. Adhammatejanti nānātitthiyānaṃ samayavacanatejaṃ. Imassa ñāṇassa uddesavaṇṇanāyaṃ vutte dutiye atthavikappe rāgādayo ekūnavīsati puthu dussīlyatejā honti. ‘‘Abhisaṅkhārā, bhavagāmikammā’’ti ettha apuññābhisaṅkhārā akusalakammañca apuññatejā honti, āneñjābhisaṅkhārāni lokiyakusalakammāni puññatejeneva khepanīyato apuññatejapakkhikāva honti. Kāmacchandādayo pañcadasa nānattā aguṇatejā honti, niccasaññādayo aṭṭhārasa nānattā duppaññatejā honti, catumaggavajjhā cattāro nānattā apuññatejā honti. Sotāpattimaggavajjhanānattena adhammatejo saṅgahetabbo.

1098在释义中，为了通过削减的反面——非削减来显出什么是削减，所以先说明非削减，然后再说明削减。出离等三十七种法，它们正是单一法，因为它们能够削减与自己相对的诸法，所以被称为「削减」。对于出离等这三十七种分类的削减，了知它们的智，就是「削减义之智」。

Niddese sallekhapaṭipakkhena asallekhena sallekhaṃ dassetukāmena asallekhapubbako sallekho niddiṭṭho. Nekkhammādayo sattatiṃsa ekattadhammāva paccanīkānaṃ sallikhanato ‘‘sallekho’’ti vuttā. Tasmiṃ nekkhammādike sattatiṃsapabhede sallekhe ñāṇaṃ sallekhaṭṭhe ñāṇanti.

1163削减义之智释义已完毕。

Sallekhaṭṭhañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

109938. 精进发动之智释义

38. Vīriyārambhañāṇaniddesavaṇṇanā

89在「精勤发动之智」的解说中，「未生起的」是指在某一有身中，或在某一所缘中，尚未产生的。因为在无始的轮回中，没有未生起的不善法，但善法则有未生起的。「恶的」指低劣的。「不善法」指由不善巧所产生的法。「为不令生起」指不是为了生起。「已生起的」是指在当前这个有身中已产生的。「为断除」指为了断除。「未生起的善法」是指在当前这个有身中从未产生过的、由善巧所产生的法。「为令生起」指为了生起。「已生起的」指在当前有身中已产生的。「为安住」指为了安住。「为不忘失」指为了不毁坏。「为更增广」指为了反复增上。「为广开」指为了广大。「为修习」指为了增长。「为圆满」指为了完全圆满。

89. Vīriyārambhañāṇaniddese anuppannānanti ekasmiṃ attabhāve, ekasmiṃ vā ārammaṇe anibbattānaṃ. Anamatagge hi saṃsāre anuppannā akusalā nāma natthi, kusalā pana atthi. Pāpakānanti lāmakānaṃ. Akusalānaṃ dhammānanti akosallasambhūtānaṃ dhammānaṃ. Anuppādāyāti na uppādanatthāya. Uppannānanti imasmiṃ attabhāve nibbattānaṃ. Pahānāyāti pajahanatthāya. Anuppannānaṃ kusalānaṃ dhammānanti imasmiṃ attabhāve anibbattapubbānaṃ kosallasambhūtānaṃ dhammānaṃ. Uppādāyāti uppādanatthāya. Uppannānanti imasmiṃ attabhāve nibbattānaṃ. Ṭhitiyāti ṭhitatthāya. Asammosāyāti avināsatthāya. Bhiyyobhāvāyāti punappunabhāvāya. Vepullāyāti vipulabhāvāya. Bhāvanāyāti vaḍḍhiyā. Pāripūriyāti paripūraṇatthāya.

1101现在，为了在不善法中特别标出欲贪，在善法中特别标出离，而说「未生起的欲贪」等。其中，「欲贪」是指与定对立的欲贪。「出离」是指初禅的定，或初禅，或一切善法都是出离。

Idāni akusalesu kāmacchandaṃ, kusalesu nekkhammaṃ visesetvā dassetuṃ anuppannassa kāmacchandassātiādimāha. Tattha kāmacchandoti samādhipaṭipakkho kāmarāgo. Nekkhammanti paṭhamajjhānasamādhi, paṭhamajjhānaṃ vā, sabbe eva vā kusalā dhammā nekkhammaṃ.

1102现在，为了配合一切烦恼与对治一切烦恼的阿罗汉道而说「未生起的一切烦恼」等。其中，关于「已生起的阿罗汉道之安住」等，应知是依生起刹那已生起的阿罗汉道，以住刹那与灭刹那而作「安住」等的配合。在《分别论注》中也说：「它的转起，即名为住。」然而，有些人则说：「应视为阿罗汉道的前分道。」

Idāni sabbakilesānaṃ sabbakilesapaṭipakkhassa arahattamaggassa ca vasena yojetvā dassetuṃ anuppannānaṃ sabbakilesānantiādimāha. Tattha uppannassa arahattamaggassa ṭhitiyātiādīsu uppādakkhaṇe uppannassa arahattamaggassa ṭhitikkhaṇabhaṅgakkhaṇavasena ‘‘ṭhitiyā’’tiādiyojanā veditabbā. Vibhaṅgaṭṭhakathāyampi ‘‘yā cassa pavatti, ayameva ṭhiti nāmā’’ti (vibha. aṭṭha. 406) vuttaṃ. Keci pana ‘‘arahattamaggassa pubbabhāgamaggo daṭṭhabbo’’ti vadanti.

1168「精进发动之智」的解释，到此结束。

Vīriyārambhañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

110339. 义开示智的解说注释

39. Atthasandassanañāṇaniddesavaṇṇanā

90在「义开示智」的解说中，「五蕴」等词，其义已如前说。「开显」指令其明显，即令听众以智眼见之，成就其见。所说的「种种法」，指世间与出世间的一切法。若问：为何在开显的解说中只说了世间法？因为是从无常等角度开始开显的。而出世间法不适合作思维观察，故未说出世间法。然而，由种种法的解说与义开示的解说已将其包含，故应如其所应开显者而开显，那开显即是开显。「令断除」指令听众断除。「开示」指对听众正确地开示。然而，有些人依「因欲贪已断，故为出离义而开示」等方式来读诵。应知，这是为了表明：当对听众的断除过失与获得功德都已完成时，教法之智才达到顶峰，故说此理。

90. Atthasandassanañāṇaniddese pañcakkhandhātiādīni vuttatthāneva. Pakāsetīti pākaṭaṃ karoti, sotūnaṃ ñāṇacakkhunā dassanaṃ sampādetīti attho. Nānādhammāti lokiyalokuttarā sabbadhammā vuttā. Kasmā pakāsanāniddese lokiyā eva vuttāti ce? Aniccādivasena pakāsanāya āraddhattā. Lokuttarānañca asammasanūpagattā lokuttarā na vuttā. Nānādhammaniddesena pana atthasandassananiddesena ca tesaṃ saṅgahitattā yathā te pakāsetabbā, tathā pakāsanā pakāsanāyeva. Pajahantoti sotāraṃ pajahāpentoti attho. Sandassetīti sotūnaṃ sammā dasseti. Keci pana ‘‘kāmacchandassa pahīnattā nekkhammatthaṃ sandassetī’’tiādinā nayena paṭhanti. Tesaṃ ujukameva sotūnaṃ dosappahāne guṇapaṭilābhe ca kate sikhāppattaṃ desanāñāṇaṃ hotīti dassanatthaṃ ayaṃ nayo vuttoti veditabbo.

1171「义开示智」的解说注释，到此结束。

Atthasandassanañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

110540. 见清净智的解说注释

40. Dassanavisuddhiñāṇaniddesavaṇṇanā

91在「见清净智」的解说中，「一切法为一所摄」：指一切有为与无为法被一所摄、所限定。「以如义」：即以真实义，依各自的自性而存在的意思。「以无我义」：指远离了称为作者、受者的我的意思。「以谛义」：指不欺诳义，即自性不会变成其他状态的意思。「以通达义」：指依自性应以智通达的意思。在此，应知是由出世间智无迷乱地于所缘而通达。「以遍知义」：即依世间智于所缘，依出世间智无迷乱而于所缘，对那些法依其自性应当遍知的意思。正如所说：「诸比丘，一切应遍知。」（《相应部》4.46）「以遍知义」：即按前述方式，依世间与出世间智，对已依自性遍知的诸法，通过无常等以及出离等加以限定而了知的意思。正如所说：「诸比丘，一切应遍知。」「以法义」：即持自性等的法义。「以界义」：即无命等的界义。「以所知义」：即依世间与出世间智可被认知的意思。正如通过「所见、所闻、所觉、所识之色」等义而说，在此也应知，可被认知的意思即是「所知义」。「以作证义」：即于所缘应现前证得的意思。「以触证义」：即对已现前证得的，于所缘一再触证的意思。「以现观义」：即依世间智应现前到达的意思。虽然《无碍解道》中说：「于如义之慧是谛现观与转起之智；遍知慧是所知义之智；作证慧是触证义之智」，每一句只说了一种智。在注释书中说：

91. Dassanavisuddhiñāṇaniddese sabbe dhammā ekasaṅgahitāti sabbe saṅkhatāsaṅkhatā dhammā ekena saṅgahitā paricchinnā. Tathaṭṭhenāti bhūtaṭṭhena, attano attano sabhāvavasena vijjamānatthenāti attho. Anattaṭṭhenāti kārakavedakasaṅkhātena attanā rahitaṭṭhena. Saccaṭṭhenāti avisaṃvādakaṭṭhena, attano sabhāvaññathattābhāvenāti attho. Paṭivedhaṭṭhenāti sabhāvato ñāṇena paṭivijjhitabbaṭṭhena. Idha lokuttarañāṇena asammohato ārammaṇato ca paṭivedho veditabbo. Abhijānanaṭṭhenāti lokikena ñāṇena ārammaṇato, lokuttarena ñāṇena asammohato ārammaṇato ca tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ sabhāvato abhijānitabbaṭṭhena. ‘‘Sabbaṃ, bhikkhave, abhiññeyya’’nti (saṃ. ni. 4.46) hi vuttaṃ. Parijānanaṭṭhenāti vuttanayeneva lokiyalokuttarehi ñāṇehi sabhāvato abhiññātānaṃ dhammānaṃ aniccādito niyyānādito ca paricchinditvā jānitabbaṭṭhena. ‘‘Sabbaṃ, bhikkhave, pariññeyya’’nti hi vuttaṃ. Dhammaṭṭhenāti sabhāvadhāraṇādinā dhammaṭṭhena. Dhātuṭṭhenāti nijjīvatādinā dhātuṭṭhena. Ñātaṭṭhenāti lokiyalokuttarehi ñāṇehi ñātuṃ sakkuṇeyyaṭṭhena. Yathā daṭṭhuṃ sakkuṇeyyādinā atthena ‘‘diṭṭhaṃ sutaṃ mutaṃ viññātaṃ rūpa’’nti vuttaṃ, evamidhāpi ñātuṃ sakkuṇeyyaṭṭho ñātaṭṭhoti veditabbo. Sacchikiriyaṭṭhenāti ārammaṇato paccakkhakātabbaṭṭhena. Phusanaṭṭhenāti paccakkhakatassa ārammaṇato punappunaṃ phusitabbaṭṭhena. Abhisamayaṭṭhenāti lokikena ñāṇena abhisamāgantabbaṭṭhena. Kiñcāpi hi ‘‘tathaṭṭhe paññā saccavivaṭṭe ñāṇaṃ, abhiññāpaññā ñātaṭṭhe ñāṇaṃ, sacchikiriyāpaññā phassanaṭṭhe ñāṇa’’nti ekekameva ñāṇaṃ vuttaṃ. Aṭṭhakathāyañca –

1107“在集合、刹那、时间、聚集、因、见等义中，

‘‘Samavāye khaṇe kāle, samūhe hetudiṭṭhisu;

1108在获得、断除以及通达中，也能见到这个词。”

Paṭilābhe pahāne ca, paṭivedhe ca dissatī’’ti . –

1109在偈颂解释中，说「现观」一词有通达义；但在此处，应依如上所述之义，知其差别。因为正是在注释书中，才依世间智而说为「法现观」。

Gāthāvaṇṇanāyaṃ abhisamayasaddassa paṭivedhattho vutto, idha pana yathāvuttena atthena tesaṃ nānattaṃ veditabbaṃ. Aṭṭhakathāyameva hi so lokiyañāṇavasena dhammābhisamayo vuttoti.

1110「欲贪为种种」：因为具有散乱的状态，且所缘多种多样，所以自性是种种的，这就是它的意思。一切烦恼也应当这样理解。「出离为单一」：因为具有心一境性的状态，且没有种种所缘的散乱，所以自性是单一的，这就是它的意思。一切善法也应当这样理解。这里，以略说方式所包含的嗔恚等不善法，应按照前述的意思了知为种种。至于寻、伺等，则应以从较低到较高、以粗重之义而了知为种种。因为对‘被总摄为一的种种与单一’的通达，在道刹那中以谛通达而成就，所以特别举出‘通达’这个词，来显示谛现观。

Kāmacchando nānattanti vikkhepasabbhāvato nānārammaṇattā ca nānāsabhāvoti attho. Evaṃ sabbakilesā veditabbā. Nekkhammaṃ ekattanti cittekaggatāsabbhāvato nānārammaṇavikkhepābhāvato ca ekasabhāvanti attho. Evaṃ sabbakusalā veditabbā. Idha peyyālena saṃkhittānaṃ byāpādādīnaṃ akusalānaṃ yathāvuttena atthena nānattaṃ veditabbaṃ. Vitakkavicārādīnaṃ pana heṭṭhimānaṃ heṭṭhimānaṃ uparimato uparimato oḷārikaṭṭhena nānattaṃ veditabbaṃ. Yasmā ekasaṅgahitanānattekattānaṃ paṭivedho maggakkhaṇe saccapaṭivedhena sijjhati, tasmā ‘‘paṭivedho’’ti padaṃ uddharitvā saccābhisamayaṃ dassesi.

1111「以遍知通达而通达」：即以遍知现观而现观。对其余各项，也适用同样的方法。因为在谛现观之时，道智在一个刹那中有遍知、断除、作证、修习这四种作用。就像一艘船在一个刹那中，不先不后地做四件事：舍弃此岸、截断水流、运载货物、抵达彼岸；同样地，道智在一个刹那中，不先不后地现观四谛：以遍知现观而现观苦，以断除现观而现观集，以修习现观而现观道，以作证现观而现观灭。这是在说什么呢？这是说：以涅槃为所缘，通过作用而触及、看见、通达了四谛。就像舍弃此岸一样，道智遍知苦。就像截断水流一样，道智断除集。就像运载货物一样，道智通过俱生等缘之力而修习道。就像抵达彼岸一样，道智现证如彼岸般的涅槃。应当这样配合譬喻来理解。

Pariññā paṭivedhaṃ paṭivijjhatīti pariññābhisamayena abhisameti. Esa nayo sesesu. Saccābhisamayakālasmiñhi maggañāṇassa ekakkhaṇe pariññā, pahānaṃ, sacchikiriyā, bhāvanāti cattāri kiccāni honti. Yathā nāvā apubbaṃ acarimaṃ ekakkhaṇe cattāri kiccāni karoti, orimaṃ tīraṃ pajahati, sotaṃ chindati, bhaṇḍaṃ vahati, pārimaṃ tīraṃ appeti, evameva maggañāṇaṃ apubbaṃ acarimaṃ ekakkhaṇe cattāri saccāni abhisameti, dukkhaṃ pariññābhisamayena abhisameti, samudayaṃ pahānābhisamayena abhisameti, maggaṃ bhāvanābhisamayena abhisameti, nirodhaṃ sacchikiriyābhisamayena abhisameti. Kiṃ vuttaṃ hoti? Nirodhaṃ ārammaṇaṃ katvā kiccavasena cattāripi saccāni pāpuṇāti passati paṭivijjhatīti. Yathā orimaṃ tīraṃ pajahati, evaṃ maggañāṇaṃ dukkhaṃ parijānāti. Yathā sotaṃ chindati, evaṃ samudayaṃ pajahati. Yathā bhaṇḍaṃ vahati, evaṃ sahajātādipaccayatāya maggaṃ bhāveti. Yathā pārimaṃ tīraṃ appeti, evaṃ pārimatīrabhūtaṃ nirodhaṃ sacchikarotīti evaṃ upamāsaṃsandanaṃ veditabbaṃ.

1112「见清净」：通过断除各个道所应断的烦恼黑暗，智见达到清净的状态。「见已清净」：在各自果的生起刹那，由于各自道智的作用已成就，智见达到了清净的状态。因为以通达种种与单一而总摄一切法的智慧，凭借道果智而成就，所以最后开示了道果智。

Dassanaṃvisujjhatīti taṃtaṃmaggavajjhakilesatamappahānena ñāṇadassanaṃ visuddhibhāvaṃ pāpuṇāti. Dassanaṃ visuddhanti tassa tassa phalassa uppādakkhaṇe tassa tassa maggañāṇassa kiccasiddhippattito ñāṇadassanaṃ visuddhibhāvaṃ pattaṃ hoti. Sabbadhammānaṃ ekasaṅgahitāya nānattekattapaṭivedhapaññāya maggaphalañāṇehi siddhito ante maggaphalañāṇāni vuttāni.

1180‘见清净智’的描述注释结束。

Dassanavisuddhiñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1113第41-42项：关于「忍智」与「洞察智」的解说注释

41-42. Khantiñāṇapariyogāhaṇañāṇaniddesavaṇṇanā

92-93第92-93项的解说：「色被知为无常」：即通过无常随观而被了知为‘无常’。「色被知为苦」：即通过苦随观而被了知为‘苦’。「色被知为无我」：即通过无我随观而被了知为‘无我’。「凡所了知的，那些全都堪忍」：意指凡是那些色等被了知为无常等的，那些色就作为无常等而被‘堪忍’，即被认可、接受。在某些写本中，是将「色被知为无常，凡所了知的，那些全都堪忍」等一句一句分开单独书写的。至于「受、想、行被知为无常」等句子，则应当转换其性与数来配合理解。「触知」：即通过观智的接触而触知、遍满。「洞察」：即通过观智而进入。也有读作「pariyogāhati（洞察）」的。

92-93. Khantiñāṇapariyogāhaṇañāṇaniddesesu rūpaṃ aniccato viditanti aniccānupassanāya aniccanti ñātaṃ. Rūpaṃ dukkhato viditanti dukkhānupassanāya dukkhanti ñātaṃ. Rūpaṃ anattato viditanti anattānupassanāya anattāti ñātaṃ. Yaṃ yaṃ viditaṃ, taṃ taṃ khamatīti yaṃ yaṃ rūpaṃ aniccādito viditaṃ, taṃ taṃ rūpaṃ aniccādito khamati ruccati. ‘‘Rūpaṃ aniccato viditaṃ, yaṃ yaṃ viditaṃ, taṃ taṃ khamatī’’ti visuṃ visuñca katvā kesuci potthakesu likhitaṃ. ‘‘Vedanā saññā saṅkhārā aniccato viditā’’tiādinā liṅgavacanāni parivattetvā yojetabbāni. Phusatīti vipassanāñāṇaphusanena phusati pharati. Pariyogahatīti vipassanāñāṇena pavisati. Pariyogāhatītipi pāṭho.

1183关于「忍智」与「洞察智」的解说注释结束。

Khantiñāṇapariyogāhaṇañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1115第43项：关于「一分住智」的解说注释

43. Padesavihārañāṇaniddesavaṇṇanā

94第94项的解说：在「一分住」的解说中，为了显示应以何种方式来观察在论母中列举的‘一分’，而说了「以邪见为缘也有感受」等语句。在这里，「以邪见为缘」：这不仅适用于与邪见相应的感受，也适用于以邪见为亲依止而生起的善、不善感受，以及异熟感受。这其中，与邪见相应的感受只能是不善的；但是依止于邪见，善的感受可以生起，不善的感受也可以生起。因为那些邪见者会依止邪见，在随喜日等时候布施粥饭等，为盲龟等安排照料，在四衢街口建造殿堂，令人挖掘池塘，种植花园和果园，在河流险要处铺设桥梁，把不平整的路修平。就这样，他们的善感受便生起了。然而，同样是依凭邪见，他们会辱骂、诽谤正见者，进行杀害、捆绑等行为，杀生后用来祭献天神。就这样，他们的不善感受便生起了。至于异熟感受，那是属于投生到其他生存界的人才有的。而且，那种邪见对于与自己一同生起的感受，是以俱生缘、相互缘、依止缘、相应缘、有缘、不离去缘等这些缘来作为缘的；刚刚灭去的邪见对于现在与邪见相应的感受，是以无间缘、等无间缘、亲依止缘、习行缘、无缘、离去缘等这些缘来作为缘的；对于将邪见奉为至宝而对此欢喜的人，邪见对他那伴随贪的感受，是以所缘缘、所缘增上缘、所缘亲依止缘等这些缘来作为缘的；对于那些以一切不善心仅仅把邪见当作所缘的人来说，邪见对这一切不善感受；对于正在观察审视邪见、修习观的人来说，邪见对善及无记的感受，是以所缘缘来作为缘的。对于以邪见为缘而生起的善、不善感受，以及其他生存界中的异熟感受，邪见是以亲依止缘来作为缘的。

94. Padesavihārañāṇaniddese yenākārena mātikāya uddiṭṭho padeso paccavekkhitabbo, taṃ dassento micchādiṭṭhipaccayāpi vedayitantiādimāha. Tattha micchādiṭṭhipaccayāti diṭṭhisampayuttavedanāpi vaṭṭati diṭṭhiṃ upanissayaṃ katvā uppannā kusalākusalavedanāpi vipākavedanāpi. Tattha micchādiṭṭhisampayuttā akusalāva hoti, diṭṭhiṃ pana upanissāya kusalāpi uppajjanti akusalāpi. Micchādiṭṭhikā hi diṭṭhiṃ upanissāya pakkhadivasesu yāgubhattādīni denti, andhakuṭṭhiādīnaṃ vattaṃ paṭṭhapenti, catumahāpathe sālaṃ karonti, pokkharaṇiṃ khaṇāpenti, pupphārāmaṃ phalārāmaṃ ropenti, nadīviduggesu setuṃ attharanti, visamaṃ samaṃ karonti. Iti tesaṃ kusalā vedanā uppajjati. Micchādiṭṭhiṃ pana nissāya sammādiṭṭhike akkosanti paribhāsanti vadhabandhādīni karonti, pāṇaṃ vadhitvā devatānaṃ upaharanti. Iti nesaṃ akusalā vedanā uppajjati. Vipākavedanā pana bhavantaragatānaṃ hoti. Sā pana micchādiṭṭhi sahajātāya vedanāya sahajātaaññamaññanissayasampayuttaatthiavigatapaccayehi paccayo hoti, samanantaraniruddhā micchādiṭṭhi paccuppannamicchādiṭṭhisampayuttāya vedanāya anantarasamanantarūpanissayaāsevananatthivigatapaccayehi paccayo hoti, micchādiṭṭhiṃ garuṃ katvā abhinandantassa lobhasahagatavedanāya ārammaṇaārammaṇādhipatiārammaṇūpanissayapaccayehi paccayo hoti, sabbākusalehi micchādiṭṭhiṃ ārammaṇamattaṃ karontassa sabbākusalavedanāya micchādiṭṭhiṃ paccavekkhantassa vipassantassa kusalābyākatavedanāya ārammaṇapaccayena paccayo hoti, micchādiṭṭhipaccayena uppajjamānānaṃ kusalākusalavedanānaṃ bhavantare vipākavedanānañca upanissayapaccayena paccayo hoti.

1117「以邪见的寂止为缘」：所谓邪见的寂止，就是指正见。因此，凡是前面所说以正见为缘的感受，在这里就应该理解为「以邪见的寂止为缘」。不过，有些人说：「所谓邪见的寂止，指的是在观的那一刹那以及在须陀洹道的那一刹那。」

Micchādiṭṭhivūpasamapaccayāti micchādiṭṭhivūpasamo nāma sammādiṭṭhi, tasmā yaṃ sammādiṭṭhipaccayā vedayitaṃ vuttaṃ, tadeva ‘‘micchādiṭṭhivūpasamapaccayā’’ti veditabbaṃ. Keci pana ‘‘micchādiṭṭhivūpasamo nāma vipassanākkhaṇe sotāpattimaggakkhaṇe cā’’ti vadanti.

1118「以正见为缘也有感受」：在这里，不仅与正见相应的感受是合适的，以正见为亲依止而生起的善、不善感受以及异熟感受也都是合适的。这其中，与正见相应的感受只能是善的；但是依止于正见，人们会做供养佛陀、点燃灯火、听闻大法、在没有安立塔庙的偏远地方安立塔庙等这些种种功德。就这样，他们的善感受便生起了。然而，同样是依凭正见，他们也会辱骂、诽谤邪见者，抬高自己，贬低他人。就这样，他们的不善感受便生起了。至于异熟感受，那是唯独属于投生到其他生存界的人才有的。而且，那种正见对于一同生起的、刚刚灭去的、以及现在的感受，正如同前面解说邪见时所说的那些缘一样，也是以这些缘来作为缘的；世间的正见对于那些与反思观察相应、与观相应、与欲贪相应的感受，是以所缘缘来作为缘的；如同解说邪见时所说的方式那样，世间的正见也是以亲依止缘来作为缘的；道与果的正见对于那些与反思观察相应的感受，是以所缘缘、所缘增上缘、所缘亲依止缘的力量来作为缘的。

Sammādiṭṭhipaccayāpi vedayitanti etthāpi sammādiṭṭhisampayuttavedanāpi vaṭṭati sammādiṭṭhiṃ upanissayaṃ katvā uppannā kusalākusalavedanāpi vipākavedanāpi. Tattha sammādiṭṭhisampayuttā kusalāva hoti, sammādiṭṭhiṃ pana upanissāya buddhapūjā dīpamālāropanaṃ mahādhammassavanaṃ appatiṭṭhite disābhāge cetiyapatiṭṭhāpananti evamādīni puññāni karonti. Iti nesaṃ kusalā vedanā uppajjati. Sammādiṭṭhimeva nissāya micchādiṭṭhike akkosanti paribhāsanti, attānaṃ ukkaṃsanti, paraṃ vambhenti. Iti nesaṃ akusalā vedanā uppajjati. Vipākavedanā pana bhavantaragatānaṃyeva hoti. Sā pana sammādiṭṭhi sahajātāya samanantaraniruddhāya paccuppannāya vedanāya micchādiṭṭhiyā vuttapaccayeheva paccayo hoti, lokikasammādiṭṭhi paccavekkhaṇasampayuttāya vipassanāsampayuttāya nikantisampayuttāya ca vedanāya ārammaṇapaccayena paccayo hoti, micchādiṭṭhiyā vuttanayeneva upanissayapaccayena paccayo hoti, maggaphalasammādiṭṭhi paccavekkhaṇasampayuttāya vedanāya ārammaṇaārammaṇādhipatiārammaṇūpanissayapaccayavasena paccayo hoti.

1119「以正见的寂止为缘也有感受」：所谓正见的寂止，就是指邪见。因此，凡是前面所说以邪见为缘的感受，在这里就应该理解为「以正见的寂止为缘」。在「以邪思惟为缘」「以邪思惟的寂止为缘」等这些表述中，也是同样的道理。凡是被称为「以某法的寂止为缘」的，它真正要表达的意思，就是以那个能对治它的法为缘而生起的那些感受。然而，在「邪智」等这些词中：所谓「邪智」，是指在造作恶行时所用的方法思惟。或者，也可以说「邪智」就是错误的反思观察之智。所谓「正智」，是指排除了作为观的正见和出世间正见之后，所剩下的那些善与无记的智。所谓「邪解脱」，是指倾向于恶的状态。或者，就是指并不真实的解脱、不能导向出离的解脱，也就是那种本来没有解脱却自以为「我已经解脱了」的想法。所谓「正解脱」，是指倾向于善的状态以及证果的解脱。至于正见等等的意思，就如同前面文中所说的那样。

Sammādiṭṭhivūpasamapaccayāpivedayitanti sammādiṭṭhivūpasamo nāma micchādiṭṭhi, tasmā yaṃ micchādiṭṭhipaccayā vedayitaṃ vuttaṃ, tadeva ‘‘sammādiṭṭhivūpasamapaccayā’’ti veditabbaṃ. Micchāsaṅkappapaccayā micchāsaṅkappavūpasamapaccayātiādīsupi eseva nayo. Yassa yassa hi ‘‘vūpasamapaccayā’’ti vuccati, tassa tassa paṭipakkhadhammapaccayāva taṃ taṃ vedayitaṃ adhippetaṃ. Micchāñāṇādīsu pana micchāñāṇaṃ nāma pāpakiriyāsu upāyacintā. Atha vā micchāñāṇaṃ micchāpaccavekkhaṇañāṇaṃ. Sammāñāṇaṃ nāma vipassanāsammādiṭṭhiṃ lokuttarasammādiṭṭhiñca ṭhapetvā avasesakusalābyākataṃ ñāṇaṃ. Micchāvimutti nāma pāpādhimuttitā. Atha vā ayāthāvavimutti aniyyānikavimutti avimuttasseva sato vimuttisaññīti. Sammāvimutti nāma kalyāṇādhimuttitā phalavimutti ca. Sammādiṭṭhiādayo heṭṭhā vuttatthāyeva.

1120然而，在“以欲为缘”等表述中，「欲」指的就是贪；所谓“以欲为缘”，应当理解为与八种贪俱行心相应的受。“以欲的止息为缘”，指的就是初禅的受。“以寻为缘”，是初禅的受。“以寻的止息为缘”，是第二禅的受。“以想为缘”，除了初禅之外，指其余六种等至的受。“以想的止息为缘”，是非想非非想处的受。

Chandapaccayāpītiādīsu pana chando nāma lobho, chandapaccayā aṭṭhalobhasahagatacittasampayuttavedanā veditabbā. Chandavūpasamapaccayā paṭhamajjhānavedanāva. Vitakkapaccayā paṭhamajjhānavedanā. Vitakkavūpasamapaccayā dutiyajjhānavedanā. Saññāpaccayā ṭhapetvā paṭhamajjhānaṃ sesā cha samāpattivedanā. Saññāvūpasamapaccayā nevasaññānāsaññāyatanavedanā.

1121“如果欲未被止息”等等，这句话的意思是：如果欲、寻、想未被止息。「彼缘」的意思是：那欲、寻、想的未止息状态本身就是缘，所以称为彼缘；也就是说，以欲、寻、想未止息为缘而生起受。这指的是与八种贪俱行心相应的受。如果欲被止息了，而寻和想未被止息。「彼缘」的意思是：那欲的止息以及寻和想的未止息状态本身就是缘，所以称为彼缘。这指的就是初禅的受。如果欲和寻都被止息了，而想未被止息。「彼缘」的意思是：那欲与寻的止息以及想的未止息状态本身就是缘，所以称为彼缘。这指的就是第二禅的受。如果欲、寻、想都被止息了。「彼缘」的意思是：那欲、寻、想的止息状态本身就是缘，所以称为彼缘。这指的就是非想非非想处的受。还有一些人这样解释：“‘欲’是指在安止之前，生起‘我将要证得安止’的对法的意欲；已经证得安止的人，他的这种欲就已经止息了。他在初禅中有寻；证得第二禅的人，其寻已经止息了。在七种等至中有想；已经入非想非非想处定和已经入灭尽定的人，其想已经止息了。”但在这里，说到灭尽定并不合适。所谓“为了证得未证得者”，就是为了证得阿拉汉果。“有勤勇”，就是有精进。也读作“有勤勇”。“于彼处未证得”的意思是说，藉由他精进策励的力量，在作为阿拉汉果之因的圣道上尚未证得。“以彼为缘而有感受”的意思是说，以阿拉汉果的状态为缘而生起的感受。这涵盖了与四种道一同生起的出世间受。还有一些人这样解释：“‘勤勇’指的是修行之道。‘于彼处未证得’，就是指未能证得该阶段的成就。”

Chando ca avūpasanto hotītiādīsu sace chandavitakkasaññā avūpasantā hontīti attho. Tappaccayāti so chandavitakkasaññānaṃ avūpasamo eva paccayo tappaccayo, tasmā tappaccayā. Chandavitakkasaññāavūpasamapaccayā vedanā hotīti attho. Sā aṭṭhalobhasahagatacittasampayuttavedanā hoti. Sace chando vūpasanto vitakkasaññā avūpasantā. Tappaccayāti so chandassa vūpasamo vitakkasaññānaṃ avūpasamo eva paccayo tappaccayo, tasmā tappaccayā. Sā paṭhamajjhānavedanāva. Sace chandavitakkā vūpasantā saññā avūpasantā. Tappaccayāti so chandavitakkānaṃ vūpasamo saññāya avūpasamo eva paccayo tappaccayo, tasmā tappaccayā. Sā dutiyajjhānavedanāva. Sace chandavitakkasaññā vūpasantā. Tappaccayāti so chandavitakkasaññānaṃ vūpasamo eva paccayo tappaccayo, tasmā tappaccayā. Sā nevasaññānāsaññāyatanavedanāva. Keci pana ‘‘chando nāma appanaṃ pāpuṇissāmīti pubbabhāge dhammacchando, appanāppattassa so chando vūpasanto hoti. Paṭhamajjhāne vitakko hoti, dutiyajjhānappattassa vitakko vūpasanto hoti. Sattasu samāpattīsu saññā hoti, nevasaññānāsaññāyatanaṃ samāpannassa ca nirodhaṃ samāpannassa ca saññā vūpasantā hotī’’ti evaṃ vaṇṇayanti. Idha pana nirodhasamāpatti na yujjati. Appattassapattiyāti arahattaphalassa pattatthāya. Atthi āyavanti atthi vīriyaṃ. Āyāvantipi pāṭho. Tasmimpi ṭhāne anuppatteti tassa vīriyārambhassa vasena tasmiṃ arahattaphalassa kāraṇe ariyamagge anuppatte . Tappaccayāpi vedayitanti arahattassa ṭhānapaccayā vedayitaṃ. Etena catumaggasahajātā nibbattitalokuttaravedanā gahitā. Keci pana ‘‘āyavanti paṭipatti. Tasmimpi ṭhāne anuppatteti tassā bhūmiyā pattiyā’’ti vaṇṇayanti.

1191对“分住智”说明部分的注释结束。

Padesavihārañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

112244-49. 对“还灭智六种”说明部分的注释。

44-49. Vivaṭṭañāṇachakkaniddesavaṇṇanā

95在对“还灭智六种”的说明中，所谓「以出离为增上故为智」，是指以出离为核心、依凭出离增上的状态而生起的智慧。「从爱欲想中回转而出的」意思是，以那与出离增上智相应的想为因，或者以此为条件，从而从爱欲中回转、背离、转过身去。这个道理也适用于其余各处。

95. Vivaṭṭañāṇachakkaniddese nekkhammādhipatattā paññāti nekkhammaṃ adhikaṃ katvā nekkhammādhikabhāvena pavattā paññā. Kāmacchandato saññāya vivaṭṭatīti nekkhammādhipatikatapaññāsampayuttasaññāya hetubhūtāya, karaṇabhūtāya vā kāmacchandato vivaṭṭati parāvattati, parammukhī hotīti attho. Esa nayo sesesu.

96「爱欲是多种多样的」，意思是说，由于爱欲并非寂静生起的状态，所以它的本质不是单一的。「出离是单一的」，意思是说，由于出离是寂静生起的状态，所以它的本质是单一的。「思量出离的单一性的人」，就是指通过观察爱欲的过患而令出离心生起的人。「心从爱欲中回转而出的」意思是，因为在爱欲中见到了过患，所以在生起出离心的那个刹那，心从爱欲中回转而出。这个道理也适用于其余各处。

96.Kāmacchando nānattanti kāmacchando santavuttitāya abhāvato na ekasabhāvo. Nekkhammaṃ ekattanti nekkhammaṃ santavuttibhāvato ekasabhāvo. Nekkhammekattaṃ cetayatoti kāmacchande ādīnavadassanena nekkhammaṃ pavattayato. Kāmacchandato cittaṃ vivaṭṭatīti diṭṭhādīnavato kāmacchandato nekkhammakkhaṇe cittaṃ vivaṭṭati. Esa nayo sesesu.

97「断除爱欲的人」，意思是在出离心生起的刹那，以镇伏断的方式在断除爱欲。「以出离之力令心安住的人」，意思是依凭已经获得的出离之力，让与出离心相应的心安住下来、使之增上而住，也就是令其持续生起。这个道理也适用于其余各处。

97.Kāmacchandaṃ pajahantoti nekkhammapavattikkhaṇe kāmacchandaṃ vikkhambhanappahānena pajahanto. Nekkhammavasena cittaṃ adhiṭṭhātīti paṭiladdhassa nekkhammassa vasena taṃsampayuttacittaṃ adhitiṭṭhati adhikaṃ karonto tiṭṭhati, pavattetīti attho. Esa nayo sesesu.

98「眼因我而空」的意思是，因为被凡夫所妄想计度的、称为造作者和感受者的“我”并不存在，所以眼是依“我”而空的。但凡某处不存在某物，该处就依那个某物而被称为“空”。「因我所而空」，是因为既然没有“我”，自然也就没有“我所有”的东西，所以眼依“我所”而空。世间存在着将事物执取为“我”和“我所”的两种倾向，为了遮止这两种执取，所以才说“我”不存在以及“我所”不存在。「因常而空」的意思是，因为没有任何事物能超越坏灭而持续存在，所以是依“常”而空的。「因坚固而空」，是因为即便在生起的那一刹那，也没有任何坚住不变的事物存在，所以是依“坚固”而空的。「因永恒而空」，是因为没有任何事物能存在于一切时间，所以是依“永恒”而空的。「因非变易法而空」，是因为没有任何事物的自然性质能不被老、坏这二种方式所转变，所以是依“非变易法”而空的。或者说，也就是依常性、坚固性、永恒性、非变易法性而空。这里的“或”字表示集合、总括的意思。「以如实知见的人」，就是指以这样的无我随观智，依照事物的真实本质而了知的人，以及像用眼睛看到一样清楚观见的人。「智慧从对眼的执着中回转而出的」意思是，从那种“眼是我”或“眼是我所”的邪见执着中，以彼分断的方式，智慧得以回转而出。这个道理也适用于其余各处。

98.Cakkhu suññaṃ attena vāti bālajanaparikappitassa kārakavedakasaṅkhātassa attano abhāvā cakkhu attena ca suññaṃ. Yañhi yattha na hoti, tena taṃ suññaṃ nāma hoti. Attaniyena vāti attano abhāveneva attano santakassapi abhāvā attano santakena ca suññaṃ. Lokassa attāti ca attaniyanti ca ubhayathā gāhasambhavato tadubhayagāhapaṭisedhanatthaṃ attābhāvo ca attaniyābhāvo ca vutto. Niccena vāti bhaṅgaṃ atikkamitvā tiṭṭhantassa kassaci abhāvato niccena ca suññaṃ. Dhuvena vāti pavattikkhaṇepi thirassa kassaci abhāvato dhuvena ca suññaṃ. Sassatena vāti sabbakālepi vijjamānassa kassaci abhāvato sassatena ca suññaṃ. Avipariṇāmadhammena vāti jarābhaṅgavasena dvidhā aparivattamānapakatikassa kassaci abhāvato avipariṇāmadhammena ca suññaṃ. Atha vā niccabhāvena ca dhuvabhāvena ca sassatabhāvena ca avipariṇāmadhammabhāvena ca suññanti attho. Samuccayattho vā-saddo. Yathābhūtaṃ jānato passatoti iccevaṃ anattānupassanāñāṇena yathāsabhāvena jānantassa cakkhunā viya ca passantassa. Cakkhābhinivesato ñāṇaṃ vivaṭṭatīti cakkhu attāti vā attaniyanti vā pavattamānato diṭṭhābhinivesato tadaṅgappahānavasena ñāṇaṃ vivaṭṭati. Esa nayo sesesu.

99「以出离弃舍爱欲」，意思是获得出离的人，通过出离断除与它对立的爱欲。「于弃舍中有智」，是指在作为爱欲弃舍的出离中，与此相应的智慧。这个道理在其他地方也一样。逼迫等含义前面已经说过。「遍知而转出」，是就个人来说的：具足道的人以作用遍知苦的四种义理，通过从两方面出起而转出；在智转出中，也说具足智的人转出。

99.Nekkhammena kāmacchandaṃ vosajjatīti nekkhammalābhī puggalo nekkhammena tappaṭipakkhaṃ kāmacchandaṃ pariccajati. Vosagge paññāti kāmacchandassa vosaggabhūte nekkhamme taṃsampayuttā paññā. Esa nayo sesesu. Pīḷanaṭṭhādayo heṭṭhā vuttatthā eva. Parijānanto vivaṭṭatīti puggalādhiṭṭhānā desanā, maggasamaṅgīpuggalo dukkhassa catubbidhaṃ atthaṃ kiccavasena parijānanto dubhato vuṭṭhānavasena vivaṭṭati, ñāṇavivaṭṭanepi ñāṇasamaṅgī vivaṭṭatīti vutto.

100「谛义智」，就是那个人对于谛义而转出的智慧。这个道理在其他地方也一样。现在为了显示在道刹那，依据作用而有六种转出智在相状上的差别，所以先安立「想转出」等论母，接着解释它的含义，说「想知而转出」等。这里面的「想知而转出」就是「想转出」：因为在预备阶段，行者以出离等为主要对象而想知，后来以与出离相应的智慧从爱欲等中转出，所以那种智慧就称为想转出。「思而转出」就是「思转出」：因为行者思惟出离的单一性等，以相应的智慧从爱欲等中转出，所以那种智慧称为思转出。「了别而转出」就是「心转出」：因为行者依出离等，以心为安住处而了别，以与此相应的智慧从爱欲等中转出，所以那种智慧称为心转出。「作智而转出」就是「智转出」：因为行者以无我随观智将六种内处了知为空，就以这个智慧从见的执着中转出，所以那种智慧称为智转出。「弃舍而转出」就是「解脱转出」：因为行者以出离等弃舍爱欲等，以相应的智慧从爱欲等中转出，所以那种智慧称为解脱转出。「于谛义转出」就是「谛转出」：因为行者通过从两方面出起，在四种谛义上转出，所以道智称为谛转出；或者，正因为道智本身以从两方面出起的状态，在谛义上转出，所以称为谛转出。

100.Tathaṭṭhepaññāti etassa puggalasseva tathaṭṭhe vivaṭṭanā paññā. Esa nayo sesesu. Idāni maggakkhaṇe eva kiccavasena ākāranānattato cha vivaṭṭañāṇāni dassetuṃ saññāvivaṭṭotiādimātikaṃ ṭhapetvā taṃ atthato vibhajanto sañjānanto vivaṭṭatītiādimāha. Tattha sañjānanto vivaṭṭatīti saññāvivaṭṭoti yasmā pubbabhāge nekkhammādiṃ adhipatito sañjānanto yogī pacchā nekkhammasampayuttañāṇena kāmacchandādito vivaṭṭati, tasmā taṃ ñāṇaṃ saññāvivaṭṭo nāmāti attho. Cetayanto vivaṭṭatīti cetovivaṭṭoti yasmā yogī nekkhammekattādīni cetayanto sampayuttañāṇena kāmacchandādito vivaṭṭati, tasmā taṃ ñāṇaṃ cetovivaṭṭo nāmāti attho. Vijānanto vivaṭṭatīti cittavivaṭṭoti yasmā yogī nekkhammādivasena cittādhiṭṭhānena vijānanto taṃsampayuttañāṇena kāmacchandādito vivaṭṭati, tasmā taṃ ñāṇaṃ cittavivaṭṭo nāmāti attho. Ñāṇaṃ karonto vivaṭṭatīti ñāṇavivaṭṭoti yasmā yogī chabbidhaṃ ajjhattikāyatanaṃ anattānupassanāñāṇena suññato viditaṃ karonto teneva ñāṇena diṭṭhābhinivesato vivaṭṭati, tasmā taṃ ñāṇaṃ ñāṇavivaṭṭo nāmāti attho. Vosajjanto vivaṭṭatīti vimokkhavivaṭṭoti yasmā yogī nekkhammādīhi kāmacchandādīni vosajjanto taṃsampayuttañāṇena kāmacchandādito vivaṭṭati, tasmā taṃ ñāṇaṃ vimokkhavivaṭṭo nāmāti attho. Tathaṭṭhe vivaṭṭatīti saccavivaṭṭoti yasmā yogī catubbidhe tathaṭṭhe dubhato vuṭṭhānavasena vivaṭṭati, tasmā maggañāṇaṃ saccavivaṭṭo nāmāti attho. Maggañāṇameva vā tathaṭṭhe dubhato vuṭṭhānabhāvena vivaṭṭatīti saccavivaṭṭoti attho.

1129对于「在哪里有想转出」等语句，应知这是针对谛转出智的刹那而说的，因为在谛转出智的说明中已说过。确实，只有在道刹那，这一切才成立。为什么呢？在智转出中，除了智本身，其余的在圣道中是以自身面目出现的。而观的作用由于是由道来完成的，所以通过观的作用成就这一点来看，智转出之智在道刹那也是成立的。或者，因为用道智本身，通过「眼是空」等作用方式就已经通达了，所以在道刹那，说那种智也完全成立。另外，这里义理的贯通应当这样做：在所有关联中以这样的方式——「在（道刹那）有想转出的地方，就有心转出；在（道刹那）有心转出的地方，就有想转出」——来进行联结。或者，因为在想转出、心转出、心转出、解脱转出这四种中出现了四种圣道，所以谛转出自然也就出现了。而智转出通过谛转出的作用方式也就成就了。再者，当在想转出、心转出、心转出、解脱转出中以省略方式详细展开时，由于存在这些可能的文句：「因为以无我观为主，慧从执取中通过想而转出，所以为主的慧是于想转出的智」、「执取是种种相，无我观是单一相。当思惟无我观的单一相时，心从执取中转出，所以于种种相中的慧是于心转出的智」、「舍弃执取时，以无我观力安住于心，所以于安住中的慧是于心转出的智」、「以无我观舍弃执取，所以于弃舍中的慧是于解脱转出的智」，因此智转出的智也就在它们之中出现了。而在智转出中，因为对于从无我观出起后证得圣道的人，像「眼是我空或我所空」等通过作用方式是成立的，所以也获得了谛转出。因此，在每一种转出中，都能获得其余五种转出。所以应当知道，「在哪里有想转出，在那里有心转出」等这些关联，是这样被说出来的。

Yatthasaññāvivaṭṭotiādi saccavivaṭṭañāṇaniddese vuttattā saccavivaṭṭañāṇakkhaṇameva sandhāya vuttanti veditabbaṃ. Maggakkhaṇeyeva hi sabbāni yujjanti. Kathaṃ? Ñāṇavivaṭṭe ñāṇañhi vajjetvā sesesu ariyamaggo sarūpeneva āgato. Vipassanākiccassa pana maggeneva sijjhanato vipassanākiccasiddhivasena ñāṇavivaṭṭañāṇampi maggakkhaṇe yujjati. Maggañāṇeneva vā ‘‘cakkhu suñña’’ntiādi kiccavasena paṭividdhameva hotīti maggakkhaṇe taṃ ñāṇaṃ vattuṃ yujjatiyeva. Atthayojanā panettha ‘‘yattha maggakkhaṇe saññāvivaṭṭo, tattha cetovivaṭṭo. Yattha maggakkhaṇe cetovivaṭṭo , tattha saññāvivaṭṭo’’ti evamādinā nayena sabbasaṃsandanesu yojanā kātabbā. Atha vā saññāvivaṭṭacetovivaṭṭacittavivaṭṭavimokkhavivaṭṭesu catunnaṃ ariyamaggānaṃ āgatattā saccavivaṭṭo āgatoyeva hoti. Ñāṇavivaṭṭo ca saccavivaṭṭeneva kiccavasena siddho hoti. Saññācetocittavimokkhavivaṭṭesveva ca peyyāle vitthāriyamāne ‘‘anattānupassanādhipatattā paññā abhinivesato saññāya vivaṭṭatīti adhipatattā paññā saññāvivaṭṭe ñāṇa’’nti ca, ‘‘abhiniveso nānattaṃ, anattānupassanā ekattaṃ. Anattānupassanekattaṃ cetayato abhinivesato cittaṃ vivaṭṭatīti nānatte paññā cetovivaṭṭe ñāṇa’’nti ca, ‘‘abhinivesaṃ pajahanto anattānupassanāvasena cittaṃ adhiṭṭhātīti adhiṭṭhāne paññā cittavivaṭṭe ñāṇa’’nti ca, ‘‘anattānupassanāya abhinivesaṃ vosajjatīti vosagge paññā vimokkhavivaṭṭe ñāṇa’’nti ca pāṭhasambhavato ñāṇavivaṭṭe ñāṇampi tesu āgatameva hoti. Ñāṇavivaṭṭe ca anattānupassanāya vuṭṭhāya ariyamaggaṃ paṭiladdhassa kiccavasena ‘‘cakkhu suññaṃ attena vā attaniyena vā’’tiādiyujjanato saccavivaṭṭo labbhati, tasmā ekekasmiṃ vivaṭṭe sesā pañca pañca vivaṭṭā labbhanti. Tasmā evaṃ ‘‘yattha saññāvivaṭṭo, tattha cetovivaṭṭo’’tiādikāni saṃsandanāni vuttānīti veditabbaṃ.

1200六种转出智说明的注释结束。

Vivaṭṭañāṇachakkaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

113050. 神变智说明的注释

50. Iddhividhañāṇaniddesavaṇṇanā

101101. 在神变智的说明中，「于此，比丘」，意思是在这个教法中的比丘。「具足欲定与勤行」——这里，「欲定」指以欲为因的定，或者以欲为增上的定，这是以希求作的欲作为主导而获得的定的同义词。「勤行」指作为勤的诸行，这是成就四种作用的正勤精进的同义词；因为成就四种作用，所以用了复数形式。「具足」，就是具备欲定和勤行。「神足」的意思是：依成就的语义来说，或者依据「众生通过它而成就、增长、达到殊胜」这种语义而被称为「神」的那些——即近行禅那等善心相应的欲定与勤行，以这些作为安住的基础，也就是「足」，也就是其余的心、心所的集合。这就是它的意思。因为在《神足分别·经分别》中说过：「神足，就是处于那种状态者的受蕴……乃至……识蕴」（《分别论》434）。在《阿毗达摩分别》中也说：「神足，就是处于那种状态者的触、受……乃至……策励、不散乱」（《分别论》447）。因此，对于「其余的心、心所集合」，应当这样理解：在欲、定、勤行这三者中，将每一个单独视为「神」，并连同其余两个，用「其余」一词来表述。这样一来，四蕴以及一切触等法就都被包含在内了。其余三种神足也应以同样的道理来理解。正如以欲为主导而获得的定称为「欲定」，同样，以精进、心、观为主导而获得的定，就称为「精进定」、「心定」、「观定」。如此，在每一种神足中，欲等、精进等、心等、观等这三类法，既是「神」也是「神足」；而其余相应的四蕴，则仅仅是「神足」。或者，因为这些三类法只有与相应的四蕴在一起才能成就，离开它们就不能成就，所以依据这个道理，所有的四蕴也以成就的含义被称为「神」，以安住基础的含义被称为「足」。这也应该明白。

101. Iddhividhañāṇaniddesaṃ idha bhikkhūti imasmiṃ sāsane bhikkhu. Chandasamādhipadhānasaṅkhārasamannāgatanti ettha chandahetuko samādhi, chandādhiko vā samādhi chandasamādhi, kattukamyatāchandaṃ adhipatiṃ karitvā paṭiladdhasamādhissetaṃ adhivacanaṃ. Padhānabhūtā saṅkhārā padhānasaṅkhārā, catukiccasādhakassa sammappadhānavīriyassetaṃ adhivacanaṃ. Catukiccasādhanavasena bahuvacanaṃ kataṃ. Samannāgatanti chandasamādhinā ca padhānasaṅkhārehi ca upetaṃ. Iddhipādanti nipphattipariyāyena vā ijjhanaṭṭhena, ijjhanti etāya sattā iddhā vuddhā ukkaṃsagatā hontīti iminā vā pariyāyena iddhīti saṅkhaṃ gatānaṃ upacārajjhānādikusalacittasampayuttānaṃ chandasamādhipadhānasaṅkhārānaṃ adhiṭṭhānaṭṭhena pādabhūtaṃ sesacittacetasikarāsinti attho. Vuttañhi iddhipādavibhaṅge suttantabhājanīye ‘‘iddhipādoti tathābhūtassa vedanākkhandho…pe… viññāṇakkhandho’’ti (vibha. 434). Abhidhammabhājanīye ca ‘‘iddhipādoti tathābhūtassa phasso vedanā…pe… paggāho avikkhepo’’ti (vibha. 447) vuttaṃ. Tasmā ‘‘sesacittacetasikarāsi’’nti ettha? Chandasamādhipadhānasaṅkhāresu ekekaṃ iddhiṃ katvā dvīhi dvīhi saha sesavacanaṃ katanti veditabbaṃ. Evañhi cattāro khandhā sabbe ca phassādayo dhammā saṅgahitā honti. Iminā nayena sesesupi attho veditabbo. Yatheva hi chandaṃ adhipatiṃ karitvā paṭiladdhasamādhi chandasamādhīti vutto, evaṃ vīriyaṃ cittaṃ vīmaṃsaṃ adhipatiṃ karitvā paṭiladdhasamādhi vīmaṃsāsamādhīti vuccati. Evamekekasmiṃ iddhipāde chandādayo vīriyādayo cittādayo vīmaṃsādayoti tayo tayo dhammā iddhīpi honti iddhipādāpi, sesā pana sampayuttakā cattāro khandhā iddhipādāyeva . Yasmā vā ime tayo tayo dhammā sampayuttakehi catūhi khandhehi saddhiṃyeva ijjhanti, na vinā tehi, tasmā tena pariyāyena sabbe cattāropi khandhā ijjhanaṭṭhena iddhi nāma honti, patiṭṭhaṭṭhena pādā nāmātipi veditabbaṃ.

1132在「具足精进定与勤行」当中，「精进」和「勤行」其实是同一个东西。为什么分两种来说呢？为了显示精进的主导地位，所以首先采用「精进」这个词；为了显示它成就四种作用这一点，所以又用了「勤行」这个词。正因为这样分两种来说，所以这里也说有三种法。但是有一些人说：「在《分别论》中说：『神，就是指那些诸法的成就、成功、成就状态、成功状态』（《分别论》434），所以神是非实成的，神足是实成的。」但是在这里，已经把神和神足都确定为实成的，是通过特相的碰触来决断的。应当知道，「成就」、「成功」等，其实是以成就的状态来说法而已。

Vīriyasamādhipadhānasaṅkhārasamannāgatanti ettha pana vīriyanti ca padhānasaṅkhāroti ca ekoyeva. Kasmā dvidhā vuttanti ce? Vīriyassa adhipatibhāvadassanavasenettha paṭhamaṃ vīriyaggahaṇaṃ kataṃ, tasseva catukiccasādhakattadassanatthaṃ padhānasaṅkhāravacanaṃ kataṃ. Evaṃ dvidhā vuttattā eva cetthāpi tayo tayo dhammāti vuttaṃ. Keci pana ‘‘vibhaṅge ‘iddhīti yā tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ iddhi samiddhi ijjhanā samijjhanā’ti (vibha. 434) vuttattā iddhi nāma anipphannā, iddhipādo nipphanno’’ti vadanti. Idha pana iddhipi iddhipādopi nipphanno lakkhaṇabbhāhatoti sanniṭṭhānaṃ kataṃ. Iddhi samiddhītiādīhi ijjhanākārena dhammā eva vuttāti veditabbaṃ.

1133「修习」的意思是反复地实践。如同在《经分别》（《分别论》431等）中那样，这里的神足修习也仅是世间性的。因此，想要成就神变的人，在修习世间神足时，对于地遍等八遍处，成就了八种等至并达到更高自在者，通过顺遍、逆遍、顺逆遍，顺禅、逆禅、顺逆禅，跳禅、跳遍、跳禅与遍，跳支、跳所缘、跳支与所缘，支的确定、所缘的确定——以这十四种方式调练心之后，以欲为主、以精进为主、以心为主、以观为主的方式，反复地进入禅那。有些人也主张支与所缘的确定。然而，对于具备前因、仅在遍处上熟练了四种禅那并掌握自在的人来说，也可以修习。他在修习每一种神足之定时，确立「为令未生之恶不善法不生……」等（《分别论》432）四种精进，并了知其退减与增长后，确立精进的平等。他这样在四种神足中遍修心之后，成就神变。

Bhāvetīti āsevati. Suttantabhājanīye (vibha. 431 ādayo) viya idhāpi iddhipādabhāvanā lokiyā eva. Tasmā iddhividhaṃ tāva sampādetukāmo lokiyaṃ iddhipādaṃ bhāvento pathavīkasiṇādīsu aṭṭhasu kasiṇesu adhikatavasippattaaṭṭhasamāpattiko kasiṇānulomato kasiṇapaṭilomato kasiṇānulomapaṭilomato jhānānulomato jhānapaṭilomato jhānānulomapaṭilomato jhānukkantikato kasiṇukkantikato jhānakasiṇukkantikato aṅgasaṅkantikato ārammaṇasaṅkantikato aṅgārammaṇasaṅkantikato aṅgavavatthānato ārammaṇavavatthānatoti imehi cuddasahi ākārehi cittaṃ paridametvā chandasīsavīriyasīsacittasīsavīmaṃsāsīsavasena punappunaṃ jhānaṃ samāpajjati. Aṅgārammaṇavavatthānampi keci icchanti. Pubbahetusampannena pana kasiṇesu catukkajjhānamatte ciṇṇavasināpi kātuṃ vaṭṭatīti taṃ taṃ iddhipādaṃ samādhiṃ bhāvento ‘‘anuppannānaṃ pāpakānaṃ akusalānaṃ dhammānaṃ anuppādāyā’’tiādikaṃ (vibha. 432) catuppakāraṃ vīriyaṃ adhiṭṭhāti, tassa ca hānivuddhiyo ñatvā vīriyasamataṃ adhiṭṭhāti. So evaṃ catūsu iddhipādesu cittaṃ paribhāvetvā iddhividhaṃ sampādeti.

1134「他于此四种神足中……」等：「他」是指已修习四种神足的比丘。「于四种神足中遍修心」：以欲等每一支为主，反复进入禅那，以此方式在那些神足中遍修心，意思是让心摄取欲等的习行。「调练」：使心无有障碍。前句是后句的原因，因为遍修的心即是调练的心。「令柔软」：使已调练的心达到自在。能自在运转的心称为「柔软」。「令堪任」：使心适于作业、堪能作业。柔软的心就像善加冶炼的黄金，成为堪任的；这里则是指堪能神变之业。「他」是遍修其心的比丘。「将身并合于心」等，是为了显示在成就神变时，为使心能如意而行所做的加行。其中，「将身并合于心」：即把自己的生身并合于基本定心中，投入、安置，意思是使身随心转。这样做对以不可见的身体行走有帮助。「将心并合于身」：即将基本定心并合于自己的生身中，安置，意思是使心随身转。这样做对以可见的身体行走有帮助。也有「并合」的读法，意思是安立。「以身调心」：即执取基本定心而安置于生身，使心随身转，这是「将心并合于身」的同义语。「以心调身」：即执取生身而安置于基本定心，使身随心转，这是「将身并合于心」的同义语。「决意」即这样决意：「就这样吧」。为了解释并合的意义而说「调」；为了解释调的意义而说「决意」。因为「并合」是根本句，「调」和「决意」是解释其意义的句子，所以只就这两句说「调已」、「决意已」，而没有说「并合已」。

Soimesu catūsu iddhipādesūtiādīsu soti so bhāvitacaturiddhipādo bhikkhu. Catūsu iddhipādesu cittaṃ paribhāvetīti punappunaṃ chandādīsu ekekaṃ adhipatiṃ katvā jhānasamāpajjanavasena tesu cittaṃ paribhāveti nāma, chandādivāsanaṃ gāhāpetīti attho. Paridametīti nibbisevanaṃ karoti. Purimaṃ pacchimassa kāraṇavacanaṃ. Paribhāvitañhi cittaṃ paridamitaṃ hotīti. Muduṃ karotīti tathā dantaṃ cittaṃ vasippattaṃ karoti. Vase vattamānañhi cittaṃ ‘‘mudū’’ti vuccati. Kammaniyanti kammakkhamaṃ kammayoggaṃ karoti. Mudu hi cittaṃ kammaniyaṃ hoti sudhantamiva suvaṇṇaṃ, idha pana iddhividhakammakkhamaṃ. Soti so paribhāvitacitto bhikkhu. Kāyampi citte samodahatītiādi iddhikaraṇakāle yathāsukhaṃ cittacārassa ijjhanatthaṃ yogavidhānaṃ dassetuṃ vuttaṃ. Tattha kāyampi citte samodahatīti attano karajakāyampi pādakajjhānacitte samodahati paveseti āropeti, kāyaṃ cittānugatikaṃ karotīti attho. Evaṃ karaṇaṃ adissamānena kāyena gamanassa upakārāya hoti. Cittampi kāye samodahatīti pādakajjhānacittaṃ attano karajakāye samodahati āropeti , cittampi kāyānugatikaṃ karotīti attho. Evaṃ karaṇaṃ dissamānena kāyena gamanassa upakārāya hoti. Samādahatītipi pāṭho, patiṭṭhāpetīti attho. Kāyavasena cittaṃ pariṇāmetīti pādakajjhānacittaṃ gahetvā karajakāye āropeti kāyānugatikaṃ karoti, idaṃ cittaṃ kāye samodahanassa vevacanaṃ. Cittavasena kāyaṃ pariṇāmetīti karajakāyaṃ gahetvā pādakajjhānacitte āropeti, cittānugatikaṃ karoti, idaṃ kāyaṃ citte samodahanassa vevacanaṃ. Adhiṭṭhātīti ‘‘evaṃ hotū’’ti adhiṭṭhāti. Samodahanassa atthavivaraṇatthaṃ pariṇāmo vutto, pariṇāmassa atthavivaraṇatthaṃ adhiṭṭhānaṃ vuttaṃ. Yasmā samodahatīti mūlapadaṃ, pariṇāmeti adhiṭṭhātīti tassa atthaniddesapadāni , tasmā tesaṃ dvinnaṃyeva padānaṃ vasena pariṇāmetvāti adhiṭṭhahitvāti vuttaṃ, na vuttaṃ samodahitvāti.

1135「以乐想与轻想进入身体而住」：以第四禅那俱生的乐想及轻想，通过入定的方式进入生身，并安住其中。当那些想进入他的身体时，他的生身就会像棉絮一般轻盈。「他」是已完成加行的比丘。「以此修习之心」：这是一个具格，表示「以成为这样的状态为特征」，或者是一个因格，意思是「以这样修习的心为因」。「清净」：由于舍与念清净的状态而清净。因为清净，所以「洁白」，即极光明。「为神变智」：为了神变的部分，或者为了神变分别的智。「引导心」：那位比丘在已生起神通基础心的时候，按照前面所说的方法，为了证得神变智而引导遍作心，把它从遍所缘上移开，朝向神变。「倾向」：让它趋向应证得的神变，低垂于神变。「他」就是已经这样引导心的比丘。「种种」：多种多样。「神变」：神变的部分，或者神变的分别。「体验」：亲身经历，也就是触证、现证、到达。

Sukhasaññañca lahusaññañca kāye okkamitvā viharatīti catutthajjhānena sahajātasukhasaññañca lahusaññañca samāpajjanavasena karajakāye okkamitvā pavesetvā viharati. Tāya saññāya okkantakāyassa panassa karajakāyopi tūlapicu viya lahuko hoti. Soti so katayogavidhāno bhikkhu. Tathābhāvitena cittenāti itthambhūtalakkhaṇe karaṇavacanaṃ, hetuatthe vā, tathābhāvitena cittena hetubhūtenāti attho. Parisuddhenāti upekkhāsatipārisuddhibhāvato parisuddhena. Parisuddhattāyeva pariyodātena, pabhassarenāti attho. Iddhividhañāṇāyāti iddhikoṭṭhāse, iddhivikappe vā ñāṇatthāya. Cittaṃ abhinīharatīti so bhikkhu vuttappakāravasena tasmiṃ citte abhiññāpādake jāte iddhividhañāṇādhigamatthāya parikammacittaṃ abhinīharati, kasiṇārammaṇato apanetvā iddhividhābhimukhaṃ peseti. Abhininnāmetīti adhigantabbaiddhipoṇaṃ iddhipabbhāraṃ karoti. Soti so evaṃ katacittābhinīhāro bhikkhu. Anekavihitanti anekavidhaṃ nānappakārakaṃ. Iddhividhanti iddhikoṭṭhāsaṃ, iddhivikappaṃ vā. Paccanubhotīti paccanubhavati, phasseti sacchikaroti pāpuṇātīti attho.

102102. 现在为了显示它的种种状态，而说「一身……等等」。其中，「一身」：在做神变以前，按原本状态是一身。「成为多身」：想去众人近处经行，或诵经，或问问题时，变成百身、千身。那么他是如何实现的呢？成就了作为神通地基、足处的法后，进入神通基础禅那，出定后，如果想成为百身，就作“我成百身，我成百身”的遍作，再次进入基础禅那，出定后决意。与决意心一起，便成为百身。千身等的情况也一样。如果这样不成就，就需要再次遍作，第二次入定出定后决意。在《相应部注释》中说：“可以入一或两次”。其中，基础禅那心以似相为所缘；遍作心以百身或千身为所缘，而且只以色相为所缘，不以概念为所缘。决意心也同样以百身或千身为所缘，它就像初安止心在种姓心之后，只有一次生起，属于色界第四禅那心。那些众多的化身，由于没有作特别的区分而化出，因此与神通者本身相像。不论行、住、坐、卧等威仪，或者说话、沉默等，神通者做什么，他们也做什么。如果想变成种种颜色：有的在少年期，有的在中年期，有的在老年期；又如长发、半秃、全秃、杂发，半红袈裟、黄袈裟，诵经、说法、獐音诵、问难、答难、染衣、缝衣、洗衣等，或者想变成其他种种样子，他就从基础禅那出定后，按“这些比丘应是少年期”等方式作遍作，再入定出定后决意。与决意心一起，便如所想要的样子而显现。这个道理同样适用于「从多身成为一身」等。但这里有这样的差别：这位比丘这样化出许多身后，又想“我独自经行、诵经、问难吧”，或者出于少欲想：“这座寺院比丘少，如果有人来，看见这么多一模一样的比丘，一定会知道长老有这样的威力，就能认出我”，因此想“我变成一身”，就进入基础禅那，出定后作“我成一身”的遍作，再入定出定后，决意“我成一身”。与决意心一起，便成为一身。如果不这样做，在所划定时间过后，他自然也会变回一身。

102. Idānissa anekavihitabhāvaṃ dassento ekopi hutvātiādimāha. Tattha ekopi hutvāti iddhikaraṇato pubbe pakatiyā ekopi hutvā. Bahudhā hotīti bahunnaṃ santike caṅkamitukāmo vā, sajjhāyaṃ vā kattukāmo, pañhaṃ vā pucchitukāmo hutvā satampi sahassampi hoti. Kathaṃ panāyamevaṃ hoti? Iddhiyā bhūmipādapadamūlabhūte dhamme sampādetvā abhiññāpādakajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya sace sataṃ icchati, ‘‘sataṃ homi sataṃ homī’’ti parikammaṃ katvā puna pādakajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya adhiṭṭhāti. Adhiṭṭhānacittena saheva sataṃ hoti. Sahassādīsupi eseva nayo. Sace evaṃ na ijjhati, puna parikammaṃ katvā dutiyampi samāpajjitvā vuṭṭhāya adhiṭṭhātabbaṃ. Saṃyuttaṭṭhakathāyañhi ‘‘ekavāraṃ dvevāraṃ samāpajjituṃ vaṭṭatī’’ti vuttaṃ. Tattha pādakajjhānacittaṃ nimittārammaṇaṃ, parikammacittāni satārammaṇāni vā sahassārammaṇāni vā. Tāni ca kho vaṇṇavaseneva, no paṇṇattivasena. Adhiṭṭhānacittampi tatheva satārammaṇaṃ vā sahassārammaṇaṃ vā, taṃ paṭhamappanācittamiva gotrabhuanantaraṃ ekameva uppajjati rūpāvacaracatutthajjhānikaṃ . Tattha ye te bahū nimmitā, te aniyametvā nimmitattā iddhimatā sadisāva honti. Ṭhānanisajjādīsu vā bhāsitatuṇhībhāvādīsu vā yaṃ yaṃ iddhimā karoti, taṃtadeva karonti. Sace pana nānāvaṇṇe kātukāmo hoti, keci paṭhamavaye keci majjhimavaye keci pacchimavaye, tathā dīghakese upaḍḍhamuṇḍamuṇḍe missakakese upaḍḍharattacīvare paṇḍukacīvare padabhāṇadhammakathāsarabhaññapañhapucchanapañhavissajjanarajanapacanacīvarasibbanadhovanādīni karonte, aparepi vā nānappakārake kātukāmo hoti, tena pādakajjhānato vuṭṭhāya ‘‘ettakā bhikkhū paṭhamavayā hontū’’tiādinā nayena parikammaṃ katvā puna samāpajjitvā vuṭṭhāya adhiṭṭhātabbaṃ. Adhiṭṭhānacittena saddhiṃ icchitappakārāyeva hontīti. Esa nayo ‘‘bahudhāpi hutvā eko hotī’’tiādīsu. Ayaṃ pana viseso – iminā hi bhikkhunā evaṃ bahubhāvaṃ nimminitvā puna ‘‘ekova hutvā caṅkamissāmi, sajjhāyaṃ karissāmi, pañhaṃ pucchissāmī’’ti cintetvā vā ‘‘ayaṃ vihāro appabhikkhuko, sace keci āgamissanti, kuto ime ettakā ekasadisā bhikkhū addhā therassa esānubhāvoti maṃ jānissantī’’ti appicchatāya vā antarāva ‘‘eko homī’’ti icchantena pādakajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya ‘‘eko homī’’ti parikammaṃ katvā puna samāpajjitvā vuṭṭhāya ‘‘eko homī’’ti adhiṭṭhātabbaṃ . Adhiṭṭhānacittena saddhiṃyeva eko hoti. Evaṃ akaronto pana yathāparicchinnakālavasena sayameva eko hoti.

1137「显现」：就是让事物变得明显。「隐匿」：就是让事物变得隐藏。或者与前面的经文连接：「体验显现，体验隐匿」。在这里，这位神通者如果想做显现，就让暗处变明，让覆盖处敞开，或者让不在面前的事物来到面前。怎样做到呢？他想让自己或别人，即使原本被遮蔽或站在远处，也能被看见，就从基础禅那出定后，作意“此处黑暗应成光明”或“此处遮蔽应成敞开”或“此处不现前应成现前”，作遍作后按照前面所说的方法决意。随决意一起，便如所决意的成为现实。别人即使站在远处也能看见，自己若想看也能看见。如果想做隐匿，就让明处变暗，让不覆盖的变得覆盖，或者让出现在面前的事物变得不现前。怎样做到呢？他想让自己或别人，即使原本未被覆盖或站在近处，也不被看见，就从基础禅那出定后，作意“此处光明应成黑暗”或“此处不覆盖应成覆盖”或“此处现前应成不现前”，作遍作后按照前面所说的方法决意。随决意一起，便如所决意的成为现实。别人即使站在近处也看不见，自己不想看见时也看不见。另外，一切明显的示现称为「显现」，不明显的示现称为「隐匿」。其中，在明显的示现中，神通与神通者都被知道，这可以用双神变来说明。在不明显的示现中，只有神通被知道，神通者不被知道，这可以用《摩诃迦经》（《相应部》4.346）和《梵天请经》（《中部》1.501等）来说明。

Āvibhāvanti pākaṭabhāvaṃ karotīti attho. Tirobhāvanti paṭicchannabhāvaṃ karotīti attho. Āvibhāvaṃ paccanubhoti, tirobhāvaṃ paccanubhotīti purimena vā sambandho. Tatrāyaṃ iddhimā āvibhāvaṃ kattukāmo andhakāraṃ vā ālokaṃ karoti, paṭicchannaṃ vā vivaṭaṃ karoti, anāpāthaṃ vā āpāthaṃ karoti. Kathaṃ? Ayañhi yathā paṭicchannopi dūre ṭhitopi vā dissati, evaṃ attānaṃ vā paraṃ vā kattukāmo pādakajjhānato vuṭṭhāya ‘‘idaṃ andhakāraṃ ālokajātaṃ hotū’’ti vā, ‘‘idaṃ paṭicchannaṃ vivaṭaṃ hotū’’ti vā, ‘‘idaṃ anāpāthaṃ āpāthaṃ hotū’’ti vā āvajjitvā parikammaṃ katvā vuttanayeneva adhiṭṭhāti. Saha adhiṭṭhānā yathādhiṭṭhitameva hoti. Pare dūre ṭhitāpi passanti, sayampi passitukāmo passati. Tirobhāvaṃ kattukāmo pana ālokaṃ vā andhakāraṃ karoti, appaṭicchannaṃ vā paṭicchannaṃ, āpāthaṃ vā anāpāthaṃ karoti. Kathaṃ? Ayañhi yathā appaṭicchannopi samīpe ṭhitopi vā na dissati, evaṃ attānaṃ vā paraṃ vā kattukāmo pādakajjhānā vuṭṭhahitvā ‘‘idaṃ ālokaṭṭhānaṃ andhakāraṃ hotū’’ti vā, ‘‘idaṃ appaṭicchannaṃ paṭicchannaṃ hotū’’ti vā, ‘‘idaṃ āpāthaṃ anāpāthaṃ hotū’’ti vā āvajjitvā parikammaṃ katvā vuttanayeneva adhiṭṭhāti. Saha adhiṭṭhānā yathādhiṭṭhitameva hoti. Pare samīpe ṭhitāpi na passanti, sayampi apassitukāmo na passati. Apica sabbampi pākaṭapāṭihāriyaṃ āvibhāvo nāma, apākaṭapāṭihāriyaṃ tirobhāvo nāma. Tattha pākaṭapāṭihāriye iddhipi paññāyati iddhimāpi. Taṃ yamakapāṭihāriyena dīpetabbaṃ. Apākaṭapāṭihāriye iddhiyeva paññāyati, na iddhimā. Taṃ mahakasuttena (saṃ. ni. 4.346) ca brahmanimantanikasuttena (ma. ni. 1.501 ādayo) ca dīpetabbaṃ.

1138「穿墙」（Tirokuṭṭa）指墙的另一边，即墙的对侧。这一方法同样适用于「穿墙壁」和「穿山」。「墙」是指房屋的墙壁。「墙壁」是指房屋、寺院、村落等的围墙。「山」是指土山或石山。「无碍」（asajjamāno）意思是不附着、不被挂碍，就像在虚空中一样。想要这样行走的比丘，应先进入虚空遍禅那，出定后作意墙、墙壁或山，做完遍行后，应决意：「愿成虚空」，它便成为虚空。如果想向下走，或想往上走，就变成空心；如果想穿透而过，则出现孔洞。他在其中无碍地行走。然而，如果这位比丘在决意而行的中途，有山或树等突然出现，是否还必须重新入定决意呢？并没有过失。因为再次入定决意，就好比在亲教师跟前重新求取依止一样。可是，由于这位比丘已经决意「愿成虚空」，所以它确实是虚空。凭借先前决意的力量，中途绝不会出现另一座由时节所生的山或树。如果是由其他有神通者变化出来的，则以先变化者为强。他则应向上方或下方而行。

Tirokuṭṭanti parakuṭṭaṃ, kuṭṭassa parabhāganti vuttaṃ hoti. Esa nayo tiropākāratiropabbatesu. Kuṭṭoti ca gehabhitti. Pākāroti gehavihāragāmādīnaṃ parikkhepapākāro. Pabbatoti paṃsupabbato vā pāsāṇapabbato vā. Asajjamānoti alaggamāno. Seyyathāpi ākāseti ākāse viya. Evaṃ gantukāmena pana ākāsakasiṇaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya kuṭṭaṃ vā pākāraṃ vā pabbataṃ vā āvajjitvā kataparikammena ‘‘ākāso hotū’’ti adhiṭṭhātabbo, ākāsova hoti. Adho otaritukāmassa, uddhaṃ vā ārohitukāmassa susiro hoti, vinivijjhitvā gantukāmassa chiddo. So tattha asajjamāno gacchati. Sace panassa bhikkhuno adhiṭṭhahitvā gacchantassa antarā pabbato vā rukkho vā uṭṭheti, kiṃ puna samāpajjitvā adhiṭṭhātabbanti? Doso natthi. Puna samāpajjitvā adhiṭṭhānañhi upajjhāyassa santike nissayaggahaṇasadisaṃ hoti. Iminā pana bhikkhunā ‘‘ākāso hotū’’ti adhiṭṭhitattā ākāso hotiyeva. Purimādhiṭṭhānabaleneva cassa antarā añño pabbato vā rukkho vā utumayo uṭṭhahissatīti aṭṭhānametaṃ. Aññena iddhimatā nimmite pana paṭhamaṃ nimmānaṃ balavaṃ hoti. Itarena tassa uddhaṃ vā adho vā gantabbaṃ.

1139关于「于地中出没」：这里的「出」（ummujjati）是浮出，「没」（nimujjati）是沉入，浮出和沉入合称为「出没」。想要这样做的人，应先进入水遍禅那，出定后划定范围：「愿此地在如此范围内变成水」，做完遍行后，按照前面所说的方法决意。随决意一起，在所划定的区域内，地就转变成水。他在其中出没，如同在水中一样。不仅能作出没，凡沐浴、饮水、洗脸、洗衣等，想做什么都能做到。不仅能变水，凡是酥、油、蜜、糖浆等，想变成什么，他都可以这样作意：「愿此等物如此如此，成为这样的分量」，做完遍行后决意，便如所决意的实现。如果取出来放进容器，酥仍然是酥，油等仍然是油等，水仍然是水。他想浸入才浸入，不想浸入就不浸入。只有这位比丘看见地变成了水，其余人仍见为地。在那片区域，人们可以步行，或驾车等通行，照样耕作等。如果这位比丘愿意：「让他们也见为水」，同样可以实现。不过，一旦超过所限定的时间，那么除了原本罐子、池塘等处的水保留外，其余被划定的区域仍然恢复为地。

Pathaviyāpi ummujjanimujjanti ettha ummujjanti uṭṭhānaṃ, nimujjanti saṃsīdanaṃ, ummujjañca nimujjañca ummujjanimujjaṃ. Evaṃ kattukāmena pana āpokasiṇaṃ samāpajjitvā uṭṭhāya ‘‘ettake ṭhāne pathavī udakaṃ hotū’’ti paricchinditvā parikammaṃ katvā vuttanayeneva adhiṭṭhātabbaṃ. Saha adhiṭṭhānā yathāparicchinne ṭhāne pathavī udakameva hoti. So tattha ummujjanimujjaṃ karoti seyyathāpi udake. Na kevalañca ummujjanimujjameva, nhānapānamukhadhovanabhaṇḍakadhovanādīsu yaṃ yaṃ icchati, taṃ taṃ karoti. Na kevalañca udakameva karoti, sappitelamadhuphāṇitādīsupi yaṃ yaṃ icchati, taṃ taṃ ‘‘idañcidañca ettakaṃ hotū’’ti āvajjitvā parikammaṃ katvā adhiṭṭhahantassa yathādhiṭṭhitameva hoti. Uddharitvā bhājanagataṃ karontassa sappi sappiyeva hoti, telādīni telādīniyeva, udakaṃ udakameva. So tattha temitukāmova temeti, na temitukāmo na temeti. Tasseva ca sā pathavī udakaṃ hoti, sesajanassa pathavīyeva. Tattha manussā pattikāpi gacchanti, yānādīhipi gacchanti, kasikammādīnipi karontiyeva. Sace panāyaṃ ‘‘tesampi udakaṃ hotū’’ti icchati, hotiyeva. Paricchinnakālaṃ pana atikkamitvā yaṃ pakatiyā ghaṭataḷākādīsu udakaṃ, taṃ ṭhapetvā avasesaṃ paricchinnaṭṭhānaṃ pathavīyeva hoti.

1140关于「在不破裂的水上行走」：这里，水如果被踩踏而沉陷，就称为「破裂」，相反就是「不破裂」。想要这样行走的人，应先进入地遍禅那，出定后划定范围：「愿此区域内的水中变成地」，做完遍行后，按照前面所说的方法决意。随决意一起，在所划定的区域内，水就转变成地。他在上面行走，如同在大地上。不仅能行走，凡所希望的威仪，都能做到。不仅能变地，凡是宝物、金山、树等，想变成什么，都依照前面所说的方法作意并决意，便如所决意的实现。只有这位比丘看见水变成了地，其余人仍见为水。鱼、龟、水鸟等仍然随心所欲地游动。如果这位比丘愿其他人也看见那里是地，同样可以实现。超过所限定的时间后，便仍然恢复为水。

Udakepi abhijjamāne gacchatīti ettha yaṃ udakaṃ akkamitvā saṃsīdati, taṃ bhijjamānanti vuccati, viparītaṃ abhijjamānaṃ. Evaṃ gantukāmena pana pathavīkasiṇaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya ‘‘ettake ṭhāne udakaṃ pathavī hotū’’ti paricchinditvā parikammaṃ katvā vuttanayeneva adhiṭṭhātabbaṃ. Saha adhiṭṭhānā yathāparicchinnaṭṭhāne udakaṃ pathavīyeva hoti. So tattha gacchati seyyathāpi pathaviyaṃ. Na kevalañca gacchati, yaṃ yaṃ iriyāpathaṃ icchati, taṃ taṃ kappeti. Na kevalañca pathavimeva karoti, maṇisuvaṇṇapabbatarukkhādīsupi yaṃ yaṃ icchati, taṃ taṃ vuttanayeneva āvajjitvā adhiṭṭhāti, yathādhiṭṭhitameva hoti. Tasseva ca taṃ udakaṃ pathavī hoti, sesajanassa udakameva . Macchakacchapā ca udakakākādayo ca yathāruci vicaranti. Sace panāyaṃ aññesampi manussānaṃ taṃ pathaviṃ kātuṃ icchati, karotiyeva. Yathāparicchinnakālātikkamena pana udakameva hoti.

1141关于「于空中以结跏趺座而行」：在虚空中，他以双腿盘结的坐姿而行（即结跏趺座）。所谓「有翼之鸟」，是指拥有完整羽翼的鸟，而不是羽翼未丰或翼被剪断的鸟。那样的鸟无法在空中飞行。想要如此在空中行走的人，应先进入地遍禅那，出定后，如果想坐着行走，就划定与跏趺座相当的处所，做完遍行后，按照前面所说的方法决意。如果想躺着行走，就划定与床相当的处所；如果想徒步行走，就划定与道路相当的处所。这样，根据所宜划定处所后，依照前面所说的方法决意：「愿成地」。由于决意，就变成了地。想要在空中行走的比丘，还必须证得天眼。为什么？因为在途中会有由时节所生的山、树等，或者由龙、金翅鸟等出于嫉妒而变现，为了能看到它们。看见之后又该怎么办？应进入根本禅那，出定后作意：「愿成虚空」，做完遍行后决意。此外，为了探查降落的地点，也需要具备天眼。因为，如果他在人群聚集的地方，比如浴场或村口等降落，就会暴露在众人面前，所以应当用天眼观察，避开不宜处，在适当的地方降落。

Ākāsepi pallaṅkena kamatīti antalikkhe samantato ūrubaddhāsanena gacchati. Pakkhī sakuṇoti pakkhehi yutto sakuṇo, na aparipuṇṇapakkho lūnapakkho vā. Tādiso hi ākāse gantuṃ na sakkoti. Evamākāse gantukāmena pana pathavīkasiṇaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya sace nisinno gantumicchati, pallaṅkappamāṇaṃ ṭhānaṃ paricchinditvā parikammaṃ katvā vuttanayeneva adhiṭṭhātabbaṃ. Sace nipanno gantukāmo hoti, mañcappamāṇaṃ, sace padasā gantukāmo hoti, maggappamāṇanti evaṃ yathānurūpaṃ ṭhānaṃ paricchinditvā vuttanayeneva ‘‘pathavī hotū’’ti adhiṭṭhātabbaṃ. Saha adhiṭṭhānā pathavīyeva hoti. Ākāse gantukāmena ca bhikkhunā dibbacakkhulābhināpi bhavitabbaṃ. Kasmā? Yasmā antarā utusamuṭṭhānā vā pabbatarukkhādayo honti, nāgasupaṇṇādayo vā usūyantā māpenti, tesaṃ dassanatthaṃ. Te pana disvā kiṃ kātabbanti? Pādakajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya ‘‘ākāso hotū’’ti parikammaṃ katvā adhiṭṭhātabbaṃ. Apica okāse orohaṇatthampi iminā dibbacakkhulābhinā bhavitabbaṃ. Ayañhi sace anokāse nhānatitthe vā gāmadvāre vā orohati, mahājanassa pākaṭo hoti, tasmā dibbacakkhunā passitvā anokāsaṃ vajjetvā okāse otaratīti.

1142关于“触摸这些具有如此大神力、如此大威德的日月”：此处，日月在四万两千由旬的高空运行，因此有大神力；在一刹那间同时照亮三洲，因此有大威德。或者也可以说，由于在高空运行和普照光芒，所以有大神力；凭藉此大神力而有此大威德。“触摸”（parāmasati）指握住，或者碰到某个部位。“遍摩”（parimajjati）指像打磨镜面一样全面地摩擦。这种神通只依凭神通根本禅那成就，这里并没有遍禅成就的必然要求。如果他愿意前往触摸，就会前往触摸。假若他想就在原地，或坐或卧而触摸，他就会作意说：“愿（日月）来到伸手可及处”。凭借决意的力量，日月就像脱柄的棕榈果那样，来到他伸手可及的地方，他或者触摸就立在那里的日月，或者把手伸长去触摸。当伸长手时，增长的是执受色呢，还是非执受色？以执受色为所依，增长的是非执受色。这样做了以后，他不单能触摸日月，如果愿意，还能把日月当作小脚凳，把脚放上去；做成椅子，坐在上面；做成床，躺在上面；做成靠板，倚靠上面。像一个人这样做，其他的人也同样能成。就算有百千位比丘同时这么做，每个人也都能同样成就。日月本身的运行和放光也照常不变。就好比把一千个盆子都盛满水，所有盆中都会映现出月影，但月亮本身的运行和放光仍是本然的那样；这个神通也正可用这个比喻来说明。所谓“乃至梵天界，以身自在而转”：就是以梵天界为界限，在这个范围以内，显示种种神通，以自己的身体发挥自在力。详细的内容将在《神通论》中阐明。

Imepi candimasūriye evaṃmahiddhike evaṃmahānubhāveti ettha candimasūriyānaṃ dvācattālīsayojanasahassoparicaraṇena mahiddhikatā, tīsu dīpesu ekakkhaṇe ālokakaraṇena mahānubhāvatā veditabbā, evaṃ uparicaraṇaālokapharaṇehi vā mahiddhike, teneva mahiddhikattena mahānubhāve . Parāmasatīti pariggaṇhāti, ekadese vā phusati. Parimajjatīti samantato ādāsatalaṃ viya parimajjati. Ayaṃ panassa iddhi abhiññāpādakajjhānavaseneva ijjhati, natthettha kasiṇasamāpattiniyamo. Svāyaṃ yadi icchati gantvā parāmasituṃ, gantvā parāmasati. Sace pana idheva nisinnako vā nipannako vā parāmasitukāmo hoti, ‘‘hatthapāse hotū’’ti adhiṭṭhāti. Adhiṭṭhānabalena vaṇṭā muttatālaphalaṃ viya āgantvā hatthapāse ṭhite vā parāmasati, hatthaṃ vā vaḍḍhetvā parāmasati. Hatthaṃ vaḍḍhentassa pana kiṃ upādinnakaṃ vaḍḍhati anupādinnakaṃ vāti? Upādinnakaṃ nissāya anupādinnakaṃ vaḍḍhati. Yo evaṃ katvā na kevalaṃ candimasūriye parāmasati, sace icchati, pādakathalikaṃ katvā pāde ṭhapeti, pīṭhaṃ katvā nisīdati, mañcaṃ katvā nipajjati, apassenaphalakaṃ katvā apassayati. Yathā eko, evaṃ aparopi. Anekesupi hi bhikkhusatasahassesu evaṃ karontesu tesañca ekamekassa tatheva ijjhati. Candimasūriyānañca gamanampi ālokakaraṇampi tatheva hoti. Yathā hi pātisahassesu udakapūresu sabbapātīsu candamaṇḍalāni dissanti, pākatikameva candassa gamanaṃ ālokakaraṇañca hoti, tathūpamametaṃ pāṭihāriyaṃ. Yāva brahmalokāpi kāyena vasaṃ vattetīti brahmalokaṃ paricchedaṃ katvā etthantare anekavidhaṃ abhiññaṃ karonto attano kāyena vasaṃ issariyaṃ vatteti. Vitthāro panettha iddhikathāyaṃ āvibhavissatīti.

1214神通种类智的解说完毕。

Iddhividhañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1143天耳界清净智的解说

51. Sotadhātuvisuddhiñāṇaniddesavaṇṇanā

103在“天耳界清净智”的解说中，“于远处诸声”等语句，是为了给想要发起天耳的初学比丘指示修习方法而说的。在这里，“于远处诸声的声相”，是指处于远处的那些声音本身。之所以称为“声相”，是因为声音本身是造作“相”的因。“远处”虽然这样说，其实最初也只指普通耳所能听到的范围。“粗大的”（oḷārika）指厚重的声音。“微细的”（sukhuma）指细微的声音。“极细的”（saṇhasaṇha）指细微中的更细微者，也就是最微细的声音。通过这一句，最微细的声音都已说尽。想要生起这种智的初学禅修者，应该进入神通根本禅那，出定以后，用预备定的心，先从普通耳能听到的范围，作意远处的粗大声音，比如在森林中狮子等的吼声；或者是寺院里的钟声、大鼓声、螺贝声，沙弥和年轻比丘们用尽全力诵经的声音，平常谈话中“尊者，什么？”“贤友，什么？”等的说话声，鸟声、风声、脚步声、沸水的嘶嘶声、烈日下被晒干的棕榈叶声，乃至虫蚁的声音等等。应当像这样从最粗大的声音开始，依次作意越来越微细的声音。

103. Sotadhātuvisuddhiñāṇaniddese dūrepi saddānantiādi dibbasotaṃ uppādetukāmassa ādikammikassa bhikkhuno upāyasandassanatthaṃ vuttaṃ. Tattha dūrepi saddānaṃ saddanimittanti dūre saddānaṃ antare saddaṃ. Saddoyeva hi nimittakaraṇavasena saddanimittaṃ. ‘‘Dūre’’ti vuttepi pakatisotassa āpāthaṭṭhāneyeva. Oḷārikānanti thūlānaṃ. Sukhumānanti aṇūnaṃ. Saṇhasaṇhānanti saṇhatopi saṇhānaṃ, atisaṇhānanti attho. Etena paramasukhumā saddā vuttā honti. Imaṃ ñāṇaṃ uppādetukāmena ādikammikena jhāyinā abhiññāpādakajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya parikammasamādhicittena paṭhamataraṃ pakatisotapathe dūre oḷāriko araññe sīhādīnaṃ saddo āvajjitabbo. Vihāre ghaṇḍisaddo bherisaddo saṅkhasaddo sāmaṇeradaharabhikkhūnaṃ sabbathāmena sajjhāyantānaṃ sajjhāyanasaddo pakatikathaṃ kathentānaṃ ‘‘kiṃ, bhante, kiṃ, āvuso’’tiādisaddo sakuṇasaddo vātasaddo padasaddo pakkuthitaudakassa cicciṭāyanasaddo ātape sussamānatālapaṇṇasaddo kunthakipillikādisaddoti evaṃ sabboḷārikato pabhuti yathākkamena sukhumasukhumasaddā āvajjitabbā.

1145这样作意时，他应该对东、西等十个方向，依照前面讲述的方法，依次一一作意每个方向的声相。作意之时，凡是普通耳所能听到的那些声音，应该以常耳为媒介，用意门之心去作意。那些声音对一般的心来说已经很明显，但对预备定的心来说，则变得更为格外明显。当他这样作意声相时，天耳界即将生起，于是他便以其中一个声音为所缘，生起意门转向心。那个心灭去之后，会有四或五个速行心生起。其中前三或四个是欲界心，名称分别是遍作、近行、随顺和种姓；第四或第五则是安止心，属于色界第四禅。在那个安止心一起生起的同时所有的智慧，就是天耳界。想要让这个智慧稳固有力，他应该以“我听闻这个范围之内的声音”为念，从一指节的范围开始然后扩展开去；再由两指节、四指节、八指节，到一拃、一肘，再到内室、露台、精舍、僧园、行乞的村落、国土，一直到轮围山，甚至更远，不断划定范围再加以扩展。这样证得神通的比丘，即便不再进入根本禅那，也能用神通智去听闻那些位于根本禅那所缘所触及的领域之内的声音。如此听的时候，即使从下方一直到梵天界，螺贝声、大鼓声、小鼓声等各种各样的声音混杂交响成一片，只要他有心去一一分辨，就完全能够分辨说：‘这是螺贝声，这是大鼓声。’对于用神通智听到的有意义的声音，他随后会用欲界心来了解它的含义。天耳的生起，就如同常耳生起一样，但聋子是不会生起天耳的。据说，即使以后常耳坏灭了，天耳也不会坏灭。

Evaṃ karontena ca puratthimādīsu dasasu disāsu kamena ekekissā disāya saddanimittaṃ vuttanayena manasi kātabbaṃ. Manasi karontena ca ye saddā pakatisotassa suyyanti, tesu pakatisotamodhāya manodvārikena cittena manasi kātabbaṃ. Tassa te saddā pakaticittassāpi pākaṭā honti, parikammasamādhicittassa pana ativiya pākaṭā honti. Tassevaṃ saddanimittaṃ manasikaroto idāni dibbasotadhātu uppajjissatīti tesu saddesu aññataraṃ ārammaṇaṃ katvā manodvārāvajjanaṃ uppajjati, tasmiṃ niruddhe cattāri pañca vā javanāni javanti. Yesaṃ purimāni tīṇi cattāri vā parikammopacārānulomagotrabhunāmakāni kāmāvacarāni, catutthaṃ pañcamaṃ vā appanācittaṃ rūpāvacaracatutthajjhānikaṃ. Tattha yaṃ tena appanācittena saddhiṃ uppannaṃ ñāṇaṃ, ayaṃ dibbasotadhātu. Taṃ thāmagataṃ karontena ‘‘etthantare saddaṃ suṇāmī’’ti ekaṅgulamattaṃ paricchinditvā vaḍḍhetabbaṃ, tato dvaṅgulacaturaṅgulaaṭṭhaṅgulavidatthiratanaantogabbhapamukha- pāsādapariveṇasaṅghārāmagocaragāmajanapadādivasena yāva cakkavāḷaṃ, tato vā bhiyyopi paricchinditvā paricchinditvā vaḍḍhetabbaṃ. Evaṃ adhigatābhiñño esa pādakajjhānārammaṇena phuṭṭhokāsabbhantaragate sadde puna pādakajjhānaṃ asamāpajjitvāpi abhiññāñāṇena suṇātiyeva. Evaṃ suṇanto ca sacepi yāvabrahmalokā saṅkhabheripaṇavādisaddehi ekakolāhalaṃ hoti, pāṭiyekkaṃ vavatthāpetukāmatāya sati ‘‘ayaṃ saṅkhasaddo, ayaṃ bherisaddo’’ti vavatthāpetuṃ sakkotiyeva. Abhiññāñāṇena sute sātthake sadde pacchā kāmāvacaracittena atthaṃ jānāti. Dibbasotaṃ pakatisotavatoyeva uppajjati, no badhirassa. Pacchā pakatisote vinaṭṭhepi dibbasotaṃ na vinassatīti vadanti.

1146“以天耳界”：在此，因与天耳相似故为“天”。诸天由善业所生、不被胆汁痰血等障碍、因远离随烦恼而能于远处领受所缘的清净净色耳界，是为天耳。而此比丘由精进修习之力所生的智耳界，亦如彼一般，因与天耳相似故为“天”。又因依天住而得，及自身依止天住故，亦为“天”；以听闻义及无命义故为耳界；以能行耳界作用故，亦如耳界。以彼天耳界。“清净”即遍净、无随烦恼。“超越人耳”即超越人之行境而闻声，故超越人之肉耳界，超逾而住。“闻二种声”即闻两种声。哪两种？天与人，即闻诸天及诸人之声。由此应知为分摄。“或远或近”即无论远至他方轮围之声，或近至乃至依自身而住之虫声，彼皆能闻。由此应知为无余摄。

So dibbāya sotadhātuyāti ettha dibbasadisattā dibbā. Devānañhi sucaritakammābhinibbattā pittasemharudhirādīhi apalibuddhā upakkilesavimuttatāya dūrepi ārammaṇasampaṭicchanasamatthā dibbā pasādasotadhātu hoti. Ayañcāpi imassa bhikkhuno vīriyabhāvanābalanibbattā ñāṇasotadhātu tādisāyevāti dibbasadisattā dibbā. Apica dibbavihāravasena paṭiladdhattā, attanā ca dibbavihārasannissitattāpi dibbā, savanaṭṭhena nijjīvaṭṭhena ca sotadhātu, sotadhātukiccakaraṇena ca sotadhātu viyātipi sotadhātu. Tāya dibbāya sotadhātuyā. Visuddhāyāti parisuddhāya nirupakkilesāya. Atikkantamānusikāyāti manussūpacāraṃ atikkamitvā saddasavanena mānusikaṃ maṃsasotadhātuṃ atikkantāya vītivattitvā ṭhitāya. Ubho sadde suṇātīti dve sadde suṇāti. Katame dve? Dibbe ca mānuse ca, devānañca manussānañca saddeti vuttaṃ hoti. Etena padesapariyādānaṃ veditabbaṃ. Ye dūre santike cāti ye saddā dūre paracakkavāḷepi, ye ca santike antamaso sadehasannissitapāṇakasaddāpi, te suṇātīti vuttaṃ hoti. Etena nippadesapariyādānaṃ veditabbanti.

1219天耳界清净智论释注疏终。

Sotadhātuvisuddhiñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

114752. 他心智论释注疏

52. Cetopariyañāṇaniddesavaṇṇanā

104104. 在他心智论释中，“他这样了知”此句，今指示应说之方法。“此色从喜根等起”等，是初学禅那者应行之道。如何行？欲生起此智之禅修者，首先应生起天眼智。因此智依天眼而成就，天眼是其遍作。故彼比丘应增广光明，以天眼反复观察依他人心脏色而转起之血的颜色，而后遍求其心。当善俱喜转起时，彼血为红色，如尼拘律果之色；当不善俱喜转起时，彼血即混浊；当忧转起时，为黑色，如阎浮果之色且混浊；当善俱舍转起时，为清净，如芝麻油之色；当不善俱舍转起时，彼血即混浊。是故，彼比丘反复观察他人心脏血的颜色后，遍求其心：“此色从喜根等起，此色从忧根等起，此色从舍根等起”，应令其他心智坚固。当彼如是坚固时，渐次了知一切欲界等差别之心，唯从心至心而转，无需观心脏色。此亦于注疏中说：

104. Cetopariyañāṇaniddese so evaṃ pajānātīti idāni vattabbaṃ vidhānaṃ upadisati. Idaṃ rūpaṃ somanassindriyasamuṭṭhitantiādi ādikammikena jhāyinā paṭipajjitabbaṃ vidhānaṃ. Kathaṃ? Etañhi ñāṇaṃ uppādetukāmena jhāyinā paṭhamaṃ tāva dibbacakkhuñāṇaṃ uppādetabbaṃ. Etañhi dibbacakkhuvasena ijjhati, taṃ etassa parikammaṃ. Tasmā tena bhikkhunā ālokaṃ vaḍḍhetvā dibbena cakkhunā parassa hadayarūpaṃ nissāya vattamānassa lohitassa vaṇṇaṃ passitvā passitvā cittaṃ pariyesitabbaṃ. Tañhi lohitaṃ kusalasomanasse vattamāne rattaṃ hoti nigrodhapakkavaṇṇaṃ, akusalasomanasse vattamāne tadeva luḷitaṃ hoti, domanasse vattamāne kāḷakaṃ hoti jambupakkavaṇṇaṃ luḷitaṃ. Kusalūpekkhāya vattamānāya pasannaṃ hoti tilatelavaṇṇaṃ. Akusalūpekkhāya vattamānāya tadeva luḷitaṃ hoti. Tasmā tena ‘‘idaṃ rūpaṃ somanassindriyasamuṭṭhitaṃ, idaṃ rūpaṃ domanassindriyasamuṭṭhitaṃ, idaṃ rūpaṃ upekkhindriyasamuṭṭhita’’nti parassa hadayalohitavaṇṇaṃ passitvā passitvā cittaṃ pariyesantena cetopariyañāṇaṃ thāmagataṃ kātabbaṃ. Evaṃ thāmagate hi tasmiṃ anukkamena sabbampi kāmāvacarādibhedaṃ cittaṃ pajānāti cittā cittameva saṅkamanto vinā hadayarūpadassanena. Vuttampi cetaṃ aṭṭhakathāyaṃ –

1149“欲知无色界他人之心者，观谁之心脏色？察谁之根变化？不观任何人。此是具神通者之境界，即无论于何处作意心，皆了知十六种分类之心。然此说乃依未作决意者而言。”（《清净道论》2.401）

‘‘Āruppe parassa cittaṃ jānitukāmo kassa hadayarūpaṃ passati, kassindriyavikāraṃ oloketīti? Na kassaci. Iddhimato visayo esa, yadidaṃ yattha katthaci cittaṃ āvajjanto soḷasappabhedaṃ cittaṃ jānāti. Akatābhinivesassa pana vasena ayaṃ kathā’’ti (visuddhi. 2.401).

1150“对其他众生”即除自己外之余众生。“对其他补特伽罗”此亦与此同义，然依应调伏者及说法之善巧，而作言辞之差别。“以心周遍了知心”即以自己之心，周遍判别彼等之心，依有贪等种种方式而了知。于“有贪或”等中，“或”字为总括义。其中，八种贪俱心为有贪心，其余四地所摄之善及无记心为离贪心。两种忧俱心、两种疑俱及掉举俱心，此四种心不入此二类。然有些长老亦以“离贪”一词摄彼等。两种忧俱心为有瞋心，一切四地之善及无记心为离瞋心。其余十种不善心不入此二类。然有些长老亦以“离瞋”一词摄彼等。于“有痴”与“离痴”中，唯依痴一因之疑俱及掉举俱二种为有痴。然因痴存于一切不善中，故十二种不善心亦应知为“有痴”。其余善及无记心为离痴。与昏沉睡眠俱者为收缩，与掉举俱者为散乱。色界及无色界心为大，其余为不大。一切三地之心为有上，出世间心为无上。达近行及达安止者为定，未达此二者为未定。达分断、镇伏断、正断、止息断、出离解脱者为解脱，未达此五种解脱者为未解脱，应如是知。如是，得他心智之比丘了知十六种分类之心。然凡夫不知圣者之道心果心，下下之圣者亦不知上上之道心果心，而上上之圣者则知下下之心。

Parasattānanti attānaṃ ṭhapetvā sesasattānaṃ. Parapuggalānanti idampi iminā ekatthameva, veneyyavasena pana desanāvilāsena ca byañjanena nānattaṃ kataṃ. Cetasā ceto paricca pajānātīti attano cittena tesaṃ cittaṃ paricchinditvā sarāgādivasena nānappakārato jānāti. Sarāgaṃ vātiādīsu vā-saddo samuccayattho. Tattha aṭṭhavidhaṃ lobhasahagatacittaṃ sarāgaṃ cittaṃ nāma, avasesaṃ catubhūmakakusalābyākatacittaṃ vītarāgaṃ nāma. Dve domanassacittāni, dve vicikicchāuddhaccacittānīti imāni pana cattāri cittāni imasmiṃ duke saṅgahaṃ na gacchanti. Keci pana therā tānipi vītarāgapadena saṅgaṇhanti. Duvidhaṃ pana domanassasahagataṃ cittaṃ sadosaṃ cittaṃ nāma, sabbampi catubhūmakaṃ kusalābyākataṃ vītadosaṃ nāma. Sesāni dasa akusalacittāni imasmiṃ duke saṅgahaṃ na gacchanti. Keci pana therā tānipi vītadosapadena saṅgaṇhanti. Samohaṃ vītamohanti ettha pana mohekahetukavasena vicikicchāuddhaccasahagatadvayameva samohaṃ. Mohassa pana sabbākusalesu sambhavato dvādasavidhampi akusalaṃ cittaṃ ‘‘samoha’’nti veditabbaṃ. Avasesaṃ kusalābyākataṃ vītamohaṃ. Thinamiddhānugataṃ pana saṃkhittaṃ, uddhaccānugataṃ vikkhittaṃ. Rūpāvacarārūpāvacaraṃ mahaggataṃ, avasesaṃ amahaggataṃ. Sabbampi tebhūmakaṃ sauttaraṃ, lokuttaraṃ anuttaraṃ. Upacārappattaṃ appanāppattañca samāhitaṃ, tadubhayamasampattaṃ asamāhitaṃ. Tadaṅgavikkhambhanasamucchedapaṭippassaddhinissaraṇavimuttippattaṃ vimuttaṃ, pañcavidhampi etaṃ vimuttimappattaṃ avimuttanti veditabbaṃ. Iti cetopariyañāṇalābhī bhikkhu soḷasappabhedampi cittaṃ pajānāti. Puthujjanā pana ariyānaṃ maggaphalacittaṃ na jānanti, ariyāpi ca heṭṭhimā heṭṭhimā uparimānaṃ uparimānaṃ maggaphalacittaṃ na jānanti, uparimā uparimā pana heṭṭhimānaṃ heṭṭhimānaṃ cittaṃ jānantīti.

1224他心智论释注疏终。

Cetopariyañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

115153. 宿命随念智论释注疏

53. Pubbenivāsānussatiñāṇaniddesavaṇṇanā

105在宿命随念智论释中，「他这样了知」等语句，是为了说明：对于已在四神足中修习其心、想要生起宿命随念智的人，应该如何生起这种智慧的方法。因为，当他渐次观察缘起时，会见到由识、名色、六处、触、受所构成的现在果的概要；接着见到这果的缘，也就是过去世中由业与烦恼所构成的因的概要；再见到那因的缘，也就是再前一世的果的概要；又见到那果的缘，也就是在第三世中的因的概要。就这样，通过对缘起的观察，他见到了生生世世的相续。由此可见，对缘起的作意，对于成就宿命随念智有很大的帮助。这其中，「此有故彼有，此生故彼生」这句话，是缘起论释的纲要性表述。可能会问：既然其中一句就已经表达了这层意思，为什么还要分两句来说？回答是：因为它们之间有内涵上的差异。怎么理解呢？「此有故」的意思是：当这个缘存在的时候。这是对所有类型的缘都通用的表述。「彼有」的意思是：这个缘所生的法就会存在。这是对所有缘生的法都通用的表述。用这整个句子，就否定了无因论。因为，凡是依赖因缘而存在的法，不是在没有因缘的情况下存在的，所以它们不能被称为无因。「此生故」的意思是：因为这个缘的生起作为原因。这是表明一切缘都具有生起这一特性的表述。「彼生」的意思是：这个缘所生的法便随之生起。这是表明一切缘生的法都从此生起的表述。用这整个句子，就否定了常见和无因论。因为，凡是具有生起特性的法，都是无常的。所以，虽然这些法是有因的，但它们的因也是无常的，这就表明了它们并非像世间所认为的那样，是以常恒的自然、原人或大我作为因。

105. Pubbenivāsānussatiñāṇaniddese evaṃ pajānātītiādi catūsu iddhipādesu paribhāvitacittassa pubbenivāsānussatiñāṇaṃ uppādetukāmassa taduppādanavidhānadassanatthaṃ vuttaṃ. Kamato hi paṭiccasamuppādaṃ passitvā viññāṇanāmarūpasaḷāyatanaphassavedanāsaṅkhātaṃ paccuppannaṃ phalasaṅkhepaṃ passati, tassa paccayaṃ purimabhave kammakilesasaṅkhātaṃ hetusaṅkhepaṃ passati, tassa paccayaṃ purimabhaveyeva phalasaṅkhepaṃ passati, tassa paccayaṃ tatiyabhave hetusaṅkhepaṃ passati. Evaṃ paṭiccasamuppādadassanena jātiparamparaṃ passati. Evaṃ bahūpakāro pubbenivāsānussatiñāṇassa paṭiccasamuppādamanasikāro . Tattha ‘‘imasmiṃ sati idaṃ hoti, imassuppādā idaṃ uppajjatī’’ti idaṃ paṭiccasamuppādaniddesassa uddesavacanaṃ. Evaṃ tesaṃ aññataravacaneneva atthe siddhe dvidhā vacanaṃ kasmāti ce? Atthanānattasabbhāvato. Kathaṃ? Imasmiṃ satīti imasmiṃ paccaye vijjamāne. Idaṃ sabbapaccayānaṃ sādhāraṇavacanaṃ. Idaṃ hotīti idaṃ paccayuppannaṃ bhavati. Idaṃ sabbapaccayuppannānaṃ sādhāraṇavacanaṃ. Iminā sakalena vacanena ahetukavādo paṭisiddho hoti. Ye hi dhammā paccayasambhavā honti, na paccayābhāvā, te ahetukā nāma na hontīti. Imassuppādāti imassa paccayassa uppādahetu. Idaṃ sabbapaccayānaṃ uppādavantatādīpanavacanaṃ. Idaṃ uppajjatīti idaṃ paccayuppannaṃ uppajjati. Idaṃ sabbapaccayuppannānaṃ tato uppajjamānatādīpanavacanaṃ. Iminā sakalena vacanena sassatāhetukavādo paṭisiddho hoti. Ye hi uppādavanto dhammā, te aniccā. Tasmā satipi sahetukatte aniccahetukā ete dhammā na loke niccasammatapakatipurisādihetukāti vuttaṃ hoti.

1153「此即是」这个词，是用来指出接下来所要阐述的具体内容。在「无明缘行」这一句中，果所依托的那个东西，就是「缘」。「缘」的意思是「不是离于它」或「不排除它」。「行」的意思是「生起」并且「持续地运作」。另外，起资助作用这个含义，就是「缘」的含义。无明既是那个东西，又是缘，所以称为「无明缘」。因此，应该这样来组合理解：以无明为缘，诸行便生起。同样地，「生起」这个词也应当与后面其他的语句进行这样的组合理解。在忧等诸苦中：悲伤叫作「忧」；痛哭叫作「悲」；让人感到痛苦叫作「苦」，或者从生起和持续两种角度来说，它就像被挖伤一样，所以也叫作「苦」；内心郁郁寡欢的状态叫作「忧」；极度的疲惫叫作「过劳」。「生起」就是「产生」。「如是」这个词，指出了前面所阐释的道理。以此表明，这纯粹是由于无明等种种原因，而不是由于自在天所造作等原因。「此」是指如前所述的那个。「纯整的」是指不混杂的，或者说完整的。「苦蕴」是指痛苦的集合，而不是指有情，也不是指快乐、清净等。「集」就是「产生」。「有」就是「存在」。

Yadidanti niddisitabbatthasandassanaṃ. Avijjāpaccayā saṅkhārāti ettha yaṃ paṭicca phalameti, so paccayo. Paṭiccāti na vinā, apaccakkhitvāti attho. Etīti uppajjati ceva pavattati cāti attho. Apica upakārakaṭṭho paccayaṭṭho, avijjā ca sā paccayo cāti avijjāpaccayo. Tasmā avijjāpaccayā saṅkhārā sambhavantīti yojanā. Evaṃ sambhavanti-saddassa sesapadehipi yojanā kātabbā. Sokādīsu ca socanaṃ soko. Paridevanaṃ paridevo. Dukkhatīti dukkhaṃ. Uppādaṭṭhitivasena vā dvedhā khanatītipi dukkhaṃ. Dummanassa bhāvo domanassaṃ. Bhuso āyāso upāyāso. Sambhavantīti nibbattanti. Evanti niddiṭṭhanayanidassanaṃ. Tena avijjādīheva kāraṇehi, na issaranimmānādīhīti dasseti. Etassāti yathāvuttassa. Kevalassāti asammissassa, sakalassa vā. Dukkhakkhandhassāti dukkhasamūhassa, na sattassa na sukhasubhādīnaṃ. Samudayoti nibbatti. Hotīti sambhavati.

1154这其中，什么是「无明」？就是对苦的无知，对苦集的无知，对苦灭的无知，对通向苦灭之道的无知，对前际的无知，对后际的无知，对前后际的无知，对缘已生起的缘起诸法的无知。什么是「行」？就是福行、非福行、不动行、身行、语行、心行。其中，八种欲界善思和五种色界善思是「福行」；十二种不善思是「非福行」；四种无色界善思是「不动行」。身思是「身行」，语思是「语行」，意思是「心行」。

Tattha katamā avijjā? Dukkhe aññāṇaṃ, dukkhasamudaye aññāṇaṃ, dukkhanirodhe aññāṇaṃ, dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya aññāṇaṃ, pubbante aññāṇaṃ, aparante aññāṇaṃ, pubbantāparante aññāṇaṃ, idappaccayatāpaṭiccasamuppannesu dhammesu aññāṇaṃ. Katame saṅkhārā? Puññābhisaṅkhāro, apuññābhisaṅkhāro, āneñjābhisaṅkhāro, kāyasaṅkhāro, vacīsaṅkhāro, cittasaṅkhāro. Aṭṭha kāmāvacarakusalacetanā pañca rūpāvacarakusalacetanā puññābhisaṅkhāro, dvādasa akusalacetanā apuññābhisaṅkhāro, catasso arūpāvacarakusalacetanā āneñjābhisaṅkhāro. Kāyasañcetanā kāyasaṅkhāro, vacīsañcetanā vacīsaṅkhāro, manosañcetanā cittasaṅkhāro.

1155这里可能有人会问：“怎么知道这些「行」是以无明为缘的呢？”因为当无明存在时，它们才存在。对于在苦等法上，那种被称为无明的无知还没有被破除的人，他因为对苦无知，把轮回的苦执取为乐想，就造作了作为其因的三种行。因为对集谛无知，把本是以渴爱为资具的苦因行，误认为是乐因，而去造作。因为对灭谛和道谛无知，把并不是苦灭之处的特殊趣处，当成是苦灭；又把并非道谛的祭祀、苦行等，当成灭苦之道；为了希求灭苦，通过祭祀、苦行等途径，造作三种行。

Tattha siyā – kathaṃ panetaṃ jānitabbaṃ ‘‘ime saṅkhārā avijjāpaccayā hontī’’ti? Avijjābhāve bhāvato. Yassa hi dukkhādīsu avijjāsaṅkhātaṃ aññāṇaṃ appahīnaṃ hoti. So dukkhe tāva pubbantādīsu ca aññāṇena saṃsāradukkhaṃ sukhasaññāya gahetvā tasseva hetubhūte tividhepi saṅkhāre ārabhati. Samudaye aññāṇena dukkhahetubhūtepi taṇhāparikkhāre saṅkhāre sukhahetuto maññamāno ārabhati. Nirodhe pana magge ca aññāṇena dukkhassa anirodhabhūtepi gativisese dukkhanirodhasaññī hutvā nirodhassa ca amaggabhūtesupi yaññāmaratapādīsu nirodhamaggasaññī hutvā dukkhanirodhaṃ patthayamāno yaññāmaratapādimukhena tividhepi saṅkhāre ārabhati.

1156再者，他因为在四圣谛上未断无明，特别是对于充满生、老、病、死等无量过患、被称为福果的苦，不能如实了知是苦，为了获得那个果报，就造作由身、语、意行所分类的福行，就像一个渴望天女的人跳入悬崖。即使那被认可为乐的福果，最终会生起大热恼的变易苦，而且只有少分快乐，他对此也视而不见，仍然以它为缘，如前所说造作福行，就像飞蛾扑向灯火，又像贪著蜜滴的人舔舐涂了蜜的刀刃。对于受用欲乐等有果报的事，不见其中的过患，因为乐想和被烦恼征服，又造作经由三门生起的非福行，就像愚童玩弄粪便，又像想死的人吞食毒药。对于无色界的果报，不理解行的变易苦，由于常见等颠倒，造作属于心行的不动行，就像迷路的人走向毗舍遮鬼城的方向。这样，因为行只有依靠无明的存在而存在，不会在无明不存在时出现，所以应该知道：‘这些行是以无明为缘的。’

Apica so tāya catūsu saccesu appahīnāvijjatāya visesato jātijarārogamaraṇādianekādīnavavokiṇṇampi puññaphalasaṅkhātaṃ dukkhaṃ dukkhato ajānanto tassa adhigamāya kāyavacīcittasaṅkhārabhedaṃ puññābhisaṅkhāraṃ ārabhati devaccharakāmako viya marupapātaṃ. Sukhasammatassāpi ca tassa puññaphalassa ante mahāpariḷāhajanikaṃ vipariṇāmadukkhataṃ appassādatañca apassantopi tappaccayaṃ vuttappakārameva puññābhisaṅkhāraṃ ārabhati salabho viya dīpasikhābhinipātaṃ, madhubindugiddho viya ca madhulittasatthadhārālehanaṃ. Kāmūpasevanādīsu ca savipākesu ādīnavaṃ apassanto sukhasaññāya ceva kilesābhibhūtatāya ca dvārattayappavattampi apuññābhisaṅkhāraṃ ārabhati bālo viya gūthakīḷanaṃ, maritukāmo viya ca visakhādanaṃ. Āruppavipākesu cāpi saṅkhāravipariṇāmadukkhataṃ anavabujjhamāno sassatādivipallāsena cittasaṅkhārabhūtaṃ āneñjābhisaṅkhāraṃ ārabhati disāmūḷho viya pisācanagarābhimukhamaggagamanaṃ. Evaṃ yasmā avijjābhāvatova saṅkhārabhāvo, na abhāvato, tasmā jānitabbametaṃ ‘‘ime saṅkhārā avijjāpaccayā hontī’’ti.

1157这里，有人可能会说：‘我们先暂且接受“无明是诸行的缘”这个说法。但是，只是这一个无明就是诸行的缘，还是也有其他缘存在呢？’对此，如果只有一个缘，那就成了一因论；如果还有其他缘，那么‘无明为缘而有诸行’这种只举出一因的说法，岂不是不合理吗？答：并非不合理。为什么呢？因为——

Etthāha – gaṇhāma tāva etaṃ ‘‘avijjā saṅkhārānaṃ paccayo’’ti. Kiṃ panāyamekāva avijjā saṅkhārānaṃ paccayo, udāhu aññepi paccayā santīti? Kiṃ panettha yadi tāva ekāva, ekakāraṇavādo āpajjati. Atha aññepi santi, ‘‘avijjāpaccayā saṅkhārā’’ti ekakāraṇaniddeso nupapajjatīti? Na nupapajjati. Kasmā? Yasmā –

1158一因并非仅由一因，多因也并非多因，一因也并非一；

‘‘Ekaṃ na ekato idha, nānekamanekatopi no ekaṃ;

1159果是存在的，因此，阐明一因一果是有意义的。

Phalamatthi atthi pana eka-hetuphaladīpane attho’’.

1160确实，世尊在某些地方因为某个因是主要的，在某些地方因为某个因是明显的，在某些地方因为某个因是不共的，并且随顺说法的善巧和应受教化者的根机，只显示一因一果。因此，这里即使存在其他作为行之因的各种缘——如依处、所缘、俱生法等，无明仍然被显示为行的因。应该知道，这是因为它作为其他行因（比如渴爱等）的因，所以是主要的，正如经中说：‘随观乐味者，渴爱增长’（《相应部》2.52），以及‘从无明集起，便有漏集起’（《中部》1.104）；也因为‘诸比丘，无闻凡夫，被无明所缚，造作福行’等文句显而易见；还因为它是不共的因。根据这一点，以及通过这番维护单一因一果的说明，就能理解在一切处只显示一因一果的意趣。

Bhagavā hi katthaci padhānattā katthaci pākaṭattā katthaci asādhāraṇattā desanāvilāsassa ca veneyyānañca anurūpato ekameva hetuñca phalañca dīpeti. Tasmā ayamidha avijjā vijjamānesupi aññesu vatthārammaṇasahajātadhammādīsu saṅkhārakāraṇesu ‘‘assādānupassino taṇhā pavaḍḍhatī’’ti (saṃ. ni. 2.52) ca, ‘‘avijjāsamudayā āsavasamudayo’’ti (ma. ni. 1.104) ca vacanato aññesampi taṇhādīnaṃ saṅkhārahetūnaṃ hetūti padhānattā, ‘‘avidvā, bhikkhave, avijjāgato puññābhisaṅkhārampi abhisaṅkharotī’’ti pākaṭattā, asādhāraṇattā ca saṅkhārānaṃ hetubhāvena dīpitāti veditabbā. Eteneva ca ekekahetuphaladīpanaparihāravacanena sabbattha ekekahetuphaladīpane payojanaṃ veditabbanti.

1161这里，有人质疑：‘即使如此，无明绝对导致不可爱的果报、是有过失的，怎么能成为福行和不动的缘呢？确实，从苦楝树的种子是长不出甘蔗来的。’怎么能成为呢？因为在世间——

Etthāha – evaṃ santepi ekantāniṭṭhaphalāya sāvajjāya avijjāya kathaṃ puññāneñjābhisaṅkhārapaccayattaṃ yujjati? Na hi nimbabījato ucchu uppajjatīti. Kathaṃ na yujjissati? Lokasmiñhi –

1162相违的与不相违的，相似的与不相似的；诸法之缘可以成立，但果却不一定如此。

‘‘Viruddho cāviruddho ca, sadisāsadiso tathā;

1163相违的与不相违的，相似的与不相似的：诸法的缘是成立的，而果则不然。

Dhammānaṃ paccayo siddho, vipākā eva te ca na’’.

1164因此，应当知道，这无明从果报的角度来说，是绝对不可爱的果；从自性的角度来说，虽然也有过失，但对于这一切福行等诸行，它根据恰如其分的那处所、作用、自性，以相违与不相违的缘，以及相似与不相似的缘，而成为诸行的缘。

Iti ayaṃ avijjā vipākavasena ekantāniṭṭhaphalā, sabhāvavasena ca sāvajjāpi samānā sabbesampi etesaṃ puññābhisaṅkhārādīnaṃ yathānurūpaṃ ṭhānakiccasabhāvaviruddhāviruddhapaccayavasena sadisāsadisapaccayavasena ca paccayo hotīti veditabbā.

1165此外——

Apica –

1166在死、生与轮回中，以及在诸行的相状中，

‘‘Cutūpapāte saṃsāre, saṅkhārānañca lakkhaṇe;

1167那人在缘生的诸法上迷惑。

Yo paṭiccasamuppanna-dhammesu ca vimuyhati.

1168由于他造作这三种行，

‘‘Abhisaṅkharoti so ete, saṅkhāre tividhe yato;

1169因此，无明是这三种行的缘。

Avijjā paccayo tesaṃ, tividhānaṃ ayaṃ tato.

1170正如一个天生的盲人，没有引导者；

‘‘Yathāpi nāma jaccandho, naro apariṇāyako;

1171有时走正道，有时也走邪道。

Ekadā yāti maggena, ummaggenāpi ekadā.

1172愚者在轮回中轮回，同样没有引导者；

‘‘Saṃsāre saṃsaraṃ bālo, tathā apariṇāyako;

1173有时造作福业，有时也造作非福业。

Karoti ekadā puññaṃ, apuññamapi ekadā.

1174当他了知法、现观诸谛时……

‘‘Yadā ca ñatvā so dhammaṃ, saccāni abhisamessati;

1175那时，无明止息，他将平静而行。（Tadā avijjūpasamā, upasanto carissatī’’ti.）

Tadā avijjūpasamā, upasanto carissatī’’ti.

1176「行缘识」是指六识身——眼识、耳识、鼻识、舌识、身识、意识。其中，眼识有两种：善果报与不善果报。同样，耳、鼻、舌、身识也各有两种。意识则有两类果报意界、三种无因意识界、八种有因的果报心、五种色界心、四种无色界心，共计二十二种。这样，所有世间果报识总共有三十二种。

Saṅkhārapaccayāviññāṇanti cha viññāṇakāyā cakkhuviññāṇaṃ sotaviññāṇaṃ ghānaviññāṇaṃ jivhāviññāṇaṃ kāyaviññāṇaṃ manoviññāṇaṃ. Tattha cakkhuviññāṇaṃ kusalavipākaṃ akusalavipākanti duvidhaṃ. Tathā sotaghānajivhākāyaviññāṇāni. Manoviññāṇaṃ dve vipākamanodhātuyo, tisso ahetukamanoviññāṇadhātuyo, aṭṭha sahetukavipākacittāni, pañca rūpāvacarāni, cattāri arūpāvacarānīti bāvīsatividhaṃ. Iti sabbāni bāttiṃsa lokiyavipākaviññāṇāni.

1177在这里，可能会有人问：“如何才能了知上述类型的识是以行为缘的呢？”因为如果没有已累积的业，就不会有果报。这识正是果报，而果报在没有已累积的业时是不会生起的。假如它会生起，那么所有有情的所有果报就都会生起，但事实并非如此，因此应知“这识是以行为缘”。所有这一切识别根据转起和结生而分为两种方式运转。其中，两种五识、两种意界以及与喜悦俱行的无因意识界，这十三种识只在五蕴有中转起。其余的十九种识在三有中，随其所应，既在转起中、也在结生中运转。

Tattha siyā – kathaṃ panetaṃ jānitabbaṃ ‘‘idaṃ vuttappakāraṃ viññāṇaṃ saṅkhārapaccayā hotī’’ti? Upacitakammābhāve vipākābhāvato. Vipākañhetaṃ, vipākañca na upacitakammābhāve uppajjati. Yadi uppajjeyya, sabbesaṃ sabbavipākāni uppajjeyyuṃ, na ca uppajjantīti jānitabbametaṃ ‘‘saṅkhārapaccayā idaṃ viññāṇaṃ hotī’’ti. Sabbameva hi idaṃ pavattipaṭisandhivasena dvedhā pavattati. Tattha dve pañcaviññāṇāni dve manodhātuyo somanassasahagatāhetukamanoviññāṇadhātūti imāni terasa pañcavokārabhave pavattiyaṃyeva pavattanti, sesāni ekūnavīsati tīsu bhavesu yathānurūpaṃ pavattiyampi paṭisandhiyampi pavattanti.

1178“已获得缘的，这仅仅是法，进入另一有；它既没有从那里转移过来，也不是没有原因地从那里生起。”

‘‘Laddhappaccayamiti dhammamattametaṃ bhavantaramupeti;

1179它既没有从那里转移过来，也不是没有因就从那里产生。

Nāssa tato saṅkanti, na tato hetuṃ vinā hoti’’.

1180因此，这获得了缘的、仅仅是色法与非色法的现象，当它正在生起时，就被称为‘进入另一有’，它并不是众生，也不是命者。而且，它既没有从过去有转移到这里的实质迁移，也不是没有因就从那里在此显现。在这里，前者由于死亡而称为‘死’，后者由于连接至另一有等而称为‘结生’。

Iti hetaṃ laddhappaccayaṃ rūpārūpadhammamattaṃ uppajjamānaṃ bhavantaramupetīti vuccati, na satto, na jīvo. Tassa ca nāpi atītabhavato idha saṅkanti atthi, nāpi tato hetuṃ vinā idha pātubhāvo. Ettha ca purimaṃ cavanato cuti, pacchimaṃ bhavantarādipaṭisandhānato paṭisandhīti vuccati.

1181于此，如果问：‘既然没有转移而生起，那么在这人身的诸蕴已灭之后，作为果的缘的业又没有去至彼处，那岂不是这个果会属于另一者，或者是从另一处而来？而且如果没有受用者，这个果又属于谁呢？因此，这种安立并不美好。’

Etthāha – nanu evaṃ asaṅkantipātubhāve sati ye imasmiṃ manussattabhāve khandhā, tesaṃ niruddhattā, phalappaccayassa ca kammassa tattha agamanato, aññassa aññato ca taṃ phalaṃ siyā . Upabhuñjake ca asati kassa taṃ phalaṃ siyā. Tasmā na sundaramidaṃ vidhānanti. Tatridaṃ vuccati –

1182‘在相续中，这个果既不属他人，也不是从他处而来；种子的造作，能够成立这个道理。’

‘‘Santāne yaṃ phalaṃ etaṃ, nāññassa na ca aññato;

1183‘种子的造作，能够成立这个道理。’

Bījānaṃ abhisaṅkhāro, etassatthassa sādhako.

1184正是由于果的生起，受用者这一假名才得以成立；

‘‘Phalassuppattiyā eva, siddhā bhuñjakasammuti;

1185就如同由于树的果实产生了，世间会共同认可说‘树结果了’。

Phaluppādena rukkhassa, yathā phalati sammutī’’ti.

1186如果有人这么说：‘即便如此，这些行无论是存在时能成为果的缘，还是不存在时也能成为。如果它们存在，那么在它们转起的刹那，就必然有它们的果。而如果它们不存在，那么在转起之前、之后乃至恒常，都必定会带来果。’对于这样的人，应该这样回答——

Yopi vadeyya ‘‘evaṃ santepi ete saṅkhārā vijjamānā vā phalassa paccayā siyuṃ avijjamānā vā. Yadi ca vijjamānā, pavattikkhaṇeyeva nesaṃ vipākena bhavitabbaṃ. Athāpi avijjamānā, pavattito pubbe pacchā ca niccaṃ phalāvahā siyu’’nti. So evaṃ vattabbo –

1187‘因为这些是以已作业为缘，且并非恒常带来果；

‘‘Katattā paccayā ete, na ca niccaṃ phalāvahā;

1188在此应以担保等作为例证而了知。’

Pāṭibhogādikaṃ tattha, veditabbaṃ nidassana’’nti.

1189「以识为缘而有名色」：在这里，「名」指的是受蕴、想蕴、行蕴；「色」指的是四大种，以及由四大种所派生出来的物质。对于没有性根的胎生者和卵生者来说，在结生的那一刹那，会有处十法聚和身十法聚，也就是二十种色法，再加上三种无色蕴，这总共二十三种法，就应该被理解为『以识为缘而有名色』。对于有性根的有情，则需要再加上性十法聚，那就成了三十三种。对于像梵身天那样的化生有情，在结生的那一刹那，会有眼十法聚、耳十法聚、处十法聚以及命根九法聚，也就是三十九种色法，再加上三种无色蕴，这总共四十二种法就是『以识为缘而有名色』。然而，在欲有当中，对于其他的化生者或湿生者，如果他们是六根完具的，在结生的那一刹那，则会有眼、耳、鼻、舌、身、处、性这七种十法聚，也就是七十种色法，再加上三种无色蕴，这总共七十三种法就是『以识为缘而有名色』。这是最广的情况。而就最略的情况来说，则应该知道，在结生时，随着各种十法聚的缺失，根据具体情形一项项地减少之后，剩下的色法和无色蕴的组合也被称为『以识为缘而有名色』。对于无色界的众生，就只有三种无色蕴；对于无想有情，从色法方面来说，就只有命根九法聚单独存在。以上是首先关于结生这个环节的理趣。

Viññāṇapaccayānāmarūpanti idha vedanā saññā saṅkhārakkhandhā nāmaṃ, cattāri ca mahābhūtāni catunnañca mahābhūtānaṃ upādāyarūpaṃ rūpaṃ. Abhāvakagabbhaseyyakānaṃ aṇḍajānañca paṭisandhikkhaṇe vatthudasakaṃ kāyadasakanti vīsati rūpāni, tayo ca arūpino khandhāti ete tevīsati dhammā viññāṇapaccayā nāmarūpanti veditabbā. Sabhāvakānaṃ bhāvadasakaṃ pakkhipitvā tettiṃsa, opapātikasattesu brahmakāyikādīnaṃ paṭisandhikkhaṇe cakkhusotavatthudasakāni jīvitindriyanavakañcāti ekūnacattālīsa rūpāni, tayo ca arūpino khandhāti ete dvācattālīsa dhammā viññāṇapaccayā nāmarūpaṃ. Kāmabhave pana sesaopapātikānaṃ saṃsedajānaṃ vā sabhāvakaparipuṇṇāyatanānaṃ paṭisandhikkhaṇe cakkhusotaghānajivhākāyavatthubhāvadasakānīti sattati rūpāni, tayo ca arūpino khandhāti ete tesattati dhammā viññāṇapaccayā nāmarūpaṃ. Esa ukkaṃso. Avakaṃsena pana taṃtaṃdasakavikalānaṃ tassa tassa vasena hāpetvā hāpetvā paṭisandhiyaṃ viññāṇapaccayā nāmarūpasaṅkhā veditabbā. Arūpīnaṃ pana tayova arūpino khandhā, asaññānaṃ rūpato jīvitindriyanavakamevāti. Esa tāva paṭisandhiyaṃ nayo.

1190在这里可能会有人问：『要怎么知道结生时的名色是以识为条件的呢？』答案是：依据经文和逻辑。因为经文中，以『随转于心之法』等说明方式（《法集论·二法论母》62），已经在很多地方确立了受等心所是以识为缘的。再从逻辑上来讲：

Tattha siyā – kathaṃ panetaṃ jānitabbaṃ ‘‘paṭisandhināmarūpaṃ viññāṇapaccayā hotī’’ti? Suttato yuttito ca. Sutte hi ‘‘cittānuparivattino dhammā’’tiādinā (dha. sa. dukamātikā 62) nayena bahudhā vedanādīnaṃ viññāṇapaccayatā siddhā. Yuttito pana –

1191‘以此世所见的由心生起的色，得以成立；

Cittajena hi rūpena, idha diṭṭhena sijjhati;

1192对于所未见的色，识也是缘。’

Adiṭṭhassāpi rūpassa, viññāṇaṃ paccayo iti.

1193「以名色为缘而有六处」：「名」就是前面所说的受、想、行这三蕴。而在这里，「色」被明确地限定为十一种，即：四大种、六种依处以及命根。「六处」就是指：眼处、耳处、鼻处、舌处、身处、意处。

Nāmarūpapaccayāsaḷāyatananti nāmaṃ vuttameva. Idha pana rūpaṃ niyamato cattāri bhūtāni cha vatthūni jīvitindriyanti ekādasavidhaṃ. Saḷāyatanaṃ – cakkhāyatanaṃ, sotāyatanaṃ, ghānāyatanaṃ, jivhāyatanaṃ, kāyāyatanaṃ, manāyatanaṃ.

1194在这里可能会有人问：『要怎么知道名色是六处的缘呢？』答案是：因为只有在名和色存在的时候，六处才会存在。也就是说，正是因为有那些具体的名法和色法，相应的那些处才会产生，如果不是这样，就不会有。

Tattha siyā – kathaṃ panetaṃ jānitabbaṃ ‘‘nāmarūpaṃ saḷāyatanassa paccayo’’ti? Nāmarūpabhāve bhāvato. Tassa tassa hi nāmassa rūpassa ca bhāve taṃ taṃ āyatanaṃ hoti, na aññathāti.

1195「以六处为缘而有触」的意思是：

Saḷāyatanapaccayā phassoti –

1196简要来说，触有六种，即眼触等；

‘‘Chaḷeva phassā saṅkhepā, cakkhusamphassaādayo;

1197如同识那样，如果详细展开的话，它们有三十二种。

Viññāṇamiva bāttiṃsa, vitthārena bhavanti te’’.

1198「以触为缘而有受」的意思是：

Phassapaccayā vedanāti –

1199从门的角度来说，受被说成是由眼触等所生起的；

‘‘Dvārato vedanā vuttā, cakkhusamphassajādikā;

1200它们依差别分为六种，而在此有三十二种受。’

Chaḷeva tā pabhedena, idha bāttiṃsa vedanā’’.

1201「以受为缘而有渴爱」的意思是：

Vedanāpaccayā taṇhāti –

1202这里通过色渴爱等的分类，说明了六种渴爱；

‘‘Rūpataṇhādibhedena, cha taṇhā idha dīpitā;

1203每一种在此以三种方式，被理解为在流转中的转起方式。’

Ekekā tividhā tattha, pavattākārato matā.

1204‘苦者希求乐，乐者期待更多乐；

‘‘Dukkhī sukhaṃ patthayati, sukhī bhiyyopi icchati;

1205然而，由于舍是寂静的，故说为乐。’

Upekkhā pana santattā, sukhamicceva bhāsitā.

1206‘因为以渴爱为缘，所以有三受；

‘‘Taṇhāya paccayā tasmā, honti tissopi vedanā;

1207以受为缘而有渴爱，这是大仙所说。’

Vedanāpaccayā taṇhā, iti vuttā mahesinā’’.

1208「以渴爱为缘而有取」指的是四种取：欲取、见取、戒禁取、我语取。「以取为缘而有有」：这里所指的“有”，是业有。而生有则是通过词句的引述而说的。「以有为缘而有生」：指以业有为缘，结生蕴的显现。

Taṇhāpaccayā upādānanti cattāri upādānāni – kāmupādānaṃ, diṭṭhupādānaṃ, sīlabbatupādānaṃ, attavādupādānaṃ. Upādānapaccayā bhavoti idha kammabhavo adhippeto. Upapattibhavo pana paduddhāravasena vutto. Bhavapaccayā jātīti kammabhavapaccayā paṭisandhikhandhānaṃ pātubhāvo.

1209在此，或许有人会问：怎么知道「有是生的缘」呢？因为即使外在的缘具足时，也可以看到众生有低劣、殊胜等差别。虽然外在的父母、能生者、精血、食物等缘都具足了，但在众生中，即使是双胞胎，也能看出有低劣、殊胜等差别。而这种差别不是没有原因的，因为并不是一切时、一切人都没有差别；也不是除了业有之外的其他原因，因为那些由业有产生的众生，在他们的内在相续中，并没有其他的原因。因此，差别是以业有为因。确实，业是众生低劣、殊胜等差别的原因。因此世尊说：‘业区分众生，就是指这低劣、殊胜等差别。’（《中部》3.289）

Tattha siyā – kathaṃ panetaṃ jānitabbaṃ ‘‘bhavo jātiyā paccayo’’ti ce? Bāhirapaccayasamattepi hīnapaṇītādivisesadassanato. Bāhirānañhi janakajananisukkasoṇitāhārādīnaṃ paccayānaṃ samattepi sattānaṃ yamakānampi sataṃ hīnappaṇītatādiviseso dissati. So ca na ahetuko sabbadā ca sabbesañca abhāvato, na kammabhavato aññahetuko tadabhinibbattakasattānaṃ ajjhattasantāne aññassa kāraṇassa abhāvatoti kammabhavahetukoyeva. Kammañhi sattānaṃ hīnappaṇītatādivisesassa hetu. Tenāha bhagavā – ‘‘kammaṃ satte vibhajati, yadidaṃ hīnappaṇītatāyā’’ti (ma. ni. 3.289).

1210在「以生为缘而有老死」等句中，因为没有生的时候，就不会有所谓的老死和愁等法；而当生存在时，就会有老死，并且对于被老死所包含的苦法所触的愚者，或者因为与老死相关，或者对于被种种苦法所触、虽不与老死直接相关者，也会有愁等法产生。因此应知，这个生是老死以及愁等法的缘。

Jātipaccayā jarāmaraṇantiādīsu yasmā asati jātiyā jarāmaraṇaṃ nāma sokādayo vā dhammā na honti, jātiyā pana sati jarāmaraṇañceva jarāmaraṇasaṅkhātadukkhadhammaphuṭṭhassa ca bālassa jarāmaraṇābhisambandhā vā tena tena dukkhadhammena phuṭṭhassa anabhisambandhā vā sokādayo ca dhammā honti, tasmā ayaṃ jāti jarāmaraṇassa ceva sokādīnañca paccayo hotīti veditabbā.

1211在「他以如此修习之心」等语句中，「为了宿住随念智」的意思是：为了获得、达到这种智慧。「种种」指多种多样、各类不同的状态，或者说以各种方式展现出来的，这就是「种种」的意思。「宿住」指以紧接过去的那一生为开端，在每一处居住过的相续。「随念」是说，按照蕴的次第，或者按照死亡与结生的次第，一路追随下去、一一回想。确实，能够随念宿住的有六种人：外道、普通声闻、大声闻、上首弟子、辟支佛，以及诸佛。其中，外道只能随念四十劫，不能超过。为什么？因为他们的智慧薄弱。由于他们没有能力区分名与色，所以智慧微弱。普通声闻因为智慧强，能随念百劫、千劫。八十位大声闻能随念十万劫。两位首座弟子能随念一个阿僧祇劫加上十万劫。辟支佛能随念两个阿僧祇劫加上十万劫。这就是他们各自愿力所能达到的极限。但对于诸佛来说，则没有所谓的时间限制。而且，外道只能按照蕴的次第来回忆，他们没办法抛开次第，直接以死亡和结生的方式来随念。就像盲人不放手杖便无法行走，他们也不能抛开蕴的次第来回忆。普通声闻既可以按蕴次第随念，也能够以死亡与结生次第穿越，八十位大声闻同样如此。可是，对于两位首座弟子来说，就没有按蕴次第回忆的必要了。他们看到一个生命的死亡，接着看到结生；再看到另一个生命的死亡，再看到结生。就这样，他们纯粹依靠死亡与结生次第来回穿越，辟支佛也是这样。至于诸佛，既不需要按蕴次第回忆，也不需要通过死亡与结生的次第来穿越。因为在无数亿劫中，无论某个位置是低是高，只要他们想知道，那个地方就会直接显现出来。因此，即使要跨越无数亿劫，他们也能直接到达想去的任何一处，就像狮子迈步一样直截了当。当他们这样行进时，他们的智慧不会卡在中间任何一世，而是直接抓到想知道的任一去处。

So tathābhāvitena cittenātiādīsu pubbenivāsānussatiñāṇāyāti etassa ñāṇassa adhigamāya, pattiyāti vuttaṃ hoti. Anekavihitanti anekavidhaṃ nānappakāraṃ, anekehi vā pakārehi pavattitaṃ, saṃvaṇṇitanti attho. Pubbenivāsanti samanantarātītaṃ bhavaṃ ādiṃ katvā tattha tattha nivutthasantānaṃ. Anussaratīti khandhapaṭipāṭivasena cutipaṭisandhivasena vā anugantvā anugantvā sarati. Imañhi pubbenivāsaṃ cha janā anussaranti titthiyā pakatisāvakā mahāsāvakā aggasāvakā paccekabuddhā buddhāti. Tattha titthiyā cattālīsaṃyeva kappe anussaranti , na tato paraṃ. Kasmā? Dubbalapaññattā. Tesañhi nāmarūpaparicchedavirahitattā dubbalā paññā hoti. Pakatisāvakā kappasatampi kappasahassampi anussarantiyeva balavapaññattā. Asīti mahāsāvakā satasahassakappe anussaranti. Dve aggasāvakā ekamasaṅkheyyaṃ kappasatasahassañca. Paccekabuddhā dve asaṅkheyyāni satasahassañca. Ettako hi tesaṃ abhinīhāro. Buddhānaṃ pana paricchedo nāma natthi. Titthiyā ca khandhapaṭipāṭimeva saranti, paṭipāṭiṃ muñcitvā cutipaṭisandhivasena sarituṃ na sakkonti. Yathā andhā yaṭṭhiṃ amuñcitvāva gacchanti, evaṃ te khandhapaṭipāṭiṃ amuñcitvāva saranti. Pakatisāvakā khandhapaṭipāṭiyāpi anussaranti, cutipaṭisandhivasenāpi saṅkamanti, tathā asīti mahāsāvakā. Dvinnaṃ pana aggasāvakānaṃ khandhapaṭipāṭikiccaṃ natthi. Ekassa attabhāvassa cutiṃ disvā paṭisandhiṃ passanti, puna aparassa cutiṃ disvā paṭisandhinti evaṃ cutipaṭisandhivaseneva saṅkamantā gacchanti, tathā paccekabuddhā. Buddhānaṃ pana neva khandhapaṭipāṭikiccaṃ, na cutipaṭisandhivasena saṅkamanakiccaṃ atthi. Tesañhi anekāsu kappakoṭīsu heṭṭhā vā upari vā yaṃ yaṃ ṭhānaṃ icchanti, taṃ taṃ pākaṭameva hoti. Tasmā anekāpi kappakoṭiyo saṅkhipitvā yaṃ yaṃ icchanti, tattha tattheva okkamantā sīhokkantavasena gacchanti. Evaṃ gacchantānañca nesaṃ ñāṇaṃ antarantarāsu jātīsu asajjamānaṃ icchiticchitaṭṭhānameva gaṇhāti.

1212在这六种随念宿住的人当中，外道的宿住之见显现出来，就像萤火虫的光亮一般；普通声闻的，像灯光一般；大声闻的，像火炬的光亮一般；上首弟子的，像晨星的光亮一般；辟支佛的，像月光一般；诸佛的宿住见则像点缀着千道光芒的秋天太阳那样显现。外道的宿住随念，好比盲人靠手杖顶端摸索着走；普通声闻的，好比走独木桥；大声闻的，好比走临时用腿搭成的桥；上首弟子的，好比走用车辆架起的桥；辟支佛的，好比走人行的小路；诸佛的，则好比走宽敞的大车道。而在当前这个语境中，所指的是声闻弟子的宿住随念。

Imesu pana chasu pubbenivāsaṃ anussarantesu titthiyānaṃ pubbenivāsadassanaṃ khajjopanakappabhāsadisaṃ hutvā upaṭṭhāti, pakatisāvakānaṃ dīpappabhāsadisaṃ, mahāsāvakānaṃ ukkāpabhāsadisaṃ, aggasāvakānaṃ osadhitārakāpabhāsadisaṃ, paccekabuddhānaṃ candappabhāsadisaṃ. Buddhānaṃ rasmisahassapaṭimaṇḍitasaradasūriyamaṇḍalasadisaṃ hutvā upaṭṭhāti. Titthiyānaṃ pubbenivāsānussaraṇaṃ andhānaṃ yaṭṭhikoṭigamanaṃ viya hoti. Pakatisāvakānaṃ daṇḍakasetugamanaṃ viya, mahāsāvakānaṃ jaṅghasetugamanaṃ viya, aggasāvakānaṃ sakaṭasetugamanaṃ viya, paccekabuddhānaṃ jaṅghamaggagamanaṃ viya, buddhānaṃ mahāsakaṭamaggagamanaṃ viya hoti. Imasmiṃ pana adhikāre sāvakānaṃ pubbenivāsānussaraṇaṃ adhippetaṃ.

1213因此，一位想要这样随念的初学比丘，在午后从托钵返回，独处静居，依次进入四种禅那，从作为神通基础的禅那出定后，依前述方法观察缘起，然后应作意最后一座。接着应作意：敷设座位、进入住所、收拾衣钵、用餐时间、从村落回来、在村落中托钵、进入村落托钵、离开寺院、礼拜塔庙菩提树、洗钵、收钵、从收钵直到洗嘴之间所做的事、清晨所做的事、中夜所做的事、初夜所做的事。像这样，以逆序方式作意一整日一整夜所做的全部事情。这些事对于平常心也是清楚的，而对于遍作定心则更是极其清楚。如果其中某些部分不清楚，则应再进入基础禅那，出定后再作意。这样就会像灯被点亮一样清楚。以同样的逆序方式，还应作意第二天、第三、第四、第五天，乃至十天、半月、一月、一年中所做的事。用同样的方法，从十年、二十年，一直作意到在此生中自己的结生。在作意时，应把心转向过去生死亡刹那现行的名色。因为一位有智慧的比丘，完全有能力在第一次就突破结生，取死亡刹那的名色为所缘。然而，由于过去生的名色已彻底灭尽，而此处生起的是新的名色，所以那个地方幽暗闭塞，犹如深黑一般，对智慧不足者极难见到。因此，不应放弃而说：‘我无法突破结生，取死亡刹那的名色为所缘。’而应反复进入基础禅那，出定后一次次作意那个地方。

Tasmā evaṃ anussaritukāmena ādikammikena bhikkhunā pacchābhattaṃ piṇḍapātapaṭikkantena rahogatena paṭisallīnena paṭipāṭiyā cattāri jhānāni samāpajjitvā abhiññāpādakajjhānato vuṭṭhāya vuttanayena paṭiccasamuppādaṃ paccavekkhitvā sabbapacchimā nisajjā āvajjitabbā. Tato āsanapaññāpanaṃ senāsanappavesanaṃ pattacīvarapaṭisāmanaṃ bhojanakālo gāmato āgamanakālo gāme piṇḍāya caritakālo gāmaṃ piṇḍāya paviṭṭhakālo vihārato nikkhamanakālo cetiyabodhivandanakālo pattadhovanakālo pattapaṭiggahaṇakālo pattapaṭiggahaṇato yāva mukhadhovanā katakiccaṃ paccūsakāle katakiccaṃ, majjhimayāme paṭhamayāme katakiccanti evaṃ paṭilomakkamena sakalaṃ rattindivaṃ katakiccaṃ āvajjitabbaṃ. Ettakaṃ pana pakaticittassapi pākaṭaṃ hoti, parikammasamādhicittassa pana atipākaṭameva. Sace panettha kiñci na pākaṭaṃ hoti, puna pādakajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya āvajjitabbaṃ. Ettakena dīpe jalite viya pākaṭaṃ hoti . Evaṃ paṭilomakkameneva dutiyadivasepi tatiyacatutthapañcamadivasesupi dasāhepi addhamāsepi māsepi saṃvaccharepi katakiccaṃ āvajjitabbaṃ. Eteneva upāyena dasa vassāni vīsati vassānīti yāva imasmiṃ bhave attano paṭisandhi, tāva āvajjantena purimabhave cutikkhaṇe pavattaṃ nāmarūpaṃ āvajjitabbaṃ. Pahoti hi paṇḍito bhikkhu paṭhamavāreneva paṭisandhiṃ ugghāṭetvā cutikkhaṇe nāmarūpaṃ ārammaṇaṃ kātuṃ. Yasmā pana purimabhave nāmarūpaṃ asesaṃ niruddhaṃ, idha aññaṃ uppannaṃ, tasmā taṃ ṭhānaṃ āhundarikaṃ andhatamamiva hoti sududdasaṃ duppaññena. Tenāpi ‘‘na sakkomahaṃ paṭisandhiṃ ugghāṭetvā cutikkhaṇe nāmarūpārammaṇaṃ kātu’’nti dhuranikkhepo na kātabbo. Tadeva pana pādakajjhānaṃ punappunaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya vuṭṭhāya taṃ ṭhānaṃ āvajjitabbaṃ.

1214这样努力时，就好比一个大力士为了取尖顶屋的栋梁而砍大树，仅砍断枝叶斧刃就崩坏了，他虽然无法砍倒大树，却不放弃，而是去铁匠铺让人把斧头磨锋利，回来再砍；斧刃再崩坏，又同样磨利再砍。他这样砍时，已砍断的不必再砍，未砍断的继续砍，不久便能砍倒大树。同样地，从基础禅那出定后，不回顾先前已作意的内容，只作意结生，这样不久就能突破结生，取死亡刹那的名色为所缘。在此，从最后一座开始直到结生，以这些为所缘而生起的智慧，不叫宿住智，而叫遍作定智。有人称它为‘过去分智’，但那是针对色界心的过去分智而言，这种说法不合理。然而，当这位比丘超越了结生，取死亡刹那现行的名色为所缘，生起意门转向心，并依前述方法生起安止心时，那时与此心相应的智慧，才叫宿住随念智。他依与此智相应的念，随念宿住。

Evaṃ karonto hi seyyathāpi nāma balavā puriso kūṭāgārakaṇṇikatthāya mahārukkhaṃ chindanto sākhāpalāsacchedanamatteneva pharasudhārāya vipannāya mahārukkhaṃ chindituṃ asakkontopi dhuranikkhepaṃ akatvāva kammārasālaṃ gantvā tikhiṇaṃ pharasuṃ kārāpetvā puna āgantvā chindeyya, puna vipannāya ca punapi tatheva kāretvā chindeyya, so evaṃ chindanto chinnassa chinnassa puna chettabbābhāvato achinnassa ca chedanato nacirasseva mahārukkhaṃ pāteyya, evameva pādakajjhānā vuṭṭhāya pubbe āvajjitaṃ anāvajjitvā paṭisandhimeva āvajjanto taṃ nacirasseva paṭisandhiṃ ugghāṭetvā cutikkhaṇe nāmarūpaṃ ārammaṇaṃ kareyyāti. Tattha pacchimanisajjato pabhuti yāva paṭisandhito ārammaṇaṃ katvā pavattaṃ ñāṇaṃ pubbenivāsañāṇaṃ nāma na hoti, taṃ pana parikammasamādhiñāṇaṃ nāma hoti. ‘‘Atītaṃsañāṇa’’nti petaṃ eke vadanti . Taṃ atītaṃsañāṇassa rūpāvacarattā rūpāvacaraṃ sandhāya vacanaṃ na yujjati. Yadā panassa bhikkhuno paṭisandhiṃ atikkamma cutikkhaṇe pavattaṃ nāmarūpaṃ ārammaṇaṃ katvā manodvārāvajjanaṃ uppajjitvā pubbe vuttanayena appanācittaṃ uppajjati, tadāssa tena cittena sampayuttaṃ ñāṇaṃ pubbenivāsānussatiñāṇaṃ nāma. Tena ñāṇena sampayuttāya satiyā pubbenivāsaṃ anussarati.

1215在此，‘即所说的’是表示所开始种类之义的介词。正因如此，为了显示已开始的宿住之种类差别，才说‘一生’等语。在此，‘一生’是指以一个结生为始、一个死亡为终，包含在一个有中的蕴相续。对于‘二生’等也是如此。而在‘许多坏劫’等中，衰败的劫是坏劫，因为那时一切众生聚集于梵天界；增长的劫是成劫，因为众生从梵天界转出。其中，提到坏劫即包含了坏住劫，因为坏住劫以坏劫为根本；提到成劫即包含了成住劫。这样便含摄了《增支部》所说的四种不可计数：‘比丘们，有这四种劫的不可计数。哪四种？比丘们，当一个劫正在毁灭，那是难以计算的。比丘们，当劫停住于毁灭状态……当劫正在生成……当劫停住于生成状态，那是难以计算的。’

Tattha seyyathidanti āraddhappakāradassanatthe nipāto. Teneva yvāyaṃ pubbenivāso āraddho, tassa pakārappabhedaṃ dassento ekampi jātintiādimāha. Tattha ekampi jātinti ekampi paṭisandhimūlaṃ cutipariyosānaṃ ekabhavapariyāpannaṃ khandhasantānaṃ. Esa nayo dvepi jātiyotiādīsu. Anekepi saṃvaṭṭakappetiādīsu pana parihāyamāno kappo saṃvaṭṭakappo tadā sabbesaṃ brahmaloke sannipatanato. Vaḍḍhamāno kappo vivaṭṭakappo tadā brahmalokato sattānaṃ vivaṭṭanato. Tattha saṃvaṭṭena saṃvaṭṭaṭṭhāyī gahito hoti taṃmūlakattā. Vivaṭṭena ca vivaṭṭaṭṭhāyī. Evañhi sati ‘‘cattārimāni, bhikkhave, kappassa asaṅkhyeyyāni. Katamāni cattāri? Yadā, bhikkhave, kappo saṃvaṭṭati, taṃ na sukaraṃ saṅkhātuṃ. Yadā, bhikkhave, kappo saṃvaṭṭo tiṭṭhati…pe… yadā, bhikkhave, kappo vivaṭṭati…pe… yadā, bhikkhave, kappo vivaṭṭo tiṭṭhati, taṃ na sukaraṃ saṅkhātu’’nti (a. ni. 4.156) vuttāni cattāri asaṅkheyyāni pariggahitāni honti.

1216其中，有三种毁灭：火毁灭、水毁灭、风毁灭。有三种毁灭的界限：光音天、遍净天、广果天。当劫以火毁灭时，从光音天以下都被火烧毁。当以水毁灭时，从遍净天以下都被水消融。当以风毁灭时，从广果天以下都被风摧毁。但就广度而言，始终是一个佛刹在毁灭。所谓佛刹有三种：诞生刹、教令刹、境界刹。其中，诞生刹以一万个轮围世界为边界，如来入胎等时，这个区域会发生震动。教令刹以百千俱胝个轮围世界为边界，这是《宝经》《蕴护经》《幢顶护经》《阿吒那胝护经》《孔雀护经》这些护经的威力所及的范围。境界刹则是无限无量的，也就是‘只要如来愿意’（增支部3.81）所说的范围。在其中，如来愿意知道什么，就能知道什么。如是，在这三种佛刹中，毁灭的是一个教令刹，而当它毁灭时，诞生刹当然也一同毁灭，而且毁灭时是整体一起毁灭的，重新建立时也是整体一起建立的。

Tattha tayo saṃvaṭṭā – tejosaṃvaṭṭo, āposaṃvaṭṭo, vāyosaṃvaṭṭoti. Tisso saṃvaṭṭasīmā – ābhassarā, subhakiṇhā, vehapphalāti. Yadā kappo tejena saṃvaṭṭati, ābhassarato heṭṭhā agginā ḍayhati. Yadā āpena saṃvaṭṭati, subhakiṇhato heṭṭhā udakena vilīyati. Yadā vāyunā saṃvaṭṭati, vehapphalato heṭṭhā vātena viddhaṃsīyati. Vitthārato pana sadāpi ekaṃ buddhakkhettaṃ vinassati. Buddhakkhettaṃ nāma tividhaṃ hoti – jātikkhettaṃ, āṇākkhettaṃ, visayakkhettañca. Tattha jātikkhettaṃ dasasahassacakkavāḷapariyantaṃ hoti, yaṃ tathāgatassa paṭisandhigahaṇādīsu kampati. Āṇākkhettaṃ koṭisatasahassacakkavāḷapariyantaṃ, yattha ratanaparittaṃ, khandhaparittaṃ, dhajaggaparittaṃ, āṭānāṭiyaparittaṃ , moraparittanti imesaṃ parittānaṃ ānubhāvo vattati. Visayakkhettaṃ anantamaparimāṇaṃ, yaṃ ‘‘yāvatā vā pana ākaṅkheyyā’’ti (a. ni. 3.81) vuttaṃ. Tattha yaṃ yaṃ tathāgato ākaṅkhati, taṃ taṃ jānāti. Evametesu tīsu buddhakkhettesu ekaṃ āṇākkhettaṃ vinassati, tasmiṃ pana vinassante jātikkhettaṃ vinaṭṭhameva hoti, vinassantañca ekatova vinassati, saṇṭhahantañca ekatova saṇṭhahati.

1217应当这样理解它的毁灭与建立：当劫被火烧毁时，最初会生起劫灭大云，在百千俱胝的轮围世界中降下倾盆大雨。人们高兴地取出所有种子播下。但当庄稼长到大约牛刚能啃得到的程度时，就再也不会降一滴雨，那时降雨就彻底断了。依赖雨水生存的众生，渐渐投生到梵天界，依赖花果生存的天神也是如此。如此经过漫长的岁月，各处的水都逐渐枯竭。接着，鱼和龟等也死去，投生到梵天界，地狱的众生也一样。对此，有人说：‘地狱众生要到七个太阳都出现时才毁灭。’但是，没有禅那就不能投生到梵天界，而这些众生有的正受到饥荒逼迫，有的根本没有能力证得禅那，他们怎么投生到那里呢？是靠在天界获得的禅那。因为那时候，名为‘世间群集’的欲界天神，会披头散发，满脸泪痕，用双手擦拭泪水，穿着红衣服，显得非常怪异丑陋，在人间四处游走，这样宣告：‘贤者啊，贤者！从今往后十万年，劫将生起，这个世界将要毁灭，大海也将干涸，这片大地和须弥山王都将烧毁灭亡，世界毁灭将一直漫延到梵天界。贤者啊，请你们修习慈心！修习悲心！修习喜心！修习舍心！奉侍母亲，奉侍父亲，恭敬家族中的长辈！’人类和地居天神听到这番话，绝大多数都生起了悚惧感，彼此心意变得柔和，广修慈心等善业，然后投生到天界。他们在那里享用天界的纯净食物，并在风遍处作遍作，证得了禅那。其他的有情，则是由后后受业而投生到天界。因为，流转轮回的有情，没有一个是不带有后后受业的。他们到了天界，也以同样的方式证得禅那。就这样，依靠在天界获得的禅那，一切众生都投生到了梵天界。

Tassevaṃ vināso ca saṇṭhahanañca veditabbaṃ – yasmiṃ samaye kappo agginā nassati, āditova kappavināsakamahāmegho vuṭṭhahitvā koṭisatasahassacakkavāḷe ekaṃ mahāvassaṃ vassati. Manussā tuṭṭhā sabbabījāni nīharitvā vapanti. Sassesu pana gokhāyitakamattesu jātesu gadrabharavaṃ ravanto ekabindumattampi na vassati, tadā pacchinnaṃ pacchinnameva vassaṃ hoti. Vassūpajīvino sattā kamena brahmaloke nibbattanti, pupphaphalūpajīviniyo ca devatā. Evaṃ dīghe addhāne vītivatte tattha tattha udakaṃ parikkhayaṃ gacchati. Athānukkamena macchakacchapāpi kālaṃ katvā brahmaloke nibbattanti, nerayikasattāpi. Tattha ‘‘nerayikā sattamasūriyapātubhāve vinassantī’’ti eke. Jhānaṃ vinā natthi brahmaloke nibbatti, etesañca keci dubbhikkhapīḷitā, keci abhabbā jhānādhigamāya, te kathaṃ tattha nibbattantīti? Devaloke paṭiladdhajjhānavasena. Tadā hi ‘‘vassasatasahassassa accayena kappavuṭṭhānaṃ bhavissatī’’ti lokabyūhā nāma kāmāvacaradevā muttasirā vikiṇṇakesā rudamukhā assūni hatthehi puñchamānā rattavatthanivatthā ativiya virūpavesadhārino hutvā manussapathe vicarantā evaṃ ārocenti – ‘‘mārisā, mārisā, ito vassasatasahassassa accayena kappavuṭṭhānaṃ bhavissati, ayaṃ loko vinassissati, mahāsamuddopi ussussissati, ayañca mahāpathavī sineru ca pabbatarājā uddayhissanti vinassissanti, yāva brahmalokā lokavināso bhavissati. Mettaṃ, mārisā, bhāvetha. Karuṇaṃ… muditaṃ… upekkhaṃ, mārisā, bhāvetha. Mātaraṃ upaṭṭhahatha, pitaraṃ upaṭṭhahatha, kule jeṭṭhāpacāyino hothā’’ti. Tesaṃ vacanaṃ sutvā yebhuyyena manussā ca bhummā devā ca saṃvegajātā aññamaññaṃ muducittā hutvā mettādīni puññāni karitvā devaloke nibbattanti. Tattha dibbasudhābhojanaṃ bhuñjitvā vāyokasiṇe parikammaṃ katvā jhānaṃ paṭilabhanti. Tadaññe pana aparapariyavedanīyena kammena devaloke nibbattanti. Aparapariyavedanīyakammarahito hi saṃsāre saṃsaranto nāma satto natthi. Tepi tattha tatheva jhānaṃ paṭilabhanti. Evaṃ devaloke paṭiladdhajjhānavasena sabbepi brahmaloke nibbattantīti.

1218从雨断之后，又经过了漫长的岁月，第二个太阳出现了。当它出现时，黑夜与白天的界限根本无法分辨。一个太阳升起，另一个太阳落下，世间承受着不间断的太阳炽烤。平常的太阳里有日天子，而劫灭的太阳是没有的。平常太阳运行时，空中还有云朵和烟霞飘动；但劫灭太阳运行时，天空一丝云烟也没有，像镜面一样干净。除了五大河之外，其余中小河流的水全部干涸。

Vassūpacchedato pana uddhaṃ dīghassa addhuno accayena dutiyo sūriyo pātubhavati, tasmiṃ pātubhūte neva rattiparicchedo, na divāparicchedo paññāyati. Eko sūriyo udeti, eko atthaṃ gacchati, avicchinnasūriyasantāpova loko hoti. Yathā ca pakatisūriye sūriyadevaputto hoti, evaṃ kappavināsakasūriye natthi. Tattha pakatisūriye vattamāne ākāse valāhakāpi dhūmasikhāpi caranti. Kappavināsakasūriye vattamāne vigatadhūmavalāhakaṃ ādāsamaṇḍalaṃ viya nimmalaṃ nabhaṃ hoti. Ṭhapetvā pañca mahānadiyo sesakunnadīādīsu udakaṃ sussati.

1219此后又经过了漫长的岁月，第三个太阳出现了。由于它的出现，连大河都干涸了。

Tatopi dīghassa addhuno accayena tatiyo sūriyo pātubhavati, yassa pātubhāvā mahānadiyopi sussanti.

1220此后又经过了漫长的岁月，第四个太阳出现了。由于它的出现，雪山之中作为大河源头的七个大湖都干涸了，它们就是：狮子崖池、鹅崖池、耳环池、车匠池、无热恼池、六牙池、拘那罗池。

Tatopi dīghassa addhuno accayena catuttho sūriyo pātubhavati, yassa pātubhāvā himavati mahānadīnaṃ pabhavā – ‘‘sīhapapātano, haṃsapātano, kaṇṇamuṇḍako, rathakāradaho, anotattadaho, chaddantadaho, kuṇāladaho’’ti ime satta mahāsarā sussanti.

1221此后又经过了漫长的岁月，第五个太阳出现了。由于它的出现，渐渐地，大海里连手指节那么一丁点水都存不下了。

Tatopi dīghassa addhuno accayena pañcamo sūriyo pātubhavati, yassa pātubhāvā anupubbena mahāsamudde aṅgulipabbatemanamattampi udakaṃ na saṇṭhāti.

1222此后又经过了漫长的岁月，第六个太阳出现了。由于它的出现，整个轮围世界变成一团浓烟，所有的湿润都被这烟吸尽。如同这个轮围世界一样，百千俱胝个轮围世界也同样如此。

Tatopi dīghassa addhuno accayena chaṭṭho sūriyo pātubhavati, yassa pātubhāvā sakalacakkavāḷaṃ ekadhūmaṃ hoti pariyādinnasinehaṃ dhūmena. Yathā cidaṃ, evaṃ koṭisatasahassacakkavāḷānipi.

1223此后又经过了漫长的岁月，第七个太阳出现了。由于它的出现，整个轮围世界，连同百千俱胝个轮围世界，都变成了一片火网。那些百由旬等种种不同大小的须弥山峰，也崩解散裂，消失在虚空之中。这火焰向上猛冲，烧到了四大王天。在那里，它烧毁了金殿、宝殿、玛瑙殿后，继续烧到三十三天。就依这种方式，火焰一直烧到初禅地。在那里，它烧遍了三个梵天界后，到达光音天便停住了。只要还有哪怕像微尘那么小的行所摄遗留下来，这火就不会熄灭。然而，当一切行完全灭尽时，火焰便像烧尽芝麻油的灯焰那样，连灰烬都不留，就此熄灭。此时，下方的虚空与上方的虚空合为一体，成为一片巨大的黑暗。

Tatopi dīghassa addhuno accayena sattamo sūriyo pātubhavati, yassa pātubhāvā sakalacakkavāḷaṃ ekajālaṃ hoti saddhiṃ koṭisatasahassacakkavāḷehi. Yojanasatikādibhedāni sinerukūṭānipi palujjitvā ākāseyeva antaradhāyanti. Sā aggijālā uṭṭhahitvā cātumahārājike gaṇhāti. Tattha kanakavimānaratanavimānamaṇivimānāni jhāpetvā tāvatiṃsabhavanaṃ gaṇhāti. Eteneva upāyena yāva paṭhamajjhānabhūmiṃ gaṇhāti. Tattha tayopi. Brahmaloke jhāpetvā ābhassare āhacca tiṭṭhati. Sā yāva aṇumattampi saṅkhāragataṃ atthi, tāva na nibbāyati. Sabbasaṅkhāraparikkhayā pana sappitelajhāpanaggisikhā viya chārikampi anavasesetvā nibbāyati. Heṭṭhāākāsena saha upariākāso eko hoti mahandhakāro.

1224然后，又经过了漫长的岁月，大暴雨云团升腾而起，起初降下极细的雨丝。渐渐地，雨水倾泻而下，粗如藕茎、臼杵、棕榈树干，灌满了百千俱胝个轮围世界中一切焦枯之地，而后才消失。风从下方和侧方刮起，使水凝聚，变得坚实，就像莲叶上的水珠。若问：它是如何能将如此巨大的水聚凝成一团的呢？这是因为风为水提供了缝隙。那风在处处为水提供缝隙。就这样，水被风聚集、压紧、浓缩，逐渐减少，不断地向下降落。每当水降到某一层面，原来梵天界的位置就出现了梵天界，上方四欲界天所在的位置就出现了天界。然而，当水降到先前大地的位置时，便生起了强劲的大风。那些大风如同封闭的风箱困住空气一般，把水困住，让水无法喘动而停住。当甘甜之水渐渐减少时，其表面便生起了地味。这片地味具足色泽，也具足香与味，就像不加水熬煮的米粥表面凝结的那层皮。这时，先前在光音梵天界最早化生的有情，由于寿命结束或福报耗尽，从那里死去，再投生到这里。他们自身发光，能在空中飞行。按照《起世经》所讲述的方式，他们尝了那地味，被贪爱所征服，便开始用手团成食团来吃。

Atha dīghassa addhuno accayena mahāmegho uṭṭhahitvā paṭhamaṃ sukhumaṃ sukhumaṃ vassati. Anupubbena kumudanāḷayaṭṭhimusalatālakkhandhādippamāṇāhi dhārāhi vassanto koṭisatasahassacakkavāḷesu sabbaṃ daḍḍhaṭṭhānaṃ pūretvā antaradhāyati. Taṃ udakaṃ heṭṭhā ca tiriyañca vāto samuṭṭhahitvā ghanaṃ karoti parivaṭumaṃ paduminipatte udakabindusadisaṃ. Kathaṃ tāva mahantaṃ udakarāsiṃ ghanaṃ karotīti ce? Vivarasampadānato. Taṃ hissa tahiṃ tahiṃ vivaraṃ deti. Taṃ evaṃ vātena sampiṇḍiyamānaṃ ghanaṃ kariyamānaṃ parikkhayamānaṃ anupubbena heṭṭhā otarati. Otiṇṇe otiṇṇe udake brahmalokaṭṭhāne brahmalokā, upari catukāmāvacaradevalokaṭṭhāne ca devalokā pātubhavanti. Purimapathaviṭṭhānaṃ otiṇṇe pana balavavātā uppajjanti. Te taṃ pihitadvāre dhamakaraṇe ṭhitaudakamiva nirussāsaṃ katvā rumbhanti. Madhurodakaṃ parikkhayaṃ gacchamānaṃ upari rasapathaviṃ samuṭṭhāpeti. Sā vaṇṇasampannā ceva hoti gandharasasampannā ca nirudakapāyāsassa upari paṭalaṃ viya. Tadā ca ābhassarabrahmaloke paṭhamatarābhinibbattā sattā āyukkhayā vā puññakkhayā vā tato cavitvā idhūpapajjanti. Te honti sayaṃpabhā antalikkhacarā. Te aggaññasutte (dī. ni. 3.120) vuttanayena taṃ rasapathaviṃ sāyitvā taṇhābhibhūtā āluppakārakaṃ paribhuñjituṃ upakkamanti.

1225后来，他们自身的光明消失，黑暗降临了。他们看见黑暗，便恐惧起来。这时，一个直径整整五十由旬的日轮出现了，消除了他们的恐惧，带给他们勇气。他们看见后，欢喜踊跃地说：‘它为我们这些恐惧者驱除了恐惧，让我们变得勇敢，并且升了起来，因此应该叫做“日”。’于是就给日轮取名为‘日’。后来，日轮在白天照明后落山了，他们又害怕起来，心想：‘我们得到的光亮也没了。’他们又想：‘如果还能再得到另一种光明，那该多好啊！’好像知道他们的心意一般，一个直径四十九由旬的月轮出现了。他们看到后，更加欢喜踊跃，说道：‘它像是知道我们的愿望才升起来的，因此应该叫做“月”。’于是就给月轮取名为‘月’。

Atha tesaṃ sayaṃpabhā antaradhāyati, andhakāro hoti. Te andhakāraṃ disvā bhāyanti. Tato nesaṃ bhayaṃ nāsetvā sūrabhāvaṃ janayantaṃ paripuṇṇapaññāsayojanaṃ sūriyamaṇḍalaṃ pātubhavati. Te taṃ disvā ‘‘ālokaṃ paṭilabhimhā’’ti haṭṭhatuṭṭhā hutvā ‘‘amhākaṃ bhītānaṃ bhayaṃ nāsetvā sūrabhāvaṃ janayanto uṭṭhito, tasmā sūriyo hotū’’ti sūriyotvevassa nāmaṃ karonti. Atha sūriye divasaṃ ālokaṃ katvā atthaṅgate ‘‘yampi ālokaṃ labhimha, sopi no naṭṭho’’ti puna bhītā honti, tesaṃ evaṃ hoti ‘‘sādhu vatassa sace aññaṃ ālokaṃ labheyyāmā’’ti. Tesaṃ cittaṃ ñatvā viya ekūnapaññāsayojanaṃ candamaṇḍalaṃ pātubhavati. Te taṃ disvā bhiyyosomattāya haṭṭhatuṭṭhā hutvā ‘‘amhākaṃ chandaṃ ñatvā viya uṭṭhito, tasmā cando hotū’’ti candotvevassa nāmaṃ karonti.

1226就这样，在日月出现之后，星星以及种种星宿也出现了。从此以后，昼夜、月份、半个月、季节和年岁便逐渐可以辨知。不过，须弥山、轮围山与雪山，恰恰是在日月出现的那一天——也就是星宿月的满月日——无先无后地同时出现的。那是怎么出现的呢？就好比在煮米粥的时候，锅中的气泡一起冒了出来，有的地方高高凸起，有的地方低陷下去，有的地方平平坦坦；同样地，高高凸起的地方就成了山，低陷下去的地方就成了海，平平坦坦的地方就成了洲。

Evaṃ candimasūriyesu pātubhūtesu nakkhattāni tārakarūpāni pātubhavanti. Tato pabhuti rattindivā paññāyanti anukkamena ca māsaddhamāsautusaṃvaccharā. Candimasūriyānaṃ pana pātubhūtadivaseyeva sinerucakkavāḷahimavantapabbatā pātubhavanti . Te ca kho apubbaṃ acarimaṃ phagguṇapuṇṇamadivaseyeva pātubhavanti. Kathaṃ? Yathā nāma kaṅgubhatte paccamāne ekappahāreneva pubbuḷakā uṭṭhahanti, eke padesā thūpathūpā honti, eke ninnaninnā eke samasamā, evamevaṃ thūpathūpaṭṭhāne pabbatā honti ninnaninnaṭṭhāne samuddā samasamaṭṭhāne dīpāti.

1227那时，那些众生在食用地味的过程中，渐渐有些众生容貌美丽，有些众生容貌丑陋。其中容貌美丽者轻慢容貌丑陋者。由于他们的骄慢，那地味便消失了，地饼出现了。之后，以同样的方式，地饼也消失了，藤蔓出现了。又以同样的方式，藤蔓也消失了，不长糠秕、洁净而芬芳、能结出米粒的自然稻便出现了。此后，他们的器皿生出来了。他们把稻米放在器皿中，再放在石板上，火苗自己生起，将其煮熟。那饭食如同素馨花一般，无需汤汁菜肴，他们想尝什么味道，饭食便自然具有那种味道。他们吃下这粗劣的食物后，从此便产生了大小便溺。为了排泄大小便，他们的排泄孔便裂开了。男人的男相和女人的女相显现出来。于是女人对男人、男人对女人过度地注视。由于过度注视，欲热恼生起，他们便随之行淫。由于行非法，他们遭到智者的呵责和侵扰，为了覆藏那非法，便建造房屋。他们住在房屋中，渐渐效仿某个懒惰众生的行为，开始储存粮食。从此以后，稻谷便被糠和壳所包裹，被割之处也不再复生。他们聚集在一起悲叹道：‘哎呀，诸贤！恶法已在众生中出现了，我们前世是意所成的啊！’这应当依照《起源经》中所说的方式展开详述。随后，他们划定了田界。

Atha tesaṃ sattānaṃ rasapathaviṃ paribhuñjantānaṃ kamena ekacce vaṇṇavanto, ekacce dubbaṇṇā honti. Tattha vaṇṇavanto dubbaṇṇe atimaññanti. Tesaṃ atimānapaccayā sā rasapathavī antaradhāyati, bhūmipappaṭako pātubhavati. Atha tesaṃ teneva nayena sopi antaradhāyati, padālatā pātubhavati. Teneva nayena sāpi antaradhāyati, akaṭṭhapāko sāli pātubhavati akaṇo athuso suddho sugandhā taṇḍulapphalo. Tato nesaṃ bhājanāni uppajjanti. Te sāliṃ bhājane ṭhapetvā pāsāṇapiṭṭhiyaṃ ṭhapenti. Sayameva jālāsikhā uṭṭhahitvā taṃ pacati. So hoti odano sumanajātipupphasadiso. Na tassa sūpena vā byañjanena vā karaṇīyaṃ atthi, yaṃ yaṃ rasaṃ bhuñjitukāmā honti, taṃ taṃ rasova hoti. Tesaṃ taṃ oḷārikaṃ āhāraṃ āharayataṃ tato pabhuti muttakarīsaṃ sañjāyati. Atha nesaṃ tassa nikkhamanatthāya vaṇamukhāni pabhijjanti . Purisassa purisabhāvo, itthiyā itthibhāvo pātubhavati. Tatra sudaṃ itthī purisaṃ, puriso ca itthiṃ ativelaṃ upanijjhāyati. Tesaṃ ativelaṃ upanijjhāyanapaccayā kāmapariḷāho uppajjati. Tato methunaṃ dhammaṃ paṭisevanti. Te asaddhammapaṭisevanapaccayā viññūhi garahiyamānā viheṭhiyamānā tassa asaddhammassa paṭicchādanahetu agārāni karonti. Te agāraṃ ajjhāvasamānā anukkamena aññatarassa alasajātikassa sattassa diṭṭhānugatiṃ āpajjantā sannidhiṃ karonti. Tato pabhuti kaṇopi thusopi taṇḍulaṃ pariyonandhati, lāyitaṭṭhānampi na paṭivirūhati. Te sannipatitvā anutthunanti ‘‘pāpakā vata bho dhammā sattesu pātubhūtā, mayañhi pubbe manomayā ahumhā’’ti aggaññasutte (dī. ni. 3.128) vuttanayena vitthāretabbaṃ. Tato mariyādaṃ ṭhapenti.

1228那时，某个众生拿了他人应得之份而为不与取。众人两次呵责他，到第三次便用手、土块和棍棒打他。在不与取、谴责、妄语和执杖打人等事兴起之后，他们聚集商议道：‘我们何不公认出一个众生，让他来恰当地呵责应呵责者、谴责应谴责者、摈逐应摈逐者，我们则把自己稻米的份额分给他。’就这样，在众生们作出了决定时，就在此劫之中，这位世尊当时身为菩萨，在那些众生中相貌最为俊美，最为悦目，最有威势，智慧具足，堪能施行惩治与摄护。他们便近前祈请，并加以公认。他由于‘被广大民众所公认’而称‘摩诃三摩多’（大选出者），由于‘为田地的统领’而称‘刹帝利’，由于‘以法以平正令他人悦乐’而称‘王’，以这三个名字而著称。因为世间任何奇特的地位，菩萨都是最初之人。就这样，以菩萨为开端，刹帝利阶层确立之后，婆罗门等种姓也渐次确立。其中，从坏劫的大雨云起直至火熄之间，这是一阿僧祇，称为‘坏’。从坏劫火熄起直至充满百千万亿轮围山的成就大雨云之间，是第二阿僧祇，称为‘坏住’。从成就大雨云起直至日月出现之间，是第三阿僧祇，称为‘成’。从日月出现起直至再度坏劫的大雨云之间，是第四阿僧祇，称为‘成住’。这四个阿僧祇合为一大劫。应如此了解由火而坏灭和由火而成立的情形。

Atha aññataro satto aññassa bhāgaṃ adinnaṃ ādiyati. Taṃ dvikkhattuṃ paribhāsitvā tatiyavāre pāṇileḍḍudaṇḍehi paharanti. Te evaṃ adinnādānagarahamusāvādadaṇḍādānesu uppannesu sannipatitvā cintayanti ‘‘yaṃnūna mayaṃ ekaṃ sattaṃ sammanneyyāma, yo no sammā khīyitabbaṃ khīyeyya, garahitabbaṃ garaheyya, pabbājetabbaṃ pabbājeyya. Mayaṃ panassa sālīnaṃ bhāgaṃ anupadassāmā’’ti. Evaṃ katasanniṭṭhānesu pana sattesu imasmiṃ tāva kappe ayameva bhagavā bodhisattabhūto tena samayena tesu sattesu abhirūpataro ca dassanīyataro ca mahesakkhataro ca buddhisampanno paṭibalo niggahapaggahaṃ kātuṃ. Te taṃ upasaṅkamitvā yācitvā sammanniṃsu. So ‘‘tena mahājanena sammatoti mahāsammato, khettānaṃ adhipatīti khattiyo, dhammena samena pare rañjetīti rājā’’ti tīhi nāmehi paññāyittha. Yañhi loke acchariyaṭṭhānaṃ, bodhisattova tattha ādipurisoti. Evaṃ bodhisattaṃ ādiṃ katvā khattiyamaṇḍale saṇṭhite anupubbena brāhmaṇādayopi vaṇṇā saṇṭhahiṃsu. Tattha kappavināsakamahāmeghato yāva jālūpacchedo, idamekamasaṅkheyyaṃ saṃvaṭṭoti vuccati. Kappavināsakajālūpacchedato yāva koṭisatasahassacakkavāḷaparipūrako sampattimahāmegho, idaṃ dutiyamasaṅkheyyaṃ saṃvaṭṭaṭṭhāyīti vuccati. Sampattimahāmeghato yāva candimasūriyapātubhāvo, idaṃ tatiyamasaṅkheyyaṃ vivaṭṭoti vuccati. Candimasūriyapātubhāvato yāva puna kappavināsakamahāmegho, idaṃ catutthamasaṅkheyyaṃ vivaṭṭaṭṭhāyīti vuccati. Imāni cattāri asaṅkheyyāni eko mahākappo hoti. Evaṃ tāva agginā vināso ca saṇṭhahanañca veditabbaṃ.

1229然而，当劫由水而灭时，首先生起坏劫的大雨云，应当如前所述方式详述。此处的差别在于：如同那儿出现第二个太阳，在此则生起坏劫的碱水大雨云。它最初下着细细的雨，渐渐以倾盆大雨注满百千万亿轮围山。地、山等凡是触及碱水的便都消融。水被风从各方持住。水从地面起淹没至第二禅地，在那里也化尽三个梵天界后，触及遍净天而停住。只要还有哪怕极微细的行所摄法，水便不消退。

Yasmiṃ pana samaye kappo udakena nassati, āditova kappavināsakamahāmegho uṭṭhahitvāti pubbe vuttanayeneva vitthāretabbaṃ. Ayaṃ pana viseso – yathā tattha dutiyo sūriyo, evamidha kappavināsako khārūdakamahāmegho uṭṭhāti. So ādito sukhumaṃ sukhumaṃ vassanto anukkamena mahādhārāhi koṭisatasahassacakkavāḷānaṃ pūrento vassati. Khārūdakena phuṭṭhaphuṭṭhā pathavīpabbatādayo vilīyanti. Udakaṃ samantato vātehi dhārīyati. Pathavito yāva dutiyajjhānabhūmiṃ udakaṃ gaṇhāti, tattha tayopi brahmaloke vilīyāpetvā subhakiṇhe āhacca tiṭṭhati. Taṃ yāva aṇumattampi saṅkhāragataṃ atthi, tāva na vūpasammati.

1230然而，当水随逐的一切行所摄法被全然制伏后，便忽然消退、消失。下方虚空与上方虚空合为一片大黑暗，这一切与前面所说相似。只不过此处是以光音天梵天界为始而世界显现。众生从遍净天命终后，生于光音天等处。其中，从坏劫的大雨云起直至坏劫碱水断熄之间，是一阿僧祇。从水断熄起直至成就大雨云之间，是第二阿僧祇。从成就大雨云起……乃至……这四个阿僧祇合为一大劫。应如此了解由水而坏灭和由水而成立的情形。

Udakānugataṃ pana sabbasaṅkhāragataṃ abhibhavitvā sahasā vūpasammati, antaradhānaṃ gacchati. Heṭṭhāākāsena saha upariākāso eko hoti mahandhakāroti sabbaṃ vuttasadisaṃ. Kevalaṃ panidha ābhassarabrahmalokaṃ ādiṃ katvā loko pātubhavati. Subhakiṇhato ca cavitvā ābhassaraṭṭhānādīsu sattā nibbattanti. Tattha kappavināsakamahāmeghato yāva kappavināsakakhārūdakūpacchedo, idamekaṃ asaṅkheyyaṃ. Udakūpacchedato yāva sampattimahāmegho, idaṃ dutiyamasaṅkheyyaṃ. Sampattimahāmeghato…pe… imāni cattāri asaṅkheyyāni eko mahākappo hoti. Evaṃ udakena vināso ca saṇṭhahanañca veditabbaṃ.

1231然而，当劫由风而灭时，首先生起坏劫的大雨云，应当如前所述方式详述。此处的差别在于：如同那儿生起第二个太阳，在此则生起坏劫之用的风。它起初扬起粗尘，随后扬起细尘、细沙、粗沙、沙砾、石块等，乃至扬起大小如同尖顶屋的岩石和生于不平处的巨大树木。那些物体从地面腾入虚空后不再落回，就在空中碎为微尘而归于无有。随后，在下方大地之中渐次有风生起，掀动大地，使之根朝上而抛入虚空。百由旬、二百由旬、三百由旬、四百由旬乃至五百由旬大小的大地碎块碎裂开来，被风速抛起，在空中便碎为齑粉而归于无有。风更将轮围山和须弥山拔起抛入虚空，它们互相碰撞，碎为粉末而坏灭。依此方式，风破坏地上天宫和空中天宫，破坏六欲天界，并摧毁百千万亿轮围山。在那儿，轮围山与轮围山、雪山与雪山、须弥山与须弥山互相会聚，碎为粉末而坏灭。风从地面起触及第三禅地，在那里破坏了三个梵天界后，在广果天停住。如此，一切行所摄法被破坏后，风自己也灭了。下方虚空与上方虚空合为一片大黑暗，这一切与前面所说相似。而此处是以遍净天梵天界为始而世界显现。众生从广果天命终后，生于遍净天等处。其中，从坏劫的大雨云起直至坏劫之风断熄之间，是一阿僧祇。从风断熄起直至成就大雨云之间，是第二阿僧祇……乃至……这四个阿僧祇合为一大劫。应如此了解由风而坏灭和由风而成立的情形。

Yasmiṃ pana samaye kappo vātena vinassati, āditova kappavināsakamahāmegho vuṭṭhahitvāti pubbe vuttanayeneva vitthāretabbaṃ. Ayaṃ pana viseso – yathā tattha dutiyasūriyo, evamidha kappavināsanatthaṃ vāto samuṭṭhāti. So paṭhamaṃ thūlarajaṃ uṭṭhāpeti, tato saṇharajaṃ sukhumavālikaṃ thūlavālikaṃ sakkharapāsāṇādayoti yāva kūṭāgāramatte pāsāṇe visamaṭṭhāne ṭhitamahārukkhe ca uṭṭhāpeti. Te pathavito nabhamuggatā na puna patanti, tattheva cuṇṇavicuṇṇā hutvā abhāvaṃ gacchanti. Athānukkamena heṭṭhāmahāpathaviyā vāto samuṭṭhahitvā pathaviṃ parivattetvā uddhaṃ mūlaṃ katvā ākāse khipati. Yojanasatappamāṇā pathavippadesā dviyojanatiyojanacatuyojanapañcayojanasatappamāṇāpi bhijjitvā vātavegukkhittā ākāseyeva cuṇṇavicuṇṇā hutvā abhāvaṃ gacchanti. Cakkavāḷapabbatampi sinerupabbatampi vāto ukkhipitvā ākāse khipati. Te aññamaññaṃ abhihantvā cuṇṇavicuṇṇā hutvā vinassanti. Eteneva upāyena bhūmaṭṭhakavimānāni ca ākāsaṭṭhakavimānāni ca vināsento cha kāmāvacaradevaloke vināsetvā koṭisatasahassacakkavāḷāni vināseti. Tattha cakkavāḷā cakkavāḷehi, himavantā himavantehi, sinerū sinerūhi aññamaññaṃ samāgantvā cuṇṇavicuṇṇā hutvā vinassanti. Pathavito yāva tatiyajjhānabhūmiṃ vāto gaṇhāti, tattha tayo brahmaloke vināsetvā vehapphale āhacca tiṭṭhati. Evaṃ sabbasaṅkhāragataṃ vināsetvā sayampi vinassati. Heṭṭhāākāsena saha upariākāso eko hoti mahandhakāroti sabbaṃ vuttasadisaṃ. Idha pana subhakiṇhabrahmalokaṃ ādiṃ katvā loko pātubhavati. Vehapphalato ca cavitvā subhakiṇhaṭṭhānādīsu sattā nibbattanti. Tattha kappavināsakamahāmeghato yāva kappavināsakavātūpacchedo, idamekaṃ asaṅkheyyaṃ. Vātūpacchedato yāva sampattimahāmegho, idaṃ dutiyamasaṅkheyyaṃ…pe… imāni cattāri asaṅkheyyāni eko mahākappo hoti. Evaṃ vātena vināso ca saṇṭhahanañca veditabbaṃ.

1232为什么世界会这样坏灭呢？以不善根为因。当不善根增盛时，世界便这样坏灭。而且，当贪增盛时以火坏灭，当嗔增盛时以水坏灭。然而有些人说：‘当嗔增盛时以火坏灭，当贪增盛时以水坏灭。’当痴增盛时以风坏灭。世界虽然这样坏灭，但并不是连续不断地以火灭，而是以火连续灭七次，第八次以水灭。再以火灭七次，第八次以水灭。如此每逢第八次以水灭，在七次以水坏灭之后，再以火灭七次。至此，六十三劫过去了。其间，那被障碍而未得水灭机会的风，获得了机会，便摧破寿量满六十四劫的遍净天，而毁坏世界。

Kiṃ kāraṇā evaṃ loko vinassati? Akusalamūlakāraṇā. Akusalamūlesu hi ussannesu evaṃ loko vinassati. So ca kho rāge ussannatare agginā vinassati, dose ussannatare udakena vinassati. Keci pana ‘‘dose ussannatare agginā, rāge udakenā’’ti vadanti. Mohe ussannatare vātena vinassati. Evaṃ vinassantopi ca nirantarameva satta vāre agginā nassati, aṭṭhame vāre udakena. Puna satta vāre agginā, aṭṭhame vāre udakenāti evaṃ aṭṭhame aṭṭhame vāre vinassanto sattakkhattuṃ udakena vinassitvā puna satta vāre agginā nassati. Ettāvatā tesaṭṭhi kappā atītā honti. Etthantare udakena nassanavāraṃ sampattampi paṭibāhitvā laddhokāso vāto paripuṇṇacatusaṭṭhikappāyuke subhakiṇhe viddhaṃsento lokaṃ vināseti.

1233修习宿住随念而能忆念诸劫的比丘，在这些劫中能忆念许多的坏劫、许多的成劫、许多的坏成劫。所谓‘坏劫’‘成劫’，是就劫的一半而说的；‘坏成劫’是就整个劫而说的。若问如何忆念？是以‘我曾于彼处’等方式忆念的。其中，‘我曾于彼处’是指：在那个坏劫中，我曾生于彼处的有、或胎、或趣、或识住、或众生居、或众生聚。‘名为某’：如帝须、富楼须。‘姓为某’：如迦旃延、迦叶。这是就他忆念过去生中自己的姓名而说的。如果他想忆念那段时期自己的容貌成就、粗劣或殊胜的生活状态、苦乐多寡、短寿或长寿等情况，也同样能忆念。因此说‘如是容貌……乃至如是寿量’。其中，‘如是容貌’：或白皙，或黝黑。‘如是饮食’：或食米饭肉食，或以现成之果为食。‘如是领受苦乐’：以种种方式领受身和心所摄的、有染着与无染着等不同种类的苦乐。‘如是寿量’：如百岁之寿量，或八万四千劫十万岁之寿量。

Pubbenivāsaṃ anussarantopi ca kappānussaraṇako bhikkhu etesu kappesu anekepi saṃvaṭṭakappe anekepi vivaṭṭakappe anekepi saṃvaṭṭavivaṭṭakappe anussarati. Saṃvaṭṭakappe vivaṭṭakappeti ca kappassa aḍḍhaṃ gahetvā vuttaṃ. Saṃvaṭṭavivaṭṭakappeti sakalakappaṃ gahetvā vuttaṃ. Kathaṃ anussaratīti ce? Amutrāsintiādinā nayena. Tattha amutrāsinti amumhi saṃvaṭṭakappe ahaṃ amumhi bhave vā yoniyā vā gatiyā vā viññāṇaṭṭhitiyā vā sattāvāse vā sattanikāye vā āsiṃ. Evaṃnāmoti tisso vā phusso vā. Evaṃgottoti kaccāno vā kassapo vā. Idamassa atītabhave attano nāmagottānussaraṇavasena vuttaṃ. Sace pana tasmiṃ kāle attano vaṇṇasampattiṃ vā lūkhapaṇītajīvikabhāvaṃ vā sukhadukkhabahulataṃ vā appāyukadīghāyukabhāvaṃ vā anussaritukāmo hoti, tampi anussaratiyeva. Tenāha ‘‘evaṃvaṇṇo…pe… evamāyupariyanto’’ti. Tattha evaṃvaṇṇoti odāto vā sāmo vā. Evamāhāroti sālimaṃsodanāhāro vā pavattaphalabhojano vā. Evaṃsukhadukkhappaṭisaṃvedīti anekappakārena kāyikacetasikānaṃ sāmisanirāmisādippabhedānaṃ vā sukhadukkhānaṃ paṭisaṃvedī. Evamāyupariyantoti evaṃ vassasataparimāṇāyupariyanto vā caturāsītikappasatasahassāyupariyanto vā.

1234‘从彼处死后，生于某处’：我从那个有、胎、趣、识住、众生居、众生聚命终之后，又生于某处名号的有、胎、趣、识住、众生居、众生聚。‘我亦于彼处有’：随后，我在那个有、胎、趣、识住、众生居、众生聚中再次存在。‘名为某’等如前所说。而且，应当知道：因为‘我曾于彼处有’是逐次上溯的、直至所欲范围的忆念，而‘从彼处死后’是回返时的观察，所以‘于此受生’是针对此今生的受生之处的紧挨着的上一受生处而说‘生于某处’的。‘我亦于彼处有’等则是为了显示他在那个紧挨着今生受生的地方忆念姓名等。‘我从彼处死后，生于此地’：我从那紧挨着的上一受生处命终后，生于此处，或某名号的刹帝利家族，或婆罗门家族。‘如是’即这样。‘具有行相，具有标识’：以姓名而有标识，以容貌等而有行相。因为以姓名，众生被标明为帝须、富楼须、迦叶；以容貌等，众生被区别为黝黑、白皙等。因此，姓名是标识，其余是行相。

Sotato cuto amutra udapādinti so ahaṃ tato bhavato yonito gatito viññāṇaṭṭhitito sattāvāsato sattanikāyato vā cuto puna amukasmiṃ nāma bhave yoniyā gatiyā viññāṇaṭṭhitiyā sattāvāse sattanikāye vā udapādiṃ. Tatrāpāsinti atha tatrāpi bhave yoniyā gatiyā viññāṇaṭṭhitiyā sattāvāse sattanikāye vā puna ahosiṃ. Evaṃnāmotiādi vuttanayameva. Apica yasmā amutrāsinti idaṃ anupubbena ārohantassa yāvaticchakaṃ (visuddhi. 2.410) anussaraṇaṃ, so tato cutoti paṭinivattantassa paccavekkhaṇaṃ, tasmā idhūpapannoti imissā idhūpapattiyā anantaramevassa upapattiṭṭhānaṃ sandhāya amutra udapādinti idaṃ vuttanti veditabbaṃ. Tatrāpāsinti evamādi panassa tatra imissā upapattiyā anantare upapattiṭṭhāne nāmagottādīnaṃ anussaraṇadassanatthaṃ vuttaṃ. So tato cuto idhūpapannoti svāhaṃ tato anantarūpapattiṭṭhānato cuto idha amukasmiṃ nāma khattiyakule vā brāhmaṇakule vā nibbattoti. Itīti evaṃ. Sākāraṃ sauddesanti nāmagottavasena sauddesaṃ, vaṇṇādivasena sākāraṃ. Nāmagottena hi satto tisso phusso kassapoti uddisīyati, vaṇṇādīhi sāmo odātoti nānattato paññāyati. Tasmā nāmagottaṃ uddeso, itare ākārāti.

1309关于「宿住随念智」的解说的注释，至此结束。

Pubbenivāsānussatiñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

123554. 「天眼智」解说注释

54. Dibbacakkhuñāṇaniddesavaṇṇanā

106106. 在天眼智的解说中，‘作意光想’的意思是，不论白天夜晚，对日光、月光、宝珠光等光明，都作意‘这是光明’。由于这样作意时，光明之想持续在心中转起，所以称为‘作意光想’。‘确立昼想’是说，这样作意光想之后，安立起‘这是白天’的想。‘如白天一样地作意夜晚’：就像在白天看见光明一样，在夜晚也这样作意。‘如夜晚一样地作意白天’：就像在夜晚看见光明一样，在白天也这样作意。‘以如此开放之心’是指以这种没有遮蔽的心。‘无缠缚’是指一切方面都没有被缠缚。‘修习有光辉之心’是指增长具有光辉的心。这里讲的是以光明为所缘的天眼遍作心。或者是指以光明遍为所缘的第四禅。当他这样修习时，他的心变得光明，远离黑暗的障碍。确实，一位想要生起天眼智的初学善男子，应当依照这篇经文所说，以遍为所缘，将作为神通基础的禅那，以一切方法修习到堪能引导的程度；然后在火遍、白遍、光明遍这三种遍中，取其中一种作为近行，在近行禅那的境域中修习并扩展它，但不在这里生起安止——这就是意趣所在。因为如果生起安止，就成了以基础禅那为依止，而不是以遍作心为依止。而在这三种遍中，光明遍最为殊胜，随顺于此，才说其余二遍。因此，以光明遍或其他二遍之一为所缘，引发四禅之后，再只安住在近行地中扩展该遍。对于其逐渐扩展的范围内部，应当观察色法。然而当行者观察色法时，如果不借由这种运作、不以遍作心遍布光明，遍作的机会就会过去，随后光明消退；当光明消退时，色法也就看不到了。此时，他应该一再地进入基础禅那，从中出定后再遍布光明。这样次第修习，光明就能坚固有力。当他决意‘让这里有光明’，并限定范围时，在那个范围内光明就会安住。即使坐着一整天观察，也能看到色法。那时，当这位比丘的肉眼无法看到的色——比如身体内部的、依于心基的、地下的、墙外山外城墙外的、其他轮围界内的色——出现在智眼的范围，就像肉眼看见一样，那时天眼智就生起了。在这里，只有这个能见色，前分心是不能见的。

106. Dibbacakkhuñāṇaniddese ālokasaññaṃ manasi karotīti divā vā rattiṃ vā sūriyajoticandamaṇiālokaṃ ālokoti manasi karoti. Evaṃ manasikaronto ca ālokoti saññaṃ manasi pavattanato ‘‘ālokasaññaṃ manasi karotī’’ti vuccati. Divāsaññaṃ adhiṭṭhātīti evaṃ ālokasaññaṃ manasikaritvā divāti saññaṃ ṭhapeti. Yathādivā tathā rattinti yathā divā āloko diṭṭho, tatheva rattimpi manasi karoti. Yathā rattiṃ tathā divāti yathā rattiṃ āloko diṭṭho, tatheva divāpi manasi karoti. Iti vivaṭena cetasāti evaṃ apihitena cittena. Apariyonaddhenāti samantato anaddhena. Sappabhāsaṃ cittaṃ bhāvetīti saobhāsaṃ cittaṃ vaḍḍheti. Etena dibbacakkhussa parikammālokārammaṇaṃ cittaṃ kathitaṃ. Ālokakasiṇārammaṇaṃ catutthajjhānameva vā sandhāya vuttaṃ. Tassevaṃ bhāvayato obhāsajātaṃ cittaṃ hoti vigatandhakārāvaraṇaṃ. Tena hi dibbacakkhuṃ uppādetukāmena ādikammikena kulaputtena imissāyeva pāḷiyā anusārena kasiṇārammaṇaṃ abhiññāpādakajjhānaṃ sabbākārena abhinīhārakkhamaṃ katvā ‘‘tejokasiṇaṃ odātakasiṇaṃ ālokakasiṇa’’nti imesu tīsu kasiṇesu aññataraṃ āsannaṃ kātabbaṃ, upacārajjhānagocaraṃ katvā vaḍḍhetvā ṭhapetabbaṃ, na tattha appanā uppādetabbāti adhippāyo. Sace hi uppādeti, pādakajjhānanissayaṃ hoti, na parikammanissayaṃ. Imesu ca pana tīsu ālokakasiṇaṃyeva seṭṭhataraṃ, tadanulomena pana itaraṃ kasiṇadvayampi vuttaṃ. Tasmā ālokakasiṇaṃ itaresaṃ vā aññataraṃ ārammaṇaṃ katvā cattāri jhānāni uppādetvā puna upacārabhūmiyaṃyeva ṭhatvā kasiṇaṃ vaḍḍhetabbaṃ. Vaḍḍhitavaḍḍhitaṭṭhānassa antoyeva rūpagataṃ passitabbaṃ. Rūpagataṃ passato panassa tena byāpārena parikammacittena ālokapharaṇaṃ akubbato parikammassa vāro atikkamati, tato āloko antaradhāyati, tasmiṃ antarahite rūpagatampi na dissati. Athānena punappunaṃ pādakajjhānameva pavisitvā tato vuṭṭhāya āloko pharitabbo. Evaṃ anukkamena āloko thāmagato hotīti. ‘‘Ettha āloko hotū’’ti yattakaṃ ṭhānaṃ paricchindati, tattha āloko tiṭṭhatiyeva. Divasampi nisīditvā passato rūpadassanaṃ hoti. Tattha yadā tassa bhikkhuno maṃsacakkhussa anāpāthagataṃ antokucchigataṃ hadayavatthunissitaṃ heṭṭhāpathavītalanissitaṃ tirokuṭṭapabbatapākāragataṃ paracakkavāḷagatanti idaṃ rūpaṃ ñāṇacakkhussa āpāthaṃ āgacchati, maṃsacakkhunā dissamānaṃ viya hoti, tadā dibbacakkhu uppannaṃ hoti. Tadeva cettha rūpadassanasamatthaṃ, na pubbabhāgacittāni.

1237关于天眼智的生起次第，应当如前面所说的道理来了解：即以所说的色为所缘，在意门转向心生起并灭去之后，以这一相同的色为所缘，生起四个或五个速行心。这个智既被称为“于有情死生之智”，也被称为“天眼智”。然而，对凡夫而言，这却是一种障碍。因为他决意“让这里那里有光明”时，即使穿透大地、海洋、高山，也只见一片光明。这时如果他看见恐怖的夜叉、罗刹等形象，就会生起恐惧，由此导致心散乱，成为禅那的退失者。因此，在观察色法时，应当非常谨慎，不能掉以轻心。

Tatrāyaṃ dibbacakkhuno uppattikkamo – vuttappakārametaṃ rūpamārammaṇaṃ katvā manodvārāvajjane uppajjitvā niruddhe tadeva rūpamārammaṇaṃ katvā cattāri pañca vā javanāni uppajjantīti pubbe vuttanayeneva veditabbaṃ. Idaṃ pana ñāṇaṃ ‘‘sattānaṃ cutūpapāte ñāṇa’’ntipi ‘‘dibbacakkhuñāṇa’’ntipi vuccati. Taṃ panetaṃ puthujjanassa paripantho hoti. So hi ‘‘yattha yattha āloko hotū’’ti adhiṭṭhāti, taṃ taṃ pathavīsamuddapabbate vinivijjhitvāpi ekālokaṃ hoti. Athassa tattha bhayānakāni yakkharakkhasādirūpāni passato bhayaṃ uppajjati. Tena cittavikkhepaṃ patvā jhānavibbhantako hoti. Tasmā rūpadassane appamattena bhavitabbaṃ.

1238「为了知有情死生之智」：是为了知有情的死与生之智。以那个智能知道有情的死与生，这就是天眼智的目的。所谓“以天眼”，义理如前所述。「清净」：因为能见到死与生，这成为见解清净的原因，所以称为清净。如果只见到死而见不到生，他会执取断见；如果只见到生而见不到死，他会执取“新有情出现”的见解。然而，如果这两者都见到，他就超越了这两种恶见，所以这种看见成为见解清净的原因。佛弟子们正是这两者都见到的，因此说：“由于见到死与生，成为见解清净的原因，所以称为清净。”「超越人界」：超越了常人所见的范围而见到色，所以称为超越人界；或者说，超越了人间的肉眼，所以称为超越人界。这是指“以这清净、超越人界的天眼”。

Sattānaṃ cutūpapātañāṇāyāti sattānaṃ cutiyā ca upapāte ca ñāṇāya. Yena ñāṇena sattānaṃ cuti ca upapāto ca ñāyati, tadatthaṃ dibbacakkhuñāṇatthanti vuttaṃ hoti. Dibbena cakkhunāti vuttatthameva. Visuddhenāti cutūpapātadassanena diṭṭhivisuddhihetuttā visuddhaṃ. Yo hi cutimattameva passati, na upapātaṃ, so ucchedadiṭṭhiṃ gaṇhāti. Yo upapātameva passati, na cutiṃ, so navasattapātubhāvadiṭṭhiṃ gaṇhāti. Yo pana tadubhayaṃ passati, so yasmā duvidhampi taṃ diṭṭhigatamativattati, tasmāssa taṃ dassanaṃ diṭṭhivisuddhihetu hoti. Ubhayañcetaṃ buddhaputtā passanti . Tena vuttaṃ – ‘‘cutūpapātadassanena diṭṭhivisuddhihetuttā visuddha’’nti. Manussūpacāraṃ atikkamitvā rūpadassanena atikkantamānusakaṃ, mānusakaṃ vā maṃsacakkhuṃ atikkantattā atikkantamānusakaṃ. Tena dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena.

1239「见有情」：就像人们用肉眼看有情一样地去观察他们。「死时」与「生时」：这里，在死心刹那或结生刹那，是无法用天眼看见的。然而，那些临近死亡、即将死去的，称为“死时”；那些已得结生、刚刚再生的，称为“生时”。这表示他能见到如此一类的死者与生者。「卑下」：由于有痴的等流果，在种姓、家族、财富等方面被人轻贱、鄙视和贬抑。「高贵」：由于无痴的等流果，情况与此相反。「美貌」：由于无嗔的等流果，具有可爱、可意、悦目的容貌。「丑陋」：由于有嗔的等流果，具有不可爱、不可意、不悦目的容貌，也就是不好看、样子差。「善趣」：生于善趣，或者由于无贪的等流果而成为富有、大富者。「恶趣」：生于恶趣，或者由于有贪的等流果而成为贫穷、缺少饮食的人。「随业而趣」：他们随着各自所累积的业，投生到相应的去处。在前面，“死时”等语句说明了天眼的作用；而这一句，则说明了随业趣智的作用。

Satte passatīti manussānaṃ maṃsacakkhunā viya satte oloketi. Cavamāne upapajjamāneti ettha cutikkhaṇe upapattikkhaṇe vā dibbacakkhunā daṭṭhuṃ na sakkā, ye pana āsannacutikā idāni cavissanti. Te cavamānā. Ye ca gahitapaṭisandhikā sampatinibbattā vā, te upapajjamānāti adhippetā. Te evarūpe cavamāne ca upapajjamāne ca passatīti dasseti. Hīneti mohanissandayuttattā hīnānaṃ jātikulabhogādīnaṃ vasena hīḷite ohīḷite oññāte avaññāte. Paṇīteti amohanissandayuttattā tabbiparīte. Suvaṇṇeti adosanissandayuttattā iṭṭhakantamanāpavaṇṇayutte. Dubbaṇṇeti dosanissandayuttattā aniṭṭhākantāmanāpavaṇṇayutte, anabhirūpe virūpetipi attho. Sugateti sugatigate, alobhanissandayuttattā vā aḍḍhe mahaddhane. Duggateti duggatigate, lobhanissandayuttattā vā dalidde appannapāne. Yathākammūpageti yaṃ yaṃ kammaṃ upacitaṃ, tena tena upagate. Tattha purimehi ‘‘cavamāne’’tiādīhi dibbacakkhukiccaṃ vuttaṃ, iminā pana padena yathākammūpagañāṇakiccaṃ.

1240而这种智的生起次第是这样的：有一位比丘，向下朝着地狱的方向扩展光明，看见地狱有情正在遭受极大的痛苦，这种看见只是天眼的作用。他这样想：“这些有情是造了什么业，才遭受这样的苦？”接着，以“他们造了如此这般的业”为所缘的智便生起。同样地，向上朝着天界方向扩展光明，看见在欢喜园、杂林园、丛苇园等处的有情，正在享受广大的成就，这种看见也只是天眼的作用。他这样想：“这些有情是造了什么业，才享受到这样的成就？”于是，以“他们造了如此这般的业”为所缘的智便生起。这就是所谓的“随业趣智”。这种智并没有另外的遍作。如同此智，未来分智也是一样。因为这两种智都是以天眼为直接基础的，与天眼一同成就。

Tassa ca ñāṇassa ayamuppattikkamo – idha bhikkhu heṭṭhānirayābhimukhaṃ ālokaṃ vaḍḍhetvā nerayike satte passati mahādukkhamanubhavamāne, taṃ dassanaṃ dibbacakkhukiccameva. So evaṃ manasi karoti ‘‘kiṃ nu kho kammaṃ katvā ime sattā etaṃ dukkhamanubhavantī’’ti. Athassa ‘‘idaṃ nāma katvā’’ti taṃkammārammaṇaṃ ñāṇamuppajjati. Tathā uparidevalokābhimukhaṃ ālokaṃ vaḍḍhetvā nandanavanamissakavanaphārusakavanādīsu satte passati mahāsampattiṃ anubhavamāne, tampi dassanaṃ dibbacakkhukiccameva. So evaṃ manasi karoti ‘‘kiṃ nu kho kammaṃ katvā ime sattā etaṃ sampattiṃ anubhavantī’’ti. Athassa ‘‘idaṃ nāma katvā’’ti taṃkammārammaṇaṃ ñāṇamuppajjati. Idaṃ yathākammūpagañāṇaṃ nāma. Imassa visuṃ parikammaṃ nāma natthi. Yathā cimassa, evaṃ anāgataṃsañāṇassāpi. Dibbacakkhupādakāneva hi imāni dibbacakkhunā saheva ijjhanti.

1241在“这些尊者们”等句中，「这些」是对以天眼所见者的指示语。「啊」是不变词，表达随顺的语气。「尊者们」就是“诸尊”。「恶行」是指邪行，或者因烦恼腐坏而称为恶行；以身造作的恶行，或从身生起的恶行，称为「身恶行」。其余两种也同理。「具足」是指成为具备者。「毁谤圣者」是指对于佛、辟支佛和声闻圣者们，乃至最低的在家入流者，怀有恶意，以究竟事或毁坏功德的方式加以诽谤、辱骂和呵责。其中，说“这些人没有沙门法，不是沙门”，就是以究竟事毁谤；说“这些人没有禅那、解脱、道、果”等等，就是以毁坏功德的方式毁谤，应当这样了解。无论他是知而毁谤，还是不知而毁谤，都构成毁谤圣者。这是重大的业，类似无间业，能障碍生天、障碍证道，但仍然是可对治的。因此，如果毁谤了圣者，他应该前去，如果对方比自己年长，就蹲坐着说：“尊者，我曾经对您说了如此这般的话，请您原谅我。”如果对方较年轻，就顶礼后蹲坐合掌说：“大德，我对您说了如此这般的话，请您原谅我。”如果对方已经离开到他方，应该亲自前往，或者派同住比丘等人去请求原谅。如果既不能去也不能派人，就去住在该寺的比丘们那里，如果他们较年轻，就蹲坐；如果年长，就按照对年长者的方式，然后说：“大德，我对某位尊者说了如此这般的话，愿那位尊者原谅我。”如果当面不能得到原谅，也要这样做。如果是独行的比丘，既不知道他的住处，也不知道他的去向，就去一位有智慧的比丘那里说：“大德，我对某位尊者说了如此这般的话，一想起来就追悔，我该怎么办？”那位比丘会说：“您不必忧虑，那位长老原谅您了，请让心平静下来。”这时，他应朝着那位圣者所去的方向合掌说：“请原谅我。”如果那位圣者已经般涅槃，就应到他般涅槃的地方，乃至到火化场，请求原谅。这样行持，就不会成为障天界、障道的业，而恢复如初。

Ime vata bhontotiādīsu imeti dibbacakkhunā diṭṭhānaṃ nidassanavacanaṃ. Vatāti anulomavacanatthe nipāto. Bhontoti bhavanto. Duṭṭhu caritaṃ, duṭṭhaṃ vā caritaṃ kilesapūtikattāti duccaritaṃ, kāyena duccaritaṃ, kāyato vā uppannaṃ duccaritanti kāyaduccaritaṃ. Itaresupi eseva nayo. Samannāgatāti samaṅgībhūtā. Ariyānaṃ upavādakāti buddhapaccekabuddhasāvakānaṃ ariyānaṃ antamaso gihisotāpannānampi anatthakāmā hutvā antimavatthunā vā guṇaparidhaṃsanena vā upavādakā, akkosakā garahakāti vuttaṃ hoti. Tattha ‘‘natthi imesaṃ samaṇadhammo, assamaṇā ete’’ti vadanto antimavatthunā upavadati, ‘‘natthi imesaṃ jhānaṃ vā vimokkho vā maggo vā phalaṃ vā’’tiādīni vadanto guṇaparidhaṃsanena upavadatīti veditabbo. So ca jānaṃ vā upavadeyya ajānaṃ vā, ubhayathāpi ariyūpavādova hoti. Bhāriyaṃ kammaṃ ānantariyasadisaṃ saggāvaraṇaṃ maggāvaraṇañca, satekicchaṃ pana hoti. Tasmā yo ariyaṃ upavadati, tena gantvā sace attanā vuḍḍhataro hoti, ukkuṭikaṃ nisīditvā ‘‘ahaṃ āyasmantaṃ idañcidañca avacaṃ, taṃ me khamāhī’’ti khamāpetabbo. Sace navakataro hoti, vanditvā ukkuṭikaṃ nisīditvā añjaliṃ paggahetvā ‘‘ahaṃ, bhante, tumhe idañcidañca avacaṃ, taṃ me khamathā’’ti khamāpetabbo. Sace disāpakkanto hoti, sayaṃ vā gantvā saddhivihārikādike vā pesetvā khamāpetabbo. Sace nāpi gantuṃ na pesetuṃ sakkā hoti, ye tasmiṃ vihāre bhikkhū vasanti, tesaṃ santikaṃ gantvā sace navakatarā honti, ukkuṭikaṃ nisīditvā, sace vuḍḍhatarā, vuḍḍhe vuttanayeneva paṭipajjitvā ‘‘ahaṃ, bhante, asukaṃ nāma āyasmantaṃ idañcidañca avacaṃ, khamatu me so āyasmā’’ti vatvā khamāpetabbo. Sammukhā akkhamantepi etadeva kātabbaṃ. Sace ekacārikabhikkhu hoti, neva tassa vasanaṭṭhānaṃ, na gataṭṭhānaṃ paññāyati, ekassa paṇḍitassa bhikkhuno santikaṃ gantvā ‘‘ahaṃ, bhante, asukaṃ nāma āyasmantaṃ idañcidañca avacaṃ, taṃ me anussarato vippaṭisāro hoti, kiṃ karomī’’ti vattabbaṃ. So vakkhati ‘‘tumhe mā cintayittha, thero tumhākaṃ khamati, cittaṃ vūpasamethā’’ti. Tenāpi ariyassa gatadisābhimukhena añjaliṃ paggahetvā ‘‘khamathā’’ti vattabbaṃ. Yadi so parinibbuto hoti, parinibbutamañcaṭṭhānaṃ gantvā yāva sivathikaṃ gantvāpi khamāpetabbaṃ. Evaṃ kate neva saggāvaraṇaṃ, na maggāvaraṇaṃ hoti, pākatikameva hotīti.

1242「邪见者」指见解颠倒的人。「邪见业等起」指以邪见为基础而执持的各种业，也包括那些在邪见引发的身业等中，教唆他人造业的人。应该知道，在这里，虽然「语恶行」这个词已经包括了毁谤圣者，「意恶行」这个词也已经包括了邪见，但再次特别提起这两者，是为了显示它们极大的罪过。因为毁谤圣者的罪过非常大，类似无间业。经中也这样说：“就像，舍利弗，一位戒具足、定具足、慧具足的比丘，在现法中证得阿拉汉果，舍利弗，我说这位成就者，如果不舍弃那语、不舍弃那心、不舍弃那见，就像被丢弃一样，直接落入地狱。”（《中部》1.149）而比邪见罪过更大的法，再也没有了。正如佛所说：“比丘们，我看不到还有其他一个法，有像这样极大的罪过，比丘们，那就是邪见。比丘们，邪见是所有罪过中最重的。”（《增支部》1.310）

Micchādiṭṭhikāti viparītadassanā. Micchādiṭṭhikammasamādānāti micchādiṭṭhivasena samādinnanānāvidhakammā, ye ca micchādiṭṭhimūlakesu kāyakammādīsu aññepi samādapenti. Ettha ca vacīduccaritaggahaṇeneva ariyūpavāde, manoduccaritaggahaṇena ca micchādiṭṭhiyā saṅgahitāyapi imesaṃ dvinnaṃ puna vacanaṃ mahāsāvajjabhāvadassanatthanti veditabbaṃ. Mahāsāvajjo hi ariyūpavādo ānantariyasadisattā. Vuttampi cetaṃ ‘‘seyyathāpi, sāriputta, bhikkhu sīlasampanno samādhisampanno paññāsampanno diṭṭheva dhamme aññaṃ ārādheyya, evaṃsampadamidaṃ sāriputta vadāmi taṃ vācaṃ appahāya taṃ cittaṃ appahāya taṃ diṭṭhiṃ appaṭinissajjitvā yathābhataṃ nikkhitto, evaṃ niraye’’ti (ma. ni. 1.149). Micchādiṭṭhito ca mahāsāvajjataraṃ nāma aññaṃ natthi. Yathāha – ‘‘nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi, yaṃ evaṃ mahāsāvajjaṃ, yathayidaṃ, bhikkhave, micchādiṭṭhi, micchādiṭṭhiparamāni, bhikkhave, vajjānī’’ti (a. ni. 1.310).

1243「身坏」指舍弃了被执取的五蕴。「命终之后」指在这之后执取转生之蕴。或者，「身坏」指命根断绝，「命终之后」指死亡心之后。这些「恶处」等等，其实都是「地狱」的同义词。为何叫「恶处」？因为地狱远离了那些被视为福德、引向天界与解脱的“吉祥”，或者那里没有获得快乐的“到来”，所以称为“无幸处”。因为它是痛苦的趣向和归宿，所以叫「恶趣」；或者因嗔恚众多，由丑陋的业所生之趣，也叫「恶趣」。作恶的人在那里无力地坠落，所以叫「堕落」；或者在那里身体肢节毁坏而坠落，也叫「堕落」。那里没有一丝可以称为“乐味”的“吉祥”，所以叫「地狱」。

Kāyassabhedāti upādinnakkhandhapariccāgā. Paraṃ maraṇāti tadanantaraṃ abhinibbattikkhandhaggahaṇe. Atha vā kāyassa bhedāti jīvitindriyassupacchedā. Paraṃ maraṇāti cuticittato uddhaṃ. Apāyanti evamādi sabbaṃ nirayavevacanameva. Nirayo hi saggamokkhahetubhūtā puññasammatā ayā apetattā, sukhānaṃ vā āyassa abhāvā apāyo. Dukkhassa gati paṭisaraṇanti duggati, dosabahulatāya vā duṭṭhena kammunā nibbattā gati duggati. Vivasā nipatanti tattha dukkaṭakārinoti vinipāto, vinassantā vā ettha patanti sambhijjamānaṅgapaccaṅgātipi vinipāto. Natthi ettha assādasaññito ayoti nirayo.

1244或者，通过「恶处」一词，是指畜生道。因为畜生道是恶处，它远离了善趣；但它不是「恶趣」，因为那里还有龙王等大有威力者出生。通过「恶趣」一词，是指阴灵界。因为阴灵界既是恶处也是恶趣，它远离善趣，并且是痛苦的所归；但它不是「堕落」，因为没有像阿修罗那样的堕落。通过「堕落」一词，是指阿修罗身。因为如前面所说，它既是恶处也是恶趣，并且由于从一切好的地方堕落下来，所以称为堕落。通过「地狱」一词，是指无间地狱等种种地狱。「已生」指已经到达，在那里再生了。相反的情况应知是善道（白分）。

Atha vā apāyaggahaṇena tiracchānayoniṃ dīpeti. Tiracchānayoni hi apāyo sugatito apetattā, na duggati mahesakkhānaṃ nāgarājādīnaṃ sambhavato. Duggatiggahaṇena pettivisayaṃ. So hi apāyo ceva duggati ca sugatito apetattā dukkhassa ca gatibhūtattā, na tu vinipāto asurasadisaṃ avinipatitattā. Vinipātaggahaṇena asurakāyaṃ. So hi yathāvuttena atthena apāyo ceva duggati ca sabbasamussayehi ca vinipatitattā vinipātoti vuccati. Nirayaggahaṇena avīciādimanekappakāraṃ nirayamevāti. Upapannāti upagatā, tattha abhinibbattāti adhippāyo. Vuttavipariyāyena sukkapakkho veditabbo.

1245然而，这里有一个差别：在此处，以“善趣”一词也包含人趣，以“天界”一词则仅指天趣。其中，美好的去处称为“善趣”。由于以色等外境而极为殊胜，故称为“天界”。所有这一切，因为具有坏灭、崩解的意义，所以称为“世间”——这是词义的解释。因此，“以天眼……”等全部是结语。如此，以天眼见，即是此处的简要意义。

Ayaṃ pana viseso – tattha sugatiggahaṇena manussagatipi saṅgayhati, saggaggahaṇena devagatiyeva. Tattha sundarā gatīti sugati. Rūpādīhi visayehi suṭṭhu aggoti saggo. So sabbopi lujjanapalujjanaṭṭhena lokoti ayaṃ vacanattho. Iti ‘‘dibbena cakkhunā’’tiādi sabbaṃ nigamanavacanaṃ. Evaṃ dibbena cakkhunā passatīti ayamettha saṅkhepatthoti.

1321天眼智的解说释义至此结束。

Dibbacakkhuñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1322五种智杂论

Pañcañāṇapakiṇṇakaṃ

1246在这五种智中，神变智依于小、大、过去、未来、现在、内、外所缘，在七种所缘中运作。天耳界清净智依于小、现在、内、外所缘，在四种所缘中运作。他心智依于小、大、无量、道、过去、未来、现在、外所缘，在八种所缘中运作。宿住随念智依于小、大、无量、道、过去、内、外、不可说所缘，在八种所缘中运作。

Imesu pañcasu ñāṇesu iddhividhañāṇaṃ parittamahaggataatītānāgatapaccuppannaajjhattabahiddhārammaṇavasena sattasu ārammaṇesu pavattati. Sotadhātuvisuddhiñāṇaṃ parittapaccuppannaajjhattabahiddhārammaṇavasena catūsu ārammaṇesu pavattati. Cetopariyañāṇaṃ parittamahaggataappamāṇamaggaatītānāgatapaccuppannabahiddhārammaṇavasena aṭṭhasu ārammaṇesu pavattati. Pubbenivāsānussatiñāṇaṃ

1247天眼智依于小、现在、内、外所缘，在四种所缘中运作。随业趣智依于小、大、过去、内、外所缘，在五种所缘中运作。未来分智依于小、大、无量、道、未来、内、外、不可说所缘，在八种所缘中运作。

Parittamahaggataappamāṇamaggaatītaajjhattabahiddhānavattabbārammaṇavasena aṭṭhasu ārammaṇesu pavattati. Dibbacakkhuñāṇaṃ parittapaccuppannaajjhattabahiddhārammaṇavasena catūsu ārammaṇesu pavattati. Yathākammūpagañāṇaṃ parittamahaggataatītaajjhattabahiddhārammaṇavasena pañcasu ārammaṇesu pavattati. Anāgataṃsañāṇaṃ parittamahaggataappamāṇamaggaanāgataajjhattabahiddhānavattabbārammaṇavasena aṭṭhasu ārammaṇesu pavattatīti.

1325五种智杂论结束。

Pañcañāṇapakiṇṇakaṃ niṭṭhitaṃ.

124855. 漏尽智解说释义

55. Āsavakkhayañāṇaniddesavaṇṇanā

107107. 在漏尽智的解说中，未知当知根等的含义已经说过。问“到多少处”是为了确定每一个的生起处所。“到一处”是说它在一个处所生起。因为生起的处所即是“住立于此”，所以称为“处”。“六处”是指六种道与果的刹那。为了显示在未知当知根等三根中，每一根更为殊胜，所以说到“信根以胜解为眷属”等。正如在“信根的含义是胜解”等中，胜解等是根据信根等的功能而说的；同样，这里说“以胜解为眷属”，是表示信根以胜解之义作为它的眷属。对于其他根也是同样的道理。而且，“眷属”一词在这里作了语法性别上的变化。“慧根”其实就是未知当知根，只是为了显示它了知的体性才分开来说。在阿毗达摩中，也为了显示慧在功能上的差别，将同一个慧在道刹那和果刹那中分成了八种。“以润养为眷属”：如同沐浴粉和水，以滋润的作用成为心与心所的眷属。这只是就与喜相应的道而说的。在与舍相应的道中，则应当用舍根来代替喜根的位置，可以理解为“不过分地长养相应法的眷属”。“以转起相续增上为眷属”：所谓“转起相续”是指正在转起的相续，也就是现行的相续。“增上”是指增上的状态，“转起相续增上”就是转起相续的增上性。由于现行的命根对于后续的转起是缘，所以它以先后次第而对转起相续有增上的作用，因而成为未知当知根的眷属。

107. Āsavakkhayañāṇaniddese anaññātaññassāmītindriyādīni vuttatthāni. Kati ṭhānāni gacchatīti ekekassa uppattiṭṭhānaniyamanatthaṃ pucchā. Ekaṃ ṭhānaṃ gacchatīti ekasmiṃ ṭhāne uppajjatīti vuttaṃ hoti. Uppattiokāsaṭṭhānañhi tiṭṭhati etthāti ṭhānanti vuccati. Cha ṭhānānīti cha maggaphalakkhaṇe. Indriyānaṃ anaññātaññassāmītindriyādīsu tīsu ekekameva adhikaṃ hotīti dassanatthaṃ saddhindriyaṃ adhimokkhaparivāraṃ hotītiādi vuttaṃ. Yathā ‘‘saddhindriyassa adhimokkhaṭṭho’’tiādīsu (paṭi. ma. 1.12) adhimokkhādayo saddhindriyādīnaṃ kiccavasena vuttā, evamidhāpi ‘‘adhimokkhaparivāraṃ hotī’’ti saddhindriyaṃ adhimokkhatthena parivāraṃ hotīti vuttaṃ hoti. Esa nayo sesesupi. Parivāranti ca liṅgavipallāso kato. Paññindriyanti anaññātaññassāmītindriyameva pajānanasabhāvadassanatthaṃ visuṃ katvā vuttaṃ. Abhidhammepi (vibha. 219) hi paññāya kiccavisesadassanatthaṃ maggakkhaṇe ca phalakkhaṇe ca ekāva paññā aṭṭhadhā vibhattā. Abhisandanaparivāranti nhāniyacuṇṇānaṃ udakaṃ viya cittacetasikānaṃ sinehanakiccena parivāraṃ hoti. Idaṃ somanassasampayuttamaggavaseneva vuttaṃ. Upekkhāsampayuttamagge pana somanassindriyaṭṭhāne upekkhindriyaṃ daṭṭhabbaṃ. Taṃ pana sampayuttānaṃ nātiupabrūhanaparivāranti gahetabbaṃ. Pavattasantatādhipateyyaparivāranti pavattā santati pavattasantati, vattamānasantānanti attho. Adhipatibhāvo ādhipateyyaṃ, pavattasantatiyā ādhipateyyaṃ pavattasantatādhipateyyaṃ. Vattamānajīvitindriyassa uparipavattiyā ca paccayattā pubbāparavasena pavattasantatiyā adhipatibhāvena anaññātaññassāmītindriyassa parivāraṃ hoti.

1250说“在预流道刹那生起的诸法”等，是为了讲述一切与道相应法的功德。其中，“在道刹那生起”是指只由道所等起的，不是其他。然而，由于由道等起的色法不能得到善等名称，所以将它排除，而说“除了心等起色”。所有这些法，因为舍弃了污秽、动摇等意义，所以称为“善”。以它们为所缘而转起时，那些漏并不存在，所以称为“无漏”。它们斩断轮回之根，以涅槃为所缘而从轮回中出离，所以称为“导出”。由于远离了那些被称为善与不善的积聚，以被称为“离积”的涅槃为所缘而转起，所以称为“趣向离积”；或者因为它们摧毁、破坏现存的心续而前进，也叫做“趣向离积”。因为它们不属于世间，超脱了世间，所以称为“出世间”。这些法都以涅槃为所缘，所以称为“涅槃所缘”。

Sotāpattimaggakkhaṇejātā dhammātiādi sabbesaṃ maggasampayuttakānaṃ vaṇṇabhaṇanatthaṃ vuttaṃ. Tattha maggakkhaṇe jātāti maggasamuṭṭhitā eva, na aññe. Yasmā pana maggasamuṭṭhitampi rūpaṃ kusalādināmaṃ na labhati, tasmā taṃ apanento ṭhapetvā cittasamuṭṭhānaṃ rūpanti āha. Sabbeva hi te dhammā kucchitānaṃ salanādīhi atthehi kusalā. Te ārammaṇaṃ katvā pavattamānā natthi etesaṃ āsavāti anāsavā. Vaṭṭamūlaṃ chindantā nibbānaṃ ārammaṇaṃ katvā vaṭṭato niyyantīti niyyānikā. Kusalākusalasaṅkhātā cayā apetattā apacayasaṅkhātaṃ nibbānaṃ ārammaṇaṃ katvā pavattanato apacayaṃ gacchantīti apacayagāmino, pavattaṃ apacinantā viddhaṃsentā gacchantītipi apacayagāmino. Loke apariyāpannabhāvena lokato uttarā uttiṇṇāti lokuttarā. Nibbānaṃ ārammaṇaṃ etesanti nibbānārammaṇā.

1251说“这些八根”等，是为了说明前面提到的眷属性、与它俱行等的性质，以及开头所说的那些相。其中，“八根”是指按照前面说的方法，连同慧根共有八根。“俱生眷属”：在这八根当中，每一个根都与其余七个根同时生起，成为它的俱生眷属。同样，此根对彼根、彼根对此根，这样也称为“相互眷属”。同理，它们也是相互依止眷属和相应眷属。“俱行”：是与那个未知当知根一起达到同一生起等的状态。“俱生”：就是与它一同生起。“相杂”：就是与它混合在一起。“相应”：就是与它通过同生起等方式平等地结合。“彼等”就是指这八种根的法。“彼的”是指未知当知根的。“诸相”是指眷属的部分。

Imāni aṭṭhindriyānītiādi pubbe vuttaparivārabhāvassa ca tena sahagatādibhāvassa ca ādivuttaākārānañca dīpanatthaṃ vuttaṃ. Tattha aṭṭhindriyānīti pubbe vuttanayena paññindriyena saha aṭṭha. Sahajātaparivārāti aṭṭhasu ekekena saha itare itare satta sahajātā hutvā tassa sahajātaparivārā honti. Tatheva aññaṃ aññassa aññaṃ aññassāti evaṃ aññamaññaparivārā honti. Tatheva aññamaññaṃ nissayaparivārā sampayuttaparivārā ca honti. Sahagatāti tena anaññātaññassāmītindriyena saha ekuppādādibhāvaṃ gatā. Sahajātāti teneva saha jātā. Saṃsaṭṭhāti teneva saha missitā. Sampayuttāti teneva samaṃ ekuppādādipakārehi yuttā. Tevāti te eva aṭṭha indriyadhammā. Tassāti anaññātaññassāmītindriyassa. Ākārāti parivārakoṭṭhāsā.

1252在果刹那生起的诸法全部都是无记的，由于色也是无记的，所以这些法与心等起的色一起被提到。唯独道才是善的、导出的、朝向消尽的，因此在果刹那不说它们是「善」、「导出」和「朝向消尽」。「如是」等是归纳前面所说的结语。其中，「八重八」：在八种道与果中，每一者都有八根，由此成为八种根的八个组合。一共有六十四种相。至于「漏」等，也只是前面说过的意思。这里应当知道，并不是只针对阿拉汉道所断的漏而说，对于其余三道所断的漏，也是借用“漏尽”这个共通的名称来说的。因为有些论师认为，只有阿拉汉道智才毫无残余地断尽了诸漏，所以称它为「尽智」。也正因如此，只有阿拉汉才被称为「诸漏尽者」。

Phalakkhaṇe jātā dhammā sabbeva abyākatā hontīti rūpassapi abyākatattā cittasamuṭṭhānarūpena saha vuttā. Maggasseva kusalattā niyyānikattā apacayagāmittā ca phalakkhaṇe ‘‘kusalā’’ti ca ‘‘niyyānikā’’ti ca ‘‘apacayagāmino’’ti ca na vuttaṃ. Itītiādi vuttappakāranigamanaṃ. Tattha aṭṭhaṭṭhakānīti aṭṭhasu maggaphalesu ekekassa aṭṭhakassa vasena aṭṭha indriyaaṭṭhakāni. Catusaṭṭhi hontīti catusaṭṭhi ākārā honti. Āsavātiādi heṭṭhā vuttatthameva . Idha arahattamaggavajjheyeva āsave avatvā sesamaggattayavajjhānampi vacanaṃ āsavakkhayavacanasāmaññamattena vuttanti veditabbaṃ. Arahattamaggañāṇameva hi keci āsave asesetvā āsavānaṃ khepanato ‘‘khaye ñāṇa’’nti vuccati. Tasmāyeva ca arahāyeva khīṇāsavoti vuccatīti.

1331漏尽智解说的注释结束。

Āsavakkhayañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

125356-63. 谛智四重双叙述解说的注释

56-63. Saccañāṇacatukkadvayaniddesavaṇṇanā

108-9在谛智四重双叙述的解释中，「苦的压迫义」等是已经讲过的意思。具道者的智，即「于苦中智」等，如同紧接着的那个四重一样，是依‘一现观’来说的。因为谛智有两种：世间智和出世间智。世间智又分两种：随觉智和观察智。其中，随觉智对于初学者而言，是通过传闻等方式在灭和道上生起的；而在苦和集上，则是以它们为所缘而生起的。观察智则是已通达真理的人，以四谛为所缘而生起的。出世间智是通达智，它以灭为所缘，从作用上通达四谛。正如经里所说：‘比丘们，凡是见到苦的人，他也见到苦的集，见到苦的灭，见到通往苦灭的道’（《相应部》），一切应当说的都已说了。这里也是依这个角度来说的。然而，说这些是为了表明：即使是出世间智，也能得到‘于苦中智’等名称。但在这里，真正所指的，仅仅是世间智。正因为如此，才会开始问：‘什么是于苦中智’等等。

108-9. Saccañāṇacatukkadvayaniddese dukkhassa pīḷanaṭṭhotiādīni vuttatthāneva. Maggasamaṅgissa ñāṇaṃ dukkhepetaṃ ñāṇantiādi anantaracatukke viya ekābhisamayavasena vuttaṃ. Duvidhañhi saccañāṇaṃ lokiyaṃ lokuttarañca. Lokikaṃ duvidhaṃ anubodhañāṇaṃ paccavekkhaṇañāṇañca. Anubodhañāṇaṃ ādikammikassa anussavādivasena nirodhe magge ca pavattati, dukkhe samudaye ca ārammaṇakaraṇavasena. Paccavekkhaṇañāṇaṃ paṭividdhasaccassa catūsupi saccesu ārammaṇakaraṇavasena. Lokuttaraṃ paṭivedhañāṇaṃ nirodhamārammaṇaṃ katvā kiccato cattāri saccāni paṭivijjhati. Yathāha – ‘‘yo, bhikkhave, dukkhaṃ passati, dukkhasamudayampi so passati, dukkhanirodhampi passati, dukkhanirodhagāminiṃ paṭipadampi passatī’’ti (saṃ. ni. 5.1100) sabbaṃ vattabbaṃ. Idhāpi iminā vārena idameva vuttaṃ. Taṃ pana lokuttarampi ‘‘dukkhe ñāṇa’’ntiādīni nāmāni labhatīti dassanatthaṃ vuttaṃ. Idha pana lokikañāṇameva adhippetaṃ. Tasmāyeva ca tattha katamaṃ dukkhe ñāṇantiādimāha.

1255在这里，「缘于苦」的意思就是：以苦谛为所缘，把它作为心的所缘。在「慧」等词语中：因为能令各种事物的意义变得清楚明白，故称为「慧」；或者，因为它能通过无常等方式来了解诸法，所以也称为「慧」。这是它本性上的名称。「了知」是指了知的行为。「择」是因为它拣择无常等。「广择」是加上了接头词来强调，意思是更广泛、以种种方式去拣择。因为拣择四谛法，所以叫做「法择」。「善察」是指依据无常等的正确特征来妥善地把握。同一个词，随着接头词的变化，又成了「近察」、「对察」等，意思都是围绕那些无常等法，进行更强烈、更仔细的观察。「贤明」是指贤者的状态。「善巧」是指善巧的状态。「微妙」是指精细微妙的状态。「广显」是通过让无常等道理显露出来而得名的。「思」是以思惟无常等而得名的；或者说，它生起以后，能让人去思惟无常等，所以也叫「思」。「伺」是仔细观察无常等。「地」就是大地。这里也是取柔软和宽广的意思，说它像大地一样，所以叫「地」。或者，慧本身乐于安住在真实的意义上，所以称为「地」。「害慧」：就像雷电劈开山崖一样，它能粉碎烦恼，所以叫害慧；或者，因为它能快速地抓住和记住，所以叫害慧。「导者」：它生起以后，能在自利的修行上，以及在正确通达相应诸法的真实特征上，引导那个人。「观」：因为它以无常等角度，从多方面看待诸法。「正知」：以正确的方式了知无常等，这种状态就叫正知性。「如刺棒」：就像刺棒是用来把走上岔路的良马带回正道的一样，这个智就像刺棒，刺穿那在邪路上狂奔的狡诈之心，把它带回正道。

Tattha dukkhaṃ ārabbhāti dukkhasaccaṃ ālambitvā, ārammaṇaṃ katvāti attho. Paññātiādīsu tassa tassa atthassa pākaṭakaraṇasaṅkhātena paññāpanaṭṭhena paññā, tena tena vā aniccādinā pakārena dhamme jānātītipi paññā. Idamassā sabhāvapadaṃ. Pajānanākāro pajānanā. Aniccādīni vicinātīti vicayo. Pavicayoti upasaggena padaṃ vaḍḍhitaṃ, pakārena vicayoti attho. Catusaccadhammaṃ vicinātīti dhammavicayo. Aniccādīnaṃ sammā lakkhaṇavasena sallakkhaṇā. Sā eva upasagganānattena upalakkhaṇāpaccupalakkhaṇāti vuttā. Bhusaṃ lakkhaṇā te te aniccādidhamme paṭicca upalakkhaṇāti attho. Paṇḍitabhāvo paṇḍiccaṃ. Kusalabhāvo kosallaṃ. Nipuṇabhāvo nepuññaṃ. Aniccādīnaṃ vibhāvanavasena vebhabyā. Aniccādīnaṃ cintanakavasena cintā, yassa uppajjati, taṃ aniccādīni cintāpetītipi cintā. Aniccādīni upaparikkhatīti upaparikkhā. Bhūrīti pathavī. Ayampi saṇhaṭṭhena vitthataṭṭhena ca bhūrī viyāti bhūrī. Atha vā paññāyeva bhūte atthe ramatīti bhūrīti vuccati. Asani viya siluccaye kilese medhati hiṃsatīti medhā, khippaṃ gahaṇadhāraṇaṭṭhena vā medhā. Yassa uppajjati, taṃ attahitapaṭipattiyaṃ sampayuttadhamme ca yāthāvalakkhaṇapaṭivedhe parinetīti pariṇāyikā. Dhamme aniccādivasena vividhā passatīti vipassanā. Sammā pakārehi aniccādīni jānātīti sampajāno, tassa bhāvo sampajaññaṃ. Uppathapaṭipanne sindhave vīthiāropanatthaṃ patodo viya uppathe dhāvanakaṃ kūṭacittaṃ vīthiāropanatthaṃ vijjhatīti patodo viya patodo.

1256「根」：在‘见’这个特征上，起到主宰的作用，所以称为根。由慧所成的根，就是「慧根」。这是什么意思呢？这不是像‘男人的根叫做男根’那样的所属关系，而是说，慧本身就是根，所以叫慧根。「慧力」：因为不会被无明所动摇，所以叫慧力。「慧剑」：因为它有斩断烦恼的作用，所以慧本身就是剑，称为慧剑。「慧殿」：因为它极其崇高，所以慧本身就是宫殿，称为慧殿。「慧光」：因为它有照亮的作用，所以慧本身就是光，称为慧光。「慧明」：因为它有照耀的作用，所以慧本身就是明，称为慧明。「慧灯」：因为它有发光的作用，所以慧本身就是灯，称为慧灯。因为一个拥有智慧的人，在结跏趺坐时，一万个世界都会变成一片光、一片明、一片灯。这就是这么说的缘由。其实在这三个词里，哪怕只用一个，意思也能说通。但是，世尊是顺应众生的心性，才说了这些经：‘比丘们，有四种光。哪四种呢？月光、日光、火光、慧光。比丘们，这就是四种光。比丘们，在这四种光当中，这慧光是最上的。’同样的道理，还有‘比丘们，有四种明……比丘们，有四种灯’（《增支部》）。相应地，这里的长老也做了这样的解说。因为通过多种方式来解释一个道理，能把它分析得更清楚，而且，不同的人理解的方式也不同。「慧宝」：这是从它能带来喜悦、赐予喜乐、令人欢喜、值得尊敬、稀有难得、不可衡量、是为最上士人所受用的这些意义上来说的。因此，慧本身就是宝，称为慧宝。

Dassanalakkhaṇe indaṭṭhaṃ karotīti indriyaṃ, paññāsaṅkhātaṃ indriyaṃ paññindriyaṃ. Kiṃ vuttaṃ hoti? Nayidaṃ ‘‘purisassa indriyaṃ purisindriya’’ntiādi viya paññāya indriyaṃ paññindriyaṃ. Atha kho paññā eva indriyaṃ paññindriyanti vuttaṃ hoti. Avijjāya na kampatīti paññābalaṃ. Kilesacchedanaṭṭhena paññāva satthaṃ paññāsatthaṃ. Accuggataṭṭhena paññāva pāsādo paññāpāsādo. Ālokanaṭṭhena paññāva āloko paññāāloko. Obhāsanaṭṭhena paññāva obhāso paññāobhāso. Pajjotanaṭṭhena paññāva pajjoto paññāpajjoto. Paññavato hi ekapallaṅkena nisinnassa dasasahassilokadhātu ekālokā ekobhāsā ekapajjotā hoti. Tenetaṃ vuttaṃ. Imesu pana tīsu padesu ekapadenāpi etasmiṃ atthe siddhe yāni panetāni bhagavatā ‘‘cattārome, bhikkhave, ālokā. Katame cattāro? Candāloko, sūriyāloko, aggāloko, paññāloko. Ime kho, bhikkhave, cattāro ālokā. Etadaggaṃ, bhikkhave, imesaṃ catunnaṃ ālokānaṃ yadidaṃ paññāloko’’. Tathā ‘‘cattārome , bhikkhave, obhāsā. Cattārome, bhikkhave, pajjotā’’ti (a. ni. 4.144-145) sattānaṃ ajjhāsayavasena suttāni desitāni. Tadanurūpeneva idhāpi therena desanā katā. Attho hi anekehi ākārehi vibhajjamāno suvibhatto hoti, aññathā ca añño bujjhati, aññathā aññoti. Ratikaraṇaṭṭhena pana ratidāyakaṭṭhena ratijanakaṭṭhena cittīkataṭṭhena dullabhapātubhāvaṭṭhena atulaṭṭhena anomasattaparibhogaṭṭhena ca paññāva ratanaṃ paññāratanaṃ.

1257「不痴」：因为有它，众生不会愚痴；或者说，它本身在所缘上不迷惑，所以叫不痴。「法择」这个词的意思前面已经讲过了。那为什么这里又提一次呢？这是为了表明‘不痴是痴的对立面’这个性质。也就是说，这是要指明：‘这个被称为不痴的东西，不光只是一个和痴不同的法，它更是作为痴的对立面、名为法择的那个不痴，这才是这里所要说的。’「正见」：就是那种如实、能导向解脱的善见。至于经文中问的‘其中，什么是于苦之集智？其中，什么是于苦之灭智？其中，什么是于导向苦灭之道智？’这些提问，都只是简略的说法。

Na tena sattā muyhanti, sayaṃ vā ārammaṇe na muyhatīti amoho. Dhammavicayapadaṃ vuttatthameva. Kasmā panetaṃ puna vuttanti? Amohassa mohapaṭipakkhabhāvadīpanatthaṃ. Tenetaṃ dīpeti ‘‘yvāyaṃ amoho, so na kevalaṃ mohato añño dhammo, mohassa pana paṭipakkho dhammavicayasaṅkhāto amoho nāma idha adhippeto’’ti. Sammādiṭṭhīti yāthāvaniyyānikakusaladiṭṭhi . ‘‘Tattha katamaṃ dukkhasamudaye ñāṇaṃ, tattha katamaṃ dukkhanirodhe ñāṇaṃ, tattha katamaṃ dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya ñāṇa’’nti pucchāvacanāni saṅkhepavasena vuttānīti.

1337谛智四重双叙述的解说注释完毕。

Saccañāṇacatukkadvayaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

125864-67. 纯粹无碍解智叙述的解说注释

64-67. Suddhikapaṭisambhidāñāṇaniddesavaṇṇanā

110在纯粹无碍解智的叙述里，由于这些智本身没有像前面那样的细分，所以就没有再展示分类，而是直接说‘于诸义之智，是义无碍解’等等。虽然说慧没有细分，但因为各自所证悟的四圣谛法有种种差别，所以就有了‘于义之种种中，有智，是义无碍解之智’等说法。在这里，「种种」是指义等有多种多样。「确定」是指对义等的决断。「善察」是指对义等的正确观察。「近察」是指对义等的深入观察。「分别」是指对义等做出种种区分。「令显明」是通过让义等变得清楚明白而使之生起。「照耀」是指照亮义等。「光耀」是指通过多种方式照亮义等。「明晰」是指使义等光明清澈。这里是以「种种」作为基础词，从共通适用的角度来讲的。那么，可以这样来连接理解：「确定」是就入流者的程度来说的；「善察、近察」是就一来者的程度来说的；「分别、令显明」是就不来者的程度来说的；「照耀、光耀、明晰」则是就阿拉汉的程度来说的。

110. Suddhikapaṭisambhidāñāṇaniddese imesaṃ ñāṇānaṃ pabhedābhāvatoyeva heṭṭhā viya pabhedaṃ adassetvāyeva atthesu ñāṇaṃ atthapaṭisambhidātiādi vuttaṃ. Paññāpabhedābhāvepi attanā paṭividdhacatusaccadhammamattavasena nānattasabbhāvato atthanānatte paññā atthapaṭisambhide ñāṇantiādi vuttaṃ. Tattha nānatteti atthādīnaṃ anekabhāve. Vavatthāneti atthādīnaṃ nicchayane. Sallakkhaṇeti atthādīnaṃ sammādassane. Upalakkhaṇeti atthādīnaṃ bhusaṃdassane. Pabhedeti atthādīnaṃ nānābhede. Pabhāvaneti atthādīnaṃ pākaṭīkaraṇena uppādane. Jotaneti atthādīnaṃ dīpane. Virocaneti atthādīnaṃ vividhā dīpane. Pakāsaneti atthādīnaṃ pabhāsane . ‘‘Nānatte’’ti mūlapadaṃ katvā sabbasādhāraṇavasena vuttaṃ. ‘‘Vavatthāne’’ti sotāpannassa vasena, ‘‘sallakkhaṇe upalakkhaṇe’’ti sakadāgāmissa vasena, ‘‘pabhede pabhāvane’’ti anāgāmissa vasena, ‘‘jotane virocane pakāsane’’ti arahato vasena vuttanti evampettha yojanā kātabbāti.

1340纯粹无碍解智叙述的解说注释完毕。

Suddhikapaṭisambhidāñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1341如此，在《显扬正法灯》的《无碍解道》注疏中，

Iti saddhammappakāsiniyā paṭisambhidāmagga-aṭṭhakathāya

1342第一卷结束。

Paṭhamo bhāgo niṭṭhito.

1343礼敬彼世尊、阿拉汉、正自觉者

Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa

1344小部经典

Khuddakanikāye

1345《无碍解道》注疏

Paṭisambhidāmagga-aṭṭhakathā

1260（第二卷）

(Dutiyo bhāgo)

134768. 根上下慧论的解释

68. Indriyaparopariyattañāṇaniddesavaṇṇanā

111111. 在“根上下智”的解说中，虽然“如来”一词在总说中并未以自身形式出现，但由于《无碍解道·论母》（《无碍解道·论母》1.73）中说“有六种智是不与声闻弟子共的”，因此“如来的”这一说法实际上已经成立。所以，在广释中便采用了那个在总说中义理上已经成立的“如来”用语。 “见诸众生”：这些众生因为在色等对象上有欲贪，所以是执取者、粘著者，他们这些众生，如来用根上下智之眼看见、观察他们。 “少尘垢”：在慧眼上，这些人的贪等尘垢很少，因此称为少尘垢者；或者说，这些人的贪等尘垢很少，因此称为少尘垢者。他看到那些少尘垢者。 “多尘垢”：在慧眼上，这些人的贪等尘垢很多，因此称为多尘垢者；或者说，这些人的贪等尘垢很多，因此称为多尘垢者。 “利根、钝根”：这些人具有锐利的信等根，所以是利根；那些人具有柔弱的信等根，所以是钝根。 “善行相、恶行相”：这些人具有善好的信等行相，所以是善行相者；那些人具有卑劣、可诃责的信等行相，所以是恶行相者。 “易教化、难教化”：那些能观察所讲说的道理、容易让他们了解的人，是易教化者；与此相反的，是难教化者。 “有些是见他世与过患的怖畏者”：有些人看见他世以及贪等过失是可怕的，但在对这句的广释中并未提到“他世”，因此应把握这样的意思：他们习惯于在蕴等世间以及贪等过失中看到极大的怖畏，所以是“见他世与过患的怖畏者”。他们就是见他世与过患的怖畏者。 “有些不是见他世与过患的怖畏者”：则与此相反。 “世”是以变坏、崩解为含义。“过”是以应远离为含义。至此，总说的广释就完成了。

111. Indriyaparopariyattañāṇaniddese tathāgatassāti vacane uddese sarūpato avijjamānepi ‘‘cha ñāṇāni asādhāraṇāni sāvakehī’’ti (paṭi. ma. mātikā 1.73) vuttattā ‘‘tathāgatassā’’ti vuttameva hoti. Tasmā uddese atthato siddhassa tathāgatavacanassa niddese gahaṇaṃ kataṃ. Satte passatīti rūpādīsu chandarāgena sattatāya laggatāya sattā, te satte indriyaparopariyattañāṇena cakkhunā passati oloketi. Apparajakkheti paññāmaye akkhimhi appaṃ rāgādirajo etesanti apparajakkhā, appaṃ rāgādirajo etesanti vā apparajakkhā. Te apparajakkhe. Mahārajakkheti paññāmaye akkhimhi mahantaṃ rāgādirajo etesanti mahārajakkhā, mahantaṃ rāgādirajo etesanti vā mahārajakkhā. Tikkhindriye mudindriyeti tikkhāni saddhādīni indriyāni etesanti tikkhindriyā, mudūni saddhādīni indriyāni etesanti mudindriyā. Svākāre dvākāreti sundarā saddhādayo ākārā koṭṭhāsā etesanti svākārā, kucchitā garahitā saddhādayo ākārā koṭṭhāsā etesanti dvākārā. Suviññāpaye duviññāpayeti ye kathitaṃ kāraṇaṃ sallakkhenti sukhena sakkā honti viññāpetuṃ, te suviññāpayā, tabbiparītā duviññāpayā. Appekacceparalokavajjabhayadassāvinoti api eke paralokañceva rāgādivajjañca bhayato passante, imassa pana padassa niddese paralokasseva na vuttattā khandhādiloke ca rāgādivajje ca paraṃ bāḷhaṃ bhayaṃ passanasīlāti paralokavajjabhayadassāvino. Te paralokavajjabhayadassāvineti evamattho gahetabbo. Appekacce na paralokavajjabhayadassāvinoti tabbiparīte. Lokoti ca lujjanapalujjanaṭṭhena. Vajjanti ca vajjanīyaṭṭhena. Ettāvatā uddesassa niddeso kato hoti.

1262接着，对广释作更进一步复注，说明“少尘垢、多尘垢”等。其中，对于三宝有确立的信，这称为“信”，具有这种信的人即是“有信者”。这个具足信的人，因为不信的尘垢以及以不信为根本的其他不善尘垢很少，所以是“少尘垢者”。没有这种信的人是“无信者”，他因为上述那类尘垢很多，所以是“多尘垢者”。 “勤精进者”：已发起精进。因为他懈怠的尘垢以及以懈怠为根本的其他不善尘垢很少，所以是少尘垢者。由于精进低劣，以卑劣的方式沉没，所以是“懈怠者”，懈怠者也就是懒散者。他因为上述那类尘垢很多，所以是多尘垢者。 “念现前者”：念靠近所缘而安住。因为他忘念的尘垢以及以忘念为根本的其他不善尘垢很少，所以是少尘垢者。念已忘失、丢失，就是“忘念者”。他因为上述那类尘垢很多，所以是多尘垢者。 “得定者”：通过安止定或近行定，在所缘上平等、正确地安立而住，称为得定者，或者说心有定者。因为他掉举的尘垢以及以掉举为根本的其他不善尘垢很少，所以是少尘垢者。未得定的是“未定者”。他因为上述那类尘垢很多，所以是多尘垢者。 “有慧者”：具有了知生灭的智慧。因为他无明的尘垢以及以无明为根本的其他不善尘垢很少，所以是少尘垢者。由于无明愚暗而智慧低劣，就是“劣慧者”。他因为上述那类尘垢很多，所以是多尘垢者。有信的人“是利根”：因为他频繁生起有力的信，所以是有信者，也正因拥有信根而成为利根。无信的人“是钝根”：因为他频繁生起无信，所以是无信者，只是偶尔生起微弱的信根，因此是钝根。对于其余各项，这个道理同样适用。有信的人“是善行相”：由于这种信，他具有美好的行相。无信的人“是恶行相”：由于这种无信，他具有丑恶的行相。对于其余各项，这个道理同样适用。 “易教化”：指能够轻易地让他了知。“难教化”：指很难让他了知。在“见他世与过患的怖畏者”中，因为只有慧具足的人，信等才完全清净，所以那些具足极清净的信等的人，依与信等相应的慧；或者，具足极清净的信等的人，依以信等为缘的慧，成为见他世与过患的怖畏者。因此，信等四者也正是由于这个原因而被称为“见他世与过患的怖畏者”。

Puna niddesassa paṭiniddesaṃ karonto apparajakkhe mahārajakkhetiādimāha. Tattha tīsu ratanesu okappanasaṅkhātā saddhā assa atthīti saddho. So saddhāsampanno puggalo assaddhiyarajassa ceva assaddhiyamūlakassa sesākusalarajassa ca appakattā apparajakkho. Natthi etassa saddhāti assaddho. So vuttappakārassa rajassa mahantattā mahārajakkho. Āraddhaṃ vīriyamanenāti āraddhavīriyo. So kosajjarajassa ceva kosajjamūlakassa sesākusalarajassa ca appakattā apparajakkho. Hīnavīriyattā kucchitena ākārena sīdatīti kusīdo, kusīdo eva kusīto. So vuttappakārassa rajassa mahantattā mahārajakkho. Ārammaṇaṃ upecca ṭhitā sati assāti upaṭṭhitassati. So muṭṭhassaccarajassa ceva muṭṭhassaccamūlakassa sesākusalarajassa ca appakattā apparajakkho. Muṭṭhā naṭṭhā sati assāti muṭṭhassati. So vuttappakārassa rajassa mahantattā mahārajakkho. Appanāsamādhinā upacārasamādhinā vā ārammaṇe samaṃ, sammā vā āhito ṭhitoti samāhito, samāhitacittoti vā samāhito. So uddhaccarajassa ceva uddhaccamūlakassa sesākusalarajassa ca appakattā apparajakkho. Na samāhito asamāhito. So vuttappakārassa rajassa mahantattā mahārajakkho. Udayatthagāminī paññā assa atthīti paññavā. So moharajassa ceva mohamūlakassa sesākusalarajassa ca appakattā apparajakkho. Mohamūḷhattā duṭṭhā paññā assāti duppañño. So vuttappakārassa rajassa mahantattā mahārajakkho. Saddho puggalo tikkhindriyoti bahulaṃ uppajjamānāya balavatiyā saddhāya saddho, teneva saddhindriyena tikkhindriyo. Assaddho puggalo mudindriyoti bahulaṃ uppajjamānena assaddhiyena assaddho, antarantarā uppajjamānena dubbalena saddhindriyena mudindriyo. Esa nayo sesesupi. Saddho puggalo svākāroti tāya eva saddhāya sobhanākāro. Assaddho puggalo dvākāroti teneva assaddhiyena virūpākāro. Esa nayo sesesupi. Suviññāpayoti sukhena viññāpetuṃ sakkuṇeyyo. Duviññāpayoti dukkhena viññāpetuṃ sakkuṇeyyo. Paralokavajjabhayadassāvīti ettha yasmā paññāsampannasseva saddhādīni suparisuddhāni honti, tasmā suparisuddhasaddhādisampanno taṃsampayuttāya, suparisuddhasaddhādisampannopi vā tappaccayāya paññāya paralokavajjabhayadassāvī hoti. Tasmā eva hi saddhādayopi cattāro ‘‘paralokavajjabhayadassāvī’’ti vuttā.

112现在，为了说明“于他世见过患、见怖畏者”这句中提到的“世间”与“过患”，而开始解释“世间”等词。这里，“蕴”因为会坏灭、会变坏，所以称为“世间”，这便是“蕴世间”。其余两种世间也依此类推。“恶趣有世间”指的是恶趣世间。因为它的果报不可意，所以是丑劣的获得，称为“恶趣”；因为存在，所以称为“有”；恶趣本身就是有，即“恶趣有”；恶趣有就是世间，所以称为“恶趣有世间”。“恶趣因世间”指的是导致投生恶趣的业。因为果报从此业生起，所以称为“因”；恶趣的因，即“恶趣因”；恶趣因就是世间，所以称为“恶趣因世间”。“善趣有世间”指的是善趣世间。因为它的果报可意，所以是美好的获得，称为“善趣”；因为存在，所以称为“有”；善趣本身就是有，即“善趣有”；善趣有就是世间，所以称为“善趣有世间”。“善趣因世间”指的是导致投生善趣的业。因为果报从此业生起，所以称为“因”；善趣的因，即“善趣因”；善趣因就是世间，所以称为“善趣因世间”。“一世间”等下文的解释，和前面说过的意思相同。

112. Idāni ‘‘paralokavajjabhayadassāvī’’ti ettha vuttaṃ lokañca vajjañca dassetuṃ lokotiādimāha. Ettha khandhā eva lujjanapalujjanaṭṭhena lokoti khandhaloko. Sesadvayepi eseva nayo. Vipattibhavalokoti apāyaloko. So hi aniṭṭhaphalattā virūpo lābhoti vipatti, bhavatīti bhavo, vipatti eva bhavo vipattibhavo, vipattibhavo eva loko vipattibhavaloko. Vipattisambhavalokoti apāyūpagaṃ kammaṃ. Tañhi sambhavati etasmā phalanti sambhavo, vipattiyā sambhavo vipattisambhavo, vipattisambhavo eva loko vipattisambhavaloko. Sampattibhavalokoti sugatiloko. So hi iṭṭhaphalattā sundaro lābhoti sampatti, bhavatīti bhavo, sampatti eva bhavo sampattibhavo, sampattibhavo eva loko sampattibhavaloko. Sampattisambhavalokoti sugatūpagaṃ kammaṃ. Tañhi sambhavati etasmā phalanti sambhavo, sampattiyā sambhavo sampattisambhavo, sampattisambhavo eva loko sampattisambhavaloko. Eko lokotiādīni heṭṭhā vuttatthāneva.

1264“Vajja”（过患）是中性词，之所以这样用，是因为没有特别指明是哪种过患。“烦恼”指贪欲等。“恶行”指杀生等。“造作”指福行等。“趣有业”是指通过产生自己的果报而走向“有”的业，在诸造作中，也特指能产生果报的业。“如是”是对前面所说情形的归纳。所谓“于此世间及于此过患”，就是指前面所说的世间与过患。“强烈的怖畏想”指很有力的怖畏想。其中，“强烈”一词解释了其含义，“怖畏想”解释了“怖畏”一词的意思。因为世间与过患二者都是恐惧的来源，其本身也带有怖畏性，所以称为“怖畏”；而认识到那是怖畏，就是“怖畏想”。“现起”是指针对不同对象而生起并安住。就像举起刀的杀手：好比对于举起刀要砍来的敌人，内心会现起强烈的恐惧想一样，对于世间与过患，同样会现起强烈的恐惧想。“以这五十种行相”指的是：在“少尘五法”等十类五法之中，每一类各有五种行相，这样组合起来就是五十种行相。“此五根”指的就是信根等五根。“知”：如来以智慧彻底了知。“见”：就像用天眼亲眼看到一样清晰。“遍知”：以了解一切行相的极致方式去知。“通达”：不遗漏任何一部分，以无余、彻底观照的方式用智慧去破除。

Vajjanti napuṃsakavacanaṃ asukoti aniddiṭṭhattā kataṃ. Kilesāti rāgādayo. Duccaritāti pāṇātipātādayo. Abhisaṅkhārāti puññābhisaṅkhārādayo. Bhavagāmikammāti attano vipākadānavasena bhavaṃ gacchantīti bhavagāmino, abhisaṅkhāresupi vipākajanakāneva kammāni vuttāni. Itīti vuttappakāranidassanaṃ. Imasmiñca loke imasmiñca vajjeti vuttappakāre loke ca vajje ca. Tibbā bhayasaññāti balavatī bhayasaññā. Tibbāti parasaddassa attho vutto, bhayasaññāti bhayasaddassa, lokavajjadvayampi hi bhayavatthuttā sayañca sabhayattā bhayaṃ, bhayamiti saññā bhayasaññā. Paccupaṭṭhitā hotīti taṃ taṃ paṭicca upecca ṭhitā hoti. Seyyathāpi ukkhittāsike vadhaketi yathā nāma paharituṃ uccāritakhagge paccāmitte tibbā bhayasaññā paccupaṭṭhitā hoti, evameva loke ca vajje ca tibbā bhayasaññā paccupaṭṭhitā hoti. Imehi paññāsāya ākārehīti apparajakkhapañcakādīsu dasasu pañcakesu ekekasmiṃ pañcannaṃ pañcannaṃ ākārānaṃ vasena paññāsāya ākārehi. Imāni pañcindriyānīti saddhindriyādīni pañcindriyāni . Jānātīti tathāgato paññāya pajānāti. Passatīti dibbacakkhunā diṭṭhaṃ viya karoti. Aññātīti sabbākāramariyādāhi jānāti. Paṭivijjhatīti ekadesaṃ asesetvā niravasesadassanavasena paññāya padāletīti.

1352《根上下智力论》的解释到此结束。

Indriyaparopariyattañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

126569. 《性行随眠智力论》的解释

69. Āsayānusayañāṇaniddesavaṇṇanā

113在《性行随眠智力论》中，这里的解释被分为“如来”等五个部分来展开。其中，“性行”与“随眠”的意思前面已经解释过了。“行”指的是过去所造作的善与不善业。“意趣”指现在内心倾向于善或不善的抉择与投入。“堪能者与不堪能者”：即具备条件的人和不具备条件的人。能出生于圣者之生的人，就是能生起圣道者，这称为“堪能者”。这里用的是现在时，表示接近现在。或者，未来将会生起圣道的人是“堪能者”，意思是他们具备了承载法的资格。那些适合证悟圣道、亲依止条件具足的人，就是“堪能者”。与此相反的，就是“不堪能者”。

113. Āsayānusayañāṇaniddese idha tathāgatotiādi pañcadhā ṭhapito niddeso. Tattha āsayānusayā vuttatthā eva. Caritanti pubbe kataṃ kusalākusalaṃ kammaṃ. Adhimuttinti sampati kusale akusale vā cittavosaggo. Bhabbābhabbeti bhabbe ca abhabbe ca. Ariyāya jātiyā sambhavanti jāyantīti bhabbā. Vattamānasamīpe vattamānavacanaṃ. Bhavissanti jāyissantīti vā bhabbā, bhājanabhūtāti attho. Ye ariyamaggapaṭivedhassa anucchavikā upanissayasampannā, te bhabbā. Vuttapaṭipakkhā abhabbā.

1267“什么是众生的性行？”等句子是论的解释。其中，“常住”指恒常。“世间”这里指“我”。有人执著这样的见解：只有身体会坏灭，而“我”无论在现在世还是未来世都是同一个。因为他们认为“我”自己能观照，所以把它称之为“世间”。“无常”指不恒常。他们执著“我”会随着身体一起灭去。“有边”：他们在小的遍处证得禅那后，把以这个小遍处为所缘的心看作是有边际的，并把它执取为“我”。“无边”：与“有边”相反。他们在广大无边的遍处证得禅那后，把以这个无量遍处为所缘的心看作是横无边际的，并执取为“我”。“命即是那个身体”：他们认为生命和身体是同一个东西。“命”指“我”，这里因语法的性变而用了中性词。“身”指具有积聚含义的五蕴。“命是一回事，身体是另一回事”：他们认为生命是一回事，五蕴身体是另一回事。“如来死后存在”：他们执著诸蕴只在今世灭去，而那个有情在死后依然存在，并不会消失。这里说的“如来”，有人解为“有情的代名词”。也有人解说为“阿拉汉”。他们是看到了主张“死后不存在”这一方的过失，才执取这种见解的。“如来死后不存在”：他们执著诸蕴就在今世灭去，如来死后不再存在，彻底断灭消失。他们是看到了主张“死后存在”这一方的过失，才执取这种见解的。“如来死后既存在又不存在”：他们看到单独执取前面两方中任何一方的过失，所以就同时执取两方。“如来死后既非存在又非不存在”：他们看到执取两方会同时陷入两方的过失，于是就采取了“既不说存在，也不说不存在，既非存在，也非不存在”这种如同鳝鱼滑行般的诡辩论立场。

Katamo sattānaṃ āsayotiādi niddesassa paṭiniddeso. Tattha sassatoti nicco. Lokoti attā. Idha sarīraṃyeva nassati, attā pana idha parattha ca soyevāti maññanti. So hi sayaṃyeva āloketīti katvā ‘‘loko’’ti maññanti. Asassatoti anicco. Attā sarīreneva saha nassatīti maññanti. Antavāti paritte kasiṇe jhānaṃ uppādetvā taṃparittakasiṇārammaṇaṃ cittaṃ sapariyanto attāti maññanti. Anantavāti na antavā appamāṇe kasiṇe jhānaṃ uppādetvā taṃappamāṇakasiṇārammaṇaṃ cittaṃ apariyanto attāti maññanti. Taṃ jīvaṃ taṃ sarīranti jīvo ca sarīrañca taṃyeva. Jīvoti attā, liṅgavipallāsena napuṃsakavacanaṃ kataṃ. Sarīranti rāsaṭṭhena khandhapañcakaṃ. Aññaṃ jīvaṃ aññaṃ sarīranti añño jīvo aññaṃ khandhapañcakaṃ. Hoti tathāgato paraṃ maraṇāti khandhā idheva vinassanti, satto maraṇato paraṃ hoti vijjati na nassati. ‘‘Tathāgato’’ti cettha sattādhivacananti vadanti. Keci pana ‘‘tathāgatoti arahā’’ti vadanti. Ime ‘‘na hotī’’ti pakkhe dosaṃ disvā evaṃ gaṇhanti. Na hoti tathāgato paraṃ maraṇāti khandhāpi idheva nassanti, tathāgato ca maraṇato paraṃ na hoti ucchijjati vinassati. Ime ‘‘hotī’’ti pakkhe dosaṃ disvā evaṃ gaṇhanti. Hoti ca na ca hotīti ime ekekapakkhapariggahe dosaṃ disvā ubhayapakkhaṃ gaṇhanti. Neva hoti na na hotīti ime ubhayapakkhapariggahe ubhayadosāpattiṃ disvā ‘‘hotīti ca na hoti, neva hotīti ca na hotī’’ti amarāvikkhepapakkhaṃ gaṇhanti.

1268不过，这里根据注疏的方法：「世间是常」等是以十种行相来说明见的分类。其中，执取五蕴为「世间」后，认为「这个世间是常、恒久、永存」，这种人的执取方式所产生的见，就是常见。「世间是无常」：执取这同一个世间会「断灭、坏灭」，这种人的执取方式所产生的见，就是断见。「世间有边」：获得小遍处的人，在如针尖或碗口大的遍处进入等至后，把等至中生起的色法与非色法执著为「世间」，并以遍处的边缘界限执著为「有边」，这就是「世间有边」这种执取方式所产生的见。这种见可以是常见，也可以是断见。对于获得广大遍处的人，在那个广大的遍处进入等至后，把等至中生起的色法与非色法执著为「世间」，并以遍处没有边际来执著为「非有边」，这就是「世间无边」这种执取方式所产生的见。这种见同样可以是常见或断见。「命即是那个身体」：因为把会变坏的身体当作了「命」，所以认为身体断灭时，「命」也一同断灭，这就是断灭执取方式所产生的见。第二种情况「命是一，身体是另一」：因为执取身体之外另有一个命，所以认为虽然身体断灭了，但命不会断灭，这就是常见执取方式所产生的见。「如来死后存在」等：执取「有情名为如来，他在死后存在」的人，属于第一种常见。执取「不存在」的人，属于第二种断见。执取「既存在又不存在」的人，属于第三种一分常见。执取「既非存在又非不存在」的人，属于第四种不死矫乱见。

Ayaṃ panettha aṭṭhakathānayo – ‘‘sassato lokoti vā’’tiādīhi dasahākārehi diṭṭhipabhedova vutto. Tattha sassato lokoti ca khandhapañcakaṃ lokoti gahetvā ‘‘ayaṃ loko nicco dhuvo sabbakāliko’’ti gaṇhantassa sassatanti gahaṇākārappavattā diṭṭhi. Asassatoti tameva lokaṃ ‘‘ucchijjati vinassatī’’ti gaṇhantassa ucchedaggahaṇākārappavattā diṭṭhi. Antavāti parittakasiṇalābhino suppamatte vā sarāvamatte vā kasiṇe samāpannassa antosamāpattiyaṃ pavattitarūpārūpadhamme ‘‘loko’’ti ca kasiṇaparicchedantena ‘‘antavā’’ti ca gaṇhantassa ‘‘antavā loko’’ti gahaṇākārappavattā diṭṭhi. Sā sassatadiṭṭhipi hoti ucchedadiṭṭhipi. Vipulakasiṇalābhino pana tasmiṃ kasiṇe samāpannassa antosamāpattiyaṃ pavattitarūpārūpadhamme ‘‘loko’’ti ca kasiṇaparicchedantena ‘‘na antavā’’ti ca gaṇhantassa ‘‘anantavā loko’’ti gahaṇākārappavattā diṭṭhi. Sā sassatadiṭṭhipi hoti ucchedadiṭṭhipi. Taṃ jīvaṃ taṃ sarīranti bhedanadhammassa sarīrasseva ‘‘jīva’’nti gahitattā ‘‘sarīre ucchijjamāne jīvampi ucchijjatī’’ti ucchedaggahaṇākārappavattā diṭṭhi. Dutiyapade sarīrato aññassa jīvassa gahitattā ‘‘sarīre ucchijjamānepi jīvaṃ na ucchijjatī’’ti sassataggahaṇākārappavattā diṭṭhi. Hoti tathāgatotiādīsu ‘‘satto tathāgato nāma, so paraṃ maraṇā hotī’’ti gaṇhato paṭhamā sassatadiṭṭhi. ‘‘Na hotī’’ti gaṇhato dutiyā ucchedadiṭṭhi. ‘‘Hoti ca na ca hotī’’ti gaṇhato tatiyā ekaccasassatadiṭṭhi. ‘‘Neva hoti na na hotī’’ti gaṇhato catutthā amarāvikkhepadiṭṭhīti.

1269「如是」是对前面所说见的依据的指示。或者也可解释为：众生不是依止于「有见」，就是依止于「非有见」。「有」指的是常，以常见而生起的见称为「有见」，也就是将见视为「有」。「非有」指的是断灭，以断灭见而生起的见称为「非有见」，也就是将见视为「非有」。前面所说的十种见，总的归纳就是「有见」和「非有见」这两种。众生是依止、依附、黏著于这两种见中的每一种。

Itīti vuttappakāradiṭṭhinissayanidassanaṃ. Bhavadiṭṭhisannissitā vā sattā honti vibhavadiṭṭhisannissitā vāti bhavo vuccati sassato, sassatavasena uppajjamānadiṭṭhi bhavadiṭṭhi, bhavoti diṭṭhīti vuttaṃ hoti. Vibhavo vuccati ucchedo , ucchedavasena uppajjamānadiṭṭhi vibhavadiṭṭhi, vibhavoti diṭṭhīti vuttaṃ hoti. Vuttappakārā dasavidhā diṭṭhi bhavadiṭṭhi ca vibhavadiṭṭhi cāti dvidhāva hoti. Tāsu dvīsu ekekaṃ sannissitā apassitā allīnā sattā honti.

1270「不走近此两端」这句中，这里的「或」，如同「或从火、或从水、或从离间」等用法一样，是表示「合集」的意思。整句的意思是：不走近、不依附、并舍弃如前所说的以常见和断见为内涵的两边。「随顺忍」这个词，是表示「简择」的意思。而「此缘性、缘生法」是指：对于这些老死等现象，其条件就是「此缘」，此缘本身即是「此缘性」；或者说，这些条件的集合就叫「此缘性」。至于这个词的具体语法特征，应当从语法书中去探求。所谓「缘生的」，就是依止于那些种种的条件，共同而且正确地生起的事物。所以，是在这「此缘性」中，以及在这些「缘生的法」中。「随顺」是说，它随顺着出世间法，所以称为「随顺」。「忍」是指智慧。因为智慧具有堪忍的特性，所以称为忍。「已获得」是说，已经被有情所证得了。在这对此缘性的忍中，由于通达缘生的诸法依赖于缘的和合而存在，透过观见缘的不会灭尽，而能观见果的不会灭尽，因此，不会步入断灭论。而在这对缘生诸法的忍中，由于观见在缘的和合下，新新不断的缘生诸法不断生起，因此，也不会步入常见论。就这样，不走近这「断」、「常」两端，通过观见「缘起」与「缘生」的法，而生起「既不是断灭，也不是恒常」的正确见解，应当知道，这就是「随顺忍」。因为如此，便已经宣说了与那两种见解对立的「正见」。或者，关于「如实智」：「如实」指如实地、依其自性地去认知。在那境界中生起的智慧，也借由所认知的境界这个名称，被称为「如实智」。在这里，它特别是指以「行舍智」为顶点的观智。而下文所说的「如实知见」，则是指「怖畏现起智」。或者可以这样连接理解：这个「如实智」已经被有情获得了。

Ete vā pana ubho ante anupagammāti ettha ‘‘aggito vā udakato vā mithubhedā vā’’tiādīsu (dī. ni. 2.152) viya vā-saddo samuccayattho. Ete vuttappakāre sassatucchedavasena dve pakkhe ca na upagantvā anallīyitvā pahāyāti attho. ‘‘Anulomikā vā khantī’’ti vikappatthova. Idappaccayatāpaṭiccasamuppannesūti imesaṃ jarāmaraṇādīnaṃ paccayā idappaccayā, idappaccayā eva idappaccayatā, idappaccayānaṃ vā samūho idappaccayatā. Lakkhaṇaṃ panettha saddasatthato pariyesitabbaṃ. Te te paccaye paṭicca saha sammā ca uppannā paṭiccasamuppannā. Tassā idappaccayatāya ca tesu paṭiccasamuppannesu ca dhammesu. Anulomikāti lokuttaradhammānaṃ anulomato anulomikā. Khantīti ñāṇaṃ. Ñāṇañhi khamanato khanti. Paṭiladdhā hotīti sattehi adhigatā hoti. Idappaccayatāya khantiyā ucchedattānupagamo hoti paccayuppannadhammānaṃ paccayasāmaggiyaṃ āyattavuttittā paccayānuparamadassanena phalānuparamadassanato. Paṭiccasamuppannesu dhammesu khantiyā sassatattānupagamo hoti paccayasāmaggiyaṃ navanavānaṃ paccayuppannadhammānaṃ uppādadassanato. Evamete ubho ante anupagamma paṭiccasamuppādapaṭiccasamuppannadhammadassanena na ucchedo na sassatoti pavattaṃ sammādassanaṃ ‘‘anulomikā khantī’’ti veditabbaṃ. Evañhi tadubhayadiṭṭhipaṭipakkhabhūtā sammādiṭṭhi vuttā hoti. Yathābhūtaṃ vā ñāṇanti yathābhūtaṃ yathāsabhāvaṃ neyyaṃ. Tattha pavattañāṇampi visayavohārena ‘‘yathābhūtañāṇa’’nti vuttaṃ. Taṃ pana saṅkhārupekkhāpariyantaṃ vipassanāñāṇaṃ idhādhippetaṃ. Heṭṭhā pana ‘‘yathābhūtañāṇadassana’’nti bhayatūpaṭṭhānañāṇaṃ vuttaṃ. Yathābhūtaṃ vā ñāṇaṃ sattehi paṭiladdhaṃ hotīti sambandho.

1271现在，在显示了以「世间是常」等邪见所熏染的众生相续，以及以「不走近此两端」等正见所熏染的众生相续之后，接着再以「即使是正在习欲的人」等教说，来显示被其余不善法和其余善法所熏染的众生相续。在这里，应将文句连接理解为：「即使是正在习欲的人，如来也了知他」。「正在习」是指以反复不断的日常行为而正在从事、正在做的。「欲重者」是指，因为过去曾反复修习，所以烦恼欲非常强烈、深重的人。「欲性行者」是指，这种欲已经深植在他的习性、心续中，成为其本性的人。「欲决意者」是指，只是由于这持续的心续惯性，而对欲乐产生决定性的倾向与执着的人。其余各项的解释，也遵循同样的道理。关于「离欲」等词，其含义已如前所述。应当知道：以「欲」等三者，便已包含了其余的不善法；以「离欲」等三者，便已包含了其余的善法。至于「这是诸有情的性行」等三种说法，都只是在指说这心的相续而已。

Idāni ‘‘sassato loko’’tiādīhi micchādiṭṭhiparibhāvitaṃ ‘‘ete vā panā’’tiādīhi sammādiṭṭhiparibhāvitaṃ sattasantānaṃ dassetvā ‘‘kāmaṃ sevantaññevā’’tiādīhi sesākusalehi sesakusalehi ca paribhāvitaṃ sattasantānaṃ dasseti. Tattha kāmaṃ sevantaṃyeva puggalaṃ tathāgato jānātīti yojanā kātabbā. Sevantanti ca abhiṇhasamudācāravasena sevamānaṃ. Pubbe āsevitavasena kilesakāmo garu assāti kāmagaruko. Tatheva kāmo āsaye santāne assāti kāmāsayo. Santānavaseneva kāme adhimutto laggoti kāmādhimutto. Sesesupi eseva nayo. Nekkhammādīni vuttatthāneva. Kāmādīhi ca tīhi sesākusalā, nekkhammādīhi tīhi sesakusalā gahitāva hontīti veditabbā. ‘‘Ayaṃ sattānaṃ āsayo’’ti tidhā vuttaṃ santānameva dasseti.

1272然而，对此处，有这样的注释传统：「iti bhavadiṭṭhisannissitā vā（或依止有见者）」，这是指依止于常见。因为在这里，常见被称为「有见」，而断见被称为「非有见」。事实上，由于一切见都包含在常见和断见中，所有这些陷入恶见的众生，都只依止于这两种见。这在经典中也有说过：「迦旃延！此世间大多依止于两边：存在性与非存在性。」（《相应部》2.15）。在这里，「存在性」指的就是常见，「非存在性」指的就是断见。以上是依止于轮回（vaṭṭa）的凡夫众生的倾向。现在，为了显示依止于还灭（vivaṭṭa）的纯粹众生的倾向，说了「ete vā pana ubho ante anupagammā（或不走近此两端）」等文。其中，「ete vā panā」就是指「这些众生」。「ubho ante」是指所谓的常见和断灭这两端。「anupagammā」是指不走近、不执着。「idappaccayatāpaṭiccasamuppannesu dhammesū」是指对于「此缘性」以及「缘生的法」。「anulomikā khantī」是指观智。「yathābhūtaṃ ñāṇa」是指道智。这是这样说的：对于缘起和缘生之法，不走近常见和断灭这两端而获得的观智，以及由此之后的道智，这就是这些众生的倾向。这是依止于轮回和依止于还灭的一切众生的倾向，也就是他们的安住处。这是诸阿阇梨共同的说法。

Ayaṃ panettha aṭṭhakathānayo – ‘‘iti bhavadiṭṭhisannissitā vā’’ti evaṃ sassatadiṭṭhiṃ vā sannissitā. Sassatadiṭṭhi hi ettha bhavadiṭṭhīti vuttā, ucchedadiṭṭhi ca vibhavadiṭṭhīti. Sabbadiṭṭhīnañhi sassatucchedadiṭṭhīhi saṅgahitattā sabbepime diṭṭhigatikā sattā imāva dve diṭṭhiyo sannissitā honti. Vuttampi cetaṃ ‘‘dvayanissito khvāyaṃ, kaccāna, loko yebhuyyena atthitañceva natthitañcā’’ti (saṃ. ni. 2.15). Ettha hi atthitāti sassataṃ. Natthitāti ucchedo. Ayaṃ tāva vaṭṭanissitānaṃ puthujjanānaṃ sattānaṃ āsayo. Idāni vivaṭṭanissitānaṃ suddhasattānaṃ āsayaṃ dassetuṃ ‘‘ete vā pana ubho ante anupagammā’’tiādi vuttaṃ. Tattha ‘‘ete vā panā’’ti eteyeva. ‘‘Ubho ante’’ti sassatucchedasaṅkhāte dve ante. ‘‘Anupagammā’’ti na allīyitvā. ‘‘Idappaccayatāpaṭiccasamuppannesu dhammesū’’ti idappaccayatāya ceva paṭiccasamuppannadhammesu ca. ‘‘Anulomikā khantī’’ti vipassanāñāṇaṃ. ‘‘Yathābhūtaṃ ñāṇa’’nti maggañāṇaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – yā paṭiccasamuppāde ceva paṭiccasamuppannadhammesu ca ete ubho sassatucchedaante anupagantvā vipassanā paṭiladdhā, yañca tato uttari maggañāṇaṃ, ayaṃ sattānaṃ āsayo. Ayaṃ vaṭṭanissitānañca vivaṭṭanissitānañca sabbesampi sattānaṃ āsayo idaṃ vasanaṭṭhānanti. Ayaṃ ācariyānaṃ samānaṭṭhakathā.

1273然而，有异论者会质问：“所谓‘道’，正是因为能摧毁安住之处而行进，你怎么能说‘道’本身就是‘住’呢？”对于这样的质问，应当反问他：“你是圣住经典的持诵者，还是不是？”如果他说“不是”，就应该告诉他：“因为你没有持诵经典，所以不了解。”如果他说“我是持诵者”，就应该对他说：“请举出经典来。”如果他举出了，那很好。如果他举不出，你就应该自己举出：「诸比丘，有这十种圣住，圣者们无论过去、现在、未来都以此安住。」（《增支部》10.19）。因为这部经典显示了“道”也具有住的特性，所以这个说法是非常善妙的。而世尊在了知众生的这种倾向时，不仅在观智、道智活动时了知，即使在那些「恶见」以及「观智」、「道智」都不现行的刹那，他也能了知。正是因为这个缘故，才会说「即使正在习欲的人，他也确切了知」等等这段话。

Vitaṇḍavādī panāha ‘‘maggo nāma vāsaṃ viddhaṃsento gacchati, tvaṃ maggo vāsoti vadesī’’ti? So vattabbo ‘‘tvaṃ ariyavāsabhāṇako hosi na hosī’’ti? Sace ‘‘na homī’’ti vadati, ‘‘tvaṃ abhāṇakatāya na jānāsī’’ti vattabbo. Sace ‘‘bhāṇakosmī’’ti vadati, ‘‘suttaṃ āharā’’ti vattabbo. Sace āharati, iccetaṃ kusalaṃ. No ce āharati, sayaṃ āharitabbaṃ ‘‘dasayime, bhikkhave, ariyāvāsā, yadariyā āvasiṃsu vā āvasanti vā āvasissanti vā’’ti (a. ni. 10.19). Etañhi suttaṃ maggassa vāsabhāvaṃ dīpeti. Tasmā sukathitamevetanti. Imaṃ pana bhagavā sattānaṃ āsayaṃ jānanto imesañca diṭṭhigatānaṃ imesañca vipassanāñāṇamaggañāṇānaṃ appavattikkhaṇepi jānāti eva. Tasmāyeva ca ‘‘kāmaṃ sevantaṃyeva jānātī’’tiādi vuttanti.

1274在解释随眠时，「随眠」是依什么意义而称为随眠的呢？是依「随眠」的意义。什么叫做「随眠」的意义？就是「未被断除的状态」。因为这些烦恼以未被断除的状态，潜伏在每一个有情的心续中，所以称为「随眠」。「随眠」的意思是，得到适当的条件之后，它们就生起。也许会有人这样想：既然「随眠」的意义是指「未被断除的状态」，而如果又说它会生起，这就说不通了，所以，随眠是不会生起的。对此，有这样的回答：「随眠」指的并不是「未被断除的状态」本身，而是以「未被断除」这层意义，来指称那股强而有力的烦恼（thāmagatakilesa）。这种烦恼是与心相应的，有其所缘的对象，依其有因有缘的意义，是有原因的，其性质全然是不善的。它既可以存在于过去，也可以存在于未来，还可以存在于现在，因此说它会「生起」是完全合理的。关于这一点，有如下的依据：首先，就在这部《无碍解道》的「现观论」里，提出了「是否断除现在的烦恼」这个问题后，由于随眠具有现在性，所以回答说「断除强力的随眠」。在《法集论》解释「痴」的章节中，说到：「无明随眠、无明之缠缚、无明之枢纽、愚痴、不善根，在那个时候，这个就是痴。」（《法集论》390）这是在说明痴与不善心一同生起。在《论事》中，所有关于「随眠是无记的、随眠是无因的、随眠是与心不相应的」等论调，全部都被破斥了。在《随眠双论》的七个大品中，有一个「生起品」，其中提到：「当一个人的欲贪随眠生起时，他的嗔恚随眠也生起吗？」等等。因此，之前所说的「随眠是得到适当的条件之后便生起」，依照这些经典为证，是合理的。而所说「与心相应，有其所缘」等，也同样是非常善妙的说法。因为，应当得出这样的结论：所谓随眠，是真实存在的、与心相应的不善法。

Anusayaniddese anusayāti kenaṭṭhena anusayā? Anusayanaṭṭhena. Ko esa anusayanaṭṭho nāmāti? Appahīnaṭṭho. Ete hi appahīnaṭṭhena tassa tassa santāne anusenti nāma. Tasmā ‘‘anusayā’’ti vuccanti. Anusentīti anurūpaṃ kāraṇaṃ labhitvā uppajjantīti attho. Athāpi siyā – anusayanaṭṭho nāma appahīnākāro, so ca uppajjatīti vattuṃ na yujjati, tasmā na anusayā uppajjantīti. Tatridaṃ paṭivacanaṃ – na appahīnākāro, anusayoti pana appahīnaṭṭhena thāmagatakileso vuccati. So cittasampayutto sārammaṇo sappaccayaṭṭhena sahetuko ekantākusalo atītopi hoti anāgatopi paccuppannopi, tasmā uppajjatīti vattuṃ yujjatīti. Tatridaṃ pamāṇaṃ – idheva tāva abhisamayakathāya (paṭi. ma. 3.21) ‘‘paccuppanne kilese pajahatī’’ti pucchaṃ katvā anusayānaṃ paccuppannabhāvassa atthitāya ‘‘thāmagato anusayaṃ pajahatī’’ti vuttaṃ. Dhammasaṅgaṇiyaṃ mohassa padabhājane ‘‘avijjānusayo avijjāpariyuṭṭhānaṃ avijjālaṅgī moho akusalamūlaṃ, ayaṃ tasmiṃ samaye moho hotī’’ti (dha. sa. 390) akusalacittena saddhiṃ mohassa uppannabhāvo vutto . Kathāvatthusmiṃ ‘‘anusayā abyākatā anusayā ahetukā anusayā cittavippayuttā’’ti sabbe vādā paṭisedhitā. Anusayayamake sattannaṃ mahāvārānaṃ aññatarasmiṃ uppajjanavāre ‘‘yassa kāmarāgānusayo uppajjati, tassa paṭighānusayo uppajjatī’’tiādi (yama. 2.anusayayamaka.300) vuttaṃ. Tasmā ‘‘anusentīti anurūpaṃ kāraṇaṃ labhitvā uppajjantī’’ti yaṃ vuttaṃ, taṃ iminā tantippamāṇena yuttanti veditabbaṃ. Yampi ‘‘cittasampayutto sārammaṇo’’tiādi vuttaṃ, tampi suvuttameva. Anusayo hi nāmesa parinipphanno cittasampayutto akusaladhammoti niṭṭhamettha gantabbaṃ.

1275在「欲贪随眠」等词中，「欲贪」本身，由于「未被断除」这层意义而成为「随眠」，所以叫做「欲贪随眠」。对其余的词，也是依照同样的道理来理解。在这里，「欲贪随眠」是指，在与贪俱行的心当中，通过与心一同生起的方式，或是以可爱所缘为对象的方式而生起的贪爱；对于那些剩余的欲界法，它纯粹只以它们为所缘的方式生起。「嗔恚随眠」是指，在与忧俱行的心当中，通过与心一同生起的方式，或是以不可爱所缘为对象的方式而生起的嗔怒；对于那些剩余的欲界法，它纯粹只以它们为所缘的方式生起。「慢随眠」是指，在与离邪见但仍有贪俱行的心当中，通过与心一同生起的方式，或是以所缘为对象的方式而生起的傲慢；所缘的范围，除了苦受之外，包含所有剩下的欲界法，以及色界和无色界法，纯粹以它们为所缘的方式生起。「见随眠」位于四种与邪见相应的心当中。「疑随眠」位于与疑俱行的心当中。「无明随眠」位于十二种不善心当中，通过与心一同生起的方式，或是以所缘为对象的方式生起。而「见」、「疑」、「无明」这三种，对于剩余的三界诸法，也纯粹只以它们为所缘的方式生起。「有贪随眠」，虽然在四种离邪见的不善心中也会生起，但此处不提它以俱生的方式，而只提及它以纯粹作为所缘的方式，生起于色界和无色界的法上，这就是贪爱。

Kāmarāgānusayotiādīsu kāmarāgo ca so appahīnaṭṭhena anusayo cāti kāmarāgānusayo. Sesapadesupi eseva nayo. Kāmarāgānusayo cettha lobhasahagatacittesu sahajātavasena ārammaṇavasena ca manāpesu avasesakāmāvacaradhammesu ārammaṇavaseneva uppajjamāno lobho. Paṭighānusayo ca domanassasahagatacittesu sahajātavasena ārammaṇavasena ca amanāpesu avasesakāmāvacaradhammesu ārammaṇavaseneva uppajjamāno doso. Mānānusayo diṭṭhigatavippayuttalobhasahagatacittesu sahajātavasena ārammaṇavasena ca dukkhavedanāvajjesu avasesakāmāvacaradhammesu rūpārūpāvacaradhammesu ca ārammaṇavaseneva uppajjamāno māno. Diṭṭhānusayo catūsu diṭṭhigatasampayuttesu. Vicikicchānusayo vicikicchāsahagate. Avijjānusayo dvādasasu akusalacittesu sahajātavasena ārammaṇavasena ca. Tayopi avasesatebhūmakadhammesu ārammaṇavaseneva uppajjamānā diṭṭhivicikicchāmohā. Bhavarāgānusayo catūsu diṭṭhigatavippayuttesu uppajjamānopi sahajātavasena na vutto, ārammaṇavaseneva pana rūpārūpāvacaradhammesu uppajjamāno lobho vutto.

114114. 现在，为了指出前面所说的那些随眠的潜伏之处，说道：「于世间，凡是可爱之物」等等。在这里，「于世间，凡是可爱之物」的意思，是指在这个世间里，那些天生就惹人喜爱的、本性就是可爱的东西。「愉悦之物」是指那些天生就令人快乐的、以乐味为立足处的、可意的所缘。在这可意的所缘上，众生的欲贪随眠便潜伏着。意思是，对于这种可意的所缘，众生「未被断除」的欲贪随眠，就潜伏在那里。而这里的「可爱之物、愉悦之物」，特指的是欲界的法。就像一个沉在水底的人，他的上下左右四方全都是水一样，同样地，众生对于可意所缘生起贪爱，本就是他们习以为常、反复在做的事。对于不可意所缘生起嗔恚，也是如此。所以，「就这样，在这两种法中」，也就是这样，在这两种可意与不可意所缘的法当中。「被无明所追随」是指，以作为所缘的方式，无明与欲贪、嗔恚相应结合，从而追随、渗入其中。这个词也可以断开读。「与彼同一体」是指，因为与那无明同时生起，成为一体，所以立在同一个位置上。「慢、邪见与疑」：这是指，九种慢、六十二种邪见、以及依八种事而起的疑，它们都与那无明同一体，即「与彼同一体之慢」、「与彼同一体之邪见」、「与彼同一体之疑」，应当这样来连接理解其含义。「应被观察」是指，应当被看见、被明了。这里把慢、见、疑三者合在一起，所以使用了复数词。而当知，此处的「有贪随眠」，已包含在「欲贪随眠」当中了。

114. Idāni yathāvuttānaṃ anusayānaṃ anusayanaṭṭhānaṃ dassento yaṃ loketiādimāha. Tattha yaṃ loke piyarūpanti yaṃ imasmiṃ loke piyajātikaṃ piyasabhāvaṃ. Sātarūpanti sātajātikaṃ assādapadaṭṭhānaṃ iṭṭhārammaṇaṃ. Ettha sattānaṃ kāmarāgānusayo anusetīti etasmiṃ iṭṭhārammaṇe sattānaṃ appahīnaṭṭhena kāmarāgānusayo anuseti. ‘‘Piyarūpaṃ sātarūpa’’nti ca idha kāmāvacaradhammoyeva adhippeto. Yathā nāma udake nimuggassa heṭṭhā ca upari ca samantā ca udakameva hoti, evameva iṭṭhārammaṇe rāguppatti nāma sattānaṃ āciṇṇasamāciṇṇā. Tathā aniṭṭhārammaṇe paṭighuppatti. Iti imesu dvīsu dhammesūti evaṃ imesu dvīsu iṭṭhāniṭṭhārammaṇadhammesu. Avijjānupatitāti kāmarāgapaṭighasampayuttā hutvā ārammaṇakaraṇavasena avijjā anupatitā anugatā. Vicchedaṃ katvāpi pāṭho. Tadekaṭṭhoti tāya avijjāya sahajekaṭṭhavasena ekato ṭhito. Māno ca diṭṭhi ca vicikicchā cāti navavidhamāno, dvāsaṭṭhividhā diṭṭhi, aṭṭhavatthukā vicikicchā, tadekaṭṭho māno ca tadekaṭṭhā diṭṭhi ca tadekaṭṭhā vicikicchā cāti yojanā. Daṭṭhabbāti passitabbā avagantabbā. Tayo ekato katvā bahuvacanaṃ kataṃ. Bhavarāgānusayo panettha kāmarāgānusayeneva saṅgahitoti veditabbo.

1277在「行」的解说中：有十三种思心所是「福行」，十二种是「非福行」，四种是「不动行」。在这其中，属于欲界的是「小地」；其余不属于欲界的，是「大地」。或者，在这三种行当中，任何一种所引生的果报微小的，就是「小地」；所引生的果报巨大的，就是「大地」，应当这样了解。

Caritaniddese terasa cetanā puññābhisaṅkhāro. Dvādasa apuññābhisaṅkhāro. Catasso āneñjābhisaṅkhāro. Tattha kāmāvacaro parittabhūmako. Itaro mahābhūmako. Tīsupi vā etesu yo koci appavipāko parittabhūmako, mahāvipāko mahābhūmakoti veditabbo.

115在「意乐」的解说中：「santi」指存在。「hīnādhimuttikā」指志向低劣的人。「paṇītādhimuttikā」指志向胜妙的人。「sevanti」指依止、亲近。「bhajanti」指交往。「payirupāsanti」指一再地亲近、交往。如果亲教师和依止师不是持戒者，而身边的学童、同住比丘是持戒者，这些持戒者也不会去亲近自己的亲教师和依止师，只会亲近与自己同类、相契的比丘。如果亲教师和依止师是相契的比丘，其他人不相应，他们同样不会亲近这样的亲教师和依止师，只会亲近与自己相似、志向低劣的人。为了说明这种亲近不只是现在才这样，过去、未来也是如此，所以接着说「atītampi addhānaṃ…」等。其中，「atītampi addhānanti」指的是在过去时，或者以绝对相关义用业格来表达。其余文句的意思很浅显。那么，是谁决定了破戒者只亲近破戒者，持戒者只亲近持戒者，无慧者只亲近无慧者，有慧者只亲近有慧者呢？是意乐界（本性倾向）决定的。

115. Adhimuttiniddese santīti saṃvijjanti. Hīnādhimuttikāti lāmakajjhāsayā. Paṇītādhimuttikāti kalyāṇajjhāsayā. Sevantīti nissayanti allīyanti. Bhajantīti upasaṅkamanti. Payirupāsantīti punappunaṃ upasaṅkamanti. Sace hi ācariyupajjhāyā na sīlavanto honti, antevāsikasaddhivihārikā sīlavanto, te attano ācariyupajjhāyepi na upasaṅkamanti, attano sadise sāruppe bhikkhūyeva upasaṅkamanti. Sacepi ācariyupajjhāyā sāruppā bhikkhū, itare asāruppā, tepi na ācariyupajjhāye upasaṅkamanti, attano sadise hīnādhimuttikeyeva upasaṅkamanti. Evaṃ upasaṅkamanaṃ pana na kevalaṃ etarahiyeva, atītānāgatepīti dassetuṃ atītampi addhānantiādimāha. Tattha atītampi addhānanti atītasmiṃ kāle, accantasaṃyogatthe vā upayogavacanaṃ. Sesaṃ uttānatthameva. Idaṃ pana dussīlānaṃ dussīlasevanameva, sīlavantānaṃ sīlavantasevanameva, duppaññānaṃ duppaññasevanameva, paññavantānaṃ paññavantasevanameva ko niyametīti? Ajjhāsayadhātu niyametīti.

1279在「能」与「不能」的解说中，先解说应舍弃的，后解说应取的；由于开示的顺序，首先解说的是「不能者」。而在开示的偈颂里，因为并列复合词中，重音词和弱音词前置的规则，所以把‘bhabba’（能）这个词放在前面。所谓「kammāvaraṇena」，指具有五种无间业（业障）。「samannāgatā」指具备。「kilesāvaraṇena」指决定性的邪见（烦恼障）。这两种障因为能障碍生天与圣道，所以称为障。比丘污行等业也包含在业障里。「vipākāvaraṇena」指无因的结生。进一步说，由于二因者也无法证得圣道，所以二因的结生也应看作是异熟障。所谓「assaddhā」，指对佛等没有信心。「acchandikā」指没有想行善的意愿。郁单越的人就属于没有善欲这一类。「duppaññā」指有分慧羸弱的人。即使一个人的有分慧圆满，只要他的有分不能作为生起出世间智的基础，他也仍然称为无慧者。所谓「abhabbā niyāmaṃ okkamituṃ kusalesu dhammesu sammattaṃ」，是指对于善法中的正性决定，也就是圣道，不能进入。因为圣道是正确了知自性的，所以称为‘正性’；它能给予无间果，或者本身不动摇，所以称为‘决定’；对此不能进入、不能踏入。至于‘na kammāvaraṇenāti’等文句，反过来理解就可以了。

Bhabbābhabbaniddese chaḍḍetabbe paṭhamaṃ niddisitvā gahetabbe pacchā niddisituṃ uddesassa uppaṭipāṭiyā paṭhamaṃ abhabbā niddiṭṭhā. Uddese pana dvandasamāse accitassa ca mandakkharassa ca padassa pubbanipātalakkhaṇavasena bhabbasaddo pubbaṃ payutto. Kammāvaraṇenāti pañcavidhena ānantariyakammena. Samannāgatāti samaṅgībhūtā. Kilesāvaraṇenāti niyatamicchādiṭṭhiyā. Imāni dve saggamaggānaṃ āvaraṇato āvaraṇāni. Bhikkhunīdūsakādīni kammānipi kammāvaraṇeneva saṅgahitāni. Vipākāvaraṇenāti ahetukapaṭisandhiyā. Yasmā pana duhetukānampi ariyamaggapaṭivedho natthi, tasmā duhetukā paṭisandhipi vipākāvaraṇamevāti veditabbā, assaddhāti buddhādīsu saddhārahitā. Acchandikāti kattukamyatākusalacchandarahitā. Uttarakurukā manussā acchandikaṭṭhānaṃ paviṭṭhā. Duppaññāti bhavaṅgapaññāya parihīnā. Bhavaṅgapaññāya pana paripuṇṇāyapi yassa bhavaṅgaṃ lokuttarassa pādakaṃ na hoti, sopi duppaññoyeva nāma. Abhabbā niyāmaṃ okkamituṃ kusalesu dhammesu sammattanti kusalesu dhammesu sammattaniyāmasaṅkhātaṃ ariyamaggaṃ okkamituṃ abhabbā. Ariyamaggo hi sammā sabhāvoti sammattaṃ, soyeva anantaraphaladāne, sayameva vā acalabhāvato niyāmo, taṃ okkamituṃ pavisituṃ abhabbā. Na kammāvaraṇenātiādīni vuttavipariyāyeneva veditabbānīti.

1368「倾向与随眠智」的解说注释结束。

Āsayānusayañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1280「双神变智」的解说注释。

70. Yamakapāṭihīrañāṇaniddesavaṇṇanā

116在「双神变智」的解说中，「于弟子们是不共的」（asādhāraṇaṃ sāvakehi）：在解说其他不共智时，因为没有用到「其他」（añña）这个词的场合，所以没有说；而这里因为没有「其他」一词，即唯佛独有，所以就说了。「上半身」（uparimakāyato），指从肚脐往上的身体部分。「火堆生起」（aggikkhandho pavattati）：以火遍为所缘进入基础禅那，出定后作意“让火焰从上半身升起”，完成预备工作后，就以神变智决意“让火焰从上半身升起”，在决意的同时，火焰便从上半身升起。这里是从「堆聚」的意义而称为「堆」（khandha）。「下半身」（heṭṭhimakāyato），指从肚脐往下的身体部分。「水流生起」（udakadhārā pavattati）：以水遍为所缘进入基础禅那，出定后作意“让水流从下半身升起”，完成预备工作后，就以神变智决意“让水流从下半身升起”，在决意的同时，水流便从下半身升起。这两种情况都是依不断绝的方式说「生起」的。在作意和决意之间，会生起两个有分心。因此，火堆和水流才成双成对地出现，两者间的间隔并不明显。而其他人施展神变时，则没有这样的有分心间隔。「东方身」（puratthimakāyato），指面朝的方向。「西方身」（pacchimakāyato），指背朝的方向。「右眼与左眼」（dakkhiṇaakkhito vāmaakkhitoti）等，只是连读的文法，没有别的意思。如果读成「从右鼻孔与左鼻孔」（dakkhiṇanāsikāsotato vāmanāsikāsotato），则是更好的读法。也有略读的版本。所谓「肩峰」（aṃsakūṭato），这里由于向上耸起如同山峰（kūṭa），所以称为「峰」，肩本身就是峰，所以叫「肩峰」。「一一指」（aṅgulaṅgulehi），就是指一根根手指。「指间」（aṅgulantarikāhi），指手指之间的缝隙。「一一毛处生起火堆，一一毛处生起水流」：这两处用重复词，是因为涵盖了一切毛发，说明从每一根毛发都成双成对地生起火堆和水流。「一一毛孔生起火堆，一一毛孔生起水流」，也是这个道理。有些抄本中写作「一一毛生起火堆，一一毛孔生起水流；一一毛孔生起火堆，一一毛生起水流」，这也合理。不过，为了显示神变的极其微细，前一种读法更为优美。

116. Yamakapāṭihīrañāṇaniddese asādhāraṇaṃ sāvakehīti sesāsādhāraṇañāṇaniddese aññavacanehi okāsābhāvato na vuttaṃ, idha pana aññavacanābhāvato vuttanti veditabbaṃ. Uparimakāyatoti nābhiyā uddhaṃ sarīrato. Aggikkhandho pavattatīti tejokasiṇārammaṇaṃ pādakajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya ‘‘uparimakāyato aggijālā vuṭṭhātū’’ti āvajjitvā parikammaṃ katvā anantaraṃ abhiññāñāṇena ‘‘uparimakāyato aggijālā vuṭṭhātū’’ti adhiṭṭhite saha adhiṭṭhānā uparimakāyato aggijālā vuṭṭhāti. Sā hi idha rāsaṭṭhena khandhoti vuttā. Heṭṭhimakāyatoti nābhito heṭṭhā sarīrato. Udakadhārā pavattatīti āpokasiṇārammaṇaṃ pādakajjhānaṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya ‘‘heṭṭhimakāyato udakadhārā vuṭṭhātū’’ti āvajjitvā parikammaṃ katvā anantaraṃ abhiññāñāṇena ‘‘heṭṭhimakāyato udakadhārā vuṭṭhātū’’ti adhiṭṭhite saha adhiṭṭhānā heṭṭhimakāyato udakadhārā vuṭṭhāti. Ubhayatthāpi abbocchedavasena pavattatīti vuttaṃ. Adhiṭṭhānassa āvajjanassa ca antare dve bhavaṅgacittāni vattanti. Tasmāyeva yugalā hutvā aggikkhandhaudakadhārā pavattanti, antaraṃ na paññāyati. Aññesaṃ pana bhavaṅgaparicchedo natthi . Puratthimakāyatoti abhimukhapassato. Pacchimakāyatoti piṭṭhipassato. Dakkhiṇaakkhito vāmaakkhitotiādi samāsapāṭhoyeva, na añño. Dakkhiṇanāsikāsotato vāmanāsikāsotatoti pāṭho sundaro. Rassaṃ katvāpi paṭhanti. Aṃsakūṭatoti ettha abbhuggataṭṭhena kūṭo viyāti kūṭo, aṃsoyeva kūṭo aṃsakūṭo. Aṅgulaṅgulehīti aṅgulīhi aṅgulīhi. Aṅgulantarikāhīti aṅgulīnaṃ antarikāhi. Ekekalomato aggikkhandho pavattati, ekekalomato udakadhārā pavattatīti ubhayatthāpi āmeḍitavacanena sabbalomānaṃ pariyādinnattā ekekalomatova aggikkhandhaudakadhārā yugalā yugalā hutvā pavattantīti vuttaṃ hoti. Lomakūpato lomakūpato aggikkhandho pavattati, lomakūpato lomakūpato udakadhārā pavattatīti etthāpi eseva nayo. Kesuci potthakesu ‘‘ekekalomato aggikkhandho pavattati. Lomakūpato lomakūpato udakadhārā pavattati, lomakūpato lomakūpato aggikkhandho pavattati, ekekalomato udakadhārā pavattatī’’ti likhitaṃ. Tampi yujjatiyeva. Pāṭihīrassa atisukhumattadīpanato pana purimapāṭhoyeva sundarataro.

1282那么，「现在六种颜色」有什么关联呢？前文用了「上半身」等词提到了身体的许多部分。由此，依身体部分的关联、语句的关联以及双神变的增上，说明了作为身体部分的六色光束成双地生起。依属格关联，必定应补上「光束」（rasmiyo）一词才完整。「青色」（nīlānaṃ），即亚麻花色的光束。「黄色」（pītakānaṃ），即迦尼迦罗花色的光束。「红色」（lohitakānaṃ），即胭脂虫色的光束。「白色」（odātānaṃ），即晨星色的光束。「赤色」（mañjiṭṭhānaṃ），即淡红色的光束。「光辉色」（pabhassarānaṃ），即具有自然发光性质的光辉色光束。在所说的五种颜色中，虽然没有单独设立光辉色，但凡是那些闪耀的光芒，就是光辉色。因为当如来显现双神变时，仅凭双神变智的力量，从须发和眼睛的青色处就射出青色光束。由于这些光束，天空就像洒满了安阇那粉，像被亚麻花和青莲花瓣覆盖，像展开的琉璃宝扇，像铺开的青黑布。从皮肤和眼睛的黄色处射出黄色光束，由于这些光束，各方就像倾注着金液，像铺开了金箔，像洒满了姜黄粉和迦尼迦罗花般闪耀。从血肉和眼睛的红色处射出红色光束，由于这些光束，各方就像涂满了辰砂粉，像倾注着优质紫胶液，像围上了红毯，像洒满了胜花、波利跋陀花和红棉等花朵般闪耀。从骨骼、牙齿和眼睛的白色处射出白色光束，由于这些光束，各方就像从银壶中倾出乳流，像铺开银制的华盖，像展开的银扇，像覆盖着茉莉、白睡莲、月光花等花朵般闪耀。从手掌、足底等处的淡红色处射出赤色光束，由于这些光束，各方就像围上了珊瑚网，像洒满了红莲花般闪耀。从细毛、指甲等处的光辉处射出光辉色光束，由于这些光束，各方就像布满了晨星群，像布满了闪电层等般闪耀。

Idāni channaṃ vaṇṇānanti ko sambandho? Heṭṭhā ‘‘uparimakāyato’’tiādīhi anekehi sarīrāvayavā vuttā. Tena sarīrāvayavasambandho pavattatīti vacanasambandhena ca yamakapāṭihīrādhikārena ca channaṃ vaṇṇānaṃ sarīrāvayavabhūtānaṃ rasmiyo yamakā hutvā pavattantīti vuttaṃ hoti. Sāmivacanasambandhena ca avassaṃ ‘‘rasmiyo’’ti pāṭhaseso icchitabboyeva. Nīlānanti umāpupphavaṇṇānaṃ. Pītakānanti kaṇikārapupphavaṇṇānaṃ. Lohitakānanti indagopakavaṇṇānaṃ. Odātānanti osadhitārakavaṇṇānaṃ. Mañjiṭṭhānanti mandarattavaṇṇānaṃ. Pabhassarānanti pabhāsanapakatikānaṃ pabhassaravaṇṇānaṃ. Pabhassaravaṇṇe visuṃ avijjamānepi vuttesu pañcasu vaṇṇesu ye ye pabhā samujjalā, te te pabhassarā. Tathā hi tathāgatassa yamakapāṭihīraṃ karontassa yamakapāṭihīrañāṇabaleneva kesamassūnañceva akkhīnañca nīlaṭṭhānehi nīlarasmiyo nikkhamanti, yāsaṃ vasena gaganatalaṃ añjanacuṇṇasamokiṇṇaṃ viya umāpupphanīluppaladalasañchannaṃ viya vītipatantamaṇitālavaṇṭaṃ viya pasāritamecakapaṭaṃ viya ca hoti. Chavito ceva akkhīnañca pītakaṭṭhānehi pītarasmiyo nikkhamanti, yāsaṃ vasena disābhāgā suvaṇṇarasanisiñcamānā viya suvaṇṇapaṭapasāritā viya kuṅkumacuṇṇakaṇikārapupphasamparikiṇṇā viya ca virocanti. Maṃsalohitehi ceva akkhīnañca rattaṭṭhānehi lohitarasmiyo nikkhamanti, yāsaṃ vasena disābhāgā cinapiṭṭhacuṇṇarañjitā viya supakkalākhārasanisiñcamānā viya rattakambalaparikkhittā viya jayasumanapālibhaddakabandhujīvakakusumasamparikiṇṇā viya ca virocanti. Aṭṭhīhi ceva dantehi ca akkhīnañca setaṭṭhānehi odātarasmiyo nikkhamanti, yāsaṃ vasena disābhāgā rajatakuṭehi āsiñcamānakhīradhārāsamparikiṇṇā viya pasāritarajatapaṭṭavitānā viya vītipatantarajatatālavaṇṭā viya kundakumudasinduvārasumanamallikādikusumasañchannā viya ca virocanti. Hatthatalapādatalādīhi mandarattaṭṭhānehi mañjiṭṭharasmiyo nikkhamanti, yāsaṃ vasena disābhāgā pavāḷajālaparikkhittā viya rattakuravakakusumasamokiṇṇā viya ca virocanti. Uṇṇānakhādīhi pabhassaraṭṭhānehi pabhassararasmiyo nikkhamanti, yāsaṃ vasena disābhāgā osadhitārakapuñjapuṇṇā viya vijjupaṭalādiparipuṇṇā viya ca virocanti.

1283「世尊经行」等文，是为了显示「世尊与化现者做出不同的威仪，这就是双神变」而说的。因为那些化现者的威仪也是成对出现的。如果化现者有很多，为什么用单数「化现者」（nimmito）呢？这是为了显示即使化现者众多，每一个化现者也都有不同的威仪。如果用了复数，就好像所有化现者同一时间只有一种威仪；而用单数，就知道在众多化现者中，每一个都有不同的威仪。因此用了单数来说明。周利槃陀伽长老尚且能化现出一千位各具不同威仪的比丘，世尊在双神变中化现众多化现者，更是不在话下。除了周利槃陀伽长老，其他弟子无法以一个作意就化现出具有不同威仪、不同形象的化现者。如果不特意指定，化现者只会和施展神通者一模一样。无论是站立、坐下，还是说话、沉默，施展神通者做什么，化现者就做什么。要让他们做出不同的动作、不同的行为，必须分别作意决意：‘这一些是这样的，那一些做那个’才能成功。然而如来只需一个作意和决意，就能成功化现出种种不同。同样，化现火堆和水流，以及化现不同颜色时，也应该这样理解。其中，「世尊经行」是指在虚空中或地面上经行。「化现者」（nimmito）是指用神通变化出来的佛身。站立等，也是在虚空中或地面上。「造作」（kappeti），就是做出来。「世尊站立」等，也是同样的道理。

Bhagavā caṅkamatītiādi ‘‘bhagavato ca nimmitānañca nānāiriyāpathakaraṇaṃ yamakapāṭihīreneva hotī’’ti dassanatthaṃ vuttaṃ. Tesañhi nimmitānaṃ iriyāpathā yugalāva hutvā vattanti. Yadi nimmitā bahukā honti, ‘‘nimmito’’tiādi kasmā ekavacanaṃ katanti ce? Nimmitesupi ekekassa nānāiriyāpathabhāvadassanatthaṃ. Bahuvacanena hi vutte sabbepi nimmitā sakiṃ ekekairiyāpathikā viya honti. Ekavacanena pana vutte nimmitesu ekeko nānāiriyāpathikoti ñāyati. Tasmā ekavacananiddeso kato. Cūḷapanthakattheropi tāva nānāiriyāpathikabhikkhūnaṃ sahassaṃ māpesi, kiṃ pana bhagavā yamakapāṭihīre bahū nimmite na karissati. Cūḷapanthakattheraṃ muñcitvā aññesaṃ sāvakānaṃ ekāvajjanena nānāiriyapathikānaṃ nānārūpānañca nimmānaṃ na ijjhati. Aniyametvā hi nimmitā iddhimatā sadisāva honti. Ṭhānanisajjādīsu vā bhāsitatuṇhībhāvādīsu vā yaṃ yaṃ iddhimā karoti, taṃ tadeva karonti, visadisakaraṇaṃ nānākiriyākaraṇañca ‘‘ettakā īdisā hontu, ettakā imaṃ nāma karontū’’ti visuṃ visuṃ āvajjitvā adhiṭṭhānena ijjhati. Tathāgatassa pana ekāvajjanādhiṭṭhāneneva nānappakāranimmānaṃ ijjhati. Evameva aggikkhandhaudakadhārānimmāne ca nānāvaṇṇanimmāne ca veditabbaṃ. Tattha bhagavā caṅkamatīti ākāse vā pathaviyaṃ vā caṅkamati. Nimmitoti iddhiyā māpitabuddharūpaṃ. Tiṭṭhati vātiādīnipi ākāse vā pathaviyaṃ vā. Kappetīti karoti. Bhagavā tiṭṭhatītiādīsupi eseva nayoti.

1373「双神变智」的解说注释结束。

Yamakapāṭihīrañāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

128471. 大悲智的说明注释

71. Mahākaruṇāñāṇaniddesavaṇṇanā

117在‘大悲智的说明’中，「以种种行相」——就是指现在所说的八十九种行相。「看见者」（passantānaṃ），指以智眼和佛眼观察的（诸佛）。「进入」（okkamati），指深入、进入。「燃烧」（āditto），是因为以苦相来说，它带有逼恼和烧灼的意义，所以称为燃烧。由于说过‘凡是无常的就是苦’，而一切有为法都因为苦相而被逼恼，再加上苦本身就是悲悯的根本，因此可以理解，这里先以苦相说‘燃烧’。至于被贪等燃烧，下文会再说明。或者也可以说，「燃烧」就是指被贪等燃烧。而下文说到‘没有别人能让他熄灭’，是着眼于这种意义再次说明。「世间共住」（lokasannivāso）——五蕴因为会坏灭，所以称为‘世间’（loka）；有情以渴爱与邪见共同居住在这里，所以称为‘共住’（sannivāsa）；世间本身也就是共住，因此合称为‘世间共住’。由于着眼在苦的蕴相续，并依世间习惯称有情的言说方式，再结合世间共住的关系，所以有情群体也称为世间共住，而且这群体始终是与蕴在一起的。「勤奋」（uyyutto），就是由于在众多事务中恒常忙碌，而付出努力、振奋精神，意思是在持续的事务中勤恳努力。也相当于‘适合勤作’（ghaṭṭanayutto）。「奔赴」（payāto），就像山中的河流那样，以不安住的流动，已经朝着死亡启程。「行于邪道」（kummaggappaṭipanno），就是走上了不善的、恶劣的邪道。而在下文，会以‘陷入邪路’等不同名称作进一步的说明。

117. Mahākaruṇāñāṇaniddese bahukehi ākārehīti idāni vuccamānehi ekūnanavutiyā pakārehi. Passantānanti ñāṇacakkhunā ca buddhacakkhunā ca olokentānaṃ. Okkamatīti otarati pavisati. Ādittoti dukkhalakkhaṇavasena pīḷāyogato santāpanaṭṭhena ādīpito. ‘‘Yadaniccaṃ, taṃ dukkha’’nti (saṃ. ni. 3.15) vuttattā sabbasaṅkhatassa ceva dukkhalakkhaṇavasena pīḷitattā dukkhassa ca karuṇāya mūlabhūtattā paṭhamaṃ dukkhalakkhaṇavasena ‘‘āditto’’ti vuttanti veditabbaṃ. Rāgādīhi ādittataṃ pana upari vakkhati. Atha vā ādittoti rāgādīhiyeva āditto. Upari pana ‘‘tassa natthañño koci nibbāpetā’’ti atthāpekkhanavasena puna vuttanti veditabbaṃ . Lokasannivāsoti pañcakkhandhā lujjanapalujjanaṭṭhena loko, taṇhādiṭṭhivasena sannivasanti ettha sattāti sannivāso, lokova sannivāso lokasannivāso. Dukkhitaṃ khandhasantānaṃ upādāya sattavohārasabbhāvato lokasannivāsayogato sattasamūhopi lokasannivāso. Sopi ca sahakhandhakoyeva. Uyyuttoti anekesu kiccesu niccabyāpāratāya katayogo kataussāho, satatakiccesu saussukkoti attho. Ghaṭṭanayuttoti vā uyyutto. Payātoti pabbateyyā nadī viya anavaṭṭhitagamanena maraṇāya yātuṃ āraddho. Kummaggappaṭipannoti kucchitaṃ micchāmaggaṃ paṭipanno. Upari pana ‘‘vipathapakkhando’’ti nānāpadehi visesetvā vuttaṃ.

1286「被带近」（upanīyati），就是被老衰带去、被拖向死亡。因为老被称为‘寿命的破坏者’。「不坚固」（addhuvo），就是不坚实，不能始终如一。正因为不坚固，所以才会被带近——这句话是说明前一句的原因。通过这个说明了有因的老苦。智者看到这种老苦，即使他自己还没有进入老的衰退，也会选择出家。「无庇护」（atāṇo），指缺少能够保护和守护的力量，意思是没有守护者。「无归依处」（anabhissaro），指缺少能够投靠并给予安慰的力量，或者指没有同伴。正因为无归依处，所以才无庇护——这句话是说明前一句的原因。通过这个说明了有因的爱别离苦。智者看到这种爱别离苦，即使他还没有经历亲属的衰退，也会选择出家。「无所有」（assako），指没有属于自己的财物。‘舍弃一切而离去’——意识到所谓自己的财物，其实就是一切，最后都必须被世间所迫，舍弃一切而离去。正因为必须舍弃一切而离去，所以才无所有——这句话是说明前一句的原因。通过这个说明了有因的死苦。智者看到这种死苦，即使他还没有遭遇财富的衰退，也会选择出家。如果问：别处说‘众生以业为所有’，而这里以及《赖吒和罗经》中又说‘世间无所有’，这怎么协调呢？回答是：着眼在‘必须舍弃离去’这点而说‘无所有’，但业并不是可以舍弃离去的。因此说‘以业为所有’。而且就在《赖吒和罗经》里也这样说：‘你将随自己的业而去。’「不圆满」（ūno），指欠缺圆满。「不满足」（atitto），就是哪怕不断增求也不觉得足够。这是说明不圆满的原因。「渴爱之奴」（taṇhādāso），是因为完全处在渴爱的控制下，变成了渴爱的奴仆。这是说明不满足的原因。通过这些，借着说明渴爱之病，指出了有因的病苦。智者看到这种病苦，即使他还没有受病的衰退，也会选择出家。「无可依怙」（atāyano），是说连子女等也提供不了保护，因此没有庇护、没有守护，或者说不可能获得安稳。「无依止」（aleṇo），指没有资格去依附、去依靠，而且对已经依附的人来说，它也不发挥依止的作用。「无避难所」（asaraṇo），指对于依靠它的人，不能成为恐惧中的依归，不能消除恐惧。「成为无避难所」（asaraṇībhūto），是指在它之前的生起中，本身就根本没有这样的可依者，意思是在它生起的那一刹那，就已经是无避难所了。

Upanīyatīti jarāvasena maraṇāya upanīyati harīyati. Jarā hi ‘‘āyuno saṃhānī’’ti (saṃ. ni. 2.2) vuttā. Addhuvoti na thiro, sadā tatheva na hoti. Yasmā addhuvo, tasmā upanīyatīti purimassa kāraṇavacanametaṃ. Etena sakāraṇaṃ jarādukkhaṃ vuttaṃ. Taṃ jarādukkhaṃ disvā jarāpārijuññarahitāpi viññū pabbajanti. Atāṇoti tāyituṃ rakkhituṃ samatthena rahito, anārakkhoti vuttaṃ hoti. Anabhissaroti abhisaritvā abhigantvā byāharaṇena assāsetuṃ samatthena rahito, asahāyoti vā attho. Yasmā anabhissaro, tasmā atāṇoti purimassa kāraṇavacanametaṃ. Etena sakāraṇaṃ piyavippayogadukkhaṃ vuttaṃ. Taṃ piyavippayogadukkhaṃ disvā ñātipārijuññarahitāpi viññū pabbajanti. Assakoti sakabhaṇḍarahito. Sabbaṃ pahāya gamanīyanti sakabhaṇḍanti sallakkhitaṃ sabbaṃ pahāya lokena gantabbaṃ. Yasmā sabbaṃ pahāya gamanīyaṃ, tasmā assakoti purimassa kāraṇavacanametaṃ. Etena sakāraṇaṃ maraṇadukkhaṃ vuttaṃ. Taṃ disvā bhogapārijuññarahitāpi viññū pabbajanti. Aññattha ‘‘kammassakā māṇavasattā’’ti (ma. ni. 3.289) vuttaṃ, idha ca raṭṭhapālasutte ca ‘‘assako loko’’ti (ma. ni. 2.305) vuttaṃ, taṃ kathaṃ yujjatīti ce? Pahāya gamanīyaṃ sandhāya ‘‘assako’’ti vuttaṃ, kammaṃ pana na pahāya gamanīyaṃ. Tasmā ‘‘kammassakā’’ti vuttaṃ. Raṭṭhapālasutteyeva ca evametaṃ vuttaṃ ‘‘tvaṃ pana yathākammaṃ gamissasī’’ti (ma. ni. 2.306). Ūnoti pāripūrirahito. Atittoti bhiyyo bhiyyo patthanāyapi na suhito . Idaṃ ūnabhāvassa kāraṇavacanaṃ. Taṇhādāsoti taṇhāya vase vattanato taṇhāya dāsabhūto. Idaṃ atittabhāvassa kāraṇavacanaṃ. Etena icchārogāpadesena sakāraṇaṃ byādhidukkhaṃ vuttaṃ. Taṃ byādhidukkhaṃ disvā byādhipārijuññarahitāpi viññū pabbajanti. Atāyanoti puttādīhipi tāyanassa abhāvato atāyano anārakkho, alabbhaneyyakhemo vā. Aleṇoti allīyituṃ nissituṃ anaraho allīnānampi ca leṇakiccākārako. Asaraṇoti nissitānaṃ na bhayasārako na bhayavināsako. Asaraṇībhūtoti pure uppattiyā attano abhāveneva asaraṇo, uppattisamakālameva asaraṇībhūtoti attho.

1287「掉举者」（uddhato）：由于掉举在一切不善法中都会生起，而有情相续中又大量生起不善法，因此具足不善的世间就被那种掉举所扰动。「未止息者」（avūpasanto）：因为与具有未止息特征的掉举本身相结合，所以未得止息，犹如受惊的鹿。在「世间被带近」等四处以及「世间掉举」这五处，出现的「世间」一词是指（五蕴）世间，其余地方则指「世间共住」。两种情形指的都是世间。「伴刺者」（sasallo）：与被称为「刺」的贪等诸刺共同存在，这些刺因为具有压迫性、内在刺痛且难以拔出，所以被称为「刺」。「被刺伤者」（viddho）：鹿等动物只是偶尔被他人刺伤，但这个世间却是恒常被自己刺伤。「被种种刺」（puthusallehi）：就是被所说的七种刺——贪刺、嗔刺、痴刺、慢刺、恶见刺、烦恼刺、恶行刺所刺伤。「其」（tassa）：指那个世间共住的。「拔除彼等刺者」（sallānaṃ uddhatā）：就是从有情的相续中拔除那些刺的人。「除我之外」（aññatra mayā）：意思是把我排除在外。即使世尊的弟子们也能拔除诸刺，但由于他们是依世尊的教说才拔除的，所以可以说只有世尊才真正称得上拔除者。「无明暗覆者」（avijjandhakārāvaraṇo）：无明本身因为覆盖了真实相状的观见，使人如同失明，所以叫「无明暗」；这个暗本身又因为障碍通达真实，而成为一种覆盖，所以叫作「无明暗覆者」。「投入烦恼笼者」（kilesapañjarapakkhito）：烦恼本身因为能阻碍、关闭趣向善法的通路，所以叫作「笼」；投入无明等起的烦恼笼，就是被打落、陷入其中。「示光明者」（ālokaṃ dassetā）：就是有习惯显示慧光的人，或者意思是慧光的显示者。「入无明者」（avijjāgato）：就是陷入、进入无明之中。不单单是被无明覆盖而已，更像是陷入密林一般，钻进了无明壳子的内部，这是比前面更进一步的特义。「成卵状」（aṇḍabhūto）等也是表示特义。「成卵状」：就是在卵中形成、出生。就像某些在卵中出生的有情称为「卵生」一样，这个世间因为在无明卵壳中出生，所以被称为「成卵状」。「被包裹」（pariyonaddho）：就是被那无明卵壳从四面八方缠缚、捆紧、裹住。

Uddhatoti sabbākusalesu uddhaccassa uppajjanato sattasantāne ca akusaluppattibāhullato akusalasamaṅgīloko tena uddhaccena uddhato. Avūpasantoti avūpasamanalakkhaṇassa uddhaccasseva yogena avūpasanto bhantamigapaṭibhāgo. ‘‘Upanīyati loko’’tiādīsu catūsu ca ‘‘uddhato loko’’ti ca pañcasu ṭhānesu lokoti āgataṃ, sesesu lokasannivāsoti. Ubhayathāpi lokoyeva. Sasalloti pīḷājanakatāya antotudanatāya dunnīharaṇīyatāya ca sallāti saṅkhaṃ gatehi rāgādīhi sallehi sahavattanako. Viddhoti migādayo kadāci parehi viddhā honti, ayaṃ pana loko niccaṃ attanāva viddho. Puthusallehīti ‘‘satta sallāni – rāgasallaṃ, dosasallaṃ, mohasallaṃ, mānasallaṃ, diṭṭhisallaṃ, kilesasallaṃ, duccaritasalla’’nti (mahāni. 174) vuttehi sattahi sallehi. Tassāti tassa lokasannivāsassa. Sallānaṃ uddhatāti tesaṃ sallānaṃ sattasantānato uddharitā puggalo. Aññatra mayāti maṃ ṭhapetvā. Yepi bhagavato sāvakā sallāni uddharanti, tesaṃ bhagavato vacaneneva uddharaṇato bhagavāva uddharati nāma. Avijjandhakārāvaraṇoti avijjā eva sabhāvadassanacchādanena andhaṃ viya karotīti avijjandhakāro, sova sabhāvāvagamananivāraṇena āvaraṇaṃ etassāti avijjandhakārāvaraṇo. Kilesapañjarapakkhittoti kilesā eva kusalagamanasannirujjhanaṭṭhena pañjaroti kilesapañjaro, avijjāpabhave kilesapañjare pakkhitto pātito. Ālokaṃ dassetāti paññālokaṃ dassanasīlo, paññālokassa dassetāti vā attho. Avijjāgatoti avijjaṃ gato paviṭṭho. Na kevalaṃ avijjāya āvaraṇamattameva, atha kho gahanagato viya avijjākosassa anto paviṭṭhoti purimato viseso. Aṇḍabhūtotiādayo ca visesāyeva. Aṇḍabhūtoti aṇḍe bhūto nibbatto. Yathā hi aṇḍe nibbattā ekacce sattā ‘‘aṇḍabhūtā’’ti vuccanti, evamayaṃ loko avijjaṇḍakose nibbattattā ‘‘aṇḍabhūto’’ti vuccati. Pariyonaddhoti tena avijjaṇḍakosena samantato onaddho baddho veṭhito.

1288「成线团状」（tantākulakajāto）：就是变得像一团乱线。好比被鼠咬断、被织工乱丢的线团，到处纠结，很难将哪是头哪是尾、哪端接哪端分辨清楚；同样，有情在缘起的道理上跌跌撞撞，混乱迷惑，没办法把缘起法理清。在线团那里，如果靠个人努力，还有可能理清；然而除了两位菩萨之外，其他任何有情单凭自己的能力，都是没有办法理清缘起的。又好比那些乱线，加上酸浆被梭子拍打，到处结成线团、打成线结；同样，这个世间在诸缘上出了错，无力理清缘起，就依六十二种恶见而成了线团、结了线结。凡是执持恶见的人，都没办法理清缘起。「成结扣状」（kulāgaṇṭhikajāto）：就是变得像结扣一样。结扣是指织工的浆线。也有人说：'Kulā 是一种小鸟，它的巢叫 Kulāvaka'。这两种说法也都可以按前面的方式理解：混乱得难以将哪是头哪是尾、哪端接哪端弄清楚。「成蒙草苇草状」（muñjapabbajabhūto）：就是变得像蒙草和苇草那样。如同那些草被反复捶打，等旧了掉在某个地方，要拿起草来说'这是头，这是尾'，把头和头、尾和尾接合起来就非常困难；如果靠个人努力，还可能理得清；但除了两位菩萨之外，其他任何有情凭自己的能力都是理不清缘起的。同样，这个世间没办法理清缘起，依六十二种恶见而打成死结，因此无法超越恶趣、苦处、堕落、轮回。

Tantākulakajātoti tantaṃ viya ākulabhūto. Yathā nāma dunnikkhittaṃ mūsikacchinnaṃ pesakārānaṃ tantaṃ tahiṃ tahiṃ ākulaṃ hoti, idaṃ aggaṃ idaṃ mūlanti aggena vā aggaṃ, mūlena vā mūlaṃ samānetuṃ dukkaraṃ hoti, evameva sattā paccayākāre khalitā ākulā byākulā honti, na sakkonti paccayākāraṃ ujuṃ kātuṃ. Tattha tantaṃ paccattapurisakāre ṭhatvā sakkāpi bhaveyya ujuṃ kātuṃ, ṭhapetvā pana dve bodhisatte añño satto attano dhammatāya paccayākāraṃ ujuṃ kātuṃ samattho nāma natthi. Yathā pana ākulaṃ tantaṃ kañjikaṃ datvā kocchena pahaṭaṃ tattha tattha kulakajātaṃ hoti gaṇṭhibaddhaṃ, evamayaṃ loko paccayesu pakkhalitvā paccaye ujuṃ kātuṃ asakkonto dvāsaṭṭhidiṭṭhigatavasena kulakajāto hoti gaṇṭhibaddho. Ye hi keci diṭṭhiyo nissitā, sabbe te paccayaṃ ujuṃ kātuṃ na sakkontiyeva. Kulāgaṇṭhikajātoti kulāgaṇṭhikaṃ viya bhūto. Kulāgaṇṭhikaṃ vuccati pesakārakañjikasuttaṃ. ‘‘Kulā nāma sakuṇikā, tassā kulāvako’’tipi eke. Yathā tadubhayampi ākulaṃ aggena vā aggaṃ, mūlena vā mūlaṃ samānetuṃ dukkaranti purimanayeneva yojetabbaṃ. Muñjapabbajabhūtoti muñjatiṇaṃ viya pabbajatiṇaṃ viya ca bhūto muñjatiṇapabbajatiṇasadiso jāto. Yathā tāni tiṇāni koṭṭetvā koṭṭetvā katarajju jiṇṇakāle katthaci patitaṃ gahetvā tesaṃ tiṇānaṃ ‘‘idaṃ aggaṃ idaṃ mūla’’nti aggena vā aggaṃ, mūlena vā mūlaṃ samānetuṃ dukkaraṃ, tampi paccattapurisakāre ṭhatvā sakkā bhaveyya ujuṃ kātuṃ, ṭhapetvā pana dve bodhisatte añño satto attano dhammatāya paccayākāraṃ ujuṃ kātuṃ samattho nāma natthi. Evamayaṃ loko paccayākāraṃ ujuṃ kātuṃ asakkonto dvāsaṭṭhidiṭṭhigatavasena gaṇṭhijāto hutvā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ saṃsāraṃ nātivattati.

1289其中，「恶趣」（apāyo）指地狱、畜生道、饿鬼界、阿修罗众。因为这一切都没有被称为增长的快乐，所以称为恶趣。同样，因为它是苦的去处，所以称为「苦处」（duggati）。因为从快乐的聚集处陷落，所以称为「堕落」（vinipāto）。而另一个——

Tattha apāyoti nirayo tiracchānayoni pettivisayo asurakāyo. Sabbepi hi te vaḍḍhisaṅkhātassa āyassa abhāvato ‘‘apāyo’’ti vuccanti. Tathā dukkhassa gatibhāvato duggati. Sukhasamussayato vinipatitattā vinipāto. Itaro pana –

1290「五蕴的相续，以及界与处的相续；」

‘‘Khandhānañca paṭipāṭi, dhātuāyatanāna ca;

1291「它们不间断地流转着，这就叫做轮回。」

Abbocchinnaṃ vattamānā, saṃsāroti pavuccati’’.

1292那一切，他全都无法超越、无法跨越。就这样，从死到结生，再从结生到死，如此一遍又一遍地执取死与结生，在三有、四生、五趣、七识住、九有情居中，就像大海里被风吹来吹去的船，又像被轭套住的牛，只是不停地流转。「被无明毒垢所涂」：无明本身因为能产生不善、毁坏善命，所以称为「无明毒」；又因为它能染污相续，所以称为「无明毒垢」；被这种由随眠、缠缚、恶行所构成的毒垢深深地涂抹、遍染，就称为被无明毒垢所涂。「成为烦恼淤泥者」：以无明等为根本的诸烦恼，以沉没的含义而成为泥泞、成为淤泥，这就是「烦恼淤泥」；一个人具有这些烦恼淤泥，所以称为「烦恼淤泥者」，即成为这样的人。「被贪嗔痴之结所结缚」：所谓的贪、嗔、痴，也就是贪欲、嗔恚、无明，它们对于色等所缘，以或下或上的方式反复生起，由于具有缠缚的含义，就像竹林等的枝条网络被称为「结」一样，它们也被称为「结」；被那贪嗔痴之结所结缚，就像竹子等被竹结等所缠绕一样，意思是，这个世间被那种结所缠绕、捆缚、纠结在一起。「能解结者」：是指能够解开、断除、击碎这个已经纠结在一起、住立于三界世间的结的人。

Taṃ sabbampi nātivattati nātikkamati. Atha kho cutito paṭisandhiṃ, paṭisandhito cutinti evaṃ punappunaṃ cutipaṭisandhiyo gaṇhamāno tīsu bhavesu catūsu yonīsu pañcasu gatīsu sattasu viññāṇaṭṭhitīsu navasu sattāvāsesu mahāsamudde vātukkhittanāvā viya yantagoṇo viya ca paribbhamatiyeva. Avijjāvisadosasallittoti avijjāyeva akusaluppādanena kusalajīvitanāsanato visanti avijjāvisaṃ, tadeva santānadūsanato avijjāvisadoso, tena anusayapariyuṭṭhānaduccaritabhūtena bhusaṃ litto makkhitoti avijjāvisadosasallitto. Kilesakalalībhūtoti avijjādimūlakā kilesā eva osīdanaṭṭhena kalalaṃ kaddamoti kilesakalalaṃ, tadassa atthīti kilesakalalī, evaṃbhūto. Rāgadosamohajaṭājaṭitoti lobhapaṭighāvijjāsaṅkhātā rāgadosamohā eva rūpādīsu ārammaṇesu heṭṭhupariyavasena punappunaṃ uppajjanato saṃsibbanaṭṭhena veḷugumbādīnaṃ sākhājālasaṅkhātā jaṭā viyāti jaṭā, tāya rāgadosamohajaṭāya jaṭito. Yathā nāma veḷujaṭādīhi veḷuādayo, evaṃ tāya jaṭāya ayaṃ loko jaṭito vinaddho saṃsibbitoti attho. Jaṭaṃ vijaṭetāti imaṃ evaṃ tedhātukaṃ lokaṃ jaṭetvā ṭhitaṃ jaṭaṃ vijaṭetā saṃchinditā sampadālayitā.

1293「被贪爱之幔所罩」：贪爱本身由于无间断地流转，具有紧合的含义，所以称为「幔」，即贪爱之幔；被套入、被进入、被纳入那贪爱之幔中，所以称为被贪爱之幔所罩。「被贪爱之网所覆」：贪爱本身就按前面所说，以缠缚的含义而称为「网」，即贪爱之网；被那贪爱之网覆盖、从周围完全遮蔽、缠绕，所以称为被贪爱之网所覆。「被贪爱之流所漂」：贪爱本身因为在轮回中有牵拉的含义，所以称为「流」，即贪爱之流；被那贪爱之流所漂走、所牵拉，所以称为被贪爱之流所漂。「被贪爱之结所结」：贪爱本身因为将世间结缚、束缚在轮转中，所以称为「结」，即贪爱之结；被那贪爱之结所结缚、捆绑，所以称为被贪爱之结所结。「被贪爱之随眠所随逐」：贪爱本身以随眠的含义而称为「随眠」，即贪爱之随眠；被那贪爱之随眠所追随、所跟随、并被其增强势力，所以称为被贪爱之随眠所随逐。「被贪爱之热恼所烧恼」：贪爱本身在现起的时候和产生结果的时候，能让世间热恼，所以称为「热恼」；被那贪爱之热恼所烧恼、使令热恼，所以称为被贪爱之热恼所烧恼。「被贪爱之灼热所遍烧」：贪爱本身在强盛的时候，在现起的时候与产生结果的时候，因为周遍燃烧的含义而称为大灼热，即贪爱之灼热；被那贪爱之灼热所遍烧、周遍地燃烧，所以称为被贪爱之灼热所遍烧。对于「恶见之幔」等，也是用同样的方法来理解。

Taṇhāsaṅghāṭapaṭimukkoti taṇhā eva abbocchinnaṃ pavattito saṅghaṭitaṭṭhena saṅghāṭoti taṇhāsaṅghāṭo, tasmiṃ taṇhāsaṅghāṭe paṭimukko anupaviṭṭho antogatoti taṇhāsaṅghāṭapaṭimukko. Taṇhājālena otthaṭoti taṇhā eva pubbe vuttanayena saṃsibbanaṭṭhena jālanti taṇhājālaṃ, tena taṇhājālena otthaṭo samantato chādito paliveṭhito. Taṇhāsotena vuyhatīti taṇhā eva saṃsāre ākaḍḍhanaṭṭhena sototi taṇhāsoto, tena taṇhāsotena vuyhati ākaḍḍhīyati. Taṇhāsaññojanena saññuttoti taṇhā eva lokaṃ vaṭṭasmiṃ saṃyojanato bandhanato saṃyojananti taṇhāsaṃyojanaṃ, tena taṇhāsaṃyojanena saññutto baddho. Taṇhānusayena anusaṭoti taṇhā eva anusayanaṭṭhena anusayoti taṇhānusayo, tena taṇhānusayena anusaṭo anugato thāmagato. Taṇhāsantāpena santappatīti taṇhā eva pavattikāle phalakāle ca lokaṃ santāpetīti santāpo, tena taṇhāsantāpena santappati santāpīyati. Taṇhāpariḷāhena pariḍayhatīti taṇhā eva balavabhūtā pavattikāle phalakāle ca samantato dahanaṭṭhena mahāpariḷāhoti taṇhāpariḷāho, tena taṇhāpariḷāhena pariḍayhati samantato ḍahīyati. Diṭṭhisaṅghāṭādayo imināva nayena yojetabbā.

1294「随入」：意思是已经进入。「随逐」：意思是被追随着跑。「被征服」：意思是被逼迫。「被击打」：意思是迎面遭受猛烈打击、当面被重击。「住立于苦」：意思是以一种将苦视为乐的颠倒想，住立于苦的五取蕴之中，并深深地执取、乐着。

Anugatoti anupaviṭṭho. Anusaṭoti anudhāvito. Abhibhūtoti pīḷito. Abbhāhatoti abhiāhato abhimukhaṃ bhusaṃ pahato. Dukkhe patiṭṭhitoti dukkhe khandhapañcake sukhavipallāsena patiṭṭhito abhiniviṭṭho.

1295「被贪爱所绊住」：意思是被贪爱所超越、所束缚。因为眼睛被名为贪爱的绳子穿过，然后绊在名为色尘的象柱上；耳朵等也被名为贪爱的绳子穿过，然后绊在名为声音等的象柱上。拥有这些情况的人，这个世间也称为被绊住。「被老死的围墙所围」：被那具有难以逾越意义的、如同围墙一般的老死所包围。「被死魔的套索所围」：被那具有难以脱离意义的、如同套索一般的死亡所束缚。「被大结缚所缚」：因为结缚坚固、难以切断，所以被这些强大的结缚所捆绑。「以贪结缚」：「贪」本身就能结缚，不让人从轮回中出离，所以称为「贪结缚」；被这种贪结缚所绑。对其余的结缚也是这个道理。「以烦恼结缚」：被前面所说其余的烦恼所结缚。「以恶行结缚」：被三种恶行所结缚。然而，善行是结缚解脱的因，也是结缚解脱的体，所以不应把善行执取为结缚。

Taṇhāya uḍḍitoti taṇhāya ullaṅghito. Cakkhu hi taṇhārajjunā āvunitvā rūpanāgadante uḍḍitaṃ, sotādīni taṇhārajjunā āvunitvā saddādināgadantesu uḍḍitāni. Taṃsamaṅgīlokopi uḍḍitoyeva nāma. Jarāpākāraparikkhittoti anatikkamanīyaṭṭhena pākārabhūtāya jarāya parivārito. Maccupāsena parikkhittoti dummocanīyaṭṭhena pāsabhūtena maraṇena baddho. Mahābandhanabaddhoti daḷhattā ducchedattā ca mahantehi bandhanehi baddho. Rāgabandhanenāti rāgo eva bandhati saṃsārato calituṃ na detīti rāgabandhanaṃ. Tena rāgabandhanena. Sesesupi eseva nayo. Kilesabandhanenāti vuttāvasesena kilesabandhanena. Duccaritabandhanenāti tividhena. Sucaritaṃ pana bandhanamokkhassa hetubhūtaṃ bandhanamokkhabhūtañca atthi. Tasmā taṃ na gahetabbaṃ.

1296「能解缚者」：指能解除那个人的束缚的人。也有读作「从缚中能解者」，意思是从束缚中能解脱那个人。「已入大迫窄者」：因善行运转的逼迫而进入名为大迫窄的、由贪嗔痴慢见烦恼恶行所构成的密林。「能示现空旷处者」：指能示现世间与出世间定慧之空旷处的人。「被大障碍所碍」：被巨大的遮止所覆盖，或被巨大的胶粘物所涂染。所谓障碍，即指贪等七种。有一种说法是：「贪爱与恶见是障碍」。「能断障碍者」：指能断除那个障碍的人。「于大悬崖」：指于五趣的悬崖中，或于生老死的悬崖中。那一切因难以越渡的含义而称为悬崖。「从悬崖拔出者」：指能从那个悬崖中救拔出来的人。「已入大旷野者」：指已进入生老病死愁悲苦忧恼之旷野的人。那一切因难以越渡的含义而称为旷野；「能度旷野者」：指能使人渡过那个旷野的人。也有读作「能从旷野度脱者」。「已入大轮回者」：指已进入无间断的蕴相续之中。「能解脱轮回者」：指能从轮回中解脱出来的人。也有读作「能令解脱轮回者」。「于大险难」：指于轮回的险难中。轮回本身因难行的含义而称为险难。「普遍流转」：指重重地退转而行。「于大泥沼」：指于巨大的欲乐泥沼中。欲乐因令人沉没的含义而称为泥沼。「陷入泥沼」：指粘着其中。也有读作「陷入大泥沼之泥沼者」。

Bandhanaṃmocetāti tassa bandhanaṃ mocetā. Bandhanā mocetātipi pāṭho, bandhanato taṃ mocetāti attho. Mahāsambādhappaṭipannoti kusalasañcārapīḷanena mahāsambādhasaṅkhātaṃ rāgadosamohamānadiṭṭhikilesaduccaritagahanaṃ paṭipanno. Okāsaṃ dassetāti lokiyalokuttarasamādhipaññāokāsaṃ dassetā. Mahāpalibodhena palibuddhoti mahānivāraṇena nivuto. Mahālepena vā litto. Palibodhoti ca rāgādisattavidho eva. ‘‘Taṇhādiṭṭhipalibodho’’ti eke. Palibodhaṃ chetāti taṃ palibodhaṃ chinditā. Mahāpapāteti pañcagatipapāte, jātijarāmaraṇapapāte vā. Taṃ sabbampi duruttaraṇaṭṭhena papāto. Papātā uddhatāti tamhā papātato uddharitā. Mahākantārappaṭipannoti jātijarābyādhimaraṇasokaparidevadukkhadomanassupāyāsakantāraṃ paṭipanno. Sabbampi taṃ duratikkamanaṭṭhena kantāro, taṃ kantāraṃ tāretā. Kantārā tāretāti vā pāṭho. Mahāsaṃsārappaṭipannoti abbocchinnaṃ khandhasantānaṃ paṭipanno. Saṃsārā mocetāti saṃsārato mocetā. Saṃsāraṃ mocetāti vā pāṭho. Mahāviduggeti saṃsāravidugge. Saṃsāroyeva hi duggamanaṭṭhena viduggo. Samparivattatīti bhusaṃ nivattitvā carati. Mahāpalipeti mahante kāmakaddame. Kāmo hi osīdanaṭṭhena palipo. Palipannoti laggo. Mahāpalipapalipannotipi pāṭho.

1297「被击打」：指被一切灾祸所击打。「被贪火」：贪等本身因燃烧的含义而称为火，被那贪火所烧。对其余的也是如此理解。「被抬走」：指被取起而带走，意思是被出生取起后带向衰老等灾祸。而这里的一个ka音节，应视为表达悲悯之意。「恒常无救护者」：指没有微少的救护者，恒常地被逼恼。「得鞭者」：指受到国王等惩罚的人。「作彼罪者」：指盗贼。「被过恶之缚所缚」：指被贪等过恶的束缚所捆绑。「现前于屠杀场者」：指已来到死刑执行处站立的人。有人能从束缚中解脱，也有读作「有人能解缚」。「无依」：指没有依怙、没有主宰的人，或者自己不是依怙、不是主宰，所以称为无依；也有「无救护」的意思。「到达至极穷困者」：因无力阻挡衰老等，而达到了极其悲惨的状态。「能救护者」：指能守护的人；也有读作「救护者」，这个读法也很好。「被苦所撞击者」：指被生苦等无量诸苦所撞击、所极度伤害、所极度动摇。「长时受逼恼者」：指正被诸苦在漫长时间里逼恼、折磨的人。「贪婪者」：指因贪欲而变得贪婪，或被名为贪欲的身结所系缚的人。「常时渴求者」：想要喝、想要吃的欲望就是渴求，那其实就是贪爱本身；因那贪爱的渴求而无间断地感到饥渴。

Abbhāhatoti sabbopaddavehi abbhāhato. Rāgaggināti rāgādayoyeva anudahanaṭṭhena aggi, tena rāgagginā. Sesesupi eseva nayo. Unnītakoti uggahetvā nīto, jātiyā uggahetvā jarādiupaddavāya nītoti attho. Ka-kāro panettha anukampāya daṭṭhabbo. Haññati niccamatāṇoti parittāyakena rahito satataṃ pīḷīyati. Pattadaṇḍoti rājādīhi laddhaāṇo. Takkaroti coro. Vajjabandhanabaddhoti rāgādivajjabandhanehi baddho. Āghātanapaccupaṭṭhitoti maraṇadhammagaṇṭhikaṭṭhānaṃ upecca ṭhito. Koci bandhanā mocetā. Koci bandhanaṃ mocetātipi pāṭho. Anāthoti natthi etassa nātho issaro, sayaṃ vā na nātho na issaroti anātho, asaraṇoti vā attho. Paramakāpaññappattoti jarādipaṭibāhane appahutāya atīva kapaṇabhāvaṃ patto. Tāyetāti rakkhitā. Tāyitāti vā pāṭho sundaro . Dukkhābhitunnoti jātidukkhādīhi anekehi dukkhehi abhitunno atibyādhito atikampito ca. Cirarattaṃ pīḷitoti dukkheheva dīghamaddhānaṃ pīḷito ghaṭṭito. Gadhitoti gedhena giddho, abhijjhākāyaganthena vā ganthito. Niccaṃ pipāsitoti pātuṃ bhuñjituṃ icchā pipāsā, sā taṇhā eva, taṇhāpipāsāya nirantaraṃ pipāsito.

1298「盲者」：因缺少了以能见为含义而被称为「眼」的智慧，所以是盲者。智慧能看见诸法的真实面貌。「无眼者」：然而那个盲的情况并非后来才产生，而是本性上就没有眼，这句话正是为了区分那个盲的性质。「坏目者」：因缺少了以能引导为含义而被称为「目」的智慧，所以就是损坏了目的人。之所以称为「目」，是因为它能引导这个身体，显示平坦与不平坦之处。以智慧，能引导人趋向善趣或恶趣。为了显示因坏目的缘故，他没有引导者，所以又说「无向导」，意思就是没有目。这是在说，他也没有其他的引导者。「堕于邪道者」：邪道指颠倒的、或不正的道路；踏上了、进入了、走上了那邪道的人，就是「堕于邪道者」，意思是走上了称为邪道的邪见。「于正道失途者」：指在那正确的、笔直的道路——也就是中道上失败、偏离的人。「能引入圣道者」：指能引导人进入、使人走上那圣洁的八支道的人。「入于大暴流者」：那些存在于轮回中的事物，会让那个人沉没、下陷，所以称为暴流；比一般意义上的暴流更加强大的，就是大暴流。这些大暴流分为四类：欲暴流、有暴流、见暴流、无明暴流。已经登上、进入了这些大暴流的人，就是「入于大暴流者」；或者也可以理解为，已经登上了那名为轮回的大暴流的人。

Andhoti dassanaṭṭhena cakkhūti saṅkhaṃ gatāya paññāya abhāvato kāṇo. Paññā hi dhammasabhāvaṃ passati. Acakkhukoti taṃ pana andhattaṃ na pacchā sambhūtaṃ, pakatiyā eva avijjamānacakkhukoti tameva andhattaṃ viseseti. Hatanettoti nayanaṭṭhena nettanti saṅkhaṃ gatāya paññāya abhāvatoyeva vinaṭṭhanettako. Samavisamaṃ dassentaṃ attabhāvaṃ netīti nettanti hi vuttaṃ. Paññāya sugatiñca agatiñca nayati. Hatanettattāyevassa netuabhāvaṃ dassento apariṇāyakoti āha, avijjamānanettakoti attho. Aññopissa netā na vijjatīti vuttaṃ hoti. Vipathapakkhandoti viparīto, visamo vā patho vipatho, taṃ vipathaṃ pakkhando paviṭṭho paṭipannoti vipathapakkhando, micchāpathasaṅkhātaṃ micchādiṭṭhiṃ paṭipannoti attho. Añjasāparaddhoti añjase ujumaggasmiṃ majjhimapaṭipadāya aparaddho viraddho. Ariyapathaṃ ānetāti ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ upanetā paṭipādayitā. Mahoghapakkhandoti yassa saṃvijjanti, taṃ vaṭṭasmiṃ ohananti osīdāpentīti oghā, pakatioghato mahantā oghāti mahoghā. Te kāmogho bhavogho diṭṭhogho avijjoghoti catuppabhedā. Te mahoghe pakkhando paviṭṭhoti mahoghapakkhando, saṃsārasaṅkhātaṃ mahoghaṃ vā pakkhandoti.

118现在来解说「一增」之法。在这里，「以二种恶见所缠」：指以常见和断见。在这里，见本身就是恶见，就像「粪聚、尿聚」这样的说法一样。或者，因没有应被到达的，见就仅仅是已到达的东西罢了，所以称为恶见；又因这种看法包含在六十二种见之内，所以也属于恶见。实际上，六十二种见也不外乎就是常见和断见这两种见。因此，为了把一切见都简要地包括在内，才说「以二种恶见」。「所缠」：指已到达缠缚的状态、已到达现行的状态，意思是在不给善行生起机会的情况下，执取了善行的活动范围。对此，世尊曾这样说过：「比丘们，被二种恶见所缠缚的天与人，有的停滞退缩，有的奔逸过头；而有眼者则能看见……」等等。

118. Idāni ekuttarikanayo. Tattha dvīhi diṭṭhigatehīti sassatucchedadiṭṭhīhi. Tattha diṭṭhiyeva diṭṭhigataṃ ‘‘gūthagataṃ muttagata’’ntiādīni (a. ni. 9.11) viya. Gantabbābhāvato vā diṭṭhiyā gatamattamevetanti diṭṭhigataṃ, diṭṭhīsu gataṃ idaṃ dassanaṃ dvāsaṭṭhidiṭṭhiantogadhattātipi diṭṭhigataṃ. Dvāsaṭṭhitesaṭṭhidiṭṭhiyopi hi sassatadiṭṭhi ucchedadiṭṭhīti dveva diṭṭhiyo honti. Tasmā saṅkhepena sabbā diṭṭhiyo anto karonto ‘‘dvīhi diṭṭhigatehī’’ti vuttaṃ . Pariyuṭṭhitoti pariyuṭṭhānaṃ patto samudācāraṃ patto, uppajjituṃ appadānena kusalacārassa gahaṇaṃ pattoti attho. Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘dvīhi, bhikkhave, diṭṭhigatehi pariyuṭṭhitā devamanussā olīyanti eke, atidhāvanti eke, cakkhumanto ca passantī’’tiādi (itivu. 49).

1300「三种恶行」指三种身恶行、四种语恶行、三种意恶行。「邪行者」意思是颠倒而行，也就是错误而行。「以轭连结」：这些轭把有情连结在轮回里，所以称为轭；或者从“连结”这个意义来说，叫作轭，也就是被那些轭所连结、所系缚。「四轭连结」就是欲轭、有轭、见轭、无明轭这四种轭，它们就像车轭套在牛身上一样，把有情连结在轮回里面。对五种欲乐的贪染是欲轭。对色界、无色界存在的欲贪、对禅那的喜爱，以及与常见同时生起、以生存状态为缘的贪求，称为有轭。六十二种邪见是见轭。对八种事情的无知是无明轭。这四种法，力量强大时就叫暴流，力量弱小就叫轭。

Tīhi duccaritehīti tividhakāyaduccaritena catubbidhavacīduccaritena tividhamanoduccaritena. Vippaṭipannoti virūpaṃ paṭipanno, micchāpaṭipannoti attho. Yogehi yuttoti vaṭṭasmiṃ yojentīti yogā, ītiatthena vā yogā, tehi yogehi yutto samappito. Catuyogayojitoti kāmayogo, bhavayogo, diṭṭhiyogo, avijjāyogoti imehi catūhi yogehi sakaṭasmiṃ yogo viya vaṭṭasmiṃ yojito. Pañcakāmaguṇiko rāgo kāmayogo. Rūpārūpabhavesu chandarāgo, jhānanikanti ca, sassatadiṭṭhisahajāto rāgo bhavavasena patthanā bhavayogo. Dvāsaṭṭhi diṭṭhiyo diṭṭhiyogo. Aṭṭhasu ṭhānesu aññāṇaṃ avijjāyogo. Te eva cattāro balavabhūtā oghā, dubbalabhūtā yogā.

1301「以四缚」：凡是具有这些的，它通过死亡和结生，把有情捆绑、束缚在轮回里，所以称为缚。它们是贪欲身缚、嗔恨身缚、戒禁取身缚、此实执取身缚，有这四种。「贪欲」：因为用它来贪求，或者它自己贪求，或者它本身就是贪求的状态，所以叫贪欲，也就是贪。「身缚」：它把名身捆绑住，通过死和结生，把有情束缚在轮回里，所以叫身缚。「嗔恨」：因为心被它伤害而变坏，或者它破坏律仪、行仪、色身、成就、利益、安乐等，所以称为嗔恨。「戒禁取」：对于外在的沙门、婆罗门，执取“通过戒得以清净，通过行得以清净，通过戒和行得以清净”，这种执取就是戒禁取。「此实执取」：即使否定了一切知者所说的，还是以“世间是常，只有这是真实的，其他都是虚妄的”等方式坚固执着，所以称为此实执取。被这四种缚捆绑、系缚的意思。

Catūhi ganthehīti yassa saṃvijjanti, taṃ cutipaṭisandhivasena vaṭṭasmiṃ ganthenti ghaṭentīti ganthā. Te abhijjhā kāyagantho, byāpādo kāyagantho, sīlabbataparāmāso kāyagantho, idaṃsaccābhiniveso kāyaganthoti catuppabhedā. Abhijjhāyanti etāya, sayaṃ vā abhijjhāyati, abhijjhāyanamattameva vā esāti abhijjhā, lobhoyeva. Nāmakāyaṃ gantheti cutipaṭisandhivasena vaṭṭasmiṃ ghaṭetīti kāyagantho. Byāpajjati tena cittaṃ pūtibhāvaṃ gacchati, byāpādayati vā vinayācārarūpasampattihitasukhādīnīti byāpādo. Ito bahiddhā samaṇabrāhmaṇānaṃ sīlena suddhi vatena suddhi sīlavatena suddhīti parāmasanaṃ sīlabbataparāmāso. Sabbaññubhāsitampi paṭikkhipitvā ‘‘sassato loko , idameva saccaṃ moghamañña’’ntiādinā ākārena abhinivisatīti idaṃsaccābhiniveso. Tehi catūhi ganthehi ganthito, baddhoti attho.

1302「以四取」：因为强力的执取、牢固的执著，所以称为取。它们有欲取、见取、戒禁取、我语取这四种。「欲取」：执取那被称为“事”的欲，就是欲取；或者说它既是欲也是取，所以叫欲取。「见取」：它既是见也是取，所以叫见取；执取见，也是见取。在“我与世间是常”等见解中，后面的见执取前面的见。「戒禁取」：执取戒禁，就是戒禁取；也是既是戒禁又是取，所以叫戒禁取。像执取牛戒、牛行等，认为这样就能清净的固执，其本身就是取。「我语取」：由于通过它来说话，所以叫“语”；由于通过它来执取，所以叫“取”。说什么、执取什么呢？执取我。执取我的言论，就是我语取；或者“我语”本身就是取，以它来执取我，所以我语取。除了这两种见，所有的见都属于见取。被这四种取所取，就是被强力执著。或者读作“取著”，意思是世间由于诸取，对种种所缘强力执著。

Catūhi upādānehīti bhusaṃ ādiyanti daḷhaggāhaṃ gaṇhantīti upādānā. Te kāmupādānaṃ diṭṭhupādānaṃ sīlabbatupādānaṃ attavādupādānanti catuppabhedā. Vatthusaṅkhātaṃ kāmaṃ upādiyatīti kāmupādānaṃ, kāmo ca so upādānañcātipi kāmupādānaṃ. Diṭṭhi ca sā upādānañcāti diṭṭhupādānaṃ, diṭṭhiṃ upādiyatītipi diṭṭhupādānaṃ. ‘‘Sassato attā ca loko cā’’tiādīsu (paṭi. ma. 1.147) hi purimadiṭṭhiṃ uttaradiṭṭhi upādiyati. Sīlabbataṃ upādiyatīti sīlabbatupādānaṃ, sīlabbatañca taṃ upādānañcātipi sīlabbatupādānaṃ. Gosīlagovatādīni hi evaṃ visuddhīti abhinivesato sayameva upādānāni. Vadanti etenāti vādo, upādiyanti etenāti upādānaṃ. Kiṃ vadanti, upādiyanti vā? Attānaṃ. Attano vādupādānaṃ attavādupādānaṃ, attavādamattameva vā attāti upādiyanti etenāti attavādupādānaṃ. Ṭhapetvā imā dve diṭṭhiyo sabbāpi diṭṭhī diṭṭhupādānaṃ. Tehi catūhi upādānehi. Upādīyatīti bhusaṃ gaṇhīyati. Upādiyatīti vā pāṭho, loko upādānehi taṃ taṃ ārammaṇaṃ bhusaṃ gaṇhātīti attho.

1303「已升乘五趣」：由于善恶业力而被前往、被趋近，所以称为“趣”，也就是同处所存在的诸蕴。地狱、畜生道、阴灵界、人、天这五种趣，通过舍弃前一存在状态的方式，被强力地升乘上去。「以五种欲功德」：也就是以色、声、香、味、触为代表的五种事欲部分。「染著」：由于不如理作意而生起贪染，从而被这些所染著，变成极度贪染的意思。「以五盖」：因为遮蔽心、笼罩心，所以叫“盖”。即指欲贪、嗔恨、昏沉睡眠、掉举悔恨、疑这五种盖。「被覆盖」：即从上面被遮蔽。

Pañcagatisamāruḷhoti sukatadukkaṭakāraṇehi gammati upasaṅkamīyatīti gati, sahokāsakā khandhā. Nirayo tiracchānayoni pettivisayo manussā devāti imā pañca gatiyo vokkamanabhāvena bhusaṃ āruḷho. Pañcahi kāmaguṇehīti rūpasaddagandharasaphoṭṭhabbasaṅkhātehi pañcahi vatthukāmakoṭṭhāsehi. Rajjatīti ayonisomanasikāraṃ paṭicca rāguppādanena tehi rañjīyati, sāratto karīyatīti attho. Pañcahi nīvaraṇehīti cittaṃ nīvaranti pariyonandhantīti nīvaraṇā. Kāmacchandabyāpādathinamiddhauddhaccakukkuccavicikicchāsaṅkhātehi pañcahi nīvaraṇehi. Otthaṭoti uparito pihito.

1304「以六争论根」：就是以六种争论的根源。如经文所说——

Chahi vivādamūlehīti chahi vivādassa mūlehi. Yathāha –

1305“比丘们，有这六种争论的根源。哪六种呢？比丘们，这里有一种比丘，是个忿恨者、怀怨者。比丘们，凡是那种比丘是忿恨者、怀怨者，他就对大师不恭敬、不尊重而住，对法、对僧、对学处也不是完全的行者。比丘们，凡是那种比丘对大师不恭敬、不尊重而住，对法、对僧、对学处也不是完全的行者，他就在僧团中生起争论。这种争论会带来许多人的不利、许多人的不乐、许多人的无益、不利和痛苦，乃至天人与人。比丘们，如果你们在自己内部或者外部，发现有这样的争论根源，比丘们，你们就应该为了断除这个恶的争论根源而精勤努力。比丘们，如果你们在自己内部或者外部，没有发现这样的争论根源，比丘们，你们就应该为了这个恶的争论根源将来不再生起而修行。这样，就是这个恶的争论根源的断除。这样，就是这个恶的争论根源将来不再生起。

‘‘Chayimāni, bhikkhave, vivādamūlāni. Katamāni cha? Idha, bhikkhave, bhikkhu kodhano hoti upanāhī. Yo so, bhikkhave, bhikkhu kodhano hoti upanāhī. So sattharipi agāravo viharati appatisso, dhammepi, saṅghepi, sikkhāyapi na paripūrakārī. Yo so, bhikkhave, bhikkhu satthari agāravo viharati appatisso, dhammepi, saṅghepi, sikkhāyapi na paripūrakārī, so saṅghe vivādaṃ janeti. Yo hoti vivādo bahujanāhitāya bahujanāsukhāya bahuno janassa anatthāya ahitāya dukkhāya devamanussānaṃ. Evarūpaṃ ce tumhe, bhikkhave, vivādamūlaṃ ajjhattaṃ vā bahiddhā vā samanupasseyyātha, tatra tumhe, bhikkhave, tasseva pāpakassa vivādamūlassa pahānāya vāyameyyātha. Evarūpaṃ ce tumhe, bhikkhave, vivādamūlaṃ ajjhattaṃ vā bahiddhā vā na samanupasseyyātha. Tatra tumhe, bhikkhave, tasseva pāpakassa vivādamūlassa āyatiṃ anavassavāya paṭipajjeyyātha. Evametassa pāpakassa vivādamūlassa pahānaṃ hoti. Evametassa pāpakassa vivādamūlassa āyatiṃ anavassavo hoti.

1306再者，比丘们，有比丘是贬损者、强执者。是嫉妒者、悭吝者。是狡诈者、虚伪者。是恶欲者、邪见者。是执自见者、坚执不舍者。比丘们，凡是那种比丘是执自见者、坚执不舍者，他对大师……乃至……将来不再生起。”

‘‘Puna caparaṃ, bhikkhave, bhikkhu makkhī hoti paḷāsī. Issukī hoti maccharī. Saṭho hoti māyāvī. Pāpiccho hoti micchādiṭṭhi. Sandiṭṭhiparāmāsī hoti ādhānaggāhī duppaṭinissaggī. Yo so, bhikkhave, bhikkhu sandiṭṭhiparāmāsī hoti ādhānaggāhī duppaṭinissaggī, so sattharipi…pe… āyatiṃ anavassavo hotī’’ti (pari. 272; a. ni. 6.36).

1307这里，「忿恨者」：具足以忿怒为特征的忿。「怀怨者」：具足以不舍弃仇恨为特征的怨。「对天与人不利、痛苦」：两位比丘的争论怎么会导致天与人的不利和痛苦呢？如同《憍赏弥犍度》（《大品》451等）中所记载的，当两位比丘发生争论时，他们所在寺院里的弟子们就会争论，接受他们教导的比丘尼僧团也会争论，进而他们的护持者也会争论。这时，人们的守护神分成了两派。支持法说者的守护神成为法说者，支持非法说者的守护神成为非法说者。接着，这些守护神的朋友——地居天也分裂了。像这样辗转相传，一直到梵天世界，除了圣弟子以外，所有的天与人都分成了两派。然而，非法说者往往比法说者更多。于是，他们以多数人所执取的为真实，舍弃了正法，多数人执取了非法。他们以非法为先导而生活，死后投生到恶趣。像这样，两位比丘的争论，就造成了天与人的不利和痛苦。「于内」：在你们自己内部的团体中。「于外」：在其他人的团体中。「覆藏者」：具足以抹杀他人功德为特征的覆藏。「强执者」：具足以对立执取为特征的强执。「嫉妒者」：具足以嫉妒他人得到恭敬等为特征的嫉妒。「悭吝者」：具足住处悭等五种悭。「狡诈者」：即奸诈的人。「虚伪者」：是覆藏自己所造恶行的人。「恶欲者」：希望别人赞叹自己并不具备的德行，是破戒的人。「邪见者」：即持虚无见、无因见、无业论的人。「执自见者」：只执取自己的见解。「坚执不舍者」：即牢固执取。「难弃舍者」：无法使他放下已经执取的东西。然而在《小物分别》中说：“那里，什么是六种争论的根源？忿、覆藏、嫉妒、谄曲、恶欲、执自见，这些就是六种争论的根源。”这是从重点的角度，把每一种法单独列出来说明。

Tattha kodhanoti kujjhanalakkhaṇena kodhena samannāgato. Upanāhīti veraappaṭinissajjanalakkhaṇena upanāhena samannāgato. Ahitāya dukkhāya devamanussānanti dvinnaṃ bhikkhūnaṃ vivādo kathaṃ devamanussānaṃ ahitāya dukkhāya saṃvattatīti? Kosambakakkhandhake (mahāva. 451 ādayo) viya dvīsu bhikkhūsu vivādaṃ āpannesu tasmiṃ vihāre tesaṃ antevāsikā vivadanti, tesaṃ ovādaṃ gaṇhanto bhikkhunisaṅgho vivadati, tato tesaṃ upaṭṭhākāpi vivadanti. Atha manussānaṃ ārakkhadevatā dve koṭṭhāsā honti. Dhammavādīnaṃ ārakkhadevatā dhammavādiniyo honti adhammavādīnaṃ adhammavādiniyo. Tato ārakkhadevatānaṃ mittā bhummaṭṭhadevatā bhijjanti. Evaṃ paramparāya yāva brahmalokā ṭhapetvā ariyasāvake sabbe devamanussā dve koṭṭhāsā honti. Dhammavādīhi pana adhammavādinova bahutarā honti. Tato yaṃ bahukehi gahitaṃ, sabbaṃ taṃ saccanti dhammaṃ vissajjetvā bahutarāva adhammaṃ gaṇhanti. Te adhammaṃ purakkhatvā viharantā apāyesu nibbattanti. Evaṃ dvinnaṃ bhikkhūnaṃ vivādo devamanussānaṃ ahitāya dukkhāya hoti. Ajjhattaṃ vāti tumhākaṃ abbhantaraparisāya vā. Bahiddhā vāti paresaṃ parisāya vā. Makkhīti paresaṃ guṇamakkhaṇalakkhaṇena makkhena samannāgato. Paḷāsīti yugaggāhalakkhaṇena paḷāsena samannāgato. Issukīti paresaṃ sakkārādiissāyanalakkhaṇāya issāya samannāgato. Maccharīti āvāsamacchariyādīhi pañcahi macchariyehi samannāgato. Saṭhoti kerāṭiko. Māyāvīti katapāpapaṭicchādako. Pāpicchoti asantasambhāvanicchako dussīlo. Micchādiṭṭhīti natthikavādī ahetukavādī akiriyavādī. Sandiṭṭhiparāmāsīti sayaṃ diṭṭhimeva parāmasati. Ādhānaggāhīti daḷhaggāhī. Duppaṭinissaggīti na sakkā hoti gahitaṃ vissajjāpetuṃ. Khuddakavatthuvibhaṅge pana ‘‘tattha katamāni cha vivādamūlāni? Kodho makkho issā sāṭheyyaṃ pāpicchatā sandiṭṭhiparāmāsitā, imāni cha vivādamūlānī’’ti (vibha. 944) padhānavasena ekekoyeva dhammo vutto.

1308「六爱身」：即《分别论》（Vibh. 944）所说的六种渴爱：‘色爱、声爱、香爱、味爱、触爱、法爱’。在这里，因为每一种渴爱都有很多所缘，而且在每一种所缘上都会反复生起，所以每一种渴爱其实也是多种多样的。因此，以‘集合’的含义加上‘身’字，便称为‘爱身’。虽然叫‘爱身’，其实质就是渴爱。「染著」：指自己对于所缘产生染著，变得极其贪染。

Chahi taṇhākāyehīti ‘‘rūpataṇhā, saddataṇhā, gandhataṇhā, rasataṇhā, phoṭṭhabbataṇhā, dhammataṇhā’’ti (vibha. 944) vuttāhi chahi taṇhāhi. Tattha yasmā ekekāyeva taṇhā anekavisayattā ekekasmimpi visaye punappunaṃ uppattito anekā honti, tasmā samūhaṭṭhena kāyasaddena yojetvā taṇhākāyāti vuttaṃ. Taṇhākāyāti vuttepi taṇhā eva. Rajjatīti sayaṃ ārammaṇe rajjati, sāratto hoti.

1309「六见处」出自《一切漏经》。经中这样说：

Chahi diṭṭhigatehīti sabbāsavasutte vuttehi. Vuttañhi tattha –

1310当他这样不如理作意时，六种见中的某一种便会生起。他可能会真实地、牢固地生起‘我有我’这样的见；或者真实地、牢固地生起‘我没有我’；或者‘我以自己认知我’；或者‘我以自己认知无我’；或者‘我以无我认知我’。又或者，他还会生起这样的见：‘我这个能说、能觉知，在种种地方领受苦乐善恶业果报的我，而这个我确实是常的、坚固的、永恒的、不变异的法，就像那些常存的事物一样，将会永远这样存在下去。’

‘‘Tassa evaṃ ayoniso manasikaroto channaṃ diṭṭhīnaṃ aññatarā diṭṭhi uppajjati. ‘Atthi me attā’ti vā assa saccato thetato diṭṭhi uppajjati, ‘natthi me attā’ti vā assa saccato thetato diṭṭhi uppajjati, ‘attanāva attānaṃ sañjānāmī’ti vā assa saccato thetato diṭṭhi uppajjati, ‘attanāva anattānaṃ sañjānāmī’ti vā assa saccato thetato diṭṭhi uppajjati, ‘anattanāva attānaṃ sañjānāmī’ti vā assa saccato thetato diṭṭhi uppajjati. Atha vā panassa evaṃ diṭṭhi hoti ‘yo me ayaṃ attā vado vedeyyo tatra tatra kalyāṇapāpakānaṃ kammānaṃ vipākaṃ paṭisaṃvedeti, so ca kho pana me ayaṃ attā nicco dhuvo sassato avipariṇāmadhammo sassatisamaṃ tatheva ṭhassatī’’’ti (ma. ni. 1.19).

1311其中，「有我的我」是常见，执取在一切时间中‘我’的存在。「如实地、坚固地」的意思是‘以真实和坚固的角度’，即认为‘这是真实的’，以极为牢固的方式如此执取。「无我的我」是断见，因为它执取存在的有情会在各处以‘非有’而消失。或者也可以这样理解：前者因为执取在过去、现在、未来三时中都存在，是常见；只执取现在存在的，是断见。后者因为执取在过去和未来中不存在，就像持有‘祭祀的供品落尽’这类恶见的人一样，属于断见。如果只在过去中执取‘不存在’，则像无因生论者那样，属于常见。「我以我认知我」：把以想蕴为首的诸蕴执为‘我’之后，用想去认知其余的蕴，这就变成了‘我用这个我认知这个我’。「我以我认知无我」：把想蕴执为‘我’，把其余四蕴执为‘无我’之后，用想去认知它们，就成了此见。「我以无我认知我」：把想蕴执为‘无我’，把其余四蕴执为‘我’之后，用想去认知它们，就成了此见。所有这些见都属于常见和断见。而‘能说’、‘能觉’等表述，只是对常见的执着方式。其中，「能说」就是说者，指造作语业的人。「能觉」就是觉知者，指知道、领受的人。觉知什么呢？在处处感受善业和恶业的果报。「在处处」是指在种种的出生方式、趣处、安住状态、居处和族群中，或者在种种的所缘中。「常」是指没有生起和灭去。「坚固」是坚牢、有实质。「常住」是于一切时间都存在。「不变易法」是不舍弃自己本性的法，就像‘迦甘吒石’那样，不会产生种种变化。「如同常住一般」：世间上月亮、太阳、大海、大地、山岳等，人们常称它们为‘常住’，和这些常住一样的，就叫‘如同常住一般’。执取‘只要那些常存的事物还在，它就将同样地存在’的人，便会生起这种见。

Tattha atthi me attāti sassatadiṭṭhi sabbakālesu attano atthitaṃ gaṇhāti. Saccato thetatoti bhūtato ca thirato ca, ‘‘idaṃ sacca’’nti suṭṭhu daḷhabhāvenāti vuttaṃ hoti. Natthi me attāti ucchedadiṭṭhi sato sattassa tattha tattha vibhavaggahaṇato. Atha vā purimāpi tīsu kālesu atthīti gahaṇato sassatadiṭṭhi, paccuppannameva atthīti gaṇhantī ucchedadiṭṭhi, pacchimāpi atītānāgatesu natthīti gahaṇato ‘‘bhassantā āhutiyo’’ti gahitadiṭṭhigatikānaṃ viya ucchedadiṭṭhi. Atīte eva natthīti gaṇhantī adhiccasamuppannakassa viya sassatadiṭṭhi. Attanāva attānaṃ sañjānāmīti saññākkhandhasīsena khandhe attāti gahetvā saññāya avasesakkhandhe sañjānato iminā attanā imaṃ attānaṃ sañjānāmīti hoti. Attanāva anattānanti saññākkhandhaṃyeva attāti gahetvā, itare cattāropi anattāti gahetvā saññāya te sañjānato evaṃ hoti. Anattanāva attānanti saññākkhandhaṃ anattāti gahetvā, itare cattāropi attāti gahetvā saññāya te sañjānato evaṃ hoti. Sabbāpi sassatucchedadiṭṭhiyova. Vado vedeyyotiādayo pana sassatadiṭṭhiyā eva abhinivesākārā. Tattha vadatīti vado, vacīkammassa kārakoti vuttaṃ hoti. Vedayatīti vedeyyo, jānāti anubhavati cāti vuttaṃ hoti. Kiṃ vedetīti? Tatra tatra kalyāṇapāpakānaṃ kammānaṃ vipākaṃ paṭisaṃvedeti . Tatra tatrāti tesu tesu yonigatiṭhitinivāsanikāyesu ārammaṇesu vā. Niccoti uppādavayarahito. Dhuvoti thiro sārabhūto. Sassatoti sabbakāliko. Avipariṇāmadhammoti attano pakatibhāvaṃ avijahanadhammo, kakaṇṭako viya nānappakārataṃ nāpajjati. Sassatisamanti candasūriyasamuddamahāpathavīpabbatā lokavohārena sassatiyoti vuccanti. Sassatīhi samaṃ sassatisamaṃ. Yāva sassatiyo tiṭṭhanti, tāva tatheva ṭhassatīti gaṇhato evaṃ diṭṭhi hoti.

1312而在《小事分别》中，则这样区分而说了六种见：‘在处处长时间领受苦乐善恶业的果报；不是“那个我生起过，过去没有”，也不是“那个我生起，未来没有”，而是恒常、坚固、常住、不变易法的我。’——或者会真实地、牢固地生起这样的见。

Khuddakavatthuvibhaṅge pana ‘‘tatra tatra dīgharattaṃ kalyāṇapāpakānaṃ kammānaṃ vipākaṃ paccanubhoti, na so jāto nāhosi, na so jāto na bhavissati, nicco dhuvo sassato avipariṇāmadhammoti vā panassa saccato thetato diṭṭhi uppajjatī’’ti (vibha. 948) cha diṭṭhī evaṃ visesetvā vuttā.

1313其中，「非那个我生起，曾不存在」的意思是：那个‘我’因为本身没有生起的性质，所以称为‘不生’，也就是恒常存在。因此，它在过去并不会‘曾不存在’，在未来也不会‘将不存在’。因为已经生起的，才会说‘曾存在’；将要生起的，才会说‘将存在’。或者，另一种解释：「非那个我生起，曾不存在」是说，由于那个‘我’恒常存在，所以在过去它绝对不曾不存在，在未来也绝对将不会不存在。随眠的解释同前所说。

Tattha na so jāto nāhosīti so attā ajātidhammato na jāto nāma, sadā vijjamānoyevāti attho. Teneva atīte nāhosi, anāgate na bhavissati. Yo hi jāto, so ahosi. Yo ca jāyissati, so bhavissatīti vuccati. Atha vā na so jāto nāhosīti so sadā vijjamānattā atītepi na jātu na ahosi, anāgatepi na jātu na bhavissati. Anusayā vuttatthā.

1314「七结」出自《七集》。经中说：

Sattahi saññojanehīti sattakanipāte vuttehi. Vuttañhi tattha –

1315‘诸比丘，有这七种结。哪七种呢？随顺结、嗔结、见结、疑结、慢结、有贪结、无明结。比丘们，这就是七种结。’

‘‘Sattimāni, bhikkhave, saṃyojanāni. Katamāni satta? Anunayasaṃyojanaṃ, paṭighasaṃyojanaṃ, diṭṭhisaṃyojanaṃ, vicikicchāsaṃyojanaṃ, mānasaṃyojanaṃ, bhavarāgasaṃyojanaṃ, avijjāsaṃyojanaṃ. Imāni kho, bhikkhave, satta saṃyojanānī’’ti (a. ni. 7.8).

1316在这里，「随顺结」就是指欲贪结。所有这些都以‘束缚’这一含义而称为「结」。

Tattha anunayasaṃyojananti kāmarāgasaṃyojanaṃ. Sabbānevetāni bandhanaṭṭhena saṃyojanāni.

1317「以七慢」：指的是在《小事分别》中所说的那些。

Sattahi mānehīti khuddakavatthuvibhaṅge vuttehi. Vuttañhi tattha –

1318因为在那里确实说过：「慢、过慢、慢过慢、卑慢、增上慢、我慢、邪慢。」（《分别论》950）

‘‘Māno , atimāno, mānātimāno, omāno, adhimāno, asmimāno, micchāmāno’’ti (vibha. 950).

1319其中，「慢」是指不针对具体人，不以‘我是更殊胜的’等方式来想，而只依出身等客观条件生起的高傲。「过慢」是指依出身等条件，生起‘没有人和我相等’这种超过实际情况的高傲。「慢过慢」是指这样想：‘这人以前和我相等，现在我更优胜，这人更下劣’，由此生起的慢心。「卑慢」是指依出身等条件，将自己压低而生起的慢，也就是‘我很低劣’这种慢心。「增上慢」是指在尚未证悟的四圣谛法上，以为自己已经证悟而生起的慢。而这种增上慢，只会在持戒清净、在修行业处上毫不放逸、已经辨析确定了名色、通过把握诸缘而超越了疑惑、以无常、苦、无我这三相去观照诸行而正在正审思惟诸行、已经着手修观的凡夫身上生起，不会在其他人身上生起。「我慢」是指在色等诸蕴中，执着为‘我是’的慢心，也就是说，以‘我是色’等方式而生起的慢。「邪慢」是指由不善的业、处等作为所依而生起的慢心。

Tattha mānoti seyyādivasena puggalaṃ anāmasitvā jātiādīsu vatthuvaseneva unnati. Atimānoti jātiādīhi ‘‘mayā sadiso natthī’’ti atikkamitvā unnati. Mānātimānoti ‘‘ayaṃ pubbe mayā sadiso, idāni ahaṃ seṭṭho, ayaṃ hīnataro’’ti uppannamāno. Omānoti jātiādīhi attānaṃ heṭṭhā katvā pavattamāno, hīnohamasmīti mānoyeva. Adhimānoti anadhigateyeva catusaccadhamme adhigatoti māno. Ayaṃ pana adhimāno parisuddhasīlassa kammaṭṭhāne appamattassa nāmarūpaṃ vavatthapetvā paccayapariggahena vitiṇṇakaṅkhassa tilakkhaṇaṃ āropetvā saṅkhāre sammasantassa āraddhavipassakassa puthujjanassa uppajjati, na aññesaṃ. Asmimānoti rūpādīsu khandhesu asmīti māno, ‘‘ahaṃ rūpa’’ntiādivasena uppannamānoti vuttaṃ hoti. Micchāmānoti pāpakena kammāyatanādinā uppannamāno.

1320「世间法」的意思已经解释过了。「流转」的意思，是指以这些世间法为原因，在遇到利等四种情况时，因为随顺而剧烈地转动；在遇到衰等四种情况时，因为违逆而舍弃了平常的状态，这是它的意思。「邪行性」等的意思也已经解释过了。「出离」的意思，是指已经离去、已经投入，也就是被征服的意思。

Lokadhammā vuttatthā. Samparivattatīti lokadhammehi hetubhūtehi lābhādīsu catūsu anurodhavasena, alābhādīsu catūsu paṭivirodhavasena bhusaṃ nivattati, pakatibhāvaṃ jahātīti attho. Micchattāpi vuttatthā. Niyyātoti gato pakkhando, abhibhūtoti attho.

1321「以八种人的过失」：这些内容在《八集》里是连同譬喻一起说的，而在《小事分别》里则是没有譬喻而单独说的。因为在那里这样说：

Aṭṭhahi purisadosehīti aṭṭhakanipāte upamāhi saha, khuddakavatthuvibhaṅge upamaṃ vinā vuttehi. Vuttañhi tattha –

1322“有哪八种人的过失呢？在此，比丘们因某比丘违犯戒条而举发他。那位比丘被比丘们以犯戒为由举发时，仅以‘我不记得了、我不记得了’这种没有正念的借口来推脱。这是第一种人的过失。

‘‘Katame aṭṭha purisadosā? Idha bhikkhū bhikkhuṃ āpattiyā codenti. So bhikkhu bhikkhūhi āpattiyā codiyamāno ‘na sarāmi na sarāmī’ti assatiyāva nibbeṭheti. Ayaṃ paṭhamo purisadoso.

1323再者，比丘们因某比丘犯戒而举发他。那位比丘被比丘们以犯戒为由举发时，反而直接回击举发者：‘你这愚痴、不明事理的人所说的话有什么用？你难道真的以为你配说我吗？’这是第二种人的过失。

‘‘Puna caparaṃ bhikkhū bhikkhuṃ āpattiyā codenti. So bhikkhu bhikkhūhi āpattiyā codiyamāno codakaṃyeva paṭippharati ‘kiṃ nu kho tuyhaṃ bālassa abyattassa bhaṇitena, tvampi nāma maṃ bhaṇitabbaṃ maññasī’ti? Ayaṃ dutiyo purisadoso.

1324再者，比丘们因某比丘犯戒而举发他。这位被比丘们以犯戒举发的比丘，反过来对举发者说：「你也犯了某某戒，你应当先忏悔。」这是「第三种人的过失」。

‘‘Puna caparaṃ bhikkhū bhikkhuṃ āpattiyā codenti. So bhikkhu bhikkhūhi āpattiyā codiyamāno codakaṃyeva paccāropeti ‘tvampi khosi itthannāmaṃ āpattiṃ āpanno, tvaṃ tāva paṭhamaṃ paṭikarohī’ti. Ayaṃ tatiyo purisadoso.

1325再者，比丘们因某比丘犯戒而举发他。这位被比丘们以犯戒举发的比丘，用别的事来搪塞，把话题岔开去，并且表现出忿怒、憎恨与「不满」。这是「第四种人的过失」。

‘‘Puna caparaṃ bhikkhū bhikkhuṃ āpattiyā codenti. So bhikkhu bhikkhūhi āpattiyā codiyamāno aññenaññaṃ paṭicarati, bahiddhā kathaṃ apanāmeti, kopañca dosañca appaccayañca pātukaroti. Ayaṃ catuttho purisadoso.

1326再者，比丘们因某比丘犯戒而举发他。这位被比丘们以犯戒举发的比丘，在僧团中一边挥舞手臂一边说话。这是第五种人的过失。

‘‘Puna caparaṃ bhikkhū bhikkhuṃ āpattiyā codenti. So bhikkhu bhikkhūhi āpattiyā codiyamāno saṅghamajjhe bāhāvikkhepakaṃ bhaṇati. Ayaṃ pañcamo purisadoso.

1327再者，比丘们因某比丘犯戒而举发他。这位被比丘们以犯戒举发的比丘，不顾僧团、不顾举发者，有罪在身却随心所欲地离去。这是第六种人的过失。

‘‘Puna caparaṃ bhikkhū bhikkhuṃ āpattiyā codenti. So bhikkhu bhikkhūhi āpattiyā codiyamāno anādiyitvā saṅghaṃ anādiyitvā codakaṃ sāpattikova yena kāmaṃ pakkamati. Ayaṃ chaṭṭho purisadoso.

1328再者，比丘们因某比丘犯戒而举发他。这位被比丘们以犯戒举发的比丘，既不承认‘我犯了罪’，也不说‘我没犯罪’，就这样沉默不语地困扰僧团。这是第七种人的过失。

‘‘Puna caparaṃ bhikkhū bhikkhuṃ āpattiyā codenti. So bhikkhu bhikkhūhi āpattiyā codiyamāno ‘nevāhaṃ āpannomhi, na panāhaṃ anāpannomhī’ti so tuṇhībhūto saṅghaṃ viheseti. Ayaṃ sattamo purisadoso.

1329再者，比丘们因某比丘犯戒而举发他。这位被比丘们以犯戒举发的比丘，这样说：「各位尊者何必对我这样操心过度？我现在就要放弃修学，还俗去了。」他放弃修学还俗后，又这样说：「现在各位尊者该满意了吧。」这是「第八种人的过失」。以上就是「八种人的过失」。

‘‘Puna caparaṃ bhikkhū bhikkhuṃ āpattiyā codenti. So bhikkhu bhikkhūhi āpattiyā codiyamāno evamāha – ‘kiṃ nu kho tumhe āyasmanto atibāḷhaṃ mayi byāvaṭā? Idānāhaṃ sikkhaṃ paccakkhāya hīnāyāvattissāmī’ti. So sikkhaṃ paccakkhāya hīnāyāvattitvā evamāha ‘idāni kho tumhe āyasmanto attamanā hothā’ti. Ayaṃ aṭṭhamo purisadoso. Ime aṭṭha purisadosā’’ti (vibha. 957; a. ni. 8.14).

1330其中，“人的过失”：指人的缺点，而这些缺点能染污人的心续，所以称为“过失”。“我不记得、我不记得”：意思是“我想不起来、也觉察不到我做过那件事”，就这样以假装失念的方式来开脱、逃避。“直接回击举发者”：指采取对立的态度进行攻击，摆出抗拒的姿态。“你算什么呢”：这是在说“像你这样的愚人、糊涂人，说出的话有什么意义？你既不了解事实，也不清楚罪过，更不明白举发的规则。”这是用“你也配这样说话？明明什么都不懂还自以为该说”的话来压制对方。“反举”：指说“你也犯了……”，这样反过来举发对方。“你应当先处理”：意思是“你应当发露该忏悔的罪，应当从该出罪的程序里出罪，等你清净、安住之后，才有资格举发别人。”“用别的事来搪塞”：指用一个不相干的理由或话语，来掩盖另一个理由或话语。当被人指出“你犯戒了”时，他就说：“谁犯了？犯了什么？在哪里犯的？怎么犯的？你们在说谁？你们在说什么？”当被问到“你有没有看到这种事”时，他就把耳朵凑过去说“我听不见”。“把话题岔向外面”：指当被问“你是不是犯了某某戒”时，他就回答说“我去了华氏城”，然后当对方说“我并不是问你去华氏城的事”时，他又接着说“从那里我又去了王舍城”。对方说“你去王舍城也好，去婆罗门家也好，我问的是你犯了戒没有”，他又说“我在那里得到了猪肉”等等，就这样把话题向外支开。“忿怒”：指生气的状态；“憎恨”：指恶毒的状态，这两者都是“瞋”的名称。“不满”：指不高兴、不满足的样子，这是“忧”的名称。“表现出”：指显示、展露出来。“一边挥舞手臂一边说话”：指一边不停地挥舞手臂，一边说出无惭无愧的话。“不顾”：指不以尊重心接受，轻视，即根本不放在眼里，意思就是“不尊重”。“困扰”：指折磨、逼迫。“过度”：指过分地、超出限度的。“对我操心”：指在我身上费心。“还俗退归低劣”：指为了低劣的在家人生活而回返，也就是成为了在家人。“你们该满意了吧”：这句话的用意是在说“你们得到了我应得的，你们住在我该住的地方，我给你们制造了安住轻利”，他心意满足地说出这句话。“染污”：指成为瞋怒的。

Tattha purisadosāti purisānaṃ dosā, te pana purisasantānaṃ dūsentīti dosā. Na sarāmi na sarāmīti ‘‘mayā etassa kammassa kataṭṭhānaṃ nassarāmi na sallakkhemī’’ti evaṃ assatibhāvena nibbeṭheti moceti. Codakaṃyeva paṭippharatīti paṭiviruddho hutvā pharati, paṭiāṇibhāvena tiṭṭhati. Kiṃ nu kho tuyhanti tuyhaṃ bālassa abyattassa bhaṇitena nāma kiṃ, yo tvaṃ neva vatthuṃ, na āpattiṃ, na codanaṃ jānāsīti dīpeti. Tvampi nāma evaṃ kiñci ajānanto bhaṇitabbaṃ maññasīti ajjhottharati. Paccāropetīti ‘‘tvampi khosī’’tiādīni vadanto patiāropeti. Paṭikarohīti desanāgāminiṃ desehi, vuṭṭhānagāminito vuṭṭhāhi, tato suddhante patiṭṭhito aññaṃ codessasīti dīpeti. Aññenaññaṃ paṭicaratīti aññena kāraṇena, vacanena vā aññaṃ kāraṇaṃ, vacanaṃ vā paṭicchādeti. ‘‘Āpattiṃ āpannosī’’ti vutto ‘‘ko āpanno, kiṃ āpanno, kismiṃ āpanno, kathaṃ āpanno, kaṃ bhaṇatha, kiṃ bhaṇathā’’ti bhaṇati. ‘‘Evarūpaṃ kiñci tayā diṭṭha’’nti vutte ‘‘na suṇāmī’’ti sotaṃ upaneti. Bahiddhā kathaṃ apanāmetīti ‘‘itthannāmaṃ āpattiṃ āpannosī’’ti puṭṭho ‘‘pāṭaliputtaṃ gatomhī’’ti vatvā puna ‘‘na tava pāṭaliputtagamanaṃ pucchāmā’’ti vutte tato rājagahaṃ gatomhīti. ‘‘Rājagahaṃ vā yāhi brāhmaṇagehaṃ vā, āpattiṃ āpannosī’’ti. ‘‘Tattha me sūkaramaṃsaṃ laddha’’ntiādīni vadanto kathaṃ bahiddhā vikkhipati. Kopanti kupitabhāvaṃ, dosanti duṭṭhabhāvaṃ. Ubhayampetaṃ kodhasseva nāmaṃ. Appaccayanti asantuṭṭhākāraṃ, domanassassetaṃ nāmaṃ. Pātukarotīti dasseti pakāseti. Bāhāvikkhepakaṃ bhaṇatīti bāhaṃ vikkhipitvā vikkhipitvā alajjivacanaṃ vadati. Anādiyitvāti cittīkārena aggahetvā avajānitvā, anādaro hutvāti attho. Vihesetīti viheṭheti bādhati. Atibāḷhanti atidaḷhaṃ atippamāṇaṃ. Mayi byāvaṭāti mayi byāpāraṃ āpannā. Hīnāyāvattitvāti hīnassa gihibhāvassa atthāya āvattitvā, gihī hutvāti attho. Attamanā hothāti tuṭṭhacittā hotha, ‘‘mayā labhitabbaṃ labhatha, mayā vasitabbaṭṭhāne vasatha, phāsuvihāro vo mayā kato’’ti adhippāyena vadati. Dussatīti duṭṭho hoti.

1331「以九种愤恨事」：这是就有情心中生起愤恨的方式而说的。正如所说——

Navahi āghātavatthūhīti sattesu uppattivaseneva kathitāni. Yathāha –

1332“比丘们，有九种愤恨事。是哪九种呢？想着‘他曾对我做无义事’而结愤恨；想着‘他正对我做无义事’而结愤恨；想着‘他将对我做无义事’而结愤恨；想着‘他对我喜爱、悦意的人，曾做、正做、将做无义事’而结愤恨；想着‘他对我憎恶、不悦意的人，曾做、正做、将做有义事’而结愤恨。比丘们，这就是九种愤恨事。”

‘‘Navayimāni, bhikkhave, āghātavatthūni. Katamāni nava? ‘Anatthaṃ me acarī’ti āghātaṃ bandhati, ‘anatthaṃ me caratī’ti āghātaṃ bandhati, ‘anatthaṃ me carissatī’ti āghātaṃ bandhati, ‘piyassa me manāpassa anatthaṃ acari, anatthaṃ carati, anatthaṃ carissatī’ti āghātaṃ bandhati, ‘appiyassa me amanāpassa atthaṃ acari, atthaṃ carati, atthaṃ carissatī’ti āghātaṃ bandhati. Imāni kho, bhikkhave, nava āghātavatthūnī’’ti (a. ni. 9.29).

1333在这里，「愤恨事」是指愤恨的原因。此处的「愤恨」就是指忿怒，而它本身正是忿怒一再生起的基础，所以称为愤恨事。「结愤恨」就是捆绑、制造、产生忿怒。在《大义释》《分别论》《法集论》的解释中，也提到另外九种愤恨事：“‘他不曾对我做有义事、现在不做、将来也不会做’；‘他对我喜爱、悦意的人，不曾做、现在不做、将来也不会有义事’；‘他对我憎恶、不悦意的人，不曾做、现在不做、将来也不会做无义事。’”（大义释85；分别论960；法集论1066）这些也都被这九种愤恨事所涵盖。「被愤恨」的意思是被触恼、被激怒。

Tattha āghātavatthūnīti āghātakāraṇāni. Āghātanti cettha kopo, soyeva uparūpari kopassa vatthuttā āghātavatthu. Āghātaṃ bandhatīti kopaṃ bandhati karoti uppādeti. ‘‘Atthaṃ me nācari, na carati, na carissati. Piyassa me manāpassa atthaṃ nācari, na carati, na carissati. Appiyassa me amanāpassa anatthaṃ nācari, na carati, na carissatī’’ti (mahāni. 85; vibha. 960; dha. sa. 1066) niddese vuttāni aparānipi nava āghātavatthūni imeheva navahi saṅgahitāni. Āghātitoti ghaṭṭito.

1334「以九种慢」——是哪九种慢？面对比自己优越的人，心想“我比他优越”而生起的慢；面对比自己优越的人，心想“我和他一样”而生起的慢；面对比自己优越的人，心想“我比他差”而生起的慢。面对与自己同等的人，心想“我比他优越”而生起的慢；面对与自己同等的人，心想“我和他一样”而生起的慢；面对与自己同等的人，心想“我比他差”而生起的慢。面对比自己差的人，心想“我比他优越”而生起的慢；面对比自己差的人，心想“我和他一样”而生起的慢；面对比自己差的人，心想“我比他差”而生起的慢。这就是九种慢。（分别论962）

Navavidhamānehīti katame navavidhamānā? Seyyassa seyyohamasmīti māno, seyyassa sadisohamasmīti māno, seyyassa hīnohamasmīti māno. Sadisassa seyyohamasmīti māno, sadisassa sadisohamasmīti māno, sadisassa hīnohamasmīti māno. Hīnassa seyyohamasmīti māno, hīnassa sadisohamasmīti māno, hīnassa hīnohamasmīti māno. Ime navavidhamānā (vibha. 962).

1335这其中，面对比自己优越的人，却心想‘我比他优越’的这种慢，是在国王们和出家人身上生起的。因为国王会想：‘论国土、财富或者军队，有谁能跟我相比？’这样生起慢心；出家人也会想：‘论戒或头陀支等，有谁能跟我相比？’这样生起慢心。

Ettha pana seyyassa seyyohamasmīti māno rājūnañceva pabbajitānañca uppajjati. Rājā hi ‘‘raṭṭhena vā dhanena vā vāhanehi vā ko mayā sadiso atthī’’ti etaṃ mānaṃ karoti, pabbajitopi ‘‘sīladhutaṅgādīhi ko mayā sadiso atthī’’ti etaṃ mānaṃ karoti.

1336面对比自己优越的人，心想“我和他一样”的这种慢，也同样是这些人生起的。因为国王会说：“论国土、财富或者军队，我跟别的国王有什么差别？”这样生起慢心；出家人也会说：“论戒或头陀支等，我跟别的比丘有什么差别？”这样生起慢心。

Seyyassa sadisohamasmīti mānopi etesaṃyeva uppajjati. Rājā hi ‘‘raṭṭhena vā dhanena vā vāhanehi vā aññarājūhi saddhiṃ mayhaṃ kiṃ nānākaraṇa’’nti etaṃ mānaṃ karoti, pabbajitopi ‘‘sīladhutaṅgādīhi aññena bhikkhunā mayhaṃ kiṃ nānākaraṇa’’nti etaṃ mānaṃ karoti.

1337面对比自己优越的人，心想‘我比他差’的这种慢，也同样是这些人会生起的。比如，有一位国王，他的国土、财富或军队等并不那么圆满，他就会想：‘我只不过是有个“国王”的称呼、享受这个名称的便利而已，我算是什么国王呀？’这样生起慢心；出家人中，如果得到的利养与恭敬很少，也会想：‘我只是被人称作说法者、多闻者、大长老罢了，我算是什么说法者？我算是什么多闻者？我算是什么大长老？我一点利养与恭敬都没有。’这样生起慢心。

Seyyassa hīnohamasmīti mānopi etesaṃyeva uppajjati. Yassa hi rañño raṭṭhaṃ vā dhanaṃ vā vāhanādīni vā nātisampannāni honti, so ‘‘mayhaṃ rājāti vohārasukhamattakameva, kiṃ rājā nāma aha’’nti etaṃ mānaṃ karoti, pabbajitopi appalābhasakkāro ‘‘ahaṃ dhammakathiko bahussuto mahātheroti kathāmattameva, kiṃ dhammakathiko nāmāhaṃ, kiṃ bahussuto nāmāhaṃ, kiṃ mahāthero nāmāhaṃ, yassa me lābhasakkāro natthī’’ti etaṃ mānaṃ karoti.

1338面对与自己同等的人，心想‘我比他优越’等的这些慢，在大臣这类人身上生起。因为大臣或王族成员会想：‘论财富、车乘等，有哪个其他王家子弟能跟我相比？’或者想：‘我跟其他人有什么差别？’又或者想：‘我只是空有个大臣的名号，就连勉强糊口遮体的衣食都没有，我算是什么大臣呀？’这样生起慢心。

Sadisassaseyyohamasmīti mānādayo amaccādīnaṃ uppajjanti. Amacco vā hi raṭṭhiyo vā ‘‘bhogayānavāhanādīhi ko mayā sadiso añño rājapuriso atthī’’ti vā, ‘‘mayhaṃ aññehi saddhiṃ kiṃ nānākaraṇa’’nti vā, ‘‘amaccoti nāmameva mayhaṃ, ghāsacchādanamattampi me natthi, kiṃ amacco nāmāha’’nti vā etaṃ mānaṃ karoti.

1339面对比自己差的人，心想‘我比他优越’等的这些慢，在奴仆这类人身上生起。做奴仆的会想：‘论母系或论父系，有哪个奴仆能跟我相比？其他那些都是自己活不下去、为了填饱肚子才当奴仆的，而我可是因为家族世代相传才成为上等奴仆的。’或者想：‘凭着世代相传、父母两方都是清净奴仆的身份，我跟某个奴仆有什么差别？’又或者想：‘我是为了填饱肚子才去当奴仆的，但论父母那一辈，我根本没有当奴仆的根底，我算是什么奴仆呀？’这样生起慢心。不单是奴仆，像弗居娑、旃陀罗等人，也同样会生起这种慢。在这里，面对比自己优越的人，心想‘我比他优越’而生起的慢，是如实的慢，其余两种是不如实的慢。同样地，面对与自己同等的人，心想‘我和他一样’而生起的慢；以及面对比自己差的人，心想‘我比他差’而生起的慢，是如实的慢，其余两种是不如实的慢。这其中，如实的慢会被阿拉汉道所断除，不如实的慢则被须陀洹道所断除。

Hīnassaseyyohamasmīti mānādayo dāsādīnaṃ uppajjanti. Dāso hi ‘‘mātito vā pitito vā ko mayā sadiso añño dāso nāma atthi, aññe jīvituṃ asakkontā kucchihetu dāsā nāma jātā, ahaṃ pana paveṇiāgatattā seyyo’’ti vā, ‘‘paveṇiāgatabhāvena ubhatosuddhikadāsattena asukadāsena nāma saddhiṃ mayhaṃ kiṃ nānākaraṇa’’nti vā, ‘‘kucchivasenāhaṃ dāsabyaṃ upagato, mātāpitukoṭiyā pana me dāsaṭṭhānaṃ natthi, kiṃ dāso nāma aha’’nti vā etaṃ mānaṃ karoti. Yathā ca dāso, evaṃ pukkusacaṇḍālādayopi etaṃ mānaṃ karontiyeva. Ettha ca seyyassa seyyohamasmīti uppannamānova yāthāvamāno, itare dve ayāthāvamānā. Tathā sadisassa sadisohamasmīti hīnassa hīnohamasmīti uppannamānova yāthāvamāno, itare dve ayāthāvamānā. Tattha yāthāvamānā arahattamaggavajjhā, ayāthāvamānā sotāpattimaggavajjhāti.

1340以渴爱为根本的那些法已经说过了。「染着」：并不仅仅是以贪染着，而是因为以渴爱为根本的遍求等也会生起，所以是以渴爱为根本的一切不善法而染着，意思是与之结合、被束缚。

Taṇhāmūlakā vuttāyeva. Rajjatīti na kevalaṃ rāgeneva rajjati, atha kho taṇhāmūlakānaṃ pariyesanādīnampi sambhavato taṇhāmūlakehi sabbehi akusaladhammehi rajjati, yujjati bajjhatīti adhippāyo.

1341「以十种烦恼事」：什么是十种烦恼事？贪、嗔、痴、慢、见、疑、昏沉、掉举、无惭、无愧，这些就是十种烦恼事。

Dasahikilesavatthūhīti katamāni dasa kilesavatthūni? Lobho, doso, moho, māno, diṭṭhi, vicikicchā, thinaṃ, uddhaccaṃ, ahirikaṃ, anottappanti imāni dasa kilesavatthūni (vibha. 966).

1342在这里，烦恼本身就是烦恼事；又或者，因为这些烦恼是漏尽者以外的众生所住着之处——众生立足于贪等之中，所以称为「事」；这些烦恼既是那些众生所立足的，又是众生的「事」，所以称为「烦恼事」。而且，在这里，即使是依无间缘等方式生起的烦恼，也确实是「住着」，因此「诸烦恼的住处」也称为「烦恼事」。「贪」：他们以它而贪求，或者它自身贪求，或者仅仅是贪求的行为，所以称为贪。「嗔」：他们以它而嗔恚，或者它自身嗔恚，或者仅仅是嗔恚的行为，所以称为嗔。「痴」：他们以它而愚痴，或者它自身愚痴，或者仅仅是愚痴的行为，所以称为痴。「慢」：它自认为优于他人等，所以称为慢。见等的含义已经解说过。不羞耻，所以称为无惭者；无惭者的状态，就是无惭。不畏惧，所以称为无愧者；无愧者的状态，就是无愧。其中，无惭的特征是不厌恶身恶行等，无愧的特征是不畏惧那些恶行；因为被它们所染污，也就是被折磨、被逼恼。

Tattha kilesā eva kilesavatthūni, vasanti vā ettha akhīṇāsavā sattā lobhādīsu patiṭṭhitattāti vatthūni, kilesā ca te tappatiṭṭhānaṃ sattānaṃ vatthūni cāti kilesavatthūni. Yasmā cettha anantarapaccayādibhāvena uppajjamānāpi kilesā vasanti eva nāma, tasmā kilesānaṃ vatthūnītipi kilesavatthūni. Lubbhanti tena, sayaṃ vā lubbhati, lubbhanamattameva vā tanti lobho. Dussanti tena, sayaṃ vā dussati, dussanamattameva vā tanti doso. Muyhanti tena, sayaṃ vā muyhati, muyhanamattameva vā tanti moho. Maññatīti māno. Diṭṭhiādayo vuttatthāva . Na hirīyatīti ahiriko, tassa bhāvo ahirikaṃ. Na ottappatīti anottappī, tassa bhāvo anottappaṃ. Tesu ahirikaṃ kāyaduccaritādīhi ajigucchanalakkhaṇaṃ, anottappaṃ teheva asārajjanalakkhaṇaṃ, kilissatīti upatāpīyati vibādhīyati.

1343「以十种愤恨事」：指前面说过的九种，再加上《法集论》中所说的「或在不合理之处生起愤恨」，一共十种。也就是说，对于「他对我做了无利益的事」等事情不加以区分，乃至对树桩、荆棘等这些不合理之处也会生起愤恨。

Dasahi āghātavatthūhīti pubbe vuttehi navahi ca ‘‘aṭṭhāne vā panāghāto jāyatī’’ti (dha. sa. 1066) vuttena cāti dasahi. Anatthaṃ me acarītiādīnipi hi avikappetvā khāṇukaṇṭakādimhipi aṭṭhāne āghāto uppajjati.

1344「以十不善业道」：什么是十不善业道？杀生、不与取、欲邪行、妄语、离间语、粗恶语、杂秽语、贪欲、嗔恚、邪见。这些就是十不善业道。在这里，它们是不善业，同时又是通往恶趣的路径，所以称为「不善业道」。「具足者」：意思是成为具备这些法的人。

Dasahi akusalakammapathehīti katame dasa akusalakammapathā (dī. ni. 3.360)? Pāṇātipāto, adinnādānaṃ, kāmesumicchācāro, musāvādo, pisuṇā vācā, pharusā vācā, samphappalāpo, abhijjhā, byāpādo, micchādiṭṭhi. Ime dasa akusalakammapathā. Tattha akusalakammāni ca tāni pathā ca duggatiyāti akusalakammapathā. Samannāgatoti samaṅgībhūto.

1345「以十结」：什么是十种结？欲贪结、嗔恚结、慢结、见结、疑结、戒禁取结、有贪结、嫉妒结、悭吝结、无明结。这些就是十种结。邪性的含义已经解说过。

Dasahi saññojanehīti katamāni dasa saṃyojanāni (dha. sa. 1118)? Kāmarāgasaṃyojanaṃ, paṭighasaṃyojanaṃ, mānasaṃyojanaṃ, diṭṭhisaṃyojanaṃ, vicikicchāsaṃyojanaṃ, sīlabbataparāmāsasaṃyojanaṃ, bhavarāgasaṃyojanaṃ, issāsaṃyojanaṃ, macchariyasaṃyojanaṃ, avijjāsaṃyojanaṃ, imāni dasa saṃyojanāni. Micchattā vuttāyeva.

1346「以十事邪见」：什么是十事邪见？「没有布施的果报」、「没有已供的果报」、「没有祭祀的果报」、「没有善行恶行这些业的果报和异熟」、「没有此世」、「没有他世」、「没有母亲」、「没有父亲」、「没有化生有情」、「在此世间，没有那些正确行进、正确修行、自己通过证智作证之后宣说此世和他世的沙门和婆罗门」。这就是十事邪见。

Dasavatthukāya micchādiṭṭhiyāti katamā dasavatthukā micchādiṭṭhi (vibha. 971)? Natthi dinnaṃ, natthi yiṭṭhaṃ, natthi hutaṃ, natthi sukatadukkaṭānaṃ kammānaṃ phalaṃ vipāko, natthi ayaṃ loko, natthi paro loko, natthi mātā, natthi pitā, natthi sattā opapātikā, natthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā ye imañca lokaṃ parañca lokaṃ sayaṃ abhiññā sacchikatvā pavedenti. Ayaṃ dasavatthukā micchādiṭṭhi.

1347在这里，「十事」：意思是它有十种事，所以称为十事。「没有布施」：他知道有所谓的布施这回事，也就是可以给予某人某物；但是，他执取布施的果报和异熟是没有的。「没有已供」：以盛大祭祀称为已供，他知道可以进行那样的祭祀；但是，他执取已供的果报和异熟是没有的。「没有祭祀」：指招待应供客、祭祖等吉祥行事，他知道可以做这些事；但是，他执取这些事的果报和异熟是没有的。「善行恶行」：在这里，十善业道称为善行业，十不善业道称为恶行业。他知道这些事的存在；但是，他执取它们的果报和异熟是没有的。「没有此世」：站在他世的角度，他执取此世是没有的。「没有他世」：站在此世的角度，他执取他世是没有的。「没有母亲，没有父亲」：他知道母亲、父亲的存在；但是，他执取对他们所做的恭敬等行为，是没有任何果报和异熟的。「没有化生有情」：他执取没有死后转生、从此处死去投生彼处的化生有情。「正确行进、正确修行」：他执取在此世间，没有依循随顺道而行、如法修行的持法沙门和婆罗门。「那些……宣说此世和……他世」：他执取没有能依靠自己殊胜的智慧了知此世和他世并进行宣说的、具一切知智的佛陀。

Tattha dasavatthukāti dasa vatthūni etissāti dasavatthukā. Natthi dinnanti dinnaṃ nāma atthi, sakkā kassaci kiñci dātunti jānāti. Dinnassa pana phalaṃ vipāko natthīti gaṇhāti. Natthi yiṭṭhanti yiṭṭhaṃ vuccati mahāyāgo, taṃ yajituṃ sakkāti jānāti. Yiṭṭhassa pana phalaṃ vipāko natthīti gaṇhāti. Hutanti āhunapāhunamaṅgalakiriyā, taṃ kātuṃ sakkāti jānāti. Tassa pana phalaṃ vipāko natthīti gaṇhāti. Sukatadukkaṭānanti ettha dasa kusalakammapathā sukatakammāni nāma, dasa akusalakammapathā dukkaṭakammāni nāma. Tesaṃ atthibhāvaṃ jānāti. Phalaṃ vipāko pana natthīti gaṇhāti. Natthi ayaṃ lokoti paraloke ṭhito imaṃ lokaṃ natthīti gaṇhāti. Natthi paro lokoti idhaloke ṭhito paralokaṃ natthīti gaṇhāti. Natthi mātā natthi pitāti mātāpitūnaṃ atthibhāvaṃ jānāti. Tesu katappaccayena koci phalaṃ vipāko natthīti gaṇhāti. Natthi sattā opapātikāti cavanakaupapajjanakasattā natthīti gaṇhāti. Sammaggatā sammāpaṭipannāti anulomapaṭipadaṃ paṭipannā dhammikasamaṇabrāhmaṇā lokasmiṃ natthīti gaṇhāti. Ye imañca lokaṃ…pe… pavedentīti imañca parañca lokaṃ attanāva abhivisiṭṭhena ñāṇena ñatvā pavedanasamattho sabbaññū buddho natthīti gaṇhāti.

1348「以边执见」：「世界是常」等这类见，分别抓住一个又一个极端、执取一边，所以称为「边执见」。或者，执取极端就叫做边执，这种见含有那种边执，所以称为边执见。这里说的就是这种边执见。而这种见的内容前面已经解释过了。

Antaggāhikāya diṭṭhiyāti ‘‘sassato loko’’tiādikaṃ ekekaṃ antaṃ bhāgaṃ gaṇhātīti antaggāhikā. Atha vā antassa gāho antaggāho, antaggāho assā atthīti antaggāhikā. Tāya antaggāhikāya. Sā pana vuttāyeva.

1349「以一百零八种渴爱戏论」：一百零八就是在一百之上再加八种。所谓「戏论」：它在轮回中让人长久滞留、一直拖延，所以称为戏论；渴爱本身就是戏论，所以叫「渴爱戏论」。因为渴爱随着所缘的不同，以及一次次不断生起的方式，种类非常之多，所以用复数形式，称为「种种渴爱戏论」，而一百种就是指「渴爱戏论之百种」。正因为如此，本来应该用单数具格说「以渴爱戏论之百种」，却通过语词倒置的方式，用复数具格表述为「以诸渴爱戏论之百种」。这里应该理解为：指的就是以那被称为一百零八的渴爱戏论之百种。要知道，这是把尾数的八种放在一边不算，只取了一个整百数。不过，在《小事分别》中，它们是以「渴爱所行处」这个名称出现的。正如所说的——

Aṭṭhasatataṇhāpapañcasatehīti aṭṭhuttaraṃ sataṃ aṭṭhasataṃ. Saṃsāre papañceti ciraṃ vasāpetīti papañco, taṇhā eva papañco taṇhāpapañco, ārammaṇabhedena punappunaṃ uppattivasena ca taṇhānaṃ bahukattā bahuvacanaṃ katvā taṇhāpapañcānaṃ sataṃ taṇhāpapañcasataṃ. Tena ‘‘taṇhāpapañcasatenā’’ti vattabbe vacanavipallāsavasena ‘‘taṇhāpapañcasatehī’’ti bahuvacananiddeso kato. Aṭṭhasatanti saṅkhātena taṇhāpapañcasatenāti attho daṭṭhabbo. Aṭṭha abbohārikāni katvā satameva gahitanti veditabbaṃ. Khuddakavatthuvibhaṅge pana taṇhāvicaritānīti āgataṃ. Yathāha –

1350「缘于内有十八种渴爱所行处，缘于外有十八种渴爱所行处，这些合在一起、归纳起来，总有三十六种渴爱所行处。同样地，过去的三十六种渴爱所行处，未来的三十六种渴爱所行处，现在的三十六种渴爱所行处，它们合在一起、归纳起来，便成为一百零八种渴爱所行处。」

‘‘Aṭṭhārasa taṇhāvicaritāni ajjhattikassa upādāya, aṭṭhārasa taṇhāvicaritāni bāhirassa upādāya, tadekajjhaṃ abhisaññuhitvā abhisaṅkhipitvā chattiṃsa taṇhāvicaritāni honti. Iti atītāni chattiṃsa taṇhāvicaritāni, anāgatāni chattiṃsa taṇhāvicaritāni, paccuppannāni chattiṃsa taṇhāvicaritāni tadekajjhaṃ abhisaññuhitvā abhisaṅkhipitvā aṭṭhataṇhāvicaritasataṃ hotī’’ti (vibha. 842).

1351不过，在此处，正是这些渴爱戏论被称作「渴爱所行处」。意思是渴爱的现行状态、渴爱的流转情况。「缘于内」，就是指缘于内在的五取蕴。这里的语法其实是把依处格的意义，用成了依主格的形式。它的详细解释，应该依照在那部论的对它的分别中所说的方式来理解。另外还有一种解释方法——单以色为所缘，就有欲爱、有爱、无有爱这三种渴爱；同样地，以声等为所缘，在六种所缘中，就有了十八种渴爱；以内在所缘计为十八种，以外部所缘计为十八种，合起来就成为三十六种。再把它们以过去所缘分别计为三十六种，以未来所缘计为三十六种，以现在所缘计为三十六种，这样便成为一百零八种渴爱所行处。说它是「戏论」，意思是对于所缘，或者在轮回中，它不断地做种种虚妄的造作、长久地滞留。

Taṇhāpapañcāyeva panettha taṇhāvicaritānīti vuttā. Taṇhāsamudācārā taṇhāpavattiyoti attho. Ajjhattikassa upādāyāti ajjhattikaṃ khandhapañcakaṃ upādāya. Idañhi upayogatthe sāmivacanaṃ. Vitthāro panassa tassa niddese (vibha. 973) vuttanayeneva veditabbo. Ayaṃ pana aparo nayo – rūpārammaṇāyeva kāmataṇhā, bhavataṇhā, vibhavataṇhāti tisso taṇhā honti, tathā saddādiārammaṇāti chasu ārammaṇesu aṭṭhārasa taṇhā honti, ajjhattārammaṇā aṭṭhārasa, bahiddhārammaṇā aṭṭhārasāti chattiṃsa honti. Tā eva atītārammaṇā chattiṃsa, anāgatārammaṇā chattiṃsa, paccuppannārammaṇā chattiṃsāti aṭṭhataṇhāvicaritasataṃ hoti. Papañcitoti ārammaṇe, saṃsāre vā papañcito ciravāsito.

1352「以六十二见处」：「哪些是世尊在《梵网经》的解释中所说的六十二见处？四种常见论、四种一分常见论、四种有边无边论、四种诡辩论、两种无因生论、十六种有想论、八种无想论、八种非想非非想论、七种断灭论、五种现法涅槃论——这些就是世尊在《梵网经》的解释中所说的六十二见处。」至于此处的详细内容，应该依照《梵网经》中所说的方式来理解。

Dvāsaṭṭhiyā diṭṭhigatehīti ‘‘katamāni dvāsaṭṭhi diṭṭhigatāni brahmajāle veyyākaraṇe vuttāni bhagavatā? Cattāro sassatavādā, cattāro ekaccasassatavādā, cattāro antānantikā , cattāro amarāvikkhepikā, dve adhiccasamuppannikā, soḷasa saññīvādā, aṭṭha asaññīvādā, aṭṭha nevasaññīnāsaññīvādā, satta ucchedavādā, pañca diṭṭhadhammanibbānavādāti imāni dvāsaṭṭhi diṭṭhigatāni brahmajāle veyyākaraṇe vuttāni bhagavatā’’ti (vibha. 977). Vitthāro panettha brahmajālasutte vuttanayeneva veditabbo.

1353「我已度」：我已经度越了四瀑流，或者说度越了轮回大海。「已解脱」：指已经从贪欲等束缚中解脱出来。「已调御」：指不再有受用，不再有躁动。「寂静」：即已经变得清凉。「安稳」：指在见到涅槃时，已经获得了安稳。「般涅槃」：即通过烦恼般涅槃而达到了般涅槃。「我能」：就是我有能力。「确实」：这是表达确定义的语气词。「令他人也般涅槃」：这里的「他人也」这个词，也应该与「令度脱」等其他各个文句搭配起来理解。

Ahañcamhi tiṇṇoti ahañca caturoghaṃ, saṃsārasamuddaṃ vā tiṇṇo amhi bhavāmi. Muttoti rāgādibandhanehi mutto. Dantoti nibbisevano nipparipphando. Santoti sītībhūto. Assatthoti nibbānadassane laddhassāso. Parinibbutoti kilesaparinibbānena parinibbuto. Pahomīti samatthomhi. Khoiti ekaṃsatthe nipāto. Pare ca parinibbāpetunti ettha pare ca-saddo ‘‘pare ca tāretu’’ntiādīhipi yojetabboti.

1444大悲智论释的注释结束。

Mahākaruṇāñāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1354一切知智论释的注释

72-73. Sabbaññutaññāṇaniddesavaṇṇanā

119在《一切知智论释》中，问道：“什么是如来的「一切知智」？”之后，因为无碍智与一切知智归趣相同，所以也就一起解说了「无碍智」。实际上，从法性上说，并没有一个独立于一切知智之外的无碍智；这只是同一个智，因为显现的方式有差别，才把它说成两个，就像把信根和信力分开来说一样。正是这个一切知智，由于没有任何障碍，即没有任何法、任何人能够对它构成障碍，所以被称为「无碍智」，因为一切法都依赖于它的转向才能被了知。其他人即使转向了，也无法了知。还有些人说：“就像意识能取一切所缘那样，它能了知一切，所以叫一切知智。而这个智在一切境界中无有滞碍，就像帝释天的金刚杵一样，因此也叫无碍智。遮除‘依次了知一切’的概念，就是一切知智；遮除‘一时顿知一切’的概念，就是无碍智。世尊由于证得一切知智，所以被称为‘一切知者’，但并不是依次而知的那种。由于证得无碍智，所以也称为‘一切知者’，但也不是一时顿知的那种。”

119. Sabbaññutaññāṇaniddese katamaṃ tathāgatassa sabbaññutaññāṇanti pucchitvā tena samagatikattā teneva saha anāvaraṇañāṇaṃ niddiṭṭhaṃ. Na hi anāvaraṇañāṇaṃ dhammato visuṃ atthi, ekameva hetaṃ ñāṇaṃ ākārabhedato dvedhā vuccati saddhindriyasaddhābalādīni viya. Sabbaññutaññāṇameva hi natthi etassa āvaraṇanti, kenaci dhammena, puggalena vā āvaraṇaṃ kātuṃ asakkuṇeyyatāya anāvaraṇanti vuccati āvajjanapaṭibaddhattā sabbadhammānaṃ. Aññe pana āvajjitvāpi na jānanti. Keci panāhu ‘‘manoviññāṇaṃ viya sabbārammaṇikattā sabbaññutaññāṇaṃ . Taṃyeva ñāṇaṃ indavajiraṃ viya visayesu appaṭihatattā anāvaraṇañāṇaṃ. Anupubbasabbaññutāpaṭikkhepo sabbaññutaññāṇaṃ, sakiṃsabbaññutāpaṭikkhepo anāvaraṇañāṇaṃ, bhagavā sabbaññutaññāṇapaṭilābhenapi sabbaññūti vuccati, na ca anupubbasabbaññū. Anāvaraṇañāṇapaṭilābhenapi sabbaññūti vuccati, na ca sakiṃsabbaññū’’ti.

1356“了知一切有为和无为，无余”：这里的「一切」，是指以种类的方式，把所有法都毫无遗漏地遍摄穷尽。「无余」，是指对每一个单一的法，从它的一切行相（各个方面）都遍摄穷尽，毫无遗漏。「有为、无为」是显示两种分类。所谓「有为」，是指由种种缘和合而造作出来的东西，也就是五蕴。所谓「无为」，是指不是那样和合而生的，也就是涅槃。「有为」，是以无常、苦、无我等行相来无余了知的；「无为」，是以空、无相、无愿等行相来无余了知的。对这两种法再没有剩余的了，所以称为「无余」，它指的就是有为法和无为法。虽然施设（概念法）有多种分别，但因为不是由缘造作出来的，所以归入无为的一类。一切知智也以多种分类了知一切施设。或者，「一切」是总括一切法，「无余」是没有遗漏地总括。“于中无有障碍”，意思是：在这无余的有为、无为法中，因为一切知智对它们没有执著，所以没有障碍。因此，这个一切知智本身就称为‘无碍智’——这就是它的含义。

Sabbaṃ saṅkhatamasaṅkhataṃ anavasesaṃ jānātīti ettha sabbanti jātivasena sabbadhammānaṃ nissesapariyādānaṃ. Anavasesanti ekekasseva dhammassa sabbākāravasena nissesapariyādānaṃ. Saṅkhatamasaṅkhatanti dvidhā pabhedadassanaṃ. Saṅkhatañhi eko pabhedo, asaṅkhataṃ eko pabhedo. Paccayehi saṅgamma katanti saṅkhataṃ. Khandhapañcakaṃ. Tathā na saṅkhatanti asaṅkhataṃ. Nibbānaṃ. Saṅkhataṃ aniccadukkhānattādīhi ākārehi anavasesaṃ jānāti, asaṅkhataṃ suññatānimittaappaṇihitādīhi ākārehi anavasesaṃ jānāti. Natthi etassa saṅkhatassa asaṅkhatassa ca avasesoti anavasesaṃ. Saṅkhataṃ asaṅkhatañca. Anekabhedāpi paññatti paccayehi akatattā asaṅkhatapakkhaṃ bhajati. Sabbaññutaññāṇañhi sabbāpi paññattiyo anekabhedato jānāti. Atha vā sabbanti sabbadhammaggahaṇaṃ. Anavasesanti nippadesaggahaṇaṃ. Tattha āvaraṇaṃ natthīti tattha tasmiṃ anavasese saṅkhatāsaṅkhate nissaṅgattā sabbaññutaññāṇassa āvaraṇaṃ natthīti tadeva sabbaññutaññāṇaṃ anāvaraṇañāṇaṃ nāmāti attho.

120接下来，为了从多种对象差别的角度来显示，而说了“过去”等。这里，「过去、未来、现在」是从时间的差别来显示；「眼与色等」是从依处和所缘的差别来显示。这样，这里的「一切」，就是对那些眼与色等对象的无余遍摄穷尽，其他各项也是这样理解。「凡」，也就是无余遍摄穷尽。「无常义」等，是从共相（普遍特征）的差别来显示。「无常义」，就是指无常的行相，或者，这是依格（表示“在……方面”）的用法，这类情况都按这个方法来理解。「色」等，是从蕴的差别来显示。至于「眼……乃至老死」，应当依照前面说过的简略理路来搭配理解。在“以神通……”等处，指的就是前面说过的那些智。「神通义」，是指俱有自证知的体性，这类情况也是如此。「诸蕴之蕴义」等，也应当依前面说过的方法来理解。在「善法」等处，是根据善法等三种分类来区分的。在「欲界法」等处，是根据欲界等四种地的分类来区分的。此两处，用复数形式“他们了知一切”来读诵比较好。但因为落入了单数音读，所以经本中文句写为单数。在「苦」等处，是十四种佛智的对象差别。也许有人会问：已经说了“根上下智力”等四种智，为什么不说一切知智呢？答案是：因为这里所说的本身就是一切知智。当以对象差别来描述一切知智时，那个作为差别的智本身是无法被说为一切知智的对象的，然而，一切知智确实是一切知智自己的对象。

120. Idāni anekavisayabhedato dassetuṃ atītantiādimāha. Tattha atītaṃ anāgataṃ paccuppannanti kālabhedato dassitaṃ, cakkhu ceva rūpā cātiādi vatthārammaṇabhedato. Evaṃ taṃ sabbanti tesaṃ cakkhurūpānaṃ anavasesapariyādānaṃ. Evaṃ sesesu. Yāvatāti anavasesapariyādānaṃ. Aniccaṭṭhantiādi sāmaññalakkhaṇabhedato dassitaṃ. Aniccaṭṭhanti ca aniccākāraṃ. Paccattatthe vā upayogavacanaṃ. Esa nayo edisesu. Rūpassātiādi khandhabhedato dassitaṃ. Cakkhussa…pe… jarāmaraṇassāti heṭṭhā vuttapeyyālanayena yojetabbaṃ. Abhiññāyātiādīsu heṭṭhā vuttañāṇāneva. Abhiññaṭṭhanti abhijānanasabhāvaṃ. Esa nayo edisesu. Khandhānaṃ khandhaṭṭhantiādi heṭṭhā vuttanayeneva veditabbaṃ. Kusale dhammetiādi kusalattikavasena bhedo. Kāmāvacare dhammetiādi catubhūmakavasena. Ubhayatthāpi ‘‘sabbe jānātī’’ti bahuvacanapāṭho sundaro. Ekavacanasote patitattā pana potthakesu ekavacanena likhitaṃ. Dukkhassātiādi cuddasannaṃ buddhañāṇānaṃ visayabhedo. Indriyaparopariyatte ñāṇantiādīni cattāri ñāṇāni vatvā sabbaññutaññāṇaṃ kasmā na vuttanti ce? Vuccamānassa sabbaññutaññāṇattā. Visayabhedato hi sabbaññutaññāṇe vuccamāne taṃ ñāṇaṃ na vattabbaṃ hoti, sabbaññutaññāṇaṃ pana sabbaññutaññāṇassa visayo hotiyeva.

1358接着，为了显示像《黑园经》（增支部4集24经）等中所说的一切知智的范围，而说了“凡含天……”等。这里，「含天」（sadevakassa）：与诸天共。「含魔」（samārakassa）：与魔共。「含梵之世间」（sabrahmakassa lokassa）：与梵天共的世间。「含沙门婆罗门」（sassamaṇabrāhmaṇiyā）：与沙门、婆罗门共。「含天人」（sadevamanussāya）：与天和人共的众生。由于被出生，所以称为「众生」，这是有情世间的同义词。在这里，应当这样理解：“含天”这个词，是摄取了五类欲界天；“含魔”这个词，是摄取了第六类欲界天（他化自在天）；“含梵”这个词，是摄取了梵身天等诸梵天；“含沙门婆罗门”这个词，是摄取了与教法为敌、相互对抗的沙门婆罗门，也摄取了止息恶行、排除恶行的沙门婆罗门；“众生”这个词，是摄取了有情世间；“含天人”这个词，是摄取了世俗共称的天和其余的人。这样，在此处，用前三个词摄取了器世间，用后两个词依众生的角度摄取了有情世间。

Puna kāḷakārāmasuttantādīsu (a. ni. 4.24) vuttanayena sabbaññutaññāṇabhūmiṃ dassento yāvatā sadevakassa lokassātiādimāha. Tattha saha devehi sadevakassa. Saha mārena samārakassa. Saha brahmunā sabrahmakassa lokassa. Saha samaṇabrāhmaṇehi sassamaṇabrāhmaṇiyā. Saha devamanussehi sadevamanussāya pajāya. Pajātattā pajāti sattalokassa pariyāyavacanametaṃ. Tattha sadevakavacanena pañcakāmāvacaradevaggahaṇaṃ, samārakavacanena chaṭṭhakāmāvacaradevaggahaṇaṃ, sabrahmakavacanena brahmakāyikādibrahmaggahaṇaṃ, sassamaṇabrāhmaṇivacanena sāsanassa paccatthikapaccāmittasamaṇabrāhmaṇaggahaṇaṃ samitapāpabāhitapāpasamaṇabrāhmaṇaggahaṇañca, pajāvacanena sattalokaggahaṇaṃ, sadevamanussavacanena sammutidevasesamanussaggahaṇaṃ veditabbaṃ. Evamettha tīhi padehi okāsaloko, dvīhi pajāvasena sattaloko gahitoti veditabbo.

1359另一种解释：「含天」这个词，摄取了无色界众生；「含魔」这个词，摄取了六欲天界；「含梵」这个词，摄取了色界梵天界；「含沙门婆罗门等」这个词，则是依四众弟子，或与世间共称的诸天一起，摄取了人界，以及其余的有情世间。

Aparo nayo – sadevakaggahaṇena arūpāvacaraloko gahito, samārakaggahaṇena chakāmāvacaradevaloko, sabrahmakaggahaṇena rūpāvacarabrahmaloko, sassamaṇabrāhmaṇādiggahaṇena catuparisavasena, sammutidevehi vā saha manussaloko, avasesasattaloko vā.

1360再者，在此处，通过「含天」这一说法，从最殊胜的限定来确立对一切世间所见等事的了知。然后，如果某些人生起疑惑：“魔有广大神通力，是六欲天的自在主，能随意支配，难道他也了知所见等吗？”为了摧毁这些人的疑惑，才说「含魔」。又如果某些人生起疑惑：“梵天有大神通力，用一根手指就能把光明遍照一千个轮围世界，用两根……乃至用十根手指就能把光明遍照一万个轮围世界，并且领受着无上的禅那等至之乐，难道他也了知所见等吗？”为了摧毁这些人的疑惑，才说「含梵」。接下来，如果某些人生起疑惑：“许多沙门、婆罗门与教法为敌，难道他们也了知所见等吗？”为了摧毁这些人的疑惑，才说「含沙门婆罗门众」。这样，先阐明了对那些最殊胜者的所见等事的了知，然后，又以世俗共称的天和其余的人为依凭，从最殊胜的限定来阐明对其余有情世间所见等事的了知。这就是此处的文义连结次第。但是古代论师们说：“‘含天’是指与诸天一起的其余世间；‘含魔’是指与魔一起的其余世间；‘含梵’是指与诸梵天一起的其余世间。”像这样，把一切往趣三有的有情，以三种方式归入三句后，再用两种方式加以总括，说了“含沙门婆罗门众，含天众人众”。如此，用这五个词，从各个方式，只是总摄了三界中的一切。

Apicettha sadevakavacanena ukkaṭṭhaparicchedato sabbassapi lokassa diṭṭhādijānanabhāvaṃ sādheti. Tato yesaṃ siyā ‘‘māro mahānubhāvo chakāmāvacarissaro vasavattī, kiṃ tassāpi diṭṭhādiṃ jānātī’’ti, tesaṃ vimatiṃ vidhamanto ‘‘samārakassā’’ti āha. Yesaṃ pana siyā ‘‘brahmā mahānubhāvo ekaṅguliyā ekasmiṃ cakkavāḷasahasse ālokaṃ pharati, dvīhi…pe… dasahi aṅgulīhi dasasu cakkavāḷasahassesu ālokaṃ pharati, anuttarañca jhānasamāpattisukhaṃ paṭisaṃvedeti, kiṃ tassāpi diṭṭhādiṃ jānātī’’ti, tesaṃ vimatiṃ vidhamanto ‘‘sabrahmakassā’’ti āha. Tato yesaṃ siyā ‘‘puthū samaṇabrāhmaṇā sāsanassa paccatthikā, kiṃ tesampi diṭṭhādiṃ jānātī’’ti, tesaṃ vimatiṃ vidhamanto ‘‘sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāyā’’ti āha. Evaṃ ukkaṭṭhānaṃ diṭṭhādijānanabhāvaṃ pakāsetvā atha sammutideve avasesamanusse ca upādāya ukkaṭṭhaparicchedavasena sesasattalokassa diṭṭhādijānanabhāvaṃ pakāseti. Ayamettha anusandhikkamo. Porāṇā panāhu – sadevakassāti devatāhi saddhiṃ avasesalokassa . Samārakassāti mārena saddhiṃ avasesalokassa. Sabrahmakassāti brahmehi saddhiṃ avasesalokassa. Evaṃ sabbepi tibhavūpage satte tīhākārehi tīsu padesu pakkhipitvā puna dvīhākārehi pariyādātuṃ sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāyāti vuttaṃ. Evaṃ pañcahi padehi tena tena ākārena tedhātukameva pariyādinnaṃ hotīti.

1361「所见」指色处。「所闻」指声处。「所觉」指由于接触而被执取的香处、味处、触处。「所识」指以苦乐等为所缘的法所缘。「所得」指或寻求后得到，或不寻求而得到的。「所寻」指对已得或未得的进行了寻求。「以意所遍行」指以心意反复追随。所谓“了知一切”，是说：在无量无边的世间界中，对于这个含天的世间，当色所缘如“青、黄”等（见《法集论》第619节）出现在眼门时，某个众生在那一刹那见到了某种色所缘后，成为喜悦、不喜悦或中舍的状态，这一切，都由如来的一切知智所了知。同样地，在无量世间界中，对于这个含天的世间，当声所缘如“大鼓声、腰鼓声”等出现在耳门时；当香所缘如“根香、树皮香”等（《法集论》624-627）出现在鼻门时；当味所缘如“根味、茎味”等（《法集论》628-631）出现在舌门时；当分成地界、火界、风界的触所缘如“硬、软”等（《法集论》647-650）出现在身门时，某个众生在那一刹那触到了某种触所缘后，成为喜悦、不喜悦或中舍的状态，这一切，都由如来的一切知智所了知。同样地，在无量世间界中，对于这个含天的世间，当分为苦乐等的法所缘出现在意门时，某个众生在那一刹那识别了某种法所缘后，成为喜悦、不喜悦或中舍的状态，这一切，都由如来的一切知智所了知。而对于大部分普通人来说，有“寻求了却没得到的”，有“寻求了而得到的”，有“没寻求也没得到的”，也有“没寻求却得到的”。但对如来的一切知智来说，没有任何事物是所谓“得不到”的。

Diṭṭhanti rūpāyatanaṃ. Sutanti saddāyatanaṃ. Mutanti patvā gahetabbato gandhāyatanaṃ, rasāyatanaṃ, phoṭṭhabbāyatanaṃ. Viññātanti sukhadukkhādidhammārammaṇaṃ. Pattanti pariyesitvā vā apariyesitvā vā pattaṃ. Pariyesitanti pattaṃ vā appattaṃ vā pariyesitaṃ. Anuvicaritaṃ manasāti cittena anusañcaritaṃ. Sabbaṃ jānātīti iminā etaṃ dasseti – yaṃ aparimānāsu lokadhātūsu imassa sadevakassa lokassa ‘‘nīlaṃ pīta’’ntiādi (dha. sa. 619) rūpārammaṇaṃ cakkhudvāre āpāthaṃ āgacchati, ayaṃ satto imasmiṃ khaṇe imaṃ nāma rūpārammaṇaṃ disvā sumano vā dummano vā majjhatto vā jātoti taṃ sabbaṃ tathāgatassa sabbaññutaññāṇaṃ jānāti. Tathā yaṃ aparimāṇāsu lokadhātūsu imassa sadevakassa lokassa ‘‘bherisaddo, mudiṅgasaddo’’tiādi saddārammaṇaṃ sotadvāre āpāthaṃ āgacchati, ‘‘mūlagandho tacagandho’’tiādi (dha. sa. 624-627) gandhārammaṇaṃ ghānadvāre āpāthaṃ āgacchati, ‘‘mūlaraso, khandharaso’’tiādi (dha. sa. 628-631) rasārammaṇaṃ jivhādvāre āpāthaṃ āgacchati, ‘‘kakkhaḷaṃ, muduka’’ntiādi (dha. sa. 647-650) pathavīdhātutejodhātuvāyodhātubhedaṃ phoṭṭhabbārammaṇaṃ kāyadvāre āpāthaṃ āgacchati, ayaṃ satto imasmiṃ khaṇe imaṃ nāma phoṭṭhabbārammaṇaṃ phusitvā sumano vā dummano vā majjhatto vā jātoti taṃ sabbaṃ tathāgatassa sabbaññutaññāṇaṃ jānāti. Tathā yaṃ aparimāṇāsu lokadhātūsu imassa sadevakassa lokassa sukhadukkhādibhedaṃ dhammārammaṇaṃ manodvāre āpāthaṃ āgacchati, ayaṃ satto imasmiṃ khaṇe imaṃ nāma dhammārammaṇaṃ vijānitvā sumano vā dummano vā majjhatto vā jātoti taṃ sabbaṃ tathāgatassa sabbaññutaññāṇaṃ jānāti. Imassa pana mahājanassa pariyesitvā appattampi atthi, pariyesitvā pattampi atthi. Apariyesitvā appattampi atthi, apariyesitvā pattampi atthi. Sabbaṃ tathāgatassa sabbaññutaññāṇena appattaṃ nāma natthīti.

121接着，为了以另一种理趣成立一切知智的体性，而说“于彼无有……”的偈颂。这里，「于彼无有未见」（na tassa addiṭṭhamidhatthi kiñci）：对于那位如来，在此三界世间，或在此现在时当中，用他的慧眼来看，连一丁点儿所谓“未见”的东西都没有，都不存在。‘有’（atthi）是现在时的动词，以此显示，一切现在时的法都是已知的。而此处插入‘d’字母，只是为了偈颂的连读顺畅。又说「复次，无所谓未识知」（atho aviññātaṃ）：这里的‘复次’是表示引述的介词；‘未识知’是指过去时中所谓‘未识知’的任何法类。应当补上‘不存在’这个词。如果把‘有’作为不变词来理解，那么即使不补文也可以通顺。以此显示，一切过去时的法也都是已知的。‘无所谓应知而未知’（ajānitabbaṃ）：指未来时中所谓‘应知而未知’的任何法类将不会存在，或根本不存在。以此显示，一切未来时的法也都是已知的。或者，这里的‘a-’只是表明在了知行为上的特殊区别。在「一切应知者，彼悉已证知」（sabbaṃ abhiññāsi yadatthi neyyaṃ）这句中，凡是有任何应当被了知的、属于三时的或不受时间制约的法，如来都以殊胜的一切知智证知、通晓了它。这里的‘有’字，由于同时摄取了属于三时的法和不受时间制约的法，所以应当把‘有’视为不变词。因此，如来就是「遍眼」（samantacakkhu）。所谓‘遍眼’，是指由于在时间和处所上都毫无遗漏，他的智眼周遍于一切处。凭著上文所说的道理，如来被称为‘具遍眼者、一切知者’。在这首以补特伽罗为安立重点的教示中，一切知智得到了成立。

121. Puna aparena pariyāyena sabbaññutaññāṇabhāvasādhanatthaṃ na tassāti gāthamāha. Tattha na tassa addiṭṭhamidhatthi kiñcīti tassa tathāgatassa idha imasmiṃ tedhātuke loke, imasmiṃ paccuppannakāle vā paññācakkhunā addiṭṭhaṃ nāma kiñci appamattakampi na atthi na saṃvijjati. Atthīti idaṃ vattamānakālikaṃ ākhyātapadaṃ. Iminā paccuppannakālikassa sabbadhammassa ñātabhāvaṃ dasseti. Gāthābandhasukhatthaṃ panettha da-kāro saṃyutto. Atho aviññātanti ettha athoiti vacanopādāne nipāto. Aviññātanti atītakālikaṃ aviññātaṃ nāma kiñci dhammajātaṃ. Nāhosīti pāṭhaseso. Abyayabhūtassa atthisaddassa gahaṇe pāṭhasesaṃ vināpi yujjatiyeva. Iminā atītakālikassa sabbadhammassa ñātabhāvaṃ dasseti . Ajānitabbanti anāgatakālikaṃ ajānitabbaṃ nāma dhammajātaṃ na bhavissati, natthi vā. Iminā anāgatakālikassa sabbadhammassa ñātabhāvaṃ dasseti. Jānanakiriyāvisesanamattameva vā ettha a-kāro. Sabbaṃ abhiññāsi yadatthi neyyanti ettha yaṃ tekālikaṃ vā kālavimuttaṃ vā neyyaṃ jānitabbaṃ kiñci dhammajātaṃ atthi, taṃ sabbaṃ tathāgato abhiññāsi adhikena sabbaññutaññāṇena jāni paṭivijjhi. Ettha atthisaddena tekālikassa kālavimuttassa ca gahaṇā atthi-saddo abyayabhūtoyeva daṭṭhabbo. Tathāgato tena samantacakkhūti kālavasena okāsavasena ca nippadesattā samantā sabbato pavattaṃ ñāṇacakkhu assāti samantacakkhu. Tena yathāvuttena kāraṇena tathāgato samantacakkhu, sabbaññūti vuttaṃ hoti. Imissā gāthāya puggalādhiṭṭhānāya desanāya sabbaññutaññāṇaṃ sādhitaṃ.

1363再者，为了依诸佛智的领域来显示一切知智，便说“「遍眼」是依什么意义而称为「遍眼」”等。其中，在偈颂里所说的「遍眼」一词，其意思是：所谓「遍眼」，是依什么意义而称为「遍眼」？而这个意义，正如“所有苦的苦义……”等经文中所说的那样。因为一切知智本身就是「遍眼」，正如所说：“「遍眼」就是指一切知智”（《小部·陶他咖青年问义释》32）。当说了一切知智的含义时，也就等于说出了「遍眼」的含义。「唯是佛陀的诸智」（buddhaññāṇāni）即佛智。因为即使是苦智等，也只有在佛陀世尊那里才会以完整的方式生起，在其他圣者则只是以一部分的方式生起。而说“声闻所共”的，是针对确实有一部分存在的道理而说的。「一切皆以智而知」（sabbo ñāto），是指一切由智所了知；“苦义没有未被了知的”，这是通过排除的方式来阐明前面所说的意义。「一切皆见」（sabbo diṭṭho），并不是仅仅停留在以智了知的层面，而是像用眼睛看见那样地见到了。「一切皆明」（sabbo vidito），并不是仅仅停留在看见的程度，而是变得清晰明显。「一切皆证」（sabbo sacchikato），并不是仅仅停留在明了的程度，而是由于证得了智，成为了现前亲自证得的。「一切皆触」（sabbo phassito），并不是仅仅停留在现证的程度，而是能随心所欲地、反复以等起身行的方式去触证。或者，「以智而知」是指依自性相而了知；「以眼见」是指依共相而见；「明」是指依味而明了；「证」是指依现起而证得；「触」是指依近因而触。又或者，「以智而知」是指由于智的生起而了知；「以眼见」是指由于眼的生起而见；「明」是指由于慧的生起而明了；「证」是指由于明的生起而证得；「触」是指由于光明的生起而触。而且，可以按“所有苦的苦义，一切皆见，没有不被见的”这种方式，以及“整个含天神在内的世间……乃至……心意所经历的一切，全都了知，没有不了知的”这种方式，去了解详细的解说。最初所说的偈颂，又被重新宣说作为总结语。因为当完成了这个总结时，对智的总结也就一起完成了。

Puna buddhañāṇānaṃ visayavasena sabbaññutaññāṇaṃ dassetukāmo samantacakkhūti kenaṭṭhena samantacakkhūtiādimāha. Tattha gāthāya samantacakkhūti vuttapade yaṃ taṃ samantacakkhu, taṃ kenaṭṭhena samantacakkhūti attho. Attho panassa yāvatādukkhassa dukkhaṭṭhotiādīhi vuttoyeva hoti. Sabbaññutaññāṇañhi samantacakkhu. Yathāha – ‘‘samantacakkhu vuccati sabbaññutaññāṇa’’nti (cūḷani. dhotakamāṇavapucchāniddesa 32). Tasmiṃ sabbaññutaññāṇaṭṭhe vutte samantacakkhuṭṭho vuttoyeva hotīti. Buddhasseva ñāṇānīti buddhañāṇāni. Dukkhe ñāṇādīnipi hi sabbākārena buddhasseva bhagavato pavattanti, itaresaṃ pana ekadesamatteneva pavattanti. Sāvakasādhāraṇānīti pana ekadesenāpi atthitaṃ sandhāya vuttaṃ. Sabbo ñātoti sabbo ñāṇena ñāto. Aññāto dukkhaṭṭho natthīti vuttameva atthaṃ paṭisedhena vibhāveti. Sabbo diṭṭhoti na kevalaṃ ñātamattoyeva, atha kho cakkhunā diṭṭho viya kato. Sabbo viditoti na kevalaṃ diṭṭhamattoyeva, atha kho pākaṭo. Sabbo sacchikatoti na kevalaṃ viditoyeva, atha kho tattha ñāṇapaṭilābhavasena paccakkhīkato. Sabbo phassitoti na kevalaṃ sacchikatoyeva, atha kho punappunaṃ yathāruci samudācāravasena phuṭṭhoti. Atha vā ñāto sabhāvalakkhaṇavasena. Diṭṭho sāmaññalakkhaṇavasena. Vidito rasavasena. Sacchikato paccupaṭṭhānavasena . Phassito padaṭṭhānavasena. Atha vā ñāto ñāṇuppādavasena. Diṭṭho cakkhuppādavasena. Vidito paññuppādavasena. Sacchikato vijjuppādavasena. Phassito ālokuppādavasena. ‘‘Yāvatā dukkhassa dukkhaṭṭho, sabbo diṭṭho, adiṭṭho dukkhaṭṭho natthī’’tiādinā nayena ca ‘‘yāvatā sadevakassa lokassa…pe… anuvicaritaṃ manasā, sabbaṃ ñātaṃ, aññātaṃ natthī’’tiādinā nayena ca vitthāro veditabbo. Paṭhamaṃ vuttagāthā nigamanavasena puna vuttā. Taṃnigamaneyeva hi kate ñāṇanigamanampi katameva hotīti.

1455《一切知智论释》结束。

Sabbaññutaññāṇaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

1456《显扬正法·无碍解道注》

Saddhammappakāsiniyā paṭisambhidāmagga-aṭṭhakathāya

1457《智论释》结束。

Ñāṇakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.