(2) 双结品

s0517a.att12 · 静态文献页 · 210 段 · 打开交互阅读器

1双运品

(2) Yuganaddhavaggo

1一、双运论

1. Yuganaddhakathā

3双运论释

Yuganaddhakathāvaṇṇanā

1现在，为了显示具有醍醐精华品质的圣道在止观双运上的功德，而宣说了以经典为前导的双运论，我将解释其中前所未有的意义。不过要清楚：因为法将（舍利弗尊者）在法王（佛陀）还在世时，就在佛陀般涅槃的那一年般涅槃了，所以这部经典是在法王在世时，由法库守护者（阿难尊者）在世尊面前亲耳听闻后所传述的，它以“如是我闻”等开头。其中，「具寿」（āyasmā）是亲爱语、恭敬语，也是带有恭敬和尊重的称呼，意思是“拥有寿命”。「阿难」是那位长老的名字。他一出生就给家庭带来极大的喜悦（ānanda），所以为他取名“阿难”，应当这样理解。所谓「在憍赏弥」，是说在那个名称的城市。因为这座城市的园林、池塘等处，到处都长满了高山榕树（kosamba），所以这座城市被称为憍赏弥。另有一种说法：“因为它建在仙人拘赏婆的茅棚不远处。”

1. Idāni maṇḍapeyyaguṇassa ariyamaggassa yuganaddhaguṇaṃ dassentena kathitāya suttantapubbaṅgamāya yuganaddhakathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Yasmā pana dhammasenāpati dhammarāje dharamāneyeva dhammarājassa parinibbānasaṃvacchare parinibbuto, tasmā dhammarāje dharamāneyeva dhammabhaṇḍāgārikena desitaṃ idaṃ suttantaṃ tasseva sammukhā sutvā evaṃ me sutantiādimāhāti veditabbaṃ. Tattha āyasmāti piyavacanaṃ garuvacanaṃ sagāravasappatissavacanaṃ, āyumāti attho. Ānandoti tassa therassa nāmaṃ. So hi jāyamānoyeva kule ānandaṃ bhusaṃ tuṭṭhiṃ akāsi. Tasmāssa ‘‘ānando’’ti nāmaṃ katanti veditabbaṃ. Kosambiyanti evaṃnāmake nagare. Tassa hi nagarassa ārāmapokkharaṇīādīsu tesu tesu ṭhānesu kosambarukkhā ussannā ahesuṃ, tasmā taṃ kosambīti saṅkhaṃ agamāsi. ‘‘Kusambassa isino assamato avidūre māpitattā’’ti eke.

3「瞿师罗园」是指由瞿师罗长者建造的园林。在憍赏弥有三位长者：瞿师罗长者、鸡长者、波婆梨迦长者。他们三人听说“佛陀已经出现在世间”，就各自用五百辆车装载布施的物资，前往舍卫城。他们在祇园附近扎下营地，然后到导师跟前，顶礼、问候之后，坐下来听导师说法，证得了入流果。随后他们邀请导师，对以佛陀为首的比丘僧团进行了半个月的大施，然后卧在世尊脚下，恳请世尊前往自己的地方。世尊说：“居士们，如来乐于住在空寂之处。”他们知道“世尊已经默许了”，非常欢喜，礼拜过十力世尊后便离开了。在途中，他们每隔一由旬便为世尊建造住所，就这样依次到达憍赏弥，然后在各自的园林里投下巨资为世尊建造寺院。其中，瞿师罗长者建造的叫瞿师罗园，鸡长者建造的叫鸡园，波婆梨迦长者在芒果林里建造的叫波婆梨迦芒果林。这里说的“在瞿师罗长者建造的园林中”就是指瞿师罗园。

Ghositārāmeti ghositaseṭṭhinā kārite ārāme. Kosambiyañhi tayo seṭṭhino ahesuṃ ghositaseṭṭhi kukkuṭaseṭṭhi pāvārikaseṭṭhīti. Te tayopi ‘‘loke buddho uppanno’’ti sutvā pañcahi pañcahi sakaṭasatehi dānūpakaraṇāni gāhāpetvā sāvatthiṃ gantvā jetavanasamīpe khandhāvāraṃ bandhitvā satthu santikaṃ gantvā vanditvā paṭisanthāraṃ katvā nisinnā satthu dhammadesanaṃ sutvā sotāpattiphale patiṭṭhahitvā satthāraṃ nimantetvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa aḍḍhamāsamattaṃ mahādānaṃ datvā bhagavato pādamūle nipajjitvā sakajanapadagamanatthaṃ bhagavantaṃ yācitvā ‘‘suññāgāre kho gahapatayo tathāgatā abhiramantī’’ti bhagavatā vutte ‘‘dinnā no bhagavatā paṭiññā’’ti ñatvā ativiya tuṭṭhā dasabalaṃ vanditvā nikkhantā antarāmagge yojane yojane bhagavato nivāsatthaṃ vihāraṃ kārentā anupubbena kosambiṃ patvā attano attano ārāme mahantaṃ dhanapariccāgaṃ katvā bhagavato vihāre kārāpayiṃsu. Tattha ghositaseṭṭhinā kārito ghositārāmo nāma ahosi, kukkuṭaseṭṭhinā kārito kukkuṭārāmo nāma, pāvārikaseṭṭhinā ambavane kārito pāvārikambavanaṃ nāma. Taṃ sandhāya vuttaṃ ‘‘ghositaseṭṭhinā kārite ārāme’’ti.

4「贤友比丘们」：在这里，诸佛世尊称呼弟子的时候，会直呼“比丘们”。而弟子们因为不想与佛相似，所以会先说“贤友”，然后再接着说“比丘们”。如果是被佛陀称呼，比丘僧团会回应“尊者”（bhadante）；如果是被弟子称呼，就回应“贤友”（āvuso）。

Āvuso bhikkhavoti ettha buddhā bhagavanto sāvake ālapantā ‘‘bhikkhavo’’ti ālapanti. Sāvakā pana ‘‘buddhehi sadisā mā homā’’ti ‘‘āvuso’’ti paṭhamaṃ vatvā pacchā ‘‘bhikkhavo’’ti vadanti. Buddhehi ca ālapite bhikkhusaṅgho ‘‘bhadante’’ti paṭivacanaṃ deti, sāvakehi ālapite ‘‘āvuso’’ti.

5「任何一位」（yo hi koci）是不定的说法，用这个词涵盖了所有那样的比丘。「在我近前」就是在我附近。「证得阿拉汉果」是说自己已经证得了阿拉汉果，这是个中性名词的成就表达。也可以断句为“证得阿拉汉”，意思是自己证得的阿拉汉。或者有省略，完整句意是“记说自己已证得阿拉汉”。「由四道」是指后面将要说的四种行道，不是指圣道。因为“四道”是分别宣说的，所以应当知道：有的阿拉汉的第一圣道是“法掉举先行之道”，另一位的第一圣道是“止先行之道”，又一位是“观先行之道”，还有一位是“双运先行之道”——如此便有四种行道。「或由其中之一」的意思是：在这四种行道中的任何一种，依靠该行道证得阿拉汉果，而加以记说。例如纯观的阿拉汉，他以法掉举先行之道证得了入流道，剩下的三道也完全只通过纯观证得，所以他证得阿拉汉果就属于法掉举先行之道。又或者，无论有没有被法掉举所困扰，通过止先行等三种行道中的某一种而证得四道的阿拉汉，他证得阿拉汉果是以其余各自之道为先行的。因此说“或由其中之一”。

Yo hi kocīti aniyamavacanaṃ. Etena tādisānaṃ sabbabhikkhūnaṃ pariyādānaṃ. Mama santiketi mama samīpe. Arahattappattanti attanā arahattassa pattaṃ. Napuṃsake bhāve siddhavacanaṃ. Arahattaṃ pattanti vā padacchedo, attanā pattaṃ arahattanti attho. Arahattappattaṃ attānanti vā pāṭhaseso. Catūhi maggehīti upari vuccamānehi catūhi paṭipadāmaggehi, na ariyamaggehi. ‘‘Catūhi maggehī’’ti visuñca vuttattā kassaci arahato paṭhamassa ariyamaggassa dhammuddhaccapubbaṅgamo maggo, ekassa ariyamaggassa samathapubbaṅgamo, ekassa vipassanāpubbaṅgamo, ekassa yuganaddhapubbaṅgamoti evaṃ cattāropi paṭipadā maggā hontīti veditabbaṃ. Etesaṃ vā aññatarenāti etesaṃ catunnaṃ paṭipadānaṃ maggānaṃ ekena vā, paṭipadāmaggena arahattappattaṃ byākarotīti attho. Sukkhavipassakassa hi arahato dhammuddhaccapubbaṅgamaṃ sotāpattimaggaṃ patvā sesamaggattayampi suddhavipassanāhiyeva pattassa arahattappatti dhammuddhaccapubbaṅgamamaggā hoti. Dhammuddhaccaviggahaṃ patvā vā appatvā vā samathapubbaṅgamādīnaṃ tiṇṇaṃ paṭipadānaṃ maggānaṃ ekekassa vasena pattacatumaggassa arahato arahattappatti itaraekekamaggapubbaṅgamā hoti. Tasmā āha – ‘‘etesaṃ vā aññatarenā’’ti.

6「修习止先行观」：意思是把止作为先行、作为前导，然后修习观——也就是先让定生起，之后再修习观。「道生起」：指第一出世间道产生。「他修习、多作该道」等：对于只存在一刹那的道来说，根本没有“重复修习”这类事情，但是当令第二道等生起时，就可以说“修习、多作该道”。「诸结缚被断除，诸随眠被根除」：直到阿拉汉道，一切结缚被渐次断除，随眠被彻底消灭。「诸随眠被根除」的意思是，它们由于不再生起，达到了完全灭尽的状态。

Samathapubbaṅgamaṃ vipassanaṃ bhāvetīti samathaṃ pubbaṅgamaṃ purecārikaṃ katvā vipassanaṃ bhāveti, paṭhamaṃ samādhiṃ uppādetvā pacchā vipassanaṃ bhāvetīti attho. Maggo sañjāyatīti paṭhamo lokuttaramaggo nibbattati. So taṃ maggantiādīsu ekacittakkhaṇikassa maggassa āsevanādīni nāma natthi, dutiyamaggādayo pana uppādento tameva maggaṃ ‘‘āsevati bhāveti bahulīkarotī’’ti vuccati. Saññojanāni pahīyanti, anusayā byantīhontīti yāva arahattamaggā kamena sabbe saññojanā pahīyanti, anusayā byantīhonti. Anusayā byantīhontīti ca puna anuppattiyā vigatantā hontīti attho.

7「再者」：另外还有另一个理由。「修习观先行止」：就是把观作为前导、先遣，然后来修习止。也就是先生起观，之后再修定，这就是它的意思。「修习双运」：就是让止与观结合在一起来修。在这里，不能靠同一个心进入等至后，又用同一个心去观察诸行。而是，这个人入定到什么程度，也就同样地观察诸行到什么程度；观察诸行到什么程度，也就入定到什么程度。具体怎么修呢？先进入初禅，出定后观察诸行；观察诸行之后，进入第二禅，出定后观察诸行；观察诸行之后，进入第三禅……乃至进入非想非非想处等至，出定后观察诸行。这样修，就叫做修习止观双运。

Puna caparanti puna ca aparaṃ kāraṇaṃ. Vipassanāpubbaṅgamaṃ samathaṃ bhāvetīti vipassanaṃ pubbaṅgamaṃ purecārikaṃ katvā samathaṃ bhāveti, paṭhamaṃ vipassanaṃ uppādetvā pacchā samādhiṃ bhāvetīti attho. Yuganaddhaṃ bhāvetīti yuganaddhaṃ katvā bhāveti. Ettha teneva cittena samāpattiṃ samāpajjitvā teneva saṅkhāre sammasituṃ na sakkā. Ayaṃ pana yāvatā samāpattiyo samāpajjati, tāvatā saṅkhāre sammasati. Yāvatā saṅkhāre sammasati, tāvatā samāpattiyo samāpajjati. Kathaṃ? Paṭhamajjhānaṃ samāpajjati, tato vuṭṭhāya saṅkhāre sammasati. Saṅkhāre sammasitvā dutiyajjhānaṃ samāpajjati, tato vuṭṭhāya saṅkhāre sammasati. Saṅkhāre sammasitvā tatiyajjhānaṃ…pe… nevasaññānāsaññāyatanasamāpattiṃ samāpajjati, tato vuṭṭhāya saṅkhāre sammasati. Evaṃ samathavipassanaṃ yuganaddhaṃ bhāveti nāma.

8「心被法掉举所执」：这里指的是，那些钝根的修观者，在以观随烦恼为依处的、名为观随烦恼的光明等十种法中产生迷乱，由此生起了带有掉举的心。这种掉举就是散乱，称为法掉举。被这种法掉举所执取、被歪曲地执取、被障碍的心，就称为「法掉举所执的心」。或者说，以这个法掉举为原因，生起了以它为本的渴爱、慢、见，从而被执取的心，也是「法掉举所执的心」。另外，也有「法掉举所执心」这种读法。「贤友，那个时候存在」：这是用道与非道的确定来排除那个法掉举之后，再度进入观路的时候。所谓「那时的心」，就是在那个时刻进入观路而转起的心。「在内部安住」：是进入观路之后，在那个时刻，心就于称为内行境的所缘上安住、确立下来。「安静」：是依这种转起而正确地静息下来。「成为一境」：是心变得专一。「定」：是正确地被安置，很好地确立了。

Dhammuddhaccaviggahitaṃ mānasaṃ hotīti ettha mandapaññānaṃ vipassakānaṃ upakkilesavatthuttā vipassanupakkilesasaññitesu obhāsādīsu dasasu dhammesu bhantatāvasena uddhaccasahagatacittuppattiyā vikkhepasaṅkhātaṃ uddhaccaṃ dhammuddhaccaṃ, tena dhammuddhaccena viggahitaṃ virūpaggahitaṃ virodhamāpāditaṃ mānasaṃ cittaṃ dhammuddhaccaviggahitaṃ mānasaṃ hoti, tena vā dhammuddhaccena kāraṇabhūtena tammūlakataṇhāmānadiṭṭhuppattiyā viggahitaṃ mānasaṃ hoti. Dhammuddhaccaviggahitamānasanti vā pāṭho. Hoti so āvuso samayoti iminā maggāmaggavavatthānena taṃ dhammuddhaccaṃ paṭibāhitvā puna vipassanāvīthiṃ paṭipannakālaṃ dasseti. Yaṃ taṃ cittanti yasmiṃ samaye taṃ vipassanāvīthiṃ okkamitvā pavattaṃ cittaṃ. Ajjhattameva santiṭṭhatīti vipassanāvīthiṃ paccotaritvā tasmiṃ samaye gocarajjhattasaṅkhāte ārammaṇe santiṭṭhati patiṭṭhāti. Sannisīdatīti tattheva pavattivasena sammā nisīdati. Ekodi hotīti ekaggaṃ hoti. Samādhiyatīti sammā ādhiyati suṭṭhu ṭhitaṃ hotīti.

11这是对经的注释。

Ayaṃ suttantavaṇṇanā.

121. 经的解说注释

1. Suttantaniddesavaṇṇanā

22. 在对那部经的解说中，那里生起的「法」：指的是在那定中生起的心和心所法。通过「从无常随观的意义」等，显示观的分类。「正见道」：就是名为正见的道。因为在八支道中，每一支都可以叫做道。「习行」：是以须陀洹道的方式来做的。「修习」：是通过证得一来者道的方式。「多作」：是通过证得不来者道和阿拉汉道的方式。虽然这三者的状态有所不同，但因为转向等是共通的，所以作了相似的解答。

2. Tassa suttantassa niddesakathāya tattha jāte dhammeti tasmiṃ samādhismiṃ jāte cittacetasike dhamme. Aniccato anupassanaṭṭhenātiādinā vipassanāya bhedaṃ dasseti. Sammādiṭṭhi maggoti sammādiṭṭhisaṅkhāto maggo. Aṭṭhasu maggaṅgesu ekekopi hi maggoti vuccati.Āsevatīti sotāpattimaggavasena. Bhāvetīti sakadāgāmimagguppādanena. Bahulīkarotīti anāgāmiarahattamagguppādanena. Imesaṃ tiṇṇaṃ avatthābhedepi sati āvajjanādīnaṃ sādhāraṇattā sadisameva vissajjanaṃ kataṃ.

33. 在光想、舍离、随观的中间省略部分，像无散乱等，以及禅那、等至、遍、随念、不净，还有长入出息等等，因为在《无间定智解说》（《无碍解道》1.80-81）里已经讲解过了，所以这里就略去不提。其中，「依无散乱」：应该理解为依前分的无散乱来把握。然而，在「随观无常的入出息」等以纯粹观修来讲述的那四种情况里，当观修还比较弱的时候，应该知道那是以与观相应的定为前导的强有力的观。

3. Ālokasaññāpaṭinissaggānupassanānaṃ antarāpeyyāle avikkhepādīni ca jhāna samāpattikasiṇānussatiasubhā ca dīghaṃ assāsādīni ca ānantarikasamādhiñāṇaniddese (paṭi. ma. 1.80-81) niddiṭṭhattā saṅkhittāni. Tattha ca avikkhepavasenāti pubbabhāgāvikkhepavasena gahetabbaṃ. Aniccānupassī assāsavasenātiādike suddhavipassanāvasena vuttacatukke pana taruṇavipassanākāle vipassanāsampayuttasamādhipubbaṅgamā balavavipassanā veditabbā.

44. 在观前导的章节中，首先以「无常」等不限定所缘的方式来说观，然后再以「色无常」等限定所缘的方式来说观。其中，「生起的」：指由那种观而生起的心和心所法。「以舍离为所缘」：在这里，“舍离”就是涅槃。因为涅槃是从一切有为法中舍离、从遍舍的角度，才被称为“舍离”的。而观以及与之相应的那些法，由于趣向涅槃，以倾向的方式立足于涅槃，所以是“以涅槃为立足”、“以涅槃为所缘”。因为“立足”由于被执取，也可以称为“所缘”；在立足于涅槃的意义上，它们就是以涅槃为所缘。实际上，在其他经典里，“立足”也被叫做“所缘”。正如经文所说：“贤友！就像一间芦苇屋或草屋，干燥、枯萎，已经过了好多年，假如有个人从东方拿着燃烧的火把靠近，火会找到入口，火会找到所缘”等等。因此，由那些生起的法，以舍离为所缘、以立足于涅槃为原因，而引生的心一境性——也就是称为近行和安止的无散乱——那就是定。这是在观之后生起的抉择分定，这里已经表明。正是因为这样，才说“先是观，后是止”。

4. Vipassanāpubbaṅgamavāre paṭhamaṃ aniccatotiādinā ārammaṇaṃ aniyametvā vipassanā vuttā, pacchā rūpaṃ aniccatotiādinā ārammaṇaṃ niyametvā vuttā. Tattha jātānanti tassā vipassanāya jātānaṃ cittacetasikānaṃ dhammānaṃ. Vosaggārammaṇatāti ettha vosaggo nibbānaṃ. Nibbānañhi saṅkhatavosaggato pariccāgato ‘‘vosaggo’’ti vutto. Vipassanā ca taṃsampayuttadhammā ca nibbānaninnatāya ajjhāsayavasena nibbāne patiṭṭhitattā nibbānapatiṭṭhā nibbānārammaṇā. Patiṭṭhāpi hi ālambīyatīti ārammaṇaṃ nāma hoti, nibbāne patiṭṭhaṭṭheneva nibbānārammaṇā. Aññattha pāḷiyampi hi patiṭṭhā ‘‘ārammaṇa’’nti vuccanti. Yathāha – ‘‘seyyathāpi, āvuso, naḷāgāraṃ vā tiṇāgāraṃ vā sukkhaṃ koḷāpaṃ terovassikaṃ puratthimāya cepi disāya puriso ādittāya tiṇukkāya upasaṅkameyya, labhetha aggi otāraṃ, labhetha aggi ārammaṇa’’ntiādi (saṃ. ni. 4.243). Tasmā tattha jātānaṃ dhammānaṃ vosaggārammaṇatāya nibbānapatiṭṭhābhāvena hetubhūtena uppādito yo cittassa ekaggatāsaṅkhāto upacārappanābhedo avikkhepo, so samādhīti vipassanāto pacchā uppādito nibbedhabhāgiyo samādhi niddiṭṭho hoti. Tasmāyeva hi iti paṭhamaṃ vipassanā, pacchā samathoti vuttaṃ.

55. 在双连的解说中，因为前面在经的注释里所说的双连次第，已由先前的两种解说方式而变得清楚，但在道刹那的双连次第却并不清楚，所以，为了不讲述前分阶段那种不确定的双连修习，而显示在道刹那必然获得的双连修习，他说了「以十六种行相」等。其中，在「所缘义」等十七种行相中，最后列出的「双连义」与根本句意义相同，因此舍弃它，依其余的说为「十六种」。「所缘义」：即所缘取之义，意思是依于所缘。对其余的也是如此。「行境义」：虽然也有所缘之义，但侧重在应依止之处这个意义。「断义」：是断除之义。「舍离义」：虽然也是断除，但以不再执取而完全舍弃为义。「出起义」：是向上出离之义。「翻转义」：虽然也是向上出离，但以不再回转、退转而返回为义。「寂静义」：是寂灭之义。「胜妙义」：虽然也是寂灭，但以最上为义，或以无热恼为义。「解脱义」：是脱离束缚之义。「无漏义」：虽然也是脱离束缚，但以远离了依所缘而生起的诸漏为义。「度越义」：以不沉没而漂浮为义，或以超越为义。「无相义」：以远离诸行的相为义。「无愿义」：以远离愿求为义。「空义」：以远离执取为义。「一味义」：以同一作用为义。「不超越义」：以互相不超越为义。「双连义」：以成对成双为义。

5. Yuganaddhaniddese yasmā heṭṭhā suttantavaṇṇanāyaṃ vutto yuganaddhakkamo purimadvayaniddesanayeneva pākaṭo, maggakkhaṇe yuganaddhakkamo pana na pākaṭo, tasmā pubbabhāge anekantikaṃ yuganaddhabhāvanaṃ avatvā maggakkhaṇe ekantena labbhamānayuganaddhabhāvanameva dassento soḷasahi ākārehītiādimāha. Tattha ārammaṇaṭṭhenātiādīsu sattarasasu ākāresu ante uddiṭṭhaṃ yuganaddhaṃ mūlapadena ekaṭṭhattā taṃ vippahāya sesānaṃ vasena ‘‘soḷasahī’’ti vuttaṃ. Ārammaṇaṭṭhenāti ālambanaṭṭhena, ārammaṇavasenāti attho. Evaṃ sesesupi. Gocaraṭṭhenāti ārammaṇaṭṭhepi sati nissayitabbaṭṭhānaṭṭhena. Pahānaṭṭhenāti pajahanaṭṭhena. Pariccāgaṭṭhenāti pahānepi sati puna anādiyanena pariccāgaṭṭhena. Vuṭṭhānaṭṭhenāti uggamanaṭṭhena. Vivaṭṭanaṭṭhenāti uggamanepi sati apunarāvaṭṭanena nivattanaṭṭhena. Santaṭṭhenāti nibbutaṭṭhena. Paṇītaṭṭhenāti nibbutaṭṭhepi sati uttamaṭṭhena, atappakaṭṭhena vā. Vimuttaṭṭhenāti bandhanāpagataṭṭhena. Anāsavaṭṭhenāti bandhanamokkhepi sati ārammaṇaṃ katvā pavattamānāsavavirahitaṭṭhena. Taraṇaṭṭhenāti anosīditvā pilavanaṭṭhena, atikkamanaṭṭhena vā. Animittaṭṭhenāti saṅkhāranimittavirahitaṭṭhena. Appaṇihitaṭṭhenāti paṇidhivirahitaṭṭhena. Suññataṭṭhenāti abhinivesavirahitaṭṭhena. Ekarasaṭṭhenāti ekakiccaṭṭhena. Anativattanaṭṭhenāti aññamaññaṃ anatikkamanaṭṭhena. Yuganaddhaṭṭhenāti yugalakaṭṭhena.

13「断掉举者，断无明者」：这是就瑜伽行者断除它们各自对立面的角度而说的。这里的「灭」就是指涅槃。「互相不超越」：如果止超越了观，因为止属于沉滞分，心就会倾向于懈怠；如果观超越了止，因为观属于掉举分，心就会倾向于掉举。因此，止不超越观，就不会令心陷入懈怠；观不超越止，就不会令心陷入掉举。止在平衡状态下运作时，能守护观免于落入掉举；观在平衡状态下运作时，能守护止免于落入懈怠。这样，这两者由于彼此不超越的作用而成为同一作用，在平衡运作中彼此不超越，便成为义利成就者。在道刹那中，它们有双连性；在导向出起的观刹那中，也就是这种双连性。因为断除、舍离、出起、翻转的造作是依道的作用而说的，为了显示完整的道的作用，所以将伴随掉举的烦恼与蕴，以及伴随无明的烦恼与蕴，都一并例举。对于其余的行相则没有这样说，因此这里只是为了显示对立法的缘故，而单独举出掉举与无明。「翻转」：指正在回转（出离）的人。

Uddhaccaṃ pajahato, avijjaṃ pajahatoti yogino tassa tassa paṭipakkhappahānavasena vuttaṃ. Nirodho cettha nibbānameva. Aññamaññaṃ nātivattantīti samatho ce vipassanaṃ ativatteyya, līnapakkhikattā samathassa cittaṃ kosajjāya saṃvatteyya. Vipassanā ce samathaṃ ativatteyya, uddhaccapakkhikattā vipassanāya cittaṃ uddhaccāya saṃvatteyya. Tasmā samatho ca vipassanaṃ anativattamāno kosajjapātaṃ na karoti, vipassanā samathaṃ anativattamānā uddhaccapātaṃ na karoti. Samatho samaṃ pavattamāno vipassanaṃ uddhaccapātato rakkhati, vipassanā samaṃ pavattamānā samathaṃ kosajjapātato rakkhati. Evamime ubho aññamaññaṃ anativattanakiccena ekakiccā, samā hutvā pavattamānena aññamaññaṃ anativattamānā atthasiddhikarā honti. Tesaṃ maggakkhaṇe yuganaddhattaṃ vuṭṭhānagāminivipassanākkhaṇe yuganaddhattāyeva hoti. Pahānapariccāgavuṭṭhānavivaṭṭanakaraṇānaṃ maggakiccavasena vuttattā sakalassa maggakiccassa dassanatthaṃ uddhaccasahagatakilesā ca khandhā ca avijjāsahagatakilesā ca khandhā ca niddiṭṭhā. Sesānaṃ na tathā vuttattā paṭipakkhadhammamattadassanavasena uddhaccāvijjā eva niddiṭṭhā. Vivaṭṭatoti nivattantassa.

14「定从欲漏解脱」：这是就定作为欲贪的对立方而说的。「贪离染」：因为具有对贪的离染与超越，所以称为贪离染；或者也可以理解为「从贪离染」的从格用法。同样地，「无明离染」也是如此。「心解脱」：就是指与道相应的定。「慧解脱」：就是指与道相应的慧。「度越」：指的是正在度越的人。「从一切愿求」：即从贪、嗔、痴的愿求中出离，或者说从一切渴望中出离。如此解答了十四种行相之后，不再对一味义和彼此不超越义另作分别，而说「以这十六种行相」。为什么这样？因为在那十四种行相的每一相末尾，都已经说明了「它们是同一味、是双运、彼此不超越」，所以那两种行相实际上也已经解说完毕。因此说「十六」。不过，双运的含义在最初的标举中并没有被明确说出来。

Samādhi kāmāsavā vimutto hotīti samādhissa kāmacchandapaṭipakkhattā vuttaṃ. Rāgavirāgāti rāgassa virāgo samatikkamo etissā atthīti rāgavirāgā, ‘‘rāgavirāgato’’ti nissakkavacanaṃ vā. Tathā avijjāvirāgā. Cetovimuttīti maggasampayutto samādhi. Paññāvimuttīti maggasampayuttā paññā. Taratoti tarantassa. Sabbapaṇidhīhīti rāgadosamohapaṇidhīhi, sabbapatthanāhi vā. Evaṃ cuddasa ākāre vissajjitvā ekarasaṭṭhañca anativattanaṭṭhañca avibhajitvāva imehi soḷasahi ākārehīti āha. Kasmā? Tesaṃ cuddasannaṃ ākārānaṃ ekekassa avasāne ‘‘ekarasā honti, yuganaddhā honti, aññamaññaṃ nātivattantī’’ti niddiṭṭhattā te dvepi ākārā niddiṭṭhāva honti. Tasmā ‘‘soḷasahī’’ti āha. Yuganaddhaṭṭho pana uddesepi na bhaṇitoyevāti.

198. 法掉举章的解说注释

2. Dhammuddhaccavāraniddesavaṇṇanā

6在法掉举章中，「作意无常者，光明生起」：当一位住于生灭随观的修行者，以无常、苦、无我三种随观再三地观察诸行，等到观智成熟时，以彼分断除烦恼而心得清净，在作意无常、或苦、或无我的那个刹那，借助观智的力量，自然就会有光明生起。这里首先说明的是对于作意无常的人光明如何生起。不善巧的观行者，当这种光明出现时，心想：‘啊！我以前还从来没有生起过这样的光明，我一定是证得道了，一定是证得果了。’于是把根本不是道的东西执取为‘道’，把根本不是果的东西执取为‘果’。当他这样把非道执为道、把非果执为果时，观行的路线就被中断了。他舍弃了自己的观行过程，或者陷入散乱，或者依于爱、见、慢而思量那光明，便停滞安住下来。然而，这种光明在不同的比丘那里，其范围并不相同：对于有些比丘，它生起时只照亮结跏趺座的范围；对有些比丘，照亮屋内；对有些比丘，照亮屋外；对有些比丘，照亮整座寺院；乃至一牛吼地、半由旬、一由旬、二由旬……甚至对有某些比丘，光从地面一直延展到阿迦尼吒梵天界，令上下遍成一片光明。而世尊的光明，则能遍照一万个世界界而生起。因为这个光明甚至在具足四支的黑暗当中都能生起，照亮所在之处。

6. Dhammuddhaccavāre aniccato manasikaroto obhāso uppajjatīti udayabbayānupassanāya ṭhitassa tīhi anupassanāhi punappunaṃ saṅkhāre vipassantassa vipassantassa vipassanāñāṇesu paripākagatesu tadaṅgavasena kilesappahānena parisuddhacittassa aniccato vā dukkhato vā anattato vā manasikārakkhaṇe vipassanāñāṇānubhāvena pakatiyāva obhāso uppajjatīti paṭhamaṃ tāva aniccato manasikaroto obhāso kathito. Akusalo vipassako tasmiṃ obhāse uppanne ‘‘na ca vata me ito pubbe evarūpo obhāso uppannapubbo, addhā maggaṃ pattomhi, phalaṃ pattomhī’’ti amaggaṃyeva ‘‘maggo’’ti, aphalameva ‘‘phala’’nti gaṇhāti. Tassa amaggaṃ ‘‘maggo’’ti, aphalaṃ ‘‘phala’’nti gaṇhato vipassanāvīthi ukkantā hoti. So attano vipassanāvīthiṃ vissajjetvā vikkhepamāpanno vā obhāsameva taṇhādiṭṭhimaññanāhi maññamāno vā nisīdati. So kho panāyaṃ obhāso kassaci bhikkhuno pallaṅkaṭṭhānamattameva obhāsento uppajjati, kassaci antogabbhaṃ, kassaci bahigabbhampi, kassaci sakalavihāraṃ, gāvutaṃ aḍḍhayojanaṃ yojanaṃ dviyojanaṃ…pe… kassaci pathavitalato yāva akaniṭṭhabrahmalokā ekālokaṃ kurumāno. Bhagavato pana dasasahassilokadhātuṃ obhāsento udapādi. Ayañhi obhāso caturaṅgasamannāgatepi andhakāre taṃ taṃ ṭhānaṃ obhāsento uppajjati.

16「光明是法」：是指将光明作为法来作意——把所现起的种种光明作意为‘这光明就是道法’或者‘这光明就是果法’。由此而生的散乱，就是「掉举」；意思是，从‘光明是法’的作意，或从这种作意本身而生起的散乱，名为掉举。「其心被法掉举所扰乱」：指他的心被这样生起的掉举所扰乱，或者，因为这种掉举作为根本原因，而生起了以掉举为根源的种种烦恼，他的心被这些烦恼所扰乱。这位观行者进入了观修的过程，却由于停留在散乱里，或停留在以掉举为根源的烦恼里，便不能如实地了知诸行以无常、苦、无我的方式而呈现。应当这样来连接‘iti’一词：因此称之为‘其心被法掉举所扰乱’。「有这样的时刻」：如果这位瑜伽行者，即使他的心因为贪著乐味而被染污，只要他能生起仔细的审察，他就会这样了知：‘所谓观，是以诸行为所缘；道与果，是以涅槃为所缘。而这些心是以诸行为所缘，所以这个光明肯定不是道。只有生灭随观，才是通往涅槃的世间道。’在这样辨明道与非道之后，他避开那个散乱，稳稳地安住在生灭随观中，善巧地观察诸行为无常、苦、无我。对于这样审察的人，就有那样的时刻。但是，如果不这样观察，那他就会生起‘我已经证得道和果’的增上慢。

Obhāso dhammoti obhāsaṃ āvajjatīti ayaṃ obhāso maggadhammo phaladhammoti vā taṃ taṃ obhāsaṃ manasi karoti. Tato vikkhepo uddhaccanti tato obhāsato dhammoti āvajjanakaraṇato vā yo uppajjati vikkhepo, so uddhaccaṃ nāmāti attho. Tena uddhaccena viggahitamānasoti tena evaṃ uppajjamānena uddhaccena virodhitacitto, tena vā uddhaccena kāraṇabhūtena tammūlakakilesuppattiyā virodhitacitto vipassako vipassanāvīthiṃ okkamitvā vikkhepaṃ vā tammūlakakilesesu vā ṭhitattā aniccato dukkhato anattato upaṭṭhānāni yathābhūtaṃ nappajānāti. ‘‘Tena vuccati dhammuddhaccaviggahitamānaso’’ti evaṃ iti-saddo yojetabbo. Hoti so samayoti evaṃ assādavasena upakkiliṭṭhacittassāpi yogino sace upaparikkhā uppajjati, so evaṃ pajānāti – ‘‘vipassanā nāma saṅkhārārammaṇā, maggaphalāni nibbānārammaṇāni, imāni ca cittāni saṅkhārārammaṇāni, tasmā nāyamobhāso maggo, udayabbayānupassanāyeva nibbānassa lokiko maggo’’ti maggāmaggaṃ vavatthapetvā taṃ vikkhepaṃ parivajjayitvā udayabbayānupassanāya ṭhatvā sādhukaṃ saṅkhāre aniccato dukkhato anattato vipassati. Evaṃ upaparikkhantassa so samayo hoti. Evaṃ apassanto pana ‘‘maggaphalappattomhī’’ti adhimāniko hoti.

17「彼之心」：指那观行的心。「唯内」：只在于无常随观的所缘——诸行的行境之内。正如论中所说：「智生起」：当那位瑜伽行者推度、审察色法与非色法的时候，如同帝释天所放出的霹雳一般，不可阻挡、锐利、迅猛而且极为清净的观智便生起。「喜生起」：那个时候，与这观相应的五种喜——小喜、刹那喜、继起喜、踊跃喜和遍满喜，充盈全身而生起。「轻安生起」：那个时候，他的身心不再有不安、沉重、僵硬、不适业、病态和扭曲；相反，他的身心变得轻安、轻快、柔软、适业、练达、极其清净而且正直。他靠着这些轻安等素质的滋养，在那一刻体验到一种名为‘非人的喜乐’。对此，有偈颂说：

Yaṃ taṃ cittanti yaṃ taṃ vipassanācittaṃ. Ajjhattamevāti aniccānupassanāya ārammaṇe gocarajjhatteyeva. Ñāṇaṃ uppajjatīti tasseva yogāvacarassa rūpārūpadhamme tulayantassa tīrayantassa vissaṭṭhaindavajiramiva avihatavegaṃ tikhiṇaṃ sūramativisadaṃ vipassanāñāṇaṃ uppajjati. Pīti uppajjatīti tasseva tasmiṃ samaye khuddikā pīti, khaṇikā pīti, okkantikā pīti, ubbegā pīti, pharaṇā pītīti ayaṃ pañcavidhā vipassanāsampayuttā pīti sakalasarīraṃ pūrayamānā uppajjati. Passaddhi uppajjatīti tasseva tasmiṃ samaye kāyacittānaṃ neva daratho, na gāravatā, na kakkhaḷatā , na akammaññatā, na gelaññatā, na vaṅkatā hoti. Atha kho panassa kāyacittāni passaddhāni lahūni mudūni kammaññāni paguṇāni suvisadāni ujukāniyeva honti. So imehi passaddhādīhi anuggahitakāyacitto tasmiṃ samaye amānusiṃ nāma ratiṃ anubhavati. Yaṃ sandhāya vuttaṃ –

18‘进入空寂之处，内心寂静的比丘，

‘‘Suññāgāraṃ paviṭṭhassa, santacittassa bhikkhuno;

19正确地观照诸法，便享有非人的喜乐。’

Amānusī ratī hoti, sammā dhammaṃ vipassato.

20无论何时以正念观察诸蕴的生起与灭去，

‘‘Yato yato sammasati, khandhānaṃ udayabbayaṃ;

21便会获得喜与欢悦，这就是知者的不灭（涅槃）。’（《法句经》373-4）

Labhatī pītipāmojjaṃ, amataṃ taṃ vijānata’’nti. (dha. pa. 373-4) –

22正当他这样成就这种非凡的喜悦时，与观相应并伴有轻快等的身体轻安和心轻安便生起。「乐生起」：指在那一刻，与观相应的乐，滋润着整个身体而生起。「胜解生起」：指在那一刻，成为心与心所高度净信之体的、与观相应的信根生起。「策励生起」：指在那一刻，不过缓、不过急、极善策励的、与观相应的精进根生起。「现起生起」：指在那一刻，极善现前、极善安住、如深埋地下不可动摇、如同喜马拉雅山王般的、与观相应的念根生起。不论他转向、注意、作意、省察什么所缘，那个所缘都如天眼所见的他世一般，通过念而呈现在他面前。

Evamassa imaṃ amānusiṃ ratiṃ sādhayamānā lahutādīhi sahitā vipassanāsampayuttā kāyacittapassaddhi uppajjati. Sukhaṃ uppajjatīti tasseva tasmiṃ samaye sakalasarīraṃ abhisandayamānaṃ vipassanāsampayuttaṃ sukhaṃ uppajjati. Adhimokkho uppajjatīti tasseva tasmiṃ samaye cittacetasikānaṃ atisayapasādabhūtā vipassanāsampayuttā saddhā uppajjati. Paggaho uppajjatīti tasseva tasmiṃ samaye asithilamanaccāraddhaṃ supaggahitaṃ vipassanāsampayuttaṃ vīriyaṃ uppajjati. Upaṭṭhānaṃ uppajjatīti tasseva tasmiṃ samaye sūpaṭṭhitā suppatiṭṭhitā nikhātā acalā pabbatarājasadisā vipassanāsampayuttā sati uppajjati. So yaṃ yaṃ ṭhānaṃ āvajjati samannāharati manasi karoti paccavekkhati, taṃ taṃ ṭhānamassa okkantitvā pakkhanditvā dibbacakkhuno paraloko viya satiyā upaṭṭhāti (visuddhi. 2.734).

23「舍」：指观舍与转向舍。因为在那时，对一切诸行保持中舍的观舍会强力生起，意门中的转向舍也会强力生起。对于正在转向各个所缘的他而言，那转向舍就像帝释天所扔出的霹雳，又像射入叶鞘的箭一样，变得迅速、锐利而运作。这就是《清净道论》中所说的。在此，有些导师将‘与观相应的彼处中舍性’称为观舍。因为，当在观智上说‘智生起’时，已经提到了观智，如果再提观舍，就会有过失重复。而且，在第三禅那的解释中也说过：‘行舍与观舍在意义上是一体的，它其实就是慧，只是根据作用分为两种。’所以，说它是与观相应的彼处中舍性时，既不会有重复的过失，也与第三禅那的解释一致。再者，在五根中，已经用‘智、胜解、策励、现起’指出了慧根、信根、精进根、念根，但定根却没有被指出，而依照双运的方式，定根是必须被指出的。因此，应当知道，这里的‘舍’是指已达到平等安住的定，因为它具有舍弃再安立之作用的作用，所以才被说出来。

Upekkhāti vipassanupekkhā ceva āvajjanupekkhā ca. Tasmiñhi samaye sabbasaṅkhāresu majjhattabhūtā vipassanupekkhāpi balavatī uppajjati, manodvāre āvajjanupekkhāpi. Sā hissa taṃ taṃ ṭhānaṃ āvajjantassa vissaṭṭhaindavajiramiva pattapuṭe pakkhandatattanārāco viya ca sūrā tikhiṇā hutvā vahati . Evañhi visuddhimagge (visuddhi. 2.734) vuttaṃ. Vipassanupekkhāti cettha ‘‘vipassanāsampayuttā tatramajjhattupekkhā’’ti ācariyā vadanti. Vipassanāñāṇe hi gayhamāne ‘‘ñāṇaṃ uppajjatī’’ti vipassanāñāṇassa āgatattā punaruttidoso hoti. Tatiyajjhānavaṇṇanāyañca ‘‘saṅkhārupekkhāvipassanupekkhānampi atthato ekībhāvo. Paññā eva hi sā, kiccavasena dvidhā bhinnā’’ti vuttaṃ. Tasmā vipassanāsampayuttāya tatramajjhattupekkhāya vuccamānāya punaruttidoso ca na hoti, tatiyajjhānavaṇṇanāya ca sameti. Yasmā ca pañcasu indriyesu ‘‘ñāṇaṃ adhimokkho paggaho upaṭṭhāna’’nti paññindriyasaddhindriyavīriyindriyasatindriyāni niddiṭṭhāni, samādhindriyaṃ pana aniddiṭṭhaṃ hoti, yuganaddhavasenāpi ca samādhindriyaṃ niddisitabbameva hoti, tasmā samappavatto samādhi puna samādhāne byāpārappahānakaraṇena ‘‘upekkhā’’ti vuttoti veditabbaṃ.

24「爱欲生起」：这是指对如此被光明等所庄严的观，生起执著，一种微妙、寂静的爱欲生起，这种爱欲就是烦恼，甚至难以被察觉。如同在光明生起时一样，在这些情境中不论哪一种生起，那位瑜伽行者如果这样想：‘啊，我从前从未生起过这样的智，从未生起过这样的喜、轻安、乐、胜解、策励、现起、舍、爱欲。我肯定已经证得道，已经证得果了。’他就将不是道的执取为‘道’，将不是果的执取为‘果’。当他这样执取时，他的观行之路就中断了。他放弃了自己的根本业处，只是坐在那里沉湎于那种爱欲。在这里，光明等因为是随染的所依事，所以被称为‘随染’，并不是因为它们本身是不善的。而爱欲既是随染，也是随染的所依事。这些随染，依所依事来说只有十种，但依执取的方式，则有三十种。怎么会有三十种呢？如果执取‘我的光明生起了’，就生起了见执；如果执取‘这光明真可爱啊’，就生起了慢执；如果对光明产生味著，就生起了爱执。这样，对于光明，因为见、慢、爱而有三种执取。对于其余的也这样类推。因此，依执取的方式，共有三十种随染。在‘当他作意苦时’、‘当他作意无我时’等各段落中，也应该用这个道理来理解其含义。在这里应知：每一种随观的随染，是对于每一种观各别生起的，并非只对一个人生起。

Nikantiuppajjatīti evaṃ obhāsādipaṭimaṇḍitāya vipassanāya ālayaṃ kurumānā sukhumā santākārā nikanti uppajjati, yā kilesoti pariggahetumpi na sakkā hoti. Yathā ca obhāse, evaṃ etesupi aññatarasmiṃ uppanne yogāvacaro ‘‘na ca vata me ito pubbe evarūpaṃ ñāṇaṃ uppannapubbaṃ, evarūpā pīti passaddhi sukhaṃ adhimokkho paggaho upaṭṭhānaṃ upekkhā nikanti uppannapubbā, addhā maggaṃ pattomhi, phalaṃ pattomhī’’ti amaggameva ‘‘maggo’’ti, aphalameva ‘‘phala’’nti gaṇhāti. Tassa amaggaṃ ‘‘maggo’’ti, aphalañca ‘‘phala’’nti gaṇhato vipassanāvīthi ukkantā hoti. So attano mūlakammaṭṭhānaṃ vissajjetvā nikantimeva assādento nisīdati. Ettha ca obhāsādayo upakkilesavatthutāya upakkilesāti vuttā, na akusalattā. Nikanti pana upakkileso ceva upakkilesavatthu ca. Vatthuvaseneva cete dasa, gāhavasena pana samatiṃsa honti. Kathaṃ? ‘‘Mama obhāso uppanno’’ti gaṇhato hi diṭṭhiggāho hoti, ‘‘manāpo vata obhāso uppanno’’ti gaṇhato mānaggāho, obhāsaṃ assādayato taṇhāggāho. Iti obhāse diṭṭhimānataṇhāvasena tayo gāhā. Tathā sesesupīti evaṃ gāhavasena samatiṃsa upakkilesā honti. Dukkhato manasikaroto, anattato manasikarototi vāresupi imināva nayena attho veditabbo. Ekekaanupassanāvasena hettha ekekassa vipassanupakkilesuppatti veditabbā, na ekasseva.

25在三种随观中。这样，在以不区分的方式通过观显示了随染之后，接着再用区分的方式来显示，于是说：「当他作意色为无常时」等语句。其中，「老死以无常而呈现」：就是指老死以无常的方式呈现。

Tīsu anupassanāsu. Evaṃ abhedato vipassanāvasena upakkilese dassetvā puna bhedavasena dassento rūpaṃ aniccato manasikarototiādimāha. Tattha jarāmaraṇaṃ aniccato upaṭṭhānanti jarāmaraṇassa aniccato upaṭṭhānaṃ.

77. 因为前面所说的三十种随染，不善巧、不聪慧的瑜伽行者会对光明等生起动摇，将光明等一一视为‘这是我的，我是这个，这是我的我’。因此，为了说明这个意义，说了‘对于光明和智’等开头的两首偈颂。其中，「动摇」是指对于光明等所缘，由于各种烦恼而以各种方式动摇、震动。「那些使心震动的」是指由于那些轻安、乐，心因各种烦恼而以各种方式震动、动摇。所以应知其中的联系：瑜伽行者对于轻安和乐也会动摇。「对于舍和转向」是指对于称为舍的转向也会动摇，即对于转向舍也会动摇的意思。在《清净道论》中则说‘对于转向舍的’。‘对于舍’是指对于下面所讲的那种舍也会动摇，以及对于爱欲也会动摇。这里，因为指出了两种舍，所以在下面‘舍生起’的地方也说明了两种含义。在无常随观等中，每一种都有转向舍的存在，因此说每一种随观——无常、无常，苦、苦，无我、无我——被反复修习。但是，善巧、聪慧、明白、具足智慧的瑜伽行者，当光明等生起时，他会用慧这样决断、审察：‘我的这光明确实生起了，但它是无常的、有为的、缘生的、灭尽法、衰灭法、离贪法、灭法。’或者他会这样想：‘如果光明是自我，那才可以执取为“自我”。但它实际上是无我的，却被我执取为“自我”。’因此，他以不受支配的含义，观见它为无我，从而破除邪见。‘如果光明是常的，那才可以执取为“常”。但它实际上是无常的，却被我执取为“常”。’因此，他以存在后坏灭的含义，观见它为无常，从而彻底拔除慢。‘如果光明是乐的，那才可以执取为“乐”。但它实际上是苦的，却被我执取为“乐”。’因此，他以被生灭逼迫的含义，观见它为苦，从而耗尽爱欲。如同对于光明这样，对于其余（智等）也同样。

7. Yasmā pubbe vuttānaṃ samatiṃsāya upakkilesānaṃ vasena akusalo abyatto yogāvacaro obhāsādīsu vikampati, obhāsādīsu ekekaṃ ‘‘etaṃ mama, esohamasmi, eso me attā’’ti samanupassati, tasmā tamatthaṃ dassento obhāse ceva ñāṇe cātiādigāthādvayamāha. Tattha vikampatīti obhāsādike ārammaṇe nānākilesavasena vividhā kampati vedhati. Yehi cittaṃ pavedhatīti yehi passaddhisukhehi cittaṃ nānākilesavasena nānappakārena vedhati kampati. Tasmā passaddhiyā sukhe ceva yogāvacaro vikampatīti sambandho veditabbo. Upekkhāvajjanāya cevāti upekkhāsaṅkhātāya āvajjanāya ceva vikampati, āvajjanupekkhāya ceva vikampatīti attho. Visuddhimagge (visuddhi. 2.736) pana ‘‘upekkhāvajjanāyañcā’’ti vuttaṃ. Upekkhāya cāti heṭṭhā vuttappakārāya upekkhāya ca vikampati, nikantiyā ca vikampatīti attho. Ettha ca dvinnaṃ upekkhānaṃ niddiṭṭhattā heṭṭhā ‘‘upekkhā uppajjatī’’ti vuttaṭṭhāne ca ubhayathā attho vutto. Aniccānupassanādīsu ca ekekissāyeva āvajjanupekkhāya sabbhāvato ekekāyeva anupassanā aniccaṃ aniccaṃ, dukkhaṃ dukkhaṃ, anattā anattāti punappunaṃ bhāvīyatīti vuttaṃ hoti. Yasmā pana kusalo paṇḍito byatto buddhisampanno yogāvacaro obhāsādīsu uppannesu ‘‘ayaṃ kho me obhāso uppanno, so kho panāyaṃ anicco saṅkhato paṭiccasamuppanno khayadhammo vayadhammo virāgadhammo nirodhadhammo’’ti iti vā naṃ paññāya paricchindati upaparikkhati. Atha vā panassa evaṃ hoti – sace obhāso attā bhaveyya, ‘‘attā’’ti gahetuṃ vaṭṭeyya. Anattāva panāyaṃ ‘‘attā’’ti gahito. Tasmāyaṃ avasavattanaṭṭhena anattāti passanto diṭṭhiṃ ugghāṭeti. Sace obhāso nicco bhaveyya, ‘‘nicco’’ti gahetuṃ vaṭṭeyya. Aniccova panāyaṃ ‘‘nicco’’ti gahito. Tasmāyaṃ hutvā abhāvaṭṭhena aniccoti passanto mānaṃ samugghāṭeti. Sace obhāso sukho bhaveyya, ‘‘sukho’’ti gahetuṃ vaṭṭeyya. Dukkhova panāyaṃ ‘‘sukho’’ti gahito. Tasmāyaṃ uppādavayapaṭipīḷanaṭṭhena dukkhoti passanto nikantiṃ pariyādiyati. Yathā ca obhāse, evaṃ sesesupi.

27如此审察之后，他便将光明视为‘这不是我的，我不是这个，这不是我的我’。对于智……乃至爱欲，他也视为‘这不是我的，我不是这个，这不是我的我’。当他这样观察时，对于光明等就不再动摇、震动了。因此，为了说明这个意义，而说出了‘这十种处’的偈颂。其中，「十种处」就是指光明等。「以慧熟悉」：指某人以脱离了随染的慧，反复接触、修习，对它们非常熟悉。「善巧于法掉举」：那位以慧熟悉十种处的瑜伽行者，由于如实通达前面所说的法掉举，便成为善巧者。「并且不走向迷乱」：正是由于善巧于法掉举，以破除爱、慢、见的方式，便不再走向迷乱。

Evaṃ upaparikkhitvā obhāsaṃ ‘‘netaṃ mama, nesohamasmi, na meso attā’’ti samanupassati. Ñāṇaṃ…pe… nikantiṃ ‘‘netaṃ mama, nesohamasmi, na meso attā’’ti samanupassati. Evaṃ samanupassanto obhāsādīsu na kampati na vedhati. Tasmā tamatthaṃ dassento imāni dasa ṭhānānīti gāthamāha. Tattha dasa ṭhānānīti obhāsādīni. Paññā yassa pariccitāti yassa upakkilesavimuttāya paññāya paricitāni punappunaṃ phuṭṭhāni paribhāvitāni. Dhammuddhaccakusalo hotīti so paññāya paricitadasaṭṭhāno yogāvacaro pubbe vuttappakārassa dhammuddhaccassa yathāsabhāvapaṭivedhena cheko hoti. Na ca sammoha gacchatīti dhammuddhaccakusalattāyeva taṇhāmānadiṭṭhugghāṭavasena sammohañca na gacchati.

28现在，为了用另一种方式阐明前面讲过的道理，而说出“既掉举又染污”等偈颂。在这里，钝慧的瑜伽行者在对光明等境界中，既会陷入掉举，也会生起其余烦恼。中慧者只会陷入掉举，不会生起其余烦恼，他会变成一个增上慢者。利慧者即使陷入掉举，也能舍离那种增上慢，开始修习观。极利慧者既不会陷入掉举，也不会生起其余烦恼。“既掉举又染污”：他们当中，钝慧者会陷入被称为“法掉举”的掉举，「同时被染污」，也就是被渴爱、慢、见等烦恼所染污，意思是说他遭受折磨、被逼迫和损害。“心修习退堕”：那位钝慧者修习观的心，因为停滞在烦恼上，被对立面所破坏，所以退堕了，意思是说崩溃了、站不住脚了。“掉举而不染污”：中慧者因为掉举而陷入掉举的状态，却不被烦恼染污。“修习衰退”：那位中慧者由于增上慢，不去着手修观，因此他的观衰退了，也就是不继续运转了。“掉举而不染污”：利慧者也因为掉举而陷入掉举的状态，却不被烦恼染污。“修习不衰退”：那位利慧者虽然有掉举，但他能舍离那种增上慢的掉举，从而具备观的最初修习，因此他的观修习不衰退，也就是能持续运转。“心不被动摇，也不被染污”：极利慧者的心不会被掉举所动摇，也不会被烦恼染污。“心修习不退堕”：他修习观的心不会退堕，因为没有掉举与烦恼，所以能稳稳地安住在它应有的状态里。

Idāni pubbe vuttameva vidhiṃ aparena pariyāyena vibhāvetvā dassento vikkhipati ceva kilissati cātiādigāthamāha. Tattha mandapañño yogāvacaro obhāsādīsu vikkhepañca avasesakilesuppattiñca pāpuṇāti. Majjhimapañño vikkhepameva pāpuṇāti, nāvasesakilesuppattiṃ, so adhimāniko hoti. Tikkhapañño vikkhepaṃ pāpuṇitvāpi taṃ adhimānaṃ pahāya vipassanaṃ ārabhati. Atitikkhapañño na vikkhepaṃ pāpuṇāti, na cāvasesakilesuppattiṃ. Vikkhippati cevāti tesu mandapañño dhammuddhaccasaṅkhātaṃ vikkhepañceva pāpuṇīyati. Kilissati cāti taṇhāmānadiṭṭhikilesehi kilesīyati ca, upatāpīyati vibādhīyatīti attho. Cavati cittabhāvanāti tassa mandapaññassa vipassanācittabhāvanā kilesesuyeva ṭhānato paṭipakkhāvihatattā cavati, paripatatīti attho. Vikkhipati na kilissatīti majjhimapañño vikkhepena vikkhipati, kilesehi na kilissati. Bhāvanā parihāyatīti tassa majjhimapaññassa adhimānikattā vipassanārambhābhāvena vipassanā parihāyati, nappavattatīti attho. Vikkhipati na kilissatīti tikkhapaññopi vikkhepena vikkhipati, kilesehi na kilissati. Bhāvanā na parihāyatīti tassa tikkhapaññassa santepi vikkhepe taṃ adhimānavikkhepaṃ pahāya vipassanārambhasabbhāvena vipassanābhāvanā na parihāyati, pavattatīti attho. Na ca vikkhipate cittaṃ na kilissatīti atitikkhapaññassa cittaṃ na vikkhepena vikkhipati, na ca kilesehi kilissati. Na cavati cittabhāvanāti tassa vipassanācittabhāvanā na cavati, vikkhepakilesābhāvena yathāṭhāne tiṭṭhatīti attho.

29在“以此四种处”等句中，应这样理解义理的注释及其关联：以现在所说的这四种处作为原因，或者说作为条件，对于从“光明”开始的十种处，心以“昏沉”和“掉举”两种方式而执取。第四种人，也就是善巧且有大智慧的瑜伽行者，已脱离了掉举和烦恼的生起，能如实了知钝慧等前面三种瑜伽行者的心，会如何如何地表现出种种不同状态。在这里，所谓“昏沉”，应当理解为由于掉举和烦恼的生起，心陷入一种低沉、无力的状态。而所谓“掉举”，则应依据在“掉举而不染污”那两种处中所说的掉举，理解为心变成一种高扬、散乱的状态。

Imehi catūhi ṭhānehītiādīsu idāni vuttehi imehi catūhi ṭhānehi hetubhūtehi, karaṇabhūtehi vā obhāsādike dasa ṭhāne cittassa saṅkhepena ca vikkhepena ca viggahitaṃ mānasaṃ vikkhepakilesuppattivirahito catuttho kusalo mahāpañño yogāvacaro mandapaññādīnaṃ tiṇṇaṃ yogāvacarānaṃ mānasaṃ evañca evañca hotīti nānappakārato jānātīti sambandhato atthavaṇṇanā veditabbā. Saṅkhepoti cettha vikkhepassa ceva kilesānañca uppattivasena cittassa līnabhāvo veditabbo. Vikkhepoti ‘‘vikkhipati na kilissatī’’ti dvīsu ṭhānesu vuttavikkhepavasena cittassa uddhatabhāvo veditabboti.

35双连论的注释解释完毕。

Yuganaddhakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

302. 关于谛的解释

2. Saccakathā

37对关于谛的解释进行注释

Saccakathāvaṇṇanā

88. 现在，对于以具足双连功德的圣道作为根据，来开示“谛的意义”、“证悟谛的殊胜”以及“谛相的分类”等内容的这篇谛说（它以经教作为前导），对其未显明之义进行注释。这里先说经教里的内容：「真如」，是指依据如实性而“真实不虚”。因为就谛的意义来说，那些真正具有如实自性的诸法，本身就是“谛”。谛的意义，在最初智解说的注释里已经讲过了。「无虚妄」，是指在所说的那个自性上，没有颠倒错乱。因为“谛”不会是虚假的。「无变异」，是指完全没有其他自性。因为虚假的东西，不会是“谛”。（经文说）“比丘们，这是苦”，比丘们，所谓“这是苦”这句话，因为它具有如实性，所以是「真如」。因为苦就只是苦。由于在所说的那个自性上全无颠倒，所以是「无虚妄」。因为苦绝不会变成不是苦。由于完全没有其他自性，所以是「无变异」。因为苦绝不会有集等其他的自性。对于集、灭、道等，也是同样的道理。

8. Idāni yuganaddhaguṇassa ariyamaggassa vasena saccaṭṭhaṃ saccapaṭivedhavisesaṃ saccalakkhaṇādividhānañca dassentena kathitāya suttantapubbaṅgamāya saccakathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Tattha suttante tāva tathānīti yathāsabhāvavasena tacchāni. Yathāsabhāvabhūtāneva hi dhammajātāni saccaṭṭhena saccāni. Saccaṭṭho paṭhamañāṇaniddesavaṇṇanāyaṃ vutto. Avitathānīti vuttasabhāve vipariyāyavirahitāni. Na hi saccāni asaccāni nāma honti. Anaññathānīti aññasabhāvavirahitāni. Na hi asaccāni saccāni nāma honti. Idaṃ dukkhanti, bhikkhave, tathametanti bhikkhave, idaṃ dukkhanti yaṃ vuccati, etaṃ yathāsabhāvattā tathaṃ. Dukkhameva hi dukkhaṃ. Vuttasabhāve vipariyāyābhāvato avitathaṃ. Na hi dukkhaṃ adukkhaṃ nāma hoti. Aññasabhāvavirahitattā anaññathaṃ. Na hi dukkhaṃ samudayādisabhāvaṃ hoti. Samudayādīsupi eseva nayo.

391. 第一经解说的注释

1. Paṭhamasuttantaniddesavaṇṇanā

32「以真如义」，就是以如实自性之义。至于逼迫义等，在智论中已经说过的那些意义本身，这里不再重复。

Tathaṭṭhenāti yathāsabhāvaṭṭhena. Pīḷanaṭṭhādayo ñāṇakathāyaṃ vuttatthāyeva.

9「Ekappaṭivedhānīti」的意思是：用一道智通达，或者说这些（四圣谛）有“一贯通达”，所以称为“一贯通达”（ekappaṭivedhāni）。「以无我义」：因为四圣谛都没有自我，所以以无我义。确实在《清净道论》中这样说：“从究竟义来说，一切圣谛因为没有感受者、造作者、寂灭者、行者，所以应当知道它们为空。”因此说：

9.Ekappaṭivedhānīti ekena maggañāṇena paṭivedho, ekato vā paṭivedho etesanti ekappaṭivedhāni. Anattaṭṭhenāti catunnampi saccānaṃ attavirahitattā anattaṭṭhena. Vuttañhetaṃ visuddhimagge (visuddhi. 2.567) – paramatthato hi sabbāneva saccāni vedakakārakanibbutagamakābhāvato suññānīti veditabbāni. Tenetaṃ vuccati –

34“确实只有苦，没有受苦的人；没有做者，只有造作的活动；

‘‘Dukkhameva hi, na koci dukkhito, kārako na, kiriyāva vijjati;

35有寂灭，但没有寂灭的人；有道存在，但没有行道者。”（《清净道论》2.567）

Atthi nibbuti, na nibbuto pumā, maggamatthi, gamako na vijjatī’’ti. (visuddhi. 2.567);

36或者说——

Atha vā –

37“第一、二谛（苦和集）在常、净、乐、我上是空的；第三谛（灭）在前二谛（苦和集）上是空的，只与不死相关；道在常、乐、我上是空的。因此，在这些（四圣谛）中，各有其空性。”

‘‘Dhuvasubhasukhattasuññaṃ, purimadvayamattasuññamamatapadaṃ;

38「Saccaṭṭhenāti」：“以谛义”指的是不欺诳的意义，这就是谛的意义。「Paṭivedhaṭṭhenāti」：“以通达义”指的是在道刹那应当被通达的意义。「Ekasaṅgahitānīti」：“被一义所摄”的意思是，被如义等每一个意义所摄，也就是进入同一个计数的意义。凡是被一个意义所摄的，就称为“单一身”（ekattaṃ），正因为被一个意义所摄，所以就是“单一身”的意义。虽然圣谛有很多，但着眼于单一性而使用单数。所谓“他以一智通达单一性”，是指在加行阶段，他如实安立四圣谛的种种单一性，安住其中，然后在道刹那用一道智通达如义等各自的单一性。怎样通达呢？当灭谛的如义等单一性被通达时，其余圣谛的如义等单一性也就同时被通达了。就像在加行阶段，如实安立五蕴的种种单一性而安住的人，在道出起时，如果观无常、或苦、或无我而出起，那么当在一个蕴上见到无常等时，其余蕴也必定见到无常等，应当这样理解这个道理。“苦的苦义就是如义”：苦圣谛的逼迫义等四种义，依自性而契入真实，所以称为如义。其余的谛也是同样的道理。这同一种四义，因为没有自我，所以是无我义。在所述自性中，因为不欺诳，所以是谛义。因为在道刹那应当被通达，所以是通达义，应当这样知道。

Dhuvasukhaattavirahito, maggo iti suññatā tesū’’ti. (visuddhi. 2.567);

3910. “凡是无常的……”等，是依共相作为前导而显示的。这里，“凡是无常的，那是苦。凡是苦的，那是无常”——这依苦、集、道三谛来说。因为这三谛既无常，也因为无常而苦。“凡是无常且苦的，那是无我”——这仍然只指这三谛。“凡是无常、苦、无我的”——则连同这三谛以及灭谛也一起被包含。因为四圣谛都是无我。“那是如”：这四圣谛是依自性而真实存在的（bhūta）。“那是谛”：即这四圣谛，如其自性而不欺诳。关于“以九行相”等：依“诸比丘，一切应遍知”这句话，所以以遍知义；苦以遍知义，集以应断义，道以应修习义，灭以应作证义——即使在各自不同的方面，在这四圣谛中，也以遍知义而说，因为四圣谛中都有知遍知；以断义而说，因为见到四圣谛就有断；以修习义而说，因为有四圣谛的修习；以作证义而说，因为有四圣谛的作证。应当这样联系。在“以九行相如义等”中，应按照前面所说的方法进行联系。

Saccaṭṭhenāti avisaṃvādakaṭṭhena. Paṭivedhaṭṭhenāti maggakkhaṇe paṭivijjhitabbaṭṭhena. Ekasaṅgahitānīti tathaṭṭhādinā ekekeneva atthena saṅgahitāni, ekagaṇanaṃ gatānīti attho. Yaṃ ekasaṅgahitaṃ, taṃ ekattanti yasmā ekena saṅgahitaṃ, tasmā ekattanti attho. Saccānaṃ bahuttepi ekattamapekkhitvā ekavacanaṃ kataṃ. Ekattaṃ ekena ñāṇena paṭivijjhatīti pubbabhāge catunnaṃ saccānaṃ nānattekattaṃ svāvatthitaṃ vavatthapetvā ṭhito maggakkhaṇe ekena maggañāṇena tathaṭṭhāditaṃtaṃekattaṃ paṭivijjhati. Kathaṃ? Nirodhasaccassa tathaṭṭhādike ekatte paṭividdhe sesasaccānampi tathaṭṭhādikaṃ ekattaṃ paṭividdhameva hoti. Yathā pubbabhāge pañcannaṃ khandhānaṃ nānattekattaṃ svāvatthitaṃ vavatthapetvā ṭhitassa maggavuṭṭhānakāle aniccato vā dukkhato vā anattato vā vuṭṭhahantassa ekasmimpi khandhe aniccādito diṭṭhe sesakhandhāpi aniccādito diṭṭhāva honti, evamidanti daṭṭhabbaṃ. Dukkhassa dukkhaṭṭho tathaṭṭhoti dukkhasaccassa pīḷanaṭṭhādiko catubbidho attho sabhāvaṭṭhena tathaṭṭho. Sesasaccesupi eseva nayo. Soyeva catubbidho attho attābhāvato anattaṭṭho. Vuttasabhāve avisaṃvādakato saccaṭṭho. Maggakkhaṇe paṭivijjhitabbato paṭivedhaṭṭho vuttoti veditabbaṃ.

10第十，所谓“无常等”，是以共相为先导而开示的。其中，凡无常者，彼是苦；凡苦者，彼是无常——由此摄取了苦、集、道。因为这三谛既无常，又因无常而是苦。凡无常与苦者，彼是无我——由此同样摄取了这三者。凡无常、苦、无我者——以此三者连同灭谛一起被包含。因为四谛皆是无我。“彼是如”指彼四谛组是真实自性。“彼是谛”指彼四谛组如其自性而不虚诳。在“以九种行相”等句中，应知：依“诸比丘，一切应证知”之说，以证知义；以遍知义——因苦的遍知义；以断义——因集的断义；以修习义——因道的修习义；以作证义——因灭的作证义；即使各别而言，于此四谛中，因知遍知的存在，故以遍知义；因由见四谛而断的存在，故以断义；因四谛修习的存在，故以修习义；因四谛作证的存在，故以作证义而解说。在“以九种行相、以如义等”中，应按最初所说的方法来贯通。

10.Yaṃ aniccantiādi sāmaññalakkhaṇapubbaṅgamaṃ katvā dassitaṃ. Tattha yaṃ aniccaṃ, taṃ dukkhaṃ. Yaṃ dukkhaṃ, taṃ aniccanti dukkhasamudayamaggā gahitā. Tāni hi tīṇi saccāni aniccāni ceva aniccattā dukkhāni ca. Yaṃ aniccañca dukkhañca, taṃ anattāti tāniyeva tīṇi gahitāni. Yaṃ aniccañca dukkhañca anattā cāti tehi tīhi saha nirodhasaccañca saṅgahitaṃ. Cattāripi hi anattāyeva. Taṃ tathanti taṃ saccacatukkaṃ sabhāvabhūtaṃ. Taṃ saccanti tadeva saccacatukkaṃ yathāsabhāve avisaṃvādakaṃ. Navahākārehītiādīsu ‘‘sabbaṃ, bhikkhave, abhiññeyya’’nti (paṭi. ma. 1.3; saṃ. ni. 4.46) vacanato abhiññaṭṭhena, dukkhassa pariññaṭṭhe, samudayassa pahānaṭṭhe, maggassa bhāvanaṭṭhe, nirodhassa sacchikiriyaṭṭhe āvenikepi idha catūsupi saccesu ñātapariññāsabbhāvato pariññaṭṭhena, catusaccadassanena pahānasabbhāvato pahānaṭṭhena, catusaccabhāvanāsabbhāvato bhāvanaṭṭhena, catunnaṃ saccānaṃ sacchikiriyasabbhāvato sacchikiriyaṭṭhenāti niddiṭṭhanti veditabbaṃ. Navahākārehi tathaṭṭhenātiādīsu paṭhamaṃ vuttanayeneva yojanā kātabbā.

11在“以十二种行相”等句中，“如义等”是在智论中所说的意义。在解释这些内容时，也应按前述的方法来理解贯通。

11.Dvādasahi ākārehītiādīsu tathaṭṭhādayo ñāṇakathāyaṃ vuttatthā. Etesaṃ niddesepi vuttanayeneva yojanā veditabbā.

12在“谛有多少种相”等句中，将下文应说的六种相，依有为、无为而分为两类，故说为“二种相”。其中，所谓“有为相”与“无为相”，即如经中所说：“诸比丘，此等是有为的三种有为相：生起被了知，灭去被了知，住立时的变异性被了知。诸比丘，此等是无为的三种无为相：生起不被了知，灭去不被了知，住立时的变异性不被了知。”（《增支部》3.47-48）如是，这是有为法作为有为的相，以及无为法作为无为的相。然而，有为法不是相，相不是有为法。没有有为法，就不能说明相；没有相，也不能说明有为法。但是，通过相，有为法才得以显现。

12.Saccānaṃ kati lakkhaṇānītiādīsu upari vattabbāni cha lakkhaṇāni saṅkhatāsaṅkhatavasena dvidhā bhinditvā dve lakkhaṇānīti āha. Tattha saṅkhatalakkhaṇañca asaṅkhatalakkhaṇañcāti ‘‘tīṇimāni, bhikkhave, saṅkhatassa saṅkhatalakkhaṇāni uppādo paññāyati, vayo paññāyati, ṭhitassa aññathattaṃ paññāyati. Tīṇimāni, bhikkhave, asaṅkhatassa asaṅkhatalakkhaṇāni na uppādo paññāyati, na vayo paññāyati, na ṭhitassa aññathattaṃ paññāyatī’’ti (a. ni. 3.47-48) evaṃ vuttaṃ saṅkhatassa saṅkhatamiti lakkhaṇañca asaṅkhatassa asaṅkhatamiti lakkhaṇañca. Saṅkhataṃ pana na lakkhaṇaṃ, lakkhaṇaṃ na saṅkhataṃ. Na ca saṅkhataṃ vinā lakkhaṇaṃ paññāpetuṃ sakkā, napi lakkhaṇaṃ vinā saṅkhataṃ. Lakkhaṇena pana saṅkhataṃ pākaṭaṃ hoti.

43再者，为了详细开示那两种相，他说“六种相”。“有为的诸谛”指苦谛、集谛、道谛。因为这些谛是由因缘和合而造作的，故为有为。“生起”指生。“被了知”指被认知。“灭”指坏灭。“住立者的变异性”指已达到住立状态者的变异性，即老。由于三种有为谛是已成就的，故说其生、灭、变异性；然而，生、老、灭本身并非已成就的，故不应说生、灭、变异性。因为依止于有为，故不应说生、灭、变异性不被了知。然而，由于是有为的变化，故应称为“有为”。有人说：苦谛与集谛的生、老、灭属于谛的范畴，道谛的生、老、灭不属于谛的范畴。对此，《蕴品注释》（《相应部注》2.3.37-38）中说：“在生起的刹那，既了知有为法，也了知生相，及被称为时间的彼刹那；在生起过去后，既了知有为法，也了知老相，及被称为时间的彼刹那；在坏灭的刹那，既了知有为法、老，也了知坏灭相，及被称为时间的彼刹那。”“无为的谛”指灭谛。因为灭谛不是由因缘和合而造作，而是自身本来就成就的，故为无为。“住立者的”指因其常恒而住立，非因达到某种住立状态。再者，为了详细开示那两种相，他说“十二种相”。

Puna tadeva lakkhaṇadvayaṃ vitthārato dassento cha lakkhaṇānīti āha. Saṅkhatānaṃ saccānanti dukkhasamudayamaggasaccānaṃ. Tāni hi paccayehi saṅgamma katattā saṅkhatāni. Uppādoti jāti. Paññāyatīti jānīyati. Vayoti bhaṅgo. Ṭhitānaṃ aññathattanti ṭhitippattānaṃ aññathābhāvo jarā. Tiṇṇaṃ saṅkhatasaccānaṃ nipphannattā uppādavayaññathattaṃ vuttaṃ, tesaṃyeva pana uppādassa, jarāya bhaṅgassa ca anipphannattā uppādavayaññathattaṃ na vattabbaṃ. Saṅkhatanissitattā uppādavayaññathattaṃ na paññāyatīti na vattabbaṃ. Saṅkhatavikārattā pana saṅkhatanti vattabbaṃ. Dukkhasamudayānaṃ uppādajarābhaṅgā saccapariyāpannā, maggasaccassa uppādajarābhaṅgā na saccapariyāpannāti vadanti. Tattha ‘‘saṅkhatānaṃ uppādakkhaṇe saṅkhatāpi uppādalakkhaṇampi kālasaṅkhāto tassa khaṇopi paññāyati, uppāde vītivatte saṅkhatāpi jarālakkhaṇampi kālasaṅkhāto tassa khaṇopi paññāyati, bhaṅgakkhaṇe saṅkhatāpi jarāpi bhaṅgalakkhaṇampi kālasaṅkhāto tassa khaṇopi paññāyatī’’ti khandhakavaggaṭṭhakathāyaṃ (saṃ. ni. aṭṭha. 2.3.37-38) vuttaṃ. Asaṅkhatassa saccassāti nirodhasaccassa. Tañhi paccayehi samāgamma akatattā sayameva nipphannanti asaṅkhataṃ. Ṭhitassāti niccattā ṭhitassa, na ṭhānappattattā. Puna tadeva lakkhaṇadvayaṃ vitthārato dassento dvādasa lakkhaṇānīti āha.

44在「于四谛中，有多少是善？」等问难中，「无记」是指：在果报无记、唯作无记、色无记、涅槃无记这四种无记中，指涅槃无记。因为这四种都不以善或不善的特征而被记别，故为无记。「可能是善」指依欲界、色界、无色界善法而言，也可以是善的。「可能是不善」指除了渴爱之外，依其余的不善法而言。「可能是无记」指依欲界、色界、无色界的果报与唯作，以及色法而言。在「三种谛」等句中，「被包含」指被计算在内。「依事物而说」指依所谓不善、善、无记的苦、集、灭、道这些事物而说。凡是苦谛，除了渴爱之外，其余的是「不善」。由于“不善”的意义，有两谛被一谛所包含，意思是：这苦、集二谛由于“不善”的意义而被一谛所包含，即成为所谓“不善谛”。「一谛被二谛所包含」指一个不善谛被苦、集二谛所包含。凡是苦谛，三地所摄的善法，是「善」。这苦、道二谛由于“善”的意义而被一谛所包含，即成为所谓“善谛”。一个善谛被苦、道二谛所包含。凡是苦谛，三地所摄的果报、唯作以及色法，是「无记」。这苦、灭二谛由于“无记”的意义而被一谛所包含，即成为所谓“无记谛”。一个无记谛被苦、灭二谛所包含。「三谛被一谛所包含」指集、道、灭三谛被那个性质为不善、善、无记的苦谛所包含。「一谛被三谛所包含」指一个苦谛被分别为不善、善、无记性质的集、道、灭三谛所包含。然而，有些人这样解释道：“苦、集二谛由于‘不善’的意义而被集谛所包含，而不是由于‘不见’的意义。苦、道二谛由于‘善’的意义而被道谛所包含。苦、灭二谛由于‘无记’的意义而被灭谛所包含，而不是由于‘无为’的意义。”

Catunnaṃsaccānaṃ kati kusalātiādīsu abyākatanti vipākābyākataṃ kiriyābyākataṃ rūpābyākataṃ nibbānābyākatanti catūsu abyākatesu nibbānābyākataṃ. Cattāripi hi kusalākusalalakkhaṇena na byākatattā abyākatāni. Siyā kusalanti kāmāvacararūpāvacarārūpāvacarakusalānaṃ vasena kusalampi bhaveyya. Siyā akusalanti taṇhaṃ ṭhapetvā sesākusalavasena. Siyā abyākatanti kāmāvacararūpāvacarārūpāvacaravipākakiriyānaṃ rūpānañca vasena. Siyā tīṇi saccānītiādīsu saṅgahitānīti gaṇitāni. Vatthuvasenāti akusalakusalābyākatadukkhasamudayanirodhamaggasaṅkhātavatthuvasena. Yaṃ dukkhasaccaṃ akusalanti ṭhapetvā taṇhaṃ avasesaṃ akusalaṃ. Akusalaṭṭhena dve saccāni ekasaccena saṅgahitānīti imāni dve dukkhasamudayasaccāni akusalaṭṭhena ekasaccena saṅgahitāni, akusalasaccaṃ nāma hotīti attho. Ekasaccaṃ dvīhi saccehi saṅgahitanti ekaṃ akusalasaccaṃ dvīhi dukkhasamudayasaccehi saṅgahitaṃ. Yaṃ dukkhasaccaṃ kusalanti tebhūmakaṃ kusalaṃ. Imāni dve dukkhamaggasaccāni kusalaṭṭhena ekasaccena saṅgahitāni, kusalasaccaṃ nāma hoti. Ekaṃ kusalasaccaṃ dvīhi dukkhamaggasaccehi saṅgahitaṃ. Yaṃ dukkhasaccaṃ abyākatanti tebhūmakavipākakiriyā rūpañca. Imāni dve dukkhanirodhasaccāni abyākataṭṭhena ekasaccena saṅgahitāni, ekaṃ abyākatasaccaṃ nāma hoti. Ekaṃ abyākatasaccaṃ dvīhi dukkhanirodhasaccehi saṅgahitaṃ. Tīṇi saccāni ekasaccena saṅgahitānīti samudayamagganirodhasaccāni ekena akusalakusalābyākatabhūtena dukkhasaccena saṅgahitāni. Ekaṃ saccaṃ tīhi saccehi saṅgahitanti ekaṃ dukkhasaccaṃ visuṃ akusalakusalaabyākatabhūtehi samudayamagganirodhasaccehi saṅgahitaṃ. Keci pana ‘‘dukkhasamudayasaccāni akusalaṭṭhena samudayasaccena saṅgahitāni, dukkhamaggasaccāni kusalaṭṭhena maggasaccena saṅgahitāni, na dassanaṭṭhena. Dukkhanirodhasaccāni abyākataṭṭhena nirodhasaccena saṅgahitāni, na asaṅkhataṭṭhenā’’ti vaṇṇayanti.

53第二经教诵文的解释

2. Dutiyasuttantapāḷivaṇṇanā

13接着，他为了依据另一篇经文的义理来开示通达真谛，引用了「诸比丘，在我正觉之前」等经文来加以说明。这其中，「诸比丘，在我正觉之前」：诸比丘，在我证得正觉、即一切知智之前。「当我还未完全觉悟时」指当我还未通达一切法时。「在还是菩萨时」指正在处于菩萨状态之时。「我心想」指坐在菩提座上的我，生起了这样的遍寻念头。「味」：因为能让人去品尝回味，所以称为「味」。「过患」指过失、危险。「出离」指离去、脱离。「乐」：因为它能让身心感到安乐，所以称为「乐」，意思是它能让产生乐受的人感到安乐。「喜悦」：因为与喜和悦相应，所以使心变得美好，称为「意美」；意美的状态就是「喜悦」，即由于与喜相应，而显得殊胜的乐受本身。「无常」指不持久、不恒久。「苦」指因为它是苦的根源，以及它属于行苦，所以称为苦。「变易法」指不会停留在原状，而会依老、灭而改变其本性的法。由这个词，也说明了「无我」的状态。「欲贪的调伏」指对称为「欲」的贪爱的制止与降伏，并非指对色欲的调伏。「欲贪的舍断」指对这种欲贪的舍离与断除。

13. Puna aññassa suttantassa atthavasena saccappaṭivedhaṃ niddisitukāmo pubbe me, bhikkhavetiādikaṃ suttantaṃ āharitvā dassesi. Tattha pubbe me, bhikkhave, sambodhāti bhikkhave, mama sambodhito sabbaññutaññāṇato pubbe. Anabhisambuddhassāti sabbadhamme appaṭividdhassa. Bodhisattasseva satoti bodhisattabhūtasseva. Etadahosīti bodhipallaṅke nisinnassa etaṃ parivitakkitaṃ ahosi. Assādoti assādīyatīti assādo. Ādīnavoti doso . Nissaraṇanti apagamanaṃ. Sukhanti sukhayatīti sukhaṃ, yassuppajjati, taṃ sukhitaṃ karotīti attho. Somanassanti pītisomanassayogato sobhanaṃ mano assāti sumano, sumanassa bhāvo somanassaṃ , sukhameva pītiyogato visesitaṃ. Aniccanti addhuvaṃ. Dukkhanti dukkhavatthuttā saṅkhāradukkhattā ca dukkhaṃ. Vipariṇāmadhammanti avasī hutvā jarābhaṅgavasena parivattanapakatikaṃ. Etena anattabhāvo vutto hoti. Chandarāgavinayoti chandasaṅkhātassa rāgassa saṃvaraṇaṃ, na vaṇṇarāgassa. Chandarāgappahānanti tasseva chandarāgassa pajahanaṃ.

46在「只要我还未…」等句子中，应这样联系上下文来理解：「只要我对这五种取蕴…没有如实了知，没有以卓越的智慧通达，那么在那时，我就不曾自称已经证悟无上的正自觉、已达无上的全知状态、是阿拉汉。」其中，「只要」是虚词。「当…时」指那时，或当那个时刻。「然后，紧接着」指在那之后。「而且，在我心中生起了知见」指在我心中生起了具有见的作用的、称为「见」的审察智。「不动摇」指无法被扰动、无法被动摇。「解脱」指阿拉汉果的解脱。通过这果的审察，对于道与涅槃的审察其实也都已说明了。「这是最后一生」指这是最后的五蕴相续运转。「如今不再有后有」指从此不再有新的生起。由此，也说明了对于已舍断烦恼的审察。因为阿拉汉没有对于残余烦恼的审察。

Yāvakīvañcātiādīsu yāva imesaṃ pañcannaṃ upādānakkhandhānaṃ…pe… yathābhūtaṃ nābbhaññāsiṃ na adhikena ñāṇena paṭivijjhiṃ, tāva anuttaraṃ sammāsambodhiṃ anuttaraṃ sabbaññubhāvaṃ abhisambuddho abhisametāvī arahanti nevāhaṃ paccaññāsiṃ neva paṭiññaṃ akāsinti sambandhato attho. Kīvañcāti nipātamattaṃ. Yatoti yasmā, yadā vā. Athāti anantaraṃ. Ñāṇañca pana me dassanaṃ udapādīti dassanakiccakaraṇena dassanasaṅkhātaṃ paccavekkhaṇañāṇañca me uppajji. Akuppāti kopetuṃ cāletuṃ asakkuṇeyyā. Vimuttīti arahattaphalavimutti. Etāya eva phalapaccavekkhaṇāya magganibbānapaccavekkhaṇāpi vuttāva honti. Ayamantimā jātīti ayaṃ pacchimā khandhappavatti. Natthidāni punabbhavoti idāni puna uppatti natthi. Etena pahīnakilesapaccavekkhaṇā vuttā. Arahato hi avasiṭṭhakilesapaccavekkhaṇā na hoti.

56第二经教解释的释明

3. Dutiyasuttantaniddesavaṇṇanā

14十四、在证知谛的智的连结顺序中：「这是色的味」被称为以断除来证知：在前行阶段，知道「这是与爱相应的色的味」之后，在道刹那，以断除集为内涵的集谛证知生起。「集谛」就是指集谛的证知智。即使是缘取圣谛为对象的智，也如在「凡是善法，全都归入四圣谛中」等教导中那样，被称为「谛」。又，「这是色的过患」被称为以遍知来证知：在前行阶段，知道「这是色的过患」之后，在道刹那，以遍知苦为内涵的苦谛证知生起。「苦谛」就是指苦谛的证知智。「这是色的出离」被称为以作证来证知：在前行阶段，知道「这是色的出离」之后，在道刹那，以作证灭为内涵的灭谛证知生起。「灭谛」就是指以灭为对象的灭谛证知智。而所谓「在这三处中」，就是指在如前所述的集、苦、灭这三处，依证知之力而转起的正见与正思惟。修习的证知，就是以修习道为内涵的道谛证知。「道谛」就是指道谛的证知智。

14. Saccappaṭivedhañāṇayojanakkame ca ayaṃ rūpassa assādoti pahānappaṭivedhoti pubbabhāge ‘‘ayaṃ taṇhāsampayutto rūpassa assādo’’ti ñatvā maggakkhaṇe samudayappahānasaṅkhāto samudayasaccappaṭivedho. Samudayasaccanti samudayasaccappaṭivedhañāṇaṃ. Ariyasaccārammaṇañāṇampi hi ‘‘ye keci kusalā dhammā, sabbe te catūsu ariyasaccesu saṅgahaṃ gacchantī’’tiādīsu (ma. ni. 1.300) viya ‘‘sacca’’nti vuccati. Ayaṃ rūpassa ādīnavoti pariññāpaṭivedhoti pubbabhāge ‘‘ayaṃ rūpassa ādīnavo’’ti ñatvā maggakkhaṇe dukkhapariññāsaṅkhāto dukkhasaccappaṭivedho. Dukkhasaccanti dukkhasaccappaṭivedhañāṇaṃ. Idaṃ rūpassa nissaraṇanti sacchikiriyāpaṭivedhoti pubbabhāge ‘‘idaṃ rūpassa nissaraṇa’’nti ñatvā maggakkhaṇe nirodhasacchikiriyāsaṅkhāto nirodhasaccappaṭivedho. Nirodhasaccanti nirodhasaccārammaṇaṃ nirodhasaccappaṭivedhañāṇaṃ . Yā imesu tīsu ṭhānesūti imesu yathāvuttesu tīsu samudayadukkhanirodhesu paṭivedhavasena pavattā yā diṭṭhi yo saṅkappoti yojanā. Bhāvanāpaṭivedhoti ayaṃ maggabhāvanāsaṅkhāto maggasaccappaṭivedho. Maggasaccanti maggasaccappaṭivedhañāṇaṃ.

15十五、再者，为了用另一种方式来显示诸谛和证知谛的道理，所以说了「谛，以几种行相为谛」等。其中，因为一切的一切知菩萨们，坐在菩提座，会去寻找老死等苦谛的因，也就是生等，心想「这到底是什么呢？」。而在这样寻找时，他们确定「缘」而把握了老死等苦谛的因，也就是生等，作为集谛。因此，那寻找和那把握，由于是对诸谛的寻找与把握，所以被称为「谛」，也就从寻找的意义和把握的意义而说。这种把握缘的方法，对于辟支佛们也同样可得；而对于声闻们，则是依传闻来把握缘。所谓「以通达的意义」，是指在前行阶段如此被寻找和把握的那些谛，在道刹那，以同一通达的意义而说。

15. Puna aparena pariyāyena saccāni ca saccappaṭivedhañca dassento saccanti katihākārehi saccantiādimāha. Tattha yasmā sabbepi sabbaññubodhisattā bodhipallaṅke nisinnā jarāmaraṇādikassa dukkhasaccassa jātiādikaṃ samudayasaccaṃ ‘‘kiṃ nu kho’’ti esanti, tathā esantā ca jarāmaraṇādikassa dukkhasaccassa jātiādikaṃ samudayasaccaṃ ‘‘paccayo’’ti vavatthapento pariggaṇhanti, tasmā sā ca esanā so ca pariggaho saccānaṃ esanattā pariggahattā ca ‘‘sacca’’nti katvā esanaṭṭhena pariggahaṭṭhenāti vuttaṃ. Ayañca vidhi paccekabuddhānampi paccayapariggahe labbhatiyeva, sāvakānaṃ pana anussavavasena paccayapariggahe labbhati. Paṭivedhaṭṭhenāti pubbabhāge tathā esitānaṃ pariggahitānañca maggakkhaṇe ekapaṭivedhaṭṭhena.

49在「什么为因」等句子里，「因」等全都是表示原因的异名。因为原因会使结果呈现，就像是催促说「喂，抓住它」一样投入，所以称为「因」。因为结果从那里一同生起、出生、发生，所以称为「集」、「生」、「发生」。而这里的含义是：「此以什么为因？」即是「什么因」；「此以什么为集？」即是「什么集」；「此以什么为生？」即是「什么生」；「此以什么为发生？」即是「什么发生」。然而，因为根据前述意义，它的「生」也就是因、集、生、发生，所以说了「以生为因」等。「老死」指苦谛。「老死集」是指它的缘，也就是集谛。「老死灭」指灭谛。「导向老死灭之道」指道谛。依此方式，就应该了解所有句子中的意义。

Kiṃnidānantiādīsu nidānādīni sabbāni kāraṇavevacanāni. Kāraṇañhi yasmā phalaṃ nideti ‘‘handa naṃ gaṇhathā’’ti appeti viya, tasmā ‘‘nidāna’’nti vuccati. Yasmā phalaṃ tato samudeti, jāyati, pabhavati; tasmā samudayo, jāti, pabhavoti vuccati. Ayaṃ panettha attho – kiṃ nidānaṃ etassāti kiṃnidānaṃ. Ko samudayo etassāti kiṃsamudayaṃ. Kā jāti etassāti kiṃjātikaṃ. Ko pabhavo etassāti kiṃpabhavaṃ. Yasmā pana tassa jāti yathāvuttena atthena nidānañceva samudayo ca jāti ca pabhavo ca, tasmā jātinidānantiādimāha. Jarāmaraṇanti dukkhasaccaṃ. Jarāmaraṇasamudayanti tassa paccayaṃ samudayasaccaṃ. Jarāmaraṇanirodhanti nirodhasaccaṃ. Jarāmaraṇanirodhagāminiṃ paṭipadanti maggasaccaṃ. Imināva nayena sabbapadesu attho veditabbo.

16十六、「灭智」：指以灭为所缘而生起的了知。所谓「生可能是苦谛，也可能是集谛」，是因为从有缘被了知的意义上，它是苦谛；而在作为老死之缘的意义上，它是集谛。这个道理也同样适用于其余几支。而「无明可能是苦谛」，这是因为从漏之集起，也就是无明集起的意思。

16.Nirodhappajānanāti ārammaṇakaraṇena nirodhassa pajānanā. Jāti siyā dukkhasaccaṃ, siyā samudayasaccanti bhavapaccayā paññāyanaṭṭhena dukkhasaccaṃ , jarāmaraṇassa paccayaṭṭhena samudayasaccaṃ. Esa nayo sesesupi. Avijjā siyā dukkhasaccanti pana āsavasamudayā avijjāsamudayaṭṭhenāti.

61谛论注解释完毕。

Saccakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

513. 觉支论

3. Bojjhaṅgakathā

63觉支论注解释

Bojjhaṅgakathāvaṇṇanā

17十七、现在，为了显示由证知圣谛所成就的觉支殊胜，而说以经为前导的觉支论，并解释其中未曾说过的意义。在此，首先在经中：「觉支」是指觉悟的支分，或者是觉悟者的支分。说什么呢？当一种法聚集在出世间道刹那生起时，它成为对治昏沉、掉举、止住、策励、乐著欲乐与苦行、执取断见与常见等许多灾患的对立面，这种法聚集即是所谓的念、择法、精进、喜、轻安、定、舍。由于圣弟子依此而觉悟，所以称为「觉悟」；所谓觉悟，就是从烦恼相续的睡眠中醒来，或者证悟四圣谛，或者唯作证涅槃。如经所说：‘修习七觉支后，证悟了无上正等觉。’以此称为法聚集的觉悟的支分，所以叫「觉支」，如同禅支、道支等一样。又，这位圣弟子因为依如前所述的那样的法聚集而觉悟，所以被称为觉悟者；这位觉悟者的支分，也叫做「觉支」，如同军队的支分、车的支分等。因此注释老师们说：‘能觉之人的支分，故为觉支。’念等觉支的意义已在‘应了知’的说明中讲过了。

17. Idāni saccappaṭivedhasiddhaṃ bojjhaṅgavisesaṃ dassentena kathitāya suttantapubbaṅgamāya bojjhaṅgakathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Tattha suttante tāva bojjhaṅgāti bodhiyā, bodhissa vā aṅgāti bojjhaṅgā. Kiṃ vuttaṃ hoti (saṃ. ni. aṭṭha. 3.5.182) – yā hi ayaṃ dhammasāmaggī, yāya lokuttaramaggakkhaṇe uppajjamānāya līnuddhaccapatiṭṭhānāyūhanakāmasukhattakilamathānuyogaucchedasassatābhinivesādīnaṃ anekesaṃ upaddavānaṃ paṭipakkhabhūtāya satidhammavicayavīriyapītipassaddhisamādhiupekkhāsaṅkhātāya dhammasāmaggiyā ariyasāvako bujjhatīti katvā bodhīti vuccati, bujjhatīti kilesasantānaniddāya vuṭṭhahati, cattāri vā ariyasaccāni paṭivijjhati, nibbānameva vā sacchikarotīti vuttaṃ hoti. Yathāha – ‘‘satta bojjhaṅge bhāvetvā anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambuddho’’ti (saṃ. ni. 5.378; dī. ni. 3.143). Tassā dhammasāmaggīsaṅkhātāya bodhiyā aṅgāti bojjhaṅgā jhānaṅgamaggaṅgādayo viya. Yopesa yathāvuttappakārāya etāya dhammasāmaggiyā bujjhatīti katvā ariyasāvako bodhīti vuccati, tassa bodhissa aṅgātipi bojjhaṅgā senaṅgarathaṅgādayo viya. Tenāhu aṭṭhakathācariyā ‘‘bujjhanakassa puggalassa aṅgāti bojjhaṅgā’’ti. Satisambojjhaṅgādīnaṃ attho abhiññeyyaniddese vutto.

53在「觉支义」的解释中：「导向菩提」意思是导向觉悟。为谁的觉悟？是为了通过道与果而省察涅槃、已完成应做之事者的觉悟；或者说是为了通过道而从烦恼的沉睡中醒来，通过果而安住于觉醒的状态。这是可以这样说的。强力的观也是觉支，导向觉悟。因此，这是观觉支、道觉支和果觉支共通的意义。因为在三种情况下，它们都导向觉悟，导向涅槃的证悟。由此，表达了「觉支就是菩提之支」的意思。以「觉悟故」等五个四句偈来说明觉支的生起之处，已在「应了知」的章节中讲过了。再者，「觉悟」一词，是为了显示觉支具有完成自身作用的能力，所以采用作者的说法。「以觉悟性」一词，是为了显示虽然能够完成自身作用，却没有一个实际的作者，所以采用修习的说法。「令觉悟」一词，是因为修习觉支而能促使那些瑜伽行者觉悟，所以使用使动的因作者说法。「以使觉悟性」一词，则是按照前面那种方式，用作因的作者来说明修习。通过这些方式，表达了「觉支即是菩提之支」的意思。从「菩提分法」的意义来说，因为那位通过觉悟功德而称为「菩提」的瑜伽行者，这些觉支是属于他的组成部分，所以称为菩提支。这是从觉支对瑜伽行者有助益的角度来说的。通过这些，表达了「觉支即是觉者之支」的意思。在「得慧义」等六句中：「得慧义」是指通过瑜伽修行而获得智慧的意思。「安置义」是指将众生安置（于觉悟）的意思。「令到义」是指安置之后，使其到达究竟的意思。这些是针对观觉支的解释；通过加上前缀pati、abhi、saṃ，就可区分为道果觉支，有些人是这样说的。对于一切用「法」这个名称来指代的觉支，都应当理解为「菩提之支，故为觉支」的意思。

Bojjhaṅgatthaniddese bodhāya saṃvattantīti bujjhanatthāya saṃvattanti. Kassa bujjhanatthāya? Maggaphalehi nibbānassa paccavekkhaṇāya katakiccassa bujjhanatthāya, maggena vā kilesaniddāto pabujjhanatthāya phalena pabuddhabhāvatthāyāpīti vuttaṃ hoti. Balavavipassanāyapi bojjhaṅgā bodhāya saṃvattanti . Tasmā ayaṃ vipassanāmaggaphalabojjhaṅgānaṃ sādhāraṇattho. Tīsupi hi ṭhānesu bodhāya nibbānapaṭivedhāya saṃvattanti. Etena bodhiyā aṅgāti bojjhaṅgāti vuttaṃ hoti. Bujjhantīti bojjhaṅgātiādīhi pañcahi catukkehi vuttānaṃ bojjhaṅgānaṃ uppattiṭṭhānaṃ abhiññeyyaniddese vuttaṃ. Api ca bujjhantīti bojjhaṅgānaṃ sakiccakaraṇe samatthabhāvadassanatthaṃ kattuniddeso . Bujjhanaṭṭhenāti sakiccakaraṇasamatthattepi sati kattuno abhāvadassanatthaṃ bhāvaniddeso. Bodhentīti bojjhaṅgabhāvanāya bujjhantānaṃ yogīnaṃ payojakattā bojjhaṅgānaṃ hetukattuniddeso. Bodhanaṭṭhenāti paṭhamaṃ vuttanayeneva payojakahetukattunā bhāvaniddeso. Etehi bodhiyā aṅgā bojjhaṅgāti vuttaṃ hoti. Bodhipakkhiyaṭṭhenāti bujjhanaṭṭhena bodhīti laddhanāmassa yogissa pakkhe bhavattā. Ayametesaṃ yogino upakārakattaniddeso. Etehi bodhissa aṅgāti bojjhaṅgāti vuttaṃ hoti. Buddhilabhanaṭṭhenātiādike chakke buddhilabhanaṭṭhenāti yogāvacarena buddhiyā pāpuṇanaṭṭhena. Ropanaṭṭhenāti sattānaṃ patiṭṭhāpanaṭṭhena . Pāpanaṭṭhenāti patiṭṭhāpitāya niṭṭhāpanaṭṭhena. Ime vipassanābojjhaṅgā pati-abhi-saṃ-iti tīhi upasaggehi visesitā maggaphalabojjhaṅgāti vadanti. Sabbesampi dhammavohārena niddiṭṭhānaṃ bojjhaṅgānaṃ bodhiyā aṅgāti bojjhaṅgāti vuttaṃ hotīti veditabbaṃ.

66根根等十法的解释

Mūlamūlakādidasakavaṇṇanā

1818. 在阐述「以根义」等根根十法时：「以根义」：在观等觉支中，前面的觉支对于后面的觉支，对于同时生起的其他法，以及它们彼此之间，都具有「根」的意义，所以称为「根」。「以根行义」：先成为根，然后再以根的身份去运作，这就是「根行」。「以根行义」的意思就是，作为根而生起作用。「以根摄义」：因为这些觉支从最初生起时就被把握、被摄持，所以称为「摄持」；而它们是作为根的摄持，所以叫「根摄持」，「以根摄持义」就是这个意思。这些觉支彼此之间如同眷属一般而转起，所以是「眷属义」；以修习达到圆满的状态，所以是「圆满义」；以到达究竟的状态，所以是「熟达义」。这些觉支本身既是根，又因为有六种不同的分类，所以具有「无碍解」的特性，因此被称为「根无碍解」。于是有「以根无碍解义」。「以令到达根无碍解义」：对于精进修习觉支的瑜伽行者，能使他达到这种根无碍解。对该瑜伽行者来说，还有对于根无碍解得自在的「自在状态」之义。在其它类似以个人为对象的名称中，应知都是表达「觉支即觉者之支」的意思。而在「于根无碍解得自在者」这类表示究竟的语句中，应知是指果觉支。另有版本读作「得自在者」。

18.Mūlaṭṭhenātiādike mūlamūlake dasake mūlaṭṭhenāti vipassanādīsu purimā purimā bojjhaṅgā pacchimānaṃ pacchimānaṃ bojjhaṅgānañca sahajātadhammānañca aññamaññañca mūlaṭṭhena. Mūlacariyaṭṭhenāti mūlaṃ hutvā cariyā pavatti mūlacariyā. Tena mūlacariyaṭṭhena, mūlaṃ hutvā pavattanaṭṭhenāti attho. Mūlapariggahaṭṭhenāti te eva bojjhaṅgā ādito pabhuti uppādanatthāya parigayhamānattā pariggahā, mūlāniyeva pariggahā mūlapariggahā. Tena mūlapariggahaṭṭhena. Te eva aññamaññaṃ parivāravasena parivāraṭṭhena. Bhāvanāpāripūrivasena paripūraṇaṭṭhena. Niṭṭhaṃ pāpuṇanavasena paripākaṭṭhena. Te eva mūlāni ca chabbidhā pabhedabhinnattā paṭisambhidā cāti mūlapaṭisambhidā. Tena mūlapaṭisambhidaṭṭhena. Mūlapaṭisambhidāpāpanaṭṭhenāti bojjhaṅgabhāvanānuyuttassa yogino taṃ mūlapaṭisambhidaṃ pāpanaṭṭhena . Tasseva yogino tassā mūlapaṭisambhidāya vasībhāvaṭṭhena. Sesesupi īdisesu puggalavohāresu bodhissa aṅgāti bojjhaṅgāti vuttaṃ hotīti veditabbaṃ. Mūlapaṭisambhidāya vasībhāvappattānampīti īdisesupi niṭṭhāvacanesu phalabojjhaṅgāti veditabbaṃ. Vasībhāvaṃ pattānantipi pāṭho.

68根根十法完毕。

Mūlamūlakadasakaṃ niṭṭhitaṃ.

55对于其余九种十法，例如因根等，凡是共通性的解说，都应按照同样的方式来理解。而在不共之处，则如此说：那些前面提到的觉支，对于前面提到的各种法，因为能够产生它们，所以称为「因」；因为能够资助、支撑它们，所以称为「缘」。这些觉支本身，由于具有彼分断、正断、止息、清净的状态，所以称为「清净」；由于远离一切过失，所以称为「无过失」；因为依「一切善法都是出离」的教导，所以称为「出离」；由于从烦恼中解脱，以彼分解脱等方式，所以称为「解脱」。道觉支与果觉支，因为远离了那些已经被作为所缘的诸漏，所以称为「无漏」。三种觉支，因为从烦恼中空无，以彼分远离等方式，所以称为「远离」。观觉支和道觉支，因为以完全舍离的方式遣舍，和以跃入（涅槃）的方式遣舍，所以称为「遣舍」；果觉支则只有以跃入的方式遣舍，所以也称为「遣舍」。

Sesesupi hetumūlakādīsu navasu dasakesu imināva nayena sādhāraṇavacanānaṃ attho veditabbo . Asādhāraṇesu pana yathāvuttā eva bojjhaṅgā yathāvuttānaṃ dhammānaṃ janakattā hetū nāma honti. Upatthambhakattā paccayā nāma. Te eva tadaṅgasamucchedapaṭippassaddhivisuddhibhūtattā visuddhi nāma. Vajjavirahitattā anavajjā nāma. ‘‘Sabbepi kusalā dhammā nekkhamma’’nti vacanato nekkhammaṃ nāma. Kilesehi vimuttattā tadaṅgavimuttiādivasena vimutti nāma. Maggaphalabojjhaṅgā visayībhūtehi āsavehi virahitattā anāsavā. Tividhāpi bojjhaṅgā kilesehi suññattā tadaṅgavivekādivasena vivekā. Vipassanāmaggabojjhaṅgā pariccāgavosaggattā pakkhandanavosaggattā ca vosaggā. Phalabojjhaṅgā pakkhandanavosaggattā vosaggā.

1919. 对于以「觉知根义」等一个一个词所说明的九种十法，应按照前面所讲的方式来理解。不过，「得自在者」这句话，由于不是现在时的表述，所以在此并不适用。而「摄受义」等，在「应了知」的章节中已经解释过了。

19.Mūlaṭṭhaṃbujjhantītiādayo ekekapadavasena niddiṭṭhā nava dasakā vuttanayeneva veditabbā. Vasībhāvappattānanti padaṃ pana vattamānavacanābhāvena na yojitaṃ. Pariggahaṭṭhādayo abhiññeyyaniddese vuttatthā.

2020. 接着，长老为了通过解释来开示觉支的修习方法，先诵出自己所说的经，然后说了“一时”等作为序言的缘起，再诵出经文。正是因为这部经是他自己所说，所以这里没有说“如是我闻”。而说“尊者舍利弗”，则是为了表明说法者的身份，以第三人称来称呼自己，如同在讲另一个人一般。这样的表达方式，在世俗的典籍中也经常被采用。“于午前时分”：是指整个午前时分，这里用业格来表示完全涵盖整个时段的意味；其余两个时分（午后、夜晚）的说法，也是同样的道理。对于“念觉支如是而有”这句经文，意思是：“像这样的念觉支，确实在我心中生起。”“无量成为我的”意思就是：“无量”这个状态在我心中出现。“善修习成为我的”意思是：“完全圆满地修习”这个状态在我心中出现。“住”：指的是在缘取涅槃为所缘时，持续地保持着这种安住。“退”：指的是从涅槃这个所缘上退失、远离。对于其他的觉支，也应依照这样的方式来理解。

20. Puna thero attanā desitaṃ suttantaṃ uddisitvā tassa niddesavasena bojjhaṅgavidhiṃ dassetukāmo ekaṃ samayantiādikaṃ nidānaṃ vatvā suttantaṃ tāva uddisi. Attanā desitasuttattā eva cettha evaṃ me sutanti na vuttaṃ. Āyasmā sāriputtoti panettha desakabyattibhāvatthaṃ attānaṃ paraṃ viya katvā vuttaṃ. Īdisañhi vacanaṃ loke ganthesu payujjanti. Pubbaṇhasamayanti sakalaṃ pubbaṇhasamayaṃ. Accantasaṃyogatthe upayogavacanaṃ. Sesadvayepi eseva nayo. Satisambojjhaṅgo iti ceme hotīti satisambojjhaṅgoti evañce mayhaṃ hoti. Appamāṇoti me hotīti appamāṇoti evaṃ me hoti. Susamāraddhoti me hotīti suṭṭhu paripuṇṇoti evaṃ me hoti. Tiṭṭhantanti nibbānārammaṇe pavattivasena tiṭṭhantaṃ. Cavatīti nibbānārammaṇato apagacchati. Sesabojjhaṅgesupi eseva nayo.

58“Rājamahāmattassa”（国王的大臣）：指国王身边的重要大臣，或者指拥有广大财富、以巨大的财富量来衡量的人。“Nānārattānaṃ”（种种染色之物）：指各种颜色染成的物品。这里用属格来表达“充满”的意思，实际上是指“种种染色之物”。“Dussakaraṇḍaka”：意为装衣服的箱子。“Dussayuga”：一套衣服。“Pārupituṃ”：为了穿着。在这部经中，长老开示的是果觉支。当长老以念觉支作为主导而进入果等至时，其余的觉支就随之而生起；如果以择法觉支等任何一个觉支为主导而进入，其余的觉支也同样会跟随着生起。长老正是为了显示自己在果等至中所具备的熟练与自在，才讲述了这部经。

Rājamahāmattassāti rañño mahāamaccassa, mahatiyā vā bhogamattāya bhogappamāṇena samannāgatassa. Nānārattānanti nānāraṅgarattānaṃ, pūraṇatthe sāmivacanaṃ, nānārattehīti attho. Dussakaraṇḍakoti dussapeḷā. Dussayuganti vatthayugalaṃ. Pārupitunti acchādetuṃ. Imasmiṃ suttante therassa phalabojjhaṅgā kathitā. Yadā hi thero satisambojjhaṅgaṃ sīsaṃ katvā phalasamāpattiṃ samāpajjati, tadā itare tadanvayā honti. Yadā dhammavicayādīsu aññataraṃ, tadā sesāpi tadanvayā hontīti evaṃ phalasamāpattiyā attano ciṇṇavasībhāvaṃ dassento thero imaṃ suttantaṃ kathesīti.

73经文解释的注释

Suttantaniddesavaṇṇanā

21“云何念觉支如是而有”：这是问，以念觉支为首入果等至时，即使其他觉支也存在，这样生起的念觉支是怎样的？也就是说，在生起这一念觉支的人那里，那个念觉支到底是什么？“灭出现的时间”：指灭出现的时间长度，也就是在那种时间里，涅槃作为所缘出现。“火焰的程度”：指光焰的量。“云何成为无量”：这是问，在无量的念觉支也存在的情况下，这样成为无量的念觉支是怎样的？也就是说，在生起这种念觉支的人那里，那个无量的念觉支是什么？“有量所缚”：烦恼、缠缚以及带来再有的诸行，叫作“有量所缚”。依据《中部》所说“贪作量，嗔作量，痴作量”，当某人生起贪等时，就以此“这有这么多”的方式去度量，因此称为“量”。被系缚、被挂碍、依赖于这个量，所以烦恼等就叫作“有量所缚”。其中的“烦恼”指随眠烦恼，“缠缚”指现行烦恼。“带来再有的行”：一次又一次制造存有的，就是“再有”；以这种存有为性的，叫作“有再有的”；即善与不善的业行。“无量”：因为没有上面说的那种量，所以称为“无量”。道与果也是无量的，为了显示其特胜，故以“不动”义和“无为”义来表述。因为不会毁坏，所以是“不动”；因为没有因缘，所以是“无为”。凡是不动并且无为的，就极度的远离了限量。

21.Kathaṃsatisambojjhaṅgo iti ce hotīti bojjhaṅgoti satisambojjhaṅgaṃ sīsaṃ katvā phalasamāpattiṃ samāpajjantassa aññesu bojjhaṅgesu vijjamānesu evaṃ ayaṃ satisambojjhaṅgo hotīti iti ce pavattassa kathaṃ so satisambojjhaṅgo hotīti attho. Yāvatā nirodhūpaṭṭhātīti yattakena kālena nirodho upaṭṭhāti, yattake kāle ārammaṇato nibbānaṃ upaṭṭhātīti attho. Yāvatā accīti yattakena parimāṇena jālā. Kathaṃ appamāṇo iti ce hotīti bojjhaṅgoti na appamāṇepi satisambojjhaṅge vijjamāne evaṃ ayaṃ appamāṇo hotīti iti ce pavattassa so appamāṇo satisambojjhaṅgo kathaṃ hotīti attho. Pamāṇabaddhāti kilesā ca pariyuṭṭhānā ca ponobhavikasaṅkhārā ca pamāṇabaddhā nāma honti. ‘‘Rāgopamāṇakaraṇo, doso pamāṇakaraṇo, moho pamāṇakaraṇo’’ti (ma. ni. 1.459) vacanato rāgādayo yassa uppajjanti, ‘‘ayaṃ ettako’’ti tassa pamāṇakaraṇato pamāṇaṃ nāma. Tasmiṃ pamāṇe baddhā paṭibaddhā āyattāti kilesādayo pamāṇabaddhā nāma honti. Kilesāti anusayabhūtā, pariyuṭṭhānāti samudācārappattakilesā. Saṅkhārā ponobhavikāti punappunaṃ bhavakaraṇaṃ punabhavo, punabhavo sīlametesanti ponabhavikā, ponabhavikā eva ponobhavikā. Kusalākusalakammasaṅkhātā saṅkhārā. Appamāṇoti vuttappakārassa pamāṇassa abhāvena appamāṇo. Maggaphalānampi appamāṇattā tato visesanatthaṃ acalaṭṭhena asaṅkhataṭṭhenāti vuttaṃ. Bhaṅgābhāvato acalo, paccayābhāvato asaṅkhato. Yo hi acalo asaṅkhato ca, so ativiya pamāṇavirahito hoti.

60“云何善修习”：应按前面所说的方法来理解。“不平”：本身就不平坦，又是造成不平状态的原因，所以叫作“不平”。“平正之法”：因为寂静之义与殊胜之义，所以是平正的法。由于没有限量，所以是寂静的；正如经中所说：“比丘们，凡是有为法或无为法，离欲在这些法中被称为最上”，由于是一切法中最高胜的意思，所以是殊胜的。在这平正的法中极其精勤修习的，就叫作“善修习”。“因为转向的缘故”：这是针对果等至生起的时间而言，意思是，意门转向心在所谓的不生等涅槃中生起了。“住立”：就是生起、进行的意思。“生起等”的含义前面已经解释过了。以其余各个觉支为根本的那些段落，也按照这个方式来理解。

Kathaṃ susamāraddho iti ce hotīti bojjhaṅgoti anantaraṃ vuttanayena yojetabbaṃ. Visamāti sayañca visamattā, visamassa ca bhāvassa hetuttā visamā. Samadhammoti santaṭṭhena paṇītaṭṭhena samo dhammo. Pamāṇābhāvato santo. ‘‘Yāvatā, bhikkhave, dhammā saṅkhatā vā asaṅkhatā vā, virāgo tesaṃ dhammānaṃ aggamakkhāyatī’’ti (a. ni. 4.34; itivu. 90) vacanato sabbadhammuttamaṭṭhena paṇīto. Tasmiṃ samadhammoti vutte susame āraddho susamāraddho. Āvajjitattāti phalasamāpattiyā pavattakālaṃ sandhāya vuttaṃ. Anuppādādisaṅkhāte nibbāne manodvārāvajjanassa uppannattāti vuttaṃ hoti. Tiṭṭhatīti pavattati. Uppādādīni heṭṭhā vuttatthāni. Sesabojjhaṅgamūlakesupi vāresu eseva nayo.

76觉支论注释结束。

Bojjhaṅgakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

61慈心论

4. Mettākathā

78慈心论注释

Mettākathāvaṇṇanā

22现在，在觉支论之后所说的是慈心论，它以觉支论为前行并以经为先导。这里要注释其中未曾说明过的意义。首先，就经文来说：「已修习」：指以恭敬、专注的态度修习。「已多修习」：指已经让它增长。「已多所作」：指一遍又一遍地修习。「已作乘」：指使它像已被套好的车乘那样。「已作依处」：指由于能安住的意思，把它作为像地基一样的基础。「已安立」：指已经现前安立。「已惯习」：指从各方面反复修习累积。「已善修习」：指非常善巧地精勤修习，也就是修得很好。这里的「功德」是指优越的好处。「应期望」：是应当期待、应当希求的。「安乐眠」：不像其他人那样，睡觉时翻来覆去、呻吟叫苦，而是睡得安稳，即使进入睡眠也像入了禅定一样。「安乐寤」：不像其他人那样，醒来时叹气、打呵欠、辗转不适，而是像慢慢开放的莲花那样，安乐地、没有困苦地醒来。「不梦见恶梦」：即使做梦，也只做吉祥的梦，就像在礼拜佛塔、恭敬供养、听闻佛法一样；不像别人那样，梦见自己被盗贼包围、被猛兽追赶、或坠落悬崖，不会做那种恶梦。「为人类所喜爱」：就像胸前佩戴的珍珠项链或头上装点的花鬘那样，为人们所喜欢、令他们悦意。「为非人喜爱」：如同为人类所喜爱一样，也为非人所喜爱。「天神守护」：天神像父母保护自己的孩子一样守护他。「火、毒、刀杖不能害」：对于修慈住的人，火、毒、刀杖不能侵害，不能进入他的身体，也就是说，不能损伤他的身体。「心迅速入定」：修慈住的人，心很快就进入禅定，没有任何迟钝。「面容清净」：他的面容呈现清净的光泽，就像从捆绑中释放出来的棕榈果那样。「不迷乱而死」：修慈住的人绝没有迷惑而死的事，他命终时就像安静地入睡一样，没有迷乱。「若未更证得」：如果从慈等至不能向上证得阿拉汉果，那么命终之后，就如从睡梦中醒来一般，往生梵天界，也就是出生于梵天界的意思。

22. Idāni bojjhaṅgakathānantaraṃ kathitāya bojjhaṅgakathāgatiyā suttantapubbaṅgamāya mettākathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Tattha suttante tāva āsevitāyāti ādarena sevitāya. Bhāvitāyāti vaḍḍhitāya. Bahulīkatāyāti punappunaṃ katāya. Yānīkatāyāti yuttayānasadisāya katāya. Vatthukatāyāti patiṭṭhānaṭṭhena vatthu viya katāya. Anuṭṭhitāyāti paccupaṭṭhitāya. Paricitāyāti samantato citāya upacitāya. Susamāraddhāyāti suṭṭhu samāraddhāya sukatāya . Ānisaṃsāti guṇā. Pāṭikaṅkhāti paṭikaṅkhitabbā icchitabbā. Sukhaṃ supatīti yathā sesajanā samparivattamānā kākacchamānā dukkhaṃ supanti, evaṃ asupitvā sukhaṃ supati. Niddaṃ okkantopi samāpattiṃ samāpanno viya hoti. Sukhaṃ paṭibujjhatīti yathā aññe nitthunantā vijambhantā samparivattantā dukkhaṃ paṭibujjhanti, evaṃ apaṭibujjhitvā vikasamānamiva padumaṃ sukhaṃ nibbikāraṃ paṭibujjhati. Na pāpakaṃ supinaṃ passatīti supinaṃ passantopi bhaddakameva supinaṃ passati. Cetiyaṃ vandanto viya pūjaṃ karonto viya dhammaṃ suṇanto viya ca hoti. Yathā panaññe attānaṃ corehi parivāritaṃ viya vāḷehi upaddutaṃ viya papāte patantaṃ viya ca passanti, na evaṃ pāpakaṃ supinaṃ passati. Manussānaṃ piyo hotīti ure āmuttamuttāhāro viya sīse piḷandhamālā viya ca manussānaṃ piyo hoti manāpo. Amanussānaṃ piyo hotīti yatheva ca manussānaṃ, evaṃ amanussānampi piyo hoti. Devatā rakkhantīti puttamiva mātāpitaro devatā rakkhanti. Nāssa aggi vā visaṃ vā satthaṃ vā kamatīti mettāvihārissa kāye aggi vā visaṃ vā satthaṃ vā na kamati na pavisati, nāssa kāyaṃ vikopetīti vuttaṃ hoti. Tuvaṭaṃ cittaṃ samādhiyatīti mettāvihārino khippameva cittaṃ samādhiyati, natthi tassa dandhāyitattaṃ. Mukhavaṇṇo vippasīdatīti bandhanā pamuttatālapakkaṃ viya cassa vippasannavaṇṇaṃ mukhaṃ hoti. Asammūḷho kālaṃ karotīti mettāvihārino sammohamaraṇaṃ nāma natthi, asammūḷho niddaṃ okkamanto viya kālaṃ karoti. Uttari appaṭivijjhantoti mettāsamāpattito uttariṃ arahattaṃ adhigantuṃ asakkonto ito cavitvā suttappabuddho viya brahmalokūpago hotīti brahmalokaṃ upapajjatīti attho.

63在慈心的分别中：「无方所遍满」：方所就是界限，没有方所就是没有界限，因此称为「无方所」；也就是没有区域限制地全面遍满、触及的意思。「有方所」：指依某一范围来修习。「方向遍满」：指在各个方向进行遍满。「一切」：完全无余、全部摄取。「有情」这个字的意义，在《智论》的论母注释中已经说过；不过按通俗的说法，这个称呼也用在离贪者身上，就像用竹篾做的扇子也叫“多罗叶扇”一样。「无怨」：远离了怨恨。「无嗔」：远离了嗔恨。「无恼」：没有痛苦（也读作无折磨）。「愿安乐而有身」：希望他们能够快乐地存活。其中，「无怨」是显示在自己这一方，以及对他人那一方都没有怨恨；「无嗔」等是表明因为没有怨恨，所以没有以怨恨为根源的嗔恨；「无恼」是表明因为没有嗔恨，所以没有以嗔恨为根源的痛苦；「愿安乐而有身」是表明因为没有了痛苦，所以能安乐地生活。应当知道这里文句之间的关联是这样。而在这「愿无怨」「无嗔」等四句当中，哪一句在心中最明显，就依哪一句来遍满慈心。

Mettāniddese anodhiso pharaṇāti odhi mariyādā, na odhi anodhi. Tato anodhiso, anodhitoti attho, nippadesato phusanāti vuttaṃ hoti. Odhisoti padesavasena. Disāpharaṇāti disāsu pharaṇā. Sabbeti anavasesapariyādānaṃ. Sattātipadassa attho ñāṇakathāmātikāvaṇṇanāyaṃ vutto, ruḷhīsaddena pana vītarāgesupi ayaṃ vohāro vattati vilīvamayepi bījanivisese tālavaṇṭavohāro viya. Averāti verarahitā. Abyāpajjāti byāpādarahitā. Anīghāti niddukkhā. Anigghātipi pāṭho. Sukhī attānaṃpariharantūti sukhitā hutvā attabhāvaṃ vattayantu. ‘‘Averā’’ti ca sakasantāne ca pare paṭicca, parasantāne ca itare paṭicca verābhāvo dassito, ‘‘abyāpajjā’’tiādīsu verābhāvā tammūlakabyāpādābhāvo, ‘‘anīghā’’ti byāpādābhāvā tammūlakadukkhābhāvo, ‘‘sukhī attānaṃ pariharantū’’ti dukkhābhāvāsukhena attabhāvapariharaṇaṃ dassitanti evamettha vacanasambandho veditabboti. Imesu ca ‘‘averā hontū’’tiādīsu catūsupi vacanesu yaṃ yaṃ pākaṭaṃ hoti, tassa tassa vasena mettāya pharati.

64在「命」等词中，因为有呼吸所以称为「命」，意思是靠出息入息维生。因为已经生起所以称为「生」，指已经再生者。地狱称为“puṃ”，流向那地狱的，所以叫「人」。「有身」是指身体，也指五蕴；由于只是依于这个施设而存在，所以属于那个有身、被那个有身所限定、包含在那个有身当中的，就叫作「有身所摄」。正如「众生」这个词一样，其余那些词也都是依习惯用法而安立，要知道这些都是「一切众生」的同义词。当然，还有像‘一切生类、一切命者’等其他一切众生的同义词，但为了彰显其明显性，只取这五个，而说‘以五种方式无分别遍满的慈心解脱’。如果有人不只是把这些词当作单纯的名言，还想要追求它们意义上的差别，那就与无分别遍满相违了。因此，不应那样执取意义，要在这五种方式中，任选一种来无分别地遍满慈心。

Pāṇātiādīsu pāṇanatāya pāṇā, assāsapassāsāyattavuttitāyāti attho. Bhūtattā bhūtā, abhinibbattāti attho. Puṃ vuccati nirayo, taṃ puṃ galanti gacchantīti puggalā. Attabhāvo vuccati sarīraṃ, khandhapañcakameva vā, taṃ upādāya paññattimattasabbhāvato, tasmiṃ attabhāve pariyāpannā paricchinnā antogadhāti attabhāvapariyāpannā. Yathā ca sattāti vacanaṃ, evaṃ sesānipi ruḷhīvasena āropetvā sabbānetāni sabbasattavevacanānīti veditabbāni. Kāmañca aññānipi ‘‘sabbe jantū sabbe jīvā’’tiādīni sabbasattavevacanāni atthi, pākaṭavasena pana imāneva pañca gahetvā ‘‘pañcahākārehi anodhiso pharaṇā mettācetovimuttī’’ti vuccati. Ye pana ‘‘sattā pāṇā’’tiādīnaṃ na kevalaṃ vacanamattatova, atha kho atthatopi nānattameva iccheyyuṃ, tesaṃ anodhiso pharaṇā virujjhati. Tasmā tathā atthaṃ aggahetvā imesu pañcasu ākāresu aññataravasena anodhiso mettāya pharati.

65在分别遍满中，「女人」和「男人」是就性别说的；「圣」和「非圣」是就圣者与凡夫说的；「天」「人」和「堕落者」是就再生说的。就方向遍满而言，如果不作方向的区分，于一切方向依‘一切众生’等方式遍满，就是无分别遍满；如果于一切方向依‘一切女人’等方式遍满，就是分别遍满。

Odhiso pharaṇe pana itthiyo purisāti liṅgavasena vuttaṃ, ariyā anariyāti ariyaputhujjanavasena, devāmanussā vinipātikāti upapattivasena. Disāpharaṇepi disāvibhāgaṃ akatvā sabbadisāsu ‘‘sabbe sattā’’tiādinā nayena pharaṇato anodhiso pharaṇā hoti, sabbadisāsu ‘‘sabbā itthiyo’’tiādinā nayena pharaṇato odhiso pharaṇā.

66然而，因为这三种慈心遍满都是依得安止的心而说，所以在三种情况中都应取安止。在无分别遍满中，‘愿一切众生无怨’是一句，‘愿无嗔恨’是一句，‘愿无忧恼’是一句，‘愿他们安乐而自护’是一句。这四句也都是依利益安立而说，因为慈的特相正是利益安立。如此，在「众生」等五种方式中，每种各四句安止，便有二十种安止。在分别遍满中，于‘一切女人’等七种方式中，每种各四句安止，便有二十八种安止。在方向遍满中，依‘东方的一切众生’等方式，每一方各有二十安止，共二百安止；依‘东方的一切女人’等方式，每一方各有二十八安止，共二百八十安止；这样总计便有四百八十种安止。因此，这里所说的一切安止，即为五百二十八种安止。而且，就如同对慈的三种遍满所说明的那样，对悲、喜、舍的遍满也应当知道是同样解说。

Yasmā pana ayaṃ tividhāpi mettāpharaṇā appanāpattacittassa vasena vuttā, tasmā tīsu vāresu appanā gahetabbā. Anodhiso pharaṇe tāva ‘‘sabbe sattā averā hontū’’ti ekā, ‘‘abyāpajjā hontū’’ti ekā ‘‘anīghā hontū’’ti ekā, ‘‘sukhī attānaṃ pariharantū’’ti ekā. Tānipi hi cattāri hitopasaṃhāravaseneva vuttāni. Hitopasaṃhāralakkhaṇā hi mettā. Iti ‘‘sattā’’tiādīsu pañcasu ākāresu catassannaṃ catassannaṃ appanānaṃ vasena vīsati appanā honti, odhiso pharaṇe ‘‘sabbā itthiyo’’tiādīsu sattasu ākāresu catassannaṃ catassannaṃ vasena aṭṭhavīsati appanā. Disāpharaṇe pana ‘‘sabbe puratthimāya disāya sattā’’tiādinā nayena ekamekissā disāya vīsati vīsati katvā dve satāni, ‘‘sabbā puratthimāya disāya itthiyo’’tiādinā nayena ekamekissā disāya aṭṭhavīsati aṭṭhavīsati katvā asīti dve satānīti cattāri satāni asīti ca appanā. Iti sabbānipi idha vuttāni aṭṭhavīsādhikāni pañca appanāsatāni honti. Yathā ca mettāya tividhena pharaṇā vuttā, tathā karuṇāmuditāupekkhānampi vuttāva hotīti veditabbaṃ.

841. 根抉择的解释

1. Indriyavāravaṇṇanā

2323. 接着，为了显示慈等至的方式以及根等的修习，说：‘舍弃对一切众生的压迫’等等。在这里，「压迫」指内在的身体压迫；「毁坏」指外在的身体伤害；「热恼」指任何方式的心理热恼；「消亡」指寿命等的自然灭尽；「损害」指从外部对生命的伤害。「舍弃」是指以自心将压迫等一项一项地摒除。这压迫等五词，是从回避慈等至的对立面来说的；而不压迫等，则是从慈等至本身来说的。‘以不压迫’，就是以不压迫的方式，对一切众生修慈，应这样连接理解。其余的也如此。‘莫怨、莫苦、莫有苦性’这三句，是遮止慈等至对立面的话。‘莫’字的意思是‘愿他们不要’。‘无怨、安乐、有乐性’这三句，是表达慈等至本身的话。要知道，‘无嗔恨、无忧恼’这两句，已经被‘安乐’一词所包含。「有乐性」是显示那安乐的持续转起。‘有乐性’跟‘愿他们安乐而自护’，在意义上是一样的。或者，不压迫等词也已包含了无嗔恨、无忧恼的意思。「以八种方式」就是指：‘以不压迫’等五种慈等至的方式，加上‘愿无怨’等三种慈等至的方式，以此八种方式。「修习慈」就是使心润泽。「思惟彼法」就是思惟那利益安立，令心倾向、流向它，令它转起的意思。「从一切嗔恨缠缚中解脱」就是通过镇伏，从作为慈之对立面的一切嗔恨现行中解脱。「慈」、「心」、「解脱」——这是将单一的慈，从三个方面来加以说明。

23. Atha mettūpasaṃhārākāraṃ indriyādiparibhāvanañca dassetuṃ sabbesaṃ sattānaṃ pīḷanaṃ vajjetvātiādimāha. Tattha pīḷananti abbhantarato sarīrapīḷanaṃ. Upaghātanti bāhirato sarīropaghātaṃ. Santāpanti yathā tathā vā cittasantāpanaṃ. Pariyādānanti pakatiyā jīvitādiparikkhayaṃ. Vihesanti parato jīvitaviheṭhanaṃ. Vajjetvāti pīḷanādīsu ekekaṃ attano citteneva apanetvā. Imāni pīḷanādīni pañca padāni mettopasaṃhārassa paṭipakkhavivajjanavasena vuttāni, apīḷanāyātiādīni mettopasaṃhāravasena. Apīḷanāyāti apīḷanākārena, sabbe satte mettāyatīti sambandho. Evaṃ sesesupi. Mā verino mā dukkhino mā dukkhitattāti imānipi tīṇi mettopasaṃhārassa paṭipakkhapaṭikkhepavacanāni. Mā-vacanassa mā hontūti attho. Averino sukhino sukhitattāti imāni tīṇi mettopasaṃhāravacanāni. ‘‘Abyāpajjā anīghā’’ti idaṃ dvayaṃ ‘‘sukhino’’ti vacanena saṅgahitanti veditabbaṃ. Sukhitattāti tasseva sukhassa niccappavattidassanaṃ. ‘‘Sukhitattā’’ti ca ‘‘sukhī attānaṃ pariharantū’’ti ca atthato ekaṃ. ‘‘Apīḷanāyā’’tiādīhi vā abyāpajjānīghavacanāni saṅgahitāni. Aṭṭhahākārehīti ‘‘apīḷanāyā’’tiādayo pañca mettopasaṃhārākārā ‘‘averino hontū’’tiādayo tayo mettopasaṃhārākārāti imehi aṭṭhahākārehi. Mettāyatīti siniyhati. Taṃ dhammaṃ cetayatīti taṃ hitopasaṃhāraṃ cetayati abhisandahati, pavattetīti attho. Sabbabyāpādapariyuṭṭhānehivimuccatīti mettāya paṭipakkhabhūtehi sabbehi byāpādasamudācārehi vikkhambhanato vimuccati. Mettā ca ceto ca vimutti cāti ekāyeva mettā tidhā vaṇṇitā.

68「无怨、安稳、安乐」这三句，是略摄前文已说的各种方式而说的。‘以信胜解’等方式所说的「五根」，都是与慈相应的。在‘习修’等六项中，「习修」是指通过它们来修习慈，所以称为习修。同样，「修习」就是多作。「庄严」是装饰。「善庄严」是很好地装饰、打扮了。「资具」是必需品。「善资具」是很好地具足了必需品。「眷属」是以守护的意义来说的。另外，习修等二十八个词，是为了称赞慈的功德而说的。其中，「圆满」是指达到了圆满的状态。「俱有」是指与慈俱有。俱生等词也是同样的道理。「投入」是指由慈进入，或者通过它们进入慈，所以称为投入。沉入等词也是同样的道理。「此为寂静触」——意思是，这慈是寂静的，通过它们而有触，所以叫‘此为寂静触’；这里用了中性词，就像‘此是最上’等用法一样。「善住立」是很好地安住了。「善兴起」是很好地举起了。「善解脱」是从各自的对立面中很好地解脱了。「令生起」是指与慈相应，从而令慈生起。「令照耀」是让它变得明显。「令发光」是让它变得光亮。

Averino khemino sukhinoti imāni tīṇi padāni pubbe vutte ākāre saṅkhepena saṅgahetvā vuttāni. Saddhāya adhimuccatītiādinā nayena vuttāni pañcindriyāni mettāya sampayuttāniyeva. Āsevanātiādīsu chasu vāresu āsevīyati etehi mettāti āsevanā. Tathā bhāvanā bahulīkammaṃ. Alaṅkārāti vibhūsanā. Svālaṅkatāti suṭṭhu alaṅkatā bhūsitā. Parikkhārāti sambhārā. Suparikkhatāti suṭṭhu sambhatā. Parivārāti rakkhanaṭṭhena. Puna āsevanādīni aṭṭhavīsati padāni mettāya vaṇṇabhaṇanatthaṃ vuttāni. Tattha pāripūrīti paripuṇṇabhāvā. Sahagatāti mettāya sahagatā. Tathā sahajātādayo. Pakkhandanāti mettāya pavisanā, pakkhandati etehi mettāti vā pakkhandanā. Tathā saṃsīdanādayo. Etaṃ santanti phassanāti esā mettā santāti etehi phassanā hotīti etaṃ santanti phassanā ‘‘etadagga’’ntiādīsu (a. ni. 1.188 ādayo) viya napuṃsakavacanaṃ. Svādhiṭṭhitāti suṭṭhu patiṭṭhitā. Susamuggatāti suṭṭhu samussitā. Suvimuttāti attano attano paccanīkehi suṭṭhu vimuttā. Nibbattentīti mettāsampayuttā hutvā mettaṃ nibbattenti. Jotentīti pākaṭaṃ karonti. Patāpentīti virocenti.

872-4. 力等三种抉择的解释

2-4. Balādivārattayavaṇṇanā

24-2724-27. 「力」抉择，也要依照「根」抉择中所说的方法来理解。「觉支」和「道支」抉择，是从同义异名的角度来说的，而不是依据各自的特相来说。在「道支」抉择中，「正语」「正业」「正命」是依于慈的前分而说的，不是依于安止而说的，因为它们并非与慈同时存在。而‘一切生命’等其余抉择的意义，也应当依照「众生」抉择中所说的方法来理解。至于详细的修习慈的方法，则应当从《清净道论》中获取。

24-27. Indriyavāre vuttanayeneva balavāropi veditabbo. Bojjhaṅgamaggaṅgavārā pariyāyena vuttā, na yathālakkhaṇavasena. Maggaṅgavāre sammāvācākammantājīvā mettāya pubbabhāgavasena vuttā, na appanāvasena. Na hi ete mettāya saha bhavanti. Sabbesaṃ pāṇānantiādīnaṃ sesavārānampi sattavāre vuttanayeneva attho veditabbo. Mettābhāvanāvidhānaṃ pana visuddhimaggato (visuddhi. 1.240 ādayo) gahetabbanti.

89慈心论的解释结束。

Mettākathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

705. 离贪论

5. Virāgakathā

91离贪论的解释

Virāgakathāvaṇṇanā

2828. 现在，紧接在先前所说、以道为目的与归宿的慈心论之后，要对称为「离贪」、且以道为先导的离贪论，进行其前所未释含义的注释。在这里，首先为了解释“厌离者离贪，由离贪而解脱”（《大品》23）这两句经文的含义，便先设立了一个纲要：「离贪是道，解脱是果」。接着，为了先说明词义，便这样说道：“为什么说离贪是道？”等等。在这里，「离贪」（virajjati）的意思是成为离贪者。其余各词的意思，在道智的解释中已经说过了。「离贪」（virāgo）：因为正见离贪，所以就称为「离贪」，这是它的意思。而这个离贪，因为它是以离贪为所缘……乃至……安住于离贪中，所以也称为「离贪」。应该这样来理解“以离贪为所缘”等五个词语之间的关联。在这里，「以离贪为所缘」：意思是以涅槃为所缘。「以离贪为行境」：意思是以涅槃为行境。「在离贪中生起」：意思是在涅槃中生起。「住于离贪」：意思是以持续活动的方式安住于涅槃。「安立于离贪」：意思是以不再退转的方式安立于涅槃。

28. Idāni maggapayojanapariyosānāya mettākathāya anantaraṃ kathitāya virāgasaṅkhātamaggapubbaṅgamāya virāgakathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Tattha paṭhamaṃ tāva ‘‘nibbindaṃ virajjati virāgā vimuccatī’’ti (mahāva 23) vuttānaṃ dvinnaṃ suttantapadānaṃ atthaṃ niddisitukāmena virāgo maggo, vimutti phalanti uddeso ṭhapito. Tattha paṭhamaṃ vacanatthaṃ tāva niddisitukāmo kathaṃ virāgo maggotiādimāha. Tattha virajjatīti virattā hoti. Sesāni maggañāṇaniddese vuttatthāni. Virāgoti yasmā sammādiṭṭhi virajjati, tasmā virāgo nāmāti attho . So ca virāgo yasmā virāgārammaṇo…pe… virāge patiṭṭhito, tasmā ca virāgoti evaṃ ‘‘virāgārammaṇo’’tiādīnaṃ pañcannaṃ vacanānaṃ sambandho veditabbo. Tattha virāgārammaṇoti nibbānārammaṇo. Virāgagocaroti nibbānavisayo. Virāge samudāgatoti nibbāne samuppanno. Virāge ṭhitoti pavattivasena nibbāne ṭhito. Virāge patiṭṭhitoti anivattanavasena nibbāne patiṭṭhito.

72“涅槃就是离贪”（nibbānañca virāgo）：涅槃因为能作为离贪的原因，所以被称为「离贪」。“以涅槃为所缘而生”（nibbānārammaṇatājātā）：是指在涅槃这个所缘上生起，或者指以涅槃为所缘的这种状态而生起。那些所有与道相应的触等种种法，以起到离贪的作用这个意义来说，也都是「离贪」，所以它们也被称为「离贪」。「俱生」（sahajātāni）是指和正见一起生起的正思惟等其他七个道支。“走向离贪”（virāgaṃ gacchanti）：也就是“离贪是道”这句话的意思——把离贪，也就是涅槃，作为所缘对象而走向它。换句话说，由于它以离贪为所缘，所以叫做「离贪」，又因为它能起到道（行进）的作用，所以也叫做「道」。每一个单独的道支也都能获得「道」这个名称。像这样，当说明每一个支都是道时，正见是道这一点也就被说出来了。正因如此，当说到“由此道”时，是把八个道支都包括进来一起说的。“及诸佛”（Buddhā ca）：辟支佛也包含在内。因为佛也曾说过：“诸位比丘，有两种佛：如来、阿拉汉、正自觉者，以及辟支佛。”（《增支部》2.57），所以辟支佛也就是佛。“已行”（agataṃ）的意思是在无始的轮回中，过去从未走到过。“方”（disā）：由于透过完整的修行方法，它被发现、被指明、被确证，所以叫做「方」；或者因为一切诸佛都于此处宣说、指示、讲述那最究竟的安乐，所以叫做「方」；又或者因为能透过它看到一切苦、舍弃一切苦、摧毁一切苦，所以叫做「方」。这里指的就是那个「彼方」。“八支道”（aṭṭhaṅgiko maggo）：这句话究竟在说什么？它在说：那个由八个部分组成的法集，因为能通过这条路径走向涅槃，从“行进”这个作用来说，就叫做「道」。“众多沙门婆罗门的各种外道论说”（puthusamaṇabrāhmaṇānaṃ parappavādānaṃ）：是指各个不同的、持有与此相异见解的沙门和婆罗门的主张。「最上」（aggo）：指在那些其余的道当中，这一条最为卓越。「最胜」（seṭṭho）：指相比其余的道，这一条极度值得赞叹。「开悟」（mokkho）：意思是在“入口”处就是善妙的，这是说，在一切其余道的面前，只有这条道才是真正善妙的。「最卓越」（uttamo）：指远远超越了其余的道。「最殊妙」（pavaro）：指相比于其余的道，以种种理由都值得被选择和依止。「故」（iti）：这是一个表示原因的助词。因此，世尊说出“于诸道中，八支道最胜”这句话，就是这个用意。因为世尊曾这样说过——

Nibbānañca virāgoti nibbānaṃ virāgahetuttā virāgo. Nibbānārammaṇatājātāti nibbānārammaṇe jātā, nibbānārammaṇabhāvena vā jātā. Te maggasampayuttā sabbeva phassādayo dhammā virajjanaṭṭhena virāgā hontīti virāgā nāma honti. Sahajātānīti sammādiṭṭhisahajātāni sammāsaṅkappādīni satta maggaṅgāni. Virāgaṃ gacchantīti virāgo maggoti virāgaṃ nibbānaṃ ārammaṇaṃ katvā gacchantīti virāgārammaṇattā virāgo nāma, magganaṭṭhena maggo nāma hotīti attho. Ekekampi maggaṅgaṃ maggoti nāmaṃ labhati. Iti ekekassa aṅgassa maggatte vutte sammādiṭṭhiyāpi maggattaṃ vuttameva hoti. Tasmāyeva ca etena maggenāti aṭṭha maggaṅgāni gahetvā vuttaṃ. Buddhā cāti paccekabuddhāpi saṅgahitā. Tepi hi ‘‘dveme, bhikkhave, buddhā tathāgato ca arahaṃ sammāsambuddho paccekabuddho cā’’ti (a. ni. 2.57) vuttattā buddhāyeva . Agatanti anamatagge saṃsāre agatapubbaṃ. Disanti sakalāyapaṭipattiyā dissati apadissati abhisandahīyatīti disā, sabbabuddhehi vā paramaṃ sukhanti dissati apadissati kathīyatīti disā , sabbadukkhaṃ vā dissanti vissajjenti ujjhanti etāyāti disā. Taṃ disaṃ. Aṭṭhaṅgiko maggoti kiṃ vuttaṃ hoti? Yo so aṭṭhaṅgiko dhammasamūho, so etena nibbānaṃ gacchantīti gamanaṭṭhena maggo nāmāti vuttaṃ hoti. Puthusamaṇabrāhmaṇānaṃ parappavādānanti visuṃ visuṃ samaṇānaṃ brāhmaṇānañca ito aññaladdhikānaṃ. Aggoti tesaṃ sesamaggānaṃ visiṭṭho. Seṭṭhoti sesamaggato ativiya pasaṃsanīyo. Mokkhoti mukhe sādhu, sesamaggānaṃ abhimukhe ayameva sādhūti attho. Uttamoti sesamagge ativiya uttiṇṇo. Pavaroti sesamaggato nānappakārehi saṃbhajanīyo. Itīti kāraṇatthe nipāto. Tasmā bhagavatā ‘‘maggānaṃ aṭṭhaṅgiko seṭṭho’’ti vuttoti adhippāyo. Vuttañhi bhagavatā –

73“于诸道中，八支道最胜；于诸谛中，四谛最胜；于诸法中，离贪最胜；于所有两足者中，具眼者最胜。”（《法句经》273）

‘‘Maggānaṭṭhaṅgiko seṭṭho, saccānaṃ caturo padā;

74（同前偈颂）

Virāgo seṭṭho dhammānaṃ, dvipadānañca cakkhumā’’ti. (dha. pa. 273);

75在这里，是截取了这首偈颂中的“于诸道中，八支道最胜”这一句来说的。至于其他段落的内容，也应该用这个方法，以及前面已经解释过的方法来理解其含义。

Taṃ idha vicchinditvā ‘‘maggānaṃ aṭṭhaṅgiko seṭṭho’’ti vuttaṃ. Sesavāresupi iminā ca nayena heṭṭhā vuttanayena ca attho veditabbo.

76在「见离贪」等表述中，名为见的离贪就是「见离贪」。由于「力」比「根」更为殊胜，所以这里先说「根」而后说「力」，应当知道这一点。以增上的意义而说「根」等，这是为了解释「根」等术语的含义，而不是解释「离贪」的含义。以如实之义，「谛」就是指谛智，应当这样理解。「戒清净」：指正语、正业、正命。「心清净」：指正定。「见清净」：指正见、正思惟。「以解脱义」：指从各自道所应断的烦恼中解脱出来的意义。「明」：指正见。「解脱」：指以正断的方式实现的解脱。「以究竟之义，不死之深处——涅槃——就是道」：这是说，通过道果的省察，它被称为「道」，即「被寻求、被探究的道路」。

Dassanavirāgotiādīsu dassanasaṅkhāto virāgo dassanavirāgo. Indriyaṭṭhato balassa visiṭṭhattā idha indriyato balaṃ paṭhamaṃ vuttanti veditabbaṃ. Ādhipateyyaṭṭhena indriyānītiādi indriyādīnaṃ atthavibhāvanā, na virāgassa. Tathaṭṭhena saccāti saccañāṇaṃ veditabbaṃ. Sīlavisuddhīti sammāvācākammantājīvā. Cittavisuddhīti sammāsamādhi. Diṭṭhivisuddhīti sammādiṭṭhisaṅkappā. Vimuttaṭṭhenāti taṃtaṃmaggavajjhakilesehi muttaṭṭhena. Vijjāti sammādiṭṭhi. Vimuttīti samucchedavimutti. Amatogadhaṃ nibbānaṃ pariyosānaṭṭhena maggoti maggaphalapaccavekkhaṇāhi maggīyatīti maggo.

77在此离贪解说中所述的一切法，都只存在于道刹那。在解脱解说中，则存在于果刹那。因此，欲与作意等也相应于道与果。

Imasmiṃ virāganiddese vuttā dhammā sabbepi maggakkhaṇeyeva. Vimuttiniddese phalakkhaṇe. Tasmā chandamanasikārāpi maggaphalasampayuttā.

29在解脱解说中，其意义的理解方法应当与在离贪解说中所述的方法一样。然而，在这里，果由于是已止息的解脱，所以称为「解脱」；涅槃由于是出离的解脱，所以称为「解脱」。像「俱生的七支」等语句，在这里找不到依据，所以没有提及。只是由于果本身就是解脱，以舍弃的意义而称为「解脱」，所说的仅此而已。其余的内容，与前面所说的方法相同。

29. Virāganiddese vuttanayeneva vimuttiniddesepi attho veditabbo. Phalaṃ panettha paṭippassaddhivimuttattā vimutti, nibbānaṃ nissaraṇavimuttattā vimutti. ‘‘Sahajātāni sattaṅgānī’’tiādīni vacanāni idha na labbhantīti na vuttāni. Sayaṃ phalavimuttattā pariccāgaṭṭhena vimuttīti ettakameva vuttaṃ. Sesaṃ vuttanayamevāti.

100离贪论的注释结束。

Virāgakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

79无碍解论

6. Paṭisambhidākathā

102转法轮品注释

1. Dhammacakkapavattanavāravaṇṇanā

30现在，为了显示以被称为离染的道而成就的无碍解之分类，开始讲述以《转法轮经》为先导的无碍解论，这是对前所未有之义的注释。首先，在经文中：「于波罗奈」：有一条河名叫波罗奈河，离波罗奈河不远处有一座城，就是波罗奈城。在此波罗奈城中。「于仙人堕处的鹿野苑」：由于诸仙人曾在此降落与飞起而得名，又因为是施予鹿群无畏的场所，所以称为鹿野苑的园林。意思是，不断证悟的一切知者佛陀们，为了转法轮而降落并安坐于此。从难陀池窟经过七日后，世尊出灭尽定，在阿耨达池完成洗脸等事务后，从空中而来；辟支佛们也会在此处为集会而降落；他们为布萨或非布萨等事而聚集；当返回香山时，又从那里腾空飞起。因此，凭借诸仙人降落与飞起的原由，此地被称为「仙人堕处」。也有读作「仙人足处」的。关于「五群比丘」——

30. Idāni virāgasaṅkhātamaggavasena siddhaṃ paṭisambhidāpabhedaṃ dassentena kathitāya dhammacakkappavattanasuttantapubbaṅgamāya paṭisambhidākathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Suttante tāva bārāṇasiyanti bārāṇasā nāma nadī, bārāṇasāya avidūre bhavā nagarī bārāṇasī. Tassaṃ bārāṇasiyaṃ. Isipatane migadāyeti isīnaṃ patanuppatanavasena evaṃladdhanāme migānaṃ abhayadānadinnaṭṭhānattā migadāyasaṅkhāte ārāme. Tattha hi uppannuppannā sabbaññuisayo patanti, dhammacakkappavattanatthaṃ nisīdantīti attho. Nandamūlakapabbhārato sattāhaccayena nirodhasamāpattito vuṭṭhitā anotattadahe katamukhadhovanakiccā ākāsena āgantvā paccekabuddhaisayopettha samosaraṇavasena patanti , uposathatthañca anuposathatthañca sannipatanti, gandhamādanaṃ paṭigacchantā ca tato ca uppatantītipi iminā isīnaṃ patanuppatanavasena taṃ ‘‘isipatana’’nti vuccati. ‘‘Isipadana’’ntipi pāṭho. Pañcavaggiyeti –

81「憍陈如、跋地亚、卫跋、摩诃男以及阿说示；」

‘‘Koṇḍañño bhaddiyo vappo, mahānāmo ca assaji;

82这五位大长老，就称为「五群比丘」。

Ete pañca mahātherā, pañcavaggāti vuccare’’ti. –

83「五群比丘」：如此所说的五位比丘这个团体，就叫作「五群」。在这个五群比丘团体中存在的、属于这个团体的，所以称为「五群比丘们」，也就是指那五位五群比丘。世尊对比丘们说：世尊自从在燃灯佛十力尊足下发起大愿开始，就一直在圆满诸波罗蜜，渐次到达了最后一生；在最后一生中出家，渐次走到菩提道场，在那里端坐于不败的金刚座上，摧破了魔军。他在初夜时分忆念宿住；中夜时分净化了天眼；在后夜结束时，震动着、摇撼着一万世界界，成就了一切知智。他在菩提道场度过了七个七日，应大梵天的劝请而决定说法，用佛眼观察世间，出于对世间的悲悯前往波罗奈，想要度化五群比丘并转法轮，所以对他们说了这番话。

Evaṃ vuttānaṃ pañcannaṃ bhikkhūnaṃ vaggo pañcavaggo. Tasmiṃ pañcavagge bhavā taṃpariyāpannattāti pañcavaggiyā, te pañcavaggiye. Bhikkhū āmantesīti dīpaṅkaradasabalassa pādamūle katābhinīhārato paṭṭhāya pāramiyo pūrento anupubbena pacchimabhavaṃ patvā pacchimabhave ca katābhinikkhamano anupubbena bodhimaṇḍaṃ patvā tattha aparājitapallaṅke nisinno mārabalaṃ bhinditvā paṭhamayāme pubbenivāsaṃ anussaritvā majjhimayāme dibbacakkhuṃ visodhetvā pacchimayāmāvasāne dasasahassilokadhātuṃ unnādento sampakampento sabbaññutaṃ patvā satta sattāhāni bodhimaṇḍe vītināmetvā mahābrahmunā āyācitadhammadesanā buddhacakkhunā lokaṃ voloketvā lokānuggahena bārāṇasiṃ gantvā pañcavaggiye bhikkhū saññāpetvā dhammacakkaṃ pavattetukāmo āmantesi.

84“诸比丘，有此二边”：意思是：诸比丘，有这两边、这两个部分。当世尊说出这句话时，说法的音声向下抵达无间地狱，向上抵达有顶天，遍满一万世界界而停住。就在那个时候，十八亿梵天聚集而来。太阳在西边沉没，于东方与北娄宿星会合的满月升了起来。就在那个时刻，世尊开始宣说《转法轮经》，说出了“诸比丘，有此二边……”等话。

Dveme, bhikkhave, antāti dveme, bhikkhave, koṭṭhāsā. Imassa pana vacanassa samudāhārena samudāhāranigghoso heṭṭhā avīciṃ upari bhavaggaṃ patvā dasasahassiṃ lokadhātuṃ pattharitvā aṭṭhāsi, tasmiṃyeva samaye aṭṭhārasakoṭisaṅkhā brahmāno samāgacchiṃsu. Pacchimadisāya sūriyo atthaṅgameti, puratthimāya disāya uttarāsāḷhanakkhattena yutto puṇṇacando uggacchati. Tasmiṃ samaye bhagavā dhammacakkappavattanasuttantaṃ ārabhanto ‘‘dveme, bhikkhave, antā’’tiādimāha.

85在这里，「为出家人」：指已经断除了家庭束缚与所依之欲而出家的人。「不应亲近」：指不应去受用。因为出家人特别适合成为修行的容器，所以才说“为出家人不应亲近”。至于那「于诸欲中沉湎欲乐」：就是指在所依之欲中，沉湎于烦恼欲乐，或沉湎于以烦恼欲乐为所依的。这是「低下」的：即低劣的。是「村野」的：指属于村民的。是「凡夫」的：即被愚痴凡夫所惯行的事。是「非圣」的：即不是圣者；或者说，这不属于清净崇高的圣者所有。是「无义相应」的：指它不与义利相应，不依止于能带来安乐之因的意思。再来是「沉湎于自我折磨」：指沉湎于折磨自己的身体，也就是自己给自己制造痛苦的意思。这是「苦」的：指靠着荆棘床等卧具和自我折磨而带来痛苦。对于苦行者们，因为他们执著“这才是最上苦行”，为了照顾他们的心，世尊在这里没有说它是“低下”；因为它是出家人的法，所以没有说它是“村野”；因为它与在家人不共，所以没有说它是“凡夫”。而在那里，还有一些自许为出家人、宣称“见法涅槃”的人，他们这样执著：“贤者，只要这自我被五种妙欲功德所满足、具足、享乐，到了这个地步，这自我就已经达到了见法涅槃。”为了照顾这些人的心，也因为这种法执在现前能带来快乐，所以没有说这种法执是“苦”。沉湎于欲乐，因为在现前是贪爱与邪见所染污的乐，未来会感召苦的果报，而且沉湎其中的人会被贪爱与邪见的结缚所绑住，所以不应亲近；沉湎于自我折磨，因为在现前是邪见所染污的苦，未来会感召苦的果报，而且沉湎其中的人会被邪见的结缚所绑住，所以不应亲近。「此等即是」：也就是这二者。「不亲近」：不走近。所谓「中」：因为离开了一切染污的乐与苦，安住在中间，所以叫做“中”。它本身就是涅槃，依着这条路而行，所以称为「道」。「已正觉」：指已经通达。在「作眼者」等词中：能生起智慧之眼，所以叫“作眼者”。它的同义词是「作智」。「为寂止」：是为了让烦恼寂止。「为证智」：是为了对四圣谛生起自证智。「为正觉」：是为了彻底觉悟那四圣谛。「为涅槃」：是为了亲证涅槃。或者也可以说：能够作见道智，所以叫“作眼者”；能够作修道智，所以叫“作智者”。这一切都是为了令一切烦恼寂止；为了对一切法生起证智；为了「阿拉汉果」的正觉；为了烦恼与五蕴的涅槃。在应证知的那个部分，就讲到了有关圣谛的宣说。

Tattha pabbajitenāti gihisaṃyojanaṃ vatthukāmaṃ chetvā pabbajitena. Na sevitabbāti na valañjetabbā. Pabbajitānaṃyeva visesato paṭipattiyā bhājanabhūtattā ‘‘pabbajitena na sevitabbā’’ti vuttaṃ. Yo cāyaṃ kāmesu kāmasukhallikānuyogoti yo ca ayaṃ vatthukāmesu kilesakāmasukhassa, kilesakāmasukhanissayassa vā anuyogo. Hīnoti lāmako. Gammoti gāmavāsīnaṃ santako. Pothujjanikoti puthujjanena andhabālajanena āciṇṇo. Anariyoti na ariyo. Atha vā na visuddhānaṃ uttamānaṃ ariyānaṃ santako. Anatthasaṃhitoti na atthasaṃhito, sukhāvahakāraṇaṃ anissitoti attho. Attakilamathānuyogoti attano kilamathassa anuyogo , attano dukkhakaraṇanti attho. Dukkhoti kaṇṭakāpassayaseyyādīhi attamāraṇehi dukkhāvaho. Tapassīhi ‘‘uttamaṃ tapo’’ti gahitattā tesaṃ cittānurakkhanatthaṃ idha ‘‘hīno’’ti na vuttaṃ, pabbajitānaṃ dhammattā ‘‘gammo’’ti ca, gihīhi asādhāraṇattā ‘‘pothujjaniko’’ti ca na vuttaṃ. Tattha pana kehici pabbajitapaṭiññehi diṭṭhadhammanibbānavādehi ‘‘yato kho, bho , ayaṃ attā pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgibhūto paricāreti, ettāvatā kho, bho, ayaṃ attā diṭṭhadhammanibbānappatto hotī’’ti (dī. ni. 1.94) gahitattā tesaṃ cittānurakkhanatthañca paccuppanne sukhattā ca tassa dhammasamādānassa ‘‘dukkho’’ti na vuttaṃ. Kāmasukhallikānuyogo paccuppanne taṇhādiṭṭhisaṃkiliṭṭhasukhattā āyatiñca dukkhavipākattā tadanuyuttānaṃ taṇhādiṭṭhibandhanabaddhattā ca na sevitabbo, attakilamathānuyogo paccuppanne diṭṭhisaṃkiliṭṭhadukkhattā āyatiñca dukkhavipākattā tadanuyuttānaṃ diṭṭhibandhanabaddhattā ca na sevitabbo, ete khoti te ete. Anupagammāti na upagantvā. Majjhimāti saṃkiliṭṭhasukhadukkhānaṃ abhāvā majjhe bhavāti majjhimā. Sā eva nibbānaṃ paṭipajjanti etāyāti paṭipadā. Abhisambuddhāti paṭividdhā. Cakkhukaraṇītiādīsu paññācakkhuṃ karotīti cakkhukaraṇī. Ñāṇakaraṇīti tasseva vevacanaṃ. Upasamāyāti kilesūpasamāya. Abhiññāyāti catunnaṃ saccānaṃ abhijānanatthāya. Sambodhāyāti tesaṃyeva sambujjhanatthāya. Nibbānāyāti nibbānasacchikiriyatthāya. Atha vā dassanamaggañāṇaṃ karotīti cakkhukaraṇī. Bhāvanāmaggañāṇaṃ karotīti ñāṇakaraṇī. Sabbakilesānaṃ upasamāya. Sabbadhammānaṃ abhiññāya. Arahattaphalasambodhāya. Kilesānañca khandhānañca nibbānāya. Saccakathā abhiññeyyaniddese vuttā.

86就这样，世尊阐明诸谛之后，对于这些对他怀有极大崇敬的五比丘，他先让他们听闻自己证悟的次第，以期通过让他们对修行生起崇敬，使他们安立于修行，从而看到圣谛的现观。于是他以“诸比丘，此是苦圣谛……”等语，开示了自己的证悟次第。其中，于「前所未闻」：意思是未曾听闻过，不追随他人而听来的意思。关于「眼」等的意义，后面将会说明。“此是苦圣谛、此是苦集、此是苦灭、此是导至苦灭之道圣谛”，这是对四圣谛的“见通达”，发生在有学地。“应遍知、应断、应作证、应修习”，这是对四圣谛的“修习通达”，同样发生在有学地。“已遍知、已断、已作证、已修习”，这是对四圣谛的“省察”，发生在无学地。

Evaṃ bhagavā saccāni pakāsetvā attani katabahumānānaṃ tesaṃ attano paṭivedhakkamaṃ sutvā paṭipattiyā bahumānāropanena paṭipattiyaṃ ṭhatvā saccappaṭivedhaṃ passanto idaṃ dukkhaṃ ariyasaccanti me, bhikkhavetiādinā attano paṭivedhakkamaṃ dassesi. Tattha ananussutesūti na anussutesu, paraṃ anugantvā assutesūti attho. Cakkhūtiādīnaṃ attho parato āvi bhavissati. Idaṃ dukkhaṃ ariyasaccaṃ, idaṃ dukkhasamudayaṃ, idaṃ dukkhanirodhaṃ, idaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā ariyasaccanti catunnaṃ saccānaṃ dassanapaṭivedho sekhabhūmiyaṃ. Pariññeyyaṃ pahātabbaṃ sacchikātabbaṃ bhāvetabbanti catunnaṃ saccānaṃ bhāvanāpaṭivedho sekhabhūmiyaṃyeva. Pariññātaṃ pahīnaṃ sacchikataṃ bhāvitanti catunnaṃ saccānaṃ paccavekkhaṇā asekhabhūmiyaṃ.

87「三转」：依谛智、作智、已作智这三种转，故有三转，称为三转。在此，对于四圣谛如实地了知“此是苦，此是苦集，此是苦灭，此是导至苦灭之道圣谛”，这种如实智称为谛智。对于这些同样的圣谛，了知所应做之事——“应遍知、应断、应作证、应修习”的智，称为作智。了知此事已作之状态——“已遍知、已断、已作证、已修习”的智，称为已作智。十二行相：即于每一圣谛各依三种行相，故有十二行相。智见：依此三转十二行相而生起的、称为智的见。心满意足：即自心满意。因为众生乐求快乐、厌恶痛苦，与喜和悦相应之心称为自心满意；或者，被喜与悦所充满、所执持、所遍满之心，即为此义。欢喜赞叹：正面迎向而欢喜。记说：即经。因为无偈颂的经纯粹是义理的记说，故称为记说。正在说时：即正在被宣说时。此处以现在时表达近过去时，意为“已说”。离尘：即远离贪等尘。离垢：即远离贪等垢。因为贪等以覆盖之义为尘，以染污之义为垢。法眼：于某处指初道智，于某处指前三道智，于某处亦指第四道智。但此处唯指初道智。意思是：依观智之力，了知“凡任何集起之法，彼一切皆是灭尽之法”而转起者，生起了法眼。

Tiparivaṭṭanti saccañāṇakiccañāṇakatañāṇasaṅkhātānaṃ tiṇṇaṃ parivaṭṭānaṃ vasena tayo parivaṭṭā assāti tiparivaṭṭaṃ. Ettha hi ‘‘idaṃ dukkhaṃ, idaṃ dukkhasamudayaṃ , idaṃ dukkhanirodhaṃ, idaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā ariyasacca’’nti evaṃ catūsu saccesu yathābhūtañāṇaṃ saccañāṇaṃ nāma. Tesuyeva ‘‘pariññeyyaṃ pahātabbaṃ sacchikātabbaṃ bhāvetabba’’nti evaṃ kattabbakiccajānanañāṇaṃ kiccañāṇaṃ nāma. ‘‘Pariññātaṃ pahīnaṃ sacchikataṃ bhāvita’’nti evaṃ tassa kiccassa katabhāvajānanañāṇaṃ katañāṇaṃ nāma. Dvādasākāranti tesaṃyeva ekekasmiṃ sacce tiṇṇaṃ tiṇṇaṃ ākārānaṃ vasena dvādasa ākārā assāti dvādasākāraṃ. Ñāṇadassananti etesaṃ tiparivaṭṭānaṃ dvādasannaṃ ākārānaṃ vasena uppannaṃ ñāṇasaṅkhātaṃ dassanaṃ. Attamanāti sakamanā. Sattānañhi sukhakāmattā dukkhapaṭikūlattā pītisomanassayuttamano sakamano nāma, pītisomanassehi attamanā gahitamanā byāpitamanāti vā attho. Abhinandunti abhimukhā hutvā nandiṃsu. Veyyākaraṇeti suttante. Niggāthako hi suttanto kevalaṃ atthassa byākaraṇato veyyākaraṇaṃ nāma. Bhaññamāneti kathiyamāne. Vattamānasamīpe vattamānavacanaṃ kataṃ, bhaṇiteti attho. Virajanti vigatarāgādirajaṃ. Vītamalanti vigatarāgādimalaṃ. Rāgādayo hi ajjhottharaṇaṭṭhena rajo nāma, dūsanaṭṭhena malaṃ nāma. Dhammacakkhunti katthaci paṭhamamaggañāṇaṃ, katthaci ādīni tīṇi maggañāṇāni, katthaci catutthamaggañāṇampi . Idha pana paṭhamamaggañāṇameva. Yaṃ kiñci samudayadhammaṃ, sabbaṃ taṃ nirodhadhammanti vipassanāvasena evaṃ pavattassa dhammacakkhuṃ udapādīti attho.

88法轮：指证悟智与说法智。世尊坐于菩提树下，对四圣谛以十二行相证悟的证悟智，以及坐于仙人堕处，为开示圣谛而以十二行相转起说法之说法智，此二皆称为法轮。因为此二者皆是十力尊者的转起智。当世尊以此开示彰显此智时，即称为世尊转法轮。然而，此法轮直至具寿憍陈如与十八亿梵天一同安住于须陀洹果之前，世尊正在令其转起；当他们安住于果位之后，则称为已转。正是就此而言“在世尊已转法轮时”。

Dhammacakketi paṭivedhañāṇe ca desanāñāṇe ca. Bodhipallaṅke nisinnassa hi bhagavato catūsu saccesu dvādasākāraṃ paṭivedhañāṇampi isipatane nisinnassa dvādasākārameva saccadesanāya pavattakadesanāñāṇampi dhammacakkaṃ nāma. Ubhayampi hetaṃ dasabalassa pavattañāṇameva. Taṃ imāya desanāya pakāsentena bhagavatā dhammacakkaṃ pavattitaṃ nāma. Taṃ panetaṃ dhammacakkaṃ yāva aññātakoṇḍaññatthero aṭṭhārasahi brahmakoṭīhi saddhiṃ sotāpattiphale na patiṭṭhāti, tāva bhagavā pavatteti nāma, patiṭṭhite pana pavattitaṃ nāma. Taṃ sandhāya ‘‘pavattite ca bhagavatā dhammacakke’’ti vuttaṃ.

89地居天：即住于地界之天。令声遍闻：他们一时齐发善哉，并说“此是世尊……”等语，令此声遍闻。不可逆转：即不能以“此非如是”的方式反向推翻。应知：此处集会而来的诸天梵天，于说法终了一时齐发善哉；而未参加集会的地居天等，听闻彼等各自之声后，亦发善哉。其中，生于山、树等处者为地居天。他们虽属四天王天，但此处特别分开来说。四天王天：即持国、增长、广目、俱毗罗四大天王为他们的天王，故称四天王天。他们住于须弥山半腰。其中有住山者，亦有住空者。他们的相续一直到达轮围山。戏乐懈怠天、意愤天、冷云天、热云天、月天子、日天子，此等一切亦皆住于四天王天界。三十三天：因有三十三位众生在那里化生。又有人说，“三十三天”即是那些天众的名称。他们亦有住山者，有住空者。他们的相续到达轮围山，夜摩天等亦复如是。即使在一个天界中，天众的相续亦无不遍及轮围山。夜摩天：已往、已行、已到达天乐者。兜率天：满足、喜悦者。化乐天：除了本有的自然所缘之外，当更欲游乐时，能随心所欲地变化种种妙欲乐具而享乐。他化自在天：了知他人心念后，于他人所化之妙欲乐具中自在受用。梵身天：系属于梵身、梵众者。此处总摄一切五蕴有之梵天。

Bhummādevāti bhūmaṭṭhakā devā. Saddamanussāvesunti ekappahāreneva sādhukāraṃ datvā etaṃ bhagavatātiādīni vadantā saddaṃ anussāvayiṃsu. Appaṭivattiyanti ‘‘nayidaṃ tathā’’ti paṭilomaṃ vattetuṃ asakkuṇeyyaṃ. Sannipatitā cettha devabrahmāno desanāpariyosāne ekappahāreneva sādhukāraṃ adaṃsu, sannipātaṃ anāgatā pana bhummadevādayo tesaṃ tesaṃ saddaṃ sutvā sādhukāramadaṃsūti veditabbaṃ. Tesu pana pabbatarukkhādīsu nibbattā bhummadevā. Te cātumahārājikapariyāpannā hontāpi idha visuṃ katvā vuttā. Cātumahārājikāti ca dhataraṭṭhavirūḷhakavirūpakkhakuverasaṅkhātā catumahārājā devatā etesanti cātumahārājikā. Te sineruvemajjhe honti. Tesu pabbataṭṭhakāpi atthi ākāsaṭṭhakāpi. Tesaṃ paramparā cakkavāḷapabbataṃ pattā. Khiḍḍāpadosikā manopadosikā sītavalāhakā uṇhavalāhakā candimā devaputto sūriyo devaputtoti ete sabbepi cātumahārājikadevalokaṭṭhā eva. Tettiṃsa janā tattha uppannāti tāvatiṃsā. Apica ‘‘tāvatiṃsā’’ti tesaṃ devānaṃ nāmamevātipi vuttaṃ. Tepi atthi pabbataṭṭhakā atthi ākāsaṭṭhakā. Tesaṃ paramparā cakkavāḷapabbataṃ pattā, tathā yāmādīnaṃ. Ekadevalokepi hi devānaṃ paramparā cakkavāḷapabbataṃ appattā nāma natthi. Dibbaṃ sukhaṃ yātā payātā sampattāti yāmā. Tuṭṭhā pahaṭṭhāti tusitā. Pakatipaṭiyattārammaṇato atirekena ramitukāmakāle yathārucite bhoge nimminitvā nimminitvā ramantīti nimmānaratī. Cittācāraṃ ñatvā paranimmitesu bhogesu vasaṃ vattentīti paranimmitavasavattī. Brahmakāye brahmaghaṭāya niyuttāti brahmakāyikā. Sabbepi pañcavokārabrahmāno gahitā.

90将“彼刹那”（tena khaṇena）加以限定而说为“彼须臾”（tena muhuttena），意思是以称为须臾的刹那，而不是以究竟刹那来说的。“乃至梵天界”（yāva brahmalokā）是指以梵天界为边际。“声”（saddo）即赞叹声。“十千”（dasasahassī）指拥有一万个轮围界。“震动”（saṅkampī）指向上涌起而剧烈震动。“遍震动”（sampakampī）指向上涌起又向下沉落，整体强烈震动。“遍涌震”（sampavedhī）指向四方推移而剧烈涌震。当菩萨为成就正自觉而入母胎，以及菩萨从母胎中出来时，大地依靠福德威力而震动；在正等觉时，依靠证悟智的威力而震动；在转法轮时，依靠说法智的威力，好像想要发出赞叹，大地凭借地居天众的神力而震动；在舍弃寿行和般涅槃时，由于悲悯，好像无法承受心的激荡，大地也凭借地居天众的神力而震动。“无量”（appamāṇo）是指广大的量。“广大”（uḷāro）这个词，在“广大、广大的嚼食”等句中，是指甘甜；在“对于广大的财富受用心不倾注”等句中，是指殊妙；在“尊贵的迦旃延确实以广大的赞叹称赞沙门乔达摩”等句中，是指最胜。而在这里，意思是广博而广大。“光明”（obhāso）是指由说法智的威力和天众的威力所生的光明。“世间”（loke）就是指那一万个轮围界。所谓“超越天众自身的天之威神力”（atikkammeva devānaṃ devānubhāvaṃ），天众本身的神力表现是：他们所穿衣服的光芒能照耀十二由旬，身体、装饰和宫殿的光芒也是如此。但这里的光明超越了这些天众自身的神力，所以说“超越”。这里的“自说”（udānaṃ）是指由喜悦和智慧共同构成的抒发语。“说出了”（udānesī）就是宣说出来。而“啊，憍陈如！憍陈如确实已经了知”（Aññāsi vata, bho koṇḍañño）这一自说的音声，也遍满了一万世界界而安住。“确已了知的憍陈如”（Aññāsikoṇḍañño）意思是：非常透彻地，憍陈如已经了知。

Tena khaṇenāti vacanaṃ visesetvā tena muhuttenāti vuttaṃ. Muhuttasaṅkhātena khaṇena, na paramatthakhaṇenāti vuttaṃ hoti. Yāva brahmalokāti brahmalokaṃ antokatvā. Saddoti sādhukārasaddo. Dasasahassīti dasasahassacakkavāḷavatī. Saṅkampīti uddhaṃ uggacchantī suṭṭhu kampi. Sampakampīti uddhaṃ uggacchantī adho okkamantī suṭṭhu pakampi. Sampavedhīti catudisā gacchantī suṭṭhu pavedhi. Sambuddhabhāvāya mātukucchiṃ okkamante ca bodhisatte tato nikkhamante ca mahāpathavī puññatejena akampittha, abhisambodhiyaṃ paṭivedhañāṇatejena. Dhammacakkappavattane desanāñāṇatejena sādhukāraṃ dātukāmā viya pathavī devatānubhāvena akampittha, āyusaṅkhārossajjane mahāparinibbāne ca kāruññena cittasaṅkhobhaṃ asahamānā viya pathavī devatānubhāvena akampittha. Appamāṇoti vuddhappamāṇo. Uḷāroti ettha ‘‘uḷārāni uḷārāni khādanīyāni khādantī’’tiādīsu (ma. ni. 1.366) madhuraṃ uḷāranti vuttaṃ. ‘‘Uḷārāya vatthabhogāya cittaṃ na namatī’’tiādīsu (a. ni. 9.20) paṇītaṃ uḷāranti vuttaṃ. ‘‘Uḷārāya khalu bhavaṃ vacchāyano samaṇaṃ gotamaṃ pasaṃsāya pasaṃsatī’’tiādīsu seṭṭhaṃ uḷāranti vuttaṃ. Idha pana ‘‘vipulo uḷāro’’ti vutto. Obhāsoti desanāñāṇānubhāvena ca devatānubhāvena ca jātaobhāso. Loketi cakkavāḷassa dasasahassiyaṃyeva. Atikkammeva devānaṃ devānubhāvanti devānaṃ ayamānubhāvo – nivatthavatthappabhā dvādasa yojanāni pharati, tathā sarīrassa alaṅkārassa vimānassa ca. Taṃ devānaṃ devānubhāvaṃ atikkamitvāyevāti attho. Udānanti somanassañāṇamayikaṃ udāhāraṃ. Udānesīti udāhari. Aññāsi vata, bho koṇḍaññoti imassapi udānassa udāharaṇaghoso dasasahassilokadhātuṃ pharitvā aṭṭhāsi. Aññāsikoṇḍaññoti bhusaṃ ñātakoṇḍaññoti attho.

91在解释眼等的时候，对于“以见义”等说法，同一个智，由于能完成类似眼那样的“见”的作用，所以称为“眼”；由于能完成智的作用，所以称为“智”；由于能以种种方式完成知道的作用，所以称为“慧”；由于能完成无余通达的作用，所以称为“明”；由于能全面完成照亮的作用，所以称为“光”——这就是它的意思。在“法眼”等表述中，也是根据作用的不同，把那同一个智描述为五种。所谓“所缘”（ārammaṇā）是指能作为支撑的对象；“行处”（gocarā）是指领域、范围。在“以见义”等说法中，把智的作用分作五种来说。按照这个道理，在三个场合的每一个中，各有五法、五义，合起来就是十五法、十五义；在这十五法和十五义中，有三十种言辞——应当这样了知为六十种智。对于其余的圣谛，道理也是一样。在四圣谛中，每一个圣谛借助十五个法和十五个义，形成六十个法和六十个义。依靠这六十个法和六十个义，就有一百二十种言辞。在这六十个法、六十个义和一百二十种言辞中，这样就有了二百四十种智——也就是二百四十。

Cakkhuādīnaṃ niddese dassanaṭṭhenātiādīsu ekameva ñāṇaṃ yathāvuttassa neyyassa cakkhu viya dassanakiccakaraṇena cakkhu. Ñāṇakiccakaraṇena ñāṇaṃ. Nānappakārato jānanakiccakaraṇena paññā. Anavasesapaṭivedhakaraṇena vijjā. Sabbathā obhāsakiccakaraṇena āloko nāmāti attho. Cakkhuṃ dhammotiādīsupi ekaṃyeva ñāṇaṃ kiccanānattena pañcadhā vaṇṇitaṃ. Ārammaṇāti upatthambhanaṭṭhena. Gocarāti visayaṭṭhena. Dassanaṭṭhenātiādīsu ñāṇakiccaṃ pañcadhā vuttaṃ. Iminā nayena tīsu vāresu ekekasmiṃ pañca pañca katvā pannarasa dhammā, pannarasa atthā, dvīsu pannarasakesu tiṃsa niruttiyo, pannarasasu dhammesu pannarasasu atthesu tiṃsāya niruttīsūti saṭṭhi ñāṇāni veditabbāni. Sesaariyasaccesupi eseva nayo. Catūsu ariyasaccesu ekekasmiṃ ariyasacce pannarasannaṃ pannarasannaṃ dhammānaṃ atthānañca vasena saṭṭhi dhammā, saṭṭhi atthā, saṭṭhiyā dhammesu saṭṭhiyā atthesu ca vīsasataṃ niruttiyo, vīsādhikaṃ satanti attho. Saṭṭhiyā dhammesu saṭṭhiyā atthesu vīsuttarasate niruttīsūti evaṃ cattārīsañca dve ca ñāṇasatāni.

1152-3. 念处品等的注释

2-3. Satipaṭṭhānavārādivaṇṇanā

31-3231-32. 在以《念处经》为首和以《神足经》为首的无碍解解说中，其中的意义和数目，也应当用同样的方法来了解。

31-32. Satipaṭṭhānasuttantapubbaṅgame iddhipādasuttantapubbaṅgame ca paṭisambhidāniddese imināva nayena attho ca gaṇanā ca veditabbā.

1174-8. 七菩萨品等的注释

4-8. Sattabodhisattavārādivaṇṇanā

33-3733-37. 在有关七位菩萨的经典中，每一部经里面：在集谛方面，有眼等五个法；在灭谛方面，也有五个法，合计十法。在集谛方面，有见义等五个义；在灭谛方面，也有五个义，合计十义。依靠这十个法和十个义，产生二十种言辞和四十种智。把七部经合起来总说，这个数目容易了解。在依一切知智而作的无碍解解说中，对于每一个根本所包含的“了知、见、识、作证、触、以慧”（《无碍解道》1.121）这五个词，每一个词都有眼等五个法和见义等五个义，这样五组五个，就是二十五法、二十五义，再翻倍就是那么多言辞和那么多智。如果把五个词合成一组来说，就是五次二十五，成为一百二十五法、一百二十五义，再翻倍就是那么多言辞和那么多智。这里所说的“两个半百”是指二百五十。对于蕴等等，道理也是一样的。依照这个道理，谛品类和无碍解品类中法等的数目应当这样去了解。

33-37. Sattannaṃ bodhisattānaṃ suttantesu ekekasmiṃyeva samudaye cakkhādayo pañca, nirodhe pañcāti dasa dhammā, samudaye dassanaṭṭhādayo pañca, nirodhe pañcāti dasa atthā, tesaṃ vasena vīsati niruttiyo cattārīsaṃ ñāṇāni. Satta ekato katvā vuttagaṇanā suviññeyyā eva. Sabbaññutaññāṇavasena vuttapaṭisambhidāniddese ekekamūlakesu ‘‘ñāto diṭṭho vidito sacchikato phassito paññāyā’’ti (paṭi. ma. 1.121) imesu pañcasu vacanesu ekekasmiṃyeva cakkhādayo pañca, dassanaṭṭhādayo pañcāti pañcapañcakānaṃ vasena pañcavīsati dhammā, pañcavīsati atthā, taddiguṇā niruttiyo, taddiguṇāni ñāṇāni ñeyyāni. Pañca ekato katvā vuttavārepi pañcakkhattuṃ pañca pañcavīsati katvā pañcavīsasataṃ dhammā, pañcavīsasataṃ atthā, taddiguṇā niruttiyo, taddiguṇāni ñāṇāni ñeyyāni. Aḍḍhateyyānīti cettha dve satāni ca paññāsañca. Khandhādīsupi eseva nayo. Imināva nayena saccavārapaṭisambhidāvāre ca dhammādigaṇanā veditabbā.

1199. 六佛法品的注释

9. Chabuddhadhammavāravaṇṇanā

3838. 在佛法品中，「一个半百」是指六次二十五，也就是一百五十；它的两倍是言辞的数目，再两倍是智的数目。在无碍解论处，「九个半百法」是这样算的：最初所说的四圣谛有六十法；四念处有六十法；四正勤有六十法；七菩萨授记经有七十法；神通处等五处有一百二十五法；蕴处等五处有一百二十五法；再次的四圣谛有一百法；四无碍解有一百法；六佛法有一百五十法。这样合计起来，总共是八百五十法。同样，义的数量也是这么多。对于言辞：在谛等三处，各有言辞一百二十种；在七授记经，有言辞四百四十种；在神通处等和蕴处等，各为言辞二百五十种；在圣谛和无碍解，各为言辞二百种；在佛法，有言辞三百种。这样总计为一千七百种言辞。对于智：在谛等三处，各有智二百四十种；在七授记经，有智二百八十种；在神通处等和蕴处等，各有智五百种；在圣谛和无碍解，各有智四百种；在佛法，有智六百种。这样总计为三千四百种智。

38. Buddhadhammavāre diyaḍḍhasatanti chakkhattuṃ pañcavīsati satañca paññāsañca honti, taddiguṇā niruttiyo taddiguṇāni ñāṇāni. Paṭisambhidādhikaraṇeti paṭisambhidādhikāre. Aḍḍhanavadhammasatānīti paṭhamaṃ vuttesu catūsu saccesu saṭṭhi, catūsu satipaṭṭhānesu saṭṭhi, catūsu sammappadhānesu saṭṭhi, sattabodhisattaveyyākaraṇesu sattati, abhiññaṭṭhādīsu pañcasu pañcavīsasataṃ, khandhaṭṭhādīsu pañcasu pañcavīsasataṃ, puna catūsu ariyasaccesu sataṃ, catūsu paṭisambhidāsu sataṃ, chasu buddhadhammesu diyaḍḍhasatanti evaṃ aṭṭhasatāni ca paññāsañca dhammā honti. Evaṃ atthāpi tattakā eva honti. Evameva saccādīsu tīsu ṭhānesu vīsasataṃ niruttiyo, sattasu veyyākaraṇesu cattārīsasataṃ niruttiyo, abhiññaṭṭhādīsu khandhaṭṭhādīsu ca aḍḍhateyyāni aḍḍhateyyāni niruttisatāni, ariyasaccesu paṭisambhidāsu ca dve dve niruttisatāni, buddhadhammesu tīṇi niruttisatānīti evaṃ niruttisahassañca sattaniruttisatāni ca honti. Evameva saccādīsu tīsu ṭhānesu cattārīsādhikāni dve dve ñāṇasatāni, sattasu veyyākaraṇesu asītiadhikāni dve ñāṇasatāni, abhiññaṭṭhādīsu khandhaṭṭhādīsu ca pañcapañcañāṇasatāni , saccesu paṭisambhidāsu ca cattāri cattāri ñāṇasatāni, buddhadhammesu cha ñāṇasatānīti evaṃ tīṇi ca ñāṇasahassāni cattāri ca ñāṇasatāni hontīti.

121《无碍解论》的注释结束。

Paṭisambhidākathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

957. 法轮论

7. Dhammacakkakathā

1231. 谛转品注释

1. Saccavāravaṇṇanā

3939. 再次，以《转法轮经》为前导而说的法轮论，是对前所未有之义的注释。其中，「以苦为事者」：因为通过一次通达，苦成为他们的依止事，所以称为以苦为事者。为进一步区分那苦，论师又说「以谛为事者」等。其中，「以谛为所缘」：谛是他们的所缘、依止，所以称为以谛为所缘。「以谛为行境」：谛是他们的行境、范围，所以称为以谛为行境。「为谛所摄」：指被道谛所摄受。「属于谛」：指隶属于道谛。「于谛中生起」：指通过遍知苦，而在苦谛中生起。同样，它们也只是安住并确立在那谛之中。

39. Puna dhammacakkappavattanasuttantameva pubbaṅgamaṃ katvā kathitāya dhammacakkakathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Tattha dukkhavatthukāti ekābhisamayavasena dukkhaṃ vatthu etesanti dukkhavatthukā. Tadeva dukkhaṃ visesetvā saccavatthukātiādimāha. Tattha saccaṃ ārammaṇaṃ upatthambho etesanti saccārammaṇā. Saccaṃ gocaro visayo etesanti saccagocarā. Saccasaṅgahitāti maggasaccena saṅgahitā. Saccapariyāpannāti maggasaccāyattā. Sacce samudāgatāti dukkhaparijānanena dukkhasacce samuppannā. Tathā tattheva ṭhitā patiṭṭhitā ca.

4040. 现在，为了阐明「世尊已转法轮」这句话中的法轮，而说了「法轮」等词。其中，法轮有两种：证悟法轮和教说法轮。证悟法轮在菩提树下，教说法轮在仙人堕处。既转动法又是轮，所以称为证悟法轮；既转动轮又是法，所以称为教说法轮。怎么说的呢？世尊在菩提树下，于圣道刹那，转动了根、力、觉支、道支等种种法。而这法因为是为了摧破烦恼与敌人而转动，就像攻击的轮子一样，所以也是「轮」。世尊在转动法的同时，就转动了那个轮。这样，就表达了「法就是轮」这个持业释复合词的意义。世尊坐在仙人堕处，在说法的刹那，转动了类似攻击之轮的教说之轮——因为在应调伏者的相续中，为了摧破烦恼与敌人而转动；同时，也在应调伏者的相续中转动了根、力、觉支、道支等种种法轮。这样，就表达了「法与轮两者就是法轮」这个并列复合词的意义。不过，因为有转动者才会有转动，所以虽然一切处都说「转动」，但要明白，是根据「转动的道理」而说它是「轮」。至于「依法而转就是法轮」等说法，应当知道全都是针对教说法轮说的。

40. Idāni ‘‘pavattite ca bhagavatā dhammacakke’’ti vuttaṃ dhammacakkaṃ niddisitukāmo dhammacakkantiādimāha. Tattha duvidhaṃ dhammacakkaṃ paṭivedhadhammacakkaṃ desanādhammacakkañca. Paṭivedhadhammacakkaṃ bodhipallaṅke, desanādhammacakkaṃ isipatane. Dhammañca pavatteti cakkañcāti paṭivedhadhammacakkaṃ vuttaṃ, cakkañca pavatteti dhammañcāti desanādhammacakkaṃ. Kathaṃ? Bhagavā hi bodhipallaṅke nisinno maggakkhaṇe indriyabalabojjhaṅgamaggaṅgādibhedaṃ dhammañca pavatteti, soyeva ca dhammo kilesasattughātāya pavattanato paharaṇacakkaṃ viyāti cakkañca. Dhammaṃ pavattentoyeva bhagavā taṃ cakkaṃ pavatteti nāma. Etena dhammoyeva cakkanti kammadhārayasamāsatā vuttā hoti. Isipatane nisinno bhagavā dhammadesanakkhaṇe veneyyasantāne kilesasattughātāya pavattanato paharaṇacakkasadisaṃ desanācakkañca pavatteti, veneyyasantāne indriyabalabojjhaṅgamaggaṅgādibhedaṃ dhammacakkañca pavatteti. Etena dhammo ca cakkañca dhammacakkanti dvandasamāsatā vuttā hoti. Yasmā pana pavattake sati pavattanā nāma hoti, tasmā sabbatthāpi ‘‘pavattetī’’ti vuttaṃ, pavattanaṭṭhena pana ‘‘cakka’’nti vuttaṃ hotīti veditabbaṃ. Dhammena pavattetīti dhammacakkantiādīni desanādhammacakkameva sandhāya vuttānīti veditabbāni.

98其中，「依法而转（dhammena pavatteti）」：由于法本身具有如实性，所以所转的轮就是法轮，这是如此说的。「以法行而转（Dhammacariyāya pavatteti）」：是指在应调伏者的相续中，为了法的利益而转动之轮，就是法轮，这是如此说的。「住于法者（Dhamme ṭhito）」等，则表明世尊是法本身、是法的主人。如同经中所说：“贤友啊，那位世尊，知时知，见时见，是眼，是智，是法，是梵，是宣讲者、转动者、义的引导者、不死的施予者、法主、如来。”（中部 1.203）因此，通过这些，表达了“法之轮”，也就是法轮的意思。「住（Ṭhito）」：以成为主体的方式而住。「确立（Patiṭṭhito）」：以不动摇的方式而确立。「得自在者（Vasippatto）」：达到自在主宰的状态。「达彼岸者（Pāramippatto）」：达到究竟。「得无所畏（Vesārajjappatto）」：达到无所畏的状态。然而，「令人住立于法（Dhamme patiṭṭhāpento）」等，是着眼于应调伏者而说的，以此表示“为了法主和法的利益而成为轮”的意思。「恭敬法（Dhammaṃ sakkaronto）」等，则表示“为了法的利益而成为轮”。因为凡是出于恭敬等而转动法的人，他就是在转动法的利益。「恭敬法」：为了使那法能如已作的那样成为善作，而去这样作。「尊重法（Dhammaṃ garuṃ karonto）」：由于内心生起对它的尊重而尊重它。「崇敬法（Dhammaṃ mānento）」：将法视为可爱和应培育的对象而安住。「供养法（Dhammaṃ pūjento）」：以法为对象，通过说法和修行的供养来作供养。「敬重法（Dhammaṃ apacāyamāno）」：由于恭敬和尊重，对法表现出谦下的态度。「以法为幢，以法为幡（Dhammaddhajo dhammaketu）」：把那法像幢一样置于前，像幡一样高举起来而转动，因此成为以法为幢、以法为幡的人，这是它的含义。「以法为最胜（Dhammādhipateyyo）」：源自以法为最胜，以修习之法为主导而做一切事务，所以成为以法为最胜的人。而那法轮是「不可退转的（appaṭivattiyaṃ）」：因为不能被任何人所反转，所以说它具有不可障碍的转动。因此，根据转动的道理，那法就被称为“轮”。

Tattha dhammena pavattetīti yathāsabhāvattā dhammena pavattaṃ cakkanti dhammacakkanti vuttaṃ hoti. Dhammacariyāya pavattetīti veneyyasantāne dhammatthāya pavattaṃ cakkanti dhammacakkanti vuttaṃ hoti. Dhamme ṭhitotiādīhi bhagavato dhammabhūtatā dhammassāmitā ca vuttā hoti. Yathāha – ‘‘so hāvuso, bhagavā jānaṃ jānāti passaṃ passati cakkhubhūto ñāṇabhūto dhammabhūto brahmabhūto vattā pavattā atthassa ninnetā amatassa dātā dhammassāmī tathāgato’’ti (ma. ni. 1.203). Tasmā tehi dhammassa cakkanti dhammacakkanti vuttaṃ hoti. Ṭhitoti visayībhāvena ṭhito. Patiṭṭhitoti acalabhāvena patiṭṭhito. Vasippattoti issarabhāvaṃ patto. Pāramippattoti koṭippatto. Vesārajjappattoti visāradabhāvaṃ patto. Dhamme patiṭṭhāpentotiādīhi veneyyasantānamapekkhitvā vuttehi pana vacanehi dhammassāmitāya ca dhammatthāya cakkanti vuttaṃ hoti. Dhammaṃ sakkarontotihaādīhi dhammatthāya cakkanti vuttaṃ hoti. Yo hi dhammaṃ sakkārādivasena pavatteti, so dhammatthaṃ pavatteti. Dhammaṃ sakkarontoti yathā kato so dhammo sukato hoti, evameva naṃ karonto. Dhammaṃ garuṃ karontoti tasmiṃ gāravuppattiyā taṃ garuṃ karonto. Dhammaṃ mānentoti dhammaṃ piyañca bhāvanīyañca katvā viharanto. Dhammaṃ pūjentoti taṃ apadisitvā desanāpaṭipattipūjāya pūjaṃ karonto. Dhammaṃ apacāyamānoti tasseva dhammassa sakkāragarukārehi nīcavuttitaṃ karonto. Dhammaddhajo dhammaketūti taṃ dhammaṃ dhajamiva purakkhatvā ketumiva ca ukkhipitvā pavattiyā dhammaddhajo dhammaketu ca hutvāti attho. Dhammādhipateyyoti dhammādhipatito āgato bhāvanādhammavaseneva ca sabbakiriyānaṃ karaṇena dhammādhipateyyo hutvā. Taṃ kho pana dhammacakkaṃ appaṭivattiyanti kenaci nivattetuṃ asakkuṇeyyatāya appaṭihatapavattitā vuttā. Tasmā so dhammo pavattanaṭṭhena cakkanti vuttaṃ hoti.

99信根是法，世尊转动此法：意思是，通过在应调伏者的相续中生起与道相应的信根，从而转动了名为信根的法。对其余的（根、力等）也同样。「谛（Saccā）」：指谛智。「观（Vipassanā）与明（vijjā）」：就是道智本身。「于无生处的智（Anuppāde ñāṇaṃ）」：指阿拉汉果上的智。这个智也在应调伏者的相续中转起，而且通过证悟涅槃，也可说是在转动。

Saddhindriyaṃ dhammo, taṃ dhammaṃ pavattetīti veneyyasantāne maggasampayuttasaddhindriyuppādanena taṃ saddhindriyaṃ dhammaṃ pavattetīti attho. Eseva nayo sesesupi. Saccāti saccañāṇāni. Vipassanā ca vijjā ca maggañāṇameva. Anuppāde ñāṇanti arahattaphale ñāṇaṃ. Tampi veneyyasantāne pavattetiyeva, nibbānañca paṭivedhaṃ karonto pavattetiyeva nāma.

100在集转品等中，显示了有区别的词：「以集为事者（samudayavatthukā）」、「以灭为事者（nirodhavatthukā）」、「以道为事者（maggavatthukā）」，而作了简略。这里也应当依照最初所说的道理来理解，与前面所说相似。

Samudayavārādīsu samudayavatthukā nirodhavatthukā maggavatthukāti visesapadaṃ dassetvā saṅkhittā. Etthāpi vuttasadisaṃ paṭhamaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ.

129对《念处转品》等的注释

2-3. Satipaṭṭhānavārādivaṇṇanā

41-42以念处和神足为前导的转品，也是根据圣道刹那来讲说的。这些地方也都在显示了各个区别性的词语之后，作了简略说明。

41-42. Satipaṭṭhānaiddhipādapubbaṅgamavārāpi maggakkhaṇavasena vuttā. Tepi tattha tattha visesapadaṃ dassetvā saṅkhittāti.

131《法轮论》注释完毕。

Dhammacakkakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

1028. 出世间论

8. Lokuttarakathā

133《出世间论》注释

Lokuttarakathāvaṇṇanā

43现在，对接着充满出世法的《法轮论》之后所讲述的《出世间论》，进行前所未有的意义随释。其中，「出世间」这一词的意义将在定义品中显示。「四念处」等三十七菩提分法，如其所宜，与道、果相应。这些法因为具有觉悟的意义，所以称为「菩提」；由于它们存在于这样得名的圣者的部分中，因此称为「菩提分」。「在部分中而有」的意思，就是处在资助的状态。在那些所缘上，进入并投身其中而现起的，就叫「现起」；而念本身就是现起，所以叫作「念处」。然而，因为这种念以不净、苦、无常、无我的行相来把握身、受、心、法，同时成就了去除净、乐、常、我想的作用，所以它的运作就有四种差别。因此称为「四念处」。他们以此而勤勉，所以叫「勤」；善美的勤就叫「正勤」；或者说，正确地勤勉就是「正勤」；或者说，这种勤因为远离了烦恼的丑陋行相而善美，也因为能够带来利益和安乐而具有最胜的状态，或者因为它成就了勤的状态，所以称为「正勤」。这是精进的同义词。这种精进成就了四种作用：对已生的不善进行断除，对未生的不善令其不生，对未生的善令其生起，对已生的善令其安住，所以有四种。因此称为「四正勤」。「神足」：按成就的语义，具有成就的含义；或者说，众生通过它而得以成就、增长、达到殊胜的状态，因此称为「神足」。与这种神足相应、以它为前导，或者作为果的前分因的，就是「神足」。神足有欲、精进、心、观这四种区别，因此称为「四神足」。因为征服了无信、懈怠、放逸、散乱、愚痴，以征服的增上意义，所以称为「根」。因为不被无信等所征服，有不可动摇的意义，所以称为「力」。这两种——根与力——根据信、精进、念、定、慧而有五种，因此称为「五根、五力」。再者，对于觉悟者来说，念等七种法是觉悟的组成部分，所以称为「觉支」；以出离的意义，正见等八种法是道的组成部分，所以称为「道支」。因此说「七觉支、圣八支道」。

43. Idāni lokuttaradhammavatiyā dhammacakkakathāya anantaraṃ kathitāya lokuttarakathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Tattha lokuttarapadassa attho niddesavāre āvi bhavissati. Cattāro satipaṭṭhānātiādayo sattatiṃsa bodhipakkhiyadhammā yathāyogaṃ maggaphalasampayuttā. Te bujjhanaṭṭhena bodhīti evaṃladdhanāmassa ariyassa pakkhe bhavattā bodhipakkhiyā nāma. Pakkhe bhavattāti upakārabhāve ṭhitattā. Tesu ārammaṇesu okkantitvā pakkhanditvā upaṭṭhānato upaṭṭhānaṃ, satiyeva upaṭṭhānaṃ satipaṭṭhānaṃ. Kāyavedanācittadhammesu panassa asubhadukkhāniccānattākāragahaṇavasena subhasukhaniccaattasaññāpahānakiccasādhanavasena ca pavattito catudhā bhedo hoti. Tasmā cattāro satipaṭṭhānāti vuccati. Padahanti etenāti padhānaṃ, sobhanaṃ padhānaṃ sammappadhānaṃ, sammā vā padahanti etenāti sammappadhānaṃ, sobhanaṃ vā taṃ kilesavirūpapavattavirahitato padhānañca hitasukhanipphādakaṭṭhena seṭṭhabhāvāvahanato padhānabhāvakaraṇato vāti sammappadhānaṃ. Vīriyassetaṃ adhivacanaṃ. Tayidaṃ uppannānuppannānaṃ akusalānaṃ pahānānuppattikiccaṃ, anuppannuppannānañca kusalānaṃ uppattiṭṭhitikiccaṃ sādhayatīti catubbidhaṃ hoti. Tasmā cattāro sammappadhānāti vuccati. Nipphattipariyāyena ijjhanaṭṭhena, ijjhanti etāya sattā iddhā vuddhā ukkaṃsagatā hontīti iminā vā pariyāyena iddhi, tassā sampayuttāya pubbaṅgamaṭṭhena phalabhūtāya pubbabhāgakāraṇaṭṭhena ca iddhiyā pādoti iddhipādo. So chandavīriyacittavīmaṃsāvasena catubbidhova hoti. Tasmā cattāro iddhipādāti vuccati. Assaddhiyakosajjapamādavikkhepasammohānaṃ abhibhavanato abhibhavanasaṅkhātena adhipatiyaṭṭhena indriyaṃ. Assaddhiyādīhi anabhibhavanīyato akampiyaṭṭhena balaṃ. Tadubhayampi saddhāvīriyasatisamādhipaññāvasena pañcavidhaṃ hoti. Tasmā pañcindriyāni pañca balānīti vuccanti. Bujjhanakasattassa pana aṅgabhāvena satiādayo satta dhammā bojjhaṅgā, niyyānaṭṭhena ca sammādiṭṭhiādayo aṭṭha maggaṅgā honti. Tena vuccati satta bojjhaṅgā ariyo aṭṭhaṅgiko maggoti.

104如此，这三十七菩提分法，在前行阶段的世间观现起时：以十四种方式把握身体，就是「身随观念处」；以九种方式把握感受，就是「受随观念处」；以十六种方式把握心，就是「心随观念处」；以五种方式把握法，就是「法随观念处」。（正勤方面）在这个生命体中，看见别人先前没有生起、现在已经生起的不善，心想：‘如果像那样随顺而行，就会生起，我将不那样随行，这样，这种不善就不会在我身上生起。’为此努力令不善不生的时刻，就是「第一正勤」；看见自己已经现行具足的不善，为了断除它而努力的时刻，就是「第二正勤」；在这个生命体中，为了让先前没有生起的禅那或观生起而努力的时刻，就是「第三正勤」；为了使已经生起的善法不退失，这样反复让它生起的时刻，就是「第四正勤」。（神足方面）以欲为主导，让善法生起时，就是「欲神足」；以精进为主导，让善法生起时，就是「精进神足」；以心为主导，让善法生起时，就是「心神足」；以观为主导，让善法生起时，就是「观神足」。离开邪语的时候是「正语」，离开邪业、邪命的时候是「正命」等等，这些是在不同心识中获得的。可是在四个圣道刹那，则是在同一心中获得；在果刹那，除了四正勤之外，其余三十三个法获得。这样，在同一心中获得的、同样以涅槃为所缘的念，通过成就了在身等上面舍弃净想等的作用，而被称为「四念处」。同一精进，通过成就了不让未生的生起、让已生的断除等作用，而被称为「四正勤」。其他的法则没有增减。

Iti ime sattatiṃsa bodhipakkhiyā dhammā pubbabhāge lokiyavipassanāya vattamānāya cuddasavidhena kāyaṃ pariggaṇhato ca kāyānupassanāsatipaṭṭhānaṃ, navavidhena vedanaṃ pariggaṇhato ca vedanānupassanāsatipaṭṭhānaṃ, soḷasavidhena cittaṃ pariggaṇhato ca cittānupassanāsatipaṭṭhānaṃ, pañcavidhena dhamme pariggaṇhato ca dhammānupassanāsatipaṭṭhānaṃ. Iti imasmiṃ attabhāve anuppannapubbaṃ parassa uppannaṃ akusalaṃ disvā ‘‘yathā paṭipannassa tassa taṃ uppannaṃ, na tathā paṭipajjissāmi, evaṃ me etaṃ nuppajjissatī’’ti tassa anuppādāya vāyamanakāle paṭhamaṃ sammappadhānaṃ, attano samudācārappattamakusalaṃ disvā tassa pahānāya vāyamanakāle dutiyaṃ, imasmiṃ attabhāve anuppannapubbaṃ jhānaṃ vā vipassanaṃ vā uppādetuṃ vāyamantassa tatiyaṃ, uppannaṃ yathā na parihāyati, evaṃ punappunaṃ uppādentassa catutthaṃ sammappadhānaṃ. Chandaṃ dhuraṃ katvā kusaluppādanakāle chandiddhipādo, vīriyaṃ, cittaṃ, vīmaṃsaṃ dhuraṃ katvā kusaluppādanakāle vīmaṃsiddhipādo. Micchāvācāya viramaṇakāle sammāvācā , micchākammantā, micchājīvā viramaṇakāle sammājīvoti evaṃ nānācittesu labbhanti. Catumaggakkhaṇe pana ekacitte labbhanti, phalakkhaṇe ṭhapetvā cattāro sammappadhāne avasesā tettiṃsa labbhanti. Evaṃ ekacitte labbhamānesu cetesu ekāva nibbānārammaṇā sati kāyādīsu subhasaññādipahānakiccasādhanavasena ‘‘cattāro satipaṭṭhānā’’ti vuccati. Ekameva ca vīriyaṃ anuppannuppannānaṃ anuppādādikiccasādhanavasena ‘‘cattāro sammappadhānā’’ti vuccati. Sesesu hāpanavaḍḍhanaṃ natthi.

105此外，在这些当中：

Apica tesu –

106九种法各是单一类别；一种法分为两类；一种法分为四类，另一种法分为五类；一种法分为八类，另一种法分为九类。这样，它们就构成了六种分类。

Nava ekavidhā eko, dvedhātha catupañcadhā;

107「九种是一类」：欲、心、喜、轻安、舍、思、语、业、命这九种法，由于欲神足等类别的关系，都只是单一的一项，不归入其他分类。「一种分二」：信，以根和力的方式，分成两种。「一分为四、五种」：意思是，另有一种法分为四种，还有一种法分为五种。其中，定这一项，依根、力、觉支、道支而分为四种；慧则依这四种，再加上神足的那一部分，而分为五种。「一分为八、九」：意思是，另有一种法分为八种，还有一种法分为九种。念，依四念处、根、力、觉支、道支而分为八种；精进，则依四正勤、神足、根、力、觉支、道支而分为九种。这样——

Aṭṭhadhā navadhā ceva, iti chaddhā bhavanti te.

108「九种是一类」：欲、心、喜、轻安、舍、思、语、业、命这九种法，由于欲神足等类别的关系，都只是单一的一项，不归入其他分类。「一种分二」：信，以根和力的方式，分成两种。「一分为四、五种」：意思是，另有一种法分为四种，还有一种法分为五种。其中，定这一项，依根、力、觉支、道支而分为四种；慧则依这四种，再加上神足的那一部分，而分为五种。「一分为八、九」：意思是，另有一种法分为八种，还有一种法分为九种。念，依四念处、根、力、觉支、道支而分为八种；精进，则依四正勤、神足、根、力、觉支、道支而分为九种。这样——

Navaekavidhāti chando cittaṃ pīti passaddhi upekkhā saṅkappo vācā kammanto ājīvoti ime nava chandiddhipādādivasena ekavidhāva honti, aññakoṭṭhāsaṃ na bhajanti. Eko dvedhāti saddhā indriyabalavasena dvedhā ṭhitā. Atha catupañcadhāti athañño eko catudhā, añño pañcadhā ṭhitoti attho. Tattha samādhi eko indriyabalabojjhaṅgamaggaṅgavasena catudhā ṭhito, paññā tesaṃ catunnaṃ iddhipādakoṭṭhāsassa ca vasena pañcadhā. Aṭṭhadhā navadhā cevāti aparo eko aṭṭhadhā, eko navadhā ṭhitoti attho. Catusatipaṭṭhānaindriyabalabojjhaṅgamaggaṅgavasena sati aṭṭhadhā ṭhitā, catusammappadhānaiddhipādaindriyabalabojjhaṅgamaggaṅgavasena vīriyaṃ navadhāti. Evaṃ –

109这些菩提分法，只是十四种，互不混杂。

Cuddaseva asambhinnā, hontete bodhipakkhiyā;

110从分类上说，它们有七类；如果再细分，则有三十七种。

Koṭṭhāsato sattavidhā, sattatiṃsa pabhedato.

111从它们各自完成作用的角度，以及从自性被言说的角度来说，

Sakiccanipphādanato, sarūpena ca vuttito;

112当圣道生起时，所有这些法都会一起生起。

Sabbeva ariyamaggassa, sambhave sambhavanti te.

113如此，在显示了与道果相应的三十七菩提分法之后，又将这些法收摄于道果之中，而说“四圣道及四沙门果”。“沙门性”即沙门的状态，这是对四圣道的通称。沙门性的果，就叫做“沙门果”。然而，涅槃与所有这些（道果）并不相混。因此应当知道：从广说来看，依据三十七菩提分、四道、四果和涅槃，共有四十六种出世间法；再收摄起来说，依据四道、四果和涅槃，有九种出世间法；更进一步收摄，依据道、果、涅槃，则有三种出世间法。当说到念处等和道果是出世间法时，与它们相应的触等心所法的出世间性，就已经一并被说明了。不过，这里主要是依策励之法来宣说念处等。在阿毗达摩中，于出世间法的分别解说里，与道果相应的触等法的出世间性，同样已经被说到了。

Evaṃ maggaphalasampayutte sattatiṃsa bodhipakkhiyadhamme dassetvā puna te maggaphalesu saṅkhipitvā cattāro ariyamaggā cattāri ca sāmaññaphalānīti āha. Samaṇabhāvo sāmaññaṃ, catunnaṃ ariyamaggānametaṃ nāmaṃ. Sāmaññānaṃ phalāni sāmaññaphalāni. Nibbānaṃ pana sabbehi asammissameva. Iti vitthārato sattatiṃsabodhipakkhiyacatumaggacatuphalanibbānānaṃ vasena chacattālīsa lokuttaradhammā, tato saṅkhepena catumaggacatuphalanibbānānaṃ vasena nava lokuttaradhammā, tatopi saṅkhepena maggaphalanibbānānaṃ vasena tayo lokuttaradhammāti veditabbaṃ. Satipaṭṭhānādīnaṃ maggaphalānañca lokuttaratte vutte taṃsampayuttānaṃ phassādīnampi lokuttarattaṃ vuttameva hoti. Padhānadhammavasena pana satipaṭṭhānādayova vuttā. Abhidhamme (dha. sa. 277 ādayo, 505 ādayo) ca lokuttaradhammaniddese maggaphalasampayuttānaṃ phassādīnaṃ lokuttarattaṃ vuttamevāti.

114“度世间”：意思是超越世间。这里所有这类使用现在时态的说法，都是针对四种圣道而说的。具体来说：入流道能度脱恶趣世间；一来道能度脱欲界世间的一部分；不来道能度脱整个欲界世间；阿拉汉道则能度脱色界与无色界世间。“超出世间”：意思是从世间超出、升出。而“从世间”和“从世间”这两种说法，只是对同一个从格的不同表达形式。“正越世间”：说的就是前面“度世间”的含义。在那句“度世间”里，没有顾及前缀词“正”的含义；而在这里的“正越世间”，则是连同前缀词“正”的含义一起说的。“已正越世间者”：意思是像所说的那样，已经正确地超越了世间。这里所有这类使用过去时态的说法，是针对果与涅槃而说的。因为入流果等果位，就是超越了如前所述的世间而安住；而涅槃，则是恒常地超越了一切世间而安住。“超胜于世间”：意思是比世间更为优越、殊胜。这是针对一切出世间法而说的。“脱离”：意思是出离、离开。“已脱离”：意思是已经出离了。“不住于世间”等一共十八种说法，都适用于一切出世间法。“不住”指的是一切出世间法不隶属于世间。“于世间不染着”：意思是即使（出世间法）在五蕴的相续流中生起，也不会染着于那个世间。“不被世间所染”：意思是对于那些尚未证悟的人来说，（出世间法）不会被任何世间心所染着；对于已经证悟的人来说，则不会被任何不善心，乃至极其微细的心所染着。“无染着、无垢染”：这是用不同的词，从不同方面对不染着的状态加以区分。

Lokaṃ tarantīti lokaṃ atikkamanti. Sabbamidha īdisaṃ vattamānakālavacanaṃ cattāro ariyamagge sandhāya vuttaṃ. Sotāpattimaggo hi apāyalokaṃ tarati, sakadāgāmimaggo kāmāvacaralokekadesaṃ tarati, anāgāmimaggo kāmāvacaralokaṃ tarati, arahattamaggo rūpārūpāvacaralokaṃ tarati. Lokā uttarantīti lokā uggacchanti. Lokatoti ca lokamhāti ca tadeva nissakkavacanaṃ visesetvā dassitaṃ. Lokaṃ samatikkamantīti paṭhamaṃ vuttatthameva. Tattha upasaggatthaṃ anapekkhitvā vuttaṃ, idha saha upasaggatthena vuttaṃ. Lokaṃ samatikkantāti yathāvuttaṃ lokaṃ sammā atikkantā. Sabbamidha īdisaṃ atītakālavacanaṃ phalanibbānāni sandhāya vuttaṃ, sotāpattiphalādīni hi yathāvuttaṃ lokaṃ atikkamitvā ṭhitāni, sadā nibbānaṃ sabbalokaṃ atikkamitvā ṭhitaṃ. Lokena atirekāti lokato adhikabhūtā. Idaṃ sabbepi lokuttaradhamme sandhāya vuttaṃ. Nissarantīti niggacchanti. Nissaṭāti niggatā. Loke na tiṭṭhantītiādīni aṭṭhārasa vacanāni sabbalokuttaresupi yujjanti. Na tiṭṭhantīti loke apariyāpannattā vuttaṃ. Loke na limpantīti khandhasantāne vattamānāpi tasmiṃ na limpantīti attho. Lokena na limpantīti akatapaṭivedhānaṃ kenaci cittena, katapaṭivedhānaṃ akusalena appamattenapi cittena na limpantīti attho. Asaṃlittā anupalittāti upasaggena visesitaṃ.

115“已解脱”：这恰恰是对“不染着”的状态，用不同的字眼来加以区分。因为无论谁，无论在什么地方、以什么方式不染着，他们也就在那个地方、以那种方式成为已解脱。“从世间已解脱”等三句，是依据从格来说的。“已脱离系缚”：这是对“已解脱”状态的进一步区分。因为无论谁，无论在什么地方、以什么方式、从哪里得到了解脱，他们也就在那个地方、以那种方式、从那里被称为已脱离系缚。“从世间得以清净”：意思是清洗掉世间的尘垢之后，从世间得到清净。“完全清净”：这正是前面的意思，用前缀词来加强和区分。“出起”：意思是已经超脱、升起了。“逆转”：意思是反转而离开。“不执着”：意思是不黏着。“不被执取”：意思是不被抓住。“不被系缚”：意思是不被束缚、困扰。“断除”：意思是让（世间）不再生起。正如因为已经断除了世间一样，“因已从世间清净”等后续的说法，其实也都是这个意思。“止息”：意思是让它完全寂灭。“非道”等四个词，适用于一切出世间法。“非道”：意思是这不是一条道路。“非去处”：意思是这不是一个落脚点或归宿。“非境界”：意思是这不属于（凡夫的）领域范围。“不共”：意思是不相同、不共通，是凡夫所没有的。“吐出”：意思是呕出来。“不再吞回”：这是用与前面说法相反的方式来表述，意思是已经吐出来的东西，就绝不会再吃回去。用这个词，就说明了已经吐出之物被彻底清除的状态。在接下来的三对双连词中，也是同样的理解方式。“解散”：意思是分散、松开束缚，也就是不系缚。“不解散”：意思是不分散、不松开束缚。这里把元音读短，听起来会更好。“吹散”：意思是完全熄灭。“不再重燃”：意思是不再重新燃烧起来。“正确地超越世间、征服世间之后而安住”：意思是一切出世间法，都是正确地超越世间、征服世间之后而安住的，因此才称为“出世间”。通过如上所述的这么多种方式，完整地说明了出世间法相对于世间的那种超越性和无比殊胜的特质。

Vippamuttāti alittattameva nānābyañjanena visesitaṃ. Ye keci hi yattha yena vā alittā, te tattha tena vā vippamuttā honti. Lokā vippamuttātiādīni tīṇi nissakkavasena vuttāni. Visaññuttāti vippamuttattavisesanaṃ. Ye keci hi yattha yena yato vippamuttā, te tattha tena tato visaññuttā nāma honti. Lokā sujjhantīti lokamalaṃ dhovitvā lokā sujjhanti. Visujjhantīti tadeva upasaggena visesitaṃ. Vuṭṭhahantīti uṭṭhitā honti. Vivaṭṭantīti nivaṭṭanti. Na sajjantīti na lagganti. Na gayhantīti na gaṇhīyanti. Na bajjhantīti na bādhīyanti. Samucchindantīti appavattiṃ karonti. Yathā ca lokaṃ samucchinnattāti, tatheva ‘‘lokā visuddhattā’’tiādi vuttameva hoti. Paṭippassambhentīti nirodhenti. Apathātiādīni cattāri sabbesupi lokuttaresu yujjanti. Apathāti amaggā. Agatīti appatiṭṭhā. Avisayāti anāyattā. Asādhāraṇāti asamānā. Vamantīti uggilanti. Na paccāvamantīti vuttapaṭipakkhanayena vuttaṃ, vantaṃ puna na adantīti attho. Etena vantassa suvantabhāvo vutto hoti. Anantaradukattayepi eseva nayo. Visīnentīti vikiranti vimuccanti, na bandhantīti attho. Na ussīnentīti na vikiranti na vimuccanti. ‘‘Visinentī’’ti ‘‘na ussinentī’’ti rassaṃ katvā pāṭho sundaro. Vidhūpentīti nibbāpenti. Nasaṃdhūpentīti na ujjalanti. Lokaṃ samatikkamma abhibhuyya tiṭṭhantīti sabbepi lokuttarā dhammā lokaṃ sammā atikkamitvā abhibhavitvā ca tiṭṭhantīti lokuttarā. Sabbehipi imehi yathāvuttehi pakārehi lokuttarānaṃ lokato uttarabhāvo adhikabhāvo ca vutto hotīti.

147关于出世间的解说结束。

Lokuttarakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

1169. 力的解说

9. Balakathā

149关于力的解说的注释

Balakathāvaṇṇanā

44现在，在出世间论之后，紧接着是对以经典为开端的“力”的论说——即《出世间论》品中所包含的“力”的论说——中前所未及之义进行注释。其中，首先依经典展示了五种力之后，为了进一步显示其他那些力，而说了“还有六十八力”等开头的句子。所有这些之所以称为‘力’，是因为它们都具有“不被各自的对立因素所动摇”这个意义。在‘惭力’等词语中：‘惭’，是指人们依靠它而对恶感到羞耻，这是‘羞耻’的名称。‘愧’，是指人们依靠它而对恶感到畏惧，这是对恶感到怖畏的名称。从内心生起的是惭，从外界生起的是愧。以自我为主导的是惭，以世间为主导的是愧。安住于羞耻自性的是惭，安住于畏惧自性的是愧。惭的特征是具有敬重，愧的特征是怖畏罪过、见到怖畏之相。正是这个惭，不被无惭所动摇，故为惭力。正是这个愧，不被无愧所动摇，故为愧力。不被不审察所动摇，故为审察力。这是指审察慧。以精进为首而修习七觉支时，所生起的力量为修习力。这是对如此转起的那四种蕴的称呼。清净的戒等为无过力。四种摄事为摄力。也有读作‘在摄受中有力’的。对苦与轻蔑的忍受为忍力。以说法令他人喜悦为施设力。令已领受之义得以通达为决择力。于善法中达到广大为自在力。于善法中随所乐欲而安住为决意力。惭力等的含义，是依论母的指示，特别结合字词而给予解说的。止力与观力：即已达到力之状态的止与观本身。

44. Idāni lokuttarakathāya anantaraṃ kathitāya lokuttarakathāvatiyā suttantapubbaṅgamāya balakathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Tattha ādito suttantavasena pañca balāni dassetvā tadaññānipi balāni dassetukāmo apica aṭṭhasaṭṭhi balānītiādimāha. Sabbānipi taṃtaṃpaṭipakkhehi akampiyaṭṭhena balāni nāma honti. Hiribalantiādīsu pāpato hirīyanti etāyāti hirī, lajjāyetaṃ nāmaṃ. Pāpato ottappanti etenāti ottappaṃ, pāpato ubbegassetaṃ nāmaṃ. Ajjhattasamuṭṭhānā hirī, bahiddhāsamuṭṭhānaṃ ottappaṃ. Attādhipati hirī, lokādhipati ottappaṃ . Lajjāsabhāvasaṇṭhitā hirī, bhayasabhāvasaṇṭhitaṃ ottappaṃ. Sappatissavalakkhaṇā hirī, vajjabhīrukabhayadassāvilakkhaṇaṃ ottappaṃ. Sā eva hirī ahirikena na kampatīti hiribalaṃ. Tadeva ottappaṃ anottappena na kampatīti ottappabalaṃ. Appaṭisaṅkhānena na kampatīti paṭisaṅkhānabalaṃ. Upaparikkhaṇapaññāyetaṃ nāmaṃ. Vīriyasīsena satta bojjhaṅge bhāventassa uppannabalaṃ bhāvanābalaṃ. Tathāpavattānaṃ catunnaṃ khandhānametaṃ nāmaṃ. Parisuddhāni sīlādīni anavajjabalaṃ. Cattāri saṅgahavatthūni saṅgahabalaṃ. Saṅgahe balantipi pāṭho. Dukkhamānaṃ adhivāsanaṃ khantibalaṃ. Dhammakathāya paresaṃ tosanaṃ paññattibalaṃ. Adhitassa atthassa adhigamāpanaṃ nijjhattibalaṃ. Kusalesu bahubhāvo issariyabalaṃ. Kusalesu yathāruci patiṭṭhānaṃ adhiṭṭhānabalaṃ. Hiribalādīnaṃ attho mātikāpadesu byañjanavasena visesato yujjamānaṃ gahetvā vutto. Samathabalaṃ vipassanābalanti balappattā samathavipassanā eva.

118在论母的释义中，先说‘于无信不被动摇，故为信力’，这是点明了根本的力义，然后再用其余九种方式来对这个根本意义进行区分和详细显示。因为，当某一法达到不被动摇、拥有力量的状态时，它能支撑俱生法，制伏与自己敌对的烦恼，净化作为通达之开端的戒与见，令心安住于所缘，令心变得光辉并清净，令心得自在并证得殊胜，由此更向上而令证得更高的通达，次第证得圣道而令现观谛，于证果时令安立于灭。因此，以九种方式区分了力义。这个解释方法，也适用于精进力等其余四力。

Mātikāniddese assaddhiye na kampatīti saddhābalanti mūlabalaṭṭhaṃ vatvā tameva aparehi navahi pariyāyehi visesetvā dassesi. Yo hi dhammo akampiyo balappatto hoti, so sahajāte upatthambheti, attano paṭipakkhe kilese pariyādiyati, paṭivedhassa ādibhūtaṃ sīlaṃ diṭṭhiñca visodheti, cittaṃ ārammaṇe patiṭṭhāpeti, cittaṃ pabhassaraṃ karonto vodāpeti, vasiṃ pāpento visesaṃ adhigamāpeti, tato uttariṃ pāpento uttaripaṭivedhaṃ kāreti, kamena ariyamaggaṃ pāpetvā saccābhisamayaṃ kāreti, phalappattiyā nirodhe patiṭṭhāpeti. Tasmā navadhā balaṭṭho visesito. Esa nayo vīriyabalādīsu catūsu.

119‘对欲贪感到惭’：与出离相应的修行者，以出离而对欲贪感到惭。对于愧，也是同样的道理。以此二者，其实也就代表了对一切不善法感到惭与愧的意思。对于‘嗔’等，其含义也应依此方式去理解。‘已审察’：即依不痴而从过患的角度审察。‘修习’：即增长。‘应舍’：指贪等应舍。‘摄受’：即系缚。‘堪忍’：即那位修行者能忍受、觉得合适。‘施设’：即令喜悦。‘决择’：即令思惟。‘运用自在’：即成为心的主人之后，令心随自己的意愿而转起。‘决意’：即确立。修习力等一切，也就是出离等本身。虽然在论母的注释中用了不同的方式来说，但因为含义已通过字词而明显，故在此不再解说，应知此意。详细解说了止力与观力之后，在结尾处说明了‘伴有掉举的烦恼和蕴不能动摇它’等，以及‘伴有无明的烦恼和蕴不能动摇它’等，这是为了显示止力与观力的特征。

Kāmacchandaṃ hirīyatīti nekkhammayutto yogī nekkhammena kāmacchandato hirīyati. Ottappepi eseva nayo. Etehi sabbākusalehipi hirīyanā ottappanā vuttāyeva honti. Byāpādantiādīnampi imināva nayena attho veditabbo. Paṭisaṅkhātīti asammohavasena ādīnavato upaparikkhati. Bhāvetīti vaḍḍheti. Vajjanti rāgādivajjaṃ. Saṅgaṇhātīti bandhati. Khamatīti tassa yogissa khamati ruccati. Paññāpetīti toseti. Nijjhāpetīti cintāpeti. Vasaṃ vattetīti citte pahu hutvā cittaṃ attano vasaṃ katvā pavatteti. Adhiṭṭhātīti vidahati. Bhāvanābalādīni sabbānipi nekkhammādīniyeva. Mātikāvaṇṇanāya aññathā vutto, attho pana byañjanavaseneva pākaṭattā idha na vuttoti veditabbaṃ. Samathabalaṃ vipassanābalañca vitthārato niddisitvā avasāne uddhaccasahagatakilese ca khandhe ca na kampatītiādi ca avijjāsahagatakilese ca khandhe ca na kampatītiādi ca samathabalavipassanābalānaṃ lakkhaṇadassanatthaṃ vuttaṃ.

120在有学力与无学力中，‘学习正见，故为有学力’的意思是：有学人学习正见，故为有学；那正见即是彼有学者的力，故为有学力。其中，‘因已学毕，故为无学力’的意思是：无学人于彼正见已学毕，不再学，故为无学；那正见本身即是彼无学者的力，故为无学力。对于正思惟等，也是同样的道理。‘正智’：指省察智。因为即使它是世间智，由于在有学者那里生起，故说为有学力；在无学者那里生起，故说为无学力。‘正解脱’：指除了八支圣道之外的其余与果相应之法。但也有些人说：‘除了出世间解脱之外，其余的一切解脱都是正解脱。’它作为有学力和无学力的道理，与前面所说的一样。

Sekhāsekhabalesu sammādiṭṭhiṃ sikkhatīti sekhabalanti sekhapuggalo sammādiṭṭhiṃ sikkhatīti sekho, sā sammādiṭṭhi tassa sekhassa balanti sekhabalanti attho. Tattha sikkhitattā asekhabalanti asekhapuggalo tattha sammādiṭṭhiyā sikkhitattā na sikkhatīti asekho, sāyeva sammādiṭṭhi tassa asekhassa balanti asekhabalaṃ. Eseva nayo sammāsaṅkappādīsu. Sammāñāṇanti paccavekkhaṇañāṇaṃ. Tampi hi lokikampi hontaṃ sekhassa pavattattā sekhabalaṃ, asekhassa pavattattā asekhabalanti vuttaṃ. Sammāvimuttīti aṭṭha maggaṅgāni ṭhapetvā sesā phalasampayuttā dhammā . Keci pana ‘‘ṭhapetvā lokuttaravimuttiṃ avasesā vimuttiyo sammāvimuttī’’ti vadanti. Tassa sekhāsekhabalattaṃ vuttanayameva.

121在诸漏尽者之力中，这一切也都是智之力。经文里的「诸漏尽比丘的」是依主释，意思是「由那位漏尽比丘」。「无常故」是指以生起后坏灭的方式而见为无常。「如实」就是按照事物本来的样子。「以慧」是指与观相应的道慧。由于善见了无常，以此为根本，也就善见了苦和无我。「以此」一词是中性词，表示修习，或者表示「由于什么原因」。「依于」就是缘于。「宣说」就是承认、宣称。「火坑喻」是指由于有极大热恼的缘故，把爱欲比喻成火坑。「爱欲」指所依之欲和烦恼之欲两者。

Khīṇāsavabalesu sabbānipi ñāṇabalāni. Khīṇāsavassa bhikkhunoti karaṇatthe sāmivacanaṃ, khīṇāsavena bhikkhunāti attho. Aniccatoti hutvā abhāvākārena aniccato. Yathābhūtanti yathāsabhāvato. Paññāyāti sahavipassanāya maggapaññāya. Aniccato sudiṭṭhā dukkhato anattato sudiṭṭhā honti tammūlakattā. Yanti bhāvanapuṃsakavacanaṃ, yena kāraṇenāti vā attho. Āgammāti paṭicca. Paṭijānātīti sampaṭicchati paṭiññaṃ karoti. Aṅgārakāsūpamāti mahābhitāpaṭṭhena aṅgārakāsuyā upamitā. Kāmāti vatthukāmā ca kilesakāmā ca.

122「趣向远离」是指以果定的力量，朝向那称为「依远离」的涅槃。远离有三种：身远离、心远离、依远离。身远离是那些住于远离处、乐于出离的人所具备的。心远离是那些致力于增上心的人所具备的。依远离是那些无依、已达无为（行所摄）的人所具备的；或者是趣向那称为出离远离的涅槃。远离又有五种：镇伏远离、彼分远离、正断远离、止息远离、出离远离。「趣向远离」意思是心倾注于远离。「倾向远离」意思是心面向远离。「偏向远离」意思是心把远离当作最重要的方向。后面两个词只是前一个的同义词。「住于远离」是指远离了烦恼，或处于远离的状态。「乐出离」是指乐于涅槃，或乐于出家。「彻底脱离」是指已脱离了烦恼的边际，即使一点粘着也没有，完全解脱、彻底离散。「一切」是以一切方式。「从诸漏住处的法」是指从那些由于结合而成为诸漏之因的烦恼法中彻底脱离。或者，「彻底脱离」是指已离贪欲的状态，也就是没有渴爱的意思。从何处脱离？「完全彻底地从一切诸漏住处的法、一切三界诸法脱离」。在这里，通过十种诸漏尽者之力，说明了漏尽者的世间道与出世间道。又有人解释说：「『一切行都是无常』是遍知苦之力；『爱欲如火坑』是断集之力；『心趣向远离』是证灭之力；『四念住』等七类则是修道之力。」十种神通力将在神通论中变得明确。

Vivekaninnanti phalasamāpattivasena upadhivivekasaṅkhātanibbānaninnaṃ. Tayo hi vivekā – kāyaviveko cittaviveko upadhivivekoti. Kāyaviveko ca vivekaṭṭhakāyānaṃ nekkhammābhiratānaṃ. Cittaviveko ca adhicittamanuyuttānaṃ. Upadhiviveko ca nirupadhīnaṃ puggalānaṃ visaṅkhāragatānaṃ, nissaraṇavivekasaṅkhātanibbānaninnaṃ vā. Pañca hi vivekā – vikkhambhanaviveko tadaṅgaviveko samucchedaviveko paṭippassaddhiviveko nissaraṇavivekoti. Vivekaninnanti viveke ninnaṃ. Vivekapoṇanti viveke nataṃ. Vivekapabbhāranti vivekasīsabhāraṃ. Dvepi purimasseva vevacanāni. Vivekaṭṭhanti kilesehi vajjitaṃ, dūrībhūtaṃ vā. Nekkhammābhiratanti nibbāne abhirataṃ, pabbajjāya abhirataṃ vā. Byantībhūtanti vigatantībhūtaṃ, ekadesenāpi anallīnaṃ vippamuttaṃ visaṃsaṭṭhaṃ. Sabbasoti sabbathā. Āsavaṭṭhāniyehi dhammehīti saṃyogavasena āsavānaṃ kāraṇabhūtehi kilesadhammehīti attho. Atha vā byantībhūtanti vigatanikantibhūtaṃ, nittaṇhanti attho. Kuto? Sabbaso āsavaṭṭhāniyehi dhammehi sabbehi tebhūmakadhammehīti attho. Idha dasahi khīṇāsavabalehi khīṇāsavassa lokiyalokuttaro maggo kathito. ‘‘Aniccato sabbe saṅkhārā’’ti dukkhapariññābalaṃ, ‘‘aṅgārakāsūpamā kāmā’’ti samudayapahānabalaṃ, ‘‘vivekaninnaṃ cittaṃ hotī’’ti nirodhasacchikiriyābalaṃ, ‘‘cattāro satipaṭṭhānā’’tiādi sattavidhaṃ maggabhāvanābalantipi vadanti. Dasa iddhibalāni iddhikathāya āvi bhavissanti.

123在如来十力释义中，「如来力」是指与其他任何人都不共的、唯独如来才有的力量。或者说，如同过去诸佛凭借福德资粮的成就而获得力量那样，如此成就的力量，这也是这个意思。这其中，如来力有两种：身力和智力。其中的身力，应当依照象的种类来了解。古代的论师们曾这样说：

Tathāgatabalaniddese tathāgatabalānīti aññehi asādhāraṇāni tathāgatasseva balāni. Yathā vā pubbabuddhānaṃ balāni puññussayasampattiyā āgatāni, tathā āgatabalānītipi attho. Tattha duvidhaṃ tathāgatabalaṃ – kāyabalaṃ ñāṇabalañca. Tesu kāyabalaṃ hatthikulānusārena veditabbaṃ. Vuttañhetaṃ porāṇehi –

124「黑象、恒河象、白象、红褐象、黄褐象；」

‘‘Kāḷāvakañca gaṅgeyyaṃ, paṇḍaraṃ tambapiṅgalaṃ;

125「香象、吉祥象、金象、布萨象、六牙象，此十种。」（《分别论注》760；《中部注》1.148；《相应部注》2.2.22）

Gandhamaṅgalahemañca, uposathachaddantime dasā’’ti. (vibha. aṭṭha. 760; ma. ni. aṭṭha. 1.148; saṃ. ni. aṭṭha. 2.2.22);

126这些就是十种象族。其中，「黑象」应当理解是普通的象族。十个男子的体力，等于一只黑象的力。十只黑象的力，等于一只恒河象的力。十只恒河象的力，等于一只白象的力。十只白象的力，等于一只红褐象的力。十只红褐象的力，等于一只黄褐象的力。十只黄褐象的力，等于一只香象的力。十只香象的力，等于一只吉祥象的力。十只吉祥象的力，等于一只金象的力。十只金象的力，等于一只布萨象的力。十只布萨象的力，等于一只六牙象的力。十只六牙象的力，等于一位如来的身力。这也称为那罗延坚固力。此力若按普通象的数量来计算，是千亿头象的力；若按人数来计算，则是十万人亿倍的力。以上是如来的身力。

Imāni dasa hatthikulāni. Tattha kāḷāvakanti pakatihatthikulaṃ daṭṭhabbaṃ. Yaṃ dasannaṃ purisānaṃ kāyabalaṃ, taṃ ekassa kāḷāvakassa hatthino balaṃ. Yaṃ dasannaṃ kāḷāvakānaṃ balaṃ, taṃ ekassa gaṅgeyyassa balaṃ. Yaṃ dasannaṃ gaṅgeyyānaṃ, taṃ ekassa paṇḍarassa. Yaṃ dasannaṃ paṇḍarānaṃ , taṃ ekassa tambassa. Yaṃ dasannaṃ tambānaṃ, taṃ ekassa piṅgalassa. Yaṃ dasannaṃ piṅgalānaṃ, taṃ ekassa gandhahatthino. Yaṃ dasannaṃ gandhahatthīnaṃ, taṃ ekassa maṅgalahatthino. Yaṃ dasannaṃ maṅgalahatthīnaṃ, taṃ ekassa hemavatassa. Yaṃ dasannaṃ hemavatānaṃ, taṃ ekassa uposathassa. Yaṃ dasannaṃ uposathānaṃ, taṃ ekassa chaddantassa. Yaṃ dasannaṃ chaddantānaṃ, taṃ ekassa tathāgatassa balaṃ. Nārāyanasaṅghātabalantipi idameva vuccati. Tadetaṃ pakatihatthino gaṇanāya hatthīnaṃ koṭisahassassa, purisagaṇanāya dasannaṃ purisakoṭisahassānaṃ balaṃ hoti. Idaṃ tāva tathāgatassa kāyabalaṃ.

127而智慧力，指的则是此处及其他经典中所说的十力智，《中部》里所说的四无畏智，处于八种众中不被撼动的智，善于辨别四生的智，善于辨别五趣的智，《相应部》里所说的七十三智、七十七智等等，以及其他无数种类的千种智。这就是所谓的智慧力。此处所指也恰恰是智慧力。因为智不会被动摇，并具有支持作用，所以称为「力」。

Ñāṇabalaṃ pana idha tāva aññattha ca pāḷiyaṃ āgatameva dasabalañāṇaṃ, majjhime (ma. ni. 1.150) āgataṃ catuvesārajjañāṇaṃ, aṭṭhasu parisāsu akampanañāṇaṃ, catuyoniparicchedakañāṇaṃ, pañcagatiparicchedakañāṇaṃ, saṃyuttake (saṃ. ni. 2.33-34) āgatāni tesattati ñāṇāni, sattasattati ñāṇānīti evamaññānipi anekāni ñāṇasahassāni. Etaṃ ñāṇabalaṃ nāma. Idhāpi ñāṇabalameva adhippetaṃ. Ñāṇañhi akampiyaṭṭhena upatthambhanaṭṭhena ca balanti vuttaṃ.

128「处与非处」指的是从因的角度来了知什么是因、什么不是因。所谓「因」，是因为果依止它而存续，依它而说有生起和转起，所以称为「处」。世尊如实了知：哪些法对于哪些法的生起是因、是缘，那便是它们的「处」；哪些法对于哪些法的生起不是因、不是缘，那便是它们的「非处」。这样，他如实了知处就是处、非处就是非处。其中，「以彼智」是指以这种处非处智。「此」是指这种处非处智，对如来而言，就称为如来十力中的一种力。其余各词句的连接也应这样理解。

Ṭhānañca ṭhānatoti kāraṇañca kāraṇato. Kāraṇañhi yasmā tattha phalaṃ tiṭṭhati tadāyattavuttitāya uppajjati ceva pavattati ca, tasmā ṭhānanti vuccati. Taṃ bhagavā ye ye dhammā yesaṃ yesaṃ dhammānaṃ hetū paccayā uppādāya, taṃ taṃ ṭhānanti, ye ye dhammā yesaṃ yesaṃ dhammānaṃ na hetū na paccayā uppādāya, taṃ taṃ aṭṭhānanti pajānanto ṭhānañca ṭhānato aṭṭhānañca aṭṭhānato yathābhūtaṃ pajānāti. Yampīti yena ñāṇena. Idampīti idampi ṭhānāṭṭhānañāṇaṃ, tathāgatassa tathāgatabalaṃ nāma hotīti attho. Evaṃ sesapadesupi yojanā veditabbā.

129「最胜位」（āsabhaṃ ṭhānaṃ）：意思是最胜的处所、最上的处所；或者，‘āsabhā’指过去诸佛，也就是诸佛的地位。再者，牛群中以一百头牛为首的公牛称为usabha，以一千头牛为首的公牛称为vasabha；或者，以一百头牛群为首的公牛称为usabha，以一千头牛群为首的公牛称为vasabha。而在所有牛中最胜、能忍耐一切危难、白色、端正、能负荷重物、听到霹雳声也不惊恐的公牛，称为nisabha（牛王）。这里是以usabha（牛王）作为所指，这个词也是nisabha的异名。属于usabha的，称为āsabha。而「位」（ṭhāna）是指用四足踏地而安住。这里把「āsabha」用作比喻：正如名为nisabha的usabha牛王，具足牛王的力量，用四足踏地、稳固不动地站立；同样地，如来也具足十种如来力，以四无畏为足，踏在八众的地面上，在整个含天神的世间里，不被任何敌人、对手所动摇，安住于不动的地位。当他这样安住时，便宣称、达到而不否认，将自己置于那个最胜位。因此说——‘他自称安住于最胜位’。

Āsabhaṃṭhānanti seṭṭhaṭṭhānaṃ uttamaṭṭhānaṃ, āsabhā vā pubbabuddhā, tesaṃ ṭhānanti attho. Apica gavasatajeṭṭhako usabho, gavasahassajeṭṭhako vasabho, vajasatajeṭṭhako vā usabho, vajasahassajeṭṭhako vasabho, sabbagavaseṭṭho sabbaparissayasaho seto pāsādiko mahābhāravaho asanisatasaddehipi asantasanīyo nisabho, so idha usabhoti adhippeto. Idampi hi tassa pariyāyavacanaṃ. Usabhassa idanti āsabhaṃ. Ṭhānanti catūhi pādehi pathaviṃ uppīḷetvā avaṭṭhānaṃ. Idaṃ pana āsabhaṃ viyāti āsabhaṃ yatheva hi nisabhasaṅkhāto usabho usabhabalena samannāgato catūhi pādehi pathaviṃ uppīḷetvā acalaṭṭhānena tiṭṭhati, evaṃ tathāgatopi dasahi tathāgatabalehi samannāgato catūhi vesārajjapādehi aṭṭhaparisapathaviṃ uppīḷetvā sadevake loke kenaci paccatthikena paccāmittena akampiyo acalaṭṭhānena tiṭṭhati, evaṃ tiṭṭhamāno ca taṃ āsabhaṃ ṭhānaṃ paṭijānāti upagacchati na paccakkhāti, attani āropeti. Tena vuttaṃ – ‘‘āsabhaṃ ṭhānaṃ paṭijānātī’’ti (saṃ. ni. aṭṭha. 2.2.22; ma. ni. aṭṭha. 1.148).

130「于众中」（parisāsu）指在刹帝利、婆罗门、居士、沙门，以及四大王天、三十三天、魔、梵天这八种众当中。「作狮子吼」（sīhanādaṃ nadati）意思是发出最胜的吼声、无所畏惧的吼声，或者发出与狮子吼相似的声音。这个含义可以依《狮子吼经》来说明。另外，就像狮子由于能忍受、能摧破而称为狮子，同样地，如来由于能忍受世间法、能摧破外道之说，也称为狮子。这样所称的狮子发出的吼声，就是狮子吼。在其中，就像狮子具足狮子的力量，在任何地方都无所畏惧、没有毛发竖立，发出狮子吼；同样地，如来狮子也具足如来力，在八众当中无所畏惧、没有毛发竖立，以‘这是色……’等方式，发出具备种种教说庄严的狮子吼。因此说——‘在众中作狮子吼’。

Parisāsūti khattiyabrāhmaṇagahapatisamaṇacātumahārājikatāvatiṃsamārabrahmānaṃ vasena aṭṭhasu parisāsu. Sīhanādaṃ nadatīti seṭṭhanādaṃ achambhitanādaṃ nadati, sīhanādasadisaṃ vā nādaṃ nadati. Ayamattho sīhanādasuttena (ma. ni. 1.146 ādayo; dī. ni. 1.381 ādayo) dīpetabbo. Yathā vā sīho sahanato hananato ca sīhoti vuccati, evaṃ tathāgato lokadhammānaṃ sahanato parappavādānaṃ hananato sīhoti vuccati. Evaṃ vuttassa sīhassa nādaṃ sīhanādaṃ. Tattha yathā sīho sīhabalena samannāgato sabbattha visārado vigatalomahaṃso sīhanādaṃ nadati, evaṃ tathāgatasīhopi tathāgatabalehi samannāgato aṭṭhasu parisāsu visārado vigatalomahaṃso ‘‘iti rūpa’’ntiādinā (saṃ. ni. 3.78) nayena nānāvidhadesanāvilāsasampannaṃ sīhanādaṃ nadati. Tena vuttaṃ – ‘‘parisāsu sīhanādaṃ nadatī’’ti.

131「转梵轮」（brahmacakkaṃ pavatteti）：在这里，「梵」（brahma）是最胜、最上、清净的意思。而「轮」（cakka）这个词——

Brahmacakkaṃ pavattetīti ettha brahmanti seṭṭhaṃ uttamaṃ visuddhaṃ. Cakkasaddo panāyaṃ –

132出现在成就、相、车轮、威仪、

Sampattiyaṃ lakkhaṇe ca, rathaṅge iriyāpathe;

133布施、宝、法、胸，以及轮等意义上；

Dāne ratanadhammūra, cakkādīsu ca dissati;

134而在这里，是指法轮，并且这法轮还应当被辨明为两种。

Dhammacakke idha mato, tampi dvedhā vibhāvaye.

135例如，在‘诸比丘！有此四轮，凡是具足它们的诸天与人……’（《增支部》4.31）等经文中，「轮」出现在‘成就’的意义上；在‘足下生有轮相……’（《长部》2.35）中，出现在‘相’的意义上；在‘如车轮随搬运者之足’（《法句经》1）中，出现在‘车轮’的意义上；在‘四轮、九门……’（《相应部》1.29）中，出现在‘威仪’的意义上；在‘你且布施、受用，莫放逸，乔萨罗主！转动轮宝’（《本生经》1.7.149）中，出现在‘布施’的意义上；在‘天界的轮宝出现……’（《长部》2.243）中，出现在‘宝轮’的意义上；在‘我所转起的轮……’（《经集》562）中，出现在‘法轮’的意义上；在‘为欲求所催迫的人，轮在头顶旋转’（《本生经》1.1.104; 1.5.103）中，出现在‘胸轮’的意义上；在‘即使以刀刃为边缘的轮……’（《长部》1.166）中，出现在‘刀轮’的意义上；在‘霹雳轮’（《长部》3.61；《相应部》2.162）中，出现在‘霹雳圈’的意义上。而在这里，这个词是指法轮。

‘‘Cattārimāni , bhikkhave, cakkāni, yehi samannāgatānaṃ devamanussāna’’ntiādīsu (a. ni. 4.31) hi ayaṃ sampattiyaṃ dissati. ‘‘Heṭṭhā pādatalesu cakkāni jātāni hontī’’ti (dī. ni. 2.35) ettha lakkhaṇe. ‘‘Cakkaṃva vahato pada’’nti (dha. pa. 1) ettha rathaṅge. ‘‘Catucakkaṃ navadvāra’’nti (saṃ. ni. 1.29) ettha iriyāpathe. ‘‘Dadaṃ bhuñja mā ca pamādo , cakkaṃ vattaya kosalādhipā’’ti (jā. 1.7.149) ettha dāne. ‘‘Dibbaṃ cakkaratanaṃ pāturahosī’’ti (dī. ni. 2.243) ettha ratanacakke. ‘‘Mayā pavattitaṃ cakka’’nti (su. ni. 562) ettha dhammacakke. ‘‘Icchāhatassa posassa, cakkaṃ bhamati matthake’’ti (jā. 1.1.104; 1.5.103) ettha uracakke. ‘‘Khurapariyantena cepi cakkenā’’ti (dī. ni. 1.166) ettha paharaṇacakke. ‘‘Asanivicakka’’nti (dī. ni. 3.61; saṃ. ni. 2.162) ettha asanimaṇḍale. Idha panāyaṃ dhammacakke mato.

136而这法轮有两种：证悟智与教说智。其中，以智慧所引发的、能为自己带来圣果的，是证悟智；以悲心所引发的、能为声闻弟子带来圣果的，是教说智。其中，证悟智又分为‘正在生起’和‘已生起’两种。从出家开始直到阿拉汉道，称为‘正在生起’；在证果的那一刹那，称为‘已生起’。或者，从兜率天开始直到在菩提树下证得阿拉汉道，称为‘正在生起’；在证果的刹那，称为‘已生起’。或者，从燃灯佛十力开始直到阿拉汉道，称为‘正在生起’；在证果的刹那，称为‘已生起’。教说智也分为‘正在转起’和‘已转起’两种。在阿若憍陈如长老证得阿拉汉道之前，称为‘正在转起’；在他证果的那一刻，称为‘已转起’。这其中，证悟智是出世间的，教说智是世间的。但这两者都不与其他修行者共有，是唯有佛陀才能生起的智慧。因此说——‘转梵轮’。

Taṃ panetaṃ dhammacakkaṃ duvidhaṃ hoti paṭivedhañāṇañca desanāñāṇañca. Tattha paññāpabhāvitaṃ attano ariyaphalāvahaṃ paṭivedhañāṇaṃ, karuṇāpabhāvitaṃ sāvakānaṃ ariyaphalāvahaṃ desanāñāṇaṃ. Tattha paṭivedhañāṇaṃ uppajjamānaṃ uppannanti duvidhaṃ. Tañhi abhinikkhamanato yāva arahattamaggā uppajjamānaṃ nāma, phalakkhaṇe uppannaṃ nāma. Tusitabhavanato vā yāva bodhipallaṅke arahattamaggā uppajjamānaṃ nāma, phalakkhaṇe uppannaṃ nāma. Dīpaṅkaradasabalato vā paṭṭhāya yāva arahattamaggā uppajjamānaṃ nāma, phalakkhaṇe uppannaṃ nāma. Desanāñāṇampi pavattamānaṃ pavattanti duvidhaṃ. Tañhi yāva aññātakoṇḍaññattherassa arahattamaggā pavattamānaṃ nāma, phalakkhaṇe pavattaṃ nāma. Tattha paṭivedhañāṇaṃ lokuttaraṃ, desanāñāṇaṃ lokiyaṃ. Ubhayampi panetaṃ aññehi asādhāraṇaṃ, buddhānaṃyeva orasañāṇaṃ. Tena vuttaṃ – ‘‘brahmacakkaṃ pavattetī’’ti.

137「诸业造作」（kammasamādānānaṃ）：指已接受并造下的善或不善业，或者直接指业本身即为业造作。「从处、从因」（ṭhānaso hetuso）：从缘以及从因的角度来说。其中，投生趣、所依、时间、加行是果报的处（基础）；业是因。

Kammasamādānānanti samādiyitvā katānaṃ kusalākusalakammānaṃ, kammameva vā kammasamādānaṃ. Ṭhānaso hetusoti paccayato ceva hetuto ca. Tattha gatiupadhikālapayogā vipākassa ṭhānaṃ. Kammaṃ hetu.

138「一切处行者」：指能通往一切趣向的，也包括不通往任何趣向的。「行道」：即道路。「如实了知」：意思是，即使许多人共同杀害一个众生，也能如实不颠倒地了解：这个人的思将会使他投生地狱，那个人的思将会使他投生畜生道。如此，面对同一事件，对于以善和不善的思为特征的各种行道，能够不颠倒地洞见其真实本质。

Sabbatthagāmininti sabbagatigāminiñca agatigāminiñca. Paṭipadanti maggaṃ. Yathābhūtaṃ pajānātīti bahūsupi manussesu ekameva pāṇaṃ ghātentesu imassa cetanā nirayagāminī bhavissati, imassa tiracchānayonigāminīti iminā nayena ekavatthusmimpi kusalākusalacetanāsaṅkhātānaṃ paṭipattīnaṃ aviparītato sabhāvaṃ jānāti.

139「多种界」：指以眼界等诸界，或以欲界等诸界来说，界有多种。「种种界」：因为这些界各自有不同的特征，所以呈现出种种不同的界。「世间」：指蕴、处、界所构成的世间。「如实了知」：就是如实、不颠倒地彻证每一种界的真实本质。

Anekadhātunti cakkhudhātuādīhi, kāmadhātuādīhi vā dhātūhi bahudhātuṃ. Nānādhātunti tāsaṃyeva dhātūnaṃ vilakkhaṇattā nānappakāradhātuṃ . Lokanti khandhāyatanadhātulokaṃ. Yathābhūtaṃ pajānātīti tāsaṃ tāsaṃ dhātūnaṃ aviparītato sabhāvaṃ paṭivijjhati.

140「种种意乐者」：因为众生有低劣、殊胜等不同的意乐倾向，所以呈现出种种意乐的状态。

Nānādhimuttikatanti hīnapaṇītādiadhimuttīhi nānādhimuttikabhāvaṃ.

141「其他有情」：指殊胜的有情。「其他人」：指比起前者更低劣的其余有情。或者，这两个词是同一个意思，只是世尊为了适应所度化的人而用两种方式表达。这里也依照世尊的说法来解释。「根之上下」：指信等诸根的殊胜状态与低劣状态，也就是它们的增强与减弱。

Parasattānanti padhānasattānaṃ. Parapuggalānanti tato paresaṃ hīnasattānaṃ. Ekatthameva vā etaṃ padadvayaṃ veneyyavasena bhagavatā dvedhā vuttaṃ. Idhāpi bhagavatā vuttanayeneva vuttaṃ. Indriyaparopariyattanti saddhādīnaṃ indriyānaṃ parabhāvañca aparabhāvañca, vuddhiñca hāniñcāti attho.

142「禅那、解脱、定、等至」：指初禅等四种禅那，‘内有色想观外色’等八解脱（《无碍解道》1.209），有寻有伺等三种定，以及初禅等至等九种渐次等至。「杂染」：令退失的法。「清净」：令增进殊胜的法。「出起」：指从这些禅那等出离的缘由。此中，依‘清净也是出起，从各个定出起也是出起’（《分别论》828）的说法，这是指善巧的禅那，以及有分和果等至。因为对于禅那，下下的善巧禅那是上上禅那的近因，所以说‘清净也是出起’。而通过有分，是从一切禅那中出起；从灭尽等至则通过果等至出起。依此而说‘从各个定出起也是出起’。

Jhānavimokkhasamādhisamāpattīnanti paṭhamādīnaṃ catunnaṃ jhānānaṃ, ‘‘rūpī rūpāni passatī’’tiādīnaṃ (paṭi. ma. 1.209) aṭṭhannaṃ vimokkhānaṃ, savitakkasavicārādīnaṃ tiṇṇaṃ samādhīnaṃ, paṭhamajjhānasamāpattiādīnañca navannaṃ anupubbasamāpattīnaṃ. Saṃkilesanti hānabhāgiyadhammaṃ. Vodānanti visesabhāgiyadhammaṃ. Vuṭṭhānanti yena kāraṇena jhānādīhi vuṭṭhahanti, taṃ kāraṇaṃ. Taṃ pana ‘‘vodānampi vuṭṭhānaṃ, tamhā tamhā samādhimhā vuṭṭhānampi vuṭṭhāna’’nti (vibha. 828) evaṃ vuttaṃ paguṇajjhānañceva bhavaṅgaphalasamāpattiyo ca. Heṭṭhimaṃ heṭṭhimañhi paguṇajjhānaṃ uparimassa uparimassa padaṭṭhānaṃ hoti, tasmā ‘‘vodānampi vuṭṭhāna’’nti vuttaṃ. Bhavaṅgena pana sabbajjhānehi vuṭṭhānaṃ hoti, nirodhasamāpattito phalasamāpattiyā vuṭṭhānaṃ hoti. Taṃ sandhāya ‘‘tamhā tamhā samādhimhā vuṭṭhānampi vuṭṭhāna’’nti vuttaṃ.

143「宿住智」、「天眼智」、「漏尽智」这三种智，前面已经详细说明过了。

Pubbenivāsadibbacakkhuāsavakkhayañāṇāni heṭṭhā pakāsitāneva.

144在这里，「依漏尽」是指通过阿拉汉道断尽一切烦恼。「无漏」指已远离诸漏。「心解脱与慧解脱」：在这里，用「心」这个词指与阿拉汉果相应的定，用「慧」这个词指与它相应的慧。其中应这样理解：定因为脱离了贪欲而称为心解脱，慧因为脱离了无明而称为慧解脱。世尊曾经这样说过：‘比丘们，他那份定就是他的定根；比丘们，他那份慧就是他的慧根。比丘们，像这样，从离贪欲而有心解脱，从离无明而有慧解脱。’（《相应部》5.516; 520）而且，在这里还应知道，止力为心解脱，观力为慧解脱。‘于现法’就是指就在这个现有身中。‘自己以证智作证’的意思是：以卓越的智慧亲自现量证知，不依赖他人而了知。‘具足’的意思是已经证得、已完全成就。这十种力智的详细说明，应当按照《阿毗达摩》（《分别论》809等）所说的方法来了解。

Tattha āsavānaṃ khayāti arahattamaggena sabbakilesānaṃ khayā. Anāsavanti āsavavirahitaṃ. Cetovimuttiṃ paññāvimuttinti ettha cetovacanena arahattaphalasampayutto samādhi, paññāvacanena taṃsampayuttā ca paññā vuttā. Tattha ca samādhi rāgato vimuttattā cetovimutti, paññā avijjāya vimuttattā paññāvimuttīti veditabbā. Vuttañhetaṃ bhagavatā – ‘‘yo hissa, bhikkhave, samādhi, tadassa samādhindriyaṃ. Yā hissa, bhikkhave, paññā, tadassa paññindriyaṃ. Iti kho, bhikkhave, rāgavirāgā cetovimutti avijjāvirāgā paññāvimuttī’’ti (saṃ. ni. 5.516; 520). Apicettha samathabalaṃ cetovimutti, vipassanābalaṃ paññāvimuttīti veditabbaṃ. Diṭṭheva dhammeti imasmiṃyeva attabhāve. Sayaṃ abhiññā sacchikatvāti adhikāya paññāya attanāyeva paccakkhaṃ katvā, aparappaccayena ñatvāti attho. Upasampajjāti adhigantvā, nipphādetvā vā. Imesaṃ pana dasannaṃ dasabalañāṇānaṃ vitthāro abhidhamme (vibha. 809 ādayo) vuttanayena veditabbo.

145在这里，有别的论师说：所谓的‘十力智’，并不是另外有一个独立的智，它只是全知智的一种分类。不应该这样看待这件事。因为十力智确实是一个全然不同的智，全知智是另一个全然不同的智。十力智只了知它各自份内的事；而全知智不仅了知十力智所应知的，还了知除此之外所有其余的东西。在十力智中，第一智只了知处和非处，第二智只了知业与果报的各种差别，第三智只了知对业的抉择，第四智只了知诸界种种差别的原因，第五智只了知有情的意乐和倾向，第六智只了知诸根的利、钝状况，第七智只了知禅那等的杂染及随同它们出现的情况，第八智只了知过去所住诸蕴的相续，第九智只了知有情的死与结生，第十智只了知对诸谛的决断。然而，全知智则不单了知这些，还了知比这些更超胜的。不过，它并不执行所有那些智各自的作用。因为全知智即使作为禅那，也不能令心安止；作为神通，也不能变现种种变化；作为道，也不能断除烦恼。

Tattha paravādikathā hoti – dasabalañāṇaṃ nāma pāṭiyekkaṃ ñāṇaṃ natthi, sabbaññutaññāṇassevāyaṃ pabhedoti. Na taṃ tathā daṭṭhabbaṃ. Aññameva hi dasabalañāṇaṃ, aññaṃ sabbaññutaññāṇaṃ. Dasabalañāṇañhi sakasakakiccameva jānāti, sabbaññutaññāṇaṃ tampi, tato avasesampi jānāti. Dasabalañāṇesu hi paṭhamaṃ kāraṇākāraṇameva jānāti, dutiyaṃ kammantaravipākantarameva, tatiyaṃ kammaparicchedameva, catutthaṃ dhātunānattakāraṇameva, pañcamaṃ sattānaṃ ajjhāsayādhimuttimeva, chaṭṭhaṃ indriyānaṃ tikkhamudubhāvameva, sattamaṃ jhānādīhi saddhiṃ tesaṃ saṃkilesādimeva, aṭṭhamaṃ pubbenivutthakhandhasantatimeva, navamaṃ sattānaṃ cutipaṭisandhimeva, dasamaṃ saccaparicchedameva. Sabbaññutaññāṇaṃ pana etehi jānitabbañca, tato uttariñca pajānāti. Etesaṃ pana kiccaṃ na sabbaṃ karoti. Tañhi jhānaṃ hutvā appetuṃ na sakkoti, iddhi hutvā vikubbituṃ na sakkoti, maggo hutvā kilese khepetuṃ na sakkoti.

146此外，应该这样追问那位论师：‘这个所谓的十力智，它到底是有寻有伺的、无寻唯伺的，还是无寻无伺的？是属于欲界、色界、无色界，还是属于世间、出世间？’如果他懂得，就会回答：‘按照顺序，前七智是有寻有伺的。’他会接着说：‘从这往后的两个智是无寻无伺的。’‘漏尽智，可能是有寻有伺的，可能是无寻唯伺的，也可能是无寻无伺的。’同样，他还会说：‘按照顺序，前七智是欲界所摄的，从这往后的两个智是色界所摄的，之后最后一个智是出世间的。’‘而全知智，则只是有寻有伺的，只属于欲界，只属于世间。’

Apica paravādī evaṃ pucchitabbo ‘‘dasabalañāṇaṃ nāmetaṃ savitakkasavicāraṃ avitakkavicāramattaṃ avitakkāvicāraṃ kāmāvacaraṃ rūpāvacaraṃ arūpāvacaraṃ lokiyaṃ lokuttara’’nti. Jānanto ‘‘paṭipāṭiyā satta ñāṇāni savitakkasavicārānī’’ti vakkhati. ‘‘Tato parāni dve avitakkaavicārānī’’ti vakkhati. ‘‘Āsavakkhayañāṇaṃ siyā savitakkasavicāraṃ, siyā avitakkavicāramattaṃ, siyā avitakkaavicāra’’nti vakkhati. Tathā ‘‘paṭipāṭiyā satta kāmāvacarāni, tato parāni dve rūpāvacarāni, tato avasāne ekaṃ lokuttara’’nti vakkhati. ‘‘Sabbaññutaññāṇaṃ pana savitakkasavicārameva kāmāvacarameva lokiyamevā’’ti vakkhati.

147如此了解了未曾有之意义的解释之后，现在应当知道：如来首先以处非处智，观察应调伏的有情有无烦恼障——这烦恼障正是证得或不证得漏尽的处和非处——通过见到世间正见立足的状况，以及没有决定性邪见立足的状况。然后，以业报智观察他们有无报障，通过见到三因结生。以一切处行道智观察他们有无业障，通过见到他们没有无间业。如此，对于无障者，以种种界智观察他们行为上的差别，为的是随顺说法，通过见到界的种种差别。接着，以种种意乐智观察他们的意乐，即使他们还没有开始努力修行，也能随顺其意乐而说法。如此观察到意乐之后，为了按照他们各自的能力和承受程度说法，以根上下智观察他们根器的上下优劣，通过见到信等诸根的利与钝。即使这样周遍了知了根器的上下，但如果他们还离得很远，就以禅那等智，由于在禅那等上已得自在，以神通力特别快速地接近他们。接近之后，以宿住随念智为他们显示过去生的情况，再以依天眼威神力才能获得的他心智观察他们当前心的殊胜之处，最终以漏尽智的威神之力，由于对趋向漏尽的道途已经完全无迷惑，便为他们说法，使他们证得漏尽。因此，应当知道这十力就是以这样的次第宣说的。

Evamettha apubbatthānuvaṇṇanaṃ ñatvā idāni yasmā tathāgato paṭhamaṃyeva ṭhānāṭṭhānañāṇena veneyyasattānaṃ āsavakkhayādhigamassa ceva anadhigamassa ca ṭhānāṭṭhānabhūtaṃ kilesāvaraṇābhāvaṃ passati lokiyasammādiṭṭhiṭṭhānadassanato niyatamicchādiṭṭhiṭṭhānābhāvadassanato ca. Atha nesaṃ kammavipākañāṇena vipākāvaraṇābhāvaṃ passati tihetukapaṭisandhidassanato. Sabbatthagāminipaṭipadāñāṇena kammāvaraṇābhāvaṃ passati ānantarikakammābhāvadassanato. Evaṃ anāvaraṇānaṃ anekadhātunānādhātuñāṇena anukūladhammadesanatthaṃ cariyāvisesaṃ passati dhātuvemattadassanato. Atha nesaṃ nānādhimuttikatāñāṇena adhimuttiṃ passati payogaṃ anādiyitvāpi adhimuttivasena dhammadesanatthaṃ . Athevaṃ diṭṭhaadhimuttīnaṃ yathāsatti yathābalaṃ dhammaṃ desetuṃ indriyaparopariyattañāṇena indriyaparopariyattaṃ passati saddhādīnaṃ tikkhamudubhāvadassanato. Evaṃ pariññātindriyaparopariyattāpi panete sace dūre honti, atha jhānādiñāṇena jhānādīsu vasībhūtattā iddhivisesena khippaṃ upagacchati. Upagantvā ca nesaṃ pubbenivāsānussatiñāṇena pubbajātivibhāvanaṃ dibbacakkhānubhāvato pattabbena cetopariyañāṇena sampati cittavisesaṃ passanto āsavakkhayañāṇānubhāvena āsavakkhayagāminiyā paṭipadāya vigatasammohattā āsavakkhayāya dhammaṃ deseti. Tasmā iminānukkamena imāni dasa balāni vuttānīti veditabbānīti.

45现在，想要从特相上说明一切力，便以‘以什么意义而为信力’等的方式提出问题，并以‘对于不信之事不可动摇的意义’等的方式作出回答。其中，‘惭耻’等是以人为所依的开示。在从修习力到决意力等诸力当中，应当知道，‘在那里’、‘以那个’、‘那个’，都是针对出离等而说的。‘以那个定，心成为统一’的意思是：以那个定，心成为专一。‘在那里生起’指：在那里，依止于寂止而相应生起，或者以它为观照的对象而生起。‘在那里学’指：在那个有学力中，有学在修学，所以称为有学力。‘在那里由于已学’指：在那个无学力中，无学因为已经学毕，所以是无学力。‘以那个智而诸漏尽’指：以那个世间和出世间的智慧，令诸漏断尽，所以那个智就是漏尽者之力。因为，即使以世间智，如果没有观慧也就不会有出世间的道，所以在世间智的层面也有说诸漏尽了。如此，‘漏尽者的力’就是漏尽者之力。‘他成就’是神通力：在那位具神通者那里，神通能够成就，所以神通本身就是力，叫做神通力。‘以不可测量的意义’：因为声闻众只能部分地了知处非处等，所以说‘如实遍知’，这是就一切行相、一切方面遍知而言的。虽然在三明中没有明确说‘如实遍知’，但是由于在其他地方说过了，所以在三明中也等同于说了。‘其他地方’指的是其余七智力，以及在《阿毗达摩》中十力全都有说。而‘根上下智’，在任何情况下对声闻众都是不共的。所以，十力对声闻众全都不共。由于是超越的、无可比拟的意义，因此是不可测量的，正因如此，才说‘以不可测量的意义为如来力’。

45. Idāni sabbabalāni lakkhaṇato niddisitukāmo kenaṭṭhena saddhābalantiādinā nayena pucchaṃ katvā assaddhiye akampiyaṭṭhenātiādinā nayena vissajjanaṃ akāsi. Tattha hirīyatītiādi puggalādhiṭṭhānā desanā. Bhāvanābalādīsu adhiṭṭhānabalapariyantesu ‘‘tatthā’’ti ca, ‘‘tenā’’ti ca, ‘‘ta’’nti ca nekkhammādikameva sandhāya vuttanti veditabbaṃ. Tena cittaṃ ekagganti tena samādhinā cittaṃ ekaggaṃ hotīti vuttaṃ hoti. Tattha jāteti tattha samathe sampayogavasena jāte, tasmiṃ vā vipassanārammaṇaṃ hutvā jāte. Tattha sikkhatīti tattha sekhabale sekho sikkhatīti sekhabalanti attho. Tattha sikkhitattāti tattha asekhabale asekhassa sikkhitattā asekhabalaṃ. Tena āsavā khīṇāti tena lokiyalokuttarena ñāṇena āsavā khīṇāti taṃ ñāṇaṃ khīṇāsavabalaṃ . Lokiyenāpi hi ñāṇena āsavā khīṇā nāma vipassanāya abhāve lokuttaramaggābhāvato. Evaṃ khīṇāsavassa balanti khīṇāsavabalaṃ. Tassa ijjhatīti iddhibalanti tassa iddhimato ijjhatīti iddhiyeva balaṃ iddhibalaṃ. Appameyyaṭṭhenāti yasmā sāvakā ṭhānāṭṭhānādīni ekadesena jānanti, sabbākārena pajānanaṃyeva sandhāya ‘‘yathābhūtaṃ pajānātī’’ti vuttaṃ. Kiñcāpi tīsu vijjāsu ‘‘yathābhūtaṃ pajānātī’’ti na vuttaṃ, aññattha pana vuttattā tāsupi vuttameva hoti. Aññatthāti sesesu sattasu ñāṇabalesu ca abhidhamme (vibha. 760) ca dasasupi balesu. Indriyaparopariyattañāṇaṃ pana sabbathāpi sāvakehi asādhāraṇameva. Tasmā dasapi balāni sāvakehi asādhāraṇānīti. Adhimattaṭṭhena atuliyaṭṭhena appameyyāni, tasmāyeva ca ‘‘appameyyaṭṭhena tathāgatabala’’nti vuttanti.

182力论的解释完毕。

Balakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

149十、空论

10. Suññakathā

184空论解释

Suññakathāvaṇṇanā

46现在，在力论讲到出世间力结束之后，紧接着要说明以经藏为先导的空论，也就是出世间空的部分，这是对之前未说过的义理进行解释。在经文中，首先，‘atha’是一个用来承接话语的不变词，通过它，后面‘具寿’等话语才被承接起来。‘kho’则是一个用来补足语句的不变词。‘yena bhagavā tenupasaṅkami’这一句里的‘yena’是处格用作具格的用法。因此，这里的义理应当这样理解：‘世尊在哪里，就往哪里去见他’。或者，应当这样理解：世尊自身因具足某种原因而为人天所应亲近，那位长老就是基于同样的原因前去亲近。那么，世尊为什么应被亲近呢？就像鸟儿们为了享用甘美的果实，会不断结出果实的大树一样，天人们为了获得种种殊胜的功德，就是基于这个原因去亲近世尊。这里的‘近赴’就是‘去’的意思。‘近赴已’则是表明‘亲近’这个动作已经完成。或者，也可以理解为‘这样去了之后，从那里再走到更靠近世尊的地方’的意思。

46. Idāni lokuttarabalapariyosānāya balakathāya anantaraṃ kathitāya lokuttarasuññatāpariyosānāya suttantapubbaṅgamāya suññatākathāya apubbatthānuvaṇṇanā. Suttante tāva athāti vacanopādāne nipāto. Etena āyasmātiādivacanassa upādānaṃ kataṃ hoti. Khoti padapūraṇatthe nipāto. Yena bhagavā tenupasaṅkamīti bhummatthe karaṇavacanaṃ. Tasmā yattha bhagavā, tattha upasaṅkamīti evamettha attho daṭṭhabbo. Yena vā kāraṇena bhagavā devamanussehi upasaṅkamitabbo, teneva kāraṇena upasaṅkamīti evamettha attho daṭṭhabbo. Kena ca kāraṇena bhagavā upasaṅkamitabbo? Nānappakāraguṇavisesādhigamādhippāyena, sāduphalūpabhogādhippāyena dijagaṇehi niccaphalitamahārukkho viya, tena kāraṇena upasaṅkamīti evamettha attho daṭṭhabbo. Upasaṅkamīti ca gatoti vuttaṃ hoti. Upasaṅkamitvāti upasaṅkamanapariyosānadīpanaṃ. Atha vā evañca gato tato āsannataraṃ ṭhānaṃ bhagavato samīpasaṅkhātaṃ gantvātipi vuttaṃ hoti.

151「敬礼已」的意思是：以五体投地的方式礼敬之后。现在，为了请问自己是以什么理由前来侍奉世间最上者，他将十指合拢、光芒闪耀的双手合掌置于头顶，然后坐在一边。而「一边」是中性词，如同「日月运行不规则」等用法一样。因此，这里的意义应当这样理解：他如同坐在一边的人那样坐着。或者，这是以处格意义使用宾格。他坐下，即安坐。因为聪明的天人们去见应受尊敬者时，都懂得座位的分寸，会坐在一边，而这位长老是其中之一，所以坐在一边。

Abhivādetvāti pañcapatiṭṭhitena vanditvā. Idāni yenaṭṭhena loke aggapuggalassa upaṭṭhānaṃ āgato, taṃ pucchitukāmo dasanakhasamodhānasamujjalaṃ añjaliṃ sirasi patiṭṭhapetvā ekamantaṃ nisīdi. Ekamantanti ca bhāvanapuṃsakaniddeso ‘‘visamaṃ candimasūriyā pariharantī’’tiādīsu (a. ni. 4.70) viya. Tasmā yathā nisinno ekamantaṃ nisinno hoti, tathā nisīdīti evamettha attho daṭṭhabbo. Bhummatthe vā etaṃ upayogavacanaṃ. Nisīdīti nisajjaṃ kappesi. Paṇḍitā hi devamanussā garuṭṭhānīyaṃ upasaṅkamitvā āsanakusalatāya ekamantaṃ nisīdanti, ayañca thero tesaṃ aññataro, tasmā ekamantaṃ nisīdi.

152那么，怎样坐才算是坐在一边呢？即避开六种坐姿的过失。这六种过失是：过远、过近、在上风处、在高处、过于正面、过于后面。因为坐得过远，若想说话，就必须大声说。坐得过近，则会造成身体碰触。坐在上风处，会以身体的气味恼害对方。坐在高处，则显示不恭敬。坐得过于正面，若想看对方，就必须眼对眼地看。坐得过于后面，若想看对方，就必须伸长脖子。因此，这位长老也是避开了这六种坐姿过失而坐下的，所以经文说「坐在一边」。而「这样说」的意思是：说了这样的话。

Kathaṃ nisinno pana ekamantaṃ nisinno hotīti? Cha nisajjadose vajjetvā. Seyyathidaṃ – atidūraṃ accāsannaṃ uparivātaṃ unnatappadesaṃ atisammukhaṃ atipacchāti. Atidūre nisinno hi sace kathetukāmo hoti, uccāsaddena kathetabbaṃ hoti. Accāsanne nisinno saṅghaṭṭanaṃ karoti. Uparivāte nisinno sarīragandhena bādhati. Unnatappadese nisinno agāravaṃ pakāseti. Atisammukhā nisinno sace daṭṭhukāmo hoti, cakkhunā cakkhuṃ āhacca daṭṭhabbaṃ hoti. Atipacchā nisinno sace daṭṭhukāmo hoti, gīvaṃ pasāretvā daṭṭhabbaṃ hoti. Tasmā ayampi ete cha nisajjadose vajjetvā nisīdi. Tena vuttaṃ ‘‘ekamantaṃ nisīdī’’ti. Etadavocāti etaṃ avoca.

153「空世间、空世间，尊者，据说」这句话的意思是：在这教法中，那些依教奉行的比丘们，在各处说着「空世间、空世间」。因为各处都有很多那样的话，为了概括所有那些话，所以使用了重叠的表达方式。因为这样说，所有那些话就都被含摄了。以何为量，即以什么标准。nu是一个表达疑问的不变词。以我或以我所为空，即空于像「造作者、感受者、自在主宰者」这样世间所假设的我，以及因为我不存在，也就空于那些属于我的资具。所有眼等世间法的集合，由于它们具有坏灭的特性，所以称为世间。而且，因为在这个世间中没有我，也没有我所，所以被称为空世间。出世间法虽然也是空于我和我所的，但为了配合提问的语境，这里只说了世间法。另外，说空并不是说没有法，而是说在那些法中，没有我和我所的坚实存在。就像世间说「空房子、空瓶子」时，并不是说房子和瓶子不存在，而是说在那个房子或瓶子里，没有其他东西存在。世尊所说的「凡是在某一个事物中不存在的，就从那个角度把它观为空；然而，在那个事物中还有残余存在的，就如实了知‘这个还存在’」，指的正是这个道理。同样的道理也见于正理典和声论典。因此，在这部经中所说的，正是无我相。

Suñño loko suñño lokoti, bhante, vuccatīti imasmiṃ sāsane paṭipannehi tehi tehi bhikkhūhi ‘‘suñño loko suñño loko’’ti kathīyatīti attho. Tahiṃ tahiṃ tādisānaṃ vacanānaṃ bahukattā tesaṃ sabbesaṃ saṅgaṇhanatthaṃ āmeḍitavacanaṃ kataṃ. Evañhi vutte sabbāni tāni vacanāni saṅgahitāni honti. Kittāvatāti kittakena parimāṇena. Nu-iti saṃsayatthe nipāto. Suññaṃ attena vā attaniyena vāti ‘‘kārako vedako sayaṃvasī’’ti evaṃ lokaparikappitena attanā ca attābhāvatoyeva attano santakena parikkhārena ca suññaṃ. Sabbaṃ cakkhādi lokiyaṃ dhammajātaṃ, taṃyeva lujjanapalujjanaṭṭhena loko nāma. Yasmā ca attā ca ettha natthi, attaniyañca ettha natthi, tasmā suñño lokoti vuccatīti attho. Lokuttaropi ca dhammo attattaniyehi suñño eva, pucchānurūpena pana lokiyova dhammo vutto. Suññoti ca dhammo natthīti vuttaṃ na hoti, tasmiṃ dhamme attattaniyasārassa natthibhāvo vutto hoti. Loke ca ‘‘suññaṃ gharaṃ, suñño ghaṭo’’ti vutte gharassa ghaṭassa ca natthibhāvo vutto na hoti, tasmiṃ ghare ghaṭe ca aññassa natthibhāvo vutto hoti. Bhagavatā ca ‘‘iti yañhi kho tattha na hoti, tena taṃ suññaṃ samanupassati. Yaṃ pana tattha avasiṭṭhaṃ hoti, taṃ santaṃ idamatthīti pajānātī’’ti ayameva attho vutto. Tathā ñāyaganthe ca saddaganthe ca ayameva attho. Iti imasmiṃ suttante anattalakkhaṇameva kathitaṃ.

47在经分别中，先以「空空」等与空相关的二十五个论母句列出，然后对它们进行解释。其中，在论母部分：首先，「空空」指的是被称为空的那个空，而不是被其他形容词所限定的空。因为这里没有指明是哪一个，或者说只是着眼于空性本身，所以使用了中性词。其余的论母句也是如此。「行空」：行本身相对于其余的行是空的。「变易空」：由于老、坏灭而有变貌、变易，由于这种变易而空，就是变易空。「最上空」：这是最高的，并且对于我、我所，或者相对于一切行都是空的。「相空」：相本身相对于其余的相是空的。「镇伏空」：指以出离等暂时镇伏而得的空。在「彼分空」等四种中，也是同样的道理。「内空」：这是内在的，并且对于我、我所等是空的。「外空」：这是外在的，并且对于我、我所等是空的。「双空」：内外两者，对于我、我所等是空的。「同分空」：有共同部分就是同分，这是同分，并且对于我、我所等是空的，意思就是‘相似空’。「异分空」：没有共同部分就是异分，这是异分，并且对于我、我所等是空的，意思就是‘不相似空’。在某些版本中，同分空和异分空被写在了出离空之后。「遍求空」：对于出离等的遍求，是空于欲贪等的。「摄受空」等三种也是同样的道理。「一性空」：由于心稳定地住于单一的所缘而没有对各种所缘的散乱，这是一性，并且这一性对于种种性是空的。「种种性空」：与此相反，即种种性，并且这种种性对于一性是空的。「出离等忍」：对于出离等的安忍，是空于欲贪等的。在「决意空」、「深入空」中也是同样的道理。也有写作‘深入空’的。「正知者」：指具有正知、正在般涅槃的阿拉汉。「转起灭尽」：指无执取地进入般涅槃。「一切空性」：指一切的空。「究竟空」：由于一切行都不存在，这是最殊胜义的空。

47. Suttantaniddese suññasuññantiādīni pañcavīsati mātikāpadāni suññasambandhena uddisitvā tesaṃ niddeso kato. Tattha mātikāya tāva suññasaṅkhātaṃ suññaṃ, na aññena upapadena visesitanti suññasuññaṃ. Asukanti aniddiṭṭhattā cettha suññattameva vā apekkhitvā napuṃsakavacanaṃ kataṃ. Evaṃ sesesupi. Saṅkhāroyeva sesasaṅkhārehi suññoti saṅkhārasuññaṃ. Jarābhaṅgavasena virūpo pariṇāmo vipariṇāmo, tena vipariṇāmena suññaṃ vipariṇāmasuññaṃ. Aggañca taṃ attattaniyehi, sabbasaṅkhārehi vā suññañcāti aggasuññaṃ. Lakkhaṇameva sesalakkhaṇehi suññanti lakkhaṇasuññaṃ. Nekkhammādinā vikkhambhanena suññaṃ. Vikkhambhanasuññaṃ. Tadaṅgasuññādīsupi catūsu eseva nayo. Ajjhattañca taṃ attattaniyādīhi suññañcāti ajjhattasuññaṃ. Bahiddhā ca taṃ attattaniyādīhi suññañcāti bahiddhāsuññaṃ. Tadubhayaṃ attattaniyādīhi suññanti dubhatosuññaṃ. Samāno bhāgo etassāti sabhāgaṃ, sabhāgañca taṃ attattaniyādīhi suññañcāti sabhāgasuññaṃ, sadisasuññanti attho. Vigataṃ sabhāgaṃ visabhāgaṃ, visabhāgañca taṃ attattaniyādīhi suññañcāti visabhāgasuññaṃ, visadisasuññanti attho. Kesuci potthakesu sabhāgasuññaṃ visabhāgasuññaṃ nissaraṇasuññānantaraṃ likhitaṃ. Nekkhammādiesanā kāmacchandādinā suññāti esanāsuññaṃ. Pariggahasuññādīsu tīsupi eseva nayo. Ekārammaṇe patiṭṭhitattā nānārammaṇavikkhepābhāvato ekattañca taṃ nānattena suññañcāti ekattasuññaṃ. Tabbiparītena nānattañca taṃ ekattena suññañcāti nānattasuññaṃ. Nekkhammādikhanti kāmacchandādinā suññāti khantisuññaṃ. Adhiṭṭhānasuññe pariyogāhanasuññe ca eseva nayo. Pariyogahanasuññantipi pāṭho. Sampajānassāti sampajaññena samannāgatassa parinibbāyantassa arahato. Pavattapariyādānanti anupādāparinibbānaṃ. Sabbasuññatānanti sabbasuññānaṃ. Paramatthasuññanti sabbasaṅkhārābhāvato uttamatthabhūtaṃ suññaṃ.

48在论母解释中：「以常空」等：因为没有能超越坏灭而一直存在的任何常的事物，所以是以常为空。「以恒空」：即使在存在的时候，也由于依赖于条件而没有任何坚固的事物，所以是以恒为空。「以永恒空」：没有任何能永恒不断、于一切时都存在的永恒之物，所以是以永恒为空。「以不变易法空」：没有任何本性不因老、坏灭而变易的事物，所以是以不变易法为空。虽然在经中只说了无我空，但为了在此也显示常空和乐空，所以也说了「以常」等。因为，凡是无常的，由于具有逼迫性，所以是苦的；因此，当常空被说明时，乐空其实也就被说明了。在这里，应当知道被略说的六组法：即色等六种外境、眼识等六种识、眼触等六种触、以及眼触所生受等六种受。

48. Mātikāniddese niccena vāti bhaṅgaṃ atikkamitvā pavattamānassa kassaci niccassa abhāvato niccena ca suññaṃ. Dhuvena vāti vijjamānakālepi paccayāyattavuttitāya thirassa kassaci abhāvato dhuvena ca suññaṃ. Sassatena vāti abbocchinnassa sabbakāle vijjamānassa kassaci abhāvato sassatena ca suññaṃ. Avipariṇāmadhammena vāti jarābhaṅgavasena avipariṇāmapakatikassa kassaci abhāvato avipariṇāmadhammena ca suññaṃ. Suttante attasuññatāya eva vuttāyapi niccasuññatañca sukhasuññatañca dassetuṃ idha niccena vātiādīnipi vuttāni. Aniccasseva hi pīḷāyogena dukkhattā niccasuññatāya vuttāya sukhasuññatāpi vuttāva hoti. Rūpādayo panettha cha visayā, cakkhuviññāṇādīni cha viññāṇāni, cakkhusamphassādayo cha phassā, cakkhusamphassajā vedanādayo cha vedanā cha saṅkhittāti veditabbaṃ.

156在「福行」等词中：「福德」能净化其造作者，能圆满其心愿，并能产生应受供养的福乐之存在，所以称为福德；它能造作异熟果报和业生色，所以称为行。福德之行，就是「福行」。与福德相反的，就是非福德，非福德之行就是「非福行」。所谓「不动」，即是不动摇；它能造作不动之存在，所以称为「不动行」。福行包括依布施、持戒、修习而转起的八种欲界善思，以及只依靠修习而转起的五种色界善思，这总共十三种思。非福行是依靠杀生等行为转起的十二种不善思。不动行则是只依靠修习而转起的四种无色界善思。这三种行加起来，总共就是二十九种思。在「身行」等词中：从身转起的，或者是身的行，就称为「身行」。关于「语行」和「心行」也是同样的道理。这一组三分的说法，是为了显示在业积累的刹那，福行等是如何依不同的门径转起的。具体来说：先引发身表，然后从身门转起的八种欲界善思、十二种不善思，以及神通思，这二十一种思就被称为‘身行’。同样，先引发语表，然后从语门转起的那二十一种思，就被称为‘语行’。而那些从意门转起的，也就是那全部的二十九种思，则被称为「心行」。在「过去行」等词中：所有有为法，在经历了自己的刹那后就坏灭了，这些就是「过去行」；尚未到达自己刹那的，是「未来行」；正在经历自己刹那的，就是「现在行」。

Puññābhisaṅkhārotiādīsu punāti attano kārakaṃ, pūreti cassa ajjhāsayaṃ, pujjañca bhavaṃ nibbattetīti puññaṃ, abhisaṅkharoti vipākaṃ kaṭattārūpañcāti abhisaṅkhāro, puññaṃ abhisaṅkhāro puññābhisaṅkhāro. Puññapaṭipakkhato apuññaṃ abhisaṅkhāro apuññābhisaṅkhāro. Na iñjaṃ aneñjaṃ, aneñjaṃ bhavaṃ abhisaṅkharotīti āneñjābhisaṅkhāro. Puññābhisaṅkhāro dānasīlabhāvanāvasena pavattā aṭṭha kāmāvacarakusalacetanā, bhāvanāvaseneva pavattā pañca rūpāvacarakusalacetanāti terasa cetanā honti, apuññābhisaṅkhāro pāṇātipātādivasena pavattā dvādasa akusalacetanā, āneñjābhisaṅkhāro bhāvanāvaseneva pavattā catasso arūpāvacaracetanāti tayopi saṅkhārā ekūnatiṃsa cetanā honti. Kāyasaṅkhārotiādīsu kāyato vā pavatto, kāyassa vā saṅkhāroti kāyasaṅkhāro. Vacīsaṅkhāracittasaṅkhāresupi eseva nayo. Ayaṃ tiko kammāyūhanakkhaṇe puññābhisaṅkhārādīnaṃ dvārato pavattidassanatthaṃ vutto. Kāyaviññattiṃ samuṭṭhāpetvā hi kāyadvārato pavattā aṭṭha kāmāvacarakusalacetanā, dvādasa akusalacetanā, abhiññācetanā cāti ekavīsati cetanā kāyasaṅkhāro nāma, tā eva ca vacīviññattiṃ samuṭṭhāpetvā vacīdvārato pavattā vacīsaṅkhāro nāma, manodvāre pavattā pana sabbāpi ekūnatiṃsa cetanā cittasaṅkhāro nāma. Atītā saṅkhārātiādīsu sabbepi saṅkhatadhammā sakakkhaṇaṃ patvā niruddhā atītā saṅkhārā, sakakkhaṇaṃ appattā anāgatā saṅkhārā, sakakkhaṇaṃ pattā paccuppannā saṅkhārāti.

157在显示了变易空中的现在法之后，因为对于现在法，其变易容易说明，所以首先显示了现在法。其中，“已生的色”即现在的色。“以自性空”：此处，“自性”（sabhāva）即“自己的存在”（sayaṃ bhāvo），意思是“自己本身即生起”。或者，“自性”是“实有的存在”（sato vā bhāvo），意思也是“从自己本身而生起”。由于依缘而转，没有缘则自己本身的存在、或从自而来的存在在此中是没有的，故说“以自性空”，即空于自己本身的存在，或空于从自而来的存在。或者，“自性”即“自己的存在”（sakassa bhāvo）。因为在诸如地界等众多色法、非色法中，每一个法相对于其他法而称为“自己的”。而“存在”（bhāvo）是法的同义词。对于一个法，并没有另一个称为“存在”的法，因此，它空于自己以外的其他存在，意思是“自己的”空于其他存在。由此，说明了每一个法的单一自性。或者，“以自性空”即空是以空的自性而空。这是什么意思呢？这是说，它唯以空空而空，并非以其他同义的空而空。

Vipariṇāmasuññe paccuppannaṃ dassetvā tassa tassa vipariṇāmo sukhena vattuṃ sakkāti paṭhamaṃ paccuppannadhammā dassitā. Tattha jātaṃ rūpanti paccuppannaṃ rūpaṃ. Sabhāvena suññanti ettha sayaṃ bhāvo sabhāvo, sayameva uppādoti attho. Sato vā bhāvo sabhāvo, attatoyeva uppādoti attho. Paccayāyattavuttittā paccayaṃ vinā sayameva bhāvo, attato eva vā bhāvo etasmiṃ natthīti sabhāvena suññaṃ, sayameva bhāvena, attato eva vā bhāvena suññanti vuttaṃ hoti. Atha vā sakassa bhāvo sabhāvo. Pathavīdhātuādīsu hi anekesu rūpārūpadhammesu ekeko dhammo paraṃ upādāya sako nāma. Bhāvoti ca dhammapariyāyavacanametaṃ. Ekassa ca dhammassa añño bhāvasaṅkhāto dhammo natthi, tasmā sakassa aññena bhāvena suññaṃ, sako aññena bhāvena suññoti attho. Tena ekassa dhammassa ekasabhāvatā vuttā hoti. Atha vā sabhāvena suññanti suññasabhāveneva suññaṃ. Kiṃ vuttaṃ hoti? Suññasuññatāya eva suññaṃ, na aññāhi pariyāyasuññatāhi suññanti vuttaṃ hoti.

158然而，如果有人这样主张：“自己的存在是自性，以那个自性而空。”这是在说什么呢？“存在”即法，它相对于其他，被“自己”这个词所限定，便称为自性。由于任何法都不存在，所以说“已生的色，以自性空”，便是在说色不存在。如果这样，那就与“已生的色”这句话相矛盾。因为，没有生起的东西不叫做“已生的”。涅槃是没有生起的，它不叫做“已生的”；生、老、死也没有生起，它们也不叫做“已生的”。正是因此，在此经中，并没有抽出“已生的生以自性空，已生的老死以自性空”这样的说法，而只以“有”作为终点来宣说。如果没有生起的东西也可以称为“已生的”，那么就应该说“已生的生，已生的老死”了。由于在没有生起的生、老、死当中，并没有使用“已生的”这个词，因此，“以自性空，不存在”的说法，因为不存在的东西没有生起，就与“已生的”这个词相矛盾。而且，对于不存在的东西说“空”，既与前面所说的世间言说相矛盾，也与世尊的说法相矛盾，又与正理、词典的说法相矛盾，并以众多道理相违，因此，那样的言论应当像垃圾一样被舍弃。世尊说：“比丘们，世间智者所共许为有的，我亦说为有；世间智者所共许为无的，我亦说为无。比丘们，什么是世间智者所共许为有，我也说为有的呢？比丘们，色是无常、苦、变易法，世间智者所共许为有，我亦说为有。”等等，凭借诸多佛语之量以及众多道理，应当在此决断：诸法在各自的刹那中都是真实存在的。

Sace pana keci vadeyyuṃ ‘‘sako bhāvo sabhāvo, tena sabhāvena suñña’’nti. Kiṃ vuttaṃ hoti? Bhāvoti dhammo, so paraṃ upādāya sapadena visesito sabhāvo nāma hoti. Dhammassa kassaci avijjamānattā ‘‘jātaṃ rūpaṃ sabhāvena suñña’’nti rūpassa avijjamānatā vuttā hotīti. Evaṃ sati ‘‘jātaṃ rūpa’’ntivacanena virujjhati. Na hi uppādarahitaṃ jātaṃ nāma hoti. Nibbānañhi uppādarahitaṃ, taṃ jātaṃ nāma na hoti, jātijarāmaraṇāni ca uppādarahitāni jātāni nāma na honti. Tenevettha ‘‘jātā jāti sabhāvena suññā , jātaṃ jarāmaraṇaṃ sabhāvena suñña’’nti evaṃ anuddharitvā bhavameva avasānaṃ katvā niddiṭṭhaṃ. Yadi uppādarahitassāpi ‘‘jāta’’ntivacanaṃ yujjeyya, ‘‘jātā jāti, jātaṃ jarāmaraṇa’’nti vattabbaṃ bhaveyya. Yasmā uppādarahitesu jātijarāmaraṇesu ‘‘jāta’’ntivacanaṃ na vuttaṃ, tasmā ‘‘sabhāvena suññaṃ avijjamāna’’nti vacanaṃ avijjamānassa uppādarahitattā ‘‘jāta’’ntivacanena virujjhati. Avijjamānassa ca ‘‘suñña’’ntivacanaṃ heṭṭhā vuttena lokavacanena ca bhagavato vacanena ca ñāyasaddaganthavacanena ca virujjhati, anekāhi ca yuttīhi virujjhati, tasmā taṃ vacanaṃ kacavaramiva chaḍḍitabbaṃ. ‘‘Yaṃ, bhikkhave, atthisammataṃ loke paṇḍitānaṃ, ahampi taṃ atthīti vadāmi. Yaṃ, bhikkhave, natthisammataṃ loke paṇḍitānaṃ, ahampi taṃ natthīti vadāmi. Kiñca, bhikkhave, atthisammataṃ loke paṇḍitānaṃ, yamahaṃ atthīti vadāmi? Rūpaṃ, bhikkhave, aniccaṃ dukkhaṃ vipariṇāmadhammaṃ atthisammataṃ loke paṇḍitānaṃ, ahampi taṃ atthīti vadāmī’’tiādīhi (saṃ. ni. 3.94) anekehi buddhavacanappamāṇehi anekāhi ca yuttīhi dhammā sakakkhaṇe vijjamānā evāti niṭṭhamettha gantabbaṃ.

159“已消失的色”指已生起、达到坏灭而灭尽的过去色。“既是变易的，又是空的”：由于老与坏灭而成为变异的变易，且因为现在法才有变易存在，过去法则没有变易，所以也以那种变易而空——这是意思。在“已生的受”等当中，也是同样的道理。而生和老死，由于不是完成法，不能以自性得到，所以在此不适用，因此，舍弃了“已生的生，已生的老死”等两个理趣，唯以“有”等理趣为终点而建立。

Vigataṃ rūpanti uppajjitvā bhaṅgaṃ patvā niruddhaṃ atītaṃ rūpaṃ. Vipariṇatañceva suññañcāti jarābhaṅgavasena virūpaṃ pariṇāmaṃ pattañca vattamānasseva vipariṇāmasabbhāvato atītassa vipariṇāmābhāvato tena vipariṇāmena suññañcāti attho. Jātā vedanātiādīsupi eseva nayo. Jātijarāmaraṇaṃ pana anipphannattā sakabhāvena anupalabbhanīyato idha na yujjati, tasmā ‘‘jātā jāti, jātaṃ jarāmaraṇa’’ntiādike dve naye pahāya bhavādikameva nayaṃ pariyosānaṃ katvā ṭhapitaṃ.

160“最上”（agga）：处于顶端的。“最妙”（seṭṭha）：极受赞叹的。“殊胜”（visiṭṭha）：最超越的。也有读作“viseṭṭha”的。这三种意义都是可赞叹的，涅槃由于依正行道而应行，所以称为“处”（pada）。什么是“此”（yadidaṃ）呢？“此”即指现在所要说的涅槃，用来指称它。因为依于涅槃，一切行的止息才存在；被称为蕴依、烦恼依、行依、爱乐功德依的诸依的舍离才存在；诸渴爱的尽、离贪、灭才存在，所以说为“一切行的止息、一切依的舍离、渴爱的尽、离贪、灭”。以“涅槃”一词，回归到了自性相上。

Agganti agge bhavaṃ. Seṭṭhanti ativiya pasaṃsanīyaṃ. Visiṭṭhanti atisayabhūtaṃ. Viseṭṭhantipi pāṭho. Tidhāpi pasatthaṃ nibbānaṃ sammāpaṭipadāya paṭipajjitabbato padaṃ nāma. Yadidanti yaṃ idaṃ. Idāni vattabbaṃ nibbānaṃ nidasseti. Yasmā nibbānaṃ āgamma sabbasaṅkhārānaṃ samatho hoti, khandhūpadhikilesūpadhiabhisaṅkhārūpadhikāmaguṇūpadhisaṅkhātānaṃ upadhīnaṃ paṭinissaggo hoti, taṇhānaṃ khayo virāgo nirodho ca hoti, tasmā sabbasaṅkhārasamatho sabbūpadhipaṭinissaggotaṇhakkhayo virāgo nirodhoti vuccati. Nibbānanti sabhāvalakkhaṇena nigamitaṃ.

161在诸相当中，曾说：「比丘们，愚人有三种愚人相、愚人征、愚人行。哪三种呢？比丘们，此处愚人是恶思所思者，是恶说所说者，是恶行所作者。比丘们，这些就是愚人的三种愚人相、愚人征、愚人行。」「愚人相」：由智者通过「这是愚人」而了知，所以有这三种愚人相。又说：「比丘们，智者有三种智者相、智者征、智者行。哪三种呢？比丘们，此处智者是善思所思者，是善说所说者，是善行所作者。比丘们，这些就是智者的三种智者相、智者征、智者行。」「智者相」：由智者通过「这是智者」而了知，所以有这三种智者相。

Lakkhaṇesu hi ‘‘tīṇimāni, bhikkhave, bālassa bālalakkhaṇāni bālanimittāni bālāpadānāni. Katamāni tīṇi? Idha, bhikkhave, bālo duccintitacintī ca hoti dubbhāsitabhāsī ca dukkaṭakammakārī ca. Imāni kho, bhikkhave, tīṇi bālassa bālalakkhaṇāni bālanimittāni bālāpadānānī’’ti (a. ni. 3.3; ma. ni. 3.246) vuttaṃ. Paṇḍitehi bālassa bāloti sallakkhaṇato tividhaṃ bālalakkhaṇaṃ. ‘‘Tīṇimāni, bhikkhave, paṇḍitassa paṇḍitalakkhaṇāni paṇḍitanimittāni paṇḍitāpadānāni. Katamāni tīṇi? Idha, bhikkhave, paṇḍito sucintitacintī ca hoti subhāsitabhāsī ca sukatakammakārī ca. Imāni kho, bhikkhave, tīṇi paṇḍitassa paṇḍitalakkhaṇāni paṇḍitanimittāni paṇḍitāpadānānī’’ti (a. ni. 3.3; ma. ni. 3.253) vuttaṃ. Paṇḍitehi paṇḍitassa paṇḍitoti sallakkhaṇato tividhaṃ paṇḍitalakkhaṇaṃ.

162又曾这样说：“比丘们，有三种有为的有为相。哪三种呢？生起被了知，坏灭被了知，住立者的变异性被了知。比丘们，这些就是三种有为的有为相。”（《增支部》3.47-48）生起本身就是有为，以此为相，故称“有为相”。其余二者也应如此理解其义。由此显示了：在生起的刹那，其余二相不存在；在住的刹那，其余二相不存在；在坏灭的刹那，其余二相也不存在。然而，在此经中，以略说方式所说的生和老死的生起等相，由于变易空，舍弃了生老死而唯以有终的理趣之说，以及与生起等、不生起等的说法时机相违。但因为它们落入了“相之流”，所以应知是作为“流中落者”而写下的。正如在《阿毗达摩》（《法集论》562-565）中，在无因异熟意界、意识界的摄集品中虽也可得到禅支，但说它们“落入五识之流而不取出”一般，此处也应知是“流中落者”。或者，也可以这样理解：像在“从无常看生老死”等（《无碍解道》1.73; 2.4）中那样，将有生老死的诸行的生起等，当作它们的一样而说。

‘‘Tīṇimāni, bhikkhave, saṅkhatassa saṅkhatalakkhaṇāni. Katamāni tīṇi? Uppādo paññāyati, vayo paññāyati, ṭhitassa aññathattaṃ paññāyati. Imāni kho, bhikkhave, tīṇi saṅkhatassa saṅkhatalakkhaṇānī’’ti (a. ni. 3.47-48) vuttaṃ. Uppādo eva saṅkhatamiti lakkhaṇanti saṅkhatalakkhaṇaṃ. Evamitaradvayepi attho veditabbo. Iminā uppādakkhaṇe sesadvinnaṃ, ṭhitikkhaṇe sesadvinnaṃ, bhaṅgakkhaṇe ca sesadvinnaṃ abhāvo dassito. Yaṃ panettha peyyālamukhena jātiyā ca jarāmaraṇassa ca uppādādilakkhaṇaṃ vuttaṃ, taṃ vipariṇāmasuññatāya jātijarāmaraṇāni hitvā bhavapariyosānasseva nayassa vacanena ca uppādādīnaṃ uppādādiavacanasamayena ca virujjhati. Lakkhaṇasote patitattā pana sotapatitaṃ katvā likhitanti veditabbaṃ. Yathā ca abhidhamme (dha. sa. 562-565) ahetukavipākamanodhātumanoviññāṇadhātūnaṃ saṅgahavāre labbhamānampi jhānaṅgaṃ pañcaviññāṇasote patitvā gatanti na uddhaṭanti vuttaṃ, evamidhāpi sotapatitatā veditabbā. Atha vā jātijarāmaraṇavantānaṃ saṅkhārānaṃ uppādādayo ‘‘jātijarāmaraṇaṃ aniccato’’tiādīsu (paṭi. ma. 1.73; 2.4) viya tesaṃ viya katvā vuttanti veditabbaṃ.

163“以出离故，欲贪已被镇伏且为空”：以出离镇伏了欲贪，而且由于出离在那里不存在，所以也以那名为镇伏的出离而空。对于其他的，也应当如此结合。在此，对于彼分断、正断，由于以彼分断和以正断所断的，都已被远远除去，因此，以这“远除”的意义，用“镇伏”来说。

Nekkhammenakāmacchando vikkhambhito ceva suñño cāti kāmacchando nekkhammena vikkhambhito ceva nekkhammassa tattha abhāvato teneva vikkhambhanasaṅkhātena nekkhammena suñño ca. Evaṃ sesesupi yojanā kātabbā. Tadaṅgappahānasamucchedappahānesupi cettha tadaṅgavasena ca samucchedavasena ca pahīnaṃ dūrīkatameva hotīti iminā dūrīkaraṇaṭṭhena vikkhambhanaṃ vuttaṃ.

164“以出离故，欲贪以彼分空”：以出离断除了欲贪，所以欲贪以那名为出离的支分而空。或者，任何欲贪，由于出离在那里不存在，所以欲贪以出离这一支分而空。对于其他的，也应当如此结合。这里，仅以各各支分在各各之处的不存在，而依近行定与安止定，以及依观，宣说了彼分空。然而，由于没有说明断除的言辞，所以以坏灭随观为终结而宣说了观，并没有宣说四种道。在“以出离故，欲贪已被正断且为空”等当中，也应按照在镇伏中所说的道理来理解其义。这里，由于被彼分和镇伏所断的诸法没有现行，也可说名为“正断”，因此，依这样的同义而说正断；或者，也可理解为依与道相应的出离等，以履行各各自正断的作用而说。在安息空和出离空中，也应按此处所说的道理来理解其义。而在彼分、镇伏和正断的断除当中，这里只取了“仅是安息的状态”和“仅是出离的状态”而说。在这五种空中，出离等本身都是以镇伏、彼分、正断、安息、出离的名称而说的。“内”：作为内的。“外”：作为外的。“俱空”：二者俱空。因为在“自内”等词中，也有使用“to”的说法。

Nekkhammenakāmacchando tadaṅgasuññoti nekkhammena pahīno kāmacchando tena nekkhammasaṅkhātena aṅgena suñño. Atha vā yo koci kāmacchando nekkhammassa tattha abhāvato nekkhammena tena aṅgena suñño. Evaṃ sesesupi yojanā kātabbā. Tassa tassa aṅgassa tattha tattha abhāvamatteneva cettha upacārappanājhānavasena ca vipassanāvasena ca tadaṅgasuññatā niddiṭṭhā. Pahānadīpakassa vacanassa abhāvena pana vivaṭṭanānupassanaṃyeva pariyosānaṃ katvā vipassanā niddiṭṭhā, cattāro maggā na niddiṭṭhā. Nekkhammena kāmacchando samucchinno ceva suñño cātiādīsu vikkhambhane vuttanayeneva attho veditabbo. Tadaṅgavikkhambhanavasena pahīnānipi cettha samudācārābhāvato samucchinnāni nāma hontīti iminā pariyāyena samucchedo vutto, taṃtaṃsamucchedakiccasādhanavasena vā maggasampayuttanekkhammādivasena vuttantipi veditabbaṃ. Paṭippassaddhinissaraṇasuññesu ca idha vuttanayeneva attho veditabbo. Tadaṅgavikkhambhanasamucchedapahānesu panettha paṭippassaddhimattattaṃ nissaṭamattattañca gahetvā vuttaṃ. Pañcasupi etesu suññesu nekkhammādīniyeva vikkhambhanatadaṅgasamucchedapaṭippassaddhinissaraṇanāmena vuttāni. Ajjhattanti ajjhattabhūtaṃ. Bahiddhāti bahiddhābhūtaṃ. Dubhatosuññanti ubhayasuññaṃ. Paccattādīsupi hi to-itivacanaṃ hotiyeva.

165六内处等，由于与六内处等有相同的状态，所以是同类，而与其他不同类。在“识身”等词中，以“身”这个词指称的就是识等本身。在“出离寻求”等当中，出离等本身是那些欲求者、有智者所寻求的，所以称为“寻求”。或者，也可以这样说：在分位之前，对于出离等的寻求也是以欲贪等而空的，更何况出离等本身呢？在“摄受”等当中，出离等本身在分位之前被寻求，在后分位被摄受，所以称为“摄受”；被摄受后，通过获得而得到，所以称为“获得”；得到后，通过智慧而证得，所以称为“证得”。对一性空与异性空仅同时发问，解答了一性空之后，对异性空未加解答便进行了总结。为什么不解答呢？因为在这里，按照已说的同义方式，结合方式已可了知，所以不必解答。这里应这样结合：出离是一性，欲贪是异性，欲贪是异性，以出离一性而空。对于其他的，也应当这样结合。

Cha ajjhattikāyatanādīni chaajjhattikāyatanādīnaṃ bhāvena sabhāgāni. Parehi visabhāgāni. Viññāṇakāyātiādīsu cettha kāyavacanena viññāṇādīniyeva vuttāni. Nekkhammesanādīsu nekkhammādīniyeva tadatthikehi viññūhi esīyantīti esanā. Atha vā pubbabhāge nekkhammādīnaṃ esanāpi kāmacchandādīhi suññā, kiṃ pana nekkhammādīnītipi vuttaṃ hoti? Pariggahādīsu nekkhammādīniyeva pubbabhāge esitāni aparabhāge pariggayhantīti pariggahoti, pariggahitāni pattivasena paṭilabbhantīti paṭilābhoti, paṭiladdhāni ñāṇavasena paṭivijjhīyantīti paṭivedhoti ca vuttāni. Ekattasuññañca nānattasuññañca sakiṃyeva pucchitvā ekattasuññaṃ vissajjetvā nānattasuññaṃ avissajjetvāva sakiṃ nigamanaṃ kataṃ. Kasmā na vissajjitanti ce? Vuttapariyāyenevettha yojanā ñāyatīti na vissajjitanti veditabbaṃ. Ayaṃ panettha yojanā – nekkhammaṃ ekattaṃ, kāmacchando nānattaṃ, kāmacchando nānattaṃ, nekkhammekattena suññanti. Evaṃ sesesupi yojanā veditabbā.

166在“忍”等当中，出离等本身由于能忍受、能喜好，所以称为“忍”；由于喜好而进入后安住，所以称为“决意”；由于进入安住后，随其所喜好而修习，所以称为“深入”。在这里，“具正知”等对于胜义空的解说，其实在般涅槃智的解说中已经说明过了。

Khantiādīsu nekkhammādīniyeva khamanato ruccanato khantīti, rocitāniyeva pavisitvā tiṭṭhanato adhiṭṭhānanti, pavisitvā ṭhitānaṃ yathārucimeva sevanato pariyogāhananti ca vuttāni. Idhasampajānotiādiko paramatthasuññaniddeso parinibbānañāṇaniddese vaṇṇitoyeva.

167在这一切空中，“行空”“变坏空”和“相空”，是为了显示如前所说的那些法彼此不相混杂的状态。而如果某个地方说，不善分以善分而空，那是为了显示不善的过患；如果善分以不善分而空，那是为了显示善的功德；如果说自、我所等而空，那是为了在一切行中产生厌离；如果说“最上空”与“胜义空”，则是为了激发对涅槃的努力精进，应当这样理解。

Imesu ca sabbesu suññesu saṅkhārasuññaṃ vipariṇāmasuññaṃ lakkhaṇasuññañca yathāvuttānaṃ dhammānaṃ aññamaññaasammissatādassanatthaṃ. Yattha pana akusalapakkhikānaṃ kusalapakkhikena suññatā vuttā, tena akusale ādīnavadassanatthaṃ. Yattha pana kusalapakkhikānaṃ akusalapakkhikena suññatā vuttā, tena kusale ānisaṃsadassanatthaṃ. Yattha attattaniyādīhi suññatā vuttā, taṃ sabbasaṅkhāresu nibbidājananatthaṃ. Aggasuññaṃ paramatthasuññañca nibbāne ussāhajananatthaṃ vuttanti veditabbaṃ.

168其中，最上空与胜义空——这两个空在意义上其实是同一个涅槃，只是依据最上与胜义的角度，以及依据有余与无余的角度，而分作两种来说。这两个空与‘我、我所空’和‘行空’相类似。‘空空、内空、外空、双空、同类空、异类空’这六种空，实际只是‘空空’本身，但依据内等差别而说为六种。而这六种也与‘我、我所等空’相类似。行空、变坏空、相空；镇伏空、彼分空、断空、止息空、出离空；寻求空、执取空、获得空、通达空；一性空、异性空；忍空、决意空、深入空——这十七种空，是依据在自身中不存在的那些种种法而空，从这些法不存在的角度，各别地予以宣说。不过，行空、变坏空、相空，由于彼此不相混杂，而与其他的空相类似；镇伏等五种，由于以善分而空，所以相类似；寻求等四种、忍等三种，由于以不善分而空，所以相类似；一性空与异性空，由于相互对立，而与其他的空相类似。

Tesu aggasuññañca paramatthasuññañcāti dve suññāni atthato ekameva nibbānaṃ aggaparamatthavasena saupādisesaanupādisesavasena ca dvidhā katvā vuttaṃ. Tāni dve attattaniyasuññato saṅkhārasuññato ca sabhāgāni. ‘‘Suññasuññaṃ ajjhattasuññaṃ bahiddhāsuññaṃ dubhatosuññaṃ sabhāgasuññaṃ visabhāgasuñña’’nti imāni cha suññāni suññasuññameva hoti. Ajjhattādibhedato pana chadhā vuttāni. Tāni cha ca attattaniyādisuññato sabhāgāni. Saṅkhāravipariṇāmalakkhaṇasuññāni, vikkhambhanatadaṅgasamucchedapaṭippassaddhinissaraṇasuññāni, esanāpariggahapaṭilābhapaṭivedhasuññāni, ekattanānattasuññāni, khantiadhiṭṭhānapariyogāhanasuññāni cāti sattarasa suññāni attani avijjamānehi tehi tehi dhammehi suññattā avijjamānānaṃ vasena visuṃ visuṃ vuttāni. Saṅkhāravipariṇāmalakkhaṇasuññāni pana itarena itarena asammissavasena sabhāgāni, vikkhambhanādīni pañca kusalapakkhena suññattā sabhāgāni, esanādīni cattāri, khantiādīni ca tīṇi akusalapakkhena suññattā sabhāgāni, ekattanānattasuññāni aññamaññapaṭipakkhavasena sabhāgāni.

169一切法，简而言之，以三种、两种和一种方式，

Sabbe dhammā samāsena, tidhā dvedhā tathekadhā;

170由了知空义的人们，在这教法中解释为‘空’。

Suññāti suññatthavidū, vaṇṇayantīdha sāsane.

171如何解释呢？首先，所有世间法，由于没有恒常、净、乐、我，所以是‘恒常空、净空、乐空、我空’。道果法由于没有恒常、乐、我，所以是‘恒常空、乐空、我空’；因为无常，所以也是‘乐空’；因为是漏尽的，所以不是‘净空’。涅槃法由于自我的不存在，所以是‘我空’。而一切世间与出世间的有为法，由于没有任何众生的存在，所以是‘众生空’。无为的涅槃法，由于那些行也不存在，所以是‘行空’。而一切有为、无为法，由于称为‘我’的补特伽罗并不存在，所以是‘我空’。

Kathaṃ? Sabbe tāva lokiyā dhammā dhuvasubhasukhaattavirahitattā dhuvasubhasukhaattasuññā. Maggaphaladhammā dhuvasukhattavirahitattā dhuvasukhattasuññā. Aniccattāyeva sukhena suññā. Anāsavattā na subhena suññā. Nibbānadhammo attasseva abhāvato attasuñño. Lokiyalokuttarā pana sabbepi saṅkhatā dhammā sattassa kassaci abhāvato sattasuññā. Asaṅkhato nibbānadhammo tesaṃ saṅkhārānampi abhāvato saṅkhārasuñño. Saṅkhatāsaṅkhatā pana sabbepi dhammā attasaṅkhātassa puggalassa abhāvato attasuññāti.

207《显扬正法》——《无碍解道》注疏

Saddhammappakāsiniyā paṭisambhidāmaggaaṭṭhakathāya

208关于空的讨论的解释，到此结束。

Suññakathāvaṇṇanā niṭṭhitā.

209「双修品」的解释到此结束。

Yuganaddhavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.

210《中部》前所未有之释义的解释也已完成。

Niṭṭhitā ca majjhimavaggassa apubbatthānuvaṇṇanā.