9. 九集义注

s0513a3.att5 · 静态文献页 · 558 段 · 打开交互阅读器

1第九集

9. Navakanipāto

1一、秃鹫本生经注释

[427] 1. Gijjhajātakavaṇṇanā

2“围绕之路”这则故事，是世尊住在祇园时，针对一位难教诲的比丘而说的。据说，有一位善男子在这导向解脱的教法中出家后，希望他获得利益的亲教师、教授师以及同梵行者们这样教导他：“你应该这样前进，应该这样后退，应该这样前视，应该这样旁视，应该这样弯曲肢体，应该这样伸展肢体，应该这样下衣，应该这样披覆，应该这样持钵，取用仅够维持生命的饭食后应当先省察再受用；你应当守护根门、食知量、精进修习警寤。这叫作‘客僧应作’，这叫作‘行者应作’，这些是十四种健度应作、八十种大应作，你应当在这上面如法实行；这些就是所谓的十三头陀支功德，你应当受持而奉行。”当这样被教导时，他却难教诲、不堪忍、不随顺接受教诫。他让自己变得无法劝告，说：“我不说你们，你们为什么说我？我自己知道什么对自己有利益、什么没有利益！”比丘们知道了他的难教诲习性后，便坐在法会大厅里谈论他的不善德行。世尊前来，问道：“比丘们，你们现在聚集在这里谈论什么？”当被告知“谈论此事”时，世尊便叫来那位比丘，问：“比丘，听说你确实难教诲，是真的吗？”他回答：“是真的，世尊。”世尊便说：“比丘，为什么你在这样导向解脱的教法中出家，却不听从那些希望你得利益者的话呢？过去你也曾不听智者们的话，结果在毗蓝婆风口粉身碎骨。”说完，世尊便引出过去的事。

Parisaṅkupathonāmāti idaṃ satthā jetavane viharanto ekaṃ dubbacabhikkhuṃ ārabbha kathesi. So kira eko kulaputto niyyānikasāsane pabbajitvāpi atthakāmehi ācariyupajjhāyehi ceva sabrahmacārīhi ca ‘‘evaṃ te abhikkamitabbaṃ, evaṃ paṭikkamitabbaṃ, evaṃ ālokitabbaṃ, evaṃ vilokitabbaṃ, evaṃ samiñjitabbaṃ, evaṃ pasāritabbaṃ, evaṃ nivāsetabbaṃ, evaṃ pārupitabbaṃ, evaṃ patto gahetabbo, yāpanamattaṃ bhattaṃ gahetvā paccavekkhitvāva paribhuñjitabbaṃ, indriyesu guttadvārena bhojane mattaññunā jāgariyamanuyuttena bhavitabbaṃ, idaṃ āgantukavattaṃ nāma jānitabbaṃ, idaṃ gamikavattaṃ nāma, imāni cuddasa khandhakavattāni, asīti mahāvattāni. Tattha te sammā vattitabbaṃ, ime terasa dhutaṅgaguṇā nāma, ete samādāya vattitabba’’nti ovadiyamāno dubbaco ahosi akkhamo appadakkhiṇaggāhī anusāsaniṃ. ‘‘Ahaṃ tumhe na vadāmi, tumhe pana maṃ kasmā vadatha, ahameva attano atthaṃ vā anatthaṃ vā jānissāmī’’ti attānaṃ avacanīyaṃ akāsi. Athassa dubbacabhāvaṃ ñatvā bhikkhū dhammasabhāyaṃ aguṇakathaṃ kathentā nisīdiṃsu. Satthā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte taṃ bhikkhuṃ pakkosāpetvā ‘‘saccaṃ kira tvaṃ bhikkhu dubbacosī’’ti pucchitvā ‘‘sacca’’nti vutte ‘‘kasmā bhikkhu evarūpe niyyānikasāsane pabbajitvā atthakāmānaṃ vacanaṃ na karosi, pubbepi tvaṃ paṇḍitānaṃ vacanaṃ akatvā verambhavātamukhe cuṇṇavicuṇṇo jāto’’ti vatvā atītaṃ āhari.

3过去，在灵鹫山上，菩萨投生为秃鹫。他的儿子名叫善翼，是一位秃鹫王，有数千只秃鹫随从，力大无比。他奉养父母，但因为体力强盛，飞得极远。于是父亲告诫他说：“孩子，你不能飞越这个地方。”他虽然回答“好的”，但是有一天，雨过天晴，他与秃鹫们一起高飞，把其他的鸟抛在后面，超离边界，飞到毗蓝婆风口，结果粉身碎骨。世尊为说明此义，成正自觉后，宣说了以下偈颂：

Atīte gijjhakūṭe pabbate bodhisatto gijjhayoniyaṃ nibbatti. Putto panassa supatto nāma gijjharājā anekasahassagijjhaparivāro thāmasampanno ahosi. So mātāpitaro posesi, thāmasampannattā pana atidūraṃ uppatati. Atha naṃ pitā ‘‘tāta, ettakaṃ nāma ṭhānaṃ atikkamitvā na gantabba’’nti ovadi. So ‘‘sādhū’’ti vatvāpi ekadivasaṃ pana vuṭṭhe deve gijjhehi saddhiṃ uppatitvā sese ohāya atibhūmiṃ gantvā verambhavātamukhaṃ patvā cuṇṇavicuṇṇabhāvaṃ pāpuṇi. Satthā tamatthaṃ dassento abhisambuddho hutvā imā gāthā abhāsi –

1一

5“围绕之路”称为自古以来的秃鹫道；

‘‘Parisaṅkupatho nāma, gijjhapantho sanantano;

6在那里曾有父母，秃鹫奉养着衰老的双亲；

Tatrāsi mātāpitaro, gijjho posesi jiṇṇake;

7他为他们带来了极多蟒蛇的脂肪。

Tesaṃ ajagaramedaṃ, accahāsi bahuttaso.

2二

9父亲对儿子说：‘你了知那些高耸的悬崖；’

‘‘Pitā ca puttaṃ avaca, jānaṃ uccaṃ papātinaṃ;

10对善翼说：‘你具足力量，有大威光，是远行者。’

Supattaṃ thāmasampannaṃ, tejassiṃ dūragāminaṃ.

3三

12“当大地出现飘荡时，孩子啊，你要知道；

‘‘Pariplavantaṃ pathaviṃ, yadā tāta vijānahi;

13被大海所围绕，如同圆轮般周圆；

Sāgarena parikkhittaṃ, cakkaṃva parimaṇḍalaṃ;

14然后，孩子，你就掉头回来吧，不要再从此处继续前进了。

Tato tāta nivattassu, māssu etto paraṃ gami.

4四

16你急速飞升，有力的鸟中之王；

‘‘Udapattosi vegena, balī pakkhī dijuttamo;

17弯颈的鸟眺望着群山和森林。

Olokayanto vakkaṅgo, pabbatāni vanāni ca.

5五。

19秃鹫看到了大地，正如父亲所听闻的那样；

‘‘Addassa pathaviṃ gijjho, yathāsāsi pitussutaṃ;

20被大海围绕，犹如圆轮般周圆。

Sāgarena parikkhittaṃ, cakkaṃva parimaṇḍalaṃ.

6六。

22它超越那大地之后，又继续飞到最高处；

‘‘Tañca so samatikkamma, paramevaccavattatha;

23那锐利的风暴袭击了这只有力的鸟。

Tañca vātasikhā tikkhā, accahāsi baliṃ dijaṃ.

7七

25已经越过的人，无法再回转；

‘‘Nāsakkhātigato poso, punadeva nivattituṃ;

26那只鸟遭遇了灾难，被暴风所控制。

Dijo byasanamāpādi, verambhānaṃ vasaṃ gato.

8八

28他的儿子们、妻子们，以及其他所有依附他生活的人；

‘‘Tassa puttā ca dārā ca, ye caññe anujīvino;

29全都遭遇了灾难，就因为那只不听从劝告的鸟。

Sabbe byasanamāpāduṃ, anovādakare dije.

9九

31同样地，在这里，如果有人不理解年长者的话语；

‘‘Evampi idha vuḍḍhānaṃ, yo vākyaṃ nāvabujjhati;

32那些行为越界而又骄傲的人，就像那只逾越了教法的秃鹫；

Atisīmacaro ditto, gijjhovātītasāsano;

33他确实会遭遇灾祸，因为不遵行年长者的教法。

Sa ve byasanaṃ pappoti, akatvā vuḍḍhasāsana’’nti.

34在这里，「parisaṅkupatho」指“桩道”。人们为了获取金银钱财而去到那里，他们就在那个地方钉下木桩，并在桩上系上绳索然后行走，因此在秃鹫山，这条山间小路就被称为“桩道”。「Gijjhapantho」是秃鹫山顶的大路。「Sanantano」是古老的。「Tatrāsi」意为在那里，即在秃鹫山顶的桩道上，曾有一只秃鹫，赡养着年老的父母。「Ajagaramedaṃ」指蟒蛇的脂肪。「Accahāsī」指过分地取用。「Bahuttaso」指多次。「Jānaṃ uccaṃ papātinaṃ」指当听到“你的儿子跳上极高的地方”后，知道“这是个会坠落的人”。「Tejassinaṃ」指具足人的威力。「Dūragāminaṃ」指凭此威力能远行。「Pariplavantaṃ」指像青莲叶漂浮在水上一样。「Vijānāhi」意为你知道。「Cakkaṃva parimaṇḍalaṃ」指如同轮子般圆满，就在你所站的地方，被大海环绕的阎浮提看起来就像轮圆一般，从那里，亲爱的，你应当返回——如此劝诫而说。

Tattha parisaṅkupathoti saṅkupatho. Manussā hiraññasuvaṇṇatthāya gacchantā tasmiṃ padese khāṇuke koṭṭetvā tesu rajjuyo bandhitvā gacchanti, tena so gijjhapabbate jaṅghamaggo ‘‘saṅkupatho’’ti vuccati. Gijjhapanthoti gijjhapabbatamatthake mahāmaggo. Sanantanoti porāṇo. Tatrāsīti tasmiṃ gijjhapabbatamatthake saṅkupathe eko gijjho āsi, so jiṇṇake mātāpitaro posesi. Ajagaramedanti ajagarānaṃ medaṃ. Accahāsīti ativiya āhari. Bahuttasoti bahuso. Jānaṃ uccaṃ papātinanti ‘‘putto te atiuccaṃ ṭhānaṃ laṅghatī’’ti sutvā ‘‘ucce papātī aya’’nti jānanto. Tejassinti purisatejasampannaṃ. Dūragāminanti teneva tejena dūragāmiṃ. Pariplavantanti uppalapattaṃ viya udake uplavamānaṃ. Vijānahīti vijānāsi. Cakkaṃva parimaṇḍalanti yasmiṃ te padese ṭhitassa samuddena paricchinno jambudīpo cakkamaṇḍalaṃva paññāyati, tato tāta nivattāhīti ovadanto evamāha.

35“Udapattosīti”意为“你飞起了”，指他不遵从父亲的劝告，有一天与秃鹫群一同飞起，被它们抛弃后，飞到了父亲所说的那个地方。“Olokayanto”指到达那里后向下看。“Vakkaṅgo”指曲颈。“Yathāsāsi pitussutaṃ”指正如他从父亲那里听到的那样，他看到了同样的景象；也有异读作“yathāssāsī”。“Paramevaccavattathā”指他越过了父亲所指明的界限。“Tañca vātasikhā tikkhā”指那个不听从劝告、虽然身强力壮的鸟，也被猛烈的旋风吹走，变得粉碎。“Nāsakkhātigato”指无法超越。“Poso”指有情。“Anovādakare”指当那只鸟不听从智者劝告时，它们全都遭受了极大的痛苦。“Akatvā vuḍḍhasāsana”指不遵行那些希望他们得利的年长者的教法，就这样遭遇灾祸、大苦。因此，你这位比丘不要像秃鹫一样，应当遵行那些希望你得益之人的话。那位比丘经导师这样教导之后，从此就变得顺从了。

Udapattosīti pitu ovādaṃ akatvā ekadivasaṃ gijjhehi saddhiṃ uppatito te ohāya pitarā kathitaṭṭhānaṃ agamāsi. Olokayantoti taṃ ṭhānaṃ patvā heṭṭhā olokento. Vakkaṅgoti vaṅkagīvo. Yathāsāsi pitussutanti yathāssa pitu santikā sutaṃ āsi, tatheva addasa, ‘‘yathāssāsī’’tipi pāṭho. Paramevaccavattathāti pitarā akkhātaṭṭhānato paraṃ ativattova. Tañca vātasikhā tikkhāti taṃ anovādakaṃ balimpi samānaṃ dijaṃ tikhiṇaverambhavātasikhā accahāsi atihari, cuṇṇavicuṇṇaṃ akāsi. Nāsakkhātigatoti nāsakkhi atigato. Posoti satto. Anovādakareti tasmiṃ dije paṇḍitānaṃ ovādaṃ akaronte sabbepi te mahādukkhaṃ pāpuṇiṃsu. Akatvā vuḍḍhasāsananti vuḍḍhānaṃ hitakāmānaṃ vacanaṃ akatvā evameva byasanaṃ mahādukkhaṃ pāpuṇāti. Tasmā tvaṃ bhikkhu mā gijjhasadiso bhava, atthakāmānaṃ vacanaṃ karohīti. So satthārā evaṃ ovadito tato paṭṭhāya suvaco ahosi.

36导师说完这个法后，结合本生故事说：“那时的难调伏秃鹫就是现在的这位难调伏比丘，而秃鹫的父亲就是我。”

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā jātakaṃ samodhānesi – ‘‘tadā dubbacagijjho etarahi dubbacabhikkhu ahosi, gijjhapitā pana ahameva ahosi’’nti.

38秃鹫本生经注释第一。

Gijjhajātakavaṇṇanā paṭhamā.

37[428] 2. 憍赏弥本生经注释。

[428] 2. Kosambiyajātakavaṇṇanā

38“Puthusaddo”（此句），是导师住在憍赏弥附近的瞿师罗园时，针对憍赏弥那些制造争吵的比丘而说的。此事在《憍赏弥犍度》（《大品》451页等处）中已有记载，这里只作概要。据说那时，有两位比丘同住在一所住处，一位是持律者，一位是经师。其中，经师有一天大便之后，在厕所里把漱洗剩下的水放在容器中便出来了。后来，持律者进去，看到那些水，出来后问另一位：‘贤友，是你放的水吗？’‘是的，贤友。’‘那么，你不知道这里有犯戒吗？’‘贤友，我不知道。’‘贤友，这里有犯戒吗？’‘假如有的话，我会忏悔的。’‘但是，贤友，如果你是无心、没有忆念而做的，那就没有犯戒。’于是，他对那个犯戒持‘非犯’的看法。持律者也对自己的弟子们说：‘这位经师犯了戒还不知道。’那些弟子见到经师的弟子，就说：‘你们的亲教师犯了戒，却不知道是犯戒。’他们回去禀告了自己的亲教师。亲教师这样说：‘这个持律者以前说“非犯”，现在又说“犯戒”，他是在妄语。’他们又回去说：‘你们的亲教师是妄语者。’就这样，相互间的争执越来越扩大。后来，持律者找到一个机会，以他不见犯为由，对他做了举罪羯磨。从此以后，他们的施主优婆塞也分成了两派；接受教诫的比丘尼们也分成了两派；守护神也分成了两派；与守护神亲近的空中天神，乃至梵天界的所有凡夫，都分成了两派。这场喧闹甚至传到了色究竟天。

Puthusaddoti idaṃ satthā kosambiṃ nissāya ghositārāme viharanto kosambiyaṃ bhaṇḍanakārake bhikkhū ārabbha kathesi. Vatthu kosambakakkhandhake (mahāva. 451 ādayo) āgatameva, ayaṃ panettha saṅkhepo. Tadā kira dve bhikkhū ekasmiṃ āvāse vasiṃsu vinayadharo ca suttantiko ca. Tesu suttantiko ekadivasaṃ sarīravalañjaṃ katvā udakakoṭṭhake ācamanaudakāvasesaṃ bhājane ṭhapetvā nikkhami. Pacchā vinayadharo tattha paviṭṭho taṃ udakaṃ disvā nikkhamitvā itaraṃ pucchi ‘‘āvuso, tayā udakaṃ ṭhapita’’nti. ‘‘Āmāvuso’’ti. ‘‘Kiṃ panettha āpattibhāvaṃ na jānāsī’’ti? ‘‘Āmāvuso na jānāmī’’ti. ‘‘Hoti, āvuso, ettha āpattī’’ti? ‘‘Tena hi paṭikarissāmi na’’nti. ‘‘Sace pana te, āvuso, asañcicca asatiyā kataṃ, natthi āpattī’’ti. So tassā āpattiyā anāpattidiṭṭhi ahosi. Vinayadharopi attano nissitakānaṃ ‘‘ayaṃ suttantiko āpattiṃ āpajjamānopi na jānātī’’ti ārocesi. Te tassa nissitake disvā ‘‘tumhākaṃ upajjhāyo āpattiṃ āpajjitvāpi āpattibhāvaṃ na jānātī’’ti āhaṃsu. Te gantvā attano upajjhāyassa ārocesuṃ. So evamāha – ‘‘ayaṃ vinayadharo pubbe ‘anāpattī’ti vatvā idāni ‘āpattī’ti vadati, musāvādī eso’’ti. Te gantvā ‘‘tumhākaṃ upajjhāyo musāvādī’’ti evaṃ aññamaññaṃ kalahaṃ vaḍḍhayiṃsu. Tato vinayadharo okāsaṃ labhitvā tassa āpattiyā adassanena ukkhepanīyakammaṃ akāsi. Tato paṭṭhāya tesaṃ paccayadāyakā upāsakāpi dve koṭṭhāsā ahesuṃ. Ovādapaṭiggāhikā bhikkhuniyopi ārakkhadevatāpi dve koṭṭhāsā ahesuṃ. Tāsaṃ sandiṭṭhasambhattā ākāsaṭṭhadevatāpi yāva brahmalokā sabbe puthujjanā dve pakkhā ahesuṃ. Yāva akaniṭṭhabhavanā pana idaṃ kolāhalaṃ agamāsi.

39于是，有一位比丘来到如来面前，报告了执行驱摈者的见解：“这个人是以如法的羯磨被驱摈的，而那些随顺被驱摈者的人，却是以不如法的羯磨被驱摈的。”他还说，即使那些被驱摈执行者遮止的比丘，仍然继续追随他们。世尊两次派人去劝说：“希望他们能和合。”听到回报：“大德，他们不愿和合。”第三次，世尊说：“比丘僧团已经分裂了。”便亲自来到他们那里，对执行驱摈的人讲了驱摈的过患，对另一方则讲了由于不故意不见犯而生起的过患，然后离去。后来，他们还在同一个界内举行布萨等，在食堂等场所发生争论。世尊便在食堂制定了一条规矩：“应当隔一个座位坐下。”听说“他们现在还在争论安住”，世尊又去到那里，说了“够了，比丘们，不要再争论了”等话后，一位持法的比丘不愿世尊再劳累，便说：“大德，请世尊、法主稍等片刻，大德，愿世尊少操心，安住于现法安乐的住境，我们将会因这些争论、口角、冲突、辩论而为人所知。”他说完这番话后——

Atheko bhikkhu tathāgataṃ upasaṅkamitvā ukkhepakānaṃ ‘‘dhammikeneva kammena ayaṃ ukkhitto, ukkhittānuvattakānaṃ adhammikena kammena ukkhitto’’ti laddhiṃ, ukkhepakehi vāriyamānānampi tesaṃ taṃ anuparivāretvā caraṇabhāvañca satthu ārocesi. Bhagavā ‘‘samaggā kira hontū’’ti dve vāre pesetvā ‘‘na icchanti bhante samaggā bhavitu’’nti sutvā tatiyavāre ‘‘bhinno bhikkhusaṅgho’’ti tesaṃ santikaṃ gantvā ukkhepakānaṃ ukkhepane, itaresañca asañcicca āpattiyā adassane ādīnavaṃ vatvā pakkāmi. Puna tesaṃ tattheva ekasīmāyaṃ uposathādīni kāretvā bhattaggādīsu bhaṇḍanajātānaṃ ‘‘āsanantarikāya nisīditabba’’nti bhattagge vattaṃ paññāpetvā ‘‘idānipi bhaṇḍanajātā viharantī’’ti sutvā tattha gantvā ‘‘alaṃ, bhikkhave, mā bhaṇḍana’’ntiādīni vatvā aññatarena bhikkhunā dhammavādinā bhagavato vihesaṃ anicchantena ‘‘āgametu, bhante, bhagavā dhammasāmi, appossukko bhante, bhagavā diṭṭhadhammasukhavihāraṃ anuyutto viharatu, mayaṃ tena bhaṇḍanena kalahena viggahena vivādena paññāyissāmā’’ti vutte –

40世尊讲述了：诸比丘，过去在波罗奈，有一位名叫梵授的迦尸王。梵授王夺取了乔萨罗王长胫的王国，长胫王乔装改扮而住，梵授王将其杀死；而长胫王子长生却饶恕了梵授王的性命，从那时起他们得以和合。然后教导说：‘诸比丘！那些手持刑杖、手持刀剑的国王们，尚且能有这样的忍辱与柔和。诸比丘！在此处，你们在如此善说的法与律中出家了，应当具有忍辱与柔和，这才相称。’这样教诫后，第二次、第三次又说：‘够了，比丘们，不要争论了。’见他们仍然不停止，心想：‘这些愚痴人真是败坏无余了，他们不容易被说服。’便离去了。第二天，世尊托钵回来，在香室稍事休息，收拾好坐卧具，自己拿着钵和衣，站在僧众中央的虚空中，诵出了这些偈颂——

Bhūtapubbaṃ, bhikkhave, bārāṇasiyaṃ brahmadatto nāma kāsirājā ahosīti brahmadattena dīghītissa kosalarañño rajjaṃ acchanditvā aññātakavesena vasantassa māritabhāvañceva dīghāvukumārena attano jīvite dinne tato paṭṭhāya tesaṃ samaggabhāvañca kathetvā ‘‘tesañhi nāma, bhikkhave, rājūnaṃ ādinnadaṇḍānaṃ ādinnasatthānaṃ evarūpaṃ khantisoraccaṃ bhavissati. Idha kho taṃ, bhikkhave, sobhetha, yaṃ tumhe evaṃ svākkhāte dhammavinaye pabbajitā samānā khamā ca bhaveyyātha soratā cā’’ti ovaditvā dutiyampi tatiyampi ‘‘alaṃ, bhikkhave, mā bhaṇḍana’’nti vāretvā anoramante disvā ‘‘pariyādiṇṇarūpā kho ime moghapurisā, na yime sukarā saññāpetu’’nti pakkamitvā punadivase piṇḍapātapaṭikkanto gandhakuṭiyā thokaṃ vissamitvā senāsanaṃ saṃsāmetvā attano pattacīvaramādāya saṅghamajjhe ākāse ṭhatvā imā gāthā abhāsi –

10十。

10.

42大众喧杂，同出一类；不要认为其中任何一个是愚者；

‘‘Puthusaddo samajano, na bālo koci maññatha;

43当僧伽遭到破坏时，他们不认为还有其他（原因），更不认为（自己是愚者）。

Saṅghasmiṃ bhijjamānasmiṃ, nāññaṃ bhiyyo amaññaruṃ.

11十一。

11.

45失念者，貌似智者，以言语为行境而说；

‘‘Parimuṭṭhā paṇḍitābhāsā, vācāgocarabhāṇino;

46他们想张多大口就张多大口，被那种（争吵）牵引至此，却不知那（是过患）。

Yāvicchanti mukhāyāmaṃ, yena nītā na taṃ vidū.

12十二。

12.

48“他骂我，打我，打败我，夺走我的东西。”

‘‘Akkocchi maṃ avadhi maṃ, ajini maṃ ahāsi me;

49那些对此怀恨在心的人，他们的怨恨不会平息。

Ye ca taṃ upanayhanti, veraṃ tesaṃ na sammati.

13十三。

13.

51“他骂我，打我，打败我，夺走我的东西。”

‘‘Akkocchi maṃ avadhi maṃ, ajini maṃ ahāsi me;

52那些对此不怀恨在心的人，他们的怨恨得以平息。

Ye ca taṃ nupanayhanti, veraṃ tesūpasammati.

14十四。

14.

54确实，在这个世间，仇恨永远不能靠仇恨来止息；

‘‘Na hi verena verāni, sammantīdha kudācanaṃ;

55只有以不怨恨才能止息，这是亘古不变的法。

Averena ca sammanti, esa dhammo sanantano.

15十五。

15.

57其他人不明白：‘我们在此将毁灭’；

‘‘Pare ca na vijānanti, mayamettha yamāmase;

58而那些在此明白的人，由此争论得以平息。

Ye ca tattha vijānanti, tato sammanti medhagā.

16十六。

16.

60那些断人骨、夺人命、抢牛马掠财富的人，

‘‘Aṭṭhicchinnā pāṇaharā, gavāssadhanahārino;

61即使是劫掠国家的人，他们之间尚且能有和合；

Raṭṭhaṃ vilumpamānānaṃ, tesampi hoti saṅgati;

62为何你们之间却不能有？

Kasmā tumhāka no siyā.

17十七。

17.

64如果能得到一位谨慎、能共住、善行、明智的同伴，

‘‘Sace labhetha nipakaṃ sahāyaṃ, saddhiṃcaraṃ sādhuvihāridhīraṃ;

65征服一切险难后，应与他同行，满怀欢喜，保持正念。

Abhibhuyya sabbāni parissayāni, careyya tenattamano satīmā.

18十八。

18.

67如果得不到一位谨慎、能共同生活、行持善妙、明智的人作为同伴，

‘‘No ce labhetha nipakaṃ sahāyaṃ, saddhiṃcaraṃ sādhuvihāridhīraṃ;

68就像国王放弃已征服的国土，应当独自游化，如同摩邓伽象王在林中。

Rājāva raṭṭhaṃ vijitaṃ pahāya, eko care mātaṅgaraññeva nāgo.

19十九。

19.

70独自游化的操行更优胜，与愚者结伴毫无意义；

‘‘Ekassa caritaṃ seyyo, natthi bāle sahāyatā;

71应当独自游行，不造作诸恶业，少欲知足，就像摩邓伽象王在林中那样。

Eko care na pāpāni kayirā, appossukko mātaṅgaraññeva nāgo’’ti.

72在这里，‘普声’指：那些人有着广大、巨大的声音，所以称为‘普声’。‘集会’指：相同、同一类的人，也就是说，这一整群制造争议的人，由于从四周发出叫喊声，既符合‘普声’，又与那种情况相似，所以这样说。‘不要认为任何一个是愚者’指：在那种情况下，没有一个人会想‘我是愚者’，全都自认为是智者，这整群人就是一群制造争议的人。‘亦不更思其余’指：没有一个人会想‘我是愚者’；而且，当僧团分裂时，也没有一个人会另外想到‘僧团是因为我而分裂的’这个原因，这是其含义。

Tattha puthu mahāsaddo assāti puthusaddo. Samajanoti samāno ekasadiso jano, sabbovāyaṃ bhaṇḍanakārakajano samantato saddanicchāraṇena puthusaddo ceva sadiso cāti vuttaṃ hoti. Na bālo koci maññathāti tattha koci ekopi ‘‘ahaṃ bālo’’ti na maññittha, sabbe paṇḍitamānino, sabbovāyaṃ bhaṇḍanakārako janoyeva. Nāññaṃ bhiyyo amaññarunti koci ekopi ‘‘ahaṃ bālo’’ti na maññittha, bhiyyo ca saṅghasmiṃ bhijjamāne aññampi ekaṃ ‘‘mayhaṃ kāraṇā saṅgho bhijjatī’’ti idaṃ kāraṇaṃ na maññitthāti attho.

73‘完全失念’指：那些失去正念的人。‘似有明智之语’指：因为自以为是明智者，所以看起来很像明智者。关于‘言语行境之说者’：这里把 r 音作短音替换；他们是以言语为行境的人，而不是以念处等圣法为行境的人，并且也是说者。如何是说者？‘随其所欲，张口即言’指：他们想把嘴张多大就张多大，用脚尖站着说话，没有一个人出于对僧团的尊重而收敛口舌，这是其含义。‘彼等被导引至何’指：由于这类争吵，他们被引到了这种不知羞耻的状态。‘彼不知此’指：他们不知道‘这是过患’这回事。

Parimuṭṭhāti muṭṭhassatino. Paṇḍitābhāsāti attano paṇḍitamānena paṇḍitasadisā. Vācāgocarabhāṇinoti rā-kārassa rassādeso kato, vācāgocarā ca na satipaṭṭhānādiariyadhammagocarā, bhāṇino ca. Kathaṃ bhāṇino? Yāvicchanti mukhāyāmanti, yāva mukhaṃ pasāretuṃ icchanti, tāva pasāretvā aggapādehi ṭhatvā bhāṇino, ekopi saṅghagāravena mukhasaṅkocanaṃ na karotīti attho. Yena nītāti yena bhaṇḍanena imaṃ nillajjabhāvaṃ nītā. Na taṃ vidūti evaṃ ‘‘ādīnavaṃ ida’’nti taṃ na jānanti.

74‘若有人怨恨此事’指：若有人怨恨那‘他骂我’等事相。‘恒常的’指：古旧的。‘其余者’指：除了明智者之外，那些其他的争议制造者就被称为‘其余者’。他们在这僧团中制造骚乱，却不知道：‘我们争斗，我们投入斗争，我们灭亡，我们恒常、不断地趋近死神。’‘其中了知者’指：在那人群当中，那些明智者了知‘我们正趋近死神’。‘从此，诤论平息’指：诸比丘，确实如此，那些了知者生起如理作意，为了平息诤论、息灭争斗而修行。

Yeca taṃ upanayhantīti taṃ ‘‘akkocchi ma’’ntiādikaṃ ākāraṃ ye upanayhanti. Sanantanoti porāṇo. Pareti paṇḍite ṭhapetvā tato aññe bhaṇḍanakārakā pare nāma. Te ettha saṅghamajjhe kolāhalaṃ karontā ‘‘mayaṃ yamāmase upayamāma nassāma, satataṃ samitaṃ maccusantikaṃ gacchāmā’’ti na jānanti. Ye ca tattha vijānantīti ye tattha paṇḍitā ‘‘mayaṃ maccusamīpaṃ gacchāmā’’ti vijānanti. Tato sammanti medhagāti bhikkhave, evañhi te jānantā yonisomanasikāraṃ uppādetvā medhagānaṃ kalahānaṃ vūpasamāya paṭipajjanti.

75‘骨被砍断’指：这首偈颂是关于梵授王和长生王子而说的。他们之间尚且能有和合。为什么你们不能有？你们之中，既没有父母的骨被砍断，也没有生命被夺，也没有牛、马、财物被掠。这里要表达的是：诸比丘，那些手持杖、手持刀剑的国王们，尚且能通过缔结婚姻关系而有和合、相聚，一起分享饮食；你们在这样殊胜的教法中出家之后，却连自己那仅有的一点仇恨都不能舍弃，你们的比丘身份又有什么用呢？

Aṭṭhicchinnāti ayaṃ gāthā brahmadattañca dīghāvukumārañca sandhāya vuttā. Tesampi hoti saṅgati. Kasmā tumhākaṃ na hoti? Yesaṃ vo neva mātāpitūnaṃ aṭṭhīni chinnāni, na pāṇā haṭā, na gavāssadhanāni haṭāni. Idaṃ vuttaṃ hoti – bhikkhave, tesañhi nāma ādinnadaṇḍānaṃ ādinnasatthānaṃ rājūnaṃ evarūpā saṅgati samāgamo āvāhavivāhasambandhaṃ katvā ekato pānabhojanaṃ hoti, tumhe evarūpe sāsane pabbajitvā attano veramattampi jahituṃ na sakkotha, ko tumhākaṃ bhikkhubhāvoti.

76「若能得」(Sacelabhetha)等偈颂，是为了阐明贤明同伴的功德与愚者同伴的过患而说的。「胜伏一切灾患」(Abhibhuyya sabbāni parissayānī)指：降服了一切明显的灾患和隐藏的灾患之后，与这样的同伴一起，充满喜悦、具足正念地游行。「应如国王舍弃已征服的国土」(Rājāva raṭṭhaṃ vijitaṃ pahāya)指：如同大民王和降敌王舍弃自己所征服的国土而独自游行一样，应当那样游行，这是其含义。「犹如林野中的摩邓伽象」(Mātaṅgaraññeva nāgo)指：就像林野中的摩邓伽象。所谓「摩邓伽」(mātaṅgo)指的是象，「象」(nāgo)是“大”的同义词。正如那奉养母亲的摩邓伽象在林野中独自游行，且不造恶业；又如有戒德的具戒象王；也如同巴利雷亚象王那样，应当如此独自游行，并且不造作诸恶业，这就是所宣说的。

Sacelabhethātiādigāthāyo paṇḍitasahāyassa ca bālasahāyassa ca vaṇṇāvaṇṇadīpanatthaṃ vuttā. Abhibhuyya sabbāni parissayānīti sabbe pākaṭaparissaye ca paṭicchannaparissaye ca abhibhavitvā tena saddhiṃ attamano satimā careyya. Rājāva raṭṭhaṃ vijitaṃ pahāyāti yathā attano vijitaṃ raṭṭhaṃ mahājanakarājā ca arindamarājā ca pahāya ekakova cariṃsu, evaṃ careyyāti attho. Mātaṅgaraññeva nāgoti mātaṅgo araññe nāgova. Mātaṅgoti hatthī vuccati, nāgoti mahantādhivacanametaṃ. Yathā hi mātuposako mātaṅganāgo araññe ekako cari, na ca pāpāni akāsi, yathā ca sīlavahatthināgo. Yathā ca pālileyyako, evaṃ eko care, na ca pāpāni kayirāti vuttaṃ hoti.

77导师虽然这样说了，还是不能让那些比丘和合。于是他先去了巴利雷亚卡村，为跋耆长老开示和合一味的利益；又从那里去往三位善男子住的地方，为他们开示安住于和合的利益；接着从那里去往巴利雷亚卡森林丛，在那里住了三个月。之后，他不再返回憍赏弥，而是直接去了舍卫城。憍赏弥的在家信众们商量说：“诸位贤者，这些憍赏弥的比丘真的是我们很多无谓之事的制造者。世尊被他们逼得离开了。我们不要向他们行礼、迎接这些了，也不要给上门来的他们提供团食。这样，他们或许就会离开，或许会停止争斗，或许会让世尊欢喜。”他们这样商量之后，就照此做了。那些比丘被这种惩戒措施逼迫着，前往舍卫城，向世尊求得了谅解。

Satthā evaṃ kathetvāpi te bhikkhū samagge kātuṃ asakkonto bālakaloṇakagāmaṃ gantvā bhaguttherassa ekībhāve ānisaṃsaṃ kathetvā tato tiṇṇaṃ kulaputtānaṃ vasanaṭṭhānaṃ gantvā tesaṃ sāmaggivāse ānisaṃsaṃ kathetvā tato pālileyyakavanasaṇḍaṃ gantvā tattha temāsaṃ vasitvā puna kosambiṃ agantvā sāvatthimeva agamāsi. Kosambivāsinopi upāsakā ‘‘ime kho ayyā, kosambakā bhikkhū bahuno amhākaṃ anatthassa kārakā, imehi ubbāḷho bhagavā pakkanto, imesaṃ neva abhivādanādīni karissāma, na upagatānaṃ piṇḍapātaṃ dassāma, evaṃ ime pakkamissanti vā veraṃ viramissanti vā bhagavantaṃ vā pasādessantī’’ti sammantayitvā tatheva akaṃsu. Te tena daṇḍakammena pīḷitā sāvatthiṃ gantvā bhagavantaṃ khamāpesuṃ.

78世尊讲了这次法教之后，把本生故事作了归纳：“那时，净饭大王是父亲，摩诃摩耶是母亲，而长胫王子正是我。”

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā jātakaṃ samodhānesi – ‘‘pitā suddhodanamahārājā ahosi, mātā mahāmāyā, dīghāvukumāro pana ahameva ahosi’’nti.

81《憍赏弥本生注》第二部分。

Kosambiyajātakavaṇṇanā dutiyā.

79《大鹦鹉本生注》

[429] 3. Mahāsuvajātakavaṇṇanā

80「当树木果实累累时」这段话，是世尊住在祇园时，以一位比丘为缘由而开示的。据说，那位比丘在世尊跟前领受了一个禅修业处之后，便前往憍萨罗国，依傍一个边地村，在森林中居住。村民为他建好夜间和白天的住处，在往来方便的地方布置了坐卧具，然后恭恭敬敬地侍奉他。当他入雨安居才第一个月，那个村庄就被烧毁了，人们连一粒种子也没剩下。他们再也无法供养他丰盛的团食。这位比丘虽然有了合适的坐卧具，却因为团食短缺而身心疲惫，无法证得道或果。后来，三个月的安居期结束了，他前来顶礼世尊。世尊友好地款待他后问道：“比丘，你是否因团食而疲惫？坐卧具还合适吗？”他便如实禀告了这些情况。世尊知道了“他的坐卧具是合适的”之后，对他说道：“比丘，作为一个沙门，当坐卧具合适时，就应该舍弃贪得无厌的欲求，无论得到什么粗劣的食物，都随缘受用，以知足的心来修习沙门法。古代的智者们，即使投生在了畜生道，栖息在自己那枯干空洞的树上，只能嚼些树屑粉末维生，他们也能舍弃贪求，知足地安住，不违背朋友间的道义，不到别处去。你为什么却以‘得到的团食太少、太粗劣’为理由，就舍弃了合适的坐卧具呢？”如此说完后，应那位比丘的请求，世尊便讲起了过去的故事。

Dumoyadā hotīti idaṃ satthā jetavane viharanto aññataraṃ bhikkhuṃ ārabbha kathesi. So kira satthu santike kammaṭṭhānaṃ gahetvā kosalajanapade aññataraṃ paccantagāmaṃ upanissāya araññe vihāsi. Manussā tassa rattiṭṭhānadivāṭṭhānāni sampādetvā gamanāgamanasampanne ṭhāne senāsanaṃ katvā sakkaccaṃ upaṭṭhahiṃsu. Tassa vassūpagatassa paṭhamamāseyeva so gāmo jhāyi, manussānaṃ bījamattampi avasiṭṭhaṃ nāhosi. Te tassa paṇītaṃ piṇḍapātaṃ dātuṃ nāsakkhiṃsu. So sappāyasenāsanepi piṇḍapātena kilamanto maggaṃ vā phalaṃ vā nibbattetuṃ nāsakkhi. Atha naṃ temāsaccayena satthāraṃ vandituṃ āgataṃ satthā paṭisanthāraṃ katvā ‘‘kacci bhikkhu piṇḍapātena na kilamantosi, senāsanasappāyañca ahosī’’ti pucchi. So tamatthaṃ ārocesi. Satthā ‘‘tassa senāsanaṃ sappāya’’nti ñatvā ‘‘bhikkhu samaṇena nāma senāsanasappāye sati loluppacāraṃ pahāya kiñcideva yathāladdhaṃ paribhuñjitvā santuṭṭhena samaṇadhammaṃ kātuṃ vaṭṭati. Porāṇakapaṇḍitā tiracchānayoniyaṃ nibbattitvā attano nivāsasukkharukkhe cuṇṇaṃ khādantāpi loluppacāraṃ pahāya santuṭṭhā mittadhammaṃ abhinditvā aññattha na gamiṃsu, tvaṃ pana kasmā ‘piṇḍapāto paritto lūkho’ti sappāyasenāsanaṃ pariccajī’’ti vatvā tena yācito atītaṃ āhari.

81在过去，雪山脚下的恒河岸边，有一片乌敦跋罗树林，里面住着数百千只鹦鹉。其中有一只鹦鹉王，当它所栖身的树上的果实吃光后，无论剩下来的是嫩芽、是叶子、是树皮还是外皮，它都取食那些东西，喝着恒河的水，成了极其少欲知足的典范，从不去其他地方。由于它这种少欲知足品德的感召，帝释天的宫殿震动了。帝释天观察后发现了它，为了考验它，便用自己的威神力令那棵树彻底枯干。大树变成了一段光秃秃的树桩，布满了孔洞和裂缝，风一吹过，便像被敲击一样呼呼作响。从那些孔洞中，纷纷扬扬地散落下细碎的粉末。鹦鹉王就吃着那些粉末，喝着恒河水，依旧没有去别处，完全不理会风吹日晒，就这么安然地待在乌敦跋罗树的枯桩上。帝释天知道了它这极其少欲的品格后，心想：“我应该让他宣说朋友情义的功德，赐给他一个恩惠，让这棵乌敦跋罗树结出不死的果实后再回来。”于是，帝释天化作一只鹅王，让阿修罗族少女苏阇走在前面，来到那片乌敦跋罗林，在离鹦鹉王不远的一棵树的枝条上坐下，开始与他交谈，并诵出了第一首偈颂：

Atīte himavante gaṅgātīre ekasmiṃ udumbaravane anekasatasahassā sukā vasiṃsu. Tatra eko suvarājā attano nivāsarukkhassa phalesu khīṇesu yadeva avasiṭṭhaṃ hoti aṅkuro vā pattaṃ vā taco vā papaṭikā vā, taṃ khāditvā gaṅgāya pānīyaṃ pivitvā paramappicchasantuṭṭho hutvā aññattha na gacchati. Tassa appicchasantuṭṭhabhāvaguṇena sakkassa bhavanaṃ kampi. Sakko āvajjamāno taṃ disvā tassa vīmaṃsanatthaṃ attano ānubhāvena taṃ rukkhaṃ sukkhāpesi. Rukkho khāṇukamatto hutvā chiddāvachiddo vāte paharante ākoṭiyamāno viya aṭṭhāsi. Tassa chiddehi cuṇṇāni nikkhamanti. Suvarājā tāni cuṇṇāni khāditvā gaṅgāya pānīyaṃ pivitvā aññattha agantvā vātātapaṃ agaṇetvā udumbarakhāṇuke nisīdi. Sakko tassa paramappicchabhāvaṃ ñatvā ‘‘mittadhammaguṇaṃ kathāpetvā varamassa datvā udumbaraṃ amataphalaṃ karitvā āgamissāmī’’ti eko haṃsarājā hutvā sujaṃ asurakaññaṃ purato katvā taṃ udumbaravanaṃ gantvā avidūre ekarukkhassa sākhāya nisīditvā tena saddhiṃ kathaṃ samuṭṭhāpento paṭhamaṃ gāthamāha –

20第二十首。

20.

83“当一棵树结满果实时，飞鸟们纷纷飞来，争相啄食享用；

‘‘Dumo yadā hoti phalūpapanno, bhuñjanti naṃ vihaṅgamā sampatantā;

84一旦知道果实耗尽、大树已然空尽，那些飞鸟便会从此四散纷飞，各奔东西。”

Khīṇanti ñatvāna dumaṃ phalaccaye, disodisaṃ yanti tato vihaṅgamā’’ti.

85这首偈颂的意思是：鹦鹉王啊，一棵树「当果实充足时」，飞鸟们边在枝间飞落边享用；但当它们「知道它已空尽」，也就是果实结束之后，那些飞鸟便从那里向各处飞去了。

Tassattho – suvarāja, rukkho nāma yadā phalasampanno hoti, tadā taṃ sākhato sākhaṃ sampatantāva vihaṅgamā bhuñjanti, taṃ pana khīṇaṃ ñatvā phalānaṃ accayena tato rukkhato disodisaṃ vihaṅgamā gacchantīti.

86这样说完后，为了让他离开，接着诵出第二首偈颂：

Evañca pana vatvā tato naṃ uyyojetuṃ dutiyaṃ gāthamāha –

21二十一。

21.

88「红嘴巴的鹦鹉啊，你去游历吧，别死在这里；鹦鹉啊，你为什么在枯树上静坐沉思？」

‘‘Cara cārikaṃ lohitatuṇḍa mā mari, kiṃ tvaṃ suva sukkhadumamhi jhāyasi;

89「那么请你告诉我，如同春天般的鹦鹉，为什么你不放弃这棵干枯的树呢？」

Tadiṅgha maṃ brūhi vasantasannibha, kasmā suva sukkhadumaṃ na riñcasī’’ti.

90其中，「jhāyasi」（你沉思）是说：由于什么原因，你站在干枯的树桩顶上沉思、苦思呢？「Iṅgha」是一个表示催促的语气词。「Vasantasannibha」（如同春天）：在春季时，森林因为鹦鹉群聚集而呈现一片青绿色的光辉，因此把对方称呼为「如同春天者」。「Na riñcasīti」：意思是不放弃、不丢弃。

Tattha jhāyasīti kiṃkāraṇā sukkhakhāṇumatthake jhāyanto pajjhāyanto tiṭṭhasi. Iṅghāti codanatthe nipāto. Vasantasannibhāti vasantakāle vanasaṇḍo suvagaṇasamokiṇṇo viya nīlobhāso hoti, tena taṃ ‘‘vasantasannibhā’’ti ālapati. Na riñcasīti na chaḍḍesi.

91然后，鹦鹉王说：「我是天鹅，出于知恩报恩，我不放弃这棵树。」接着诵出了两首偈颂：

Atha naṃ suvarājā ‘‘ahaṃ haṃsa attano kataññukataveditāya imaṃ rukkhaṃ na jahāmī’’ti vatvā dve gāthā abhāsi –

22二十二。

22.

93「天鹅啊，那些在朋友中真正是朋友的人，在生命危急时，在痛苦与快乐中（都相伴不离）；」

‘‘Ye ve sakhīnaṃ sakhāro bhavanti, pāṇaccaye dukkhasukhesu haṃsa;

94无论衰败还是不衰败，他们都不会抛弃那位朋友；寂静者们忆念着圣者的法。

Khīṇaṃ akhīṇampi na taṃ jahanti, santo sataṃ dhammamanussarantā.

23二十三。

23.

96“我就是这些善人中的一位，身为天鹅；这棵树是我的亲属，也是我的朋友；

‘‘Sohaṃ sataṃ aññatarosmi haṃsa, ñātī ca me hoti sakhā ca rukkho;

97我为了生计，不能抛弃它；既然知道它已经衰败却要抛弃，这不符合法。”

Taṃ nussahe jīvikattho pahātuṃ, khīṇanti ñatvāna na hesa dhammo’’ti.

98在这里，「ye ve sakhīnaṃ sakhāro bhavanti」意思是：那些是朋友们的朋友，即那些是同伴们的同伴。「Khīṇaṃ akhīṇampi」是指：智者对于自己的朋友，无论他因为受用耗尽而衰败或不衰败，都不会抛弃。「Sataṃ dhammamanussarantā」指忆念着诸圣者的传承。「Ñātī ca me」：天鹅王说，这棵树因为深爱而成为我的亲属，又因为经常相伴而成为我的朋友。「Jīvikattho」：我为了生计，不能抛弃它。

Tattha ye ve sakhīnaṃ sakhāro bhavantīti ye sahāyānaṃ sahāyā honti. Khīṇaṃ akhīṇampīti paṇḍitā nāma attano sahāyaṃ bhogaparikkhayena khīṇampi akhīṇampi na jahanti. Sataṃ dhammamanussarantāti paṇḍitānaṃ paveṇiṃ anussaramānā. Ñātī ca meti haṃsarāja, ayaṃ rukkho sampiyāyanatthena mayhaṃ ñāti ca samāciṇṇacaraṇatāya sakhā ca. Jīvikatthoti tamahaṃ jīvikāya atthiko hutvā pahātuṃ na sakkomi.

99帝释天听了他的话，心中欢喜，称赞之后，想赐予恩惠，便说了两个偈颂——

Sakko tassa vacanaṃ sutvā tuṭṭho pasaṃsitvā varaṃ dātukāmo dve gāthā abhāsi –

24二十四。

24.

101“善哉！朋友之道已成就；慈爱流转，亲睦相安；”

‘‘Sādhu sakkhi kataṃ hoti, metti saṃsati santhavo;

102如果你喜爱这个法，你就已经值得智者的称赞。

Sacetaṃ dhammaṃ rocesi, pāsaṃsosi vijānataṃ.

25二十五。

25.

104我赐予你一个愿望，以翅膀为车乘的飞鸟啊；

‘‘So te suva varaṃ dammi, pattayāna vihaṅgama;

105请选择愿望吧，曲颈者，无论你内心想要什么。

Varaṃ varassu vakkaṅga, yaṃ kiñci manasicchasī’’ti.

106在这里，「善哉」是随喜的意思。「朋友之道已成就，慈爱流转，亲睦相安」：就是指朋友的情谊、慈爱以及在大众中间的亲近，因此你所结交的朋友是善妙的，你获得了善妙的。「若此法」：如果这个法，也就是这个朋友的法。「智者」：意思是，这样，它便是值得智者称赞的。「我」：那个我，就是我给予你。「你选愿」：请你欲求愿望。「无论心中欲求什么」：你内心想要任何东西，我都把那个愿望给予你。

Tattha sādhūti sampahaṃsanaṃ. Sakkhi kataṃ hoti, metti saṃsati santhavoti sakhibhāvo ca metti ca parisamajjhe santhavo cāti tayā mittaṃ kataṃ sādhu hoti laddhakaṃ bhaddakameva. Sacetaṃ dhammanti sace etaṃ mittadhammaṃ. Vijānatanti evaṃ sante viññūnaṃ pasaṃsitabbayuttakosīti attho. So teti so ahaṃ tuyhaṃ. Varassūti icchassu. Yaṃ kiñci manasicchasīti yaṃ kiñci manasā icchasi, sabbaṃ taṃ varaṃ dadāmi teti.

107听到这番话后，鹦鹉王为了求取愿望，说出第七首偈颂：

Taṃ sutvā suvarājā varaṃ gaṇhanto sattamaṃ gāthamāha –

26二十六。

26.

109愿尊贵的天鹅您赐予我愿望，而且这棵树能够重获生命；

‘‘Varañca me haṃsa bhavaṃ dadeyya, ayañca rukkho punarāyuṃ labhetha;

110愿它枝条繁茂，果实累累，全面生长，甘甜如蜜，光彩照人地挺立。

So sākhavā phalimā saṃvirūḷho, madhutthiko tiṭṭhatu sobhamāno’’ti.

111这里，「sākhavā」指枝条繁茂。「Phalimā」指果实累累。「Saṃvirūḷho」指周围都长出茂盛的叶子，拥有嫩叶。「Madhutthiko」的意思是说，就像在甘甜果实中加入了蜜一样，变得非常甘甜。

Tattha sākhavāti sākhasampanno. Phalimāti phalena upeto. Saṃvirūḷhoti samantato virūḷhapatto taruṇapattasampanno hutvā. Madhutthikoti saṃvijjamānamadhuraphalesu pakkhittamadhu viya madhuraphalo hutvāti attho.

112于是，帝释天赐予他一个愿望，说了第八首偈颂：

Athassa sakko varaṃ dadamāno aṭṭhamaṃ gāthamāha –

27二十七。

27.

114“看啊！朋友，那棵广大丰盛的果树，愿你和乌敦跋罗树相伴；”

‘‘Taṃ passa samma phalimaṃ uḷāraṃ, sahāva te hotu udumbarena;

115愿那棵树枝条繁茂，果实累累，全面生长，甘甜如蜜，光彩照人地挺立。

So sākhavā phalimā saṃvirūḷho, madhutthiko tiṭṭhatu sobhamāno’’ti.

116在这里，“愿你与乌敦跋罗树为伴”（sahāva te hotu udumbarena）的意思是：你和你的乌敦跋罗树一起，共同居住。

Tattha sahāva te hotu udumbarenāti tava udumbarena saddhiṃ saha ekatova vāso hotu.

117这样说了之后，帝释天舍弃了那化现的有身，展示他自己和须闍的威神力，用手从恒河取水，击打那乌敦跋罗树的残桩。立刻，一株被枝条细叶覆盖、结满甘甜果实的树生长起来，如同文荼摩尼山一样，光彩夺目地屹立着。鹦鹉王见此情景，心生喜悦，向帝释天作颂赞，说出第九首偈颂：

Evañca pana vatvā sakko taṃ attabhāvaṃ vijahitvā attano ca sujāya ca ānubhāvaṃ dassetvā gaṅgāto hatthena udakaṃ gahetvā udumbarakhāṇukaṃ pahari. Tāvadeva sākhāviṭapasacchanno madhuraphalo rukkho uṭṭhahitvā muṇḍamaṇipabbato viya vilāsasampanno aṭṭhāsi. Suvarājā taṃ disvā somanassappatto sakkassa thutiṃ karonto navamaṃ gāthamāha –

28二十八

28.

119“就这样啊，帝释天，愿你与所有亲属一同快乐；

‘‘Evaṃ sakka sukhī hohi, saha sabbehi ñātibhi;

120就像我今天见到这满结果实的树而感到快乐一样。”

Yathāhamajja sukhito, disvāna saphalaṃ duma’’nti.

121帝释天也满足了他的愿望，将乌敦跋罗树变成了不死的果实，然后与须闍一起回到了自己的天界。为了阐明这个意义，在结尾处安立了（佛陀）已正觉的偈颂：

Sakkopi tassa varaṃ datvā udumbaraṃ amataphalaṃ katvā saddhiṃ sujāya attano ṭhānameva gato. Tamatthaṃ dīpayamānā osāne abhisambuddhagāthā ṭhapitā –

29二十九

29.

123“给予了鹦鹉愿望，让树结出果实之后；

‘‘Suvassa ca varaṃ datvā, katvāna saphalaṃ dumaṃ;

124他带着妻子，前往了诸天的欢喜园。”

Pakkāmi saha bhariyāya, devānaṃ nandanaṃ vana’’nti.

125导师开示了这个法之后，说道：“比丘啊，古代的智者即使投生在畜生道，也都能不放逸、不贪求。可是你为什么在如此殊胜的教法中出家之后，却行放逸和贪求呢？去吧，就住在那（树）那里吧！”为他讲说了业处之后，佛陀把本生故事连结起来。那位比丘去到那里，增长观智，证得了阿拉汉果。那时的帝释天是阿那律，而鹦鹉王就是我（佛陀）。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā ‘‘evaṃ bhikkhu porāṇakapaṇḍitā tiracchānayoniyaṃ nibbattāpi aloluppacārā ahesuṃ. Tvaṃ pana kasmā evarūpe sāsane pabbajitvā loluppacāraṃ carasi, gaccha tattheva vasāhī’’ti kammaṭṭhānamassa kathetvā jātakaṃ samodhānesi. So bhikkhu tattha gantvā vipassanaṃ vaḍḍhento arahattaṃ pāpuṇi. Tadā sakko anuruddho ahosi, suvarājā pana ahameva ahosinti.

129大鹦鹉本生注释第三。

Mahāsuvajātakavaṇṇanā tatiyā.

126[430] 4. 小鹦鹉本生注释

[430] 4. Cūḷasuvajātakavaṇṇanā

127“Santi rukkhā（有好的树……）”——这是导师住在舍卫城祇园时，以《毗兰若品》为起因所讲的。导师在毗兰若度过雨季后，渐次到达舍卫城，比丘们在法堂中发起谈论：“贤友，如来具有刹帝利种姓的柔细，也具有佛陀的柔细，且具足广大的神通威力，却被毗兰若婆罗门邀请后，在那里住了三个月；由于魔障干扰的缘故，从那位婆罗门那里连一天的供养也没得到。他舍弃了对食物的贪求，整整三个月只靠碎米和水维持生命，却不去别的地方。啊，如来真是少欲知足啊！”导师到来后问道：“比丘们，你们现在聚在一起谈论什么？”比丘们回答：“在谈论这个。”导师便说：“比丘们，如来如今舍弃对食物的贪求并不稀奇，过去即使投生在畜生道时，也早已舍弃了贪求。”于是叙述了过去的故事。整件事都应当按照前面的方式详细展开。

Santirukkhāti idaṃ satthā sāvatthiyaṃ jetavane viharanto verañjakaṇḍaṃ ārabbha kathesi. Satthari verañjāyaṃ vassaṃ vasitvā anupubbena sāvatthiṃ anuppatte bhikkhū dhammasabhāyaṃ kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ ‘‘āvuso, tathāgato khattiyasukhumālo buddhasukhumālo mahantena iddhānubhāvena samannāgatopi verañjabrāhmaṇena nimantito temāsaṃ vasanto mārāvaṭṭanavasena tassa santikā ekadivasampi bhikkhaṃ alabhitvā loluppacāraṃ pahāya temāsaṃ patthapulakapiṭṭhodakena yāpento aññattha na agamāsi, aho tathāgatānaṃ appicchasantuṭṭhabhāvo’’ti. Satthā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte ‘‘anacchariyaṃ, bhikkhave, tathāgatassa idāni loluppacārappahānaṃ, pubbepi tiracchānayoniyaṃ nibbattopi loluppacāraṃ pahāsi’’nti vatvā atītaṃ āhari. Sabbampi vatthu purimanayeneva vitthāretabbaṃ.

30三十。

30.

129“有的树绿叶成荫，众多树木结着累累果实；

‘‘Santi rukkhā haripattā, dumā nekaphalā bahū;

130为何对于这干枯空响的树，鹦鹉的心却如此喜爱？”

Kasmā nu sukkhe koḷāpe, suvassa nirato mano.

31三十一。

31.

132“我们曾经享用它的果实，历经许多年月；

‘‘Phalassa upabhuñjimhā, nekavassagaṇe bahū;

133即使知道这棵树已无果实，我们对它的情谊仍如从前一样。

Aphalampi viditvāna, sāva metti yathā pure.

32三十二。

32.

135对于这棵干枯、空响、叶落、无果的树，

‘‘Sukkhañca rukkhaṃ koḷāpaṃ, opattamaphalaṃ dumaṃ;

136其他的鸟都已舍弃它飞走了，你看到了什么过失呢，再生者？

Ohāya sakuṇā yanti, kiṃ dosaṃ passase dija.

33三十三。

33.

138那些为了果实而亲近的人，一旦知道它无果就抛弃它，

‘‘Ye phalatthā sambhajanti, aphaloti jahanti naṃ;

139他们是只求自利的愚痴者，是毁友之人。

Attatthapaññā dummedhā, te honti pakkhapātino.

34三十四。

34.

141善哉！友谊、交谈和交往已得见证；

‘‘Sādhu sakkhi kataṃ hoti, metti saṃsati santhavo;

142如果你认可此法，你便应称赞那些了知者。

Sacetaṃ dhammaṃ rocesi, pāsaṃsosi vijānataṃ.

35三十五。

35.

144我给你，鹦鹉啊，一个殊胜的恩赐，你这以叶为车的飞鸟；

‘‘So te suva varaṃ dammi, pattayāna vihaṅgama;

145请选择恩赐吧，弯肢者，无论你心里想要什么。

Varaṃ varassu vakkaṅga, yaṃ kiñci manasicchasi.

36三十六。

36.

147但愿我能再见到它，那有叶有果的树；

‘‘Api nāma naṃ passeyyaṃ, sapattaṃ saphalaṃ dumaṃ;

148就像穷人得到宝藏后，我会一再地欢喜。

Daliddova nidhiṃ laddhā, nandeyyāhaṃ punappunaṃ.

37三十七。

37.

150然后取来不死之水，浇灌那棵大树；

‘‘Tato amatamādāya, abhisiñci mahīruhaṃ;

151它的枝条生长起来，清凉的树荫令人愉悦。

Tassa sākhā virūhiṃsu, sītacchāyā manoramā.

38三十八。

38.

153帝释天啊，愿你这样幸福，与所有亲属一起；

‘‘Evaṃ sakka sukhī hohi, saha sabbehi ñātibhi;

154如同我今日，见到这棵有果的树后，快乐幸福。

Yathāhamajja sukhito, disvāna saphalaṃ dumaṃ.

39三十九。

39.

156给予鹦鹉恩惠，并使这棵树结出果实；

‘‘Suvassa ca varaṃ datvā, katvāna saphalaṃ dumaṃ;

157他与妻子一起，前往天神的欢喜林。

Pakkāmi saha bhariyāya, devānaṃ nandanaṃ vana’’nti. –

158问与反问以及其中的义理，也应按照前面讲过的路子来理解。不过，我们只解释那些意思不够明显的词句。

Pañhapaṭipañhāpi atthopi purimanayeneva veditabbā, anuttānapadameva pana vaṇṇayissāma.

159“Haripattā（绿叶）”指被青色的叶子密密层层地覆盖着。“Koḷāpā（空响）”指当风吹打时，这棵树会发出像被敲击一样的声音，但它其实是无实质的。“Suvassa（鹦鹉）”意思是：这位具寿金天鹅王为什么会对这样的一棵树心生欢喜呢？“Phalassa”是指这棵树的果实。“Nekavassagaṇe（于许多年聚）”指经过许许多多的年份，聚在一起。“Bahū（多）”意思是：虽然也是很多，但不是两个、三个，而是数量众多。“Viditvā（知道后）”指天鹅王这样宣说：“现在我们虽然已经知道这棵树不结果实，但就像过去跟这棵树所结下的友情一样，那份友情依然不变，我们不会去破坏它。因为破坏友情的人，就叫做卑贱的人、非善人。”

Haripattāti nīlapattasacchannā. Koḷāpeti vāte paharante ākoṭitasaddaṃ viya muñcamāne nissāre. Suvassāti āyasmato suvarājassa kasmā evarūpe rukkhe mano nirato. Phalassāti phalaṃ assa rukkhassa. Nekavassagaṇeti anekavassagaṇe. Bahūti samānepi anekasate na dve tayo, atha kho bahūva. Viditvānāti haṃsarāja idāni amhākaṃ imaṃ rukkhaṃ aphalaṃ viditvāpi yathā pure etena saddhiṃ metti, sāva metti, tañhi mayaṃ na bhindāma, mettiṃ bhindantā hi anariyā asappurisā nāma hontīti pakāsento evamāha.

160“Opatta（落叶）”指叶落、无叶、叶子已掉光。“你看到什么过失？”意思是：其他的飞禽都舍弃这棵树，跑到别的地方去了。你为何在它们这样离去时，看到了什么过失呢？“那些为果而来者”指那些为了果实、以果实为目的而前来亲近、投靠这棵树的鸟儿，它们一旦知道这棵树不结果，就把它抛弃了。“自利益慧”指为了自己利益而生的智慧，也就是不管别人，只安住在对自己有利的事情上的那种智慧。“毁友者”指那些人只盼着自己兴旺，却把朋友这一方给摧毁、消灭掉，所以称为毁友者；或者也可以理解为，他们只是一头栽进自己的小圈子里，所以叫做毁友者。

Opattanti avapattaṃ nippattaṃ patitapattaṃ. Kiṃ dosaṃ passaseti aññe sakuṇā etaṃ ohāya aññattha gacchanti, tvaṃ evaṃ gamane kiṃ nāma dosaṃ passasi. Ye phalatthāti ye pakkhino phalatthāya phalakāraṇā sambhajanti upagacchanti, aphaloti ñatvā etaṃ jahanti. Attatthapaññāti attano atthāya paññā, paraṃ anoloketvā attaniyeva vā ṭhitā etesaṃ paññāti attatthapaññā. Pakkhapātinoti te attanoyeva vuḍḍhiṃ paccāsīsamānā mittapakkhaṃ pātenti nāsentīti pakkhapātino nāma honti. Attapakkheyeva vā patantīti pakkhapātino.

161“或许（Apināma nanti）”指天鹅王说：‘假如我的心愿能够实现，你所赐予的恩惠能够成真，那么或许我还能再次见到这棵树变得有叶有果。到那时，就像穷人挖到了宝藏一样，我会对这件事一再地感到欢喜，一见到它就满心喜悦。’“取不死之水（Amatamādāya）”意思是：他凭借自己的威神力站立着，取来恒河之水，然后遍洒在树上。在这部本生经当中，连同这首偈颂，一共有两首“已正觉”的偈颂。

Apināma nanti haṃsarāja, sace me manoratho nipphajjeyya, tayā dinno varo sampajjeyya, api nāma ahaṃ imaṃ rukkhaṃ sapattaṃ saphalaṃ puna passeyyaṃ, tato daliddo nidhiṃ labhitvāva punappunaṃ etaṃ abhinandeyyaṃ, taṃ disvāva pamodeyyaṃ. Amatamādāyāti attano ānubhāvena ṭhito gaṅgodakaṃ gahetvā abhisiñcayīti attho. Imasmiṃ jātake imāya saddhiṃ dve abhisambuddhagāthā honti.

162导师讲完这段法的开示之后，这样归结这部本生故事，说道：‘那时的天帝释，就是阿那律；而那位金天鹅王，就是我自己。’

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā jātakaṃ samodhānesi – ‘‘tadā sakko anuruddho ahosi, suvarājā pana ahameva ahosi’’nti.

167小鹦鹉本生经注疏第四篇

Cūḷasuvajātakavaṇṇanā catutthā.

163[431] 五、哈利塔迦本生经注疏

[431] 5. Haritacajātakavaṇṇanā

164「Sutaṃ metaṃ mahābrahme」——这是世尊住在祇园时，针对一位心生厌离的比丘说的。那位比丘见到一个装扮艳丽的女子后，心生厌离，头发、指甲都长得长长的，想要还俗。他的老师与亲教师不情愿地把他带来了。世尊问：‘比丘，听说你厌离了，是真的吗？’他回答：‘是真的，世尊。’世尊问：‘是什么原因呢？’他说：‘见到装扮艳丽的女子后，被烦恼所驱使，世尊。’世尊说：‘比丘，所谓的烦恼，能摧毁善德，带来极少快乐，让人投生地狱。可是，这烦恼为什么不去折磨你呢？风能吹打须弥山，却不会对一片枯叶感到羞愧。过去，有些依靠这烦恼而紧随觉悟智、已经获得五神通和八等至的清净大人，尚且不能提起正念，导致禅那退失。’说完后，世尊便讲起了过去的事。

Sutaṃ metaṃ mahābrahmeti idaṃ satthā jetavane viharanto ukkaṇṭhitabhikkhuṃ ārabbha kathesi. Tañhi bhikkhuṃ ekaṃ alaṅkatamātugāmaṃ disvā ukkaṇṭhitaṃ dīghakesanakhalomaṃ vibbhamitukāmaṃ ācariyupajjhāyehi aruciyā ānītaṃ. Satthā ‘‘saccaṃ kira tvaṃ bhikkhu ukkaṇṭhitosī’’ti pucchitvā ‘‘saccaṃ, bhante’’ti vutte ‘‘kiṃkāraṇā’’ti vatvā ‘‘alaṅkatamātugāmaṃ disvā kilesavasena, bhante’’ti vutte ‘‘bhikkhu kileso nāma guṇaviddhaṃsako appassādo niraye nibbattāpeti, esa pana kileso kiṃkāraṇā taṃ na kilamessati? Na hi sineruṃ paharitvā paharaṇavāto purāṇapaṇṇassa lajjati, imañhi kilesaṃ nissāya bodhiñāṇassa anupadaṃ caramānā pañcaabhiññaaṭṭhasamāpattilābhino visuddhamahāpurisāpi satiṃ upaṭṭhapetuṃ asakkontā jhānaṃ antaradhāpesu’’nti vatvā atītaṃ āhari.

165过去，当梵授王在波罗奈治理王国的时候，菩萨出生于一个村落里拥有八十亿财富的婆罗门家庭。因为他肤色金黄，人们便给他取名为‘哈里塔遮童子’。他成年后前往塔迦尸喇，通达了各种技艺，然后安顿好家业。父母去世后，他审视财富，心想：‘只见财富，却不见创造财富的人。我自己在死亡面前也必将粉身碎骨。’由于对死亡生起怖畏，他举行了盛大的布施，进入雪山，依止仙人出家为修行者。第七天，他便证得了神通与等至。他在那里长久地以林中的根果为食，后来为了受用盐和酸味，从山上下来，依次前行到了波罗奈，住在王园中。第二天，他在波罗奈城中乞食，来到了王宫门前。国王见到他，心生净信，便召他进宫，让他在撑起白色华盖的国王宝座上坐下，供养了种种珍馐美味。赞叹随喜结束时，国王更加欢喜，问道：‘大德，您要去往何处？’大士回答：‘我想找一处雨安居的住所，大王。’国王说：‘好的，大德。’用完早饭后，国王就带着他前往园林，在那里为他建造了夜间和白天的居所等等，并吩咐守园人做为仆役侍奉他，将他托付给守园人后，顶礼离去。此后，大士便一直在国王的宫中接受饮食供养，在那里住了十二年。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente bodhisatto ekasmiṃ nigame asītikoṭivibhave brāhmaṇakule nibbatti, kañcanachavitāya panassa ‘‘haritacakumāro’’ti nāmaṃ kariṃsu. So vayappatto takkasilaṃ gantvā uggahitasippo kuṭumbaṃ saṇṭhapetvā mātāpitūnaṃ accayena dhanavilokanaṃ katvā ‘‘dhanameva paññāyati, dhanassa uppādakā na paññāyanti, mayāpi maraṇamukhe cuṇṇavicuṇṇena bhavitabba’’nti maraṇabhayabhīto mahādānaṃ datvā himavantaṃ pavisitvā isipabbajjaṃ pabbajitvā sattame divase abhiññā ca samāpattiyo ca nibbattetvā tattha ciraṃ vanamūlaphalāhāro yāpetvā loṇambilasevanatthāya pabbatā otaritvā anupubbena bārāṇasiṃ patvā rājuyyāne vasitvā punadivase bārāṇasiyaṃ bhikkhāya caranto rājadvāraṃ sampāpuṇi. Rājā taṃ disvā pasannacitto pakkosāpetvā samussitasetacchatte rājapallaṅke nisīdāpetvā nānaggarasabhojanaṃ bhojetvā anumodanāvasāne atirekataraṃ pasīditvā ‘‘kahaṃ, bhante, gacchathā’’ti vatvā ‘‘vassāvāsaṭṭhānaṃ upadhārema, mahārājā’’ti vutte ‘‘sādhu, bhante’’ti bhuttapātarāso taṃ ādāya uyyānaṃ gantvā tattha rattiṭṭhānadivāṭṭhānādīni kārāpetvā uyyānapālaṃ paricārakaṃ katvā datvā vanditvā nikkhami. Mahāsatto tato paṭṭhāya nibaddhaṃ rañño gehe bhuñjanto dvādasa vassāni tattha vasi.

166后来有一天，国王为了平定边境的叛乱而准备出征。临走前，他把大士托付给王后，嘱咐说：‘不要放逸于我们的福田。’说完就出发了。从那时起，王后就亲手侍奉大士的饮食。一天，王后准备好了食物，可大士迟迟未到。她便用香水沐浴，穿上细软光滑的衣裳，让侍女打开窗板，让风吹拂着身体，躺在一张小床上。大士在午后穿着整齐的内外衣，拿着乞食的钵，从空中飞来，到达了窗边。王后听到他粗布衣的声响，急忙起身，这时细软的衣服滑落下来。大士的眼识触到了与梵行不相应的所缘。就在这一刻，他无数百千劫以来潜伏在内心随眠的烦恼，犹如藏在竹笼中的毒蛇一般猛地跃起，破坏了他的禅那。他无法提起正念，走上前去抓住了王后的手。侍从们立刻拉上了幔帐。于是，他便与王后共同作出了世间法（即交合）。事毕后，他受用了食物，回到了园林。从那天起，他就天天如此。他与王后交合这件事，很快传遍了全城。大臣们送来书信禀告国王说：‘那位哈里塔苦行者做了这样的事。’国王心想：‘这些人是为了离间我才这么说的。’因此并不相信。平定边境后，他回到波罗奈，右绕巡行城市一圈，然后来到王后的住处，问道：‘听说我的尊者哈里塔苦行者与你作出了世间法，这是真的吗？’王后回答：‘是真的，大王。’国王连她的话也不信，说道：‘我要亲自去问他。’于是便前往园林，顶礼大士后坐在一旁，为了询问此事，说出了第一首偈颂：

Athekadivasaṃ rājā paccantaṃ kupitaṃ vūpasametuṃ gacchanto ‘‘amhākaṃ puññakkhettaṃ mā pamajjī’’ti mahāsattaṃ deviyā niyyādetvā agamāsi. Tato paṭṭhāya sā mahāsattaṃ sahatthā parivisati. Athekadivasaṃ sā bhojanaṃ sampādetvā tasmiṃ cirāyamāne gandhodakena nhatvā saṇhaṃ maṭṭhasāṭakaṃ nivāsetvā sīhapañjaraṃ vivarāpetvā sarīre vātaṃ paharāpentī khuddakamañcake nipajji. Mahāsattopi divātaraṃ sunivattho supāruto bhikkhābhājanaṃ ādāya ākāsenāgantvā sīhapañjaraṃ pāpuṇi. Deviyā tassa vākacirasaddaṃ sutvā vegena uṭṭhahantiyā maṭṭhasāṭako bhassi, mahāsattassa visabhāgārammaṇaṃ cakkhuṃ paṭihaññi. Athassa anekavassakoṭisatasahassakāle abbhantare nivutthakileso karaṇḍake sayitaāsīviso viya uṭṭhahitvā jhānaṃ antaradhāpesi. So satiṃ upaṭṭhāpetuṃ asakkonto gantvā deviṃ hatthe gaṇhi, tāvadeva sāṇiṃ parikkhipiṃsu. So tāya saddhiṃ lokadhammaṃ sevitvā bhuñjitvā uyyānaṃ gantvā tato paṭṭhāya devasikaṃ tatheva akāsi. Tassa tāya saddhiṃ lokadhammapaṭisevanaṃ sakalanagare pākaṭaṃ jātaṃ. Amaccā ‘‘haritacatāpaso evamakāsī’’ti rañño paṇṇaṃ pahiṇiṃsu. Rājā ‘‘maṃ bhinditukāmā evaṃ vadantī’’ti asaddahitvā paccantaṃ vūpasametvā bārāṇasiṃ paccāgantvā nagaraṃ padakkhiṇaṃ katvā deviyā santikaṃ gantvā ‘‘saccaṃ, kira mama ayyo haritacatāpaso tayā saddhiṃ lokadhammaṃ paṭisevatī’’ti pucchi. ‘‘Saccaṃ, devā’’ti. So tassāpi asaddahitvā ‘‘tameva paṭipucchissāmī’’ti uyyānaṃ gantvā vanditvā ekamantaṃ nisīditvā taṃ pucchanto paṭhamaṃ gāthamāha –

40四十。

40.

168「Sutaṃ metaṃ mahābrahme, kāme bhuñjati hārito;」 ‘大梵天啊！我听到这样的传闻，说哈里塔受用诸欲。’

‘‘Sutaṃ metaṃ mahābrahme, kāme bhuñjati hārito;

169「Kaccetaṃ vacanaṃ tucchaṃ, kacci suddho iriyyasī」ti. ‘这传闻是不是虚假不实的呢？你是否清净地安住着呢？’

Kaccetaṃ vacanaṃ tucchaṃ, kacci suddho iriyyasī’’ti.

170这里的「kaccetaṃ」意思是：「kacci etaṃ」，也就是‘我们听到的传闻——“哈里塔受用诸欲”——是虚假不实的吗？你是否清净地安住着呢？’

Tattha kaccetanti kacci etaṃ ‘‘hārito kāme paribhuñjatī’’ti amhehi sutaṃ vacanaṃ tucchaṃ abhūtaṃ, kacci tvaṃ suddho iriyyasi viharasīti.

171大士心想：‘这位国王，就算我说“我没有受用”，他也一定会相信。但是，在这个世间，没有比真实更稳固的依靠了。弃舍真实的人，即使坐在菩提树下，也不能证悟菩提。我应当只说真实。’对于菩萨而言，在某些特定情况下，杀生、不与取、欲邪行乃至饮用谷酒、花酒等发酵酒类，都有可能发生；但是，以破坏他人利益为目的的离间语为前提而说出的妄语，是绝不会有的。因此，他便如实说了第二首偈颂：

So cintesi – ‘‘ayaṃ rājā ‘nāhaṃ paribhuñjāmī’ti vuttepi mama saddahissateva, imasmiṃ loke saccasadisī patiṭṭhā nāma natthi. Ujjhitasaccā hi bodhimūle nisīditvā bodhiṃ pāpuṇituṃ na sakkonti, mayā saccameva kathetuṃ vaṭṭatī’’ti. Bodhisattassa hi ekaccesu ṭhānesu pāṇātipātopi adinnādānampi kāmesumicchācāropi surāmerayamajjapānampi hotiyeva, atthabhedakavisaṃvādanaṃ purakkhatvā musāvādo nāma na hoti, tasmā so saccameva kathento dutiyaṃ gāthamāha –

41四十一。

41.

173「大王啊！正如您所听闻的那样，这事确实如此。」

‘‘Evametaṃ mahārāja, yathā te vacanaṃ sutaṃ;

174「我已经走上了邪路，沉迷在令人迷惑的所缘之中。」

Kummaggaṃ paṭipannosmi, mohaneyyesu mucchito’’ti.

175在这里，「mohaneyyesu」是指「在诸欲乐（kāmaguṇesu）中」。因为世间在诸欲乐中迷惑，而诸欲乐又迷惑世间，所以它们被称为「令人迷惑的所缘」（mohaneyyā）。

Tattha mohaneyyesūti kāmaguṇesu. Kāmaguṇesu hi loko muyhati, te ca lokaṃ mohayanti, tasmā te ‘‘mohaneyyā’’ti vuccantīti.

176听到这话，国王便诵出第三首偈颂：

Taṃ sutvā rājā tatiyaṃ gāthamāha –

42四十二。

42.

178「那么，智慧有什么用呢？它是微妙的、善于思惟的；」（Adu paññā kimatthiyā, nipuṇā sādhucintinī;）

‘‘Adu paññā kimatthiyā, nipuṇā sādhucintinī;

179「依靠它，已经生起的贪欲，为什么意却不能驱除？」

Yāya uppatitaṃ rāgaṃ, kiṃ mano na vinodaye’’ti.

180在那里，「adu」（那么）是一个语气词。这是说：大德！生病的人以药为归依，口渴的人以水为归依，而你们那微妙、善于思惟圣者义理的慧，到底有什么用处呢？依靠这慧，对于已经生起的贪，为何意不能驱除？为何心不能驱除呢？

Tattha adūti nipāto. Idaṃ vuttaṃ hoti – bhante, gilānassa nāma bhesajjaṃ, pipāsitassa pānīyaṃ paṭisaraṇaṃ, tumhākaṃ panesā nipuṇā sādhūnaṃ atthānaṃ cintinī paññā kimatthiyā, yāya puna uppatitaṃ rāgaṃ kiṃ mano na vinodaye, kiṃ cittaṃ vinodetuṃ nāsakkhīti.

181于是，为了显示他的烦恼力，哈利多说出了第四首偈颂：

Athassa kilesabalaṃ dassento hārito catutthaṃ gāthamāha –

43四十三。

43.

183「大王！世间有四种极为强大的力量；（Cattārome mahārāja, loke atibalā bhusā;）

‘‘Cattārome mahārāja, loke atibalā bhusā;

184贪、嗔、骄、痴，在这些当中，慧不得立足。」

Rāgo doso mado moho, yattha paññā na gādhatī’’ti.

185在那里，「于此」（yattha）指的是当这些烦恼现起时，慧就像掉进大洪流一样，找不到立足之处，无法安住。

Tattha yatthāti yesu pariyuṭṭhānaṃ pattesu mahoghe patitā viya paññā gādhaṃ patiṭṭhaṃ na labhati.

186国王听了之后，说出第五首偈颂：

Taṃ sutvā rājā pañcamaṃ gāthamāha –

44四十四。

44.

188「阿拉汉是戒具足者，清净而行，哈利多！」

‘‘Arahā sīlasampanno, suddho carati hārito;

189「既有智慧又聪明，因此我们敬重你。」

Medhāvī paṇḍito ceva, iti no sammato bhava’’nti.

190其中，「iti no sammato」（如此我们认可）意思是：这样您就是我们所认可、所尊敬的人。

Tattha iti no sammatoti evaṃ amhākaṃ sammato sambhāvito bhavaṃ.

191然后，哈利多说了第六首偈颂：

Tato hārito chaṭṭhamaṃ gāthamāha –

45四十五。

45.

193「大王！恶寻思也会伤害有智慧者，伤害乐于法德行的仙人；」

‘‘Medhāvīnampi hiṃsanti, isiṃ dhammaguṇe rataṃ;

194「国王啊！邪恶的寻思，是与净相和贪欲相应的。」

Vitakkā pāpakā rāja, subhā rāgūpasaṃhitā’’ti.

195其中，「subhā」（净相）是指由执取净相而生起的。

Tattha subhāti subhanimittaggahaṇena pavattāti.

196接着，为了激励他断除烦恼，国王说了第七首偈颂：

Atha naṃ kilesappahāne ussāhaṃ kārento rājā sattamaṃ gāthamāha –

4646.

46.

198你身上生起的贪欲，会损伤你的容貌和德行名声；

‘‘Uppannāyaṃ sarīrajo, rāgo vaṇṇavidūsano tava;

199断除它吧，愿你吉祥，你可是被众人公认的有智慧者。

Taṃ pajaha bhaddamatthu te, bahunnāsi medhāvisammato’’ti.

200其中「vaṇṇavidūsano tava」指损害你身体容貌和功德名声的东西。「bahunnāsi」意思是：‘对于许多人，你曾经被认可为有智慧者。’

Tattha vaṇṇavidūsano tavāti tava sarīravaṇṇassa ca guṇavaṇṇassa ca vidūsano. Bahunnāsīti bahūnaṃ āsi medhāvīti sammato.

201接着，大士生起正念，观察到欲乐的过患后，说了第八首偈颂：

Tato mahāsatto satiṃ labhitvā kāmesu ādīnavaṃ sallakkhetvā aṭṭhamaṃ gāthamāha –

4747.

47.

203那些欲乐是黑暗的，苦多，而且有大毒；

‘‘Te andhakārake kāme, bahudukkhe mahāvise;

204我将探寻它们的根，斩断连同束缚的贪欲。

Tesaṃ mūlaṃ gavesissaṃ, checchaṃ rāgaṃ sabandhana’’nti.

205在这里，“黑暗的”（andhakārake）指因为智慧眼消亡，所以成为盲目的状态。“苦多”（Bahudukkhe）指出这里应引用“诸欲少味”（appassādā kāmā）等经文（如中部1.234；比丘尼戒417；小部65），以显示那些欲乐的苦多性。“大毒”（Mahāvise）指因为伴随的烦恼毒和果报毒都很重大，所以称为大毒。“它们的根”（Tesaṃ mūlaṃ）是说为了断除刚才所说的那些欲，我将探寻它们的根，即去寻求（gavesissaṃ，pariyesissāmi）。那么什么是它们的根呢？就是不如理作意（ayonisomanasikāra）。“切断连同束缚的贪欲”（Checchaṃ rāgaṃ sabandhanaṃ）是说：大王，现在我就用智慧之剑击出，要把那个被净相束缚（subhanimittabandhanena）所捆绑的贪欲，连同它的束缚一并斩断。

Tattha andhakāraketi paññācakkhuvināsanato andhabhāvakare. Bahudukkheti ettha ‘‘appassādā kāmā’’tiādīni (ma. ni. 1.234; pāci. 417; cūḷava. 65) suttāni haritvā tesaṃ bahudukkhatā dassetabbā. Mahāviseti sampayuttakilesavisassa ceva vipākavisassa ca mahantatāya mahāvise. Tesaṃ mūlanti te vuttappakāre kāme pahātuṃ tesaṃ mūlaṃ gavesissaṃ pariyesissāmi. Kiṃ pana tesaṃ mūlanti? Ayonisomanasikāro. Checchaṃ rāgaṃ sabandhananti mahārāja, idāneva paññākhaggena paharitvā subhanimittabandhanena sabandhanaṃ rāgaṃ chindissāmīti.

206说完这番话，他便说：“大王，请先为我准备一个地方。” 得到地方后，他进入草舍，观察遍相圆轮，重新生起已经退失的禅那，然后从草舍出来，在空中结跏趺坐，为国王说法。接着他说：“大王，我因为在不适当的地方居住，在大众中受到了责备，你要保持不放逸。现在我要前往完全没有女人气味的森林丛了。” 就在国王哭泣悲叹的时候，他前往了雪山，成为未退失禅那而往生梵天界者。

Idañca pana vatvā ‘‘mahārāja, okāsaṃ tāva me karohī’’ti okāsaṃ kāretvā paṇṇasālaṃ pavisitvā kasiṇamaṇḍalaṃ oloketvā puna naṭṭhajjhānaṃ uppādetvā paṇṇasālato nikkhamitvā ākāse pallaṅkena nisīditvā rañño dhammaṃ desetvā ‘‘mahārāja, ahaṃ aṭṭhāne vutthakāraṇā mahājanamajjhe garahappatto, appamatto hohi, puna dāni ahaṃ anitthigandhavanasaṇḍameva gamissāmī’’ti rañño rodantassa paridevantassa himavantameva gantvā aparihīnajjhāno brahmalokūpago ahosi.

207导师知道了这件事之后——

Satthā taṃ kāraṇaṃ ñatvā –

48四十八。

48.

209“说了这番话后，哈利陀，这位精进于真理的仙人；”

‘‘Idaṃ vatvāna hārito, isi saccaparakkamo;

210“远离了欲贪之后，往生梵天界。”

Kāmarāgaṃ virājetvā, brahmalokūpago ahū’’ti. –

211已正觉后，他说出了这首偈颂，开示了诸谛，并把本生关联起来。在诸谛开示完毕时，那位心生厌离的比丘便安立在了阿拉汉果上。

Abhisambuddho hutvā imaṃ gāthaṃ vatvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne ukkaṇṭhitabhikkhu arahatte patiṭṭhahi.

212那时，国王是阿难陀，而那位「哈利陀苦行者」就是我。

Tadā rājā ānando ahosi, haritacatāpaso pana ahameva ahosinti.

218《哈利陀本生注》第五。

Haritacajātakavaṇṇanā pañcamā.

213六、善解足迹童子本生经注

[432] 6. Padakusalamāṇavajātakavaṇṇanā

214「多闻」这则故事是导师住在祇园时，针对一位男童而宣说的。据说，他是舍卫城一位居士的儿子，年仅七岁就已善于辨识足迹。父亲心想：「我要考验他一下。」于是没告诉男孩，就去了朋友家。男孩并没有问父亲去了哪里，便顺着父亲的足迹寻去，站到了父亲身边。后来有一天，父亲问他：「孩子，我没有告诉你便出门，你怎么知道我的去向？」男孩回答：「父亲，我认得您的足迹，我是善解足迹的人。」于是，为了考验他，父亲用过早餐后从家里出来，先去了隔壁邻居家，接着去了第二家，又进入第三家；从第三家出来后，又回到自己家中，再从北门出去，左绕城市，前往祇园，礼敬导师后，坐在一旁听法。男孩问道：「我父亲去哪儿了？」众人说「不知道」，他便顺着父亲的足迹，从隔壁邻居家开始，沿着父亲走过的路一直走到祇园，礼敬导师后，站到了父亲身边。父亲问他：「孩子，你怎么知道我来了这里？」他回答：「我认出了您的足迹，是顺着足迹来的。」导师问道：「居士，你们在说什么？」父亲回答：「尊者，这孩子善解足迹，我为了考验他，用这种方式来到这里，他也在家没见到我，就顺着我的足迹找来了。」导师便说：「居士，在地上辨识足迹并不稀奇，古代的智者甚至能在空中辨识足迹呢。」应其所请，导师开示了过去之事。

Bahussutanti idaṃ satthā jetavane viharanto ekaṃ dārakaṃ ārabbha kathesi. So kira sāvatthiyaṃ kuṭumbikaputto sattavassakāleyeva padakusalo ahosi. Athassa pitā ‘‘imaṃ vīmaṃsissāmī’’ti tassa ajānantasseva mittagharaṃ agamāsi. So pitu gataṭṭhānaṃ apucchitvāva tassa padānusārena gantvā pitu santike aṭṭhāsi. Atha naṃ pitā ekadivasaṃ pucchi ‘‘tāta, tvaṃ mayi taṃ ajānāpetvā gatepi mama gataṭṭhānaṃ kiṃ jānāsī’’ti? ‘‘Tāta , padaṃ te sañjānāmi, padakusalo aha’’nti. Athassa vīmaṃsanatthāya pitā bhuttapātarāso gharā nikkhamitvā anantaraṃ paṭivissakagharaṃ gantvā tato dutiyaṃ, tato tatiyaṃ gharaṃ pavisitvā tatiyagharā nikkhamitvā puna attano gharaṃ āgantvā tato uttaradvārena nikkhamitvā nagaraṃ vāmaṃ karonto jetavanaṃ gantvā satthāraṃ vanditvā dhammaṃ suṇanto nisīdi. Dārako ‘‘kahaṃ me pitā’’ti pucchitvā ‘‘na jānāmā’’ti vutte tassa padānusārena anantarapaṭivissakassa gharaṃ ādiṃ katvā pitu gatamaggeneva jetavanaṃ gantvā satthāraṃ vanditvā pitu santike aṭṭhāsi. Pitarā ca ‘‘kathaṃ tāta, mama idhāgatabhāvaṃ aññāsī’’ti puṭṭho ‘‘padaṃ te sañjānitvā padānusārena āgatomhī’’ti āha. Satthā ‘‘kiṃ kathesi upāsakā’’ti pucchitvā ‘‘bhante, ayaṃ dārako padakusalo, ahaṃ imaṃ vīmaṃsanto iminā nāma upāyena āgato, ayampi maṃ gehe adisvā mama padānusārena āgato’’ti vutte ‘‘anacchariyaṃ, upāsaka, bhūmiyaṃ padasañjānanaṃ, porāṇakapaṇḍitā ākāse padaṃ sañjāniṃsū’’ti vatvā tena yācito atītaṃ āhari.

215过去，当梵授王在波罗奈治理国家时，他的正宫王后行为不检，被国王质问时，她发誓说：「我若是对您不忠，就让我变成马面女夜叉！」她死后，果然在一座山脚下成了马面女夜叉，住在岩洞里。她游荡在广大的森林中，捕捉往来于东端到西端道路上的行人吃掉。据说，她曾服侍多闻天王三年，因此获得了在长三十由旬、宽五由旬的范围内捕食人肉的特权。有一天，一位非常富有、资财丰厚、相貌端正的婆罗门，被众多随从簇拥着，踏上了那条路。女夜叉看见他，心生欢喜，便扑了过去。随从们一见她，都四散奔逃。她以风速冲过去抓住婆罗门，将他按倒在自己背上，带往洞窟。途中因接触到男人身体，她受烦恼驱使，对他产生了爱意，便没吃掉他，反而让他做了自己的丈夫。从此两人和合共住。此后，女夜叉在捕获人时，也会带回衣物、米、油等物，为他奉上各种珍馐美味，自己则吃人肉。外出时，因怕他逃跑，她就用一块大石头堵住洞口。当他们如此和睦地住在一起时，菩萨从原来投生的地方死去，依托此婆罗门，结生于女夜叉的腹中。她怀胎十月，生下了一个儿子。她对儿子和婆罗门都产生了强烈的爱意，养育着他们俩。后来，儿子长大了，她仍将儿子和父亲一起关进洞内，堵上门。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente tassa aggamahesī aticaritvā raññā pucchitā ‘‘sace ahaṃ tumhe aticarāmi, assamukhī yakkhinī homī’’ti sapathaṃ katvā tato kālaṃ katvā ekasmiṃ pabbatapāde assamukhī yakkhinī hutvā leṇaguhāyaṃ vasamānā mahāaṭaviyaṃ pubbantato aparantaṃ gamanamagge anusañcarante manusse gahetvā khādati. Sā kira tīṇi vassāni vessavaṇaṃ upaṭṭhahitvā āyāmato tiṃsayojane vitthārato pañcayojane ṭhāne manusse khādituṃ labhi. Athekadivasaṃ eko aḍḍho mahaddhano mahābhogo abhirūpo brāhmaṇo bahūhi manussehi parivuto taṃ maggaṃ abhiruhi. Taṃ disvā yakkhinī tussitvā pakkhandi, taṃ disvā parivāramanussā palāyiṃsu. Sā vātavegena gantvā brāhmaṇaṃ gahetvā piṭṭhiyā nipajjāpetvā guhaṃ gacchantī purisasamphassaṃ paṭilabhitvā kilesavasena tasmiṃ sinehaṃ uppādetvā taṃ akhāditvā attano sāmikaṃ akāsi. Te ubhopi samaggasaṃvāsaṃ vasiṃsu tato paṭṭhāya yakkhinī manusse gaṇhantī vatthataṇḍulatelādīnipi gahetvā tassa nānaggarasabhojanaṃ upanetvā attanā manussamaṃsaṃ khādati. Gamanakāle tassa palāyanabhayena mahatiyā silāya guhādvāraṃ pidahitvā gacchati. Evaṃ tesu sammodamānesu vasantesu bodhisatto nibbattaṭṭhānā cavitvā brāhmaṇaṃ paṭicca tassā kucchimhi paṭisandhiṃ gaṇhi. Sā dasamāsaccayena puttaṃ vijāyitvā putte ca brāhmaṇe ca balavasinehā hutvā ubhopi posesi. Sā aparabhāge putte vuḍḍhippatte puttampi pitarā saddhiṃ antoguhāyaṃ pavesetvā dvāraṃ pidahi.

216后来有一天，菩萨知道她外出了，便移开石头，把父亲放到了外面。她回来问道：「石头被谁移开了？」听说「妈妈，是我移开的，在黑暗中我实在坐不住」，因为疼爱儿子，她便没再说什么。又有一天，菩萨问父亲：「父亲，我母亲的脸是一种样子，您的脸是另一种样子，这是什么缘故呢？」父亲答：「孩子，你母亲是吃人肉的女夜叉，我们俩是人。」菩萨说：「父亲，既然如此，我们为什么还要住在这里？走吧，我们去人住的地方。」父亲说：「孩子，我们要是逃走，你母亲会把我们俩都吃掉的。」菩萨安慰父亲说：「别怕，父亲，把您送到人住的地方，就包在我身上。」第二天，趁母亲外出，他带着父亲逃跑了。女夜叉回来，不见他们，便以风速追去，抓住了他们，说道：「婆罗门，你为什么逃跑？这里有什么不好吗？」父亲回答：「贤妻啊，别生我的气，是你儿子拉着我跑的。」因为疼爱儿子，她便不再作声，反而安慰他们，又把他们带回了自己的住处。后来，这样又逃了几次，每次都被她带了回来。

Athekadivasaṃ bodhisatto tassā gatakālaṃ ñatvā silaṃ apanetvā pitaraṃ bahi akāsi. Sā āgantvā ‘‘kena silā apanītā’’ti vatvā ‘‘amma, mayā apanītā, andhakāre nisīdituṃ na sakkomī’’ti vutte puttasinehena na kiñci avoca. Athekadivasaṃ bodhisatto pitaraṃ pucchi ‘‘tāta, mayhaṃ mātu mukhaṃ aññādisaṃ, tumhākaṃ mukhaṃ aññādisaṃ, kiṃ nu kho kāraṇa’’nti? ‘‘Tāta, tava mātā manussamaṃsakhādikā yakkhinī, mayaṃ ubho manussā’’ti. ‘‘Tāta, yadi evaṃ, idha kasmā vasāma, ehi manussapathaṃ gacchāmā’’ti. ‘‘Tāta, sace mayaṃ palāyissāma, ubhopi amhe tava mātā khādissatī’’ti. Bodhisatto ‘‘mā bhāyi, tāta, tava manussapathasampāpanaṃ mama bhāro’’ti pitaraṃ samassāsetvā punadivase mātari gatāya pitaraṃ gahetvā palāyi. Yakkhinī āgantvā te adisvā vātavegena pakkhanditvā te gahetvā ‘‘brāhmaṇa, kiṃ palāyasi, kiṃ te idha natthī’’ti vatvā ‘‘bhadde, mā mayhaṃ kujjhi, putto te maṃ gahetvā palāyatī’’ti vutte puttasinehena kiñci avatvā te assāsetvā attano vasanaṭṭhānaññeva te gahetvā gantvā evaṃ punapi katipaye divase palāyante ānesi.

217菩萨心想：“我母亲的活动范围必定是有界限的。我何不问问她发号施令所及的地界？然后越过它逃跑。”于是有一天，他把母亲拉到一边坐下，问道：“妈妈，母亲的财产按理当归儿子所有。请您告诉我，属于您自己的地界的界限。”她把四方所有山、河等地标都告诉了他，对儿子说明了长三十由旬、宽五由旬的范围，说道：“孩子，你记住，就这么大的地方。”他等了两三天，趁母亲到森林里去时，把父亲扛在肩上，朝着她指定的方向，以风速飞跑，到达了边界河的岸边。她也赶回来，找不到他们，便随后追赶。菩萨带着父亲到了河中央。她追到河边，站在岸上，知道自己已越出界限，便停在那里，向儿子和丈夫哀求道：“孩子，带你父亲回来吧！我有什么过错呢？你们依靠我，有什么事不顺利呢？回来吧，夫君！”这时婆罗门已渡过了河。她便单单向儿子哀求：“孩子，别这样，回来吧！”菩萨说：“妈妈，我们是人，你是女夜叉，我们不可能永远和你住在一起。”她又说：“你真的不回来吗，孩子？”答：“是的，妈妈。”她说：“孩子，你若真的不回来，要知道，在人间生活是苦的，没有技艺是无法生存的。我知道一种名为‘如意宝珠’的明咒，依仗此咒力，能沿着足迹找到十二年前被盗的物品。这将成为你谋生的手段。学去吧，孩子，这是无价的咒语。”她虽被如此巨大的痛苦所征服，但因疼爱儿子，还是把咒语传授给了他。

Bodhisatto cintesi ‘‘mayhaṃ mātu paricchinnena okāsena bhavitabbaṃ, yaṃnūnāhaṃ imissā āṇāpavattiṭṭhānasīmaṃ puccheyyaṃ, atha naṃ atikkamitvā palāyissāmā’’ti. So ekadivasaṃ mātaraṃ gahetvā ekamantaṃ nisinno ‘‘amma, mātusantakaṃ nāma puttānaṃ pāpuṇāti, akkhāhi tāva me attano santakāya bhūmiyā pariccheda’’nti āha. Sā sabbadisāsu pabbatanadīnimittādīni kathetvā āyāmato tiṃsayojanaṃ, vitthārato pañcayojanaṃ puttassa kathetvā ‘‘idaṃ ettakaṃ ṭhānaṃ sallakkhehi puttā’’ti āha. So dve tayo divase atikkamitvā mātu aṭavigatakāle pitaraṃ khandhaṃ āropetvā tassā dinnasaññāya vātavegena pakkhando paricchedanadītīraṃ sampāpuṇi. Sāpi āgantvā te apassantī anubandhi. Bodhisatto pitaraṃ gahetvā nadīmajjhaṃ agamāsi. Sā āgantvā nadītīre ṭhatvā attano paricchedaṃ atikkantabhāvaṃ ñatvā tattheva ṭhatvā ‘‘tāta, pitaraṃ gahetvā ehi, ko mayhaṃ doso, tumhākaṃ maṃ nissāya kiṃ nāma na sampajjati, nivatta, sāmī’’ti puttañca patiñca yāci. Atha brāhmaṇo nadiṃ uttari. Sā puttameva yācantī ‘‘tāta, mā evaṃ kari, nivattāhī’’ti āha. ‘‘Amma, mayaṃ manussā, tvaṃ yakkhinī, na sakkā sabbakālaṃ tava santike vasitu’’nti. ‘‘Neva nivattissasi, tātā’’ti. ‘‘Āma, ammā’’ti. ‘‘Tāta, yadi na nivattissasi, manussaloke jīvitaṃ nāma dukkhaṃ, sippaṃ ajānantā jīvituṃ na sakkonti, ahaṃ ekaṃ cintāmaṇiṃ nāma vijjaṃ jānāmi, tassānubhāvena dvādasasaṃvaccharamatthake haṭabhaṇḍampi padānupadaṃ gantvā sakkā jānituṃ. Ayaṃ te jīvikā bhavissati, uggaṇha, tāta, anagghaṃ manta’’nti tathārūpena dukkhena abhibhūtāpi puttasinehena mantaṃ adāsi.

218菩萨就站在河里，礼敬母亲，极为恭敬地听受并掌握了咒语后，再次礼敬母亲，说道：“您回去吧，妈妈！”她说：“孩子，你们若不回来，我也活不成了。”接着说道——

Bodhisatto nadiyā ṭhitakova mātaraṃ vanditvā atisakkaccaṃ sutaṃ katvā mantaṃ gahetvā mātaraṃ vanditvā ‘‘gacchatha, ammā’’ti āha. ‘‘Tāta, tumhesu anivattantesu mayhaṃ jīvitaṃ natthī’’ti vatvā –

219“回来吧，孩子，回来，别让我孤零零的；

‘‘Ehi putta nivattassu, mā anāthaṃ karohi me;

220今天见不到我儿的面，我这个女夜叉就要活不成了。”

Ajja puttaṃ apassantī, yakkhinī maraṇaṃ gatā’’ti.

221那女夜叉捶打自己的胸膛，就在那时，她因思念儿子，心脏碎裂了。她就这样死去，倒在了那里。那时，菩萨知道母亲已死，便叫来父亲，一同来到母亲身边，堆起柴堆，为她举行火化。待火葬的柴堆熄灭后，他们用各种颜色的花朵供养、礼敬、哭泣、悲悼。之后，菩萨便带着父亲前往波罗奈。他们来到王宫门口，向国王通报：“有位善于追踪足迹的童子，正等在门外。”国王说了句“让他进来”，他们便进去礼敬国王。国王问道：“孩子，你有什么本事？”菩萨回答说：“大王，就算是十二年前被偷走的东西，我都能顺着足迹，一步步追踪，把东西找回来。”国王说：“那好，你就为我效力吧。”菩萨回答：“为大王效力没问题，只要我每天能得到一千钱。”国王满口答应：“很好，孩子，你就为我效力吧。”于是，国王便让人每天给他一千钱。

Yakkhinī uraṃ pahari, tāvadevassā puttasokena hadayaṃ phali. Sā maritvā tattheva patitā. Tadā bodhisatto tassā matabhāvaṃ ñatvā pitaraṃ pakkositvā mātu santikaṃ gantvā citakaṃ katvā jhāpetvā āḷāhanaṃ nibbāpetvā nānāvaṇṇehi pupphehi pūjetvā vanditvā roditvā paridevitvā pitaraṃ ādāya bārāṇasiṃ gantvā rājadvāre ṭhatvā ‘‘padakusalo māṇavo dvāre ṭhito’’ti rañño paṭivedetvā ‘‘tena hi āgacchatū’’ti vutte pavisitvā rājānaṃ vanditvā ‘‘tāta, kiṃ sippaṃ jānāsī’’ti vutte ‘‘deva, dvādasasaṃvaccharamatthake haṭabhaṇḍaṃ padānupadaṃ gantvā gaṇhituṃ jānāmī’’ti āha. ‘‘Tena hi maṃ upaṭṭhāhī’’ti. ‘‘Deva, devasikaṃ sahassaṃ labhanto upaṭṭhahissāmī’’ti. ‘‘Sādhu tāta, upaṭṭhahā’’ti. Rājā devasikaṃ sahassaṃ dāpesi.

222后来有一天，国师对国王说：“大王，我们因为那青年从未实际施展过技艺，所以不知道他到底有没有本事，我们先试探他一下吧。”国王同意说：“好。”于是，两人给各个宝库的看守打了个暗号，取出一袋最珍贵的宝物，从宫殿下来，先在王宫内绕了三圈，然后架上梯子，从墙头翻出到外面，走进审判厅，在那里坐下，接着又回去架上梯子，从墙头爬下，来到后宫池塘边，绕着池塘右绕三圈，再走进池塘里，把那袋宝物放在池塘中，最后回到宫殿。第二天，全城闹得沸沸扬扬，都在传：“听说王宫里的宝物失窃了！”国王假装浑然不知，把菩萨叫来，对他说：“孩子，宫里丢了一大堆宝物。来吧，现在该去追查它们了。”菩萨回答：“大王，能在十二年后循着窃贼的足迹把失物追回来，对我来说都不算稀奇，追回昨晚丢失的宝物更不在话下。我会把它们找回来的，您尽管放宽心。”国王说：“既然这样，那你就去追回来吧。”菩萨领命说：“遵命，大王。”他先去礼敬母亲，持诵咒语，然后站在大殿上，开口便说：“大王，我看到两个窃贼的踪迹了。”说罢，他便循着国王和国师留下的脚印，先走进国王的寝宫，又从那里出来，下了殿，在王宫内绕了三圈。接着，他循着足迹来到宫墙附近，爬上墙后说道：“大王，在这地方，足迹离开了墙，在空中也有痕迹。请让人架上梯子。”他通过梯子从墙头下去，循着足迹一路到了审判厅，再从那里循迹走回王宫。之后，他又让人架上梯子，从墙头爬下去，一路来到池塘边。他绕着池塘右绕三圈后，说道：“大王，那两个贼进到这池塘里了。”说完，就好像是他自己放进去的一样，把那袋宝物捞了出来，呈给国王，并说道：“大王，这两个人就是恶名昭著的大盗贼，他们就是顺着这条路潜入王宫的。”在场的百姓们看到这一切，都欢喜雀跃，纷纷弹指赞叹，激动地挥舞着衣服，欢声雷动。

Athekadivasaṃ purohito rājānaṃ āha – ‘‘mahārāja, mayaṃ tassa māṇavassa sippānubhāvena kassaci kammassa akatattā ‘sippaṃ atthi vā natthi vā’ti na jānāma, vīmaṃsissāma tāva na’’nti. Rājā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā ubhopi janā nānāratanagopakānaṃ saññaṃ datvā ratanasārabhaṇḍikaṃ gahetvā pāsādā oruyha rājanivesanantare tikkhattuṃ āvijjhitvā nisseṇiṃ attharitvā pākāramatthakena bahi otaritvā vinicchayasālaṃ pavisitvā tattha nisīditvā puna gantvā nisseṇiṃ attharitvā pākāramatthakena otaritvā antepure pokkharaṇiyā tīraṃ gantvā pokkharaṇiṃ tikkhattuṃ padakkhiṇaṃ katvā otaritvā antopokkharaṇiyaṃ bhaṇḍikaṃ ṭhapetvā pāsādaṃ abhiruhiṃsu. Punadivase ‘‘rājanivesanato kira ratanaṃ hariṃsū’’ti ekakolāhalaṃ ahosi. Rājā ajānanto viya hutvā bodhisattaṃ pakkosāpetvā ‘‘tāta, rājanivesanato bahuratanabhaṇḍaṃ haṭaṃ, handa naṃ anuvicinituṃ vaṭṭatī’’ti āha . ‘‘Mahārāja, dvādasasaṃvaccharamatthake haṭabhaṇḍaṃ corānaṃ padānupadaṃ gantvā āharaṇasamatthassa mama anacchariyaṃ ajja rattiṃ haṭabhaṇḍaṃ āharituṃ, āharissāmi taṃ, mā cintayitthā’’ti. ‘‘Tena hi āharā’’ti. So ‘‘sādhu, devā’’ti vatvā mātaraṃ vanditvā mantaṃ parivattetvā mahātale ṭhitova ‘‘mahārāja, dvinnaṃ corānaṃ padaṃ paññāyatī’’ti vatvā rañño ca purohitassa ca padānusārena sirigabbhaṃ pavisitvā tato nikkhamitvā pāsādā oruyha rājanivesanantare tikkhattuṃ parigantvā padānusāreneva pākārasamīpaṃ gantvā pākāre ṭhatvā ‘‘mahārāja, imasmiṃ ṭhāne pākārato muccitvā ākāse padaṃ paññāyati, nisseṇiṃ attharāpetvā dethā’’ti nisseṇiṃ pākāramatthakena otaritvā padānusāreneva vinicchayasālaṃ gantvā puna rājanivesanaṃ āgantvā nisseṇiṃ attharāpetvā pākāramatthakena oruyha pokkharaṇiṃ gantvā tikkhattuṃ padakkhiṇaṃ katvā ‘‘mahārāja, corā imaṃ pokkharaṇiṃ otiṇṇā’’ti vatvā attanā ṭhapitaṃ viya bhaṇḍikaṃ nīharitvā rañño datvā ‘‘mahārāja, ime dve corā abhiññātamahācorā iminā maggena rājanivesanaṃ abhiruḷhā’’ti āha. Mahājanā tuṭṭhapahaṭṭhā aṅguliyo phoṭesuṃ, celukkhepā pavattiṃsu.

223国王心里琢磨着：“这个年轻人凭着足迹就能找到这里，我看他好像只是知道盗贼藏东西的地方，但没法真正抓到盗贼本人啊。”于是，国王就对他说：“被盗的财物，你倒是给我们追回来了，可那盗贼本人，你没抓到啊。”菩萨回答：“大王，那盗贼就在这里，并没有跑远。”国王赶紧追问：“是谁？快说是谁？”菩萨却说：“大王，谁想当贼，谁就是那盗贼。其实，从你们拿到这包裹宝贝的时候起，再追究‘谁是贼’又有什么意义呢？请您别再问了。”国王不肯罢休：“孩子，我每天给你一千钱，你必须得把贼抓来交给我！”菩萨答道：“大王，既然已经找回了财物，何必还要管那盗贼呢？”国王仍坚持说：“孩子，比起财物，咱们必须得把盗贼给抓住，这才合适啊。”菩萨便说：“既然如此，大王，我绝不会直接告诉你们‘谁谁谁是盗贼’。但是，我可以把过去发生的事情跟你们讲讲。如果你们是有智慧的人，自然就能从中明白那个原因了。”他这样说完，就开始讲述过去的故事。

Rājā cintesi – ‘‘ayaṃ māṇavo padānusārena gantvā corehi ṭhapitabhaṇḍaṭṭhānameva maññe jānāti, core pana gaṇhituṃ na sakkotī’’ti. Atha naṃ āha ‘‘corehi haṭabhaṇḍaṃ tāva no tayā āhaṭaṃ, corā pana na āhaṭā’’ti. ‘‘Mahārāja, idheva corā, na dūre’’ti. ‘‘Ko ca ko cā’’ti. ‘‘Yo mahārāja, icchati, sova coro hoti, tato tumhākaṃ bhaṇḍikassa laddhakālato paṭṭhāya corehi ko attho, mā pucchitthā’’ti. ‘‘Tāta, ahaṃ tuyhaṃ devasikaṃ sahassaṃ dammi, core me gahetvā dehī’’ti. ‘‘Mahārāja, dhane laddhe kiṃ corehī’’ti. ‘‘Dhanatopi no, tāta, core laddhuṃ vaṭṭatī’’ti. ‘‘Tena hi, mahārāja, ‘ime nāma corā’ti tumhākaṃ na kathessāmi, atīte pavattakāraṇaṃ pana te āharissāmi, sace tumhe paññavanto, taṃ kāraṇaṃ jānāthā’’ti so evaṃ vatvā atītaṃ āhari.

224从前，在离波罗奈不远的一个河岸村庄里，住着一个名叫帕塔利的舞者。有一回，趁着节日热闹，他带着妻子进了波罗奈城，靠跳舞、弹琴、唱歌赚了不少钱。节日一结束，他就带上许多酒和食物，动身回自己的村子。当他们来到河边，看到河水正在上涨，帕塔利就坐下吃喝起来。喝得醉醺醺之后，他完全忘了自己有几斤几两，竟夸口说：“我要把这张大琴挂在脖子上，就这么渡河过去。”说着，他就一手抓着妻子的手，一脚踏进了河里。河水顿时从琴身上的孔灌了进去，那张大琴就把他往水底拖。他的妻子眼看丈夫就要沉下去了，便连忙松开了手，自己游上岸，站在岸边。而这舞者帕塔利呢，在水里一下浮、一下沉，灌了一肚子水，肚子都胀了起来。这时，他妻子心里盘算着：“我丈夫这下是死定了。我不如趁他还活着，跟他讨一首歌来，以后就靠在人群中唱这首歌过日子好了。”这么一想，她就对丈夫喊道：“夫君啊，你就要沉到水底了，快教我一首歌吧，我好靠它谋生啊！”她便说出这样一首偈颂：

Atīte bārāṇasito avidūre nadītīragāmake pāṭali nāma eko naṭo vasati. So ekasmiṃ ussavadivase bhariyamādāya bārāṇasiṃ pavisitvā naccitvā vīṇaṃ vāditvā gāyitvā dhanaṃ labhitvā ussavapariyosāne bahuṃ surābhattaṃ gāhāpetvā attano gāmaṃ gacchanto nadītīraṃ patvā navodakaṃ āgacchantaṃ disvā bhattaṃ bhuñjanto suraṃ pivanto nisīditvā matto hutvā attano balaṃ ajānanto ‘‘mahāvīṇaṃ gīvāya bandhitvā nadiṃ uttaritvā gamissāmī’’ti bhariyaṃ hatthe gahetvā nadiṃ otari. Vīṇāchiddehi udakaṃ pāvisi. Atha naṃ sā vīṇā udake osīdāpesi . Bhariyā panassa osīdanabhāvaṃ ñatvā taṃ vissajjetvā uttaritvā tīre aṭṭhāsi. Naṭapāṭali sakiṃ ummujjati, sakiṃ nimujjati, udakaṃ pavisitvā uddhumātaudaro ahosi. Athassa bhariyā cintesi ‘‘mayhaṃ sāmiko idāni marissati, ekaṃ naṃ gītakaṃ yācitvā parisamajjhe taṃ gāyantī jīvikaṃ kappessāmī’’ti cintetvā ‘‘sāmi, tvaṃ udake nimujjasi, ekaṃ me gītakaṃ dehi, tena jīvikaṃ kappessāmī’’ti vatvā gāthamāha –

4949.

49.

226多闻而善言的帕塔利，恒河正将他冲走；

‘‘Bahussutaṃ cittakathiṃ, gaṅgā vahati pāṭaliṃ;

227正在被冲走的人啊，请给我一首短小的偈颂吧！

Vuyhamānaka bhaddante, ekaṃ me dehi gāthaka’’nti.

228在这里，「gāthaka」是指一首短小的偈颂。

Tattha gāthakanti khuddakaṃ gāthaṃ.

229于是，舞者帕塔利说：“贤妻啊，我怎么能给你一首歌呢？现在，这被众人所归依的水正在杀死我。”说完，他说了如下偈颂：

Atha naṃ naṭapāṭali ‘‘bhadde, kathaṃ tava gītakaṃ dassāmi, idāni mahājanassa paṭisaraṇabhūtaṃ udakaṃ maṃ māretī’’ti vatvā gāthamāha –

50五十。

50.

231人们用它来浇洒痛苦者，人们用它来浇洒生病者；

‘‘Yena siñcanti dukkhitaṃ, yena siñcanti āturaṃ;

232我将在它的中央死去，恐怖竟从归依处产生。

Tassa majjhe marissāmi, jātaṃ saraṇato bhaya’’nti.

233菩萨说了这首偈颂后，说道：「大王，正如水是众人的归依，国王也是如此。当恐怖从他们那里产生时，谁能抵挡那恐怖呢？」接着又说：「大王，这个原因本是隐秘的，但我以智者能领悟的方式讲了出来，请您知晓，大王。」国王说：「亲爱的，我不明白这样的隐语，你把盗贼抓来交给我。」于是，大士对他说：「那么，大王，请听这个就会明白。」又举了另一个原因。「大王，从前就在这个波罗奈城的城门村，有一位陶匠为了制作陶器而去挖土，他总是在同一个地方挖，挖出了一个向内倾斜的大坑。有一天，他正在那里挖土时，非时的大雨云突然升起，降下倾盆大雨。水流奔涌，冲毁了那个大坑，他的头因此被砸破了。他悲叹着说了这个偈颂：

Bodhisatto imaṃ gāthaṃ vatvā ‘‘mahārāja, yathā udakaṃ mahājanassa paṭisaraṇaṃ, tathā rājānopi, tesaṃ santikā bhaye uppanne taṃ bhayaṃ ko paṭibāhissatī’’ti vatvā ‘‘mahārāja, idaṃ kāraṇaṃ paṭicchannaṃ, mayā pana paṇḍitavedanīyaṃ katvā kathitaṃ, jānāhi, mahārājā’’ti āha. ‘‘Tāta ahaṃ evarūpaṃ paṭicchannakathaṃ na jānāmi, core me gahetvā dehī’’ti. Athassa mahāsatto ‘‘tena hi, mahārāja, idaṃ sutvā jānāhī’’ti aparampi kāraṇaṃ āhari. Deva, pubbe imissāva bārāṇasiyā dvāragāme eko kumbhakāro bhājanatthāya mattikaṃ āharanto ekasmiṃyeva ṭhāne nibaddhaṃ gaṇhitvā antopabbhāraṃ mahantaṃ āvāṭaṃ khaṇi. Athekadivasaṃ tassa mattikaṃ gaṇhantassa akālamahāmegho uṭṭhahitvā mahāvuṭṭhiṃ pātesi. Udakaṃ avattharamānaṃ āvāṭaṃ pātesi, tenassa matthako bhijji. So paridevanto gāthamāha –

51五十一。

51.

235「种子在那里生长，众生在那里安立；

‘‘Yattha bījāni rūhanti, sattā yattha patiṭṭhitā;

236它却压住我的头，从归依处生起了恐怖。」

Sā me sīsaṃ nipīḷeti, jātaṃ saraṇato bhaya’’nti.

237在这里，「挤压」的意思是：掉落下来后，进行挤压、破坏。

Tattha nipīḷetīti nipatitvā pīḷeti bhindati.

238大王，正如作为大众归依处的大地打碎了陶匠的头，同样地，您这位如同大地一般、作为一切世间归依处的人主，自己起来做盗贼的行径，谁又能出来阻止呢？大王，您能这样辨别，通过那段被我遮盖着说出的话，认出那个盗贼是谁吗？」「朋友，对我来说，没有什么可隐藏的理由，这就是那个盗贼！你就这样把盗贼抓起来交给我吧。」那位臣子为了保护国王，并没有直说「你就是盗贼」，而是又举了另一个例子：「大王，久远以前，就在这座城里，有一个男子的房子着了火。他命令另一个人：『你进到里面去，把物品搬出来。』当那人进到屋里往外搬东西时，房子的门被关上了。那人被烟熏得两眼昏花，找不到出来的路，生起了剧烈的灼热之苦，只能站在屋里悲叹，说了这么一首偈颂——

Yathā hi deva, mahājanassa paṭisaraṇabhūtā mahāpathavī kumbhakārassa sīsaṃ bhindi, evameva mahāpathavīsame sabbalokassa paṭisaraṇe narinde uṭṭhāya corakammaṃ karonte ko bāhissati, sakkhissasi, mahārāja, evaṃ paṭicchādetvā kathitaṃ coraṃ jānitunti. Tāta, mayhaṃ paṭicchannena kāraṇaṃ natthi, ayaṃ coroti evaṃ me coraṃ gahetvā dehīti. So rājānaṃ rakkhanto ‘‘tvaṃ coro’’ti avatvā aparampi udāharaṇaṃ āhari. Mahārāja, pubbe imasmiṃyeva nagare ekassa purisassa gehaṃ ādittaṃ. So ‘‘anto pavisitvā bhaṇḍakaṃ nīharā’’ti aññaṃ āṇāpesi. Tasmiṃ pavisitvā nīharante gehadvāraṃ pidahi. So dhūmandho hutvā nikkhamanamaggaṃ alabhanto uppannaḍāhadukkho hutvā anto ṭhitova paridevanto gāthamāha –

52第五十二节。

52.

240「通过它，食物得以煮熟；通过它，寒冷得以消除；

‘‘Yena bhattāni paccanti, sītaṃ yena vihaññati;

241这同一个它，却燃烧我的肢体，从归依处生起了恐怖。」

So maṃ ḍahati gattāni, jātaṃ saraṇato bhaya’’nti.

242在这里，「它燃烧我」的意思就是：它燃烧我；或者，这就是它的读法。

Tattha so maṃ ḍahatīti so me ḍahati, ayameva vā pāṭho.

243「大王，就像火是大众的归依处一样，有一个人拿走了宝石物品，请不要问我谁是盗贼。」「朋友，就把那个盗贼交给我吧。」那位大臣仍然没有对国王说「你就是盗贼」，又举了另一个例子：「大王，从前就在这座城市里，有一个男子吃得太多了，无法消化，感受到痛苦，悲叹着说了这样的偈颂——

‘‘Mahārāja, aggi viya mahājanassa paṭisaraṇabhūto eko manusso ratanabhaṇḍikaṃ hari, mā maṃ coraṃ pucchā’’ti. ‘‘Tāta, mayhaṃ coraṃ dehiyevā’’ti. So rājānaṃ ‘‘tvaṃ coro’’ti avatvā aparampi udāharaṇaṃ āhari. Deva, pubbe imasmiṃyeva nagare eko puriso atibahuṃ bhuñjitvā jīrāpetuṃ asakkonto vedanāppatto hutvā paridevanto gāthamāha –

53五十三。

53.

245「依靠所吃的食物，众多的婆罗门和刹帝利得以活命；

‘‘Yena bhuttena yāpanti, puthū brāhmaṇakhattiyā;

246那吃下的食物却伤害我，从归依处生起了恐怖。」

So maṃ bhutto byāpādeti, jātaṃ saraṇato bhaya’’nti.

247在这里，「那吃下的伤害我」的意思是：那吃下的饭食伤害我、杀死我。

Tattha so maṃ bhutto byāpādetīti so odano bhutto maṃ byāpādeti māreti.

248「大王！就像饭食是众人的归依处，有一个人偷走了物品，既然物品已经得到了，你为什么还要追问盗贼呢？」「朋友，你要是做得到，就把盗贼交给我。」那人为了让他明白，又举了另一个例子：「大王！从前就是在这座城市里，有一个人患了风病，关节疼痛。他悲叹着说了一首偈颂：

‘‘Mahārāja, bhattaṃ viya mahājanassa paṭisaraṇabhūto eko bhaṇḍaṃ hari, tasmiṃ laddhe kiṃ coraṃ pucchasī’’ti? ‘‘Tāta, sakkonto coraṃ me dehī’’ti. So tassa saññāpanatthaṃ aparampi udāharaṇaṃ āhari. Mahārāja , pubbepi imasmiṃyeva nagare ekassa vāto uṭṭhahitvā gattāni bhañji. So paridevanto gāthamāha –

54五十四。

54.

250「在夏季的最后一个月，智者们欲求风；

‘‘Gimhānaṃ pacchime māse, vātamicchanti paṇḍitā;

251这风却摧残我的身体，恐怖竟从归依之处生起。

So maṃ bhañjati gattāni, jātaṃ saraṇato bhaya’’nti.

252大王！你看，怖畏就从所归依的地方产生了，你应该知道其中的原因。」「朋友，把贼人交给我吧。」那人为了让大王明白，又举了另一个例子：「陛下，过去在雪山地区，有一棵大树枝繁叶茂，花和果都具足，是成千上万只鸟的栖息之处。这棵树有两根树枝相互摩擦，由此生出了烟，火花掉了下来。鸟王看见这情形，就说了一首偈颂：

Iti mahārāja, saraṇato bhayaṃ uppannaṃ, jānāhi taṃ kāraṇanti. Tāta, coraṃ me dehīti. So tassa saññāpanatthaṃ aparampi udāharaṇaṃ āhari. Deva, atīte himavantapadese sākhāviṭapasampanno mahārukkho ahosi pupphaphalasampanno anekasahassānaṃ sakuṇānaṃ nivāso tassa dve sākhā aññamaññaṃ saṅghaṭṭesuṃ, tato dhūmo uppajji, aggicuṇṇāni patiṃsu. Taṃ disvā sakuṇajeṭṭhako gāthamāha –

55五十五。

55.

254「我们所依止的这棵世间树，现在却放出了火焰；

‘‘Yaṃ nissitā jagatiruhaṃ, svāyaṃ aggiṃ pamuñcati;

255有翅者啊，你们快飞往各个方向逃难吧，怖畏竟从归依之处生起。」

Disā bhajatha vakkaṅgā, jātaṃ saraṇato bhaya’’nti.

256在这里，「世间树」（jagatiruha）就是指从大地长出来的树。

Tattha jagatiruhanti mahīruhaṃ.

257大王啊，正如树木是鸟类的归依处，国王也是大众的归依处。当有人在国王的庇护下做出偷盗的事，那还有谁会去阻止呢？陛下，请你好好思量。那位朋友说：你只要把贼交给我。于是那人又为他举了另一个例子。大王，从前在一个迦尸国的村子里，有一户人家，屋子后面有一条可怕的鳄鱼河。这户人家只有一个独生子。父亲去世后，儿子奉养母亲。他的母亲不顾他本人的意愿，替他娶了一位良家女子做妻子。这女子起初对婆婆很亲近和善，可是后来随着儿女渐渐长大，便想把婆婆赶出家门。不过，这妻子的亲生母亲也住在这同一间屋里。她在丈夫跟前说婆婆的种种不是，从中离间，说道：‘我没办法再养活你母亲了，你把她杀了吧。’丈夫说：‘杀人可是很严重的事，我怎么杀她呢？’妻子说：‘等她睡熟了，我们把她连床一起抬起来，扔进鳄鱼河里，那些鳄鱼自然就会把她吃掉。’丈夫问：‘那你的母亲在哪里？’妻子说：‘她就睡在你母亲旁边。’丈夫说：‘那这样，你去在你母亲睡的那张床上系一根绳子，做个记号。’妻子照着做了，然后说：‘记号我已经做好了。’丈夫说：‘再稍等一会儿，等人们都睡熟了。’于是他假装睡着躺下，然后起身，把绳子系到了岳母的床上，再叫醒妻子。两人一起走过去，把那张床连人抬起来，扔进了河里。河中的鳄鱼就把还在熟睡的那人撕碎吞吃了。

Yathā hi, deva, rukkho pakkhīnaṃ paṭisaraṇaṃ, evaṃ rājā mahājanassa paṭisaraṇaṃ, tasmiṃ corikaṃ karonte ko paṭibāhissati, sallakkhehi, devāti. Tāta, mayhaṃ corameva dehīti. Athassa so aparampi udāharaṇaṃ āhari. Mahārāja, ekasmiṃ kāsigāme aññatarassa kulagharassa pacchimabhāge kakkhaḷā susumāranadī atthi, tassa ca kulassa ekova putto. So pitari kālakate mātaraṃ paṭijaggi. Tassa mātā anicchamānasseva ekaṃ kuladhītaraṃ ānesi. Sā pubbabhāge sassuṃ sampiyāyitvā pacchā puttadhītāhi vaḍḍhamānā taṃ nīharitukāmā ahosi. Tassā pana mātāpi tasmiṃyeva ghare vasati. Sā sāmikassa santike sassuyā nānappakāraṃ dosaṃ vatvā paribhinditvā ‘‘ahaṃ te mātaraṃ posetuṃ na sakkomi, mārehi na’’nti vatvā ‘‘manussamāraṇaṃ nāma bhāriyaṃ, kathaṃ naṃ māremī’’ti vutte ‘‘niddokkamanakāle naṃ mañcakeneva saddhiṃ gahetvā susumāranadiyaṃ khipissāma, atha naṃ susamārā khādissantī’’ti āha. ‘‘Tuyhaṃ pana mātā kaha’’nti? ‘‘Tassāyeva santike supatī’’ti. ‘‘Tena hi gaccha, tassā nipannamañcake rajjuṃ bandhitvā saññaṃ karohī’’ti. Sā tathā katvā ‘‘katā me saññā’’ti āha. Itaro ‘‘thokaṃ adhivāsehi, manussā tāva niddāyantū’’ti niddāyanto viya nipajjitvā gantvā taṃ rajjukaṃ bhariyāya mātu mañcake bandhitvā bhariyaṃ pabodhetvā ubhopi gantvā taṃ mañcakeneva saddhiṃ ukkhipitvā nadiyaṃ khipiṃsu. Tattha naṃ niddāyamānaṃ susumārā viddhaṃsetvā khādiṃsu.

258第二天，她知道被杀死的是自己的母亲，便对丈夫说：‘夫君，现在死的是我母亲，今天该杀你母亲了。’丈夫说：‘那就这样办吧。’妻子说：‘我们在乱葬岗堆一个柴堆，把她丢进火里烧死。’于是，他们趁婆婆熟睡，两人把她抬到乱葬岗放下。到那里后，丈夫问妻子：‘你带火了吗？’妻子说：‘我忘了，夫君。’丈夫说：‘那你快去取来。’妻子说：‘夫君，我不能去，你走了我也没法一个人留在这里，我们俩一起去吧。’等他们走后，老婆婆被冷风吹醒，发现自己身在乱葬岗，心里盘算道：‘这两人想去取火，肯定是要把我烧死。’又想：‘他们不知道我的力气。’她于是拖来一具尸体，放到床上，用一块破布盖上，然后自己逃走了，躲进那乱葬岗的一处岩洞里面。先前有一个盗贼在这个洞窟里藏了一包财物，他回来准备取时说：‘我要拿回我的东西。’他看见老婆婆在里面，心想：‘这一定是个女夜叉，我的财物被非人占有了。’于是便去请来一位能降服非人的医生。那医生持着咒语走进了洞窟。

Sā punadivase mātu parivattitabhāvaṃ ñatvā ‘‘sāmi, mama mātāva māritā, idāni tava mātaraṃ mārehī’’ti vatvā ‘‘tena hi sādhū’’ti vutte ‘‘susāne citakaṃ katvā aggimhi naṃ pakkhipitvā māressāmā’’ti āha. Atha naṃ niddāyamānaṃ ubhopi susānaṃ netvā ṭhapayiṃsu. Tattha sāmiko bhariyaṃ āha ‘‘aggi te ābhato’’ti? ‘‘Pamuṭṭhāsmi, sāmī’’ti. ‘‘Tena hi gantvā ānehī’’ti. ‘‘Na sakkomi sāmi, gantuṃ, tayi gatepi ṭhātuṃ na sakkhissāmi, ubhopi mayaṃ gacchissāmā’’ti. Tesu gatesu mahallikā sītavātena pabodhitā susānabhāvaṃ ñatvā ‘‘ime maṃ māretukāmā aggiatthāya gatā’’ti ca upadhāretvā ‘‘na me balaṃ jānantī’’ti ekaṃ matakaḷevaraṃ gahetvā mañcake nipajjāpetvā upari pilotikāya paṭicchādetvā sayaṃ palāyitvā tattheva leṇaguhaṃ pāvisi. Itare aggiṃ āharitvā ‘‘mahallikā’’ti saññāya kaḷevaraṃ jhāpetvā pakkamiṃsu. Ekena corena tasmiṃ guhāleṇe pubbe bhaṇḍikā ṭhapitā, so ‘‘taṃ gaṇhissāmī’’ti āgantvā mahallikaṃ disvā ‘‘ekā yakkhinī bhavissati, bhaṇḍikā me amanussapariggahitā’’ti ekaṃ bhūtavejjaṃ ānesi. Vejjo mantaṃ karonto guhaṃ pāvisi.

259这时，老婆婆对他说：‘我不是女夜叉，来吧，咱俩把这堆财宝分了。’医生问：‘我怎么能信你？’老婆婆说：‘把你的舌头放在我舌头上。’医生照做了。老婆婆便咬住他的舌头，一下咬断，掉在地上。非人医心想：‘这家伙真的是个女夜叉！’嘴里鲜血直流，嚎叫着逃走了。第二天，老婆婆穿上干净的衣服，提着一个装满各种珠宝的包裹回了家。媳妇见到她，问道：‘婆婆，您这些是从哪儿得来的？’‘孩子，在那个坟场，被柴堆火化的人就能得到这样的东西。’‘婆婆，我也能得到吗？’‘像我这样（死而复生）才能得到。’她因为贪图财物，把这事告诉了丈夫，自己跑到坟场，自焚而死。第二天，丈夫不见她回来，就问：‘婆婆，到这个时辰您都回来了，您媳妇怎么还没回来？’老婆婆听到这话，呵斥道：‘呸！你这恶人，死人哪有什么回来一说？’接着便诵出下面的偈颂：

Atha naṃ sā āha ‘‘nāhaṃ yakkhinī, ehi ubhopi imaṃ dhanaṃ bhājessāmā’’ti. ‘‘Kathaṃ saddahitabba’’nti? ‘‘Tava jivhaṃ mama jivhāya ṭhapehī’’ti. So tathā akāsi. Athassa sā jivhaṃ ḍaṃsitvā chinditvā pātesi. Bhūtavejjo ‘‘addhā esā yakkhinī’’ti jivhāya lohitaṃ paggharantiyā viravamāno palāyi. Mahallikā punadivase maṭṭhasāṭakaṃ nivāsetvā nānāratanabhaṇḍikaṃ gahetvā gharaṃ agamāsi. Suṇisā taṃ disvā ‘‘kahaṃ te, amma, idaṃ laddha’’nti pucchi. ‘‘Amma, etasmiṃ susāne dārucitakāya jhāpitā evarūpaṃ labhantī’’ti. ‘‘Amma, mayāpi sakkā laddhu’’nti. ‘‘Mādisī hutvā labhissasī’’ti. Sā laddhabhaṇḍikalobhena sāmikassa kathetvā tattha attānaṃ jhāpesi. Atha naṃ punadivase sāmiko apassanto ‘‘amma, imāyapi velāya tvaṃ āgatā, suṇisā te nāgacchatī’’ti āha. Sā taṃ sutvā ‘‘are pāpapurisa, kiṃ matā nāma āgacchantī’’ti taṃ tajjetvā gāthamāha –

56五十六。

56.

261我满心欢喜地把她带来，她头戴花环、遍涂栴檀；

‘‘Yamānayiṃ somanassaṃ, māliniṃ candanussadaṃ;

262如今她却把我赶出家门，从归依处生起了恐怖。

Sā maṃ gharā nicchubhati, jātaṃ saraṇato bhaya’’nti.

263在这里，「喜悦」指：生起了喜悦。也有读作「喜悦的」，意思是成为具足喜悦的人。这句话是说：我心想“依靠她，我的儿子会因为有了儿女而家族兴旺，等我老了，她也会奉养我”，于是给她戴上花环，用栴檀香粉涂抹周身，把她装扮起来，满心欢喜地将她娶进门。现在她却把我从家里赶出去，我的恐怖正是从我归依的对象那里生起的。

Tattha somanassanti somanassaṃ uppādetvā. ‘‘Somanassā’’tipi pāṭho, somanassavatī hutvāti attho. Idaṃ vuttaṃ hoti – yamahaṃ ‘‘imaṃ me nissāya putto puttadhītāhi vaḍḍhissati, mañca mahallikakāle posessatī’’ti māliniṃ candanussadaṃ katvā alaṅkaritvā somanassajātā ānesiṃ. Sā maṃ ajja gharā nīharati, saraṇatoyeva me bhayaṃ uppannanti.

264“大王，就好比媳妇把婆婆当成依靠，百姓把国王当作归依处，要是连这归依的地方都生出了恐怖，那还能有什么办法呢？请您想一想，陛下。”国王听了这话，说：“朋友，我不知道你举的那些理由，你只管把那个贼交出来。”他心想“我得保护国王”，于是又举了另一个例子：“陛下，从前就在这座城里，有一个人通过祈愿得了一个儿子。儿子出生时，他满心欢喜地想：‘我有了儿子了。’他把儿子养大，等到儿子成年后，为他娶了妻。后来这人老了，干不动活了。儿子就对他说：‘你做不了活，从这家里出去。’把他赶出了家门。他千辛万苦地勉强糊口，心中悲叹，诵出了这样的偈颂——”

‘‘Mahārāja, suṇisā viya sassuyā mahājanassa rājā paṭisaraṇaṃ, tato bhaye uppanne kiṃ sakkā kātuṃ, sallakkhehi, devā’’ti. Taṃ sutvā rājā ‘‘tāta, nāhaṃ tayā ānītakāraṇāni jānāmi, corameva me dehī’’ti āha. So ‘‘rājānaṃ rakkhissāmī’’ti aparampi udāharaṇaṃ āhari. Deva, pubbe imasmiṃyeva nagare eko puriso patthanaṃ katvā puttaṃ labhi. So puttajātakāle ‘‘putto me laddho’’ti somanassajāto taṃ posetvā vayappattakāle dārena saṃyojetvā aparabhāge jaraṃ patvā kammaṃ adhiṭṭhātuṃ nāsakkhi. Atha naṃ putto ‘‘tvaṃ kammaṃ kātuṃ na sakkosi, ito nikkhamā’’ti gehato nīhari . So kicchena kasirena jīvikaṃ kappento paridevamāno gāthamāha –

57五十七。

57.

266我曾因他的出生而欢喜，也曾希望他过得好；

‘‘Yena jātena nandissaṃ, yassa ca bhavamicchisaṃ;

267他却把我从家里赶了出去，从归依之处竟生起了恐怖。

So maṃ gharā nicchubhati, jātaṃ saraṇato bhaya’’nti.

268在这里，“他我”是指那个儿子把我从家中赶走、撵出去。而我靠乞食过活，活得很苦，我的恐怖正是从归依之处产生的。

Tattha so manti so putto maṃ gharato nicchubhati nīharati. Svāhaṃ bhikkhaṃ caritvā dukkhena jīvāmi, saraṇatoyeva me bhayaṃ uppannanti.

269“大王，就像父亲年老了，理应由有能力的儿子来保护一样，整个地方也都应当由国王来保护。而这正在发生的恐怖，恰恰是从保护一切众生的国王那里产生的。因此，陛下，请根据这个理由，知道‘某某就是贼’。”“孩子，我不知道什么有理无理，你要么把贼交出来，要么你自己就是贼。”国王就这样反复追问青年。于是青年说：“大王，您是打定主意要抓贼吗？”“是的，孩子。”“那么，我就在大众中间公开指出：‘某某和某某是贼’。”“你就这么办吧，孩子。”青年听了国王的话，心想：“这国王根本不愿保护自己，我现在就把贼抓出来。”于是，他对聚集来的大众人说，诵出这些偈颂——

‘‘Mahārāja, yathā pitā nāma mahallako paṭibalena puttena rakkhitabbo, evaṃ sabbopi janapado raññā rakkhitabbo, idañca bhayaṃ uppajjamānaṃ sabbasatte rakkhantassa rañño santikā uppannaṃ, iminā kāraṇena ‘asuko nāma coro’ti jānāhi, devā’’ti. ‘‘Tāta, nāhaṃ kāraṇaṃ vā akāraṇaṃ vā jānāmi, coraṃ vā me dehi, tvaññeva vā coro hohī’’ti evaṃ rājā punappunaṃ māṇavaṃ anuyuñji. Atha naṃ so evamāha ‘‘kiṃ pana, mahārāja, ekaṃsena coragahaṇaṃ rocethā’’ti? ‘‘Āma, tātā’’ti. Tena hi ‘‘asuko ca asuko ca coro’’ti parisamajjhe pakāsemīti. ‘‘Evaṃ karohi, tātā’’ti. So tassa vacanaṃ sutvā ‘‘ayaṃ rājā attānaṃ rakkhituṃ na deti, gaṇhissāmi dāni cora’’nti sannipatite mahājane āmantetvā imā gāthā āha –

58五十八。

58.

271“诸位乡民和聚集的市民，请听我说：

‘‘Suṇantu me jānapadā, negamā ca samāgatā;

272有水的地方却起了火，安稳的地方反倒生出了恐怖。

Yatodakaṃ tadādittaṃ, yato khemaṃ tato bhayaṃ.

59五十九。

59.

274国王掠夺国土，婆罗门和国师也是如此；

‘‘Rājā vilumpate raṭṭhaṃ, brāhmaṇo ca purohito;

275你们要自护而住：从归依之处产生了恐怖。

Attaguttā viharatha, jātaṃ saraṇato bhaya’’nti.

276在这里，“yatodakaṃ tadādittaṃ（那水即是那燃烧）”意思是：那水，就是那正在燃烧的（地方）。“yato kheman（从何处安稳）”意思是：本来应该从国王那里得到安稳，却偏偏从那里产生了恐怖。“atthaguttā viharatha（你们要自护而住）”的意思是：你们现在成了无依无靠的人，不要毁灭自己，你们应当自己保护好自己，守护属于自己的财物和粮食。国王本来是大众的依靠，可从他那裡你们却生起了恐怖，国王和国师正是掠夺、吃人的盗贼。如果你们想抓住盗贼，就把这两个人抓起来处置吧。

Tattha yatodakaṃ tadādittanti yaṃ udakaṃ tadeva ādittaṃ. Yato khemanti yato rājato khemena bhavitabbaṃ, tatova bhayaṃ uppannaṃ. Atthaguttā viharathāti tumhe idāni anāthā jātā, attānaṃ mā vināsetha, attanāva guttā hutvā attano santakaṃ dhanadhaññaṃ rakkhatha, rājā nāma mahājanassa paṭisaraṇaṃ, tato tumhākaṃ bhayaṃ uppannaṃ, rājā ca purohito ca vilopakhādakacorā, sace core gaṇhitukāmattha, ime dve gahetvā kammakaraṇaṃ karothāti.

277他们听了他的话后心想：“这位国王，本来应是保护我们的人，现在却把过失推到别人头上，自己把包裹放在池塘里，反过来要抓盗贼。从今以后，为了不再做盗贼之事，我们杀掉这个邪恶的国王吧。”他们手持棍棒、锤子等武器，立即站起来，当场就把国王和国师击倒在地，结束了他们的性命，然后为大士（菩萨）灌顶，让他登上了王位。

Te tassa kathaṃ sutvā cintayiṃsu ‘‘ayaṃ rājā rakkhaṇārahopi samāno idāni aññassa upari dosaṃ āropetvā attano bhaṇḍikaṃ sayameva pokkharaṇiyaṃ ṭhapetvā coraṃ pariyesāpeti, ito dāni paṭṭhāya puna corakammassa akaraṇatthāya mārema naṃ pāparājāna’’nti. Te daṇḍamuggarādihatthā uṭṭhāya tattheva rājānañca purohitañca pothetvā jīvitakkhayaṃ pāpetvā mahāsattaṃ abhisiñcitvā rajje patiṭṭhapesuṃ.

278佛陀讲完这个法义后，说道：“优婆塞啊，在地上辨认足迹并不稀奇，古代的智者就这样在空中辨认了足迹。”随后开示了诸谛，并把本生故事连接起来。在诸谛结束时，这位优婆塞和他的儿子都证得了入流果。那时的父亲是迦叶，而那位足迹善巧的青年则是我。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā ‘‘anacchariyaṃ, upāsaka, pathaviyaṃ padasañjānanaṃ, porāṇakapaṇḍitā evaṃ ākāse padaṃ sañjāniṃsū’’ti vatvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne upāsako ca putto ca sotāpattiphale patiṭṭhitā. Tadā pitā kassapo ahosi, padakusalamāṇavo pana ahameva ahosinti.

285《足迹善巧青年本生注疏》第六。

Padakusalamāṇavajātakavaṇṇanā chaṭṭhā.

279[433] 7. 《毛迦叶本生注疏》

[433] 7. Lomasakassapajātakavaṇṇanā

280“他将成为与因陀罗同等的国王”——这是世尊住在祇园时，针对一位心生厌离的比丘而宣说的。世尊问那位比丘：“比丘，听说你真的心生厌离了，是吗？”那位比丘回答“是的”后，世尊说：“比丘，能摇动须弥山的风，难道会吹不动枯叶吗？即使是拥有名声的善士，也会遭受到不名誉的事情；这些所谓的烦恼，即使是对清净的众生，也能使他们变得染污，更何况是那样的人呢。”随后，应那位比丘的请求，世尊讲述了过去世的因缘。

Assa indasamo rājāti idaṃ satthā jetavane viharanto ekaṃ ukkaṇṭhitabhikkhuṃ ārabbha kathesi. Tañhi bhikkhuṃ satthā ‘‘saccaṃ kira tvaṃ bhikkhu ukkaṇṭhitosī’’ti pucchitvā ‘‘sacca’’nti vutte ‘‘bhikkhu sinerukampanavāto kiṃ purāṇapaṇṇāni na kampessati, yasasamaṅginopi sappurisā āyasakyaṃ pāpuṇanti, kilesā nāmete parisuddhasattepi saṃkiliṭṭhe karonti, pageva tādisa’’nti vatvā tena yācito atītaṃ āhari.

281过去，在波罗奈城由梵授王治理国家时，梵授王的儿子名叫梵授王子，国师的儿子名叫迦叶，两人是朋友，一同在一位老师的门下学习所有技艺。后来，梵授王子在父亲去世后登上了王位。迦叶心想：“我的朋友成了国王，现在他会给我很大的权力。但我要权力有什么用呢？我要向父母和国王告辞后出家。”于是他辞别了国王和父母，进入雪山，出家修行仙人之道，在第七天就证得了神通和禅定，靠捡拾遗穗维持生计。他出家后，被人们称为“毛迦叶”。他是一位诸根极其调伏、苦行非常严峻的苦行者。他的威德力使得帝释天的天宫都震动了。帝释天观察后看到了他，心想：“这位苦行者的威德力太强大了，甚至可能让我从帝释天的宝座上退失。我得和波罗奈国王联手，破坏他的苦行。”于是，帝释天凭借自己的威神力，在半夜时分进入波罗奈王的寝宫，以全身的光芒照亮了整个房间，在国王近处的虚空中站立，说道：“起来吧，大王！”唤醒了国王。国王问：“你是谁？”他回答：“我是帝释天。”国王问：“你来有什么事？”帝释天说：“大王，你想统治整个阎浮提，还是不想？”国王说：“怎么会不想呢？”于是帝释天对他说：“既然如此，你把毛迦叶请来，让他来主持一场杀生的祭祀吧。这样你就能变得如同帝释天一样，成为不老不死者，统治整个阎浮提了。”说完，帝释天诵出了第一首偈颂——

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente brahmadattassa putto brahmadattakumāro nāma purohitaputto ca kassapo nāma dve sahāyakā hutvā ekācariyakule sabbasippāni uggaṇhiṃsu. Aparabhāge brahmadattakumāro pitu accayena rajje patiṭṭhāsi. Kassapo cintesi ‘‘mayhaṃ sahāyo rājā jāto, idāni me mahantaṃ issariyaṃ dassati, kiṃ me issariyena, ahaṃ mātāpitaro ca rājānañca āpucchitvā pabbajissāmī’’ti. So rājānañca mātāpitaro ca āpucchitvā himavantaṃ pavisitvā isipabbajjaṃ pabbajitvā sattame divase abhiññā ca samāpattiyo ca nibbattetvā uñchācariyāya yāpento vihāsi. Pabbajitaṃ pana naṃ ‘‘lomasakassapo’’ti sañjāniṃsu. So paramajitindriyo ghoratapo tāpaso ahosi. Tassa tejena sakkassa bhavanaṃ kampi. Sakko āvajjento taṃ disvā cintesi ‘‘ayaṃ tāpaso ativiya uggatejo sakkabhāvāpi maṃ cāveyya, bārāṇasiraññā saddhiṃ ekato hutvā tapamassa bhindissāmī’’ti. So sakkānubhāvena aḍḍharattasamaye bārāṇasirañño sirigabbhaṃ pavisitvā sakalagabbhaṃ sarīrappabhāya obhāsetvā rañño santike ākāse ṭhito ‘‘uṭṭhehi, mahārājā’’ti rājānaṃ pabodhesi. ‘‘Kosi tva’’nti vutte ‘‘sakkohamasmī’’ti āha. ‘‘Kimatthaṃ āgatosī’’ti? ‘‘Mahārāja, sakalajambudīpe ekarajjaṃ icchasi, na icchasī’’ti? ‘‘Kissa na icchāmī’’ti? Atha naṃ sakko ‘‘tena hi lomasakassapaṃ ānetvā pasughātayaññaṃ yajāpehi, sakkasamo ajarāmaro hutvā sakalajambudīpe rajjaṃ kāressasī’’ti vatvā paṭhamaṃ gāthamāha –

60六十。

60.

283这位国王将与因陀罗相等，永远不老不死；

‘‘Assa indasamo rāja, accantaṃ ajarāmaro;

284如果你将举行祭祀，应请洛玛萨迦叶仙人。

Sace tvaṃ yaññaṃ yājeyya, isiṃ lomasakassapa’’nti.

285在此句中，「assa」指“你将成为”；「yājeyya」指：如果你从阿兰若处将洛玛萨迦叶仙人请来，举行祭祀的话。

Tattha assāti bhavissasi. Yājeyyāti sace tvaṃ araññāyatanato isiṃ lomasakassapaṃ ānetvā yaññaṃ yajeyyāsīti.

286听了他的话，国王答应道：“善哉！”并同意了。帝释天说：“既然如此，就不要拖延了。”说完便离去了。第二天，国王召来一位名叫塞耶的大臣，对他说：“朋友，你去我的好朋友洛玛萨迦叶那里，用我的话说：‘据说国王想请你们帮他举行杀畜祭祀，之后他会成为整个阎浮提唯一的国王。你们想要哪里的地方，他就给你们哪里。请来和我一起举行祭祀吧。’”那位大臣回答：“好的，大王！”为了打听苦行者的住处，他让人在城里敲响大鼓，一位林居者说“我知道”，于是让他带路，带着大批眷属去到那里，向仙人顶礼后，坐在一旁，转达了国王的话。这时，仙人对他说：“塞耶，你这说的是什么呀？”并拒绝地诵出了四首偈颂——

Tassa vacanaṃ sutvā rājā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchi. Sakko ‘‘tena hi mā papañcaṃ karī’’ti vatvā pakkāmi. Rājā punadivase seyyaṃ nāma amaccaṃ pakkosāpetvā ‘‘samma, mayhaṃ piyasahāyakassa lomasakassapassa santikaṃ gantvā mama vacanena evaṃ vadehi ‘rājā kira tumhehi pasughātayaññaṃ yajāpetvā sakalajambudīpe ekarājā bhavissati, tumhākampi yattakaṃ padesaṃ icchatha, tattakaṃ dassati, mayā saddhiṃ yaññaṃ yajituṃ āgacchathā’’’ti āha. So ‘‘sādhu, devā’’ti tāpasassa vasanokāsajānanatthaṃ nagare bheriṃ carāpetvā ekena vanacarakena ‘‘ahaṃ jānāmī’’ti vutte taṃ purato katvā mahantena parivārena tattha gantvā isiṃ vanditvā ekamantaṃ nisinno taṃ sāsanaṃ ārocesi. Atha naṃ so ‘‘seyya kiṃ nāmetaṃ kathesī’’ti vatvā paṭikkhipanto catasso gāthā abhāsi –

61六十一。

61.

288“连同大海环绕、以海为耳环的大地，

‘‘Sasamuddapariyāyaṃ, mahiṃ sāgarakuṇḍalaṃ;

289我既不想与谴责一起拥有它，塞耶，你应当这样了知。”

Na icche saha nindāya, evaṃ seyya vijānahi.

62六十二。

62.

291“呸！婆罗门啊，那追求名声、追求财富的获得；

‘‘Dhiratthu taṃ yasalābhaṃ, dhanalābhañca brāhmaṇa;

292那种依靠堕落、依靠非法行为来维持的生计。”

Yā vutti vinipātena, adhammacaraṇena vā.

63六十三。

63.

294“就算托着钵，以无家者的身份四方游行；

‘‘Api ce pattamādāya, anagāro paribbaje;

295这本身就是更好的生计，远胜过用非法去寻求的生计。”

Sāyeva jīvikā seyyo, yā cādhammena esanā.

64六十四。

64.

297“就算托着钵，以无家者的身份四方游行；

‘‘Api ce pattamādāya, anagāro paribbaje;

298在世间不伤害其他众生，即使以王权相比，那也更为殊胜。”

Aññaṃ ahiṃsayaṃ loke, api rajjena taṃ vara’’nti.

299其中，「连同海的周围」：即连同被大海所环绕的区域。「以海为耳环」：谓如同以四大海环绕四大洲而住，就像佩带了耳环一样，实为具足。「与谴责一起」：即因“你做了杀害牲畜的业”这样的谴责，而说“连同这轮围边际的大地，我都不想要”。「由于堕落而有的生计」：即因堕落地狱的业所导致的生命方式，那应受呵斥，我谴责那样的生活方式，以此表明含义。「唯彼生计方是」：指出家者持陶钵往诣他家求食的生计，比起获得名利财富，要殊胜百倍千倍，这是含义。「即使以王权，彼亦为胜」：对于那过无家生活、不伤害其他众生的游行，即使以整个阎浮提的王权来换取，也是更优胜的，这是含义。

Tattha sasamuddapariyāyanti sasamuddaparikkhepaṃ. Sāgarakuṇḍalanti cattāro dīpe parikkhipitvā ṭhitasāgarehi kaṇṇavaliyā ṭhapitakuṇḍalehi viya samannāgataṃ. Saha nindāyāti ‘‘iminā pasughātakammaṃ kata’’nti imāya nindāya saha cakkavāḷapariyantaṃ mahāpathaviṃ na icchāmīti vadati. Yā vutti vinipātenāti narake vinipātakammena yā ca jīvitavutti hoti, taṃ dhiratthu, garahāmi taṃ vuttinti dīpeti. Sāyeva jīvikāti pabbajitassa mattikāpattaṃ ādāya paragharāni upasaṅkamitvā āhārapariyesanajīvikāva yasadhanalābhato sataguṇena sahassaguṇena varatarāti attho api rajjena taṃ varanti taṃ anagārassa sato aññaṃ avihiṃsantassa paribbajanaṃ sakalajambudīparajjenapi varanti attho.

300大臣听了他的话，回去禀告了国王。国王听后，说：“他不来，能怎么办呢？”便默然不语。后来，帝释天在半夜时分来到，立于空中，说：“大王，为何不把洛马萨迦叶请来主持祭祀呢？”国王说：“我派人去请，他也不来。”帝释天说：“既然如此，大王，请将您的女儿月光公主打扮好，同样派塞耶前去，并让人转告说：‘据说如果你肯来主持祭祀，国王会将这位公主送给你。’他必定会对公主心生爱着而前来。”国王应允说“善哉”，第二天便将女儿托付给塞耶。塞耶带着公主，前往那里，礼拜了仙人，作了款待，把容貌如同天女的公主展示给他看，然后站在一边。这时，仙人放纵诸根，偷偷地去看她，仅此一望，便心生爱着，从禅那退失了。大臣知道他已经心生爱着，便说：“大德，听说如果您主持祭祀，国王会把这位女孩给您做侍女。”仙人因烦恼而动摇，问：“真的会给我吗？”回答：“是的，您主持祭祀就会给您。”仙人说：“好，为了得到她，我会主持祭祀。”于是他便带着她，连同自己盘起的发髻，登上装饰好的车乘，前往波罗奈城。国王听说“他来了”，便在祭场开始做准备。见到他到来后，国王说：“明天举行祭祀，我将与因陀罗等同，祭祀结束后，便把女儿给你。”迦叶应允说“善哉”。第二天，国王带着他，让他与月光公主一起进入了祭场。那里的象、马、公牛等所有四足众生，都依次排列站立。迦叶将它们全部杀戮宰割后，开始举行祭祀。聚集在那里的大众看见了，悲叹着说：“洛马萨迦叶，这不合宜，不妥当，你到底在做什么啊？”然后悲叹地说出两首偈颂：

Amacco tassa kathaṃ sutvā gantvā rañño ārocesi. Taṃ sutvā rājā ‘‘anāgacchante kiṃ sakkā kātu’’nti tuṇhī ahosi. Puna sakko aḍḍharattasamaye āgantvā ākāse ṭhatvā ‘‘kiṃ, mahārāja, lomasakassapaṃ ānetvā yaññaṃ na yajāpesī’’ti āha. ‘‘Mayā pesitopi nāgacchatī’’ti. ‘‘Tena hi, mahārāja, attano dhītaraṃ candavatiṃ kumārikaṃ alaṅkaritvā seyyaṃ tatheva pesetvā ‘sace kira āgantvā yaññaṃ yajissasi, rājā te imaṃ kumārikaṃ dassatī’ti vadāpehi, addhā so kumārikāya paṭibaddhacitto hutvā āgacchissatī’’ti. Rājā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā punadivase seyyassa hatthe dhītaraṃ adāsi. So rājadhītaraṃ gahetvā tattha gantvā isiṃ vanditvā paṭisanthāraṃ katvā devaccharapaṭibhāgaṃ rājadhītaraṃ tassa dassetvā ekamantaṃ aṭṭhāsi. Atha isi indriyāni bhinditvā taṃ olokesi, saha olokaneneva paṭibaddhacitto hutvā jhānā parihāyi. Amacco tassa paṭibaddhacittabhāvaṃ ñatvā ‘‘bhante, sace kira yaññaṃ yajissatha, rājā te imaṃ dārikaṃ pādaparicārikaṃ katvā dassatī’’ti āha. So kilesavasena kampanto ‘‘imaṃ kira me dassatī’’ti āha. ‘‘Āma, yaññaṃ yajantassa te dassatī’’ti. So ‘‘sādhu imaṃ labhanto yajissāmī’’ti vatvā taṃ gahetvā saheva jaṭāhi alaṅkatarathaṃ abhiruyha bārāṇasiṃ agamāsi. Rājāpi ‘‘āgacchati kirā’’ti sutvā yaññāvāṭe kammaṃ paṭṭhapesi. Atha naṃ āgataṃ disvā ‘‘sve yaññaṃ yajāhi, ahaṃ indasamo bhavissāmi, yaññapariyosāne te dhītaraṃ dassāmī’’ti āha. Kassapo ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchi. Atha naṃ rājā punadivase taṃ ādāya candavatiyā saddhiṃyeva yaññāvāṭaṃ gato. Tattha hatthiassausabhādisabbacatuppadā paṭipāṭiyā ṭhapitāva ahesuṃ. Kassapo te sabbe hanitvāva ghātetvā yaññaṃ yajituṃ ārabhi. Atha naṃ tattha sannipatito mahājano disvā ‘‘idaṃ te lomasakassapa ayuttaṃ appatirūpaṃ, kiṃ nāmetaṃ karosī’’ti vatvā paridevanto dve gāthā abhāsi –

6565.

65.

302“月亮有力量，太阳有力量，沙门婆罗门有力量；

‘‘Balaṃ cando balaṃ suriyo, balaṃ samaṇabrāhmaṇā;

303大海的海岸有力量，但女人比它们更有力量。”

Balaṃ velā samuddassa, balātibalamitthiyo.

6666.

66.

305“正如苦行高深、已得寂静的仙人，洛马萨迦叶，

‘‘Yathā uggatapaṃ santaṃ, isiṃ lomasakassapaṃ;

306为了父亲的利益，月光公主让他举行了苏摩祭。”

Pitu atthā candavatī, vājapeyyaṃ ayājayī’’ti.

307「月亮有力量，太阳有力量」：在驱散大黑暗方面，没有别的力量能相比，这里的月亮和太阳就是有力量者。「沙门婆罗门」：指那些具足能忍受合意、不合意对象冲击的忍辱力和智慧力，已经止息了恶、断除了恶的沙门和婆罗门。「大海的海岸有力量」：大海的海岸因为能阻挡海水，不让它越过，并使其毁灭，所以称为海岸力。「女人更有力量」：然而，女人即使对于一个心识清净、但尚未离欲的人，也能让他归于自己的掌控，并使其毁灭，因此比所有那些力量都更有力；在所有力量中，女人之力最大。这是它的含义。「正如」：指“由于”。「为了父亲的利益」：为了父亲的利益。这里的意思是：因为这位月光公主，让这个修苦行、由于追求戒等功德而被称为仙人的人，破了戒之后，为了父亲的利益，让他举行了苏摩祭。所以应当知道“女人更有力量”。

Tattha balaṃ cando balaṃ suriyoti mahandhakāravidhamane aññaṃ balaṃ nāma natthi, candimasūriyāvettha balavantoti attho. Samaṇabrāhmaṇāti iṭṭhāniṭṭhavisayavegasahane khantibalañāṇabalena samannāgatā samitapāpabāhitapāpā samaṇabrāhmaṇā. Balaṃ velā samuddassāti mahāsamuddassa uttarituṃ adatvā udakaṃ āvaritvā vināsetuṃ samatthatāya velā balaṃ nāma. Balātibalamitthiyoti itthiyo pana visadañāṇepi avītarāge attano vasaṃ ānetvā vināsetuṃ samatthatāya tehi sabbehi balehipi atibalā nāma, sabbabalehi itthibalameva mahantanti attho. Yathāti yasmā. Pitu atthāti pitu vuḍḍhiatthāya. Idaṃ vuttaṃ hoti – yasmā imaṃ uggatapaṃ samānaṃ sīlādiguṇānaṃ esitattā isiṃ ayaṃ candavatī nissīlaṃ katvā pitu vuḍḍhiatthāya vājapeyyaṃ yaññaṃ yājeti, tasmā jānitabbametaṃ ‘‘balātibalamitthiyo’’ti.

308那时，迦叶为了举行祭祀，举起宝剑，说道：“我要砍吉祥象的脖子。”大象看见后，恐惧死亡，发出了巨大的吼声。听到这吼声，其余的大象、马、公牛等也都因为害怕死亡而恐惧地吼叫起来。大众也跟着叫喊。迦叶听到这巨大的吼声，心中生起悚惧，他看向自己的发髻等。这时，他看见自己的头发、胡须、腋毛等都显露出来。他十分懊悔，表达着悚惧，说出了第八首偈颂：

Tasmiṃ samaye kassapo yaññaṃ yajanatthāya ‘‘maṅgalahatthiṃ gīvāyaṃ paharissāmī’’ti khaggaratanaṃ ukkhipi. Hatthī taṃ disvā maraṇabhayatajjito mahāravaṃ ravi. Tassa ravaṃ sutvā sesāpi hatthiassausabhādayo maraṇabhayatajjitā bhayena viraviṃsu. Mahājanopi viravi. Kassapo taṃ mahāviravaṃ sutvā saṃvegappatto hutvā attano jaṭādīni olokesi. Athassa jaṭāmassukacchalomāni pākaṭāni ahesuṃ. So vippaṭisārī hutvā ‘‘ananurūpaṃ vata me pāpakammaṃ kata’’nti saṃvegaṃ pakāsento aṭṭhamaṃ gāthamāha –

67六十七。

67.

310那由贪欲造作的业，是辛辣的、以欲乐为因；

‘‘Taṃ lobhapakataṃ kammaṃ, kaṭukaṃ kāmahetukaṃ;

311我将探寻它的根源，将连同一切束缚的爱欲都全部切断。

Tassa mūlaṃ gavesissaṃ, checchaṃ rāgaṃ sabandhana’’nti.

312它的意思是：大王啊！我为月光公主生起了贪欲，由此贪欲所造作的、以欲为因的恶业，那是辛烈的、会带来剧烈苦报的。它的根源，就是所谓的“不如理作意”，我要去寻找这个根源。对我来说，这把剑已经足够了，我要拔出智慧之剑，连同净相带来的束缚，把爱欲和一切束缚都切断。

Tassattho – mahārāja, yaṃ etaṃ mayā candavatiyā lobhaṃ uppādetvā tena lobhena pakataṃ kāmahetukaṃ pāpakaṃ, taṃ kaṭukaṃ tikhiṇavipākaṃ. Tassāhaṃ ayonisomanasikārasaṅkhātaṃ mūlaṃ gavesissaṃ, alaṃ me iminā khaggena, paññākhaggaṃ nīharitvā subhanimittabandhanena saddhiṃ sabandhanaṃ rāgaṃ chindissāmīti.

313于是国王对他说：“善友，不要害怕！我现在就赐给你月光公主、王国和成堆的七宝，你来举行祭祀吧！”迦叶听了之后，说道：“大王，我对这种烦恼已经没有需求了。”然后说出了最后终结的偈颂：

Atha naṃ rājā ‘‘mā bhāyi samma, idāni te candavatiṃ kumāriñca raṭṭhañca sattaratanarāsiñca dassāmi, yajāhi yañña’’nti āha. Taṃ sutvā kassapo ‘‘na me, mahārāja, iminā kilesena attho’’ti vatvā osānagāthamāha –

68六十八。

68.

315“呸！这些欲乐！世间就算再多，国王啊！苦行也胜过五欲。

‘‘Dhiratthu kāme subahūpi loke, tapova seyyo kāmaguṇehi rāja;

316我将舍弃欲乐去修行苦行，你的王国和月容女都归你吧。”

Tapo karissāmi pahāya kāme, taveva raṭṭhaṃ candavatī ca hotū’’ti.

317这里，「世间众多」是指在非常非常多之中。「我当行苦行」是指我只修习戒律与自我调伏的苦行。

Tattha subahūpīti atibahukepi. Tapo karissāmīti sīlasaṃyamatapameva karissāmi.

318他这么说后，就专注于遍相，生起已消失的殊胜定力，在空中结跏趺坐下，为国王说法，告诫说“切勿放逸”，并摧毁祭坑，让国王给大众施予无畏的布施。虽然国王殷勤地请求，他仍然腾空而起，直接回到自己的住处，在那里度过余生，命终时往生梵天界。

So evaṃ vatvā kasiṇaṃ samannāharitvā naṭṭhaṃ visesaṃ uppādetvā ākāse pallaṅkena nisīditvā rañño dhammaṃ desetvā ‘‘appamatto hohī’’ti ovaditvā yaññāvāṭaṃ viddhaṃsāpetvā mahājanassa abhayadānaṃ dāpetvā rañño yācantasseva uppatitvā attano vasanaṭṭhānameva gantvā yāvajīvaṃ ṭhatvā āyupariyosāne brahmalokaparāyaṇo ahosi.

319导师引出这段法教后，揭示了诸谛，并连缀本生：在谛义结束时，那位生起厌离的比丘安立于入流果。当时那位大臣是舍利弗，而长毛迦叶就是我。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne ukkaṇṭhitabhikkhu sotāpattiphale patiṭṭhahi. Tadā seyyo mahāamacco sāriputto ahosi, lomasakassapo pana ahameva ahosinti.

327《长毛迦叶本生注》第七。

Lomasakassapajātakavaṇṇanā sattamā.

320[434] 8.《鸳鸯本生注》

[434] 8. Cakkavākajātakavaṇṇanā

321「袈裟之鸟」这句，是世尊住在祇园时，针对一位贪欲的比丘而说的。据说那位比丘非常贪欲，贪求各种资具，把侍奉老师和亲教师等的义务全抛在脑后，一大清早就进入舍卫城，在毗舍佉的家里，喝了粥，还配着许多嚼食，又吃了各种上味的米饭和肉饭，却还是不满足，于是又前往小给孤独、大给孤独、憍萨罗王等人的住处到处游荡。有一天，比丘们在法堂里谈论起他的贪欲行为。世尊来了以后，问道：‘比丘们，你们现在聚在一起谈论什么呢？’知道后，世尊就把那位比丘叫来，问：‘比丘，听说你确实很贪欲，是真的吗？’他回答：‘是的，大德。’世尊说：‘比丘，你为什么这样贪欲？你在过去世也因为贪欲的习性，在波罗奈吃死象等东西四处晃荡，还不满足，又离开那里，到恒河岸边游荡，接着进入了雪山。’说完，就引出了过去的故事。

Kāsāyavattheti idaṃ satthā jetavane viharanto ekaṃ lolabhikkhuṃ ārabbha kathesi. So kira lolo ahosi paccayaluddho, ācariyupajjhāyavattādīni chaḍḍetvā pātova sāvatthiṃ pavisitvā visākhāya gehe anekakhādanīyaparivāraṃ yāguṃ pivitvā nānaggarasasālimaṃsodanaṃ bhuñjitvāpi tena atitto tato cūḷaanāthapiṇḍikassa mahāanāthapiṇḍikassa kosalaraññoti tesaṃ tesaṃ nivesanāni sandhāya vicari. Athekadivasaṃ tassa lolabhāvaṃ ārabbha dhammasabhāyaṃ kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ. Satthā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte taṃ bhikkhuṃ pakkosāpetvā ‘‘saccaṃ kira tvaṃ bhikkhu lolo’’ti pucchitvā ‘‘saccaṃ, bhante’’ti vutte ‘‘bhikkhu kasmā lolosi, pubbepi tvaṃ lolabhāvena bārāṇasiyaṃ hatthikuṇapādīni khāditvā vicaranto tehi atitto tato nikkhamitvā gaṅgātīre vicaranto himavantaṃ pavaṭṭho’’ti vatvā atītaṃ āhari.

322过去，在波罗奈梵授王统治的时候，有一只贪欲的乌鸦在波罗奈吃死象等东西，到处游荡，总不满足，心想：‘我要到恒河岸边去吃死鱼。’于是它去了那里，吃死鱼，住了几天，然后进入雪山，吃各种果实，来到一个有很多鱼鳖的大莲花池。在那里，它看见两只金色的鸳鸯正吃着水草生活。它心想：‘这两只鸟色泽这么优美，真是幸运，它们的食物一定很可口。我要问问它们的食物，自己吃了也能变成金色。’这样想后，它走到鸳鸯跟前，亲切地打招呼，然后坐在一根树枝的末端，说着称赞它们的话，先说出第一首偈颂：

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente eko lolakāko bārāṇasiyaṃ hatthikuṇapādīni khāditvā vicaranto tehi atitto ‘‘gaṅgākūle macchamataṃ khādissāmī’’ti gantvā tattha matamacche khādanto katipāhaṃ vasitvā himavantaṃ pavisitvā nānāphalāphalāni khādanto bahumacchakacchapaṃ mahantaṃ padumasaraṃ patvā tattha suvaṇṇavaṇṇe dve cakkavāke sevālaṃ khāditvā vasante disvā ‘‘ime ativiya vaṇṇasampannā sobhaggappattā, imesaṃ bhojanaṃ manāpaṃ bhavissati, imesaṃ bhojanaṃ pucchitvā ahampi tadeva bhuñjitvā suvaṇṇavaṇṇo bhavissāmī’’ti cintetvā tesaṃ santikaṃ gantvā paṭisanthāraṃ katvā ekasmiṃ sākhapariyante nisīditvā tesaṃ pasaṃsanapaṭisaṃyuttaṃ kathaṃ kathento paṭhamaṃ gāthamāha –

69六十九。

69.

324“我对你们这些身穿袈裟色的鸟儿说，你们成双成对，满心欢喜地游走；

‘‘Kāsāyavatthe sakuṇe vadāmi, duve duve nandamane carante;

325卵生者啊，在人类中，你们称赞哪一种卵生种类？请告诉我那个吧。

Kaṃ aṇḍajaṃ aṇḍajā mānusesu, jātiṃ pasaṃsanti tadiṅgha brūthā’’ti.

326其中，「袈裟衣」（kāsāyavatthe）：指金黄色的，如同袈裟衣一般。「成双成对」（duve duve）：指两只一起，成对地。「欢喜的」（nandamane）：指内心喜悦的。“卵生者啊，在人类中称赞何种卵生种类？”这句话的意思是：喂，卵生者，你们在人类中称赞什么样的卵生种类呢？也就是说，你们是说“什么样的卵生？”而称赞，是在人群中赞美“哪一类飞禽？”。这就是它的意思。另外还有一个异读“Kaṃ aṇḍajaṃ aṇḍajamānusesū”ti，意思是：你们在卵生类和人类中，说“什么样的卵生？”而称赞。

Tattha kāsāyavattheti suvaṇṇavaṇṇe kāsāyavatthe viya. Duve duveti dve dve hutvā. Nandamaneti tuṭṭhacitte. Kaṃ aṇḍajaṃ aṇḍajā mānusesu jātiṃ pasaṃsantīti ambho aṇḍajā tumhe manussesu pasaṃsantā kaṃ aṇḍajaṃ jātiṃ kataraṃ nāma aṇḍajanti vatvā pasaṃsanti, kaṃ sakuṇaṃ nāmāti vatvā tumhe manussānaṃ antare vaṇṇentīti attho. ‘‘Kaṃ aṇḍajaṃ aṇḍajamānusesū’’tipi pāṭho. Tassattho – tumhe aṇḍajesu ca mānusesu ca kataraṃ aṇḍajanti vatvā pasaṃsantīti.

327听了这个，鸳鸯说出第二首偈颂：

Taṃ sutvā cakkavāko dutiyaṃ gāthamāha –

70七十。

70.

329“在人类中，他们说我们是互相追随的鸳鸯，不伤害人类；

‘‘Amhe manussesu manussahiṃsa, anubbate cakkavāke vadanti;

330我们在鸟类中被认可为‘天性善良美好’，美丽地游荡在这个湖中。”

Kalyāṇabhāvamhe dijesu sammatā, abhirūpā vicarāma aṇṇave’’ti.

331这里，「人类的伤害者」：因为乌鸦会伤害、恼害人类，所以被这样称呼。「互相追随的」：指彼此跟随、和睦相处，就像生活在一起一样。「鸳鸯」：这是一种卵生的鸟类品种，受到赞美、称赞和谈论。「在鸟类中」：指在所有禽鸟当中，我们在人类中被公认为“天性善良美好”。第二种意义解释是：在人类中，我们也被称为“鸳鸯”；而在鸟类中，我们被认可为“天性善良美好”，意思是鸟类说我们是“天性善良美好”的。「湖中」：在这里，“湖”指的是这个莲花池，在这个莲花池里，就我们两个因为不伤害其他众生，所以美丽地四处游荡。另外，这首偈的第四句，有人读作“na ghāsahetūpi karoma pāpaṃ”。这句的意思是：因为我们不会为了食物而做恶事，所以在人类和鸟类中都被公认为是“天性善良美好”的。

Tattha manussahiṃsāti kāko manusse hiṃsati viheṭheti, tena naṃ evaṃ ālapati. Anubbateti aññamaññaṃ anugate sammodamāne viyasaṃvāse. Cakkavāketi cakkavākā nāma sā aṇḍajajātīti pasaṃsanti vaṇṇenti kathenti. Dijesūti yattakā pakkhino nāma, tesu mayaṃ ‘‘kalyāṇabhāvā’’tipi manussesu sammatā. Dutiye atthavikappe manussesu amhe ‘‘cakkavākā’’tipi vadanti, dijesu pana mayaṃ ‘‘kalyāṇabhāvā’’ti sammatā, ‘‘kalyāṇabhāvā’’ti no dijā vadantīti attho. Aṇṇaveti imasmiṃ ṭhāne saro ‘‘aṇṇavo’’ti vutto, imasmiṃ padumasare mayameva dve janā paresaṃ ahiṃsanato abhirūpā vicarāmāti attho. Imissāya pana gāthāya catutthapadaṃ ‘‘na ghāsahetūpi karoma pāpa’’nti paṭhanti. Tassattho – yasmā mayaṃ ghāsahetūpi pāpaṃ na karoma, tasmā ‘‘kalyāṇabhāvā’’ti amhe manussesu ca dijesu ca sammatā.

332听了这番话，乌鸦说出了第三首偈颂：

Taṃ sutvā kāko tatiyaṃ gāthamāha –

71七十一。

71.

334“在这湖中你们吃着哪些果子，鸳鸯啊，你们又从哪儿吃到肉？

‘‘Kiṃ aṇṇave kāni phalāni bhuñje, maṃsaṃ kuto khādatha cakkavākā;

335你们这些无可指摘的尊贵者，到底是吃什么食物，才拥有这样相称的力气和容颜？”

Kiṃ bhojanaṃ bhuñjatha vo anomā, balañca vaṇṇo ca anapparūpā’’ti.

336这里，「为何」（kiṃ）是以提问的方式来称呼，意思是“喂，鸳鸯们，怎么回事啊？”「在湖中」：就是指在这个湖里。「你们享用」（bhuñje）：就是“你们享用”（bhuñjatha），意思是“你们吃些什么？”「从哪里吃到肉」：是问你们吃的是哪一种众生的身上的肉。「你们享用」（bhuñjatha vo）里的“vo”字只是一个语气虚词，或者和后一句“而有如此相称的力气和容颜”相关联。

Tattha kinti pucchāvasena ālapanaṃ, kiṃ bho cakkavākāti vuttaṃ hoti. Aṇṇaveti imasmiṃ sare. Bhuñjeti bhuñjatha, kiṃ bhuñjathāti attho maṃsaṃ kuto khādathāti katarapāṇānaṃ sarīrato maṃsaṃ khādatha. Bhuñjatha voti vokāro nipātamattaṃ, parapadena vāssa sambandho ‘‘balañca vā vaṇṇo ca anapparūpā’’ti.

337于是，鸳鸯诵出第四首偈颂：

Tato cakkavāko catutthaṃ gāthamāha –

72七十二

72.

339“乌鸦啊，湖中没有果实，鸳鸯又能从哪里找到肉吃呢；

‘‘Na aṇṇave santi phalāni dhaṅka, maṃsaṃ kuto khādituṃ cakkavāke;

340我们以青苔为食物，以不含生命的水为食，并不因为食物的原因而造恶。”

Sevālabhakkhamha apāṇabhojanā, na ghāsahetūpi karoma pāpa’’nti.

341在这里，「鸳鸯」(cakkavāke)是对鸳鸯的称呼。「以不含生命的水为食」(apāṇabhojanā)：指以不含生命的水作为食物。这也就是在显示：我们是以青苔和水作为食物。「并不因食物」(na ghāsahetu)：意思是，我们不会像你们那样，为了食物而造恶。

Tattha cakkavāketi cakkavākassa. Apāṇabhojanāti pāṇakarahitaudakabhojanā. Amhākañhi sevālañceva udakañca bhojananti dasseti. Na ghāsahetūti tumhādisā viya mayaṃ ghāsahetu pāpaṃ na karomāti.

342接着，乌鸦诵出两首偈颂：

Tato kāko dve gāthā abhāsi –

73七十三

73.

344“鸳鸯啊，我不喜欢这个，在此生命形态中，这食物与你相称；

‘‘Na me idaṃ ruccati cakkavāka, asmiṃ bhave bhojanasannikāso;

345过去我曾那样想，后来我有了不同看法，因此我对此产生了疑惑。

Ahosi pubbe tato me aññathā, icceva me vimati ettha jātā.

74七十四。

74.

347我也会吃各种肉、各种水果，以及用盐和油烹制的食物；

‘‘Ahampi maṃsāni phalāni bhuñje, annāni ca loṇiyateliyāni;

348我能在人间享用殊胜的味道，就像英雄征服战场前线后（掠夺受用）一样；

Rasaṃ manussesu labhāmi bhottuṃ, sūrova saṅgāmamukhaṃ vijetvā;

349鸳鸯啊，而我却没有你那样的容色。”

Na ca me tādiso vaṇṇo, cakkavāka yathā tavā’’ti.

350这里的「idaṃ」（这个），指你们吃的食物，我不喜欢。「asmiṃ bhave bhojanasannikāso」（在此生命形态中食物相称者），意思是在现在这个生命形态里，也就是在这个鸳鸯的生命形态中，你与那食物相称、相似、相配，你的身体极为明净，就是这个意思。「tato me aññathā」（由此我有了不同看法）：先前我这样想——见到你们时，你们在这里吃各种水果和鱼肉，因此获得这样的容色；但现在我对此有了不同的看法，就是这个意思。「icceva me」（就这样，我）：正是因为这件事，我对你们的身体容貌产生了疑惑：‘他们吃着这么粗糙的食物，怎么还会有这样的容色呢？’「ahampi」（我也会）：就是‘因为我’的意思，或者这就是原本的读法。「bhuñje」（吃）：我吃。「annāni ca」（以及食物）：以及各种食物。「loṇiyateliyāni」（用盐和油烹制的）：就是加了盐和油烹制的。「rasaṃ」（味）：指在人间的受用，即殊胜的味道。「vijetvā」（征服后）：就像英雄、勇士攻占战场前线后，掠夺并受用一样；我也是这样掠夺而受用的，就是这个意思。「yathā tavā」（像你那样）：尽管我吃这样好的食物，我也没有你那样的容色，所以我不相信你说的话，这是要表明的意思。

Tattha idanti idaṃ tumhākaṃ bhuñjanabhojanaṃ mayhaṃ na ruccati. Asmiṃ bhave bhojanasannikāsoti imasmiṃ bhave bhojanasannikāso yaṃ imasmiṃ cakkavākabhave bhojanaṃ, tvaṃ tena sannikāso taṃsadiso tadanurūpo ahosi, ativiya pasannasarīrosīti attho. Tato me aññathāti yaṃ mayhaṃ pubbe tumhe disvāva ete ettha nānāvidhāni phalāni ceva macchamaṃsañca khādanti, tena evaṃ sobhaggappattāti ahosi, idāni me tato aññathā hotīti attho. Icceva meti eteneva me kāraṇena ettha tumhākaṃ sarīravaṇṇe vimati jātā ‘‘kathaṃ nu kho ete evarūpaṃ lūkhabhojanaṃ bhuñjantā vaṇṇavanto jātā’’ti. Ahampīti ahañhi, ayameva vā pāṭho . Bhuñjeti bhuñjāmi. Annāni cāti bhojanāni ca. Loṇiyateliyānīti loṇatelayuttāni. Rasanti manussesu paribhogaṃ paṇītarasaṃ. Vijetvāti yathā sūro vīrayodho saṅgāmamukhaṃ vijetvā vilumpitvā paribhuñjati, tathā vilumpitvā paribhuñjāmīti attho. Yathā tavāti evaṃ paṇītaṃ bhojanaṃ bhuñjantassapi mama tādiso vaṇṇo natthi, yādiso tava vaṇṇo, tena tava vacanaṃ na saddahāmīti dīpeti.

351接着，鸳鸯说明了他缺乏容色成就的原因，以及自己拥有容色的原因，说了以下的偈颂：

Athassa vaṇṇasampattiyā abhāvakāraṇaṃ attano ca bhāvakāraṇaṃ kathento cakkavāko sesagāthā abhāsi –

75七十五。

75.

353你是个吃不干净东西的人，是个伺机而动的家伙，你的饮食得来非常困苦；

‘‘Asuddhabhakkhosi khaṇānupātī, kicchena te labbhati annapānaṃ;

354乌鸦啊，你不会对树上的果实感到满足，也不会对墓地里那些肉感到满足。

Na tussasī rukkhaphalehi dhaṅka, maṃsāni vā yāni susānamajjhe.

76七十六。

76.

356乌鸦啊，那个用粗暴手段得到财富之后再加以享用的伺机而动者，

‘‘Yo sāhasena adhigamma bhoge, paribhuñjati dhaṅka khaṇānupātī;

357这样一来，他的自性会责备他；受到责备后，他就舍去了容色和力量。

Tato upakkosati naṃ sabhāvo, upakkuṭṭho vaṇṇabalaṃ jahāti.

77七十七。

77.

359如果一个人哪怕只是稍微地享受寂灭之乐，以不粗暴、不害他命的方式，

‘‘Appampi ce nibbutiṃ bhuñjatī yadi, asāhasena aparūpaghātī;

360那么他就会拥有力量和美好的容色，因为并非所有的容色都只是靠饮食成就的。

Balañca vaṇṇo ca tadassa hoti, na hi sabbo āhāramayena vaṇṇo’’ti.

361在这里，「食不净者」：你因为偷窃、诈骗而获取食物，所以是「食不净者」。「乘隙者」：指有在放逸的刹那趁机侵入的习性。「以艰难」：你靠着苦头得到饮食。「或那些肉」：或者是指坟场中间的那些肉，你并不因此满足。「从此」：之后。「自己就会呵责他」：自己就会指斥那个人。「被呵责」：被自己以及别人呵责、指责，由于被驱摈而感到悔恨，失去了气色和力量。「若享受寂灭之乐」：如果不恼害他人，即使只是享用一点点依法得到的寂灭之食。「那时他拥有」：那个时候，那位智者的身体才有力量和气色。「由食物所成」：由种种食物所成。（这是说：）喂，乌鸦啊，所谓的「气色」有四种生起因，并不是单靠食物就有，也靠时节、心和业而有。

Tattha asuddhabhakkhosīti tvaṃ thenetvā vañcetvā bhakkhanato asuddhabhakkho asi. Khaṇānupātīti pamādakkhaṇe anupatanasīlo. Kicchenateti tayā dukkhena annapānaṃ labbhati. Maṃsāni vā yānīti yāni vā susānamajjhe maṃsāni, tehi na tussasi. Tatoti pacchā. Upakkosati naṃ sabhāvoti attāva taṃ puggalaṃ garahi. Upakkuṭṭhoti attanāpi parehipi upakkuṭṭho garahito vippaṭisāritāya vaṇṇañca balañca jahāsi. Nibbutiṃ bhuñjatī yadīti yadi pana paraṃ aviheṭhetvā appakampi dhammaladdhaṃ nibbutibhojanaṃ bhuñjati. Tadassa hotīti tadā assa paṇḍitassa sarīre balañca vaṇṇo ca hoti. Āhāramayenāti nānappakārena āhāreneva. Idaṃ vuttaṃ hoti – bho kāka, vaṇṇo nāmesa catusamuṭṭhāno, so na āhāramatteneva hoti, utucittakammehipi hotiyevāti.

362就这样，鸳鸯以种种方法呵责乌鸦。乌鸦感到羞耻，叫着“我才不要你的气色，呱——呱——”，就飞走了。

Evaṃ cakkavāko anekapariyāyena kākaṃ garahi. Kāko harāyitvā ‘‘na mayhaṃ tava vaṇṇena attho, kā kā’’ti vassanto palāyi.

363导师引出这番法的开示，阐明诸谛后，把本生连结起来；在诸谛结束时，那贪欲比丘便住立于不来果。当时，乌鸦是贪欲比丘，雌鸳鸯是罗睺罗母，而雄鸳鸯就是我。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne lolabhikkhu anāgāmiphale patiṭṭhahi. Tadā kāko lolabhikkhu ahosi, cakkavākī rāhulamātā, cakkavāko pana ahameva ahosinti.

372《鸳鸯本生注》第八。

Cakkavākajātakavaṇṇanā aṭṭhamā.

364[435] 9.《黄旃檀色染本生注》

[435] 9. Haliddirāgajātakavaṇṇanā

365「善忍」：这是导师住在祇园时，针对粗少女诱惑所作的讲述。这则本生故事将在《十三集·小那罗陀本生》（Jā. 1.13.40 以下）中详细呈现。而在过去的故事里，那位少女知道她已经破坏了那位苦行沙弥的戒，使他处于自己的掌控之中后，心想：“我要哄骗这个人，把他引向人间的路。”于是她说：“在远离色等欲乐功德的阿兰若里持戒，并不称为大果；在人间的路上，当色等对象现前时，才称为大果。来吧，跟我一起去那里持戒，你要阿兰若做什么？”并说了第一首偈颂——

Sutitikkhanti idaṃ satthā jetavane viharanto thullakumārikāpalobhanaṃ ārabbha kathesi. Vatthu terasakanipāte cūḷanāradajātake (jā. 1.13.40 ādayo) āvi bhavissati. Atītavatthumhi pana sā kumārikā tassa tāpasakumārassa sīlaṃ bhinditvā attano vase ṭhitabhāvaṃ ñatvā ‘‘imaṃ vañcetvā manussapathaṃ nessāmī’’ti cintetvā ‘‘rūpādikāmaguṇavirahite araññe rakkhitasīlaṃ nāma na mahapphalaṃ hoti, manussapathe rūpādīnaṃ paccupaṭṭhāne mahapphalaṃ hoti, ehi mayā saddhiṃ tattha gantvā sīlaṃ rakkhāhi, kiṃ te araññenā’’ti vatvā paṭhamaṃ gāthamāha –

7878.

78.

367「在阿兰若、在僻静的卧坐处，善于安忍；

‘‘Sutitikkhaṃ araññamhi, pantamhi sayanāsane;

368而那些在村落中能忍耐的人，他们比你更殊胜。

Ye ca gāme titikkhanti, te uḷāratarā tayā’’ti.

369这里，「善忍」是指善于安忍。「忍耐」的意思是忍受寒冷等等。

Tattha sutitikkhanti suṭṭhu adhivāsanaṃ. Titikkhantīti sītādīni adhivāsenti.

370他听了这话，那位苦行少年说：「我父亲到森林里去了，等他回来后，我向他辞行再去。」她想：「听说他还有父亲。如果让他父亲看见我，他会用扁担头打我，把我打死。我应当先走才是。」于是她对他说：「既然这样，那我就先走，在路上会留下路标，你随后跟来吧。」说完就走了。自从她离开以后，他既不捡柴，也不取饮用水，还不准备盥洗用水，只是忧愁地坐着。父亲回来时，他也不起身迎接。父亲知道「这儿子是被女人迷住了」，但仍然问他：「孩子，为什么不捡柴，不取饮用水，也不准备盥洗用水，只是忧愁地坐着呢？」于是，那位苦行少年向父亲问道：「父亲，听说在森林里守护戒律并没有大果，在人间的道路上才有大果。我要去那里守护戒律。我的同伴对我说‘请你一定来’，然后先走了。我要和他一起去。在那里居住时，我应该亲近怎样的男子呢？」他这样问着，说出了第二首偈颂：

Taṃ sutvā tāpasakumāro ‘‘pitā me araññaṃ gato, tasmiṃ āgate taṃ āpucchitvā gamissāmī’’ti āha. Sā cintesi ‘‘pitā kirassa atthi, sace maṃ so passissati, kājakoṭiyā maṃ pothetvā vināsaṃ pāpessati, mayā paṭhamameva gantabba’’nti. Atha naṃ sā ‘‘tena hi ahaṃ maggasaññaṃ kurumānā paṭhamataraṃ gamissāmi, tvaṃ pacchā āgacchāhī’’ti vatvā agamāsi. So tassā gatakāle neva dārūni āhari, na pānīyaṃ, na paribhojanīyaṃ upaṭṭhāpesi, kevalaṃ pajjhāyantova nisīdi, pitu āgamanakāle paccuggamanaṃ nākāsi. Atha naṃ pitā ‘‘itthīnaṃ vasaṃ gato eso’’ti ñatvāpi ‘‘kasmā tāta, neva dārūni āhari, na pānīyaṃ, na paribhojanīyaṃ upaṭṭhāpesi, pajjhāyantoyeva pana nisinnosī’’ti āha. Atha naṃ tāpasakumāro ‘‘tāta, araññe kira rakkhitasīlaṃ nāma na mahapphalaṃ hoti, manussapathe mahapphalaṃ , ahaṃ tattha gantvā sīlaṃ rakkhissāmi, sahāyo me maṃ ‘āgaccheyyāsī’ti vatvā purato gato, ahaṃ teneva saddhiṃ gamissāmi, tattha pana vasantena mayā kataro puriso sevitabbo’’ti pucchanto dutiyaṃ gāthamāha –

79七十九。

79.

372「我由阿兰若来到村镇后，父亲！我应该亲近怎样的持戒者、怎样的有修持者呢？

‘‘Araññā gāmamāgamma, kiṃsīlaṃ kiṃvataṃ ahaṃ;

373父亲！您既被我问到，就请为我说明，我应该亲近怎样的男子吧。」

Purisaṃ tāta seveyyaṃ, taṃ me akkhāhi pucchito’’ti.

374那时，他的父亲为他开示，说出了其余的偈颂：

Athassa pitā kathento sesagāthā abhāsi –

80八十。

80.

376“孩子！他如果对你有信任，也能容忍你的信任；

‘‘Yo te vissāsaye tāta, vissāsañca khameyya te;

377他恭敬好学又能忍耐，你离开这里后应亲近这样的人。

Sussūsī ca titikkhī ca, taṃ bhajehi ito gato.

81八十一。

81.

379他如果身、语、意都不造作不善行；

‘‘Yassa kāyena vācāya, manasā natthi dukkaṭaṃ;

380他就像靠在胸口一样可靠，你离开这里后应亲近这样的人。

Urasīva patiṭṭhāya, taṃ bhajehi ito gato.

82八十二。

82.

382他依法而行，即使正这样行道，也不自负地认为‘我在行道’；

‘‘Yo ca dhammena carati, carantopi na maññati;

383他行为清净且具足智慧，你离开这里后应亲近这样的人。”

Visuddhakāriṃ sappaññaṃ, taṃ bhajehi ito gato.

83八十三。

83.

385「郁金色染的猴心」：指如同被郁金颜色染着、变化不定的心。「男子」：指那个既有贪染又离贪的男子；

‘‘Haliddirāgaṃ kapicittaṃ, purisaṃ rāgavirāginaṃ;

386那样的男子，亲爱的，不要亲近；即使整个世界空无一人，只剩他一个。

Tādisaṃ tāta mā sevi, nimmanussampi ce siyā.

84八十四。

84.

388「如同忿怒的毒蛇」：指就像被激怒的毒蛇。「如同涂满粪便的大路」：指就像布满粪便的大路；

‘‘Āsīvisaṃva kupitaṃ, mīḷhalittaṃ mahāpathaṃ;

389应远远地避开，就像车子避开不平坦的道路。

Ārakā parivajjehi, yānīva visamaṃ pathaṃ.

85八十五。

85.

391亲爱的，如果过分亲近愚人，各种无义的损失就会增长；

‘‘Anatthā tāta vaḍḍhanti, bālaṃ accupasevato;

392「切莫与愚人交往」：就像和敌人相处一样，任何时候都不要和愚人往来。

Māssu bālena saṃgacchi, amitteneva sabbadā.

86八十六。

86.

394「因此，亲爱的，我请求你，请听从我的话」：所以，孩子，我恳求你，请你听从我的这番话。

‘‘Taṃ tāhaṃ tāta yācāmi, karassu vacanaṃ mama;

395「切莫与愚人交往」：不要和愚人混在一起。「与愚人共处是痛苦的」：跟愚人相处本来就是件苦事。

Māssu bālena saṃgacchi, dukkho bālehi saṅgamo’’ti.

396其中，「谁使你信任」（yo te vissāsayeti），意思是那个能让你信任的人。「能容忍你」（Khameyya te），就是能容忍你对他所建立的那份信任。「有闻法意乐且能忍耐」（Sussūsī ca titikkhī cā），这是指他应具备想听你说话的心，并且具备以接受教诫来忍耐的心——这是词义。「如安住在胸」（Urasīva patiṭṭhāya），是说就像儿子安稳地靠在母亲的胸口那样，能这样安住下来，把他当成自己的母亲一般去亲近他——他这样说。「谁依法而行」（Yo ca dhammena carati），指的是谁以三种善行所包含的善法而过活。「不慢」（Na maññati），是说即使他这样行持善法，也不会生起“我正在行法”的骄慢。「行清净者」（Visuddhakārin），是造作十善业道等清净行的人。

Tattha yo te vissāsayeti yo tava vissāseyya. Khameyya teti yo ca tava attani tayā kataṃ vissāsaṃ khameyya. Sussūsī ca titikkhī cāti tava vacanaṃ sussūsāya ceva vacanādhivāsanena ca samannāgato bhaveyyāti attho. Urasīva patiṭṭhāyāti yathā mātu urasi putto patiṭṭhāti, evaṃ patiṭṭhahitvā attano mātaraṃ viya maññamāno taṃ bhajeyyāsīti vadati. Yo ca dhammena caratīti yo tividhena sucaritena dhammena iriyati. Na maññatīti tathā carantopi ‘‘ahaṃ dhammaṃ carāmī’’ti mānaṃ na karoti. Visuddhakārinti visuddhānaṃ dasakusalakammapathānaṃ kārakaṃ.

397「贪染与离染者」（Rāgavirāgin）：指的是既贪染又离染，即染着之后当下又立即离染的自性。「即使无人也」（Nimmanussampi ce siyā）：即使整个阎浮提大地都空无一人，只剩下那么一个人，就算这样，也千万别去亲近那种人。「大路」（Mahāpatha）：就像一条沾满了粪便的道路。「如车」（Yānīva）：好比乘车赶路一样。「不平坦」（Visama）：指路面有洼地、有高坡、有树桩、有石头等，高低不平。「亲近愚人」（Bālaṃ accupasevato）：这是指对于缺乏智慧、过度去亲近愚人的人。「始终」（Sabbadā）：孩子，跟愚人在一起生活，叫做如同跟敌人共住一样，那在任何时候、恒常不间断地，都是苦的。「因此我」（Taṃ tāhaṃ）：正是因为那个原因，我才会这样说。

Rāgavirāginanti rāginañca virāginañca rajjitvā taṃkhaṇaññeva virajjanasabhāvaṃ. Nimmanussampi ce siyāti sacepi sakalajambudīpatalaṃ nimmanussaṃ hoti, soyeva eko manusso tiṭṭhati, tathāpi tādisaṃ mā sevi. Mahāpathanti gūthamakkhitaṃ maggaṃ viya. Yānīvāti yānena gacchanto viya. Visamanti ninnaunnatakhāṇupāsāṇādivisamaṃ. Bālaṃ accupasevatoti bālaṃ appaññaṃ atisevantassa. Sabbadāti tāta, bālena saha saṃvāso nāma amittasaṃvāso viya sabbadā niccakālameva dukkho. Taṃ tāhanti tena kāraṇena taṃ ahaṃ.

398他这样被父亲教导后，便说道：“父亲啊，我如果去了人间，没办法找到像你们这样的智者，我很害怕去那里，我就留在这，在你们跟前住下来吧。”于是，父亲又给了他更进一步的教导，并教给他遍作相的准备方法。没过多久，他就生起了神通和各种等至，最后和父亲一同以梵天界为归宿。

So evaṃ pitarā ovadito ‘‘tāta, ahaṃ manussapathaṃ gantvā tumhādise paṇḍite na labhissāmi, tattha gantuṃ bhāyāmi, idheva tumhākaṃ santike vasissāmī’’ti āha. Athassa bhiyyopi ovādaṃ datvā kasiṇaparikammaṃ ācikkhi. So na cirasseva abhiññāsamāpattiyo nibbattetvā saddhiṃ pitarā brahmalokaparāyaṇo ahosi.

399导师引述了这个法教的开示之后，便揭示诸谛，并统合本生故事。在谛的结尾，那位生起厌离心的比丘，便安住在入流果上。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne ukkaṇṭhitabhikkhu sotāpattiphale patiṭṭhahi.

400那时，那位苦行青年就是这位心生厌离的比丘，那位少女就是Thullakumārikā，而那位苦行父亲则是我。

Tadā tāpasakumāro ukkaṇṭhitabhikkhu ahosi, kumārikā thullakumārikāva, pitā tāpaso pana ahameva ahosinti.

410Haliddirāga本生经注释第九

Haliddirāgajātakavaṇṇanā navamā.

401[436] 第十箱本生经注释

[436] 10. Samuggajātakavaṇṇanā

402「你们从哪里来？」这件事是世尊住在祇园时，针对一位心生厌离的比丘而说的。世尊问那位比丘：“比丘，听说你确实生起厌离心了，是真的吗？”他回答：“是真的，世尊。”于是世尊说：“比丘，你为什么渴望女人？所谓女人，本身就是卑贱、不知感恩的。过去，有檀那婆罗刹把她吞进肚里，用腹部怀着她来保护，都没办法让女人只依靠一个男人。你又怎么能做得到呢？”说完，世尊便引出了过去的故事。

Kutonu āgacchathāti idaṃ satthā jetavane viharanto ukkaṇṭhitabhikkhuṃ ārabbha kathesi. Tañhi satthā ‘‘saccaṃ kira tvaṃ bhikkhu ukkaṇṭhitosī’’ti pucchitvā ‘‘saccaṃ, bhante’’ti vutte ‘‘kasmā bhikkhu mātugāmaṃ patthesi, mātugāmo nāmesa asabbho akataññū, pubbe dānavarakkhasā gilitvā kucchinā pariharantāpi mātugāmaṃ rakkhituṃ ekapurisanissitaṃ kātuṃ nāsakkhiṃsu, tvaṃ kathaṃ sakkhissasī’’ti vatvā atītaṃ āhari.

403过去，在波罗奈由梵授王统治的时期，菩萨舍弃了爱欲，进入雪山，出家成为仙人。他证得了神通与禅定，靠各种果实维持生活。在他住的叶庵不远处，住着一个檀那婆罗刹。那个罗刹时常到大士身边来听法，但在森林中有人走的路上，他就会守在那里，抓住过往的人吃掉。那时，迦尸国有一位良家女子，容貌非常美丽，住在某个边地村里。有一天，她去看望父母，在返回的时候，她身边的随从被那罗刹看见了。罗刹露出恐怖的样子冲过来，众人吓得把手里抓着的武器都扔了，四散逃跑。罗刹看到车中坐着一位美貌的女人，心被迷住了，便把她带到自己洞里，娶她为妻。从那以后，罗刹就拿来酥油、米、鱼、肉等食物，还有各种甘甜的果实来养她，又用衣服和装饰品把她打扮起来。为了保护她，罗刹把她放进一个小箱子里，然后吞下箱子，用腹部怀着她。有一天，罗刹想去沐浴，就来到一个湖边，把箱子呕出来，把她从里面取出来，给她沐浴、涂香、装扮好，对她说：“你去稍微透透气吧。”便把她放在箱子附近。自己则下水走到浴场，因为对她没有戒心，就走得稍远一些去沐浴了。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente bodhisatto kāme pahāya himavantaṃ pavisitvā isipabbajjaṃ pabbajitvā abhiññā ca samāpattiyo ca nibbattetvā phalāphalena yāpento vihāsi. Tassa paṇṇasālāya avidūre eko dānavarakkhaso vasati. So antarantarā mahāsattaṃ upasaṅkamitvā dhammaṃ suṇāti, aṭaviyaṃ pana manussānaṃ sañcaraṇamagge ṭhatvā āgatāgate manusse gahetvā khādati. Tasmiṃ kāle ekā kāsiraṭṭhe kuladhītā uttamarūpadharā aññatarasmiṃ paccantagāme nivutthā hoti. Tassā ekadivasaṃ mātāpitūnaṃ dassanatthāya gantvā paccāgamanakāle parivāramanusse disvā so dānavo bheravarūpena pakkhandi. Manussā bhītā gahitagahitāvudhāni chaḍḍetvā palāyiṃsu. Dānavo yāne nisinnaṃ abhirūpaṃ mātugāmaṃ disvā paṭibaddhacitto hutvā taṃ attano guhaṃ netvā bhariyaṃ akāsi. Tato paṭṭhāya sappitelataṇḍulamacchamaṃsādīni ceva madhuraphalāphalāni ca āharitvā taṃ posesi, vatthālaṅkārehi ca naṃ alaṅkaritvā rakkhaṇatthāya ekasmiṃ karaṇḍake pakkhipitvā karaṇḍakaṃ gilitvā kucchinā pariharati. So ekadivasaṃ nhāyitukāmatāya ekaṃ saraṃ gantvā karaṇḍakaṃ uggilitvā taṃ tato nīharitvā nhāpetvā vilimpetvā alaṅkāretvā ‘‘thokaṃ tava sarīraṃ utuṃ gaṇhāpehī’’ti taṃ karaṇḍakasamīpe ṭhapetvā sayaṃ nhānatitthaṃ otaritvā taṃ anāsaṅkamāno thokaṃ dūraṃ gantvā nhāyi.

404就在那时，有一位名叫瓦瑜子的持明者，佩着剑从空中飞过。那女人看见他，便用手打了个“来”的手势。持明者就迅速降了下来。女人马上把他放进箱子里，然后自己一边望着罗刹回来的方向，一边坐在箱子上面。看到罗刹回来了，她趁罗刹还没走到箱子旁边的时候，就打开箱子，钻了进去，躺在持明者身上，再盖上自己的布。罗刹回来后，没有检查箱子，心里想着“就是我的女人而已”，便把箱子吞了下去。在回自己洞窟的路上，罗刹心想：“我很久没见到那位苦行沙门了，今天先去拜访礼拜他一下吧。”于是他就朝那位苦行沙门的住处走去。苦行沙门从远处看见他过来，就已经知道有两个人正在他肚子里，于是便用打招呼的方式说出了第一首偈颂——

Tasmiṃ samaye vāyussaputto nāma vijjādharo sannaddhakhaggo ākāsena gacchati. Sā taṃ disvā ‘‘ehī’’ti hatthamuddaṃ akāsi, vijjādharo khippaṃ otari. Atha naṃ sā karaṇḍake pakkhipitvā dānavassa āgamanaṃ olokentī karaṇḍakūpari nisīditvā taṃ āgacchantaṃ disvā tassa attānaṃ dassetvā tasmiṃ karaṇḍakasamīpaṃ asampatteyeva karaṇḍakaṃ vivaritvā anto pavisitvā vijjādharassa upari nipajjitvā attano sāṭakaṃ pārupi. Dānavo āgantvā karaṇḍakaṃ asodhetvā ‘‘mātugāmoyeva me’’ti saññāya karaṇḍakaṃ gilitvā attano guhaṃ gacchanto antarāmagge cintesi ‘‘tāpaso me ciraṃ diṭṭho, ajja tāva naṃ gantvā vandissāmī’’ti. So tassa santikaṃ agamāsi. Tāpasopi naṃ dūratova āgacchantaṃ disvā dvinnaṃ janānaṃ kucchigatabhāvaṃ ñatvā sallapanto paṭhamaṃ gāthamāha –

87八十七。

87.

406「你们从哪里来」：你们三位是从哪里来的呀？欢迎，欢迎！请在这座位上坐吧。

‘‘Kuto nu āgacchatha bho tayo janā, svāgatā etha nisīdathāsane;

407“诸位贤友，你们还好吗，身体无恙吧？因为你们已经很久没有来这里了。”

Kaccittha, bhonto kusalaṃ anāmayaṃ, cirassamabbhāgamanañhi vo idhā’’ti.

408在这里，「bhoti」是称呼语。「Kaccittha」意思是：你们好吗？你们存在吗？你们活着吗？接着，他再次以「bhonto」来称呼，说道：「Kusalaṃ anāmayanti」意思是：你们是否安乐、健康？「Cirassamabbhāgamanañhi vo idhāti」意思是：今天你们来到这里，已经是隔了很久的事了。

Tattha bhoti ālapanaṃ. Kaccitthāti kacci hotha bhavatha vijjatha. Bhontoti puna ālapanto āha. Kusalaṃ anāmayanti kacci tumhākaṃ kusalaṃ ārogyaṃ. Cirassamabbhāgamanañhi vo idhāti ajja tumhākaṃ idha abbhāgamanañca ciraṃ jātaṃ.

409檀那婆听了这话后心想：“我明明是一个人来到这苦行者这里的，可这位苦行者却说‘三个人’。他到底在说些什么？他是真的知道实情才这么说，还是他疯了，在胡言乱语？”这样想过之后，他走近苦行者，礼拜后，坐在一旁，和他交谈着，说出了第二首偈颂——

Taṃ sutvā dānavo ‘‘ahaṃ imassa tāpasassa santikaṃ ekakova āgato, ayañca tāpaso ‘tayo janā’ti vadati, kiṃ nāmesa katheti, kiṃ nu kho sabhāvaṃ ñatvā katheti, udāhu ummattako hutvā vilapatī’’ti cintetvā tāpasaṃ upasaṅkamitvā vanditvā ekamantaṃ nisīditvā tena saddhiṃ sallapanto dutiyaṃ gāthamāha –

88八十八。

88.

411“只有我一个人今天来到这里，也没有任何第二个人跟我一起来；”

‘‘Ahameva eko idha majja patto, na cāpi me dutiyo koci vijjati;

412“大德！您是意指什么才这么说的？‘你们三位是从哪里来的呀？’”

Kimeva sandhāya te bhāsitaṃ ise, kuto nu āgacchatha bho tayo janā’’ti.

413在这里，「idha majja」就是指“今天在这里”。「Kimeva sandhāya te bhāsitaṃ ise」意思是：“大德！仙人！您究竟是意指什么而说出这样的话？请您先给我讲明白，然后再继续说！”

Tattha idha majjāti idha ajja. Kimeva sandhāya te bhāsitaṃ iseti bhante, isi kiṃ nāmetaṃ sandhāya tayā bhāsitaṃ, pākaṭaṃ tāva me katvā kathehīti.

414苦行者问道：“贤友！你是真的想听吗？”当对方回答：“是的，大德！”之后，他便说：“既然如此，那你就好好听吧。”然后说出了第三首偈颂——

Tāpaso ‘‘ekaṃsenevāvuso sotukāmosī’’ti pucchitvā ‘‘āma, bhante’’ti vutte ‘‘tena hi suṇāhī’’ti vatvā tatiyaṃ gāthamāha –

89八十九。

89.

416“你孤身一人，还有你心爱的妻子，被一同放进盒子沉到了里面；”

‘‘Tuvañca eko bhariyā ca te piyā, samuggapakkhittanikiṇṇamantare;

417“她被你保护着，却一直待在你自己的肚子里，和一个叫作风之子的持明者一起在那里欢爱。”

Sā rakkhitā kucchigatāva te sadā, vāyussaputtena sahā tahiṃ ratā’’ti.

418在这里，「你是一个人」意思是首先你只是孤零零一个人。「被放入沉入内部」：指被放进去、被沉没在里面。意思是，你因为想保护那个妻子，总把她装在盒子里，连同盒子一起沉放下去，也就是安放在你的肚子里。「与风之子一起」：就是和这个叫作风之子的持明者一起。「在那里享乐」：就在那里，也就是你的肚子里，她尽情沉溺在烦恼的欲乐中。而现在，你带着这个女人，心里想着‘我要让她只依靠一个男人’，竟然用肚子护着她，顺便连她的奸夫也一起扛着走！

Tattha tuvañca ekoti paṭhamaṃ tāva tvaṃ eko jano. Pakkhittanikiṇṇamantareti pakkhittānikiṇṇaantare taṃ tattha bhariyaṃ rakkhitukāmena sadā tayā samugge pakkhittā saddhiṃ samuggena nikiṇṇā antare, antokucchiyaṃ ṭhapitāti attho. Vāyussaputtena sahāti evaṃnāmakena vijjādharena saddhiṃ. Tahiṃ ratāti tattha tava antokucchiyaññeva kilesaratiyā ratā. So dāni tvaṃ mātugāmaṃ ‘‘ekaṃ purisanissitaṃ karissāmī’’ti kucchināpi pariharanto tassā jāraṃ ukkhipitvā carasīti.

419听了这话，檀那婆心想：“持明者大多精通种种幻术，万一他手里有剑，就算剖开我的肚子也能逃掉。”他吓得惊慌失措，连忙把小盒子吐了出来，放在面前。世尊证得正自觉后，为了说明这件事的来龙去脉，诵出第四首偈颂——

Taṃ sutvā dānavo ‘‘vijjādharā nāma bahumāyā honti, sacassa khaggo hatthagato bhavissati, kucchiṃ me phāletvāpi palāyissatī’’ti bhītatasito hutvā khippaṃ karaṇḍakaṃ uggilitvā purato ṭhapesi. Satthā abhisambuddho hutvā taṃ pavattiṃ pakāsento catutthaṃ gāthamāha –

90九十。

90.

421“他心生恐惧，因那位仙人的记说，那檀那婆当即把盒子吐了出来；”

‘‘Saṃviggarūpo isinā viyākato, so dānavo tattha samuggamuggili;

422“只见妻子戴着纯净的花环，正和风之子一起在里面欢爱。”

Addakkhi bhariyaṃ sucimāladhāriniṃ, vāyussaputtena sahā tahiṃ rata’’nti.

423在这里，「addakkhi」（看见）指的是：他打开了那个篮子，于是看见了。

Tattha addakkhīti so karaṇḍakaṃ vivaritvā addasa.

424可是，就在篮子刚刚被打开的瞬间，那位持明者便诵持了明咒，接着拿起剑，腾空而起。看到这一幕，檀那婆心中生起了对大士的欢喜，于是以赞颂为开头，说出了下面剩下的几首偈颂——

Karaṇḍake pana vivaṭamatteyeva vijjādharo vijjaṃ jappitvā khaggaṃ gahetvā ākāsaṃ pakkhandi. Taṃ disvā dānavo mahāsattassa tussitvā thutipubbaṅgamā sesagāthā abhāsi –

91九十一。

91.

426“善于观察相的、跟随已升起的苦行者的人，那些低劣的人们，陷入了放逸女人的掌控；就像在这里，生命确实被守护住了一样，而这个邪恶的女人，如此待我，却对另一个人满心欢喜。”

‘‘Sudiṭṭharūpamuggatapānuvattinā, hīnā narā ye pamadāvasaṃ gatā;

427“在日间与夜间，她都被我这个苦行者所承事服侍，就如同在咖毕拉瓦图林居住时，侍奉祭火一般。”

Yathā have pāṇarivettha rakkhitā, duṭṭhā mayī aññamabhippamodayi.

92九十二。

92.

429“这个女人，她逾越了法，践行的都是非正法，一副怠惰懒散的样子，专爱与那些放逸的女人厮混。”

‘‘Divā ca ratto ca mayā upaṭṭhitā, tapassinā jotirivā vane vasaṃ;

430“我曾想：‘这身体的正中央住着的，是属于我的她’，她却是个没有正念、不知自我约束的人。这个女人，逾越了法，践行的都是非正法，一副怠惰懒散的样子，专爱与那些放逸的女人厮混。”

Sā dhammamukkamma adhammamācari, akiriyarūpo pamadāhi santhavo.

93九十三

93.

432我想：「她住在我身体中央，是属于我的。」但她其实没有正念，也不约束自己。

‘‘Sarīramajjhamhi ṭhitāti maññahaṃ, mayhaṃ ayanti asatiṃ asaññataṃ;

433她背离了正法，行于非正法，一副懒散无为的样子，和放逸的女人交结往来。

Sā dhammamukkamma adhammamācari, akiriyarūpo pamadāhi santhavo.

94九十四

94.

435「我被保护得很好」——这怎么能放心呢？对于那些心意变化多端的女人，根本谈不上什么守护。

‘‘Surakkhitaṃ meti kathaṃ nu vissase, anekacittāsu na hatthi rakkhaṇā;

436因为她们就像悬崖和深渊，在这里如果放逸，就一定会走向毁灭。

Etā hi pātālapapātasannibhā, etthappamatto byasanaṃ nigacchati.

95九十五

95.

438因此，那些远离女人而生活的人，才是真正快乐而没有忧愁的。

‘‘Tasmā hi te sukhino vītasokā, ye mātugāmehi caranti nissaṭā;

439想要追求这种安稳、最上法的人，不应该与女人建立交往。

Etaṃ sivaṃ uttamamābhipatthayaṃ, na mātugāmehi kareyya santhava’’nti.

440在这里，「善见形相，随苦行增长」：大德，因为随顺苦行的增长，仙人善巧地看清了这个道理。「低劣的」指下贱。「犹如守护自己的生命一般被保护」是说，她被我像自己的生命一样带在肚子里保护着。「对我背叛」指她如今做了损害朋友的事后，背叛了我，而去喜欢别的男人。「如火一般」：就像住在森林里的苦行者照料的火，被我这个住在森林里的苦行者伺候着。「她践踏了法」是指她跨越、违犯了正法。「不应为的状态」就是不该去做的事。「我误以为她处于我身中」及「这是我的」：意思是，对于这个没有正念、毫不调伏、具足非善人法、无道德的女人，我竟然错误地以为“她住在我的身体里”以及“她是我的”。

Tattha sudiṭṭharūpamuggatapānuvattināti bhante, isi uggatapānuvattinā tayā sudiṭṭharūpaṃ idaṃ kāraṇaṃ. Hīnāti nīcā. Yathā have pāṇarivettha rakkhitāti ayaṃ mayā attano pāṇā viya ettha antokucchiyaṃ pariharantena rakkhitā. Duṭṭhā mayīti idāni mayi mittadubbhikammaṃ katvā duṭṭhā aññaṃ purisaṃ abhippamodati. Jotirivā vane vasanti vane vasantena tapassinā aggi viya mayā upaṭṭhitā paricaritā. Sā dhammamukkammāti sā esā dhammaṃ okkamitvā atikkamitvā. Akiriyarūpoti akattabbarūpo. Sarīramajjhamhi ṭhitāti maññahaṃ, mayhaṃ ayanti asatiṃ asaññatanti imaṃ asatiṃ asappurisadhammasamannāgataṃ asaññataṃ dussīlaṃ ‘‘mayhaṃ sarīramajjhamhi ṭhitā’’ti ca ‘‘mayhaṃ aya’’nti ca maññāmi.

441「我被妥善保护——如何能信任呢？」意思是：一个有智慧的人怎么会相信「她被我保护得很好」呢？因为像我这样把她保护在肚子里，也没能守护住。「如同深渊之悬崖」是说：她们因为对世间乐味的贪着而难以满足，就像大海中被称为深渊的悬崖一样。「于此放逸者」指对于像这样没有德行的女人放逸的人，会遭遇巨大的灾难。「因此」指因为受女人支配的人会遭到彻底毁灭，所以那些脱离女人而生活的人，才是快乐的。「此吉祥」指这种脱离女人、离群独处的修行生活，这本身就是禅那的快乐，是安稳、安全、最上的法，是应当希求的。希望得到这个的人，就不应该与女人有任何交往。

Surakkhitaṃ meti kathaṃ nu vissaseti ayaṃ mayā surakkhitāti kathaṃ paṇḍito vissāseyya, yatra hi nāma mādisopi antokucchiyaṃ rakkhanto rakkhituṃ nāsakkhi. Pātālapapātasannibhāti lokassādena duppūraṇīyattā mahāsamudde pātālasaṅkhātena papātena sadisā. Etthappamattoti etāsu evarūpāsu nigguṇāsu pamatto puriso mahābyasanaṃ pāpuṇāti. Tasmā hīti yasmā mātugāmavasaṃ gatā mahāvināsaṃ pāpuṇanti, tasmā ye mātugāmehi nissaṭā hutvā caranti, te sukhino. Etaṃ sivanti yadetaṃ mātugāmato nissaṭānaṃ visaṃsaṭṭhānaṃ caraṇaṃ, etaṃ jhānasukhameva sivaṃ khemaṃ uttamaṃ abhipatthetabbaṃ, etaṃ patthayamāno mātugāmehi saddhiṃ santhavaṃ na kareyyāti.

442这样说完后，那个非人扑倒在大士脚下，说：「大德，我靠您才活下来。我差点被这个邪恶的女人和持明者杀死。」他这样赞叹大士。大士为他说法后，说：「不要对她做任何恶事，受持戒律吧。」便让那个非人安住在五戒之中。那非人说：「即使把她放在肚子里保护，我也守护不了，还有谁能守护呢？」于是把她遣走，自己回到森林里去了。

Evañca pana vatvā dānavo mahāsattassa pādesu nipatitvā ‘‘bhante, tumhe nissāya mayā jīvitaṃ laddhaṃ, ahaṃ imāya pāpadhammāya vijjādharena mārāpito’’ti mahāsattaṃ abhitthavi. Sopissa dhammaṃ desetvā ‘‘imissā mā kiñci pāpaṃ akāsi, sīlāni gaṇhāhī’’ti taṃ pañcasu sīlesu patiṭṭhāpesi. Dānavo ‘‘ahaṃ kucchinā pariharantopi taṃ rakkhituṃ na sakkomi, añño ko rakkhissatī’’ti taṃ uyyojetvā attano araññameva agamāsi.

443世尊开示了这个法教后，揭示了诸谛，并连接了本生故事。在诸谛结束时，那位感到厌离的比丘证得了入流果。那时的天眼苦行者就是我。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne ukkaṇṭhitabhikkhu sotāpattiphale patiṭṭhahi. Tadā dibbacakkhukatāpaso ahameva ahosinti.

454《榕树本生》的注疏到此结束。这是第十个。

Samuggajātakavaṇṇanā dasamā.

444[437] 11. 《腐肉本生》的注释。

[437] 11. Pūtimaṃsajātakavaṇṇanā

445「Nakho me ruccatī」这句话，是世尊住在祇园精舍时，为了教导不约束诸根而开示的。因为有一次，许多比丘都不守护根门。世尊心想：「应该教导这些比丘」，便告诉了阿难长老，然后不指定对象地召集比丘僧团，自己在庄严的结跏趺座中间坐定后，对比丘们说：「比丘们，作为比丘，不应该对色等对象以净相的方式去执取相。因为如果在那一刹那死去，就会投生在地狱等恶道，所以不要对色等对象执取净相。比丘不应该以色等为行境，因为以色等为行境的人，在现世就会遭到大毁灭。所以，比丘们，哪怕用烧红了的、炽热的、正在燃烧的、像烈火一样的铁棍刺穿眼根，也比那样做要好。」详细开示后，他又说：「你们看色的时候，也有该看和不该看的时候。在应该看的时候，不要以净的角度去看，而只应以不净的角度去看。这样，你们就不会失去自己的行境。而什么是你们的行境呢？就是四念处、四正勤、四神足、八支圣道和九种出世间法。你们如果在这范围内活动，魔也找不到可乘之机。如果你们被烦恼控制了，以净相去看，就会像那只吃腐肉的豺一样，失去自己的行境。」接着，世尊引出了过去的故事。

Nakho me ruccatīti idaṃ satthā jetavane viharanto indriyaasaṃvaraṃ ārabbha kathesi. Ekasmiñhi samaye bahū bhikkhū indriyesu aguttadvārā ahesuṃ. Satthā ‘‘ime bhikkhū ovadituṃ vaṭṭatī’’ti ānandattherassa vatvā aniyamavasena bhikkhusaṅghaṃ sannipātāpetvā alaṅkatapallaṅkavaramajjhagato bhikkhū āmantetvā ‘‘na, bhikkhave, bhikkhunā nāma rūpādīsu subhanimittavasena nimittaṃ gahetuṃ vaṭṭati, sace hi tasmiṃ samaye kālaṃ karoti, nirayādīsu nibbattati, tasmā rūpādīsu subhanimittaṃ mā gaṇhatha. Bhikkhunā nāma rūpādigocarena na bhavitabbaṃ, rūpādigocarā hi diṭṭheva dhamme mahāvināsaṃ pāpuṇanti, tasmā varaṃ, bhikkhave, tattāya ayosalākāya ādittāya sampajjalitāya sajotibhūtāya cakkhundriyaṃ sampalimaṭṭha’’nti vitthāretvā ‘‘tumhākaṃ rūpaṃ olokanakālopi atthi anolokanakālopi. Olokanakāle subhavasena anoloketvā asubhavaseneva olokeyyātha, evaṃ attano gocarā na parihāyissatha. Ko pana tumhākaṃ gocaroti? Cattāro satipaṭṭhānā, cattāro sammappadhānā, cattāro iddhipādā, ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, nava lokuttaradhammā. Etasmiñhi vo gocare carantānaṃ na lacchati māro otāraṃ, sace pana kilesavasikā hutvā subhanimittavasena olokessatha, pūtimaṃsasiṅgālo viya attano gocarā parihāyissathā’’ti vatvā atītaṃ āhari.

446过去，在波罗奈由梵授王统治的时期，雪山地区山林中的一处山洞里，住着好几百只山羊。离它们住地不远的一个山洞里，住着一只名叫「腐肉」的豺，和它的妻子「韦尼」。有一天，它跟妻子一起游荡，看见了那些山羊，心想：「得想个办法吃到它们的肉。」就用计谋一只接一只地把山羊杀害了。它们俩吃着山羊肉，变得强壮有力，身体肥硕。渐渐地，山羊全被杀光了。在羊群里，有一只名叫「门达玛达」的母羊，聪明又善于谋略。豺没办法害死它。一天，它和妻子商量说：「亲爱的，山羊都吃光了，得想个办法把这只母羊也吃掉。办法是这样的：你一个人去找她，跟她交朋友。等到你们彼此信任了，我就装死躺下。你到她那里说：『母羊啊，我的丈夫死了，我无依无靠，除了你，我没有别的亲人。来吧，我们哭着去办理他的后事。』说完就把她带来，那时我跳起来咬住她的喉咙，把她杀死。」

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente himavantapadese araññāyatane pabbataguhāyaṃ anekasatā eḷakā vasanti. Tesaṃ vasanaṭṭhānato avidūre ekissā guhāya pūtimaṃso nāma siṅgālo veṇiyā nāma bhariyāya saddhiṃ vasati. So ekadivasaṃ bhariyāya saddhiṃ vicaranto te eḷake disvā ‘‘ekena upāyena imesaṃ maṃsaṃ khādituṃ vaṭṭatī’’ti cintetvā upāyena ekekaṃ eḷakaṃ māresi. Te ubhopi eḷakamaṃsaṃ khādantā thāmasampannā thūlasarīrā ahesuṃ. Anupubbena eḷakā parikkhayaṃ agamaṃsu. Tesaṃ antare meṇḍamātā nāma ekā eḷikā byattā ahosi upāyakusalā. Siṅgālo taṃ māretuṃ asakkonto ekadivasaṃ bhariyāya saddhiṃ sammantento ‘‘bhadde, eḷakā khīṇā, imaṃ eḷikaṃ ekena upāyena khādituṃ vaṭṭati, ayaṃ panettha upāyo, tvaṃ ekikāva gantvā etāya saddhiṃ sakhī hohi, atha te tāya saddhiṃ vissāse uppanne ahaṃ matālayaṃ karitvā nipajjissāmi, tvaṃ etaṃ upasaṅkamitvā ‘eḷike sāmiko me mato, ahañca anāthā, ṭhapetvā taṃ añño me ñātako natthi, ehi roditvā kanditvā tassa sarīrakiccaṃ karissāmā’ti vatvā taṃ gahetvā āgaccheyyāsi, atha naṃ ahaṃ uppatitvā gīvāya ḍaṃsitvā māressāmī’’ti āha.

447她回答“好的”，同意之后，便与她结交为友。等到信任生起，她就对母羊那样说了。母羊说：“豺婆朋友啊，你的丈夫把我的亲人全都吃光了，我害怕，不能去。”“朋友，别怕，死人能做什么呢？”“你的丈夫心肠狠毒，我还是害怕。”母羊虽然这么说，但经不住她一再央求，心想：“他肯定真的死了吧。”便同意和她一起去。不过，上路的时候她心想：“谁知道会发生什么呢？”心里疑虑，便让豺妻走在前面，自己边走边观察着豺的动静。豺听到她们的脚步声，心想：“母羊来了吗？”便抬起头，转了转眼珠子张望。母羊看见他这副样子，心想：“这个坏家伙想骗我、害死我，却装出死人的模样躺在那儿。”于是转身就逃。豺妻问她：“你为什么逃跑？”母羊说出原因，诵了第一首偈颂——

Sā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā tāya saddhiṃ sakhibhāvaṃ katvā vissāse uppanne eḷikaṃ tathā avoca. Eḷikā ‘‘āḷi siṅgāli tava sāmikena sabbe mama ñātakā khāditā, bhāyāmi na sakkomi gantu’’nti āha. ‘‘Āḷi, mā bhāyi, matako kiṃ karissatī’’ti? ‘‘Kharamanto te sāmiko, bhāyāmevāha’’nti sā evaṃ vatvāpi tāya punappunaṃ yāciyamānā ‘‘addhā mato bhavissatī’’ti sampaṭicchitvā tāya saddhiṃ pāyāsi. Gacchantī pana ‘‘ko jānāti, kiṃ bhavissatī’’ti tasmiṃ āsaṅkāya siṅgāliṃ purato katvā siṅgālaṃ pariggaṇhantīyeva gacchati. Siṅgālo tāsaṃ padasaddaṃ sutvā ‘‘āgatā nu kho eḷikā’’ti sīsaṃ ukkhipitvā akkhīni parivattetvā olokesi. Eḷikā taṃ tathā karontaṃ disvā ‘‘ayaṃ pāpadhammo maṃ vañcetvā māretukāmo matālayaṃ dassetvā nipanno’’ti nivattitvā palāyantī siṅgāliyā ‘‘kasmā palāyasī’’ti vutte taṃ kāraṇaṃ kathentī paṭhamaṃ gāthamāha –

96九十六

96.

449“朋友，我实在不喜欢看见这吃腐肉的家伙；

‘‘Na kho me ruccati āḷi, pūtimaṃsassa pekkhanā;

450对这样的亲友，应该远远避开。”

Etādisā sakhārasmā, ārakā parivajjaye’’ti.

451其中，「āḷi」是呼唤格，意思是“朋友、同伴”。「etādisā sakhārasmā」的意思是：像这样的同伴，就应该远离，远远地避开那样的同伴。

Tattha āḷīti ālapanaṃ, sakhi sahāyiketi attho. Etādisā sakhārasmāti evarūpā sahāyakā apakkamitvā taṃ sahāyakaṃ ārakā parivajjeyyāti attho.

452她这样说完，就转身回自己住处去了。豺妻没办法让她回来，对她很生气，回到丈夫那里，闷闷不乐地坐着。于是豺责备她，诵出第二首偈颂——

Evañca pana vatvā sā nivattitvā attano vasanaṭṭhānameva gatā. Siṅgālī taṃ nivattetuṃ asakkontī tassā kujjhitvā attano sāmikasseva santikaṃ gantvā pajjhāyamānā nisīdi. Atha naṃ siṅgālo garahanto dutiyaṃ gāthamāha –

97九十七

97.

454这个叫韦尼的女人疯了，她在丈夫面前称赞自己的朋友；

‘‘Ummattikā ayaṃ veṇī, vaṇṇeti patino sakhiṃ;

455她为那来了又折返回去的门达玛达感到悲伤。”

Pajjhāyi paṭigacchantiṃ, āgataṃ meṇḍamātara’’nti.

456其中，「veṇī」是她的名字。「vaṇṇeti patino sakhi」的意思是：她首先在丈夫面前称赞自己的朋友母羊，说：“她对我有感情，信得过我，会来到我们这儿，你就装死吧。”结果，那只母羊来到了附近，却没有真正来到她跟前就转身回去了，于是她对那只返回的母羊感到悲伤、忧愁。

Tattha veṇīti tassā nāmaṃ. Vaṇṇeti patino sakhinti paṭhamameva attano sakhiṃ eḷikaṃ ‘‘mayi sinehā vissāsikā āgamissati no santikaṃ, matālayaṃ karohī’’ti patino santike vaṇṇeti. Atha naṃ sā idāni āgataṃ mama santikaṃ anāgantvāva paṭigacchantiṃ meṇḍamātaraṃ pajjhāyati anusocatīti.

457听了这话，母豺说了第三首偈颂——

Taṃ sutvā siṅgālī tatiyaṃ gāthamāha –

98九十八。

98.

459“朋友，你真是疯了，又愚蠢，又没有分辨智；

‘‘Tvaṃ khosi samma ummatto, dummedho avicakkhaṇo;

460你装出死人的模样，却在不应的时候偷看。”

Yo tvaṃ matālayaṃ katvā, akālena vipekkhasī’’ti.

461其中，「无分辨智」是指没有伺察的智慧。「非时地观察」的意思是：当母山羊还没有来到自己这里时，就去看了。

Tattha avicakkhaṇoti vicāraṇapaññārahito. Akālena vipekkhasīti eḷikāya attano santikaṃ anāgatāyeva olokesīti attho.

99九十九。

99.

463智者不应在非时观察，应于适时观察；

‘‘Na akāle vipekkhayya, kāle pekkheyya paṇḍito;

464凡是在非时观察的人，就会像那吃腐肉的豺狼一样懊悔。」——这是已正觉者的偈颂；

Pūtimaṃsova pajjhāyi, yo akāle vipekkhatī’’ti. – ayaṃ abhisambuddhagāthā;

465这里，「非时」是指缘于五欲的对象，以净相生起心的时候。对比丘而言，这时就叫做观察色的「非时」。「适时」是指以不净相、随念或遍相而取色的时候。对比丘而言，这时才是观察色的「适时」。在此，于「非时」——也就是心生贪染的时候观察色的人，会遭到巨大的毁坏，这可以用《绿草本生》《毛迦叶本生》等来阐明。若在「适时」以不净相观察，就能安立于阿拉汉果，这可以用修习不净业处的底沙长老的事迹来解说。「如同腐肉的豺狼般懊悔」：比丘们，正如那吃腐肉的豺在非时窥看母羊后，失去了自己觅食的行境而懊悔；同样，比丘若在非时以净相观察色，就已经失去了念处等行境，在现世和来世都会忧愁、懊悔、苦恼。

Tattha akāleti kāmaguṇe ārabbha subhavasena cittuppādakāle. Ayañhi bhikkhuno rūpaṃ oloketuṃ akālo nāma. Kāleti asubhavasena anussativasena kasiṇavasena vā rūpaggahaṇakāle. Ayañhi bhikkhuno rūpaṃ oloketuṃ kālo nāma. Tattha akāle sārattakāle rūpaṃ olokentā mahāvināsaṃ pāpuṇantīti haritacajātakalomasakassapajātakādīhi dīpetabbaṃ. Kāle asubhavasena olokentā arahatte patiṭṭhahantīti asubhakammikatissattheravatthunā kathetabbaṃ. Pūtimaṃsova pajjhāyīti bhikkhave, yathā pūtimaṃsasiṅgālo akāle eḷikaṃ oloketvā attano gocarā parihīno pajjhāyati, evaṃ bhikkhu akāle subhavasena rūpaṃ oloketvā satipaṭṭhānādigocarā parihīno diṭṭhadhamme samparāyepi socati pajjhāyati kilamatīti.

466雌豺维尼安抚了吃腐肉的豺后，说道：「夫君，不用担心，我会再设法把它带来。等它来的时候，你要保持正念，抓住它。」说完便去找母羊，说道：「朋友，正好你来的时候我们家出了事，也正是因为你来了，我丈夫才恢复了正念，现在他活过来了。来，你去跟他相互问候款待吧。」说完，便宣说了第五首偈颂——

Veṇīpi kho siṅgālī pūtimaṃsaṃ assāsetvā ‘‘sāmi, mā cintesi, ahaṃ taṃ punapi upāyena ānessāmi, tvaṃ āgatakāle appamatto gaṇheyyāsī’’ti vatvā tassā santikaṃ gantvā ‘‘āḷi, tava āgatakāleyeva no attho jāto, tava āgatakālasmiṃyeva hi me sāmiko satiṃ paṭilabhi, idāni jīvati, ehi tena saddhiṃ paṭisanthāraṃ karohī’’ti vatvā pañcamaṃ gāthamāha –

100一百。

100.

468「愿你令我欢喜，请给我满钵；

‘‘Piyaṃ kho āḷi me hotu, puṇṇapattaṃ dadāhi me;

469我的丈夫已经复活了，请你来做亲切的问候吧。」

Pati sañjīvito mayhaṃ, eyyāsi piyapucchikā’’ti.

470在这里，「puṇṇapattaṃ dadāhi me」（请给我满满的钵）这一句，是对那个讲亲爱故事的女说书人说的：“请给我欢喜的布施。”而「pati sañjīvito mayhaṃ」（我的丈夫复活了）的意思是：我的丈夫活过来了，能起身了，没有病了。至于「eyyāsi」（你要来）的意思，则是：你和我一起来。

Tattha puṇṇapattaṃ dadāhi meti piyakkhānaṃ akkhāyikā mayhaṃ tuṭṭhidānaṃ dehi. Pati sañjīvito mayhanti mama sāmiko sañjīvito uṭṭhito arogoti attho. Eyyāsīti mayā saddhiṃ āgaccha.

471母羊心想：“这个心怀恶法的人想骗我，可是直接对立对抗并不合适，我应该用个计策骗她。”这样想过之后，她就说出了第六首偈颂──

Eḷikā ‘‘ayaṃ pāpadhammā maṃ vañcetukāmā, ayuttaṃ kho pana paṭipakkhakaraṇaṃ, upāyeneva naṃ vañcessāmī’’ti cintetvā chaṭṭhaṃ gāthamāha –

101一百零一。

101.

473“亲爱的，愿你喜悦，我给你满满的钵；

‘‘Piyaṃ kho āḷi te hotu, puṇṇapattaṃ dadāmi te;

474我会带很多随从一起来，你准备好食物吧。”

Mahatā parivārena, essaṃ kayirāhi bhojana’’nti.

475在这里，「essaṃ」（我将前来）的意思是：我会到来。而且来的时候，我会妥善保护自己，带着很多随从一起来。

Tattha essanti āgamissāmi. Āgacchamānā ca attano ārakkhaṃ katvā mahantena parivārena āgamissāmīti.

476接着，雌豺就向母羊打听她的随从，说出了第七首偈颂──

Atha naṃ siṅgālī parivāraṃ pucchantī sattamaṃ gāthamāha –

102一百零二。

102.

478“你的眷属是什么样的？我要为他们准备食物。”

‘‘Kīdiso tuyhaṃ parivāro, yesaṃ kāhāmi bhojanaṃ;

479“他们全都叫什么名字？我问你，请告诉我吧。”

Kiṃ nāmakā ca te sabbe, te me akkhāhi pucchitā’’ti.

480她回答她，说出第八首偈颂：

Sā ācikkhantī aṭṭhamaṃ gāthamāha –

103103.

103.

482“摩利耶、四眼、宾耆耶，以及阎浮狼；”

‘‘Māliyo caturakkho ca, piṅgiyo atha jambuko;

483“我的眷属就是这样的，你应该为他们准备食物。”

Ediso mayhaṃ parivāro, tesaṃ kayirāhi bhojana’’nti.

484其中，“te me”（那些是我的）这句的意思是：她向我说明了那些随从。“摩利耶”等是四只狗的名字。她说了“在那里，每只狗各有五百只狗作为随从围绕着，这样在两千只狗的围绕中过来。如果它们得不到食物，就会把你们俩都杀死吃掉。”

Tattha te meti te parivāre mayhaṃ ācikkhi. Māliyotiādīni catunnaṃ sunakhānaṃ nāmāni. ‘‘Tattha ekekassa pañca pañca sunakhasatāni parivārenti, evaṃ dvīhi sunakhasahassehi parivāritā āgamissāmī’’ti vatvā ‘‘sace te bhojanaṃ na labhissanti, tumhe dvepi jane māretvā khādissantī’’ti āha.

485母豺听到这话，心里害怕，想道：“她不必去那里了，我该想办法让她不再来。”于是说出第九首偈颂：

Taṃ sutvā siṅgālī bhītā ‘‘alaṃ imissā tattha gamanena, upāyenassā anāgamanameva karissāmī’’ti cintetvā navamaṃ gāthamāha –

104第104偈

104.

487一旦离开家，财物也就会毁坏；

‘‘Nikkhantāya agārasmā, bhaṇḍakampi vinassati;

488我会转告你朋友的健康状况，你就住在这里，不要过来。

Ārogyaṃ āḷino vajjaṃ, idheva vasa māgamā’’ti.

489它的意思是：朋友啊，你家里有很多财物。一旦你离开家，那些没有守护的财物就会毁坏；我会亲自转告你朋友的健康状况。你就住在这里，不要过来。

Tassattho – āḷi, tava gehe bahubhaṇḍakaṃ atthi, taṃ te nikkhantāya agārasmā anārakkhaṃ bhaṇḍakaṃ vinassati, ahameva te āḷino sahāyakassa ārogyaṃ vajjaṃ vadissāmi, tvaṃ idheva vasa māgamāti.

490她这样说完，因为害怕死，就快速跑到丈夫那里，抓住他逃走了。之后他们再也没有能够回到那个地方。

Evañca pana vatvā maraṇabhayabhītā vegena sāmikassa santikaṃ gantvā taṃ gahetvā palāyi. Te puna taṃ ṭhānaṃ āgantuṃ nāsakkhiṃsu.

491世尊开示了这个法之后，总结本生故事说：“那时，在那个地方，我是从林中长老树上出生的一位天神。”

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā jātakaṃ samodhānesi ‘‘tadā ahaṃ tasmiṃ ṭhāne vanajeṭṭhakarukkhe nibbattadevatā ahosi’’nti.

503腐肉本生注释是第十一个。

Pūtimaṃsajātakavaṇṇanā ekādasamā.

492[438] 第十二个故事：达达拉本生注释

[438] 12. Daddarajātakavaṇṇanā

493世尊住在灵鹫山时，以提婆达多企图杀害他之事为缘而说了这番话。那时，在法堂里大家这样议论道：“贤友们啊！提婆达多真是无惭无愧、卑劣之人！他竟然和阿阇世王合伙，用雇用弓箭手、推落岩石、放出那罗祇梨象这些手段，企图杀害功德最胜的正自觉者。”世尊来了以后问道：“比丘们，你们现在聚在一起讨论什么事？”得知是这件事后，世尊说：“比丘们，提婆达多不只是现在才想害我，过去他也曾图谋害我。只是现在他对我连一丁点儿伤害也做不到了。”说完，世尊就引出了过去的故事。

Yote puttaketi idaṃ satthā gijjhakūṭe viharanto devadattassa vadhāya parisakkanaṃ ārabbha kathesi. Tasmiñhi samaye dhammasabhāyaṃ kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ ‘‘aho āvuso devadatto nillajjo anariyo evaṃ uttamaguṇadharassa sammāsambuddhassa ajātasattunā saddhiṃ ekato hutvā dhanuggahapayojanasilāpavijjhananāḷāgirivissajjanehi vadhāya upāyaṃ karotī’’ti. Satthā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepi devadatto mayhaṃ vadhāya parisakki, idāni pana me tāsamattampi kātuṃ nāsakkhī’’ti vatvā atītaṃ āhari.

494过去，在波罗奈城梵授王统治时，有一位各方闻名的老师，教导五百个年轻人学习技艺。有一天他想：“我住在这里障碍很多，年轻人的学业也无法完成。我应该进入雪山地区的阿兰若处，住在那里教他们。”于是他把想法告诉年轻人，让他们带上芝麻、米、油、衣服等物品，进入森林，在不远的路旁建了叶屋住下，年轻人也各自搭了自己的叶屋。年轻人的亲属送来油、米等东西。国内居民听说“那位各方闻名的大老师据说在森林的某个地方教授技艺”，也纷纷供养他米等物品；就连行走在荒漠中的人也向他供养。又有一个人为了供给他牛奶，送来一头带着小牛的母牛。在老师的叶屋附近，住着一只蜥蜴和她的两只幼崽，还有鹧鸪作伴，狮子、老虎也常来亲近老师。有一只鹧鸪常住在这里，它听到老师教年轻人念诵咒语的声音，竟学会了三部吠陀。年轻人和它相处得十分亲近。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente eko disāpāmokkho ācariyo pañcasatānaṃ māṇavakānaṃ sippaṃ vācento ekadivasaṃ cintesi ‘‘mayhaṃ idha vasantassa palibodho hoti, māṇavakānampi sippaṃ na niṭṭhāti, himavantapadese araññāyatanaṃ pavisitvā tattha vasanto vācessāmī’’ti. So māṇavakānaṃ kathetvā tilataṇḍulatelavatthādīni gāhāpetvā araññaṃ pavisitvā maggato avidūre ṭhāne paṇṇasālaṃ kāretvā nivāsaṃ kappesi, māṇavāpi attano paṇṇasālaṃ kariṃsu. Māṇavakānaṃ ñātakā telataṇḍulādīni pesenti. Raṭṭhavāsinopi ‘‘disāpāmokkho ācariyo kira araññe asukaṭṭhāne nāma vasanto sippaṃ uggaṇhāpetī’’ti tassa taṇḍulādīni abhiharanti, kantārappaṭipannāpi denti, aññataropi puriso khīrapānatthāya savacchaṃ dhenuṃ adāsi. Ācariyassa paṇṇasālāya santike dvīhi potakehi saddhiṃ ekā godhā vasati, sīhabyagghāpissa upaṭṭhānaṃ āgacchanti. Eko tittiropi tattha nibaddhavāso ahosi. So ācariyassa māṇavānaṃ mante vācentassa saddaṃ sutvā tayopi vede uggaṇhi. Māṇavā tena saddhiṃ ativissāsikā ahesuṃ.

495后来，年轻人还没完成学业，老师就去世了。他们火化了老师的遗体，用沙土堆成塔，并用各种鲜花供养，哭泣悲伤。这时鹧鸪问：“你们为什么哭？”他们回答：“我们的学业还没完成，老师就去世了，所以伤心。”鹧鸪说：“这样的话，别难过了，我来教你们技艺。”年轻人问：“你怎么会懂呢？”鹧鸪说：“老师在教你们的时候，我听着念诵的声音，已经精通了三部吠陀。”他们说：“那请你给我们展示一下你的通达吧。”鹧鸪说：“那好，你们听着。”就把那些精要的难点，像从山顶流下的河水一样流畅地讲解出来。年轻人听了都很欢喜，就在鹧鸪智者座前重新开始学习。于是鹧鸪就站在那位各方闻名老师的位置上，教他们技艺。年轻人为它做了金笼，上方拉起华盖，在纯金制成的盘子里供上蜜、炒米等，并用各色鲜花供养，对他极其恭敬。消息传开：“据说在阿兰若处，一只鹧鸪正在教导五百个年轻人咒术。”这只鹧鸪从此名扬整个阎浮提。

Aparabhāge māṇavesu nipphattiṃ appattesuyeva ācariyo kālamakāsi. Māṇavā tassa sarīraṃ jhāpetvā vālukāya thūpaṃ katvā nānāpupphehi pūjetvā rodanti paridevanti. Atha ne tittiro ‘‘kasmā rodathā’’ti āha. ‘‘Ācariyo no sippe aniṭṭhiteyeva kālakato, tasmā rodāmā’’ti. ‘‘Evaṃ sante mā socittha, ahaṃ vo sippaṃ vācessāmī’’ti. ‘‘Tvaṃ kathaṃ jānāsī’’ti? ‘‘Ahaṃ ācariye tumhākaṃ vācente saddaṃ sutvā tayo vede paguṇe akāsinti. Tena hi attano paguṇabhāvaṃ amhe jānāpehī’’ti. Tittiro ‘‘tena hi suṇāthā’’ti tesaṃ gaṇṭhiṭṭhānameva pabbatamatthakā nadiṃ otaranto viya osāresi. Māṇavā haṭṭhatuṭṭhā hutvā tittirapaṇḍitassa santike sippaṃ paṭṭhapesuṃ. Sopi disāpāmokkhācariyassa ṭhāne ṭhatvā tesaṃ sippaṃ vācesi. Māṇavā tassa suvaṇṇapañjaraṃ karitvā upari vitānaṃ bandhitvā suvaṇṇataṭṭake madhulājādīni upaharantā nānāvaṇṇehi pupphehi pūjentā mahantaṃ sakkāraṃ kariṃsu. ‘‘Tittiro kira araññāyatane pañcasate māṇavake mantaṃ vācetī’’ti sakalajambudīpe pākaṭo ahosi.

496那时，阎浮提洲宣告了一个如同山顶盛会般的大节日。青年们的父母派人传话说：“请回来观赏节日。”青年们禀告鹧鸪后，将鹧鸪智者和整个兰若住处托付给蜥蜴照看，便各自回自己的城去了。那时，有一个毫无怜悯心的恶苦行者四处游荡，来到了那个地方。蜥蜴见到他，便招待他，告诉他说：“某个地方有米，某个地方有油等物，你煮饭吃吧。”说完就出去觅食了。那个苦行者一早煮了饭，然后把两只蜥蜴幼崽杀掉吃了；白天又杀了鹧鸪智者和小牛犊吃掉；傍晚看见母牛回来，也把它杀了，吃了它的肉，然后躺在树根下呼呼大睡。蜥蜴傍晚回来，不见自己的幼崽，便一边思惟一边到处寻找。树神看见蜥蜴因找不到幼崽而颤抖，便以天威安住在树枝空隙间，对蜥蜴说：“蜥蜴，不要颤抖，你的幼崽、那只鹧鸪、小牛犊还有母牛，都被这个恶人杀死了。你咬住他的喉咙，让他断命吧。”树神这样说着，说出了第一首偈颂——

Tadā jambudīpe giraggasamajjasadisaṃ mahantaṃ chaṇaṃ ghosayiṃsu. Māṇavānaṃ mātāpitaro ‘‘chaṇadassanatthāya āgacchantū’’ti pesesuṃ. Māṇavā tittirassa ārocetvā tittirapaṇḍitaṃ sabbañca assamapadaṃ godhaṃ paṭicchāpetvā attano attano nagarameva agamiṃsu. Tadā eko nikkāruṇiko duṭṭhatāpaso tattha tattha vicaranto taṃ ṭhānaṃ sampāpuṇi. Godhā taṃ disvā paṭisanthāraṃ katvā ‘‘asukaṭṭhāne taṇḍulā, asukaṭṭhāne telādīni atthi, bhattaṃ pacitvā bhuñjāhī’’ti vatvā gocaratthāya gatā. Tāpaso pātova bhattaṃ pacitvā dve godhāputtake māretvā khādi, divā tittirapaṇḍitañca vacchakañca māretvā khādi, sāyaṃ dhenuṃ āgacchantaṃ disvā tampi māretvā maṃsaṃ khāditvā rukkhamūle nipajjitvā ghurughurāyanto niddaṃ okkami. Godhā sāyaṃ āgantvā puttake apassantī upadhārayamānā vicari. Rukkhadevatā godhaṃ puttake adisvā kampamānaṃ oloketvā khandhaviṭapabbhantare dibbānubhāvena ṭhatvā ‘‘godhe mā kampi, iminā pāpapurisena tava puttakā ca tittiro ca vaccho ca dhenu ca māritā, gīvāya naṃ ḍaṃsitvā jīvitakkhayaṃ pāpehī’’ti sallapantī paṭhamaṃ gāthamāha –

105一百零五

105.

498“他吃了你的幼崽——它们是你施予饭食的、无辜无过；

‘‘Yo te puttake akhādi, dinnabhatto adūsake;

499对他咬下你的牙，别让他活着逃脱！”

Tasmiṃ dāṭhaṃ nipātehi, mā te muccittha jīvato’’ti.

500其中，「施予饭食者」是指你曾对他说“你煮饭吃吧”，因而受你饭食的那个人。「无辜无过」是指那些幼崽没有过失、没有罪过。「对他咬下你的牙」意思是：对那个恶人，把你所有的牙齿都咬进去。「别让他活着逃脱」意思是：不要让这个有恶行的人活着从你手中逃脱，不要让他得到解脱，你要让他断命。

Tattha dinnabhattoti bhattaṃ pacitvā bhuñjāhīti tayā dinnabhatto. Adūsaketi niddose niraparādhe. Tasmiṃ dāṭhaṃ nipātehīti tasmiṃ pāpapurise catassopi dāṭhā nipātehīti adhippāyo. Mā te muccittha jīvatoti jīvanto sajīvo hutvā tava hatthato eso pāpadhammo mā muccittha, mokkhaṃ mā labhatu, jīvitakkhayaṃ pāpehīti attho.

501于是，那只蜥蜴说了两首偈颂——

Tato godhā dve gāthā abhāsi –

106一百零六。

106.

503「这个人残暴成性，就像一块沾满污垢的脏布；

‘‘Ākiṇṇaluddo puriso, dhāticelaṃva makkhito;

504「我看不到任何一个地方，可以对他咬下牙齿。」

Padesaṃ taṃ na passāmi, yattha dāṭhaṃ nipātaye.

107一百零七。

107.

506「对于一个不知感恩的人、一个总是寻找别人过失的人，

‘‘Akataññussa posassa, niccaṃ vivaradassino;

507「就算把整个大地都送给他，也绝不能让他满足。」

Sabbaṃ ce pathaviṃ dajjā, neva naṃ abhirādhaye’’ti.

508在这里，「极度残暴」（ākiṇṇaluddo）指的是残暴到了极点。「寻找过失」（Vivaradassino）指的是一个人专门在找别人的漏洞和可乘之机。「绝不能令他满足」（Neva naṃ abhirādhaye）的意思是：像这样的人，即使你把整个大地都给了他，也没办法让他高兴满足，更何况我只是一个供上一顿饭的人呢？这句是在说明这个道理。

Tattha ākiṇṇaluddoti gāḷhaluddo. Vivaradassinoti chiddaṃ otāraṃ pariyesantassa. Neva naṃ abhirādhayeti evarūpaṃ puggalaṃ sakalapathaviṃ dentopi tosetuṃ na sakkuṇeyya, kimaṅgaṃ panāhaṃ bhattamattadāyikāti dasseti.

509蜥蜴这样说完，心想“这人醒来也会把我吃掉的”，为了保护自己的生命，便逃走了。然而，那狮子和老虎都是鹧鸪的朋友。有时他们会来看望鹧鸪，有时鹧鸪会去为他们说法后再回来。可是在那一天，狮子对老虎说：“朋友，我们很久没见到鹧鸪了，到今天已经有七八天了。你去探听一下他的情况，然后再回来。”老虎答应了声“好的”，就在蜥蜴逃走的时候来到那个地方，看见那个恶人正睡着。在他发髻的缝隙里，露出了鹧鸪智者的羽毛，也露出了母牛和小牛的骨头。虎王看到这一切，却没有看到金笼子里的鹧鸪智者，心想“这些一定都是被这个恶人害死的”，于是用脚掌拍醒了他。那人看见老虎，吓得浑身发抖。老虎便问他：“是你杀害并吃掉了他们吗？”“我没有杀害，也没有吃。”“行恶法的人，如果不是你杀的，那还有谁会杀？快说清楚原因，你要是不说，就别想活命了。”他因为怕死，就说：“是的，主人，我确实杀害并吃掉了蜥蜴的幼崽、小牛和母牛，但是我没有杀害鹧鸪。”老虎听了他这一大堆话，并不相信，就问：“你从哪里来的？”“主人，我从羯陵伽国来，为了谋生，替商人们搬运货物，做了这样那样的种种事，现在才流落到这里。”等那人把自己所做的一切恶行都说出来后，老虎说：“行恶法的人，如果你没有杀害鹧鸪，那还会有谁杀？来吧，我带你去见兽王狮子。”于是就让那人走在前面，威吓着带他走了。狮子王看到老虎带人过来，便问，说出了第四首偈颂——

Godhā evaṃ vatvā ‘‘ayaṃ pabujjhitvā mampi khādeyyā’’ti attano jīvitaṃ rakkhamānā palāyi. Tepi pana sīhabyagghā tittirassa sahāyakāva, kadāci te āgantvā tittiraṃ passanti, kadāci so gantvā tesaṃ dhammaṃ desetvā āgacchati, tasmiṃ pana divase sīho byagghaṃ āha – ‘‘samma, ciraṃ diṭṭho no tittiro, ajja sattaṭṭhadivasā honti, gaccha, tāvassa pavattiṃ ñatvā ehī’’ti. Byaggho ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā godhāya palāyanakāle taṃ ṭhānaṃ patvā taṃ pāpapurisaṃ niddāyantaṃ passi. Tassa jaṭantare tittirapaṇḍitassa lomāni paññāyanti, dhenuyā ca vacchakassa ca aṭṭhīni paññāyanti. Byaggharājā taṃ sabbaṃ disvā suvaṇṇapañjare ca tittirapaṇḍitaṃ adisvā ‘‘iminā pāpapurisena ete māritā bhavissantī’’ti taṃ pādena paharitvā uṭṭhāpesi. Sopi taṃ disvā bhītatasito ahosi. Atha naṃ byaggho ‘‘tvaṃ ete māretvā khādasī’’ti pucchi. ‘‘Neva māremi, na khādāmī’’ti. ‘‘Pāpadhamma tayi amārente añño ko māressati, kathehi tāva kāraṇaṃ, akathentassa jīvitaṃ te natthī’’ti. So maraṇabhayabhīto ‘‘āma, sāmi, godhāputtake ca vacchakañca dhenuñca māretvā khādāmi, tittiraṃ pana na māremī’’tiāha. So tassa bahuṃ kathentassapi asaddahitvā ‘‘tvaṃ kuto āgatosī’’ti pucchitvā ‘‘sāmi, kaliṅgaraṭṭhato vāṇijakānaṃ bhaṇḍaṃ vahanto jīvikahetu idañcidañca kammaṃ katvā idānimhi idhāgato’’ti tena sabbasmiṃ attanā katakamme kathite ‘‘pāpadhamma tayi tittiraṃ amārente añño ko māressati, ehi sīhassa migarañño santikaṃ taṃ nessāmī’’ti taṃ purato katvā tāsento agamāsi. Sīharājā taṃ ānentaṃ byagghaṃ pucchanto catutthaṃ gāthamāha –

108一百零八。

108.

511“妙臂啊，你为何这么匆忙，还带了个青年一起回来？

‘‘Kiṃ nu subāhu taramānarūpo, paccāgatosi saha māṇavena;

512“你在这里有什么事要办、有什么目的？我问你，请把这件事告诉我。”

Kiṃ kiccamatthaṃ idhamatthi tuyhaṃ, akkhāhi me pucchito etamattha’’nti.

513在这里，「妙臂」：这是用名字来称呼那只老虎。因为老虎的前半身很悦意，所以才这样叫它。「你在这里有什么事要办、有什么目的」：意思是“你带着这个青年，在这里有什么事要办，即所谓的目的？”另有读作“你有什么事、什么目的”，意思是一样的。

Tattha subāhūti byagghaṃ nāmenālapati. Byagghassa hi purimakāyo manāpo hoti, tena taṃ evamāha. Kiṃ kiccamatthaṃ idhamatthi tuyhanti kiṃ karaṇīyaṃ atthasaññitaṃ iminā māṇavena idha atthi. ‘‘Tuyhaṃ kiṃ kiccamattha’’ntipi pāṭho, ayamevattho.

514听了这话，老虎说出第五首偈颂——

Taṃ sutvā byaggho pañcamaṃ gāthamāha –

109一百零九。

109.

516“您那位朋友，那位善妙的鹧鸪，今天我担心他已经被杀害了。”

‘‘Yo te sakhā daddaro sādhurūpo, tassa vadhaṃ parisaṅkāmi ajja;

517听了这男子的业行之处后，如今我不认为鹧鸪还安然无恙。”

Purisassa kammāyatanāni sutvā, nāhaṃ sukhiṃ daddaraṃ ajja maññe’’ti.

518其中，「daddara」指鹧鸪。「它的杀害」意为：今天，我担忧这位鹧鸪智者会被这个男子杀害。「我不认为他快乐」意为：今天，我不认为鹧鸪是快乐无病的。

Tattha daddaroti tittiro. Tassa vadhanti tassa tittirapaṇḍitassa imamhā purisamhā ajja vadhaṃ parisaṅkāmi. Nāhaṃ sukhinti ahaṃ ajja daddaraṃ sukhiṃ arogaṃ na maññāmi.

519于是，狮子对他说了第六首偈颂——

Atha naṃ sīho chaṭṭhaṃ gāthamāha –

110第一百一十条。

110.

521“这男子的谋生方式汇集在一起，你从中听说了他的哪些业处？”

‘‘Kānissa kammāyatanāni assu, purisassa vuttisamodhānatāya;

522你听到了那个人的什么承诺之后，就担忧鹧鸪会被这位年轻婆罗门杀害？

Kaṃ vā paṭiññaṃ purisassa sutvā, parisaṅkasi daddaraṃ māṇavenā’’ti.

523其中，assū 意思是‘听到’。‘由于生计的汇集’意为由于谋生方式的汇集，即‘这个男子告诉了你哪些他自己的业行？’意思是他告诉你他从事什么职业。‘被年轻婆罗门’指：‘你听到了什么之后，担忧他会被这个年轻婆罗门杀害？’

Tattha assūti assosi. Vuttisamodhānatāyāti jīvitavuttisamodhānatāya, kāni nāma iminā attano kammāni tuyhaṃ kathitānīti attho. Māṇavenāti kiṃ sutvā iminā māṇavena māritaṃ parisaṅkasi.

524于是，虎王对他宣说了剩下的偈颂——

Athassa kathento byaggharājā sesagāthā abhāsi –

111第111条。

111.

526曾行于羯陵迦，曾做贸易，也曾走藤条之路和桩道；

‘‘Ciṇṇā kaliṅgā caritā vaṇijjā, vettācaro saṅkupathopi ciṇṇo;

527与舞者和持网者一起游历，还在集会中用棍棒打斗。

Naṭehi ciṇṇaṃ saha vākurehi, daṇḍena yuddhampi samajjamajjhe.

112第112条。

112.

529捆绑了小鸟，以少量称量，赢得骰子，超越了自制；

‘‘Baddhā kulīkā mitamāḷakena, akkhā jitā saṃyamo abbhatīto;

530在半夜，止血的脓血，手因接受团食而被烧灼。

Abbāhitaṃ pubbakaṃ aḍḍharattaṃ, hatthā daḍḍhā piṇḍapaṭiggahena.

113第113条。

113.

532他的那些业处，是因为男子维持生计而从事的。

‘‘Tānissa kammāyatanāni assu, purisassa vuttisamodhānatāya;

533就像见到这团毛，就知道牛已被杀，更何况是达达拉呢？

Yathā ayaṃ dissati lomapiṇḍo, gāvo hatā kiṃ pana daddarassā’’ti.

534其中，‘曾行于羯陵迦’：听说他替商人们搬运货物时，曾在羯陵迦国游历。‘曾做贸易’：他也做过生意。‘藤条之路’：指需要借助藤条才能行走的地方。‘也曾走桩道’：他也走过那种布满树桩的道路。‘与舞者一起’：纯粹为了谋生，他也和舞者们待在一起。‘与网同行’：拿着网，与持网者一同游历。‘以棍战斗’：听说他还用棍子打过仗。

Tattha ciṇṇā kaliṅgāti vāṇijakānaṃ bhaṇḍaṃ vahantena kira tena kaliṅgaraṭṭhe ciṇṇā. Caritā vaṇijjāti vaṇijjāpi tena katā. Vettācaroti vettehi sañcaritabbo. Saṅkupathopi ciṇṇoti khāṇukamaggopi valañjito. Naṭehīti jīvikahetuyeva naṭehipi saddhiṃ. Ciṇṇaṃ saha vākurehīti vākuraṃ vahantena vākurehi saddhiṃ caritaṃ. Daṇḍena yuddhanti daṇḍena yuddhampi kira tena yujjhitaṃ.

535‘捆绑了小鸟’：听说他还绑过小鸟。‘以少量称量’：听说他还干过称量谷物的活。‘赢得骰子’：他通过为赌徒服务，盗取了骰子。‘超越了自制’：他出家只是为了糊口，因此违越了戒律的自制。‘止血’：指止血。‘脓血’：就是指血液。意思是说：听说他为了谋生，把那些冒犯国王的人手脚砍断，将他们带来，让他们躺在厅堂里，伤口一直淌血；到了半夜时分，他跑去那里，用米糠烟熏之后，就把他们丢在那里。‘手被烧’：在他为了活命而出家的那段日子，用痰盂接受滚烫的团食时，听说他的手也被烫伤了。

Baddhā kulīkāti sakuṇikāpi kira tena baddhā. Mitamāḷakenāti dhaññamāpakakammampi kira tena kataṃ. Akkhā jitāti akkhadhuttānaṃ veyyāvaccaṃ karontena akkhā haṭā. Saṃyamo abbhatītoti jīvitavuttiṃ nissāya pabbajanteneva sīlasaṃyamo atikkanto. Abbāhitanti apaggharaṇaṃ kataṃ. Pubbakanti lohitaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – iminā kira jīvikaṃ nissāya rājāparādhikānaṃ hatthapāde chinditvā te ānetvā sālāya nipajjāpetvā vaṇamukhehi paggharantaṃ lohitaṃ aḍḍharattasamaye tattha gantvā kuṇḍakadhūmaṃ datvā ṭhapitanti. Hatthā daḍḍhāti ājīvikapabbajjaṃ pabbajitakāle uṇhapiṇḍapātapaṭiggahaṇe hatthāpi kirassa daḍḍhā.

536‘他的那些业处’：指的就是他所做的那些业行。‘Assu’：是我听到。‘正如这’：就像在此人发髻间可以看到这团鹧鸪羽毛一样，凭这个线索就应该知道：‘他就是被这个人杀害的’。‘牛被杀，更何况达达拉’：既然连牛都被他杀了，那达达拉还有什么不能杀的？他怎么会不杀它呢？

Tānissa kammāyatanānīti tāni assa kammāni. Assūti assosiṃ. Yathā ayanti yathā esa etassa jaṭantare tittiralomapiṇḍopi dissati, iminā kāraṇena veditabbametaṃ ‘‘eteneva so mārito’’ti. Gāvo hatā kiṃ pana daddarassāti gāvopi etena hatā, daddarassa pana kiṃ na hanitabbaṃ, kasmā esa taṃ na māressatīti.

537狮子问那个人：“是你杀了鹧鸪智者吗？”他老实回答：“是的，主人。”听完他的实话，狮子本想放了他。但虎王却说：“这家伙该死。”当场就用獠牙将他击杀，挖了个坑埋了进去。那些青年们回来，找不到鹧鸪智者，都痛哭悲叹，然后就离开了。

Sīho taṃ purisaṃ pucchi ‘‘mārito te tittirapaṇḍito’’ti? ‘‘Āma, sāmī’’ti. Athassa saccavacanaṃ sutvā sīho taṃ vissajjetukāmo ahosi. Byaggharājā pana ‘‘māretabbayuttako eso’’ti vatvā tattheva naṃ dāṭhāhi paharitvā māretvā āvāṭaṃ khaṇitvā pakkhipi. Māṇavā āgantvā tittirapaṇḍikaṃ adisvā roditvā paridevitvā nivattiṃsu.

538世尊作了这次法开示之后，说道：“比丘们，就是这样，提婆达多在过去世的时候，就已经想方设法要谋害我了。”接着，他将本生经连接起来说：“那时候，那个诡诈的苦行者就是提婆达多，蜥蜴是莲华色，虎是目犍连，狮子是舍利弗，那位四方闻名的老师是大迦叶，而鹧鸪智者正是我。”

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā ‘‘evaṃ, bhikkhave, devadatto pubbepi mayhaṃ vadhāya parisakkī’’ti vatvā jātakaṃ samodhānesi – ‘‘tadā kūṭajaṭilo devadatto ahosi, godhā uppalavaṇṇā, byaggho moggallāno, sīho sāriputto, disāpāmokkho ācariyo mahākassapo, tittirapaṇḍito pana ahameva ahosi’’nti.

551达达拉本生注解第十二

Daddarajātakavaṇṇanā dvādasamā.

539本生摄颂：

Jātakuddānaṃ –

540「秃鹫」本生、「憍赏弥」本生、「鹦鹉」本生、「小鹦鹉」本生、「绿皮」本生。

Gijjhakosambī suvañca, cūḷasūvaṃ harittacaṃ;

541「善」本生、「体毛迦叶」本生、「鸳鸯」本生和「哈利迪」本生。

Kusalaṃ lomakassapaṃ, cakkavākaṃ haliddi ca.

542‘蛤蜊’本生、‘腐肉’本生，以及‘达达罗’本生，共十二个；

Samuggaṃ pūtimaṃsañca, daddarañceva dvādasa;

543这就是歌咏者在《本生经》第九集里所唱诵的。

Jātake navanipāte, gīyiṃsu gītikārakā.

557第九集注释至此结束。

Navakanipātavaṇṇanā niṭṭhitā.

558（第三分结束。）

(Tatiyo bhāgo niṭṭhito.)