3. 难德品义注

s0503a.att2 · 静态文献页 · 294 段 · 打开交互阅读器

1第二品：目支邻陀品

2. Mucalindavaggo

2《目支邻陀经》注释

1. Mucalindasuttavaṇṇanā

11在目支邻陀品的第一经中，「于目支邻陀树下」这一句里的「目支邻陀」是指一种称为尼帕的树。这种树也叫做尼拘罗树，经文指的就是这棵树的附近。不过，有些人说：“目支罗是那棵树的名字，因为它被当作林中之长，所以称为目支邻陀。” 「大非时云」是指不当时令、未到雨季时所生起的大云。这云在热季的最后一个月生起，充满了整个轮围世界的内部空间。「七日暴风雨」是说那云生起后，连续不停地下了七天的雨。「冷风阴暗天」是说，那七日暴风雨夹杂着水珠的冷风，从各个方向旋转吹动，使得那些日子变得阴沉昏暗，所以称为阴暗天。「名为目支邻陀的龙王」是说，就在那棵目支邻陀树旁的池塘底下有龙宫，在那龙宫里出生了一位具有大神力的龙王。「从自己的龙宫」即从他自己所住的龙宫那里出来。「以蛇身七匝缠绕」是说，他用自己的身体缠卷世尊的身体，一共盘了七圈。「在上方头顶展开大蛇冠」即：在世尊头顶部位的上方，撑开自己巨大的蛇冠。也有一种读法是“作蛇冠”，意思相同。

11. Mucalindavaggassa paṭhame mucalindamūleti ettha mucalindo vuccati nīparukkho. So ‘‘niculo’’tipi vuccati, tassa samīpe. Keci pana ‘‘mucaloti tassa rukkhassa nāmaṃ, taṃ vanajeṭṭhakatāya pana mucalindoti vutta’’nti vadanti. Mahā akālameghoti asampatte vassakāle uppannamahāmegho. So hi gimhānaṃ pacchime māse sakalacakkavāḷagabbhaṃ pūrento udapādi. Sattāhavaddalikāti tasmiṃ uppanne sattāhaṃ avicchinnavuṭṭhikā ahosi. Sītavātaduddinīti sā ca sattāhavaddalikā udakaphusitasammissena sītavātena samantato paribbhamantena dusitadivasattā duddinī nāma ahosi. Mucalindo nāma nāgarājāti tasseva mucalindarukkhassa samīpe pokkharaṇiyā heṭṭhā nāgabhavanaṃ atthi, tattha nibbatto mahānubhāvo nāgarājā. Sakabhavanāti attano nāgabhavanato. Sattakkhattuṃ bhogehi parikkhipitvāti sattavāre attano sarīrabhogehi bhagavato kāyaṃ parivāretvā. Uparimuddhani mahantaṃ phaṇaṃ vihaccāti bhagavato muddhappadesassa upari attano mahantaṃ phaṇaṃ pasāretvā. ‘‘Phaṇaṃ karitvā’’tipi pāṭho, so evattho.

2据说，这位龙王当时这样想：“世尊就在我的龙宫附近树下坐着，而这场七日的暴风雨正在发作，他应该有个遮风挡雨的地方。”虽然他完全有能力化现一座七宝构成的宫殿，但他却心想：“如果化现宫殿，那只是取用了外在的便利，我真真正正想为具有十力的世尊提供身体的服侍。”于是他变出一个巨大的有身，用他的身体将世尊盘绕七匝，并在上方撑起蛇冠。在《犍度注》中说：“盘绕所形成的内部空间，就像铜殿中一间库房那么大。”《中部注》中则说：“如同铜殿的下层大小。”据说，龙王的本意是：“要令世尊能以任何他所喜好的威仪安稳地住着。”不过，世尊依然保持着原本盘坐的姿势，就这样度过了七天。那个地方当时就像一间紧闭着窗户、紧掩着门闩的尖顶屋。 “不让寒冷等侵扰世尊”这一句，是为了说明龙王如此行持、如此护立的原因。他正是这样盘绕遮护着站立，心想：“不要让寒冷侵扰世尊，不要让炎热侵扰，不要让牛虻、蚊虫等的接触侵扰世尊。”

Tassa kira nāgarājassa etadahosi ‘‘bhagavā ca mayhaṃ bhavanasamīpe rukkhamūle nisinno, ayañca sattāhavaddalikā vattati, vāsāgāramassa laddhuṃ vaṭṭatī’’ti. So sattaratanamayaṃ pāsādaṃ nimminituṃ sakkontopi ‘‘evaṃ kate kāyasāro gahito na bhavissati, dasabalassa kāyaveyyāvaccaṃ karissāmī’’ti mahantaṃ attabhāvaṃ katvā satthāraṃ sattakkhattuṃ bhogehi parikkhipitvā upari phaṇaṃ katvā dhāresi. ‘‘Parikkhepabbhantaraṃ lohapāsāde bhaṇḍāgāragabbhappamāṇaṃ ahosī’’ti khandhakaṭṭhakathāyaṃ (mahāva. aṭṭha. 5) vuttaṃ. Majjhimaṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘heṭṭhālohapāsādappamāṇa’’nti (ma. ni. aṭṭha. 1.284). ‘‘Icchiticchitena iriyāpathena satthā viharissatī’’ti kira nāgarājassa ajjhāsayo. Bhagavā pana yathānisinnova sattāhaṃ vītināmesi. Tañca ṭhānaṃ supihitavātapānaṃ suphusitaaggaḷadvāraṃ kūṭāgāraṃ viya ahosi. Mābhagavantaṃ sītantiādi tassa tathā karitvā ṭhānakāraṇaparidīpanaṃ. So hi ‘‘mā bhagavantaṃ sītaṃ bādhayittha, mā uṇhaṃ, mā ḍaṃsādisamphasso bādhayitthā’’ti tathā karitvā aṭṭhāsi.

3在这七日暴风雨期间，其实完全没有炎热。但假如这期间云偶尔散开了，炎热就可能出现，他不想让那种炎热也侵扰世尊，这样想是合理的。然而，也有些人对此解释道：“这里提到「热」，是为了说明他所以把盘绕的身体变大的原因。因为如果盘绕得太小、太紧，龙王身体所生的体温就可能让世尊受热；但通过把盘绕变得宽大、松动，他这样遮护着站立，正是为了‘不让热侵扰’。”

Tattha kiñcāpi sattāhavaddalikāya uṇhameva natthi, sace pana antarantarā megho vigaccheyya, uṇhaṃ bhaveyya, tampi mā bādhayitthāti evaṃ tassa cintetuṃ yuttaṃ. Keci panettha vadanti ‘‘uṇhaggahaṇaṃ bhogaparikkhepassa vipulabhāvakaraṇe kāraṇakittanaṃ. Khuddake hi tasmiṃ bhagavantaṃ nāgassa sarīrasambhūtā usmā bādheyya, vipulabhāvakaraṇena pana tādisaṃ ‘mā uṇhaṃ bādhayitthā’ti tathā karitvā aṭṭhāsī’’ti.

4「广阔的」指弥漫散开，也就是雨云消散、远远离去的意思。「无云的」指云已经退去。「天」指虚空。「知道后」是说，他知道“现在虚空已经无云，不会再有寒冷等灾患侵扰世尊了”。「解开缠绕后」即把盘绕的身体移开。「自己的色身」指他自己原本的龙王形貌。「收起后」就是使龙王形貌隐没不见。「年轻人形貌」即童子形貌。

Viddhanti ubbiddhaṃ, meghavigamena dūrībhūtanti attho. Vigatavalāhakanti apagatameghaṃ. Devanti ākāsaṃ. Viditvāti ‘‘idāni vigatavalāhako ākāso, natthi bhagavato sītādiupaddavo’’ti ñatvā. Viniveṭhetvāti apanetvā. Sakavaṇṇanti attano nāgarūpaṃ. Paṭisaṃharitvāti antaradhāpetvā. Māṇavakavaṇṇanti kumārakarūpaṃ.

5「了知此义」是指，他以一切方式彻底了知这样的义理：对于亲身感受着远离之乐的人而言，在任何地方他都是快乐的。基于此，他「诵出此优陀那」——也就是诵出了这首彰显远离之乐威力的优陀那。

Etamatthanti vivekasukhappaṭisaṃvedino yattha katthaci sukhameva hotīti etamatthaṃ sabbākārena jānitvā. Imaṃ udānanti imaṃ vivekasukhānubhāvadīpakaṃ udānaṃ udānesi.

6这首偈颂中，「远离是乐」——被称为涅槃的依止之远离，就是乐。「已满足者」——指以四种道智之满足而得到满足的人。「已闻法者」——指已经开显、阐扬的法，或者已经远近闻名的法。「观察者」——指以自己精进力量所证得的智眼，去观察那个远离，或者观察任何应当被观察的事物的人。「无恼苦」——即没有瞋恚的状态，这是用「无恼苦」来显示慈心的前分。「众生中自制」——指在世间众生中能够自制、不害的状态，这也是一种乐。这是用「众生中自制」来显示悲心的前分。

Tattha sukho vivekoti nibbānasaṅkhāto upadhiviveko sukho. Tuṭṭhassāti catumaggañāṇasantosena tuṭṭhassa. Sutadhammassāti pakāsitadhammassa vissutadhammassa. Passatoti taṃ vivekaṃ, yaṃ vā kiñci passitabbaṃ nāma, taṃ sabbaṃ attano vīriyabalādhigatena ñāṇacakkhunā passantassa. Abyāpajjanti akuppanabhāvo, etena mettāpubbabhāgo dassito. Pāṇabhūtesu saṃyamoti sattesu ca saṃyamo avihiṃsanabhāvo sukhoti attho. Etena karuṇāpubbabhāgo dassito.

7「离贪」：世间离贪是乐，也就是从世间离了贪也是乐的。是怎样的呢？即所谓诸欲的超越，那超越诸欲的离贪也是乐的，以此说明了不来道。「我慢的调伏」：以此说了阿拉汉果。因为阿拉汉果被称为是我慢的止息与调伏，从此以后再也没有别的乐，所以说“这确实是至上之乐”。如此，此开示以阿拉汉果为顶点。

Sukhā virāgatā loketi vigatarāgatāpi loke sukhā. Kīdisī? Kāmānaṃ samatikkamoti, yā kāmānaṃ samatikkamoti vuccati, sā vigatarāgatāpi sukhāti attho, etena anāgāmimaggo kathito. Asmimānassa yo vinayoti iminā pana arahattaṃ kathitaṃ. Arahattañhi asmimānassa paṭippassaddhivinayoti vuccati, ito parañca sukhaṃ nāma natthi, tenāha ‘‘etaṃ ve paramaṃ sukha’’nti. Evaṃ arahattena desanāya kūṭaṃ gaṇhīti.

10第一经注终。

Paṭhamasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

11二、王经注释

2. Rājasuttavaṇṇanā

12第二（经）中，「众多」：依律的解释方式，三人称为“众多”，超过此数则为僧团。但依经的解释方式，三人即为众多，三人以上亦为众多。因此，这里也应当依经的方式理解为众多。「在集会堂」：指法堂。因为那是为前来说法之如来与比丘们提供侍奉的场所，故称为“集会堂”（侍奉堂）。或者，比丘们在那里裁决戒律、说法、进行讨论、以集会方式自然聚集之处，其厅堂或会堂也都称为“集会堂”。因为那里也确实常设有佛座。这确实是佛陀在世时比丘们的行持。「聚集而坐」：指以坐姿聚集而坐的。「会集的」：指从各处前来聚集的。或者，面对佛座，怀着如对导师面前般的恭敬而认真坐下的，称为“聚集而坐”；由于具有相同意乐，彼此心意相应、很好地契合而聚集的，称为“会集的”。「此」：指接下来要说的话。「中断的话题」：指在业处作意、诵读、询问等之间出现的另一种话题；或者，在正午获得的善逝教诫与傍晚应得的听法之间发生，故称中断的话题；或者，只是在沙门正行之间出现的另一种话题，故称中断的话题。「生起」：即已生起。

12. Dutiye sambahulānanti vinayapariyāyena tayo janā ‘‘sambahulā’’ti vuccanti, tato paraṃ saṅgho. Suttantapariyāyena pana tayo tayo eva, tato uddhaṃ sambahulā. Tasmā idhāpi suttantapariyāyena sambahulāti veditabbā. Upaṭṭhānasālāyanti dhammasabhāmaṇḍape. Sā hi dhammaṃ desetuṃ āgatassa tathāgatassa bhikkhūnaṃ upaṭṭhānakaraṇaṭṭhānanti ‘‘upaṭṭhānasālā’’ti vuccati. Atha vā yattha bhikkhū vinayaṃ vinicchinanti, dhammaṃ kathenti, sākacchaṃ samāpajjanti, sannipatanavasena pakatiyā upatiṭṭhanti, sā sālāpi maṇḍapopi ‘‘upaṭṭhānasālā’’tveva vuccati. Tatthāpi hi buddhāsanaṃ niccaṃ paññattameva hoti. Idañhi buddhānaṃ dharamānakāle bhikkhūnaṃ cārittaṃ. Sannisinnānanti nisajjanavasena saṅgamma nisinnānaṃ. Sannipatitānanti tato tato āgantvā sannipatanavasena sannipatitānaṃ. Atha vā buddhāsanaṃ purato katvā satthu sammukhe viya ādaruppattiyā sakkaccaṃ nisīdanavasena sannisinnānaṃ, samānajjhāsayattā aññamaññasmiṃ ajjhāsayena suṭṭhu sammā ca nipatanavasena sannipatitānaṃ. Ayanti idāni vuccamānaṃ niddisati. Antarākathāti kammaṭṭhānamanasikārauddesaparipucchādīnaṃ antarā aññā ekā kathā, atha vā majjhanhike laddhassa sugatovādassa, sāyaṃ labhitabbassa dhammassavanassa ca antarā pavattattā antarākathā, samaṇasamācārasseva vā antarā pavattā aññā ekā kathāti antarākathā. Udapādīti uppannā.

9「这两位国王中」：这是表示简别的属格词。「更富」等：埋藏于地下、放置的七宝积聚等所谓的大财富属于此人，故称「大富者」；两者中此人超胜地大富，故称「更富」。「或」字表示选择。其余诸词也同理。然而另有差别：以常有耗用故，拥有大受用者，称「大受用者」；每日进入的收入所成的大库藏属于此人，称「大库藏者」。另有人说：每日进入的收入所成，分为宝石、精要、软质、熏类等不同的所摄受物为财富，而将此财富存放于精舍等中的，称为库藏。宝石有二十四类：金刚石、大蓝宝石、因陀罗蓝宝石、翡翠、琉璃、红莲宝石、含香宝石、石英、碧玉、纯净石、赤红宝石、水晶、珊瑚、光耀石、牛尿石、黄牛石、芳香石、珍珠、螺宝、安阇那末罗、王带宝、甘露吉祥宝、黄宝、梵天石——这些名为宝石。七种金属和嘎哈巴那钱币，名为精要。床座、覆盖物、衣被、象牙、石板等，名为软质。旃檀、沉香、郁金、多伽罗香、樟脑等，名为熏类。其中，上文的“等”字，以稻、麦等谷类和绿豆、芝麻等属于初熟、后熟类的谷物食品为首，凡是众生受用的物品，全部都被包含。拥有广大被征服的国土者，称「大国土者」。拥有大象、马匹等巨大的乘具者，称「大乘者」。拥有大军力和大力者，称「大力者」。由福业所成、能成就所愿的、所谓大神通者，称「大神通者」。名为威光的，或名为精进、咒力、能力等的巨大威力者，称「大威力者」。

Imesaṃ dvinnaṃ rājūnanti niddhāraṇe sāmivacanaṃ. Mahaddhanataro vātiādīsu pathaviyaṃ nikhaṇitvā ṭhapitaṃ sattaratananicayasaṅkhātaṃ mahantaṃ dhanaṃ etassāti mahaddhano, dvīsu ayaṃ atisayena mahaddhanoti mahaddhanataro. Vāsaddo vikappattho. Sesapadesupi eseva nayo. Ayaṃ pana viseso – niccaparibbayavasena mahanto bhogo etassāti mahābhogo. Devasikaṃ pavisanaāyabhūto mahanto koso etassāti mahākoso. Apare pana ‘‘devasikaṃ pavisanaāyabhūtaṃ maṇisārapheggugumbādibhedabhinnaṃ pariggahavatthu dhanaṃ, tadeva sāragabbhādīsu nihitaṃ koso’’ti vadanti. Vajiro, mahānīlo, indanīlo, marakato, veḷuriyo, padumarāgo, phussarāgo, kakketano, pulāko, vimalo, lohitaṅko , phaliko, pavāḷo, jotiraso, gomuttako, gomedako, sogandhiko, muttā, saṅkho, añjanamūlo, rājapaṭṭo, amataṃsako, piyako, brāhmaṇī cāti catubbīsati maṇi nāma. Satta lohāni kahāpaṇo ca sāro nāma. Sayanacchādanapāvuraṇagajadantasilādīni pheggu nāma. Candanāgarukuṅkumatagarakappūrādi gumbā nāma. Tattha purimena ādisaddena sālivīhiādimuggamāsādipubbaṇṇāparaṇṇabhedaṃ dhaññavikatiṃ ādiṃ katvā yaṃ sattānaṃ upabhogaparibhogabhūtaṃ vatthu, taṃ sabbaṃ saṅgayhati. Mahantaṃ vijitaṃ raṭṭhaṃ etassāti mahāvijito. Mahanto hatthiassādivāhano etassāti mahāvāhano. Mahantaṃ senābalañceva thāmabalañca etassāti mahabbalo. Icchitanibbattisaṅkhātā puññakammanipphannā mahatī iddhi etassāti mahiddhiko. Tejasaṅkhāto ussāhamantapabhusattisaṅkhāto vā mahanto ānubhāvo etassāti mahānubhāvo.

10这里，第一项说明收入成就，第二项说明物资成就，第三项说明财富成就，第四项说明地方成就，第五项说明车乘成就，第六项与眷属成就一起说明自身成就，第七项是福业成就，第八项是威光成就——这样就阐明了这些国王的成就。因此，所谓的主人成就、大臣成就、军队成就、国土成就、财富成就、友伴成就、要塞成就这七种国王应当具备的原生性成就，所有这一切都随其所应地显示出来了，应当了知。

Ettha ca paṭhamena āyasampadā, dutiyena vittūpakaraṇasampadā, tatiyena vibhavasampadā, catutthena janapadasampadā, pañcamena yānasampadā, chaṭṭhena parivārasampadāya saddhiṃ attasampadā, sattamena puññakammasampadā, aṭṭhamena pabhāvasampadā tesaṃ rājūnaṃ pakāsitā hoti. Tena yā sā sāmisampatti, amaccasampatti, senāsampatti, raṭṭhasampatti, vibhavasampatti, mittasampatti, duggasampattīti satta pakatisampadā rājūnaṃ icchitabbā. Tā sabbā yathārahaṃ paridīpitāti veditabbā.

11「王」：以布施等四种摄事令民众喜悦，所以称为王。「摩揭陀王」：是摩揭陀人之主，所以称为摩揭陀王。「塞尼耶」：因拥有大军队，或属塞尼耶族，所以称为塞尼耶。「频婆娑罗」：“bimbi”意为黄金，因此身色如精金像，所以称为频婆娑罗。然而有些人说：“这只是那位国王的名字而已。”「波斯匿」：战胜敌方敌军，所以称为波斯匿。「憍萨罗」：是憍萨罗国的统治者，所以称为憍萨罗。在此，「今者」一词只是小品词。「未完成」：指尚未结束。这些比丘们中尚未完成的中断话题，就是这个意思。

Dānādīhi catūhi saṅgahavatthūhi parisaṃ rañjetīti rājā. Magadhānaṃ issaroti māgadho. Mahatiyā senāya samannāgatattā seniyagottattā vā seniyo. Bimbi vuccati suvaṇṇaṃ, tasmā sārabimbivaṇṇatāya bimbisāro. Keci pana ‘‘nāmamevetaṃ tassa rañño’’ti vadanti. Paccāmittaṃ parasenaṃ jinātīti pasenadi. Kosalaraṭṭhassa adhipatīti kosalo. Ayañcarahīti ettha carahīti nipātamattaṃ. Vippakatāti apariyositā. Ayaṃ tesaṃ bhikkhūnaṃ antarākathā aniṭṭhitāti attho.

12「于傍晚时」：即在傍晚的一个时分。「从独处禅修出」：从那种将心从各处色等所缘收摄回来的、称为独处禅修的果等至中，按适当时间分限而出。世尊于午前时，由比丘僧团围绕进入舍卫城，为比丘们易得团食而作，完成饭食之事后，与比丘们一同从舍卫城出来，进入寺院，站在香室前，示现威仪，对站着的比丘们随应而作善逝教诫。当那些比丘各各前往林间、树下等日间住处后，世尊进入香室，以果等至之乐度过白天部分，于适当时限从等至中出，心想：「四众弟子正等待我的来临，坐满整座寺院，现在是我为说法而前往法堂的时候了。」于是从座而起，犹如兽王狮子从金色洞窟般的芬芳香室出来，犹如趋近兽群的醉象王，以无身轻躁、有优美步伐的、以八十随形好庄严的三十二大人相辉耀的、以环绕的寻丈光明充满威仪的、以放光髻鬘为庄严的，放出青、黄、赤、白、紫诸光明的六色佛光、不可思议威力、无与伦比的佛威仪的色身成就，令整座寺院通明一片，向集会堂走来。因此说：「那时，世尊……走向那里。」

Sāyanhasamayanti sāyanhe ekaṃ samayaṃ. Paṭisallānā vuṭṭhitoti tato tato rūpādiārammaṇato cittassa paṭisaṃharaṇato paṭisallānasaṅkhātāya phalasamāpattito yathākālaparicchedaṃ vuṭṭhito. Bhagavā hi pubbaṇhasamayaṃ bhikkhusaṅghaparivuto sāvatthiṃ pavisitvā bhikkhūnaṃ sulabhapiṇḍapātaṃ katvā katabhattakicco bhikkhūhi saddhiṃ sāvatthito nikkhamitvā vihāraṃ pavisitvā gandhakuṭippamukhe ṭhatvā vattaṃ dassetvā ṭhitānaṃ bhikkhūnaṃ yathāsamuṭṭhitaṃ sugatovādaṃ datvā tesu araññarukkhamūlādidivāṭṭhānaṃ uddissa gatesu gandhakuṭiṃ pavisitvā phalasamāpattisukhena divasabhāgaṃ vītināmetvā yathākālaparicchede samāpattito vuṭṭhāya, ‘‘mayhaṃ upagamanaṃ āgamayamānā catasso parisā sakalavihāraṃ paripūrentiyo nisinnā, idāni me dhammadesanatthaṃ dhammasabhāmaṇḍalaṃ upagantuṃ kālo’’ti āsanato vuṭṭhāya, kesarasīho viya kañcanaguhāya surabhigandhakuṭito nikkhamitvā yūthaṃ upasaṅkamanto mattavaravāraṇo viya akāyacāpallena cāruvikkantagamano asītianubyañjanappaṭimaṇḍitabāttiṃsamahāpurisalakkhaṇasamujjalāya byāmappabhāya parikkhepavilāsasampannāya pabhassaraketumālālaṅkatāya nīlapītalohitodātamañjiṭṭhapabhassarānaṃ vasena chabbaṇṇabuddharaṃsiyo vissajjentiyā acinteyyānubhāvāya anupamāya buddhalīlāya samannāgatāya rūpakāyasampattiyā sakalavihāraṃ ekālokaṃ kurumāno upaṭṭhānasālaṃ upasaṅkami. Tena vuttaṃ – ‘‘atha kho bhagavā…pe… tenupasaṅkamī’’ti.

13世尊就这样走近，示现威仪后坐下，看见那些比丘们都沉默不语，心想：「如果我不开口，这些比丘出于对佛陀的恭敬，恐怕一劫都不会说话。」为了引发话题，世尊便说：「比丘们，你们现在正『谈论什么（kāya nuttha）』……」。在这里，「你们正谈论什么（kāya nuttha）」意思是「你们在谈论哪一种话题？」。也有版本读作「kāya nottha」，意思相同。还有读作「kāya nvettha」的，意思是「你们在这里谈论哪一种话题？」。这段话的简略意思是：比丘们，你们是以什么名义的话题，聚集坐在这里的？你们因为我到来而中断的话题是什么？我来让它完成。世尊就这样以一切知者的身份作了开许。

Evaṃ upasaṅkamitvā vattaṃ dassetvā nisinne te bhikkhū tuṇhībhūte disvā ‘‘mayi akathente ime bhikkhū buddhagāravena kappampi na kathessantī’’ti kathāsamuṭṭhāpanatthaṃ ‘‘kāya nuttha, bhikkhave’’tiādimāha. Tattha kāya nutthāti katamāya nu bhavatha. ‘‘Kāya notthā’’tipi pāḷi, so evattho, ‘‘kāya nvetthā’’tipi paṭhanti, tassa katamāya nu etthāti attho. Tatrāyaṃ saṅkhepattho – bhikkhave, katamāya nāma kathāya idha sannisinnā bhavatha, katamā ca tumhākaṃ kathā mamāgamanapaccayā aniṭṭhitā, taṃ niṭṭhāpessāmīti evaṃ sabbaññupavāraṇāya pavāresi.

14「这并不适当（na khvetaṃ）」意思是「这并不适当」，或者也读作「na khotaṃ」，分解为词语就是「na kho etaṃ」。「良家子（kulaputtānaṃ）」指那些出身良好、行为端正的善男子。「由于信（saddhā）」：指因为对业果的信仰和对三宝的信仰。「离家（agārasmā）」：指从家里出来，也就是从在家的状态出来。「出家（anagāriyaṃ）」：即指出家修行。「已出家者（pabbajitānaṃ）」：指那些已经进入出家生活的人。「此（yaṃ）」是一个指代词。在这里，应该这样连句理解：「比丘们，你们既不是因为国王惩罚，也不是因为贼人逼迫，不是因为负债，也不是因为生活恐怖而出家，而是由于信，离家出走，在我的教法中出家。你们现在却谈论像那样与国王相关的畜生论，这种谈论对于你们来说，是不适当、不合适的。」

Na khvetanti na kho etaṃ, ayameva vā pāṭho. ‘‘Na khota’’ntipi paṭhanti, na kho etaṃ icceva padavibhāgo. Kulaputtānanti jātiācārakulaputtānaṃ. Saddhāti saddhāya, kammaphalasaddhāya ratanattayasaddhāya ca. Agārasmāti gharato, gahaṭṭhabhāvāti attho. Anagāriyanti pabbajjaṃ. Pabbajitānanti upagatānaṃ . Yanti kiriyāparāmasanaṃ. Tatthāyaṃ padayojanā – ‘‘bhikkhave, tumhe neva rājābhinītā na corābhinītā na iṇaṭṭā na jīvitapakatā pabbajitā, atha kho saddhāya agārato nikkhamitvā mama sāsane pabbajitā, tumhe etarahi evarūpiṃ rājappaṭisaṃyuttaṃ tiracchānakathaṃ katheyyātha, yaṃ evarūpāya kathāya kathanaṃ, etaṃ tumhākaṃ na kho patirūpaṃ na yuttamevā’’ti.

15世尊这样否定了这些出家人聚集在一起时不应做的事后，接着为了开许他们应做的适当行为，便说道：「比丘们，当你们聚集在一起时，有两件事应该做：或者进行『法谈（dhammī kathā）』，或者保持『圣默然（ariyo tuṇhībhāvo）』。」在这里，「你们（vo）」就是指「你们的」。「应作（karaṇīyaṃ）」这个词，因为要对应后面的词，这里用的是对动作主体的属格形式，所以意思就是「你们应当」。「两件事应作」：指有两件该做的事。「法谈（dhammī kathā）」：指不偏离四圣谛之法的谈话，也就是开示轮回与还灭的法义。事实上，所谓的「十论事」也被包含在其中，因为它们都属于法谈的一部分。「圣（ariyo）」：因为能带来究竟的利益，所以称为圣；或者因为是清净、殊胜的，所以称为圣。「默然（tuṇhībhāvo）」：指修习止与观所达到的无言状态。不过，有些人说：「因为它是语行的对立面，所以第二禅那即是圣默然。」另外一些人说：「第四禅那是圣默然。」此处的意思则是：「比丘们，为了增长心远离，你们安住在远离之处、居于空寂之处时，如果偶尔集会，在这样集会时，你们应当按照『使未听闻者得听闻，使已听闻者更清净』的方式，为了相互的利益，进行有关蕴等无常的法谈；或者为了互不干扰，而安住于禅那等至之中。」

Evaṃ sannipatitānaṃ pabbajitānaṃ appatirūpaṃ paṭikkhipitvā idāni nesaṃ patirūpaṃ paṭipattiṃ anujānanto ‘‘sannipatitānaṃ vo, bhikkhave, dvayaṃ karaṇīyaṃ dhammī vā kathā ariyo vā tuṇhībhāvo’’ti āha. Tattha voti tumhākaṃ. Karaṇīyanti hi padaṃ apekkhitvā kattari sāmivacanametaṃ, tasmā tumhehīti attho. Dvayaṃ karaṇīyanti dve kātabbā. Dhammī kathāti catusaccadhammato anapetā kathā, pavattinivattiparidīpinī dhammadesanāti attho. Dasakathāvatthusaṅkhātāpi hi dhammakathā tadekadesā evāti. Ariyoti ekantahitāvahattā ariyo, visuddho uttamoti vā ariyo. Tuṇhībhāvoti samathavipassanābhāvanābhūtaṃ akathanaṃ. Keci pana ‘‘vacīsaṅkhārapaṭipakkhabhāvato dutiyajjhānaṃ ariyo tuṇhībhāvo’’ti vadanti. Apare ‘‘catutthajjhānaṃ ariyo tuṇhībhāvo’’ti vadanti. Ayaṃ panettha attho – ‘‘bhikkhave, cittavivekassa paribrūhanatthaṃ vivekaṭṭhakāyā suññāgāre viharantā sace kadāci sannipatatha, evaṃ sannipatitehi tumhehi ‘assutaṃ sāveti sutaṃ vā pariyodapetī’ti vuttanayena aññamaññassūpakārāya khandhādīnaṃ aniccatādipaṭisaṃyuttā dhammakathā vā pavattetabbā, aññamaññaṃ abyābādhanatthaṃ jhānasamāpattiyā vā viharitabba’’nti.

16在这里，世尊用前面“应作”这句话，向还没有进入佛法的人，展示了入教的方法；用后面的话，向已经进入的人，展示了从轮回中出离的方法。又或者说，前者促使人们在教理上通达，后者促使人们在证得上通达。再或者说，前者阐明正见最初生起的因，后者阐明下一步生起的因。正如世尊所说——

Tattha purimena karaṇīyavacanena anotiṇṇānaṃ sāsane otaraṇūpāyaṃ dasseti, pacchimena otiṇṇānaṃ saṃsārato nissaraṇūpāyaṃ. Purimena vā āgamaveyyattiye niyojeti, pacchimena adhigamaveyyattiye. Atha vā purimena sammādiṭṭhiyā paṭhamaṃ uppattihetuṃ dīpeti, dutiyena dutiyaṃ. Vuttañhetaṃ –

17“比丘们，有两种因、两种缘，能令正见（sammādiṭṭhi）生起，即：来自身外的善知识说法声（parato ghoso）与自身内心的如理作意（paccattaṃ yoniso manasikāro）。”（《增支部》2.127）

‘‘Dveme, bhikkhave, hetū dve paccayā sammādiṭṭhiyā uppādāya parato ca ghoso, paccattañca yoniso manasikāro’’ti (a. ni. 2.127).

18前一种解释阐明了世间正见（lokiyasammādiṭṭhi）的根本因，后一种解释阐明了出世间正见（lokuttarasammādiṭṭhi）的根本因——应当通过这些方式来理解此处语句的关联。

Purimena vā lokiyasammādiṭṭhiyā mūlakāraṇaṃ vibhāveti, pacchimena lokuttarasammādiṭṭhiyā mūlakāraṇanti evamādinā ettha yojanā veditabbā.

19“遍知了此义（Etamatthaṃ viditvā）”：指那些比丘们从各个方面完全明白了这个道理：相比于人们所称叹的欲乐成就（kāmasampatti），禅那（jhāna）等成就更为寂静，也更为殊胜。于是，诵出了这首阐明圣住（ariyavihāra）安乐受用之义的优陀那（Udāna）。

Etamatthaṃ viditvāti tehi bhikkhūhi kittitakāmasampattito jhānādisampatti santatarā ceva paṇītatarā cāti etamatthaṃ sabbākārato viditvā. Imaṃ udānanti imaṃ ariyavihārasukhānubhāvadīpakaṃ udānaṃ udānesi.

20在这里，“世间（loka）”这个词，在“蕴世间、处世间、界世间”等用法中，是用来指称诸行（saṅkhāra）的。

Tattha yañca kāmasukhaṃ loketi lokasaddo ‘‘khandhaloko āyatanaloko dhātuloko’’tiādīsu (mahāni. 3, 7; cūḷani. ajitamāṇavapucchāniddesa 2) saṅkhāresu āgato.

21“日月所运行的范围，

‘‘Yāvatā candimasūriyā pariharanti,

22各个方向都闪耀着光辉，

Disā bhanti virocanā;

23在这千重的世间里，

Tāva sahassadhā loko,

24这一切都处于他的主宰之下。”——

Ettha te vattatī vaso’’ti. –

25在类似这样的经文（如《中部》1.503）中，“世间”一词是在“空间”(okāsa)这个意义上使用的。而在“世尊(bhagavā)以佛眼(buddhacakkhu)观察世间(lokaṃ)”这样的经句（《大品》9；《中部》1.283）中，它是在“众生”(satta)这个意义上使用的。然而在这里，应当理解它同时指众生世间(sattaloka)和器世间(okāsaloka)两者。因此，从无间地狱开始，向上直到梵天界以下，在这样一个世间中，依凭事物欲(vatthukāma)，由烦恼欲(kilesakāma)而引生的与欲相应的乐(kāmasahagataṃ sukhaṃ)；以及那所谓的“天界之乐”(diviyaṃ sukhaṃ)——也就是在天界中、通过天住(dibbavihāra)而证得的梵天与人类的色等至(rūpasamāpatti)之乐；还有那“渴爱灭尽之乐”(taṇhakkhayasukha)——即依凭它而令渴爱灭尽，以涅槃(nibbāna)为所缘(ārammaṇa)，藉由渴爱止息而转起的果等至(phalasamāpatti)之乐，这就称为渴爱灭尽之乐。对于此渴爱灭尽之乐，巴利文的“ete”（这些）是通过语尾变化(liṅgavipallāsa)来指代的，它的意思是“这些乐”(etāni sukhāni)。有些人把天界乐和渴爱灭尽乐这两种，以乐的总称合在一起，读作“etaṃ”（这个），那么他们应读作“kalaṃ nāgghatī”。

Ādīsu (ma. ni. 1.503) okāse āgato. ‘‘Addasā kho bhagavā buddhacakkhunā lokaṃ volokento’’tiādīsu (mahāva. 9; ma. ni. 1.283) sattesu. Idha pana sattaloke okāsaloke ca veditabbo. Tasmā avīcito paṭṭhāya upari brahmalokato heṭṭhā etasmiṃ loke yaṃ vatthukāme paṭicca kilesakāmavasena uppajjanato kāmasahagataṃ sukhaṃ. Yañcidaṃ diviyaṃ sukhanti yañca idaṃ divi bhavaṃ dibbavihāravasena ca laddhabbaṃ brahmānaṃ manussānañca rūpasamāpattisukhaṃ. Taṇhakkhayasukhassāti yaṃ āgamma taṇhā khīyati, taṃ nibbānaṃ ārammaṇaṃ katvā taṇhāya ca paṭipassambhanavasena pavattaphalasamāpattisukhaṃ taṇhakkhayasukhaṃ nāma, tassa taṇhakkhayasukhassa. Eteti liṅgavipallāsena niddeso, etāni sukhānīti attho. Keci ubhayampi sukhasāmaññena gahetvā ‘‘eta’’nti paṭhanti, tesaṃ ‘‘kalaṃ nāgghatī’’ti pāṭhena bhavitabbaṃ.

26“十六分之一”(soḷasi)指的是十六份中的一份。这里的大致意思是：以转轮王(cakkavattī)之乐为首的一切人界(manussaloka)的快乐，龙(nāga)、金翅鸟(supaṇṇa)等世界中的龙等众生所应享用的快乐，以及四大王天等天界中的六种欲乐——也就是在十一种欲界中生起的那些欲乐；再加上那在色界、无色界诸天中，作为天住而存在，又在色界、无色界禅那中生起，因而被称为“天界”(diviya)的世间禅那乐(lokiyajjhānasukha)。将这两种乐（欲乐和世间禅那乐）的全部，与那称为“渴爱灭尽乐”的果等至乐相比较，把后者分为十六份，它其中一份的那一丁点，即那份十六分之一量的乐，世间乐连这十六分之一都比不上（kalaṃ na agghatī）。

Soḷasinti soḷasannaṃ pūraṇiṃ. Ayañhettha saṅkhepattho – cakkavattisukhaṃ ādiṃ katvā sabbasmiṃ manussaloke manussasukhaṃ, nāgasupaṇṇādiloke nāgādīhi anubhavitabbaṃ sukhaṃ, cātumahārājikādidevaloke chabbidhaṃ kāmasukhanti yaṃ ekādasavidhe kāmaloke uppajjantaṃ kāmasukhaṃ, yañca idaṃ rūpārūpadevesu dibbavihārabhūtesu rūpārūpajjhānesu ca uppannattā ‘‘diviya’’nti laddhanāmaṃ lokiyajjhānasukhaṃ, sakalampi tadubhayaṃ taṇhakkhayasukhasaṅkhātaṃ phalasamāpattisukhaṃ soḷasa bhāge katvā tato ekabhāgaṃ soḷasabhāgaguṇe laddhaṃ ekabhāgasaṅkhātaṃ kalaṃ na agghatīti.

27然而，上面的义释是就果等至的共通性质而说的。因为在经文中，是不做区别地直接提到“渴爱灭尽”的，所以即使是初果等至的乐，世间的乐也完全及不上它的十六分之一。正如（经文）所说：

Ayañca atthavaṇṇanā phalasamāpattisāmaññena vuttā. Pāḷiyaṃ avisesena taṇhakkhayassa āgatattā paṭhamaphalasamāpattisukhassāpi kalaṃ lokiyaṃ na agghati eva. Tathā hi vuttaṃ –

28“凭借大地的独一统治，或者投生天界；”

‘‘Pathabyā ekarajjena, saggassa gamanena vā;

29「统领一切世间的主权，也比不上入流果的殊胜。」

Sabbalokādhipaccena, sotāpattiphalaṃ vara’’nti. (dha. pa. 178);

30在《入流相应》中也有这样的说法：

Sotāpattisaṃyuttepi vuttaṃ –

31「比丘们，即使一位转轮王统治了四大洲、拥有自在主权，当他身坏命终之后，投生到善趣天界，与三十三天的天众同住；在那里的欢乐园中，他被天女们簇拥着，充分享用并具足五种天界的妙欲之乐，可是由于他不具足四法，所以他依然不能免除地狱，不能免除畜生道，不能免除饿鬼界，不能免除恶道、悲惨的去处和堕落之处。比丘们，相反地，即使一位圣弟子靠托钵乞食维生，穿着粪扫衣，只要他具足四法，他就已经解脱了地狱，解脱了畜生道，解脱了饿鬼界，解脱了恶道、悲惨的去处和堕落之处。」

‘‘Kiñcāpi, bhikkhave, rājā cakkavattī catunnaṃ dīpānaṃ issariyādhipaccaṃ rajjaṃ kāretvā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjati devānaṃ tāvatiṃsānaṃ sahabyataṃ, so tattha nandane vane accharāsaṅghaparivuto dibbehi ca pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāreti, so catūhi dhammehi asamannāgato. Atha kho so aparimuttova nirayā, aparimutto tiracchānayoniyā, aparimutto pettivisayā, aparimutto apāyaduggativinipātā. Kiñcāpi, bhikkhave, ariyasāvako piṇḍiyālopena yāpeti, nantakāni ca dhāreti, so catūhi dhammehi samannāgato, atha kho so parimutto nirayā, parimutto tiracchānayoniyā, parimutto pettivisayā, parimutto apāyaduggativinipātā.

32「是哪四种法呢？比丘们，这里圣弟子对佛陀具备不坏净信：‘那位世尊是阿拉汉……乃至……佛陀、世尊。’对法具备不坏净信……乃至……为智者所证知。对僧伽具备不坏净信……乃至……是世间的无上福田。他具足圣者所喜爱的戒，戒行无有毁缺……乃至……能导向禅定。他便是以这四法而具足的。比丘们，获得四大洲与获得这四种法相比，获得四大洲的价值还比不上获得这四种法的十六分之一。」

‘‘Katamehi catūhi? Idha, bhikkhave, ariyasāvako buddhe aveccappasādena samannāgato hoti ‘itipi so bhagavā arahaṃ…pe... buddho bhagavā’ti. Dhamme aveccappasādena…pe… viññūhī’ti. Saṅghe aveccappasādena…pe… puññakkhettaṃ lokassā’ti. Ariyakantehi sīlehi samannāgato hoti akhaṇḍehi…pe… samādhisaṃvattanikehi. Imehi catūhi dhammehi samannāgato hoti. Yo ca, bhikkhave, catunnaṃ dīpānaṃ paṭilābho, yo catunnaṃ dhammānaṃ paṭilābho, catunnaṃ dīpānaṃ paṭilābho catunnaṃ dhammānaṃ paṭilābhassa kalaṃ nāgghati soḷasi’’nti (saṃ. ni. 5.997).

33像这样，世尊在一切场合都阐明：世间的快乐是有上、有更殊胜之处的，唯有出世间的快乐才是无上、最殊胜的。

Evaṃ bhagavā sabbattha lokiyasukhaṃ sauttaraṃ sātisayaṃ, lokuttarasukhameva anuttaranti atisayanti bhājesīti.

38第二经的义注结束。

Dutiyasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

39第三杖经义注

3. Daṇḍasuttavaṇṇanā

13第三经中，「童子」指的是男孩们。至于「在舍卫城与祇园之间」中的「之间」一词：在「这期间谁能了知，若非如来」（《增支部》6.44；10.75）、「众人集会商议，你与我之间有何事」等（《相应部》1.228）这类句子中，它用来表示原因。在「大德，有一位妇女在闪电之间洗涤容器时看见了我」等（《中部》2.149）这类句子中，它用来表示刹那。在「若人内心中没有忿怒」等（《自说》20）这类句子中，它用来表示心。在「中途就终止了」等这类句子中，它用来表示中途。在「比丘们，这条多波陀河从两个大地狱的间隙中流来」等（《律藏·波罗夷》231）这类句子中，它用来表示空隙。在此处，也应当把它理解为空隙。因此，它的意思是「在舍卫城与祇园之间的空隙处」，应当这样理解意义。由于与「之间」一词的搭配关系，这里使用了宾格：「在舍卫城与祇园之间」。在类似的情形下，文法家们会使用例如「在村庄与河流之间行走」这样的表达，只用一个「之间」，它同时也需要与第二个词搭配。但在这里，则是把两者连接着一起说出来了。

13. Tatiye kumārakāti dārakā. Antarā ca sāvatthiṃ antarā ca jetavananti antarāsaddo ‘‘tadantaraṃ ko jāneyya, aññatra tathāgatā’’ti (a. ni. 6.44; 10.75), ‘‘janā saṅgamma mantenti, mañca tvañca kimantara’’ntiādīsu (saṃ. ni. 1.228) kāraṇe āgato. ‘‘Addasā maṃ, bhante, aññatarā itthī vijjantarikāya bhājanaṃ dhovantī’’tiādīsu (ma. ni. 2.149) khaṇe. ‘‘Yassantarato na santi kopā’’tiādīsu (udā. 20) citte. ‘‘Antarā vosānamāpādī’’tiādīsu vemajjhe. ‘‘Apicāyaṃ, bhikkhave, tapodā dvinnaṃ mahānirayānaṃ antarikāya āgacchatī’’tiādīsu (pārā. 231) vivare . Svāyamidhāpi vivare veditabbo. Tasmā sāvatthiyā ca jetavanassa ca vivareti, evamettha attho veditabbo. Antarāsaddayogato cettha upayogavacanaṃ ‘‘antarā ca sāvatthiṃ antarā ca jetavana’’nti. Īdisesu ṭhānesu akkharacintakā ‘‘antarā gāmañca nadiñca gacchatī’’ti ekameva antarāsaddaṃ payujjanti, so dutiyapadenapi yojetabbo hoti. Idha pana yojetvā vutto.

35「以杖打蛇」说的是：一条黑蛇从洞里爬出来，因为肚子饿而出去找食，那些男孩便尾随着它，用棍棒打它。那时，世尊正前往舍卫城托钵乞食，在半路上看见那些男孩在用棍子打蛇，就问他们：“孩子们，你们为何用棍子打这条蛇呢？”他们回答：“大德，因为怕被它咬。”世尊心想：“这些人为了让自己得到快乐而打这条蛇，却会在轮回里投生之处遭受到痛苦。啊，被无明所欺骗的技巧真是巧妙！”由此生起了对法的悚惧感。正是由于这种对法的悚惧，他诵出了优陀那。因此，经文说：“那时，世尊……”等等。

Ahiṃ daṇḍena hanantīti bilato nikkhamitvā gocarāya gacchantaṃ kaṇhasappaṃ chātajjhattaṃ anubandhitvā yaṭṭhīhi pothenti. Tena ca samayena bhagavā sāvatthiṃ piṇḍāya gacchanto antarāmagge te dārake ahiṃ daṇḍena hanante disvā ‘‘kasmā kumārakā imaṃ ahiṃ daṇḍena hanathā’’ti pucchitvā ‘‘ḍaṃsanabhayena, bhante’’ti ca vutte ‘‘ime attano sukhaṃ karissāmāti imaṃ paharantā nibbattaṭṭhāne dukkhaṃ anubhavissanti, aho avijjāya nikatikosalla’’nti dhammasaṃvegaṃ uppādesi. Teneva ca dhammasaṃvegena udānaṃ udānesi. Tena vuttaṃ ‘‘atha kho bhagavā’’tiādi.

36在这里，「了知此义后」的意思：有些注释者这样解释：「了知此义后」是指世尊明白了“这些男孩为了自己的快乐而制造他人的痛苦，他们自己在今世和来世都将得不到快乐”这个道理。他人的不善行，其追求快乐的行为会导致未来的痛苦；而善行，则必定会导致快乐。因此，这些注释者说：“佛陀是由于这样的喜悦而诵出这部优陀那的：‘那些远离了伤害他人、绝对能分享快乐的人，确实是遵循我教导的人啊！’”然而，另一些注释者却说：“世尊是全面地从过患的角度，了知了那些男孩所做出的伤害他人的行为后，为了显示伤害他人的过患，以及悲悯他人的功德，他按这个顺序来显示过患与功德，从而诵出了这部优陀那。”

Tattha etamatthaṃ viditvāti ‘‘ime dārakā attasukhāya paradukkhaṃ karontā sayaṃ parattha sukhaṃ na labhissantī’’ti etamatthaṃ jānitvāti evameke vaṇṇenti. Aññesaṃ duppaṭipannānaṃ sukhapariyesanaṃ āyatiṃ dukkhāya saṃvattati, suppaṭipannānaṃ ekantena sukhāya saṃvattati. Tasmā ‘‘paravihesāvinimuttā accantameva sukhabhāgino vata mayhaṃ ovādappaṭikarā’’ti somanassavasenevetampi satthā udānaṃ udānesīti vadanti. Apare pana bhaṇanti ‘‘evaṃ tehi kumārakehi pavattitaṃ paraviheṭhanaṃ sabbākārena ādīnavato viditvā paravihesāya parānukampāya ca yathākkamaṃ ādīnavānisaṃsavibhāvanaṃ imaṃ udānaṃ udānesī’’ti.

37在这里，「乐于安乐」的意思是：因为绝对希望自己得到快乐，所以贪着于安乐。「诸有情」的意思是所有众生。「若有人用杖去伤害」：在这里，「用杖」只是一种举例教导的说法，它的实际含义是：用木棍，或是用土块、刀、手掌等来击打。或者，「用杖」指的是用惩罚的方式。这里要表达的是：如果有这么一个人，为了他自己的快乐，用以下这些“杖”中的任何一种，去伤害、折磨那些乐于安乐的一切众生，使其遭受痛苦。这些“杖”包括：因为出生等事情而轻视他人的「语杖」；用手、木槌、刀等捶打、击打、砍断他人的「身杖」；或是扣押别人一百、一千钱财的「财杖」。那么，那个寻求自己快乐的人，「他死后得不到快乐」。意思是：那个寻求、追寻、渴望自己快乐的个人，在死后、在他世，无论是人间快乐、天上快乐，还是涅槃的快乐，这三种快乐全都得不到。恰恰相反，他只会因为那种杖而得到痛苦。

Tattha sukhakāmānīti ekanteneva attano sukhassa icchanato sukhānugiddhāni. Bhūtānīti pāṇino. Yo daṇḍena vihiṃsatīti ettha daṇḍenāti desanāmattaṃ, daṇḍena vā leḍḍusatthapāṇippahārādīhi vāti attho. Atha vā daṇḍenāti daṇḍanena. Idaṃ vuttaṃ hoti – yo sukhakāmāni sabbabhūtāni jātiādinā ghaṭṭanavasena vacīdaṇḍena vā pāṇimuggarasatthādīhi pothanatāḷanacchedanādivasena sarīradaṇḍena vā sataṃ vā sahassaṃ vā ṭhāpanavasena dhanadaṇḍena vāti imesu daṇḍesu yena kenaci daṇḍena vihiṃsati viheṭheti dukkhaṃ pāpeti, attano sukhamesāno, pecca so na labhate sukhanti so puggalo attano sukhaṃ esanto gavesanto patthento pecca paraloke manussasukhaṃ dibbasukhaṃ nibbānasukhanti tividhampi sukhaṃ na labhati, aññadatthu tena daṇḍena dukkhameva labhatīti attho.

38「他于死后得到快乐」的意思是：如果有人具备忍耐、慈爱和悲悯，他心里这样想：“就像我自己乐于快乐、厌恶痛苦一样，所有众生也都是如此。”他安住于主动远离杀生等善行中，依照前面讲过的方式，不用任何“杖”去伤害、侵扰任何众生。那么，这个人在来世，如果投生为人，会得到人间的快乐；如果投生为天人，会得到天上的快乐；而当他超越了这两种状态，就会证得涅槃的快乐。在这里，为了表明对于这样的个人来说，那种快乐是必然会得到的，就好像已经发生在眼前一样，所以在经文里用了「得到」这个词。对前面那个偈颂的解释，也是这个道理。

Pecca so labhate sukhanti yo khantimettānuddayasampanno ‘‘yathāhaṃ sukhakāmo dukkhappaṭikūlo, evaṃ sabbepī’’ti cintetvā sampattaviratiādīsu ṭhito vuttanayena kenaci daṇḍena sabbānipi bhūtāni na hiṃsati na bādhati, so puggalo paraloke manussabhūto manussasukhaṃ, devabhūto dibbasukhaṃ, ubhayaṃ atikkamanto nibbānasukhaṃ labhatīti. Ettha ca tādisassa puggalassa avassaṃbhāvitāya taṃ sukhaṃ paccuppannaṃ viya hotīti dassanatthaṃ ‘‘labhate’’ti vuttaṃ. Purimagāthāyapi eseva nayo.

45第三部经的注释结束。

Tatiyasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

46第四恭敬经注释

4. Sakkārasuttavaṇṇanā

14第十四（在第四经中）：「那时，世尊受到恭敬」的意思是：世尊在四个不可计数又十万大劫的漫长时间里，圆满累积了各种殊胜的福德资粮，作为这个资粮的果报，他得到了越来越增上的恭敬、礼遇等。这些果报，就好像自己主动生出来，说着“从今往后，没有我不起作用的机会了”一样。实际情况就像，在一切方向都涌起了巨大的雨云，降下洪流一般。世尊的所有波罗蜜，像是为了显示在一世中成熟的果报而汇集起来，为他带来了利养与恭敬的巨大洪流。于是，手持着食物、饮料、衣物、车乘、花环、香、涂香等供养品的刹帝利、婆罗门等人，都前来寻找世尊，他们问道：“佛陀在哪里？世尊在哪里？天中天在哪里？人牛王在哪里？人中狮子在哪里？”他们用数百辆车运来各种资具，因为始终得不到供养的机会，车与车之间车轴顶着车轴，挤在方圆大约一俱卢舍的范围内停着，并且像盲者林的婆罗门等人一样，继续追随世尊。所有这些盛况，都应当依照《犍度》（大品282）以及各处相应经典中记载的方法来理解。而且，不仅世尊如此，比丘僧团也同样受到恭敬。正如经中所说的——

14. Catutthe tena kho pana samayena bhagavā sakkato hotīti kappānaṃ satasahassādhikesu catūsu asaṅkhyeyyesu paripūritassa puññasambhāravisesassa phalabhūtena ‘‘ito paraṃ mayhaṃ okāso natthī’’ti ussahajātena viya uparūpari vaḍḍhamānena sakkārādinā bhagavā sakkato hoti. Sabbadisāsu hi yamakamahāmegho vuṭṭhahitvā mahoghaṃ viya sabbapāramiyo ‘‘ekasmiṃ attabhāve vipākaṃ dassāmā’’ti sampiṇḍitā viya bhagavato lābhasakkāramahoghaṃ nibbattayiṃsu. Tato annapānavatthayānamālāgandhavilepanādihatthā khattiyabrāhmaṇādayo āgantvā ‘‘kahaṃ buddho, kahaṃ bhagavā, kahaṃ devadevo, kahaṃ narāsabho, kahaṃ purisasīho’’ti bhagavantaṃ pariyesanti. Sakaṭasatehi paccaye āharitvā okāsaṃ alabhamānā samantā gāvutappamāṇepi sakaṭadhurena sakaṭadhuraṃ āhacca tiṭṭhanti ceva anubandhanti ca andhakavindabrāhmaṇādayo viya. Sabbaṃ taṃ khandhake (mahāva. 282) tesu tesu ca suttesu āgatanayena veditabbaṃ. Yathā ca bhagavato, evaṃ bhikkhusaṅghassāti. Vuttañhetaṃ –

40“纯陀，就现今世间所出现的所有僧团或团体而言，纯陀，我不见有其他任何一个僧团，能像我面前这个比丘僧团一样，达到了如此高的利养顶点与称誉顶点。”

‘‘Yāvatā kho, cunda, etarahi saṅghā vā gaṇā vā loke uppannā, nāhaṃ, cunda, aññaṃ ekasaṅghampi samanupassāmi evaṃ lābhaggayasaggappattaṃ, yatharivāyaṃ, cunda, bhikkhusaṅgho’’ti (dī. ni. 3.176).

41这样一来，世尊和比丘僧团所得到的这份利养恭敬汇集一处后，变得无法衡量，就像两条大河汇合的洪流一样。因此经中说：“那时，世尊受到恭敬……乃至……资具。比丘僧团也受到恭敬……乃至……资具。”

Svāyaṃ bhagavato ca bhikkhusaṅghassa ca uppanno lābhasakkāro ekato hutvā dvinnaṃ mahānadīnaṃ udakogho viya appameyyo ahosi. Tena vuttaṃ – ‘‘tena kho pana samayena bhagavā sakkato hoti…pe… parikkhārānaṃ, bhikkhusaṅghopi sakkato…pe… parikkhārāna’’nti.

42然而，那些外道由于过去没有造下善业，且行持不正，原本就不受恭敬、不受尊重；而随着佛陀的出世，他们更特别地光彩尽失——就像太阳升起时的萤火虫一样，失去了光芒与威力，失掉了利养恭敬。他们无法忍受世尊和僧团得到的这般利养恭敬，心生嫉妒，盘算着：“我们就这样用粗恶的言语打击他们，把他们赶走。”他们满怀嫉恨，口吐恶语，四处走动，一到各地就辱骂、毁谤比丘们。因此经中说：“然而，其他外道游行者们却不受恭敬……乃至……资具。那时，那些外道游行者们不能忍受对世尊及比丘僧团的恭敬，在村落或山林中看见比丘后，便用卑鄙粗恶的言语辱骂、毁谤、激怒、恼害他们。”

Titthiyā pana pubbe akatapuññatāya ca duppaṭipannatāya ca asakkatā agarukatā, buddhuppādena pana visesato vipannasobhā sūriyuggamane khajjopanakā viya nippabhā nittejā hatalābhasakkārā ahesuṃ. Te tādisaṃ bhagavato saṅghassa ca lābhasakkāraṃ asahamānā issāpakatā ‘‘evaṃ ime pharusāhi vācāhi ghaṭṭetvāva palāpessāmā’’ti usūyā visuggāraṃ uggirantā tattha tattha bhikkhū akkosantā paribhāsantā vicariṃsu . Tena vuttaṃ – ‘‘aññatitthiyā pana paribbājakā asakkatā honti…pe… parikkhārānaṃ. Atha kho te aññatitthiyā paribbājakā bhagavato sakkāraṃ asahamānā bhikkhusaṅghassa ca gāme ca araññe ca bhikkhū disvā asabbhāhi pharusāhi vācāhi akkosanti paribhāsanti rosenti vihesentī’’ti.

43在这里，「卑鄙的」（asabbhā）：指那些不适合在善士聚集的场合、在集会中说不出口的话语，意思是粗秽语。「粗恶的」（pharusā）：指粗硬、切中要害伤人之语。「辱骂」（akkosanti）：指以出身等为骂詈之由来进行侮辱。「毁谤」（paribhāsanti）：指以挑起争论的方式来令人恐惧、加以威胁。「激怒」（rosenti）：指为了让他人生气，以挑衅的方式激起愤怒。「恼害」（vihesenti）：就是扰乱，以种种方式让人感到不适。

Tattha asabbhāhīti asabhāyoggāhi sabhāyaṃ sādhujanasamūhe vattuṃ ayuttāhi, duṭṭhullāhīti attho. Pharusāhīti kakkhaḷāhi mammacchedikāhi. Akkosantīti jātiādīhi akkosavatthūhi khuṃsenti. Paribhāsantīti bhaṇḍanavasena bhayaṃ uppādentā tajjenti. Rosentīti yathā parassa roso hoti, evaṃ anuddhaṃsanavasena rosaṃ uppādenti. Vihesentīti viheṭhenti, vividhehi ākārehi aphāsuṃ karonti.

44然而，他们又是如何对一切善见、庄严圆满的世尊和比丘僧团施以辱骂等行为的呢？因为世尊出世而失去了利养恭敬，他们心烦意乱，就像一个掘地却让自己滑倒的人，又像在一颗没有瑕疵的琉璃宝珠上硬要生出瑕疵一样；他们说服了一位名叫孙陀利咖（Sundarikā）的游方女，让她对大师和比丘们进行毁谤，从而施以辱骂等行为。不过，这整个孙陀利的事件，将会在后面《孙陀利经》中依据本典本身出现，因此届时我们将在那里解释这里应当说明的内容。

Kathaṃ panete samantapāsādike bhagavati bhikkhusaṅghe ca akkosādīni pavattesunti? Bhagavato uppādato pahīnalābhasakkāratāya upahatacittā pathaviṃ khaṇitvā pakkhalantā viya avaṇe veḷuriyamaṇimhi vaṇaṃ uppādentā viya ca sundarikaṃ nāma paribbājikaṃ saññāpetvā tāya satthu bhikkhūnañca avaṇṇaṃ vuṭṭhāpetvā akkosādīni pavattesuṃ. Taṃ panetaṃ sundarīvatthu parato sundarīsutte (udā. 38) pāḷiyaṃyeva āgamissati, tasmā yamettha vattabbaṃ, taṃ tattheva vaṇṇayissāma.

45比丘们来到世尊跟前，禀报了这件事。因此经中说：“那时，众多比丘前往世尊那里……恼害。”这表达的就是上面所说的意思。

Bhikkhū bhagavato santikaṃ upasaṅkamitvā taṃ pavattimārocesuṃ. Tena vuttaṃ – ‘‘atha kho sambahulā bhikkhū yena bhagavā tenupasaṅkamiṃsu…pe… vihesentī’’ti. Taṃ vuttatthameva.

46「了知此义后」，是指从一切方面了知了这些为嫉妒所败的外道们的违犯行为之后。「而说此优陀那」，是指为了表明他们所做的恶行，以及他人出于净信而给予的助益，宣说了彰显“如此状态”之功德的优陀那。

Etamatthaṃviditvāti etaṃ issāpakatānaṃ titthiyānaṃ vippaṭipattiṃ sabbākārato viditvā. Imaṃ udānanti imaṃ tehi kate vippakāre pasannacittehi ca parehi kate upakāre tādibhāvānubhāvadīpakaṃ udānaṃ udānesi.

47在这里，「在村落或山林中被乐与苦所触」，是指在村落或山林中，不论在什么地方，被乐或苦的经验所触，亦即经历着乐与苦，又或者是具备了那些产生乐苦的缘。「不应从自己或从他人方面去执取」：意思是，不要这样去认为——“我快乐了”、“我痛苦了”、“这是我的乐”、“这是我的苦”、“这乐和苦是别人带给我的”，不应将这苦乐执取为来自自己或来自他人。为什么？因为在这五蕴的聚合中，根本没有什么可以被看作是“我”、“我的”、“他人”或“他人的”；纯粹只有种种「行」依各自的缘而生起，又在刹那刹那中坏灭。这里对于乐苦的执取，只是教说的一个要点，实际上它的义理应当依凭全部的世间法来理解。世尊就这样阐明了四角空性：“我不在任何处，对任何人也无所属；我的东西也不存在于任何地方、任何时间。”

Tattha gāme araññe sukhadukkhaphuṭṭhoti gāme vā araññe vā yattha katthaci sukhena dukkhena ca phuṭṭho sukhadukkhāni anubhavanto, tesaṃ vā paccayehi samaṅgībhūto. Nevattato no parato dahethāti ‘‘ahaṃ sukhito , ahaṃ dukkhito, mama sukhaṃ, mama dukkhaṃ, parenidaṃ mayhaṃ sukhadukkhaṃ uppādita’’nti ca neva attato na parato taṃ sukhadukkhaṃ ṭhapetha. Kasmā? Na hettha khandhapañcake ahanti vā mamanti vā paroti vā parassāti vā passitabbayuttakaṃ kiñci atthi, kevalaṃ saṅkhārā eva pana yathāpaccayaṃ uppajjitvā khaṇe khaṇe bhijjantīti. Sukhadukkhaggahaṇañcettha desanāsīsaṃ, sabbassāpi lokadhammassa vasena attho veditabbo. Iti bhagavā ‘‘nāhaṃ kvacani, kassaci kiñcanatasmiṃ, na ca mama kvacani, katthaci kiñcanatatthī’’ti catukoṭikaṃ suññataṃ vibhāvesi.

48现在，为了说明他不将它执取为“我”或“我所”的理由，经中说到：“种种触接触着所依”。这些被称为可感受乐、可感受苦的“触”，是缘于那个名为五蕴的所依；当所依存在时，它们就根据自己的境去接触，并在那里转起。至于不苦不乐的受，由于其本质是寂静的，所以还是归在乐受里面，因此这个义注仅依两种触来作解释。

Idāni tassa attato parato ca adahanassa kāraṇaṃ dasseti ‘‘phusanti phassā upadhiṃ paṭiccā’’ti. Ete sukhavedanīyā dukkhavedanīyā ca phassā nāma khandhapañcakasaṅkhātaṃ upadhiṃ paṭicca tasmiṃ sati yathāsakaṃ visayaṃ phusanti, tattha pavattantiyeva. Adukkhamasukhā hi vedanā santasabhāvatāya sukhe eva saṅgahaṃ gacchatīti duvidhasamphassavasenevāyaṃ atthavaṇṇanā katā.

49然而，为了说明那些触是如何不触的，世尊说：“无依，触以什么而触？”因为一旦完全没有蕴的依处，那些触能依什么原因而触呢？根本没有那样的原因。所以，如果你们不希望由辱骂等而生起乐受和苦受，就应该彻底地致力于无依的状态。世尊以此将偈颂归结于无余涅槃界而作结束。就这样，这段优陀那说明了轮回与还灭的道理。

Yathā pana te phassā na phusanti, taṃ dassetuṃ ‘‘nirupadhiṃ kena phuseyyuṃ phassā’’ti vuttaṃ. Sabbaso hi khandhūpadhiyā asati kena kāraṇena te phassā phuseyyuṃ, na taṃ kāraṇaṃ atthi. Yadi hi tumhe akkosādivasena uppajjanasukhadukkhaṃ na icchatha, sabbaso nirupadhibhāveyeva yogaṃ kareyyāthāti anupādisesanibbānadhātuyā gāthaṃ niṭṭhapesi. Evaṃ iminā udānena vaṭṭavivaṭṭaṃ kathitaṃ.

58第四经的注释结束。

Catutthasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

59第五优婆塞经注释

5. Upāsakasuttavaṇṇanā

15第五经中，“伊车能额勒”是憍萨罗国中一个名为伊车能额勒的婆罗门村，因为他住在该村，或者出生在该村，所以称为伊车能额勒人。“优婆塞”（近事男）是指通过三归依在世尊面前表明优婆塞身份的人，他持守五学处，以佛为依止、以法为依止、以僧为依止。“因某些应办的事情”是指为了提款、清洗等某件需要处理的事务。“办好之后”即完成之后。据说，这位优婆塞以前经常亲近、侍奉世尊，但有一段时间因为许多应作之事而没能来见世尊。因此世尊说：“优婆塞，你很久才安排了这次前来啊。”

15. Pañcame icchānaṅgalakoti icchānaṅgalanāmako kosalesu eko brāhmaṇagāmo, taṃnivāsitāya tattha vā jāto bhavoti vā icchānaṅgalako. Upāsakoti tīhi saraṇagamanehi bhagavato santike upāsakabhāvassa paveditattā upāsako pañcasikkhāpadiko buddhamāmako, dhammamāmako, saṅghamāmako. Kenacideva karaṇīyenāti uddhārasodhāpanādinā kenacideva kattabbena. Tīretvāti niṭṭhāpetvā. Ayaṃ kira upāsako pubbe abhiṇhaṃ bhagavantaṃ upasaṅkamitvā payirupāsati, so katipayaṃ kālaṃ bahukaraṇīyatāya satthu dassanaṃ nābhisambhosi. Tenāha bhagavā – ‘‘cirassaṃ kho tvaṃ, upāsaka, imaṃ pariyāyamakāsi, yadidaṃ idhāgamanāyā’’ti.

51在这里，“cirassa”意思是经过很长时间之后。“pariyāya”意思是时机、回数。“yadidaṃ”是不变词，它的意思是“这个”。完整的意思是：对于到我面前来这件事，你今天所做的这次安排，是经过很长时间、一再拖延之后才做到的。“cirapaṭikāhaṃ”意思是我是长久以来的人，我从很久以前就想前来亲近，这是句子的前后关联。“kehici kehici”意思是一件又一件的事情，或者指由无论哪件事情。在这里，他显示了对世尊的恭敬。因为对导师有净信的人，正如对于面见导师和听闻正法那样，在其他事情上是不会那么用心的。“kiccakaraṇīyehi”当中，必须完成的事称为“义务”，其余的事称为“应作之事”。或者首先应完成的是“义务”，其后应办的是“应作之事”。或者小事为“义务”，大事为“应作之事”。“byāvaṭo”意思是忙碌。“evāhaṃ”的含义是：我以这样的方式而不能前来亲近，并不是因为不恭敬等原因。

Tattha cirassanti cirena. Pariyāyanti vāraṃ. Yadidanti nipāto, yo ayanti attho. Idaṃ vuttaṃ hoti – idha mama santike āgamanāya yo ayaṃ ajja kato vāro, taṃ imaṃ cirena papañcaṃ katvā akāsīti. Cirapaṭikāhanti cirapaṭiko ahaṃ, cirakālato paṭṭhāya ahaṃ upasaṅkamitukāmoti sambandho. Kehici kehicīti ekaccehi ekaccehi. Atha vā kehici kehicīti yehi vā tehi vā. Tattha gāravaṃ dasseti. Satthari abhippasannassa hi satthudassanadhammassavanesu viya na aññattha ādaro hoti. Kiccakaraṇīyehīti ettha avassaṃ kātabbaṃ kiccaṃ, itaraṃ karaṇīyaṃ. Paṭhamaṃ vā kātabbaṃ kiccaṃ, pacchā kātabbaṃ karaṇīyaṃ. Khuddakaṃ vā kiccaṃ, mahantaṃ karaṇīyaṃ. Byāvaṭoti ussukko. Evāhanti evaṃ iminā pakārena ahaṃ nāsakkhiṃ upasaṅkamituṃ, na agāravādināti adhippāyo.

52“Etamatthaṃ viditvā”的意思是：在佛陀出现世间非常难得、获得人身也非常难得的时候，众生因为有系著而忙于种种义务，善法就会产生障碍；但无系著的人就不会有这种障碍——以一切方式彻底了知这个道理之后。“imaṃ udānaṃ”的意思是：他诵出了这首阐明该义的优陀那。

Etamatthaṃ viditvāti dullabhe buddhuppāde manussattalābhe ca sattānaṃ sakiñcanabhāvena kiccapasutatāya kusalantarāyo hoti, na akiñcanassāti etamatthaṃ sabbākārato viditvā. Imaṃ udānanti tadatthaparidīpanameva imaṃ udānaṃ udānesi.

53在这里，“sukhaṃ vata tassa na hoti kiñci”的意思是：对于那位补特伽罗来说，在色等诸法当中，哪怕一种事物也不会因为渴爱执取为“这是我的”而存在、没有、不被发现；那补特伽罗确实是快乐的，啊，真是唯有快乐！也有“na hosī”的读法，它的意思应根据过去时来理解。然而，有些人将“na hoti kiñci”这句解释为“凡是没有贪等系著者”，这种解释不够准确，因为这部经的开示是依据所执取的法而来的。如果说将贪等系著也涵盖在所应执取的范围内，那样说或许还算合理；或者可以这样说：对于那位补特伽罗来说，哪怕是一点点会成为障碍的系著，也因为贪等系著的不存在而不存在；他的这种“无系著”的状态，因为是快乐的缘，所以说“确实是乐，啊！乐”。那么，对于谁才没有系著呢？他说“saṅkhātadhammassa bahussutassa”。对于那位通过四种道的算数和十六种义务的完成，而成为“已了知法者”（所作已办），并因此以证悟的多闻而成为“多闻者”的人。

Tattha sukhaṃ vata tassa na hoti kiñcīti yassa puggalassa kiñci rūpādīsu ekavatthumpi ‘‘mameta’’nti taṇhāya pariggahitabhāvena na hoti natthi na vijjati, sukhaṃ vata tassa puggalassa, aho sukhamevāti attho. ‘‘Na hosī’’tipi pāṭho, tassa atītakālavasena attho veditabbo. Keci pana na hoti kiñcīti padassa ‘‘rāgādikiñcanaṃ yassa na hotī’’ti atthaṃ vaṇṇenti, taṃ na sundaraṃ pariggahadhammavasena desanāya āgatattā. Rāgādikiñcananti pariggahetabbassāpi saṅgahe sati yuttameva vuttaṃ siyā atha vā yassa puggalassa kiñci appampi kiñcanaṃ palibodhajātaṃ rāgādikiñcanābhāvato eva na hoti, taṃ tassa akiñcanattaṃ sukhassa paccayabhāvato sukhaṃ vataṃ, aho sukhanti attho. Kassa pana na hoti kiñcananti ce, āha ‘‘saṅkhātadhammassa bahussutassā’’ti. Yo catūhipi maggasaṅkhāhi soḷasakiccanipphattiyā saṅkhātadhammo katakicco, tato eva paṭivedhabāhusaccena bahussuto, tassa.

54如此，世尊在显示了无系著状态的功德之后，为了显示有所系著状态的过患，便接着宣说“sakiñcanaṃ passā”等语。它的意思是：导师因法而激发悚惧感，对自心说道——你看那由于贪等系著和染着系著的存在而有所系著的人，正因为有所系著，为了寻求和守护尚未得到与已经得到的诸欲，以应尽的义务和“我、我所”的执取这两种方式，正在被折磨、正在遭受苦恼。“jano janasmiṃ paṭibandharūpo”的意思是：自己作为一个人，却对另一个人，由于渴爱而有“我是此人的，此人是我的”这种执着的本性，由此被折磨、遭受苦恼。也有读作“paṭibaddhacitto”（心被系缚的人）的。而这一义理——

Iti bhagavā akiñcanabhāve ānisaṃsaṃ dassetvā sakiñcanabhāve ādīnavaṃ dassetuṃ ‘‘sakiñcanaṃ passā’’tiādimāha. Tassattho – rāgādikiñcanānaṃ āmisakiñcanānañca atthitāya sakiñcanaṃ, sakiñcanattā eva aladdhānañca laddhānañca kāmānaṃ pariyesanārakkhaṇahetu kiccakaraṇīyavasena ‘‘ahaṃ mamā’’ti gahaṇavasena ca vihaññamānaṃ vighātaṃ āpajjamānaṃ passāti dhammasaṃvegappatto satthā attano cittaṃ vadati. Jano janasmiṃ paṭibandharūpoti sayaṃ añño jano samāno aññasmiṃ jane ‘‘ahaṃ imassa, mama aya’’nti taṇhāvasena paṭibandhasabhāvo hutvā vihaññati vighātaṃ āpajjati. ‘‘Paṭibaddhacitto’’tipi pāṭho. Ayañca attho –

55「我有儿子，我有财物」——愚人因为这样想而备受折磨；

‘‘Puttā matthi dhanammatthi, iti bālo vihaññati;

56其实自己都不属于自己，哪来的儿子？哪来的财物？（《法句经》62）

Attā hi attano natthi, kuto puttā kuto dhana’’nti. (dha. pa. 62) –

57——应该用这样一些经文来阐明这个道理。

Ādīhi suttapadehi dīpetabboti.

68《第五经》的注释结束。

Pañcamasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

69《第六 · 孕妇经》的注释

6. Gabbhinīsuttavaṇṇanā

16在第六经中，「某位游方者(aññatarassa paribbājakassa)」是指一位拥有家产的游方者。「年轻(daharā)」是指少女。「少女(māṇavikā)」是对婆罗门女儿的称呼。「生主(pajāpatī)」指妻子。「怀孕者(gabbhinī)」指已有身孕的人。「临盆在即(upavijaññā)」的意思是“今天或明天就是预产期了”——这是句义关联。据说这位游方者出身于婆罗门种姓，和妻子一起住在苦行林里，所以大家都用“游方者”的称呼来对待他们夫妻二人。不过，他的妻子因为自己是婆罗门种姓出身，所以用「婆罗门」来称呼他。「油(telaṃ)」指芝麻油。这里以芝麻油为代表，是说他吩咐道：凡是为了缓解产妇分娩之苦所需要的一切东西——酥油、盐等等，统统“拿来”。「那些在我妻子分娩时能帮上忙的东西(yaṃ me vijātāya bhavissati)」这句话的意思是：凡是油等物品，能对我那即将出胎的妻子有帮助的。这里也有读作「对游方女(paribbājikāya)」的版本。「从哪儿(kuto)」的意思是“从哪里来？”即：从哪个地方——亲戚家还是朋友家——我可以取来油等物？我没有那样的地方可以取得这些东西。这是他的意思。「我去取油(telaṃ āharāmī)」这句，是因为说话时间离现在很近，所以用了现在时来表达，实际意思是“我将去取油”。「如果给沙门或婆罗门，酥油或油(samaṇassa vā brāhmaṇassa vā sappissa vā telassa vā)」中，「或(vā)」字表示并列选择的意思，就像在「从火中，或从水中，或从离间(mithubhedā)中」等经文中的用法一样。而「酥油或油(sappissa vā telassa vā)」这里用的属格，是针对每一项单独的东西说的，意思是“酥油也好，油也好，可以被足量地喝下、饮尽”。不过后代有论师说：“「酥油或油」这里的属格，是用在部分与整体的关系中。因为酥油和油这个集合体中的一部分，在这里由‘足量’(yāvadattha)这个词来表达。”“不许带出去(no nīharituṃ)”是指不允许用器皿或手拿到外面去；“呕吐出来之后(ucchadditvāna)”就是吐出来以后；“我或许可以这样供给(yaṃnūna dadeyyaṃ)”应该这样来连接上下文。据说他心里生起了这样的念头：“我到国王的仓库去，把油喝到刚好没过喉咙的量，然后马上回家，在一个容器里把喝下去的油统统吐出来，再架到灶上去煮。其中混着的胆汁、痰液那些杂质，会被火给烧干，然后我就可以把剩下的纯油取出来，给我这位游方女（也就是他的妻子）分娩时用。”

16. Chaṭṭhe aññatarassa paribbājakassāti ekassa kuṭumbikassa paribbājakassa. Daharāti taruṇī. Māṇavikāti brāhmaṇadhītāya vohāro. Pajāpatīti bhariyā. Gabbhinīti āpannasattā. Upavijaññāti ajja suveti paccupaṭṭhitavijāyanakālā hotīti sambandho. So kira brāhmaṇajātiko sabhariyo vādapatthassame ṭhito, tena naṃ sapajāpatikaṃ paribbājakavohārena samudācaranti. Bhariyā panassa brāhmaṇajātikattā brāhmaṇāti ālapati. Telanti tilatelaṃ. Telasīsena cettha yaṃ yaṃ vijātāya pasavadukkhappaṭikāratthaṃ icchitabbaṃ, taṃ sabbaṃ sappiloṇādiṃ āharāti āṇāpeti. Yaṃ me vijātāya bhavissatīti yaṃ telādi mayhaṃ vijātāya bahinikkhantagabbhāya upakārāya bhavissati. ‘‘Paribbājikāyā’’tipi pāṭho. Kutoti kasmā ṭhānā, yato ñātikulā vā mittakulā vā telādiṃ āhareyyaṃ, taṃ ṭhānaṃ me natthīti adhippāyo. Telaṃāharāmīti vattamānasamīpatāya vattamānaṃ katvā vuttaṃ, telaṃ āharissāmīti attho. Samaṇassa vā brāhmaṇassa vā sappissa vā telassa vāti ca samuccayattho vā-saddo ‘‘aggito vā udakato vā mithubhedā vā’’tiādīsu (mahāva. 286; dī. ni. 2.152; udā. 76) viya. Sappissa vā telassa vāti paccatte sāmivacanaṃ, sappi ca telañca yāvadatthaṃ pātuṃ pivituṃ dīyatīti attho. Apare pana ‘‘sappissa vā telassa vāti avayavasambandhe sāmivacanaṃ. Sappitelasamudāyassa hi avayavo idha yāvadatthasaddena vuccatī’’ti vadanti. No nīharitunti bhājanena vā hatthena vā bahi netuṃ no dīyati, ucchadditvānāti vamitvā, yaṃnūna dadeyyanti sambandho. Evaṃ kirassa ahosi ‘‘ahaṃ rañño koṭṭhāgāraṃ gantvā telaṃ kaṇṭhamattaṃ pivitvā tāvadeva gharaṃ āgantvā ekasmiṃ bhājane yathāpītaṃ vamitvā uddhanaṃ āropetvā pacissāmi, yaṃ pittasemhādimissitaṃ, taṃ agginā jhāyissati, telaṃ pana gahetvā imissā paribbājikāya kamme upanessāmī’’ti.

59「向上排(uddhaṃ kātuṃ)」是指通过呕吐的方式从上面排出。而「却没法向下(na pana adho)」是指通过排泄的方式从下面排出，他却做不到。因为他心里打的算盘是：“多喝下去的那些东西，它自己会从嘴里流出来的。”于是他就这样喝了。可是，由于肠胃里没有东西可以出来，他又不知道呕吐药和泻药该怎么配合使用，或者根本找不到这类药，结果就只能纯粹地被痛苦的感受所折磨，在那边翻来覆去。「苦(dukkhāhi)」就是能带来痛苦的感受。「剧烈(tibbāhi)」是指粗重或是尖锐的感受。「粗涩(kharāhi)」就是感觉很粗糙、很干涩。「惨毒(kaṭukāhi)」是说因为这些感受极度不可意，所以显得非常酷烈。「辗转(āvaṭṭati)」是指没办法在一个地方安稳地躺着，把自己的身体东拉西扯，来回扭动。「反侧(parivaṭṭati)」是指虽然躺在一个地方，却把手脚四肢到处甩动、翻转；又或者，把面朝一个方向地翻来覆去叫「辗转」，整个身体朝四面八方地翻滚叫「反侧」。

Uddhaṃ kātunti vamanavasena uddhaṃ nīharituṃ. Na pana adhoti viriñcanavasena heṭṭhā nīharituṃ na pana sakkoti. So hi ‘‘adhikaṃ pītaṃ sayameva mukhato niggamissatī’’ti pivitvā āsayassa arittatāya aniggate vamanavirecanayogaṃ ajānanto alabhanto vā kevalaṃ dukkhāhi vedanāhi phuṭṭho āvaṭṭati ca parivaṭṭati ca. Dukkhāhīti dukkhamāhi. Tibbāhīti bahalāhi tikhiṇāhi vā. Kharāhīti kakkhaḷāhi. Kaṭukāhīti ativiya aniṭṭhabhāvena dāruṇāhi. Āvaṭṭatīti ekasmiṃyeva ṭhāne anipajjitvā attano sarīraṃ ito cito ākaḍḍhanto āvaṭṭati. Parivaṭṭatīti ekasmiṃ padese nipannopi aṅgapaccaṅgāni parito khipanto vaṭṭati, abhimukhaṃ vā vaṭṭanto āvaṭṭati, samantato vaṭṭanto parivaṭṭati.

60「了知此义(etamatthaṃ viditvā)」是指：世尊以一切方式彻底了知了这样的道理——“对于还拥有执着之物的人，这种不如理受用所带来的痛苦就会生起；然而对于「无所(akiñcana)」无执的人，这种苦就完全不存在”——在这样透彻地了知之后，为了阐明这个义理，才唱出了这首优陀那（感兴偈）。

Etamatthaṃ viditvāti ‘‘sakiñcanassa appaṭisaṅkhāparibhogahetukā ayaṃ dukkhuppatti, akiñcanassa pana sabbaso ayaṃ natthī’’ti etamatthaṃ sabbākārato jānitvā tadatthappakāsanaṃ imaṃ udānaṃ udānesi.

61在这里，「安乐者们」（sukhino vatā），指的是那些确实安乐、真正的善士。那么，谁是这些人呢？就是那些「无所」（akiñcana）的人。因为他们没有贪等烦恼缠缚这类「所有物」（kiñcana），也没有对资具等外在物质的执着占有，所以称为「无所者」。然而，具体是谁没有这些所有物呢？偈颂中接着说：「通达智者（vedaguno）之人，即是无所者。」那些已经到达、证悟了名为「圣道智」的「智」（veda），或者通过这种智抵达了涅槃的人，就称为「通达智者」。这些圣者，也就是那些诸漏尽者（khīṇāsava），因为他们身上的贪等一切所有物已经被最上乘的圣道彻底断除、无有残余，所以叫作「无所者」。因为，如果贪等内在的所有物都不存在了，哪里还会产生对资具等外在物质的执着占有呢？就这样，偈颂的前半部分是在赞叹阿拉汉（arahant），而后半部分为了谴责盲目的凡夫，才说了「请看那有所有物者」（sakiñcanaṃ passā）等等。这句话的意思和前一经中所讲的是相同的。因此，这首偈颂也同时讲述了流转生死的苦恼与还灭涅槃的寂静。

Tattha sukhino vatāti sukhino vata sappurisā. Ke pana teti? Ye akiñcanā, ye rāgādikiñcanassa pariggahakiñcanassa ca abhāvena akiñcanā, kesaṃ panidaṃ kiñcanaṃ natthīti āha – ‘‘vedaguno hi janā akiñcanā’’ti, ye ariyamaggañāṇasaṅkhātaṃ vedaṃ gatā adhigatā, tena vā vedena nibbānaṃ gatāti vedaguno, te ariyajanā khīṇāsavapuggalā anavasesarāgādikiñcanānaṃ aggamaggena samucchinnattā akiñcanā nāma. Asati hi rāgādikiñcane kuto pariggahakiñcanassa sambhavo. Evaṃ gāthāya purimabhāgena arahante pasaṃsitvā aparabhāgena andhaputhujjane garahanto ‘‘sakiñcanaṃ passā’’tiādimāha. Taṃ purimasutte vuttatthameva. Evaṃ imāyapi gāthāya vaṭṭavivaṭṭaṃ kathitaṃ.

74第六经的注疏（chaṭṭhasuttavaṇṇanā）到此结束。

Chaṭṭhasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

75第七经，独子经的注疏（ekaputtakasuttavaṇṇanā）

7. Ekaputtakasuttavaṇṇanā

17在第七经中，「独子」（ekaputtaka）指的是唯一的儿子。他因为值得怜悯而被称作独子；因为应被爱惜而被称作「可爱」；因为能令心增长而被称作「可意」。或者，由于身相庄严的成就，从值得看的方面来说，是「可爱」；由于戒行成就、善法具足，是「可意」。所谓「时」（kāla），是指杀戮众生，故为「死」（maraṇa）。被死所造、到达死亡，称为「死已」（kālaṅkato）；或者，被时即死神所造、毁坏、消失不见，称为「死已」，意思是死了。

17. Sattame ekaputtakoti eko putto, so ca anukampitabbaṭṭhena ekaputtako, piyāyitabbaṭṭhena piyo, manassa vaḍḍhanaṭṭhena manāpo. Sarīrasobhāsampattiyā vā dassanīyaṭṭhena piyo, sīlācārasampattiyā kalyāṇadhammatāya manāpo. Kaleti satte khepetīti kālo, maraṇaṃ. Taṃ kato pattoti kālaṅkato, kālena vā maccunā kato naṭṭho adassanaṃ gatoti kālaṅkato, matoti attho.

63「众多近事男」（sambahulā upāsakā），指的是舍卫城的许多在家男信众。他们因与那位丧子的近事男共同悲痛，一直跟随到火葬场，办完对遗体应做之事后折返。他们穿着原样未干的衣服，进入水中沐浴，洗净头发，拧干衣服，未等晾干，便穿上一件作为下衣，另一件搭在上身作为郁多罗僧。他们让那位近事男走在前面，心想：「我们要到大师座前去听闻能消除忧伤的法。」于是便一同去拜见世尊。因此，经文中才有「湿发」（allakesā）等描述。

Sambahulā upāsakāti sāvatthivāsino bahū upāsakā mataputtaupāsakassa sahasokībhāvena yāva āḷāhanā pacchato gantvā matasarīrassa kattabbaṃ kāretvā paṭinivattā yathānivatthāva udakaṃ otaritvā sīsaṃnhātā vatthāni pīḷetvā anotāpetvāva ekaṃ nivāsetvā ekaṃ uttarāsaṅgaṃ katvā upāsakaṃ purato katvā ‘‘sokavinodanaṃ dhammaṃ satthu santike sossāmā’’ti bhagavantaṃ upasaṅkamiṃsu. Tena vuttaṃ ‘‘allakesā’’tiādi.

64其中，「湿衣」（allavatthā）是指被水浸湿的衣服。「日间正午」（divā divassā），意思是即使在白天，也特指正午时分。因为如来们虽知而问，虽知而不问；知时而问，知时而不问。因此，世尊虽自知，但为发起谈话而问：「诸位近事男，你们这是怎么了？」等等。其含义是：近事男们，在其他日子，你们来我处时，是在傍晚穿着晾干的洁净衣服而来；但今天，你们湿衣湿发，在正午时分来到这里，这是什么原因呢？「我们因此」（tena mayaṃ）的意思是：我们因与儿子别离所生的心之焦灼，被强大的忧伤所压倒，成为如此模样而来此。

Tattha allavatthāti udakena tintavatthā. Divā divassāti divasassapi divā, majjhanhike kāleti attho. Yasmā jānantāpi tathāgatā pucchanti , jānantāpi na pucchanti. Kālaṃ viditvā pucchanti, kālaṃ viditvā na pucchanti, tasmā jānantoyeva bhagavā kathāsamuṭṭhāpanatthaṃ pucchanto ‘‘kiṃ nu kho tumhe upāsakā’’tiādimāha. Tassattho – tumhe upāsakā aññesu divasesu mama santikaṃ āgacchantā otāpitasuddhavatthā sāyanhe āgacchatha, ajja pana allavatthā allakesā ṭhitamajjhanhike kāle idhāgatā, taṃ kiṃ kāraṇanti. Tena mayanti tena puttaviyogajanitacittasantāpena balavasokābhibhūtatāya evaṃbhūtā mayaṃ idhūpasaṅkamantāti.

65「了知了这层含义」（etamatthaṃ viditvā），指的是：忧愁、痛苦、不乐等一切烦恼，都是从可爱的事物（piyavatthu）中产生的。如果没有了可爱的事物，这一切也就都完全不存在了。世尊通过一切方式彻底了知了这一道理，为了阐明这个真义，才发出此下的感叹偈颂（优陀那）。

Etamatthaṃ viditvāti piyavatthusambhavā sokadukkhadomanassādayo, asati piyavatthusmiṃ sabbaso ete na santīti etamatthaṃ sabbākārato jānitvā tadatthappakāsanaṃ imaṃ udānaṃ udānesi.

66其中，「贪著于可爱色的滋味者」（piyarūpassādagadhitāse），指的是那些对于具有可爱性质的事物，如色蕴等，因贪著乐受的滋味而心被束缚者。这里的「gadhitāse」，其实就是贪著的意思；「se」只是一个小品词。所谓「可爱色」（piyarūpa），是指眼等感官，以及儿女、妻子等。正如经典中所说：「在世间，什么是可爱色、乐味色？眼是世间的可爱色、乐味色……乃至……对法的渴爱是世间的可爱色、乐味色。」（《小部·黑马咖童子问经释义》55）

Tattha piyarūpassādagadhitāseti piyasabhāvesu rūpakkhandhādīsu sukhavedanassādena gadhitā paṭibaddhacittā. Gadhitāseti hi gadhitāiccevattho. Seti vā nipātamattaṃ. Piyarūpā nāma cakkhādayo puttadārādayo ca. Vuttañhetaṃ – ‘‘kiñca loke piyarūpaṃ sātarūpaṃ cakkhu loke …pe… dhammataṇhā loke piyarūpaṃ sātarūpa’’nti (cūḷani. hemakamāṇavapucchāniddesa 55).

67“田地、宅地或黄金，牛马、奴婢与仆从；”

‘‘Khettaṃ vatthuṃ hiraññaṃ vā, gavassaṃ dāsaporisaṃ;

68“以及女人、亲属和种种欲乐，如果有男子对这些贪求不舍。”（《经集》775）

Thiyo bandhū puthu kāme, yo naro anugijjhatī’’ti ca. (su. ni. 775);

69因此，意思是：对于这些可爱色，因贪著滋味而贪婪、迷恋、沉溺。那么，哪些是贪著可爱色滋味者呢？为指出他们，说「天众与人类等」，即四大王天等众多天众，以及阎浮提等处的众多人类。「有苦者」是指被身心的痛苦所折磨者。「衰损者」是指因衰老、疾病等灾祸，而从青春、健康等成就中退失者。此含义可根据投生处，在天人及人类中理解。或者，虽然有些天人恒时安住于纯一之乐，衰老、疾病之苦不会生起，但由于其无法避免的体性，他们也被称为「有苦者」和「衰损者」。或者，对他们而言，由于衰败之相的生起、潜在的衰老以及心病的缘故，痛苦等是存在的。他们去到了死王权力的控制之下：由于对以可爱事物为对象的渴爱未断除，从而一次又一次地投生母胎，因此，他们确实去到了被称为死王、具有三界主宰权的死亡之掌控中。

Tasmā tesu piyarūpesu assādena giddhā mucchitā ajjhāpannāti attho. Ke pana te piyarūpassādagadhitāti te dasseti ‘‘devakāyāputhumanussā cā’’ti, cātumahārājikādayo bahudevasamūhā ceva jambudīpakādikā bahumanussā ca. Aghāvinoti kāyikacetasikadukkhena dukkhitā. Parijunnāti jarārogādivipattiyā yobbanārogyādisampattito parihīnā. Yathālābhavasena vāyamattho devamanussesu veditabbo. Atha vā kāmañcekantasukhasamappitānaṃ devānaṃ dukkhajarārogā na sambhavanti, tadanativattasabhāvatāya pana tepi ‘‘aghāvino’’ti ‘‘parijunnā’’ti ca vuttā. Tesampi vā pubbanimittuppattiyā paṭicchannajarāya cetasikarogassa ca vasena dukkhādīnaṃ sambhavo veditabbo. Maccurājassa vasaṃ gacchantīti piyavatthuvisayāya taṇhāya appahīnattā punappunaṃ gabbhūpagamanato dhātuttayissaratāya maccurājasaṅkhātassa maraṇassa vasaṃ hatthameva gacchanti.

70至此，开示了流转。现在，从「ye ve divā」等句开始，开示还灭。其中，「ye ve divā ca ratto ca appamattā」的意思是：如「他日夜以经行和宴坐，从障碍法中净化自心」等方法所说，那些在白昼和黑夜都坚住于不放逸、圆满不放逸行道者。「Jahanti piyarūpaṃ」：他们策励于四圣谛业处的修习，通过证得圣道，以断除对眼等可爱事物及其相关欲贪的方式，舍弃了可爱色。「Te ve khaṇanti aghamūlaṃ, maccuno āmisaṃ durativattaṃ」：那些圣者，以圣道智之锄，掘起那作为苦之流转根本、因被死亡所触及而称为诱饵、又因任何外道沙门婆罗门都不能使之回转故称为难超越的死亡诱饵，即连同无明一起的渴爱。他们将其连根拔除，不留丝毫残余。此含义，如下文所说：

Ettāvatā vaṭṭaṃ dassetvā idāni ‘‘ye ve divā’’tiādinā vivaṭṭaṃ dasseti. Tattha ye ve divā ca ratto ca appamattāti ‘‘divasaṃ caṅkamena nisajjāya āvaraṇīyehi dhammehi cittaṃ parisodhetī’’tiādinā vuttanayena divasabhāge rattibhāge ca daḷhaṃ appamattā appamādappaṭipadaṃ pūrenti. Jahanti piyarūpanti catusaccakammaṭṭhānabhāvanaṃ ussukkāpetvā ariyamaggādhigamena piyarūpaṃ piyajātikaṃ cakkhādipiyavatthuṃ tappaṭibaddhachandarāgajahanena jahanti. Te ve khaṇanti aghamūlaṃ, maccuno āmisaṃ durativattanti te ariyapuggalā aghassa vaṭṭadukkhassa mūlabhūtaṃ, maccunā maraṇena āmasitabbato āmisaṃ, ito bahiddhā kehicipi samaṇabrāhmaṇehi nivattituṃ asakkuṇeyyatāya durativattaṃ, saha avijjāya taṇhaṃ ariyamaggañāṇakudālena khaṇanti, lesamattampi anavasesantā ummūlayantīti. Svāyamattho –

71“不放逸是不死之道，放逸是死亡之道；”

‘‘Appamādo amatapadaṃ, pamādo maccuno padaṃ;

72“不放逸者不会死，放逸者如同已死一般。”（《法句经》21）

Appamattā na mīyanti, ye pamattā yathā matā’’ti. (dha. pa. 21) –

73应以“不放逸是不死之道”等为首的经文来详细解说。

Ādīhi suttapadehi vitthāretabboti.

88第七经的注释结束。

Sattamasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

89《苏波瓦萨经》的注释

8. Suppavāsāsuttavaṇṇanā

18在第八经中，「军第迦」（kuṇḍikāyaṃ）是指拘利族一个名叫军第迦的城市。「军陀达那林」（Kuṇḍadhānavane）则指该城不远处名为军陀达那的树林。

18. Aṭṭhame kuṇḍikāyanti evaṃnāmake koliyānaṃ nagare. Kuṇḍadhānavaneti tassa nagarassa avidūre kuṇḍadhānasaṅkhāte vane.

75据说，从前有个名叫贡达的夜叉住在那片树林中，他以贡达那混合的供祭为满足，于是人们就在那里向他献供，由此那片树林就被称为“贡达那林”。离那里不远处曾有一位村妇，她也因为依止于那夜叉的领域并受其护佑，而被唤作“贡迪加”。后来拘利族王在那里兴建了城市，那座城也沿袭旧称，仍叫贡迪加。而在那片树林中，拘利族王为世尊和比丘僧团建造了一座寺院，该寺院也一直被称为“贡达那林”。后来世尊游历各地，渐次到达那座寺院，便在那里住下。因此经文说：“一时，世尊住在贡迪加，在贡达那林中”。

Pubbe kira kuṇḍo nāma eko yakkho tasmiṃ vanasaṇḍe vāsaṃ kappesi, kuṇḍadhānamissakena ca balikammena tussatīti tassa tathā tattha baliṃ upaharanti, tenetaṃ vanasaṇḍaṃ kuṇḍadhānavanantveva paññāyittha. Tassa avidūre ekā gāmapatikā ahosi, sāpi tassa yakkhassa āṇāpavattiṭṭhāne niviṭṭhattā teneva paripālitattā kuṇḍikāti voharīyittha . Aparabhāge tattha koliyarājāno nagaraṃ kāresuṃ, tampi purimavohārena kuṇḍikātveva vuccati. Tasmiñca vanasaṇḍe koliyarājāno bhagavato bhikkhusaṅghassa ca vasanatthāya vihāraṃ patiṭṭhāpesuṃ, tampi kuṇḍadhānavanantveva paññāyittha. Atha bhagavā janapadacārikaṃ caranto anukkamena taṃ vihāraṃ patvā tattha vihāsi. Tena vuttaṃ – ‘‘ekaṃ samayaṃ bhagavā kuṇḍikāyaṃ viharati kuṇḍadhānavane’’ti.

76「苏波瓦萨」是那位优婆夷的名字。「拘利之女」指拘利族王的女儿。她实际上是世尊的优等近事女，在施予精妙食物的女弟子中被世尊置于最上首位，是一位证得入流果的圣弟子。凡是适合世尊的嚼食、噉食或药，都不需要别人准备，全部是她自己以智慧抉择后，恭敬准备而供奉的。她每天还供养八百份僧团食和别请食。任何比丘或比丘尼进入她家乞食，绝不会空手离开。她就是这样慷慨、亲手布施、乐于舍弃、应乞相应、喜好施与分享的一个人。在她的腹中，有一位过去在诸佛处曾作修行、于最后生要成就声闻菩提的菩萨结生入胎。由于某种恶业，她怀胎七年，并且遭受七天胎位错乱之苦。因此经文说：“怀胎七年，七日胎位错乱”。

Suppavāsāti tassā upāsikāya nāmaṃ. Koliyadhītāti koliyarājaputtī. Sā hi bhagavato aggupaṭṭhāyikā paṇītadāyikānaṃ sāvikānaṃ etadagge ṭhapitā sotāpannā ariyasāvikā. Yañhi kiñci bhagavato yuttarūpaṃ khādanīyaṃ bhojanīyaṃ bhesajjaṃ vā na tattha aññāhi saṃvidhātabbaṃ atthi, sabbaṃ taṃ sayameva attano paññāya vicāretvā sakkaccaṃ sampādetvā upaneti. Devasikañca aṭṭhasataṃ saṅghabhattapāṭipuggalikabhattāni deti. Yo koci bhikkhu vā bhikkhunī vā taṃ kulaṃ piṇḍāya paviṭṭho rittahattho na gacchati. Evaṃ muttacāgā payatapāṇī vossaggaratā yācayogā dānasaṃvibhāgaratā. Assā kucchiyaṃ purimabuddhesu katādhikāro pacchimabhaviko sāvakabodhisatto paṭisandhiṃ gaṇhi. Sā taṃ gabbhaṃ kenacideva pāpakammena satta vassāni kucchinā parihari, sattāhañca mūḷhagabbhā ahosi. Tena vuttaṃ – ‘‘satta vassāni gabbhaṃ dhāreti sattāhaṃ mūḷhagabbhā’’ti.

77这里「七年」（satta vassāni）指七个整年，这是表示时间完全相续的受格用法。「怀胎」（gabbhaṃ dhāreti）意思是承担胎儿，也就是成为怀孕者。「七日胎位错乱」（sattāhaṃ mūḷhagabbhā）指七日之内胎儿位置混乱。通常胎儿如果足月成熟，在临产时会被业生之风摇动翻转，变成头向下脚向上，面向产道口，这样就能无碍地向外娩出。如果发生异常，就会因为翻转不顺而堵住产道，横卧其中；或者产道自身闭阻。胎儿在此处被业生之风反复翻动，陷于混乱，就称为「胎位错乱」（mūḷhagabbha）。她当时这样经历了七日，所以称为“七日胎位错乱”。

Tattha satta vassānīti satta saṃvaccharāni, accantasaṃyoge ca idaṃ upayogavacanaṃ. Gabbhaṃ dhāretīti gabbhaṃ vahati, gabbhinī hotīti attho. Sattāhaṃ mūḷhagabbhāti satta ahāni byākulagabbhā. Gabbho hi paripakko sampajjamāno vijāyanakāle kammajavātehi sañcāletvā parivattito uddhaṃpādo adhosiro hutvā yonimukhābhimukho hoti, evaṃ so katthaci alaggo bahi nikkhamati. Vipajjamāno pana viparivattanavasena yonimaggaṃ pidahitvā tiriyaṃ nipajjati, sayameva vā yonimaggo pidahati, so tattha kammajavātehi aparāparaṃ parivattamāno byākulo mūḷhagabbhoti vuccati. Tassāpi satta divase evaṃ ahosi, tena vuttaṃ ‘‘sattāhaṃ mūḷhagabbhā’’ti.

78这位胎儿就是尸婆利长老。为什么他会遭受七年住胎之苦、七日胎位错乱之苦，而他那已是入流圣弟子的母亲也同样承受了如此痛苦呢？回答：在过去，一位迦尸王在波罗奈治理国家时，有位憍萨罗王率领大军前来，夺取了波罗奈城，杀死了那位国王，将他的正宫王后立为自己的王后。而波罗奈国王的儿子在父王被杀时，从秘道逃出，聚集自己的亲族、朋友与部属，渐次集结力量，来到波罗奈附近扎下大营，送信给那位国王说：‘要么交出王位，要么开战。’王子的母亲听到消息，便派人送信教子：‘无需打仗，你且切断四方往来，将波罗奈城包围；等城内人民因薪柴、水、食物耗尽而疲惫，不用作战他们便会将国王拿下交给你。’王子听从母亲的话，守着四座大城门，将都城围困了七年；城内居民从小门出入，得以运薪取水，处理各种事务。

Ayañca gabbho sīvalitthero. Tassa kathaṃ satta vassāni gabbhavāsadukkhaṃ, sattāhaṃ mūḷhagabbhabhāvappatti, mātu cassāpi sotāpannāya ariyasāvikāya tathā dukkhānubhavanaṃ jātanti? Vuccate – atīte kāsikarāje bārāṇasiyaṃ rajjaṃ kārente eko kosalarājā mahantena balenāgantvā bārāṇasiṃ gahetvā taṃ rājānaṃ māretvā tassa aggamahesiṃ attano aggamahesiṃ akāsi. Bārāṇasirañño pana putto pitu maraṇakāle niddhamanadvārena palāyitvā attano ñātimittabandhave ekajjhaṃ katvā anukkamena balaṃ saṃharitvā bārāṇasiṃ āgantvā avidūre mahantaṃ khandhāvāraṃ bandhitvā tassa rañño paṇṇaṃ pesesi ‘‘rajjaṃ vā detu, yuddhaṃ vā’’ti . Rājakumārassa mātā sāsanaṃ sutvā ‘‘yuddhena kammaṃ natthi, sabbadisāsu sañcāraṃ pacchinditvā bārāṇasinagaraṃ parivāretu, tato dārūdakabhattaparikkhayena kilantā nagare manussā vināva yuddhena rājānaṃ gahetvā dassantī’’ti paṇṇaṃ pesesi. So mātu sāsanaṃ sutvā cattāri mahādvārāni rakkhanto satta vassāni nagaraṃ uparundhi, nagare manussā cūḷadvārena nikkhamitvā dārūdakāni āharanti, sabbakiccāni karonti.

79后来王子的母亲得知这一情况，心想：‘我的儿子愚笨，不懂策略。去告诉他，把小门也堵上，把城彻底围住。’就暗中派人向儿子传达了密令。王子依言照做，围困了七天。城中居民无法出外，在第七天便取了那位国王的首级，献给了王子。王子入城，登上了王位。他由于那七年围城的业报余势，这一世就住在称为母胎的血瓮中长达七年；而剩余的七天围城的业，则导致他七日胎位错乱。然而在《本生注》中则说：‘因七日围城夺取王位的业报，他在血瓮中住了七年，又遭七日胎位错乱。’他曾在莲华上佛足下奉行大施，发愿‘愿我成为得利者中的最上者’；又在毗婆尸世尊时，与城中人一起供养价值千金的糖酪，并发了愿。由此愿力，他成为得利者中的最上者。苏波瓦萨则因送出‘包围而夺取城邑’的信使，导致怀胎七年且七日胎位错乱。如是，母子二人承受了与各自业行相应的这等痛苦。

Atha rājakumārassa mātā taṃ pavattiṃ sutvā ‘‘bālo mama putto upāyaṃ na jānāti, gacchatha, assa cūḷadvārāni pidhāya nagaraṃ uparundhatūti vadethā’’ti puttassa gūḷhasāsanaṃ pahiṇi. So mātu sāsanaṃ sutvā satta divase tathā akāsi. Nāgarā bahi nikkhamituṃ alabhantā sattame divase tassa rañño sīsaṃ gahetvā kumārassa adaṃsu. Kumāro nagaraṃ pavisitvā rajjaṃ aggahesi. So tadā satta vassāni nagararundhanakammanissandena etarahi satta vassāni mātukucchisaṅkhātāya lohitakumbhiyā vasi, avasesato pana sattāhaṃ nagarūparundhanena sattāhaṃ mūḷhagabbhabhāvaṃ āpajji. Jātakaṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘satta divasāni nagaraṃ rundhitvā gahitakammanissandena sattavassāni lohitakumbhiyaṃ vasitvā sattāhaṃ mūḷhagabbhabhāvaṃ āpajjī’’ti vuttaṃ. Yaṃ pana so padumuttarasammāsambuddhapādamūle ‘‘lābhīnaṃ aggo bhaveyya’’nti mahādānaṃ datvā patthanaṃ akāsi, yañca vipassissa bhagavato kāle nāgarehi saddhiṃ sahassagghanikaṃ guḷadadhiṃ datvā patthanaṃ akāsi, tassānubhāvena lābhīnaṃ aggo jāto. Suppavāsāpi ‘‘nagaraṃ rundhitvā gaṇha, tātā’’ti pesitabhāvena satta vassāni kucchinā gabbhaṃ pariharitvā sattāhaṃ mūḷhagabbhājātā . Evaṃ te mātāputtā attano kammassa anurūpaṃ īdisaṃ dukkhaṃ paṭisaṃvediṃsu.

80「以三种思惟」是指与随念三宝功德相应的三种正思惟，她以此来「忍受」胎位错乱所生起的痛苦。她随念世尊已成正自觉者、圣僧的善妙行道、以及涅槃的出离诸苦，通过不刻意关注正在生起的痛苦而把它制伏并忍受。因此经文说：“以三种思惟而忍受”。

Tīhivitakkehīti ratanattayaguṇānussatipaṭisaṃyuttehi tīhi sammāvitakkehi. Adhivāsetīti mūḷhagabbhatāya uppannadukkhaṃ sahati. Sā hi bhagavato sambuddhabhāvaṃ, ariyasaṅghassa suppaṭipattiṃ, nibbānassa ca dukkhanissaraṇabhāvaṃ anussarantī attano uppajjamānadukkhaṃ amanasikaraṇeneva abhibhavitvā khamati. Tena vuttaṃ ‘‘tīhi vitakkehi adhivāsetī’’ti.

81「正自觉者，确然……」等，是展现那些思惟行相的文字。它的意思是：那位以吉祥等功德为因，堪称世尊、世间怙主者，确实已经无颠倒地、亲自于一切法自悟，啊，真是觉者！这位世尊，为了断除像我现在所感受的，以及其他如此类的整个轮回之苦，令其彻底不再生起而灭尽，因此说法，宣说无颠倒的法。正因为宣说无颠倒的法，导师得以成就正自觉。在具足如上所赞功德的世尊座下，因听闻法而生起，由戒与见的和合共住，而被称为「声闻僧团」的八辈圣众集会，确实是善行道，确然是善行道！这圣僧团为了断除像这样的轮回之苦、令其不生而灭尽，实践着不退转的道。啊，彻离一切有为之「涅槃」，确实善乐、确然极乐！于此涅槃中，不再有像这样的轮回之苦。在这里，「正在行道者」也称为「已行道者」，因为其行道已不退转。或者，就像‘已生起’这个词，「已行道」一词也能表达现在的意思。所以经中说‘为证入流果而正在行道’。

Sammāsambuddho vatātiādi tesaṃ vitakkānaṃ pavattiākāradassanaṃ. Tassattho – yo bhagyavantatādīhi kāraṇehi bhagavā lokanātho sammā aviparītaṃ sāmaṃ sayameva sabbadhamme aho vata buddho, so bhagavā evarūpassa etarahi mayā anubhaviyamānassa aññassa ca evaṃjātikassa sakalassa vaṭṭadukkhassa pahānāya accantaṃ anuppādanirodhāya dhammaṃ katheti, aviparītadhammaṃ katheti. Aviparītadhammadesanatāya hi satthu sammāsambodhisiddhi. Tassa yathāvuttaguṇassa bhagavato dhammassavanante jātattā sīladiṭṭhisāmaññena saṃhatattā ca sāvakasaṅghoti laddhanāmo aṭṭhaariyapuggalasamūho suppaṭipanno vata aho vata sammā paṭipanno, yo ariyasaṅgho evarūpassa īdisassa vaṭṭadukkhassa pahānāya anuppādanirodhāya anivattipaṭipadaṃ paṭipanno. Susukhaṃ vata aho vata suṭṭhu sukhaṃ sabbasaṅkhatanissaṭaṃ nibbānaṃ, yasmiṃ nibbāne īdisaṃ vaṭṭadukkhaṃ na upalabbhatīti. Ettha ca paṭipajjamānāpi paṭipannā icceva vuttā paṭipattiyā anivattibhāvato. Atha vā uppannasaddo viya paṭipannasaddo vattamānatthopi veditabbo. Tenevāha ‘‘sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipanno’’ti.

82「她的丈夫」指的是她自己的主人，也就是拘利族王子。「唤他」意思是告诉他。‘以我的名义，用你的头去顶礼世尊的双足’——意思是：以我的话语，用你的头去顶礼那装饰着轮相、如盛放莲花般庄严的世尊双足，行最胜的身礼。在「少病」等词句中，「病」指的是与平常不同的感受，它即使只从一处生起，却像用铁板绑住一样抓住整个身体。「恼」是指会导致苦患的疾病。或者，应该加以护理照顾的病称为‘恼’，另外的称为‘病’；又或者，小病为‘恼’，重病为‘病’。有些人则说：‘内发的为病，外感的为恼。’她以此来询问这两种情况的不存在。而由于生病的人起身确实沉重，身体没有力气，所以她通过无病时的轻利，即身体轻快地起身及身体的力量，来问讯。并借由「轻安住」一词，询问在行、立、坐、卧这四种威仪中的安乐住。然后，她向她丈夫开示应当这样问讯的方式，说：‘苏波瓦萨，大德……’等。又教导应这样呈言：‘她这样说……’。

Sāmikanti attano patiṃ koliyarājaputtaṃ. Āmantesīti abhāsi. Mama vacanena bhagavato pāde sirasā vandāhīti mayhaṃ vacanena cakkalakkhaṇappaṭimaṇḍitāni vikasitapadumasassirīkāni bhagavato caraṇāni tava sirasā vandāhi, uttamaṅgena abhivādanaṃ karohīti attho. Appābādhantiādīsu ābādhoti visabhāgavedanā vuccati, yā ekadese uppajjitvāpi sakalasarīraṃ ayapaṭṭena ābandhitvā viya gaṇhati. Ātaṅkoti kicchajīvitakaro rogo. Atha vā yāpetabbarogo ātaṅko, itaro ābādho. Khuddako vā rogo ātaṅko, balavā ābādho. Keci pana ‘‘ajjhattasamuṭṭhāno ābādho, bahiddhāsamuṭṭhāno ātaṅko’’ti vadanti. Tadubhayassāpi abhāvaṃ pucchāti vadati. Gilānasseva ca uṭṭhānaṃ nāma garukaṃ hoti, kāye balaṃ na hoti, tasmā niggelaññatāya lahuparivattisaṅkhātaṃ kāyassa lahuṭṭhānaṃ sarīrabalañca pucchāti vadati. Phāsuvihāranti ṭhānanisinnagamanasayanasaṅkhātesu catūsu iriyāpathesu sukhavihārañca pucchāti vadati. Athassa pucchitabbākāraṃ dassentī ‘‘suppavāsā, bhante’’tiādimāha. Evañca vadehīti idāni vattabbākāraṃ nidasseti.

83「好」是接受话语的表示，借此显示：‘很好，贤善女，你所说的，我也那样照着做。’拘利族王子就是苏波瓦萨的丈夫。他说：「愿她快乐」：作为含天世间中的最上应供者，导师在接受苏波瓦萨遥寄的礼敬之后，随即显示佛陀常行的祝福——含摄于慈心住中的安乐之施加。他先以通泛的方式开示，接着为了又通过否定她与儿子因胎难而生起之苦的方式，开示安乐，而说：‘愿她快乐……乃至……无病，愿她诞下无病之子。’

Paramanti vacanasampaṭicchanaṃ. Tena sādhu, bhadde, yathā vuttaṃ, tathā paṭipajjāmīti dasseti. Koliyaputtoti suppavāsāya sāmiko koliyarājaputto. Sukhinī hotūti sadevake loke aggadakkhiṇeyyo satthā suppavāsāya pesitavandanaṃ sampaṭicchitvā tadanantaraṃ attano mettāvihārasaṃsūcakaṃ buddhāciṇṇaṃ sukhūpasaṃhāraṃ tassā sāmaññato pakāsetvā puna tassā puttassa ca gabbhavipattimūlakadukkhuppattipaṭikkhepamukhena sukhūpasaṃhāraṃ nidassento ‘‘sukhinī…pe… arogā, arogaṃ puttaṃ vijāyatū’’ti āha.

84「与语同时」（Sahavacanā）指的是与世尊的话语同时。就在世尊那样说的时刻，那业力也达到了灭尽。导师观察到它已灭尽的情况，所以那样宣说。然而另一些人说：如果导师不曾这样宣说，她在那之后还会受那种苦一些时日。但因为世尊说了‘愿她快乐、无病，并诞下无病之子’，就在与那句话同一刹那，胎儿便舍离了错乱状态，安稳地娩出体外。就这样，那母子二人得到了平安。因为佛陀的威神力是不可思议的。正如波吒左罗因与爱别离所生的悲痛而陷入狂乱——

Sahavacanāti bhagavato vacanena saheva. Yasmiṃ kāle bhagavā tathā avoca, tasmiṃyeva kāle tampi kammaṃ parikkhayaṃ agamāsi. Tassa parikkhīṇabhāvaṃ oloketvā satthā tathā abhāsi. Apare pana vadanti – sace tathā satthā nācikkhissā, tato parampi kiñci kālaṃ tassā taṃ dukkhaṃ anubandhissā. Yasmā pana bhagavatā ‘‘sukhinī arogā arogañca puttaṃ vijāyatū’’ti vuttaṃ, tasmā tassa vacanasamakālameva so gabbho byākulabhāvaṃ vijahitvā sukheneva bahi nikkhami, evaṃ tesaṃ mātāputtānaṃ sotthi ahosi. Acinteyyo hi buddhānaṃ buddhānubhāvo. Yathā hi paṭācārāya piyavippayogasambhūtena sokena ummādaṃ patvā –

85‘两个儿子都已死了，途中我的丈夫也死了；’（Ubho puttā kālakatā, panthe mayhaṃ patī mato;）

‘‘Ubho puttā kālakatā, panthe mayhaṃ patī mato;

86‘母亲、父亲和兄弟，都在同一堆火葬堆上焚烧。’（Mātā pitā ca bhātā ca, ekacitakamhi jhāyare.）

Mātā pitā ca bhātā ca, ekacitakamhi jhāyare’’ti. (apa. therī 2.2.498) –

87说完此语，她就像纯金造就般地行走着。当世尊对她说了‘姊妹，你得念住吧！’之后，就在世尊这番话说完的刹那，狂乱便平息了。同样地，优婆夷须毗耶自己在大腿上割开的大疮无法愈合，卧在床上；当她说‘来礼拜我’之后，疮口即刻复原，自己走去礼敬了世尊。像这类事例，都应在此处引述。

Vatvā jātarūpeneva carantiyā ‘‘satiṃ paṭilabhāhi bhaginī’’ti bhagavato vacanasamanantarameva ummādo vūpasami, tathā suppiyāpi upāsikā attanāva attano ūruyaṃ katena mahāvaṇena vuṭṭhātuṃ asakkontī sayanapiṭṭhe nipannā ‘‘āgantvā maṃ vandatū’’ti vacanasamanantarameva vaṇe pākatike jāte sayameva gantvā bhagavantaṃ vandīti evamādīni vatthūni idha udāharitabbānīti.

88「正是如此，尊者！」（Evaṃ, bhante）意思是：如同世尊祝愿有子的母亲无病，说：‘愿她快乐、无病，生下无病的儿子。’那正是同样如此。因为诸佛世尊的话语绝不会有异（aññathābhāva），这是其意旨。然而有些人说‘当如是’，另有些人则将‘愿成’（hotu）一词的含义引入来解释。「随喜」（Abhinanditvā）：当世尊以如迦陵频伽鸟鸣般优美的梵音宣说时，因为从那话语中获得喜悦与欢喜，而以迎向的方式欢悦。「赞随」（Anumoditvā）：随后又生起随顺的欢悦，或者以心随喜、以语赞随，或者对于言词的成就随喜、对于义理的成就赞随。「回到了自己的家」（Sakaṃ gharaṃ paccāyāsi）：回到了自己的家。然而，对于那些读作‘由何路回自己的家’（yena sakaṃ gharaṃ）的人，虽然由于关系代词‘ya’和‘ta’的关联，‘由此’（tena）一词已经算是说了，但还是应当补入‘回去之后’这一省略的文句来理解。

Evaṃ, bhanteti, bhante, yathā bhagavā saputtāya mātuyā arogabhāvaṃ āsīsanto āha – ‘‘sukhinī arogā arogaṃ puttaṃ vijāyatū’’ti, taṃ evameva. Na hi kadāci buddhānaṃ bhagavantānaṃ vacanassa aññathābhāvoti adhippāyo. Keci pana ‘‘evamatthū’’ti vadanti, apare ‘‘hotū’’ti padassa atthaṃ ānetvā vaṇṇayanti. Abhinanditvāti karavīkarutamañjunā brahmassarena bhagavatā vuccamāne tasmiṃ vacane pītisomanassapaṭilābhato abhimukhabhāvena nanditvā. Anumoditvāti tato pacchāpi sammodanaṃ uppādetvā, cittena vā abhinanditvā vācāya anumoditvā, vacanasampattiyā vā abhinanditvā atthasampattiyā anumoditvā. Sakaṃ gharaṃ paccāyāsīti attano gharaṃ paṭigacchi. Ye pana ‘‘yena sakaṃ ghara’’nti paṭhanti, tesaṃ yadipi ya-ta-saddānaṃ sambandhabhāvato ‘‘tenā’’ti padaṃ vuttameva hoti, tathāpi ‘‘paṭiyāyitvā’’ti pāṭhaseso yojetabbo hoti.

89「已生」指已经生产、出生，意义是“已经出生”。「稀有」：就像盲人登山一样，并不是恒常发生的事，所以称为稀有，这是从音韵理趣来说的。但在注疏书中说：“值得弹指称叹的为稀有”，意思是值得让人弹指惊叹。「啊」：表示惊叹，「啊，真是稀有！」就是这个意思。「尊姐」：这是对正法的称呼。「未曾有之事发生」就是指以前从未发生过的事发生了。

Vijātanti pajātaṃ, pasutanti attho. Acchariyanti andhassa pabbatārohanaṃ viya niccaṃ na hotīti acchariyaṃ, ayaṃ tāva saddanayo. Aṭṭhakathāsu pana ‘‘accharāyoggaṃ acchariya’’nti vuttaṃ , accharaṃ paharituṃ yuttanti attho. Vatāti sambhāvane, aho acchariyanti attho. Bhoti dhammālapanaṃ. Abhūtapubbaṃ bhūtanti abbhutaṃ.

90「如来」：世尊基于八种理由被称为如来——如同过去诸佛那样而来，所以称为如来；如同过去诸佛那样而去，所以称为如来；如实通达一切法的特相而来，所以称为如来；对真实法如实地彻底觉悟，所以称为如来；因为具足如实见，所以称为如来；因为具足如实说，所以称为如来；因为具足如实行，所以称为如来；在超越一切世间之义上，所以称为如来。

Tathāgatassāti aṭṭhahi kāraṇehi bhagavā tathāgato – tathā āgatoti tathāgato, tathā gatoti tathāgato, tathalakkhaṇaṃ āgatoti tathāgato, tathadhamme yāthāvato abhisambuddhoti tathāgato, tathadassitāya tathāgato, tathavāditāya tathāgato, tathākāritāya tathāgato, abhibhavanaṭṭhena tathāgato.

91为什么世尊是“如同过去诸佛那样而来”的如来呢？就像过去的正自觉者们，为了利益一切世间而发起精进努力，这样而来。这是在说什么呢？是说那些世尊是凭借什么样的誓愿而来的，我们的世尊也同样具足那八种功德而来的。还有，如同那些世尊圆满布施波罗蜜、持戒波罗蜜、出离波罗蜜、智慧波罗蜜、精进波罗蜜、忍辱波罗蜜、真实波罗蜜、决意波罗蜜、慈波罗蜜、舍波罗蜜——这十种波罗蜜、十种近波罗蜜、十种究竟波罗蜜，总共圆满三十种波罗蜜；实行五种大舍弃；圆满宿世修行、宿世行为、说法开示、了知众生根性等修行，达到智慧行的究竟而来，同样地，我们的世尊也是这样而来。又如同那些世尊修习、反复修习四念处……乃至圣八支道而来，同样地，我们的世尊也是这样而来。因此，“如同过去诸佛那样而来”，所以称为如来。

Kathaṃ bhagavā tathā āgatoti tathāgato? Yathā sabbalokahitāya ussukkamāpannā purimakā sammāsambuddhā āgatāti. Kiṃ vuttaṃ hoti? Yena abhinīhārena te bhagavanto āgatā, tena aṭṭhaguṇasamannāgatena ayampi bhagavā āgato. Yathā ca te bhagavanto dānapāramiṃ pūretvā sīlanekkhammapaññāvīriyakhantisaccaadhiṭṭhānamettāupekkhāpāramīti imā dasa pāramiyo, dasa upapāramiyo, dasa paramatthapāramiyoti samatiṃsa pāramiyo pūretvā pañca mahāpariccāge pariccajitvā pubbayogapubbacariyadhammakkhānañātatthacariyādayo pūretvā buddhicariyāya koṭiṃ patvā āgatā, tathā ayampi bhagavā āgato. Yathā ca te bhagavanto cattāro satipaṭṭhāne…pe… ariyaṃ aṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ bhāvetvā brūhetvā āgatā, tathā ayampi bhagavā āgato. Evaṃ tathā āgatoti tathāgato.

92为什么是“如同过去诸佛那样而去”的如来呢？如同那些世尊刚降生时，以平齐的双脚稳稳站在大地上，面向北方，以七步的步距行走，在有人撑持白伞盖的时候，遍观一切方向，发出狮子吼，向世间宣告自己是最上最胜者；而且他们那种行走，由于是未来众多殊胜成就的前兆，所以是真实的、不虚妄的；同样地，我们的世尊也这样行走，而且他的那种行走，也同样是那些未来殊胜成就的前兆，所以是真实的、不虚妄的。因此，“如同过去诸佛那样而去”，所以称为如来。

Kathaṃ tathā gatoti tathāgato? Yathā sampatijātā te bhagavanto samehi pādehi pathaviyaṃ patiṭṭhāya uttarābhimukhā sattapadavītihārena gatā, setacchatte dhāriyamāne sabbāva disā anuvilokesuṃ, āsabhiñca vācaṃ bhāsiṃsu loke attano jeṭṭhaseṭṭhabhāvaṃ pakāsentā, tañca nesaṃ gamanaṃ tathaṃ ahosi avitathaṃ anekesaṃ visesādhigamānaṃ pubbanimittabhāvena, tathā ayampi bhagavā gato, tañcassa gamanaṃ kathaṃ ahosi avitathaṃ tesaññeva visesādhigamānaṃ pubbanimittabhāvena. Evaṃ tathā gatoti tathāgato.

93或者，如同那些世尊以出离心断除欲贪而行，以无嗔断除嗔恚，以光明想断除昏沉睡眠，以不散乱断除掉举追悔，以法决定断除疑，以智破除无明，以喜悦遣除不乐，依八等至、十八大观及四种圣道，断除种种对立之法而行；同样地，我们的世尊也是这样而行。如此，这也是‘如此而去’的如来。

Yathā vā te bhagavanto nekkhammena kāmacchandaṃ pahāya gatā, abyāpādena byāpādaṃ, ālokasaññāya thinamiddhaṃ, avikkhepena uddhaccakukkuccaṃ, dhammavavatthānena vicikicchaṃ pahāya gatā, ñāṇena avijjaṃ padāletvā, pāmojjena aratiṃ vinodetvā, aṭṭhasamāpattīhi aṭṭhārasahi mahāvipassanāhi catūhi ca ariyamaggehi taṃ taṃ paṭipakkhaṃ pahāya gatā, evaṃ ayampi bhagavā gato. Evampi tathā gatoti tathāgato.

94如何是‘如实通达特相而来’的如来？地界的硬特相、水界的流动特相、火界的暖特相、风界的支持特相、虚空界的不触特相、色的变坏特相、受的感受特相、想的认知特相、行的造作特相、识的识别特相；像这样，对于五蕴、十二处、十八界、二十二根、四谛、十二支缘起、四念处、四正勤、四神足、五根、五力、七觉支、圣八支道、七清净、入不死之涅槃——这些法各自具有的自性、作用、特相，是真真实实、不虚妄、不异样的特相；世尊以智行去如实通达，无差错地到达、证得、获得了这些特相，所以称为如来。因此，‘如实通达特相而来’，所以称为如来。

Kathaṃ tathalakkhaṇaṃ āgatoti tathāgato? Pathavīdhātuyā kakkhaḷalakkhaṇaṃ, āpodhātuyā paggharaṇalakkhaṇaṃ, tejodhātuyā uṇhattalakkhaṇaṃ, vāyodhātuyā vitthambhanalakkhaṇaṃ, ākāsadhātuyā asamphuṭṭhalakkhaṇaṃ, rūpassa ruppanalakkhaṇaṃ, vedanāya vedayitalakkhaṇaṃ, saññāya sañjānanalakkhaṇaṃ, saṅkhārānaṃ abhisaṅkharaṇalakkhaṇaṃ, viññāṇassa vijānanalakkhaṇanti evaṃ pañcannaṃ khandhānaṃ, dvādasannaṃ āyatanānaṃ, aṭṭhārasannaṃ dhātūnaṃ, bāvīsatiyā indriyānaṃ, catunnaṃ saccānaṃ, dvādasapadikassa paccayākārassa, catunnaṃ satipaṭṭhānānaṃ, catunnaṃ sammappadhānānaṃ, catunnaṃ iddhipādānaṃ, pañcannaṃ indriyānaṃ, pañcannaṃ balānaṃ, sattannaṃ bojjhaṅgānaṃ, ariyassa aṭṭhaṅgikassa maggassa, sattannaṃ visuddhīnaṃ, amatogadhassa nibbānassāti evaṃ tassa tassa dhammassa yaṃ sabhāvasarasalakkhaṇaṃ, taṃ tathaṃ avitathaṃ anaññathaṃ lakkhaṇaṃ ñāṇagatiyā āgato avirajjhitvā patto adhigatoti tathāgato. Evaṃ tathalakkhaṇaṃ āgatoti tathāgato.

95如何是‘如实觉悟真实法’的如来？真实法就是指四圣谛。正如经中所说：‘比丘们，有这四种真实、不虚妄、不异样的法。哪四种呢？‘这是苦’，比丘们，这是真实的、不虚妄的、不异样的’等等，详细内容（《相应部》5.1090）。世尊已经觉悟了这些真实法，因此因为他觉悟了真实法，所以称为如来。

Kathaṃ tathadhamme yāthāvato abhisambuddhoti tathāgato? Tathadhammā nāma cattāri ariyasaccāni. Yathāha – ‘‘cattārimāni, bhikkhave, tathāni avitathāni anaññathāni. Katamāni cattāri? Idaṃ dukkhanti, bhikkhave, tathametaṃ avitathametaṃ anaññathameta’’nti (saṃ. ni. 5.1090) vitthāro. Tāni ca bhagavā abhisambuddho, tasmā tathānaṃ abhisambuddhattā tathāgato.

96再者，老死以生为缘而生起、集起的意义，是真实的、不虚妄的、不异样的……乃至……诸行以无明为缘而生起、集起的意义，是真实的、不虚妄的、不异样的；同样地，无明对于诸行的缘的意义……乃至……生对于老死的缘的意义，是真实的、不虚妄的、不异样的。这一切，世尊都已经彻底觉悟了，因此也因为他觉悟了这些真实法，所以称为如来。在这里，‘往’（gata）这个词就是觉悟的意思。因此，‘如实觉悟真实法’，所以称为如来。

Apica jarāmaraṇassa jātipaccayasambhūtasamudāgataṭṭho tatho avitatho anaññatho…pe… saṅkhārānaṃ avijjāpaccayasambhūtasamudāgataṭṭho tatho avitatho anaññatho, tathā avijjāya saṅkhārānaṃ paccayaṭṭho…pe... jātiyā jarāmaraṇassa paccayaṭṭho tatho avitatho anaññatho, taṃ sabbaṃ bhagavā abhisambuddho, tasmāpi tathānaṃ abhisambuddhattā tathāgato. Abhisambuddhattho hi ettha gatasaddoti. Evaṃ tathadhamme yāthāvato abhisambuddhoti tathāgato.

97如何因为‘如实见’而称为‘如来’？在含天神的……乃至含天、人的世间里，无量世界中的无量的众生，在眼门现起的、名为色所缘的东西，世尊以一切方式了知、看见。像这样以一切方式了知和看见的时候，世尊从可意或不可意等角度，或者依据在所见、所闻、所觉、所识中获得的文句，例如‘什么是那个色？色处——即依于四大种而有之色，有形色、可见、有对，青的、黄的……’（《法集论》616）等等方法，以多种名称、十三回、五十二种理路去分别，这一切都完全是真实的，没有虚妄。对于在耳门等现起的声等等，道理也是一样。世尊曾这样说过——

Kathaṃ tathadassitāya tathāgato? Yaṃ sadevake…pe… sadevamanussāya pajāya aparimāṇāsu lokadhātūsu aparimāṇānaṃ sattānaṃ cakkhudvāre āpāthamāgacchantaṃ rūpārammaṇaṃ nāma atthi, taṃ bhagavā sabbākārato jānāti passati. Evaṃ jānatā passatā ca tena taṃ iṭṭhāniṭṭhādivasena vā diṭṭhasutamutaviññātesu labbhamānakapadavasena vā ‘‘katamaṃ taṃ rūpaṃ rūpāyatanaṃ , yaṃ rūpaṃ catunnaṃ mahābhūtānaṃ upādāya vaṇṇanibhā sanidassanaṃ sappaṭighaṃ nīlaṃ pītaka’’ntiādinā (dha. sa. 616) nayena anekehi nāmehi terasahi vārehi dvipaññāsāya nayehi vibhajjamānaṃ tathameva hoti, vitathaṃ natthi. Esa nayo sotadvārādīsu āpāthamāgacchantesu saddādīsu. Vuttañhetaṃ bhagavatā –

98‘比丘们，对于含天神的世间……乃至含天、人的世间，所见、所闻、所觉、所识、所得、所求、以心寻伺的东西，我都了知，我都完全证知；这已经被如来所了知，如来却不执著。’（《增支部》4.24）

‘‘Yaṃ , bhikkhave, sadevakassa lokassa…pe… sadevamanussāya diṭṭhaṃ sutaṃ mutaṃ viññātaṃ pattaṃ pariyesitaṃ anuvicaritaṃ manasā, tamahaṃ jānāmi, tamahaṃ abbhaññāsiṃ, taṃ tathāgatassa viditaṃ, taṃ tathāgato na upaṭṭhāsī’’ti (a. ni. 4.24).

99因此，由于‘如实见’而称为‘如来’。在这里，应当知道‘如来’这个词是从如实见的意义上成立的。

Evaṃ tathadassitāya tathāgato . Tattha tathadassīatthe tathāgatoti padasambhavo veditabbo.

100如何因为‘如实语’而称为‘如来’？世尊在哪一夜证悟无上正自觉，以及在哪一夜于无余涅槃界中般涅槃，在这中间大约四十五年的时间里，世尊所说的、所讲的，包括修多罗、祇夜等，这一切全部都是清净、圆满、能烧尽贪慢等烦恼、始终如一、真实不虚的。因此这样说——

Kathaṃ tathavāditāya tathāgato? Yaṃ rattiṃ bhagavā anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambuddho, yañca rattiṃ anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyi, etthantare pañcacattālīsavassaparimāṇakālaṃ yaṃ bhagavatā bhāsitaṃ lapitaṃ suttageyyādi, sabbaṃ taṃ parisuddhaṃ paripuṇṇaṃ rāgamadādinimmathanaṃ ekasadisaṃ tathaṃ avitathaṃ. Tenāha –

101‘纯陀！如来在哪一夜证悟无上正自觉，又在哪一夜于无余涅槃界中般涅槃，在这中间所说的、所讲的、所指示的，这一切全部都是真实的，没有别的样子，因此称作‘如来’。‘（《长部》3.188）

‘‘Yañca, cunda, rattiṃ tathāgato anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambujjhati, yañca rattiṃ anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyati, yaṃ etasmiṃ antare bhāsati lapati niddisati, sabbaṃ taṃ tatheva hoti, no aññathā, tasmā ‘tathāgato’ti vuccatī’’ti (dī. ni. 3.188).

102这里的‘往’(gata)这个词，是‘说’(gada)的意思。因此，因为如实说而称为如来。

Gadaattho ettha gatasaddo. Evaṃ tathavāditāya tathāgato.

103再者，‘说’(āgadana)也就是‘语’(āgada)，意思是言语。所说的真实、不虚假、没有颠倒，就是‘语’(āgado)。把d音转成t音，就成了‘如来’(tathāgato)。在这里应当这样理解这个词的构成方式。

Apica āgadanaṃ āgado, vacananti attho. Tatho avitatho aviparīto āgado assāti dakārassa takāraṃ katvā tathāgatoti evamettha padasiddhi veditabbā.

104如何因为‘如实行’而称为‘如来’？世尊的语言与身体相符，身体也与语言相符，因此他怎么说，就那么做；怎么做，就那么说。在这样成就的人身上，随着他所说的语言，身体也那样去、那样运作，这就是词义；同样，随着他的身体，语言也那样去、那样运作，因此称为‘如来’。所以这样说——

Kathaṃ tathākāritāya tathāgato? Bhagavato hi vācāya kāyo anulometi, kāyassapi vācā, tasmā yathāvādī tathākārī, yathākārī tathāvādī ca hoti. Evaṃbhūtassa cassa yathāvācā, kāyopi tathā gato pavattoti attho. Yathā ca kāyo, vācāpi tathā gatā pavattāti tathāgato. Tenāha –

105“比丘们，如来是怎么说的就怎么行，怎么行的就怎么说。正因为这样，怎么说就怎么做，怎么做就怎么说，所以才称为‘如来’。”（《增支部》4.23）

‘‘Yathāvādī , bhikkhave, tathāgato tathākārī, yathākārī tathāvādī. Iti yathāvādī tathākārī, yathākārī tathāvādī. Tasmā ‘tathāgato’ti vuccatī’’ti (a. ni. 4.23).

106由于他这样行（tathākārī）的缘故，所以称为「如来」。

Evaṃ tathākāritāya tathāgato.

107如何从征服的意义来理解「如来」呢？因为从最高的有顶天向下到最底的无间地狱为边界，横向至无量的世界界中，他以戒、以定、以慧、以解脱、以解脱知见征服了一切众生。没有人能与他等量齐观，也没有任何限量，他实在无等、无量、无上，是天神中的天神，超过一切帝释的帝释，超过一切梵天的梵天，一切众生中的最上者，所以称为「如来」。因此这样说：

Kathaṃ abhibhavanaṭṭhena tathāgato? Yasmā upari bhavaggaṃ heṭṭhā avīciṃ pariyantaṃ karitvā tiriyaṃ aparimāṇāsu lokadhātūsu sabbasatte abhibhavati sīlenapi samādhināpi paññāyapi vimuttiyāpi vimuttiñāṇadassanenapi , na tassa tulā vā pamāṇaṃ vā atthi, atha kho atulo appameyyo anuttaro devadevo sakkānaṃ atisakko, brahmānaṃ atibrahmā sabbasattuttamo, tasmā tathāgato. Tenāha –

108“比丘们，在包括天神的世界……以至于包括天神和人类的一切众生中，如来是征服者、不被征服者、全见者、自在者，因此称为‘如来’。”（《增支部》4.23）

‘‘Sadevake, bhikkhave, loke…pe… sadevamanussāya tathāgato abhibhū anabhibhūto aññadatthudaso vasavatti, tasmā ‘tathāgato’ti vuccatī’’ti (a. ni. 4.23).

109这里的词源解释是这样成就的：就像阿伽陀药（agada）一样，教说的优雅与福德积聚。因此他具有大神力，犹如良医以天药解除蛇毒一般，征服了一切外道和包含天神的世界。就这样，由于征服了一切世间，他是真实、不虚妄、不颠倒的，如同前面所说的「药」（agada），把其中的「d」变为「t」，就成了「如来」（tathāgata）。应当如此从征服的意义来理解「如来」。

Tatrāyaṃ padasiddhi – agado viya agado, desanāvilāso ceva puññussayo ca. Tena so mahānubhāvo bhisakko viya dibbāgadena sappe sabbaparappavādino sadevakañca lokaṃ abhibhavati. Iti sabbalokābhibhavane tatho avitatho aviparīto yathāvuttova agado etassāti dakārassa takāraṃ katvā tathāgatoti veditabbo. Evaṃ abhibhavanaṭṭhena tathāgato.

110再者，以如实而去（tathāya gato）的人就是「如来」，如实而去（tathaṃ gato）的人就是「如来」。这里面，通过对一切世间作完全了知（知遍知）的方式，他如实而去明了，所以是「如来」；通过对世间之集作彻底断除（断遍知）的方式，他如实而去超越，所以是「如来」；通过对世间之灭作证悟的方式，他如实而去证得，所以是「如来」；他如实而去行那条通往世间灭的道路，所以是「如来」。这正是世尊所说的：

Apica tathāya gatoti tathāgato, tathaṃ gatoti tathāgato. Tattha sakalalokaṃ tīraṇapariññāya tathāya gato avagatoti tathāgato. Lokasamudayaṃ pahānapariññāya tathāya gato atītoti tathāgato. Lokanirodhaṃ sacchikiriyāya tathāya gato adhigatoti tathāgato. Lokanirodhagāminiṃ paṭipadaṃ tathaṃ gato paṭipannoti tathāgato. Vuttañhetaṃ bhagavatā –

111“比丘们，对于世间，如来已经彻底觉悟，已经从世间系缚中脱离。对于世间的集，比丘们，如来已经彻底觉悟，如来已经断除世间之集。对于世间的灭，比丘们，如来已经彻底觉悟，如来已经证得世间之灭。对于通往世间灭的道路，比丘们，如来已经彻底觉悟，如来已经修习这条道路。比丘们，包括天神的世界……乃至……一切，如来都已经彻底觉悟。因此称为‘如来’。”（《增支部》4.23）

‘‘Loko, bhikkhave, tathāgatena abhisambuddho, lokasmā tathāgato visaṃyutto. Lokasamudayo, bhikkhave, tathāgatena abhisambuddho, lokasamudayo tathāgatassa pahīno, lokanirodho, bhikkhave, tathāgatena abhisambuddho, lokanirodho tathāgatassa sacchikato. Lokanirodhagāminī paṭipadā , bhikkhave, tathāgatena abhisambuddhā , lokanirodhagāminī paṭipadā tathāgatassa bhāvitā. Yaṃ, bhikkhave , sadevakassa lokassa…pe… sabbaṃ taṃ tathāgatena abhisambuddhaṃ. Tasmā ‘tathāgato’ti vuccatī’’ti (a. ni. 4.23).

112此外，还可以根据八种理由说明世尊被称为「如来」：因为他是如实而来，所以称为如来；因为他是如实而去，所以称为如来；因为他以种种如实而来，所以称为如来；因为他是如实而去，所以称为如来；因为他具有如是的性质，所以称为如来；因为他如是转起，所以称为如来；因为他以这些如实而来，所以称为如来；因为他具有如实而去的体性，所以称为如来。

Aparehipi aṭṭhahi kāraṇehi bhagavā tathāgato – tathāya āgatoti tathāgato, tathāya gatoti tathāgato, tathāni āgatoti tathāgato, tathā gatoti tathāgato, tathāvidhoti tathāgato, tathā pavattitoti tathāgato, tathehi agatoti tathāgato, tathā gatabhāvena tathāgato.

113「如来」：是如何“如真实而来”的呢？这是指世尊还身为善慧菩萨的时候，在具足十力的燃灯佛足下——

Kathaṃ tathāya āgatoti tathāgato? Yā sā bhagavatā sumedhabhūtena dīpaṅkaradasabalassa pādamūle –

114“获得人身、相好圆满、具备因缘、得遇导师（佛陀），

‘‘Manussattaṃ liṅgasampatti, hetu satthāradassanaṃ,

115出家修行、德行成就、精勤不懈与坚定欲求——

Pabbajjā guṇasampatti, adhikāro ca chandatā;

116具足这八种法，大誓愿就能成就。”（《佛种姓》2.59）——

Aṭṭhadhammasamodhānā, abhinīhāro samijjhatī’’ti. (bu. vaṃ. 2.59) –

117如此一来，圆满具足以上八支誓愿的人，便发起了这样的大誓愿：“我自己已经渡脱，就要让包括天神在内的世界也渡脱；已经解脱，就要令他人解脱；已经调伏，就要令他人调伏；已经寂静，就要令他人寂静；已经安稳，就要令他人安稳；已经般涅槃，就要令他人般涅槃；已经觉悟，就要令他人觉悟。”这正是经中所说的：

Evaṃ vuttaṃ aṭṭhaṅgasamannāgataṃ abhinīhāraṃ sampādentena ‘‘ahaṃ sadevakaṃ lokaṃ tiṇṇo tāressāmi, mutto mocessāmi, danto damessāmi, santo samessāmi, assattho assāsessāmi, parinibbuto parinibbāpessāmi, buddho bodhessāmī’’ti mahāpaṭiññā pavattitā. Vuttañhetaṃ –

118“只我一个人渡脱，作为有力量的男子，那又有什么用呢？

‘‘Kiṃ me ekena tiṇṇena, purisena thāmadassinā;

119我要证得一切知智之后，让包括天神在内的世间也都渡脱。”

Sabbaññutaṃ pāpuṇitvā, santāressaṃ sadevakaṃ.

120“我凭着在无上士（佛陀）面前所成就的这份精勤努力，

‘‘Iminā me adhikārena, katena purisuttame;

121证得「一切知智」之后，我将度脱众多众生。”

Sabbaññutaṃ pāpuṇitvā, tāremi janataṃ bahuṃ.

122「截断」轮回之流，「摧毁」三有之后；

‘‘Saṃsārasotaṃ chinditvā, viddhaṃsetvā tayo bhave;

123「登上」法船，我将让含天神的世界都渡脱到彼岸。”

Dhammanāvaṃ samāruyha, santāressaṃ sadevakaṃ.

124我何必用其他外道的形相，在这里作证法呢？

‘‘Kiṃ me aññātavesena, dhammaṃ sacchikatenidha;

125证得一切知（已正觉）之后，我将成为含天神在内的世界中的觉者。”（《佛种姓经》2.55-58）

Sabbaññutaṃ pāpuṇitvā, buddho hessaṃ sadevake’’ti. (bu. vaṃ. 2.55-58);

126然而，这个伟大的誓愿，是他审察、省思并受持了所有成佛之法总集的因由。世尊（世界的引导者）没有半句虚言，因为他以殷重、不间断、毫无剩余的方式，圆满了一百二十万又四大阿僧祇劫的布施波罗蜜等三十波罗蜜，舍弃了肢节布施等五种宏大的舍弃，培育了真实决意等四种决意，积累了福德与智慧两种资粮，把前际修习、前际行持、宣说法义、了知义理的行持等修行都提升到了最高，使智慧行持修行到了最顶峰，从而正觉了无上正自觉；因此，只有他那伟大的誓愿是真实的、不虚的、没有错谬的，于他而言，连毛发尖那么一丁点的虚妄都不存在。正是这样，燃灯十力者、憍陈如佛、吉祥佛……乃至迦叶世尊，这二十四位正自觉者次第出现，授记说：‘这位菩萨将来必定成佛。’就这样，他从二十四位佛那里获得了授记，那些已经立下大愿的菩萨们所应得的利益，他都在得到之后才来。因此，依前面所说的那个伟大的真实誓愿，他证得了已正觉的状态，到达了、获得了，所以称为「如来」。就这样，由真实而来，所以叫作「如来」。

Taṃ panetaṃ mahāpaṭiññaṃ sakalassāpi buddhakaradhammasamudāyassa pavicaya paccavekkhaṇasamādānānaṃ kāraṇabhūtaṃ avisaṃvādetvā lokanāyako yasmā mahākappānaṃ satasahassādhikāni cattāri asaṅkhyeyyāni sakkaccaṃ nirantaraṃ niravasesato dānapāramiādayo samatiṃsapāramiyo pūretvā, aṅgapariccāgādayo pañca mahāpariccāge pariccajitvā, saccādhiṭṭhānādīni cattāri adhiṭṭhānāni paribrūhetvā, puññañāṇasambhāre sambharitvā, pubbayogapubbacariyadhammakkhānañātatthacariyādayo ukkaṃsāpetvā, buddhicariyaṃ paramakoṭiṃ pāpetvā, anuttaraṃ sammāsambodhiṃ abhisambujjhi, tasmā tasseva sā mahāpaṭiññā tathā avitathā anaññathā, na tassa vālaggamattampi vitathaṃ atthi. Tathā hi dīpaṅkaradasabalo koṇḍañño maṅgalo…pe… kassapo bhagavāti ime catuvīsati sammāsambuddhā paṭipāṭiyā uppannā ‘‘buddho bhavissatī’’ti byākariṃsu. Evaṃ catuvīsatiyā buddhānaṃ santike laddhabyākaraṇo ye te katābhinīhārehi bodhisattehi laddhabbā ānisaṃsā, te labhitvāva āgatoti tāya yathāvuttāya mahāpaṭiññāya tathāya abhisambuddhabhāvaṃ āgato adhigatoti tathāgato. Evaṃ tathāya āgatoti tathāgato.

127怎么说「由真实而去，所以称为如来」呢？世尊（世间的救护者）用他那大悲心，看见众生陷入极大的痛苦与逼恼之中，心里想：‘他们没有别的依靠，只有我从这轮回之苦中解脱后，才能让他们也解脱。’带着这样的激励，他发起了宏大的誓愿。发愿之后，便照着誓愿，精进不懈地去成就一切世间的利益，完全不顾惜自己的身体和生命，即使是那些只要被人听到一点点风声就会心惊胆战的极其难行的苦行，他也都去修。当他所走的那条通往大菩提的道，既不是退步的部分、也不是杂染部分、也不是停滞的部分，而是每一步都通向更高、更殊胜的部分时，他就这样修行，渐次地、毫无遗漏地圆满了成佛的资粮，证得了正觉。在那之后，他仍然被那同样的大悲心所驱使，放下了远离独处的喜悦和那最极寂静的解脱之乐，在这愚痴众生遍布的世间，不跟那些众生的恭敬或轻慢计较，只是一心通过调伏那些该被调伏的众生，毫无遗漏地完成了佛陀应做的事业。在这里，世尊以这大悲心介入众生的那种方式，后面还会详细说明。而且，正像已成佛的世间救护者对众生怀有大悲心一样，在菩萨阶段、在发大誓愿的时候等等，在一切时、一切处，都是这样一味平等的，所以才是真实的、不虚的、没有错谬的。因此，在凡夫、菩萨、成佛这三个阶段，都以对一切众生同等的利益之心，用那真实利益一切世间的悲心而去、而践行，所以称为「如来」。就这样，由真实而去，所以叫作「如来」。

Kathaṃ tathāya gatoti tathāgato? Yāya mahākaruṇāya lokanātho mahādukkhasambādhappaṭipannaṃ sattanikāyaṃ disvā ‘‘tassa natthañño koci paṭissaraṇaṃ, ahameva namito saṃsāradukkhato mutto mocessāmī’’ti samussāhitamānaso mahābhinīhāramakāsi. Katvā ca yathāpaṇidhānaṃ sakalalokahitasampādanāya ussukkamāpanno attano kāyajīvitanirapekkho paresaṃ sotapathāgamanamattenapi cittutrāsasamuppādikā atidukkarā dukkaracariyā samācaranto yathā mahābodhiyā paṭipatti hānabhāgiyā saṃkilesabhāgiyā ṭhitibhāgiyā vā na hoti, atha kho uttaruttari visesabhāgiyāva hoti, tathā paṭipajjamāno anupubbena niravasese bodhisambhāre sampādetvā abhisambodhiṃ pāpuṇi. Tato parañca tāyeva mahākaruṇāya sañcoditamānaso pavivekaratiṃ paramañca santaṃ vimokkhasukhaṃ pahāya bālajanabahule loke tehi samuppāditaṃ sammānāvamānavippakāraṃ agaṇetvā vineyyajanassa vinayanena niravasesaṃ buddhakiccaṃ niṭṭhapesi. Tattha yo bhagavato sattesu mahākaruṇāya samokkamanākāro, so parato āvibhavissati. Yathā ca buddhabhūtassa lokanāthassa sattesu mahākaruṇā, evaṃ bodhisattabhūtassapi mahābhinīhārakālādīsūti sabbattha sabbadā ca ekasadisatāya tathā avitathā anaññathā, tasmā tīsupi avatthāsu sabbasattesu samānarasāya tathāya mahākaruṇāya sakalalokahitāya gato paṭipannoti tathāgato. Evaṃ tathāya gatoti tathāgato.

128怎么说「由真实法而来，所以称为如来」呢？这里说的「真实法」，指的是四种圣道智。这四种圣道智，对于摄尽一切应知法的四圣谛——也就是‘这是苦，这是苦的集，这是苦的灭，这是导向苦灭的道’——也就是对于一切法的流转与还灭这两个方面的因，能够不含糊、没有颠倒地去觉悟它们各自的特质：比如，苦的逼迫义、有为义、热恼义、变易义；集的积集义、因源义、结缚义、障碍义；灭的出离义、远离义、无为义、不死义；道的出离义、因义、见义、增上义等等，以及它们各自的支分。因为它们彻底斩断了那些会障碍如实了知诸法本质和味道的杂染部分，从而获得了那种被称为‘无痴通达’的、以没有颠倒的行相运转的智慧，而法的本质、味道、特相是绝不欺诳的，所以叫作真实、不虚、不错谬。这些真实的法，世尊不是经由别人指导才知道的，而是自己亲自证得、达到了的，所以称为「由真实法而来」，因此叫作「如来」。

Kathaṃ tathāni āgatoti tathāgato? Tathāni nāma cattāri ariyamaggañāṇāni. Tāni hi idaṃ dukkhaṃ, ayaṃ dukkhasamudayo, ayaṃ dukkhanirodho, ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadāti evaṃ sabbañeyyadhammasaṅgāhakānaṃ pavattinivattitadubhayahetubhūtānaṃ catunnaṃ ariyasaccānaṃ dukkhassa pīḷanaṭṭho saṅkhataṭṭho santāpaṭṭho vipariṇāmaṭṭho, samudayassa āyūhanaṭṭho nidānaṭṭho saṃyogaṭṭho palibodhaṭṭho, nirodhassa nissaraṇaṭṭho vivekaṭṭho asaṅkhataṭṭho amataṭṭho, maggassa niyyānaṭṭho hetvaṭṭho dassanaṭṭho ādhipateyyaṭṭhotiādīnaṃ tabbibhāgānañca yathābhūtasabhāvāvabodhavibandhakassa saṃkilesapakkhassa samucchindanena paṭiladdhāya tattha asammohābhisamayasaṅkhātāya aviparītākārappavattiyā dhammānaṃ sabhāvasarasalakkhaṇassa avisaṃvādanato tathāni avitathāni anaññathāni, tāni bhagavā anaññaneyyo sayameva āgato adhigato, tasmā tathāni āgatoti tathāgato.

129如同道智是真实的，同样地，世尊的三世无碍智、四无碍解智、四无畏智、五趣分别智、六不共智、七觉支开显智、八支圣道开显智、九次第住等至智和十力智，也应当被理解为处于真实的状态。

Yathā ca maggañāṇāni, evaṃ bhagavato tīsu kālesu appaṭihatañāṇāni catupaṭisambhidāñāṇāni catuvesārajjañāṇāni pañcagatiparicchedañāṇāni chaasādhāraṇañāṇāni sattabojjhaṅgavibhāvanañāṇāni aṭṭhamaggaṅgavibhāvanañāṇāni navānupubbavihārasamāpattiñāṇāni dasabalañāṇāni ca tathabhāve veditabbāni.

130这里具体说明：在无量世界里的无量众生，有着低劣、殊胜等种种差别。对于他们在过去时的蕴、处、界中，包括自性、作用、位置次第等差别，乃至与蕴相关的名称、族姓等一切应知道的内容；对于不依靠根门的、极其微细的、被遮蔽的、十分遥远的其他色法，以及那些由种种缘的差别而缘生的色法，在颜色、形状、香、味、触等方面的差别——在所有这些方面，世尊的智就像被放在手掌上的庵摩罗果一样，无有障碍地、犹如亲见一般地运转。对于未来和现在也是如此。这就叫作「三世无碍智」。正如经中所说：

Tatrāyaṃ vibhāvanā – yañhi kiñci aparimāṇāsu lokadhātūsu aparimāṇānaṃ sattānaṃ hīnādibhedabhinnāsu atītāsu khandhāyatanadhātūsu sabhāvakiccādi avatthāvisesādi khandhappaṭibaddhanāmagottādi ca jānitabbaṃ. Anindriyabaddhesu ca atisukhumatirohitavidūradesesupi rūpadhammesu yo taṃtaṃpaccayavisesehi saddhiṃ paccayuppannānaṃ vaṇṇasaṇṭhānagandharasaphassādiviseso, tattha sabbattheva hatthatale ṭhapitaāmalake viya paccakkhato appaṭihataṃ bhagavato ñāṇaṃ pavattati, tathā anāgatāsu paccuppannāsu cāti imāni tīsu kālesu appaṭihatañāṇāni nāma. Yathāha –

131“佛陀世尊于过去分具有无碍智，佛陀世尊于未来分具有无碍智，佛陀世尊于现在分具有无碍智。”（《无碍解道》3.5）

‘‘Atītaṃse buddhassa bhagavato appaṭihataṃ ñāṇaṃ, anāgataṃse buddhassa bhagavato appaṭihataṃ ñāṇaṃ, paccuppannaṃse buddhassa bhagavato appaṭihataṃ ñāṇa’’nti (paṭi. ma. 3.5).

132然而，这些（智）在一切处，对于诸法的自性、味、特相都不相违背，因此它们是真实的、不虚妄的、不颠倒的。世尊以自然智证得了这些（智）。从这个意义上也可以说：因为从真实而来，所以称为「如来」。

Tāni panetāni tattha tattha dhammānaṃ sabhāvasarasalakkhaṇassa avisaṃvādanato tathāni avitathāni anaññathāni, tāni bhagavā sayambhūñāṇena adhigañchīti. Evampi tathāni āgatoti tathāgato.

133同样地，有义无碍解、法无碍解、词无碍解、辩无碍解，这四种无碍解。其中，能够善巧地辨别、阐明、确定各种义类别的、属于义类别的智，称为「义无碍解」；能够善巧地辨别、阐明、确定各种法类别的、属于法类别的智，称为「法无碍解」；能够善巧地辨别、阐明、确定各种词说表达类别的、属于词说表达类别的智，称为「词无碍解」；能够善巧地辨别、阐明、确定各种辩才类别的、属于辩才类别的智，称为「辩无碍解」。这就是所说的：

Tathā atthappaṭisambhidā dhammappaṭisambhidā niruttippaṭisambhidā paṭibhānappaṭisambhidāti catasso paṭisambhidā. Tattha atthappabhedassa sallakkhaṇavibhāvanavavatthānakaraṇasamatthaṃ atthappabhedagataṃ ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā. Dhammappabhedassa sallakkhaṇavibhāvanavavatthānakaraṇasamatthaṃ dhammappabhedagataṃ ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā. Niruttippabhedassa sallakkhaṇavibhāvanavavatthānakaraṇasamatthaṃ niruttābhilāpe pabhedagataṃ ñāṇaṃ niruttippaṭisambhidā. Paṭibhānappabhedassa sallakkhaṇavibhāvanavavatthānakaraṇasamatthaṃ paṭibhānappabhedagataṃ ñāṇaṃ paṭibhānappaṭisambhidā. Vuttañhetaṃ –

134“对于义的智是义无碍解，对于法的智是法无碍解，对于那法中词说表达的智是词无碍解，对于诸智的智是辩无碍解。”（《分别论》718-721）

‘‘Atthe ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā, dhamme ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā, tatra dhammaniruttābhilāpe ñāṇaṃ niruttippaṭisambhidā, ñāṇesu ñāṇaṃ paṭibhānappaṭisambhidā’’ti (vibha. 718-721).

135在这里，依因随顺的关系，因为应被通达和应被证得的缘故，概略地说，因与果就称为「义」。如果具体分别地说，任何缘所生法、涅槃、所说义、异熟、作用，这五种法是义。反复观察那义的人，在那义中依分类而转起的智，就是「义无碍解」。而「法」，概略地说指的是缘。因为缘能施设种种义、令它们转起并让它们得以达到，所以称为法。具体分别地说，任何能生果的因、圣道、所说、善与不善，这五种法是法。反复观察那法的人，在那法中依分类而转起的智，就是「法无碍解」。这也被说过：

Ettha ca hetuanusārena araṇīyato adhigantabbato ca saṅkhepato hetuphalaṃ attho nāma. Pabhedato pana yaṃ kiñci paccayuppannaṃ, nibbānaṃ , bhāsitattho, vipāko, kiriyāti ime pañca dhammā attho. Taṃ atthaṃ paccavekkhantassa tasmiṃ atthe pabhedagataṃ ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā. Dhammoti saṅkhepato paccayo. So hi yasmā taṃ taṃ atthaṃ vidahati pavatteti ceva pāpeti ca, tasmā dhammoti vuccati, pabhedato pana yo koci phalanibbattanako hetu ariyamaggo bhāsitaṃ kusalaṃ akusalanti ime pañca dhammā dhammo, taṃ dhammaṃ paccavekkhantassa tasmiṃ dhamme pabhedagataṃ ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā. Vuttampi cetaṃ –

136“对于苦的智是义无碍解，对于苦集的智是法无碍解，对于苦灭的智是义无碍解，对于趣向苦灭之道的智是法无碍解。”（《分别论》719）

‘‘Dukkhe ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā, dukkhasamudaye ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā, dukkhanirodhe ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā, dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā’’ti (vibha. 719).

137或者，「法无碍解」是在因上的智慧，「义无碍解」是在因所生果上的智慧。对于已经生起、已经存在、已经产生、已经现起、已经再生、已经显现的法，对这些法的智慧称为「义无碍解」；而这些法是依靠某一个因而生起、存在、产生、现起、再生、显现的，那么对于那个因的智慧，就称为「法无碍解」。对于老死的智慧是「义无碍解」，对于老死集的智慧是「法无碍解」；对于老死灭的智慧是「义无碍解」，对于导向老死灭之道的智慧是「法无碍解」。对于生、有、取、爱、受、触、六处、名色、识、诸行的智慧是「义无碍解」，对于行集的智慧是「法无碍解」；对于行灭的智慧是「义无碍解」，对于导向行灭之道的智慧是「法无碍解」。

Atha vā hetumhi ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā, hetuphale ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā. Ye dhammā jātā bhūtā sañjātā nibbattā abhinibbattā pātubhūtā, imesu dhammesu ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā. Yamhā dhammā te dhammā jātā bhūtā sañjātā nibbattā abhinibbattā pātubhūtā, tesu dhammesu ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā. Jarāmaraṇe ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā, jarāmaraṇasamudaye ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā. Jarāmaraṇanirodhe ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā, jarāmaraṇanirodhagāminiyā paṭipadāya ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā. Jātiyā, bhave, upādāne, taṇhāya, vedanāya, phasse, saḷāyatane, nāmarūpe, viññāṇe, saṅkhāresu ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā, saṅkhārasamudaye ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā. Saṅkhāranirodhe ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā, saṅkhāranirodhagāminiyā paṭipadāya ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā.

138‘在这里，比丘通晓法——契经、应颂……乃至……吠陀罗，这称为「法无碍解」。他对于那位所说的内容，明白它的意义：“这是这句话的意义，这是那句话的意义”，这称为「义无碍解」。’

‘‘Idha bhikkhu dhammaṃ jānāti suttaṃ geyyaṃ…pe… vedallaṃ, ayaṃ vuccati dhammappaṭisambhidā. So tassa tasseva bhāsitassa atthaṃ jānāti ‘ayaṃ imassa bhāsitassa attho, ayaṃ imassa bhāsitassa attho’ti, ayaṃ vuccati atthappaṭisambhidā.

139‘哪些法是善呢？在任何时候，当与喜悦相应、与智相应的欲界善心生起，以色为所缘……乃至……以法为所缘，或者无论缘取什么所缘而生起时，那时有触……乃至……有不散乱……这些法就是善。对于这些善法的智慧，称为「法无碍解」；对于它们所感异熟的智慧，称为「义无碍解」’等等，这是广说（《分别论》724-725）。

‘‘Katame dhammā kusalā? Yasmiṃ samaye kāmāvacaraṃ kusalaṃ cittaṃ uppannaṃ hoti somanassasahagataṃ ñāṇasampayuttaṃ rūpārammaṇaṃ vā…pe… dhammārammaṇaṃ vā yaṃ yaṃ vā panārabbha, tasmiṃ samaye phasso hoti…pe… avikkhepo hoti…pe… ime dhammā kusalā. Imesu dhammesu ñāṇaṃ dhammappaṭisambhidā, tesaṃ vipāke ñāṇaṃ atthappaṭisambhidā’’tiādi (vibha. 724-725) vitthāro.

140而在那个义和法上，有自性言辞、不越世俗的称呼和表述；对于这种自性言辞的表述，依据一切众生的根本语——摩揭陀语，能够分辨“这是自性言辞，这不是自性言辞”的智慧，这就是「词无碍解」。对于前面所说的那几种智慧，从它们的作用范围和具体作用上，无论概略还是详细展开的一切，都以这些智慧为对象来进行观察，能再对这些智慧本身进行细致分辨的智慧，就是「辩无碍解」。像这样，这四种无碍解智是世尊自己证得的，在义、法等各自的领域内，由于不欺诳而转起无颠倒行相的缘故，所以是真，是不虚，是不异的。正因为如此，世尊是如真而来者，所以称为「如来」。

Yā panetasmiṃ atthe ca dhamme ca sabhāvanirutti abyabhicāravohāro abhilāpo, tasmiṃ sabhāvaniruttābhilāpe māgadhikāya sabbasattānaṃ mūlabhāsāya ‘‘ayaṃ sabhāvanirutti, ayaṃ asabhāvaniruttī’’ti pabhedagataṃ ñāṇaṃ niruttippaṭisambhidā. Yathāvuttesu tesu ñāṇesu gocarakiccato vitthārato pavattaṃ sabbampi taṃ ñāṇaṃ ārammaṇaṃ katvā paccavekkhantassa tasmiṃ ñāṇe pabhedagataṃ ñāṇaṃ paṭibhānappaṭisambhidā. Iti imāni cattāri paṭisambhidāñāṇāni sayameva bhagavatā adhigatāni atthadhammādike tasmiṃ tasmiṃ attano visaye avisaṃvādanavasena aviparītākārappavattiyā tathāni avitathāni anaññathāni. Evampi bhagavā tathāni āgatoti tathāgato.

141同样，凡是任何应该被了知的事物，世尊都已经以一切方式彻底了知、见到、证得、已正觉了。因此，那些应该被证知的法，他就依应证知而觉悟了；应该被遍知的法，就依应遍知而觉悟了；应该被断除的法，就依应断除而觉悟了；应该被作证的法，就依应作证而觉悟了；应该被修习的法，就依应修习而觉悟了。所以，没有任何沙门、婆罗门、天神、魔罗或梵天，能够合理地质难他说：‘你所说的这些法，你并没有彻底觉悟’——没有这样有能力的人。

Tathā yaṃkiñci ñeyyaṃ nāma, sabbaṃ taṃ bhagavatā sabbākārena ñātaṃ diṭṭhaṃ adhigataṃ abhisambuddhaṃ. Tathā hissa abhiññeyyā dhammā abhiññeyyato buddhā, pariññeyyā dhammā pariññeyyato, pahātabbā dhammā pahātabbato, sacchikātabbā dhammā sacchikātabbato, bhāvetabbā dhammā bhāvetabbato, yato naṃ koci samaṇo vā brāhmaṇo vā devo vā māro vā brahmā vā ‘‘ime nāma te dhammā anabhisambuddhā’’ti saha dhammena anuyuñjituṃ samattho natthi.

142凡是任何应被断除的，世尊都已毫无遗留地在菩提树下断除，成为不再生起之法，因此为了断除它们，不再有任何需要做的事。同样地，他的贪、嗔、痴、颠倒作意、无惭、无愧、昏沉睡眠、忿、恨、覆、恼、嫉、悭、诳、谄、憍、固执、好斗、慢、过慢、骄、放逸，乃至三种不善根、恶行、不平等、颠倒想、秽寻、戏论、欲求、渴爱、四种颠倒、漏、结、暴流、轭、趣、爱取、五种爱喜、五盖、五心荒芜、五心缚、六诤根、七随眠、八邪行、九嗔事、十爱根、十不善业道、六十二恶见、百八爱行等类别，总计一千五百烦恼，连同习气，都已经完全断除、根绝、彻底摧毁了。因此，没有任何沙门……乃至……梵天，能够合理地质难他说：‘你所说的这些烦恼，你并未断除’——没有这样有能力的人。

Yaṃkiñci pahātabbaṃ nāma, sabbaṃ taṃ bhagavato anavasesato bodhimūleyeva pahīnaṃ anuppattidhammaṃ , na tassa pahānāya uttari karaṇīyaṃ atthi. Tathā hissa lobhadosamohaviparītamanasikāraahirikānottappathinamiddhakodhūpanāha- makkhapalāsaissāmacchariyamāyāsāṭheyyathambhasārambhamānātimānamadappamādatividhā- kusalamūladuccaritavisamaviparītasaññā- malavitakkapapañcaesanātaṇhācatubbidhavipariyesaāsavagantha- oghayogāgatitaṇhupādānapañcābhinandananīvaraṇacetokhilacetasovinibandha- chavivādamūlasattānusayaaṭṭhamicchattanavaāghātavatthutaṇhā- mūlakadasaakusalakammapathaekavīsati anesanadvāsaṭṭhidiṭṭhigataaṭṭhasatataṇhāvicaritādippabhedaṃ diyaḍḍhakilesasahassaṃ saha vāsanāya pahīnaṃ samucchinnaṃ samūhataṃ, yato naṃ koci samaṇo vā…pe… brahmā vā ‘‘ime nāma te kilesā appahīnā’’ti saha dhammena anuyuñjituṃ samattho natthi.

143而且，世尊曾经说过的那些能成为障碍的——包括业报、烦恼、诽谤、违犯戒律等类别——对于那些从事它们的人，必定成为障碍。因此，没有任何沙门……乃至……梵天，能够合理地质难他说：‘对于从事这些的你，它们并不足以成为障碍’——没有这样有能力的人。

Ye cime bhagavatā kammavipākakilesūpavādaāṇāvītikkamappabhedā antarāyikā vuttā, alameva te paṭisevato ekantena antarāyāya. Yato naṃ koci samaṇo vā…pe… brahmā vā ‘‘nālaṃ te paṭisevato antarāyāyā’’ti saha dhammena anuyuñjituṃ samattho natthi.

144再者，世尊为无余出离一切轮回之苦而开示的、由戒定慧所摄、有七类三十七分、以圣道为先导的无上能导向涅槃的法，那个法决定能导向涅槃，对于践行的人，能成为从轮回之苦中解脱。因此，没有任何沙门……乃至……梵天，能够合理地质难他说：‘你宣说的所谓导向涅槃的法，并不能导向’——没有这样有能力的人。这就是经典中所说的：‘对你自称是正自觉者，这些法你未曾觉悟’（《中部》第150经）等的详细内容。如此，这些关于自身智慧、断除、教说之殊胜的真实不虚，转起无颠倒的行相，所以世尊的这四种自信智是真实的、不虚的、不异的。正因为如此，世尊是如真而来者，所以称为「如来」。

Yo ca bhagavatā niravasesavaṭṭadukkhanissaraṇāya sīlasamādhipaññāya saṅgaho sattakoṭṭhāsiko sattatiṃsappabhedo ariyamaggapubbaṅgamo anuttaro niyyāniko dhammo desito, so ekanteneva niyyāti, paṭipannassa vaṭṭadukkhato mokkhāya hoti, yato naṃ koci samaṇo vā…pe… brahmā vā ‘‘niyyāniko dhammoti tayā desito na niyyātī’’ti saha dhammena anuyuñjituṃ samattho natthīti. Vuttañhetaṃ – ‘‘sammāsambuddhassa te paṭijānato ime dhammā anabhisambuddhā’’ti (ma. ni. 1.150) vitthāro. Evametāni attano ñāṇappahānadesanāvisesānaṃ avitathabhāvāvabodhanato aviparītākārappavattitāni bhagavato catuvesārajjañāṇāni tathāni avitathāni anaññathāni. Evampi bhagavā tathāni āgatoti tathāgato.

145同样地，地狱趣、畜生趣、饿鬼趣、人趣、天趣，这五种就是趣。其中，等活地狱等八个大地狱，热灰地狱等十六个近边地狱，以及世界中间地狱——这一切都因为唯一是苦、毫无乐味，所以称为地狱；因为要随各自的业去投生，所以称为趣；合起来就叫地狱趣。极度黑暗和寒冷的地狱也包含在这里面。虫蚁蛇鸟犬豺之类，因为横向爬行，所以称为畜生；它们所在的趣，就是畜生趣。那些被饥渴逼迫、靠他人施舍活命、被渴爱烧灼的众生，由于痛苦极多，远离了明显的快乐，所以称为饿鬼；它们所在的趣，就是饿鬼趣；黑耳等阿修罗也包含在其中。阎浮提等四大洲以及小岛上的居民，因为心意发达，所以称为人；他们所在的趣，就是人趣。从四大王天开始，一直到非想非非想处的众生，这二十六种天众，以自己强大的神通力游戏、放光，所以称为天；他们所在的趣，就是天趣。

Tathā nirayagati, tiracchānagati, petagati, manussagati, devagatīti pañca gatiyo, tāsu sañjīvādayo aṭṭha mahānirayā, kukkuḷādayo soḷasa ussadanirayā, lokantarikanirayoti sabbepime ekantadukkhatāya nirassādaṭṭhena nirayā, yathākammunā gantabbato gati cāti nirayagati, tibbandhakārasītanarakāpi etesveva antogadhā. Kimikīṭasarīsapapakkhisoṇasiṅgālādayo tiriyaṃ añchitabhāvena tiracchānā, te eva gatīti tiracchānagati. Khuppipāsitattā paradattūpajīvinijjhāmataṇhikādayo dukkhabahulatāya pākaṭasukhato itā vigatāti petā, te eva gatīti petagati, kālakañcikādiasurāpi etesvevantogadhā. Parittadīpavāsīhi saddhiṃ jambudīpādicatumahādīpavāsino manaso ussannatāya manussā, te eva gatīti manussagati. Cātumahārājikato paṭṭhāya yāva nevasaññānāsaññāyatanūpagāti ime chabbīsati devanikāyā dibbanti attano iddhānubhāvena kīḷanti jotanti cāti devā, te eva gatīti devagati.

146然而，这些趣，由于是由各自不同的业所引生的再生形式的差别，所以在本质上，就是异熟蕴和由业所生的色法。在这里，世尊的智慧以'这个叫某某的趣，是由某某业产生的，而由于那个业的缘的差别，这些有情众才呈现出这样的区分'的方式，依照各自的因果差别来予以限定，从处和因生起。所以世尊说：

Tā panetā gatiyo yasmā taṃtaṃkammanibbatto upapattibhavaviseso, tasmā atthato vipākakkhandhā kaṭattā ca rūpaṃ. Tattha ‘‘ayaṃ nāma gati iminā nāma kammunā jāyati, tassa ca kammassa paccayavisesehi evaṃ vibhāgabhinnattā visuṃ ete sattanikāyā evaṃ vibhāgabhinnā’’ti yathāsakaṃ hetuphalavibhāgaparicchindanavasena ṭhānaso hetuso bhagavato ñāṇaṃ pavattati. Tenāha bhagavā –

147“舍利弗，这五种就是趣。哪五种？地狱、畜生道、阴灵界、人、天。舍利弗，我了知地狱，也了知通往地狱的道路，也了知通往地狱的修行方法；一个人如果照着那样修行，在身体毁坏、死后，会再生到恶趣、苦趣、堕落处、地狱，这个我也能了知。”等等。

‘‘Pañca kho imā, sāriputta, gatiyo. Katamā pañca? Nirayo, tiracchānayoni, pettivisayo, manussā, devā. Nirayañcāhaṃ, sāriputta, pajānāmi nirayagāmiñca maggaṃ nirayagāminiñca paṭipadaṃ, yathā paṭipanno ca kāyassa bhedā parammaraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjati, tañca pajānāmī’’tiādi (ma. ni. 1.153).

148然而，世尊的这些智慧，在各自的对象领域里，都是以无颠倒的方式生起的，从不欺骗人，因此是如实、不虚、不异的。正因为如此，世尊是‘如实而来者’，所以称为「如来」。

Tāni panetāni bhagavato ñāṇāni tasmiṃ tasmiṃ visaye aviparītākārappavattiyā avisaṃvādanato tathāni avitathāni anaññathāni. Evampi bhagavā tathāni āgatoti tathāgato.

149同样地，世尊的根上下智，是通过了知众生对于信等的相应或不相应状态，而显示出少尘垢、多尘垢等种种差别，以五十种行相生起。正如经文所说：‘有信的人，尘垢少；无信的人，尘垢多。’等等。

Tathā yaṃ sattānaṃ saddhādiyogavikalāvikalabhāvāvabodhanena apparajakkhamahārajakkhatādivisesavibhāvanaṃ paññāsāya ākārehi pavattaṃ bhagavato indriyaparopariyattañāṇaṃ. Vuttañhetaṃ – ‘‘saddho puggalo apparajakkho, assaddho puggalo mahārajakkho’’ti (paṭi. ma. 1.111) vitthāro.

150此外，世尊的「知心念随眠智」这样生起，如实地显示出有情的习性等等。例如：‘这个众生尘垢少，这个众生是常见者，这个众生是断见者，这个众生安住于随顺忍，这个众生安住于如实智，这个众生是欲的习性，而不是离欲等习性，这个众生是离欲的习性，而不是欲等习性。’又如：‘这个人的欲贪特别强，而不是瞋等；这个人的瞋特别强，而不是欲贪等。’还有：‘这个人的福行增上，非福行和不动行不增上；这个人的非福行增上，福行和不动行不增上；这个人的不动行增上，福行和非福行不增上。这个人的身善行增上，这个人的语善行增上，这个人的意善行增上；这个人是低劣胜解的人，这个人是精妙胜解的人；这个人具有业障，这个人具有烦恼障，这个人具有异熟障；这个人不具有业障，不具有烦恼障，不具有异熟障。’等等。

Yañca ‘‘ayaṃ puggalo apparajakkho, ayaṃ sassatadiṭṭhiko, ayaṃ ucchedadiṭṭhiko, ayaṃ anulomikāyaṃ khantiyaṃ ṭhito, ayaṃ yathābhūtañāṇe ṭhito, ayaṃ kāmāsayo, na nekkhammādiāsayo, ayaṃ nekkhammāsayo, na kāmādiāsayo’’tiādinā ‘‘imassa kāmarāgo ativiya thāmagato, na paṭighādiko, imassa paṭigho ativiya thāmagato, na kāmarāgādiko’’tiādinā ‘‘imassa puññābhisaṅkhāro adhiko, na apuññābhisaṅkhāro na āneñjābhisaṅkhāro, imassa apuññābhisaṅkhāro adhiko, na puññābhisaṅkhāro na āneñjābhisaṅkhāro, imassa āneñjābhisaṅkhāro adhiko, na puññābhisaṅkhāro na apuññābhisaṅkhāro. Imassa kāyasucaritaṃ adhikaṃ, imassa vacīsucaritaṃ, imassa manosucaritaṃ, ayaṃ hīnādhimuttiko, ayaṃ paṇītādhimuttiko, ayaṃ kammāvaraṇena samannāgato, ayaṃ kilesāvaraṇena samannāgato, ayaṃ vipākāvaraṇena samannāgato, ayaṃ na kammāvaraṇena samannāgato, na kilesāvaraṇena samannāgato, na vipākāvaraṇena samannāgato’’tiādinā ca sattānaṃ āsayādīnaṃ yathābhūtaṃ vibhāvanākārappavattaṃ bhagavato āsayānusayañāṇaṃ. Yaṃ sandhāya vuttaṃ –

151正如关于此而说的：‘在这里，如来了知有情的习性，了知随眠，了知行迹，了知胜解，了知哪些是有能力的有情，哪些是没有能力的有情。’等等。

‘‘Idha tathāgato sattānaṃ āsayaṃ jānāti, anusayaṃ jānāti, caritaṃ jānāti, adhimuttiṃ jānāti, bhabbābhabbe satte jānātī’’tiādi (paṭi. ma. 1.113).

152此外，世尊还有「双神变智」，这是不共声闻的，能展现种种神通变化。它表现为：从上半身、下半身、前身、后身，以及右眼、左眼、耳孔、鼻孔、肩头、手掌、脚掌，手指之间、脚趾之间、毛孔等处，同时喷出火堆和水流。关于此而说：

Yañca uparimaheṭṭhimapurimapacchimakāyehi dakkhiṇavāmaakkhikaṇṇasotanāsikasotaaṃsakūṭahatthapādehi aṅguliaṅgulantarehi lomakūpehi ca aggikkhandhūdakadhārāpavattanaṃ anaññasādhāraṇaṃ vividhavikubbaniddhinimmāpanakaṃ bhagavato yamakapāṭihāriyañāṇaṃ. Yaṃ sandhāya vuttaṃ –

153在这里，如来展现一种声闻弟子所不共通的「双神变」：从上半身涌出火堆，从下半身流下水柱；又从下半身涌出火堆，从上半身流下水柱。等等。

‘‘Idha tathāgato yamakapāṭihāriyaṃ karoti asādhāraṇaṃ sāvakehi, uparimakāyato aggikkhandho pavattati, heṭṭhimakāyato udakadhārā pavattati. Heṭṭhimakāyato aggikkhandho pavattati, uparimakāyato udakadhārā pavattatī’’tiādi (paṭi. ma. 1.116).

154世尊的「大悲定智」：它是指世尊为了把被贪等烦恼、生等种种苦法所逼恼的众生界从那苦中拔救出来，而以种种方式转起的大悲现起之缘。正如《无碍解道》（1.117-118）所说：

Yañca rāgādīhi jātiādīhi ca anekehi dukkhadhammehi upaddutaṃ sattanikāyaṃ tato nīharitukāmatāvasena nānānayehi pavattassa bhagavato mahākaruṇokkamanassa paccayabhūtaṃ mahākaruṇāsamāpattiñāṇaṃ. Yathāha (paṭi. ma. 1.117-118) –

155什么是「如来大悲定之智」？诸佛世尊以种种方式观察之后，对众生产生大悲：因为看见‘世间居处正在燃烧’，诸佛世尊对众生产生大悲；因为看见‘世间已经出发、正在行进，却走在邪道上；世间被带向无常；世间没有救护者，没有主宰者；世间一无所有，必须舍弃一切离去；世间有所欠缺、永不满足，是渴爱的奴隶’，诸佛世尊对众生产生大悲。

‘‘Katamaṃ tathāgatassa mahākaruṇāsamāpattiyā ñāṇaṃ? Bahukehi ākārehi passantānaṃ buddhānaṃ bhagavantānaṃ sattesu mahākaruṇā okkamati, āditto lokasannivāsoti passantānaṃ buddhānaṃ bhagavantānaṃ sattesu mahākaruṇā okkamati. Uyyutto, payāto, kummaggappaṭipanno, upanīyati loko addhuvo, atāṇo loko anabhissaro , assako loko, sabbaṃ pahāya gamanīyaṃ, ūno loko atitto taṇhādāsoti passantānaṃ buddhānaṃ bhagavantānaṃ sattesu mahākaruṇā okkamati.

156这个世间住处没有保护，没有隐蔽处，没有皈依，成了无皈依的状态。世间被扰动而不寂静，世间住处被各种箭刺穿、还带着箭；被无明黑暗所覆盖，被抛入烦恼的牢笼；这个陷入无明的世间住处，如同被卵膜包裹的蛋，纠结得如同乱丝，缠结得如同草簇，就像芦苇和灯心草一样，不能超越恶趣、苦界、堕落、轮回；它被无明的毒素所污染，成了烦恼的泥沼，被贪嗔痴的缠结所缠结。

‘‘Atāyano lokasannivāso, aleṇo, asaraṇo, asaraṇībhūto. Uddhato loko avūpasanto, sasallo lokasannivāso viddho puthusallehi, avijjandhakārāvaraṇo kilesapañjarapakkhitto, avijjāgato lokasannivāso aṇḍabhūto pariyonaddho tantākulakajāto kulaguṇḍikajāto muñjapabbajabhūto apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ saṃsāraṃ nātivattati, avijjāvisadosasaṃlitto, kilesakalalībhūto, rāgadosamohajaṭājaṭito.

157被渴爱的网罩罩住，被渴爱的罗网覆盖，被渴爱的急流冲走，被渴爱的结缚绑住，被渴爱的随眠紧随，被渴爱的热恼折磨，被渴爱的炽燃焚烧。

‘‘Taṇhāsaṅghāṭapaṭimukko, taṇhājālena otthaṭo, taṇhāsotena vuyhati, taṇhāsaññojanena saṃyutto, taṇhānusayena anusaṭo, taṇhāsantāpena santappati, taṇhāpariḷāhena pariḍayhati.

158被邪见的网罩罩住，被邪见的罗网覆盖，被邪见之流冲走，被邪见的结缚绑住，被邪见的随眠紧随，被邪见的热恼折磨，被邪见的炽燃焚烧。

‘‘Diṭṭhisaṅghāṭapaṭimukko, diṭṭhijālena otthaṭo, diṭṭhisotena vuyhati, diṭṭhisaññojanena saṃyutto, diṭṭhānusayena anusaṭo, diṭṭhisantāpena santappati, diṭṭhipariḷāhena pariḍayhati.

159被生追随着，被老紧随其后，被病征服，被死打击，困在苦中。

‘‘Jātiyā anugato, jarāya anusaṭo, byādhinā abhibhūto, maraṇena abbhāhato, dukkhe patiṭṭhito.

160被渴爱拖着走，被老筑起的城墙围住，被死神的套索套住，被巨大的束缚捆绑；被贪、嗔、痴、慢、邪见、烦恼、恶行的束缚捆绑；走在极度的拥挤中，被大障碍障碍住，坠入大悬崖，穿行于大旷野，穿行于大轮回，在大险难中流转，陷入大泥沼。

‘‘Taṇhāya uḍḍito, jarāpākāraparikkhitto, maccupāsena parikkhitto, mahābandhanabaddho, rāgabandhanena dosamohamānadiṭṭhikilesaduccaritabandhanena baddho, mahāsambādhappaṭipanno, mahāpalibodhena palibuddho, mahāpapāte patito, mahākantārappaṭipanno, mahāsaṃsārappaṭipanno, mahāvidugge samparivattati, mahāpalipe palipanno.

161世间居处受到打击，世间居处在燃烧——被贪欲之火、嗔恚之火、愚痴之火，以及生、老、死、愁、悲、苦、忧、恼所燃烧；世间居处被牵引而受苦，恒常没有救护，受应得的惩罚，造作种种恶行，被罪过的束缚捆绑着，正面临屠杀场；无依无靠的世间居处陷入了极度的悲怜，长夜被苦所逼恼、所压迫，恒常贪婪、恒常饥渴。

‘‘Abbhāhato lokasannivāso, āditto lokasannivāso rāgagginā dosagginā mohagginā jātiyā jarāya maraṇena sokehi paridevehi dukkhehi domanassehi upāyāsehi, unnītako lokasannivāso haññati niccamatāṇo pattadaṇḍo takkaro, vajjabandhanabaddho āghātanapaccupaṭṭhito, anātho lokasannivāso paramakāruññappatto, dukkhābhitunno cirarattaṃ pīḷito, gadhito niccaṃ pipāsito.

162他是盲目的、没有眼睛的，眼目已经毁坏，没有引导者；他跳入邪路，偏离了正道，跳入了巨大的洪流。

‘‘Andho acakkhuko, hatanetto apariṇāyako, vipathapakkhando añjasāparaddho, mahoghapakkhando.

163他被两种恶见所缠缚，在三恶行上违犯，被四种轭套住，被四种系缚捆绑，以四种取著而执取，登上了五趣，染着于五种欲乐，被五盖覆蔽，因六种诤论根而诤论，染着于六种渴爱身，被六种恶见缠缚，被七种随眠随逐，以七种结缚而被系缚，被七种慢所骄举，随着八种世间法而流转，由八种邪性所导出，以八种人的过失而败坏，因九种愤恨事而愤恨，被九种慢所骄举，染着于九种以渴爱为根的法，以十种烦恼事而杂染，因十种愤恨事而愤恨，具足十不善业道，以十种结缚而被系缚，由十种邪性所导出，具足十事邪见，具足十事边执见，被一百零八种渴爱戏论所戏论，被六十二种恶见所缠缚——当诸佛世尊看到这样的‘世间居处’时，他们对众生产生了极大的悲悯。

‘‘Dvīhi diṭṭhigatehi pariyuṭṭhito, tīhi duccaritehi vippaṭipanno, catūhi yogehi yojito, catūhi ganthehi ganthito, catūhi upādānehi upādiyati, pañcagatisamāruḷho, pañcahi kāmaguṇehi rajjati, pañcahi nīvaraṇehi otthaṭo, chahi vivādamūlehi vivadati, chahi taṇhākāyehi rajjati, chahi diṭṭhigatehi pariyuṭṭhito, sattahi anusayehi anusaṭo, sattahi saññojanehi saṃyutto, sattahi mānehi unnato, aṭṭhahi lokadhammehi samparivattati, aṭṭhahi micchattehi niyyāto, aṭṭhahi purisadosehi dussati, navahi āghātavatthūhi āghātito, navavidhamānehi unnato, navahi taṇhāmūlakehi dhammehi rajjati, dasahi kilesavatthūhi kilissati, dasahi āghātavatthūhi āghātito, dasahi akusalakammapathehi samannāgato, dasahi saṃyojanehi saṃyutto, dasahi micchattehi niyyāto, dasavatthukāya micchādiṭṭhiyā samannāgato, dasavatthukāya antaggāhikāya diṭṭhiyā samannāgato, aṭṭhasatataṇhāpapañcehi papañcito, dvāsaṭṭhiyā diṭṭhigatehi pariyuṭṭhito, lokasannivāsoti passantānaṃ buddhānaṃ bhagavantānaṃ sattesu mahākaruṇā okkamati.

164我已经渡过，而世间还未渡过；我已经解脱，而世间还未解脱；我已经调伏，而世间还未调伏；我已经寂静，而世间还未寂静；我已经安稳，而世间还未安稳；我已经般涅槃，而世间还未般涅槃。我既然已经渡过，就有能力度脱他人；既然已经解脱，就能解脱他人；既然已经调伏，就能调伏他人；既然已经寂静，就能使他人寂静；既然已经安稳，就能安稳他人；既然已经般涅槃，就能令他人般涅槃——看到这一点，诸佛世尊对众生产生了极大的悲悯。

‘‘Ahañcamhi tiṇṇo, loko ca atiṇṇo. Ahañcamhi mutto, loko ca amutto. Ahañcamhi danto, loko ca adanto. Ahañcamhi santo, loko ca asanto. Ahañcamhi assattho, loko ca anassattho. Ahañcamhi parinibbuto, loko ca aparinibbuto. Pahomi khvāhaṃ tiṇṇo tāretuṃ, mutto mocetuṃ, danto dametuṃ, santo sametuṃ, assattho assāsetuṃ, parinibbuto parinibbāpetunti passantānaṃ buddhānaṃ bhagavantānaṃ sattesu mahākaruṇā okkamatī’’ti (paṭi. ma. 1.117-118).

165就这样，以八十九个行相进行了分别。

Evaṃ ekūnanavutiyā ākārehi vibhajanaṃ kataṃ.

166然而，就法界而言，但凡应该被了知的，包括有为、无为等一切法，不依赖他人的教导，就能够以一切行相通达，只凭单纯的欲求便能系念现行，这是不与其他人共通的、世尊的智慧。这种智慧，由于彻底觉悟了一切毫无剩余的有为法、无为法以及世俗谛，所以称为「一切知智」；又因为在那一切所知的领域里没有任何障碍，其运作是无所执著的，因此也叫做「无障碍智」。其实那只是一种智慧，只是为了从它运转的境界这个角度，显示它与其他人的智慧都不共通的特性，才说为两种。如果不是这样的话，那么一切知智和无障碍智就会在一切境界上共通，但这并不合理，即使按照这个理趣来看也是如此。此处有关的圣典是——

Yaṃ pana yāvatā dhammadhātuyā yattakaṃ ñātabbaṃ saṅkhatāsaṅkhatādikassa sabbassa paropadesanirapekkhaṃ sabbākārena paṭivijjhanasamatthaṃ ākaṅkhamattappaṭibaddhavuttianaññasādhāraṇaṃ bhagavato ñāṇaṃ sabbathā anavasesasaṅkhatāsaṅkhatasammutisaccāvabodhato sabbaññutaññāṇaṃ tatthāvaraṇābhāvato nissaṅgappavattimupādāya anāvaraṇañāṇanti vuccati. Ekameva hi taṃ ñāṇaṃ visayappavattimukhena aññehi asādhāraṇabhāvadassanatthaṃ duvidhena uddiṭṭhaṃ. Aññathā sabbaññutānāvaraṇañāṇānaṃ sādhāraṇatā sabbavisayatā āpajjeyyuṃ, na ca taṃ yuttaṃ kiñcāpi imāya yuttiyā. Ayañhettha pāḷi –

167“它能完全了知一切——无论是有为还是无为，毫无剩余，因此叫做「一切知智」；在这当中没有任何障碍，因此叫做「无障碍智」。它完全了知过去的一切，因此叫做「一切知智」；在这当中没有任何障碍，因此叫做「无障碍智」。它完全了知未来的一切，因此叫做「一切知智」；在这当中没有任何障碍，因此叫做「无障碍智」。它完全了知现在的一切，因此叫做「一切知智」；在这当中没有任何障碍，因此叫做「无障碍智」。”（《无碍解道》1.119-120）这是详细展开。

‘‘Sabbaṃ saṅkhatamasaṅkhataṃ anavasesaṃ jānātīti sabbaññutaññāṇaṃ, tattha āvaraṇaṃ natthīti anāvaraṇañāṇaṃ. Atītaṃ sabbaṃ jānātīti sabbaññutaññāṇaṃ, tattha āvaraṇaṃ natthīti anāvaraṇañāṇaṃ. Anāgataṃ sabbaṃ jānātīti sabbaññutaññāṇaṃ, tattha āvaraṇaṃ natthīti anāvaraṇañāṇaṃ. Paccuppannaṃ sabbaṃ jānātīti sabbaññutaññāṇaṃ, tattha āvaraṇaṃ natthīti anāvaraṇañāṇa’’nti (paṭi. ma. 1.119-120) vitthāro.

168如此，世尊以这六种不共的智慧，以不颠倒的方式运作，对于各自的对象完全没有欺诳，所以是真实的、不虚妄的、没有差错的。这样，世尊是如实而来者，因此称为「如来」。

Evametāni bhagavato chaasādhāraṇañāṇāni aviparītākārappavattiyā yathāsakavisayassa avisaṃvādanato tathāni avitathāni anaññathāni. Evampi bhagavā tathāni āgatoti tathāgato.

169同样地——

Tathā –

170“比丘们，有七觉支——念觉支、择法觉支、精进觉支、喜觉支、轻安觉支、定觉支、舍觉支。”（《无碍解道》2.17；《相应部》5.185）像这样，是依照它们各自本身的相貌来说明的。 “所谓‘觉’，指的是在出世间圣道生起的那个刹那，现起的一种法聚集。它以正念等为分类，作为昏沉、掉举、停滞、强求、放纵欲乐和自我折磨、执着断见与常见等无量灾祸的对立面。借着这种法聚集，圣弟子得以觉悟，从烦恼的沉睡中起来，或证悟四圣谛，或亲自证得涅槃。这种法聚集，就称为‘觉’。由于它们是‘觉的组成部分’，所以称为‘觉支’；或者，圣弟子借着前面所说的那种法聚集而觉悟，因此他也称为‘觉’，而作为这位‘觉悟者’的组成部分，它们也叫做‘觉支’。”——像这样，是依照普遍共通的道理来说明的。 “‘念觉支’的特征是安住于所缘，‘择法觉支’的特征是简择法，‘精进觉支’的特征是策励，‘喜觉支’的特征是遍满身心，‘轻安觉支’的特征是平息不安，‘定觉支’的特征是不散乱，‘舍觉支’的特征是平等观察。”——像这样，是依照各别的特征来说明的。

‘‘Sattime, bhikkhave, bojjhaṅgā – satisambojjhaṅgo, dhammavicayasambojjhaṅgo, vīriyasambojjhaṅgo, pītisambojjhaṅgo, passaddhisambojjhaṅgo, samādhisambojjhaṅgo, upekkhāsambojjhaṅgo’’ti (paṭi. ma. 2.17; saṃ. ni. 5.185) evaṃ sarūpato, ‘‘yāyaṃ lokuttaramaggakkhaṇe uppajjamānā līnuddhaccapatiṭṭhānāyūhanakāmasukhallikattakilamathānuyogaucchedasassatābhinivesādīnaṃ anekesaṃ upaddavānaṃ paṭipakkhabhūtā satiādibhedā dhammasāmaggī, yāya ariyasāvako bujjhati kilesaniddāya uṭṭhahati, cattāri vā ariyasaccāni paṭivijjhati, nibbānameva vā sacchikarotīti, sā dhammasāmaggī bodhīti vuccati. Tassā ‘bodhiyā aṅgāti bojjhaṅgā, ariyasāvako vā yathāvuttāya dhammasāmaggiyā bujjhatīti katvā bodhīti vuccati, tassa bodhissa aṅgātipi bojjhaṅgā’’ti evaṃ sāmaññalakkhaṇato. ‘‘Upaṭṭhānalakkhaṇo satisambojjhaṅgo, pavicayalakkhaṇo dhammavicayasambojjhaṅgo, paggahalakkhaṇo vīriyasambojjhaṅgo, pharaṇalakkhaṇo pītisambojjhaṅgo, upasamalakkhaṇo passaddhisambojjhaṅgo, avikkhepalakkhaṇo samādhisambojjhaṅgo, paṭisaṅkhānalakkhaṇo upekkhāsambojjhaṅgo’’ti evaṃ visesalakkhaṇato.

171“其中，什么是念觉支？在此，比丘们，比丘具念，成就最上之念与善巧，久作久说亦能忆念、随念……”等（《分别论》467），这是从显示七觉支在一刹那中相互资助而转起的方式来说。“其中，什么是念觉支？比丘们，有内法之念，有外法之念……”等，这是从以所缘境区分而显示其转起的方式来说。“其中，什么是念觉支？在此，比丘们，比丘修习念觉支，依远离、依离贪、依灭、向于舍遣而修……”等（《分别论》471），这是从显示修习方法的方式来说。“其中，什么是七觉支？在此，比丘于何时修习出世间禅……彼时即有七觉支：念觉支……乃至……舍觉支。其中，什么是念觉支？即彼念……乃至……随念……”等（《分别论》478-479），这是从九十六种理趣的千种分类来说。如是，世尊从种种方面转起的、阐明觉支的智慧，由于对彼彼义理无欺诳故，是如实的、不虚妄的、无有异相的。世尊亦如是如实而来，故为如来。

‘‘Tattha katamo satisambojjhaṅgo? Idha, bhikkhu , satimā hoti paramena satinepakkena samannāgato, cirakatampi cirabhāsitampi saritā hoti anussaritā’’tiādinā (vibha. 467) sattannaṃ bojjhaṅgānaṃ aññamaññopakāravasena ekakkhaṇe pavattidassanato, ‘‘tattha katamo satisambojjhaṅgo? Atthi ajjhattaṃ, bhikkhave, dhammesu sati, atthi bahiddhā dhammesu satī’’tiādinā tesaṃ visayavibhāgena pavattidassanato. ‘‘Tattha katamo satisambojjhaṅgo? Idha, bhikkhave, bhikkhu satisambojjhaṅgaṃ bhāveti vivekanissitaṃ virāganissitaṃ nirodhanissitaṃ vossaggapariṇāmi’’ntiādinā (vibha. 471) bhāvanāvidhidassanato. ‘‘Tattha katame satta bojjhaṅgā? Idha bhikkhu yasmiṃ samaye lokuttaraṃ jhānaṃ bhāveti…pe… tasmiṃ samaye satta bojjhaṅgā honti satisambojjhaṅgo…pe… upekkhāsambojjhaṅgo. Tattha katamo satisambojjhaṅgo? Yā sati…pe… anussatī’’tiādinā (vibha. 478-479) channavutiyā nayasahassavibhāgehīti evaṃ nānākārato pavattāni bhagavato sambojjhaṅgavibhāvanañāṇāni tassa tassa atthassa avisaṃvādanato tathāni avitathāni anaññathāni. Evampi bhagavā tathāni āgatoti tathāgato.

172同样地——

Tathā –

173“其中，什么是导向苦灭的行道圣谛？即此圣八支道，所谓：正见……乃至……正定。”（《分别论》205）如是，从自相来说。因远离一切烦恼、令成圣、令得圣果故为“圣”；因有八种分、为证涅槃之唯一因故为“八支”；因杀烦恼而行、为求涅槃者所行、或自行向涅槃故为“道”。如是，从共相来说。“正了知之相为正见，正安立之相为正思惟，正摄持之相为正语，正等起之相为正业，正清净之相为正命，正策励之相为正精进，正安住之相为正念，正无散乱之相为正定。”如是，从别相来说。正见与其他相应法一起，断除与己对立的邪见等烦恼，以涅槃为所缘，由破除覆蔽涅槃之痴而离痴，见相应法。同样，正思惟等亦断除邪思惟等，以涅槃为所缘，并对俱生法作正安立、摄持、等起、清净、策励、安住、令定。如是，从作用分别来说。正见于前行位，于不同刹那各别以苦等为所缘，于道刹那则同一刹那唯以涅槃为所缘，依作用而得“苦智”等四名；正思惟等于前行位，于不同刹那有不同所缘，于道刹那则同一刹那同一所缘。

‘‘Tattha katamaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā ariyasaccaṃ? Ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo. Seyyathidaṃ, sammādiṭṭhi…pe… sammāsamādhī’’ti (vibha. 205) evaṃ sarūpato. Sabbakilesehi ārakattā ariyabhāvakarattā ariyaphalappaṭilābhakarattā ca ariyo, aṭṭhavidhattā nibbānādhigamāya ekantakāraṇattā ca aṭṭhaṅgiko. Kilese mārento gacchati, nibbānatthikehi maggīyati, sayaṃ vā nibbānaṃ maggatīti maggoti evaṃ sāmaññalakkhaṇato. ‘‘Sammā dassanalakkhaṇā sammādiṭṭhi, sammā abhiniropanalakkhaṇo sammāsaṅkappo, sammā pariggahaṇalakkhaṇā sammāvācā, sammā samuṭṭhānalakkhaṇo sammākammanto, sammā vodānalakkhaṇo sammāājīvo, sammā paggahalakkhaṇo sammāvāyāmo, sammā upaṭṭhānalakkhaṇā sammāsati, sammā avikkhepalakkhaṇo sammāsamādhī’’ti evaṃ visesalakkhaṇato. Sammādiṭṭhi aññehipi attano paccanīkakilesehi saddhiṃ micchādiṭṭhiṃ pajahati, nibbānaṃ ārammaṇaṃ karoti, tappaṭicchādakamohavidhamanena asammohato sampayuttadhamme ca passati. Tathā sammāsaṅkappādayopi micchāsaṅkappādīni pajahanti, nibbānañca ārammaṇaṃ karonti, sahajātadhammānaṃ sammāabhiniropanapariggahaṇasamuṭṭhānavodānapaggahaupaṭṭhānasamādahanāni ca karontīti evaṃ kiccavibhāgato. Sammādiṭṭhi pubbabhāge nānakkhaṇā visuṃ visuṃ dukkhādiārammaṇā hutvā maggakāle ekakkhaṇā nibbānameva ārammaṇaṃ katvā kiccato ‘‘dukkhe ñāṇa’’ntiādīni cattāri nāmāni labhati, sammāsaṅkappādayopi pubbabhāge nānakkhaṇā nānārammaṇā maggakāle ekakkhaṇā ekārammaṇā.

174其中，正思惟依作用得“出离思惟”等三名。正语等三，于前行位，依远离妄语等分别，或为远离，或为思；于道刹那，唯是远离。正精进与正念，依作用，依正勤、念处而得四名。正定则于道刹那亦依初禅等而有不同。如是，从前行与后位转起分别来说。“在此，比丘们，比丘修习正见，依远离……”等（《分别论》489），从修习方法的方式来说。“其中，什么是八支道？在此，比丘于何时修习出世间禅……乃至……苦迟通行、钝慧，彼时即有八支道：正见、正思惟……”等（《分别论》499），从八十四种理趣的千种分类来说。如是，世尊从种种方面转起的、阐明圣道的智慧，由于对义理无欺诳故，一切皆是如实的、不虚妄的、无有异相的。世尊亦如是如实而来，故为如来。

Tesu sammāsaṅkappo kiccato nekkhammasaṅkappotiādīni tīṇi nāmāni labhati, sammāvācādayo tayo pubbabhāge musāvādāveramaṇītiādivibhāgā viratiyopi cetanāyopi hutvā maggakkhaṇe viratiyova, sammāvāyāmasatiyo kiccato sammappadhānasatipaṭṭhānavasena cattāri nāmāni labhanti. Sammāsamādhi pana maggakkhaṇepi paṭhamajjhānādivasena nānā evāti evaṃ pubbabhāgaparabhāgesu pavattivibhāgato, ‘‘idha, bhikkhave, bhikkhu sammādiṭṭhiṃ bhāveti vivekanissita’’ntiādinā (vibha. 489) bhāvanāvidhito, ‘‘tattha katamo aṭṭhaṅgiko maggo? Idha, bhikkhu, yasmiṃ samaye lokuttaraṃ jhānaṃ bhāveti…pe… dukkhāpaṭipadaṃ dandhābhiññaṃ, tasmiṃ samaye aṭṭhaṅgiko maggo hoti sammādiṭṭhi sammāsaṅkappo’’tiādinā (vibha. 499) caturāsītiyā nayasahassavibhāgehīti evaṃ anekākārato pavattāni bhagavato ariyamaggavibhāvanañāṇāni atthassa avisaṃvādanato sabbānipi tathāni avitathāni anaññathāni. Evampi bhagavā tathāni āgatoti tathāgato.

175同样地，从初禅等至到灭尽等至——在这些次第住等至中，依于应如此安住之义及应如此等至之义，世尊的诸智依于修习、省察等，以及依于相应的结合，如其适当而转起；这些智由于达成各自的目的，故是如实的、不虚妄的、无有变异的。同样地，“这是此果的因，这是非因”——如此无颠倒地了知各个果报的因与非因；对各个众生所造作的、分为过去等不同类别的业之集积，毫无遗漏地如实了知异熟果报的差别；就在造业的刹那，即如实了知该众生“这是趣向地狱之道……乃至……这是趣向涅槃之道”，如实分辨有漏与无漏的业之差别；对于蕴、处、界等，具有已执受、未执受等多种自性及种种差别，依“由于此界增盛，于此诸法相续中生起如是差别”等方法，如实了知界的种种差别；毫无遗漏地了知众生的劣、中等意乐与胜解；了知信等诸根的利、钝差别；与杂染等相应的禅那、解脱等差别之了知；毫无遗漏地连同其结生相续的障碍，了知众生在无量生中过去所住的诸蕴相续；连同劣、等差别，了知死与结生；以“此是苦”等如前所述的方式，了知四圣谛——这些世尊的十力智，由于不偏离地各各通达其境，及成就其所欲之义，故依如实而转起，是如实的、不虚妄的、无有变异的。此中曾如是说：

Tathā paṭhamajjhānasamāpatti yā ca nirodhasamāpattīti etāsu anupaṭipāṭiyā viharitabbaṭṭhena samāpajjitabbaṭṭhena ca anupubbavihārasamāpattīsu sampādanapaccavekkhaṇādivasena yathārahaṃ sampayogavasena ca pavattāni bhagavato ñāṇāni tadatthasiddhiyā tathāni avitathāni anaññathāni . Tathā ‘‘idaṃ imassa ṭhānaṃ, idaṃ aṭṭhāna’’nti aviparītaṃ tassa tassa phalassa kāraṇākāraṇajānanaṃ, tesaṃ tesaṃ sattānaṃ atītādibhedabhinnassa kammasamādānassa anavasesato yathābhūtaṃ vipākantarajānanaṃ, āyūhanakkhaṇeyeva tassa tassa sattassa ‘‘ayaṃ nirayagāminī paṭipadā…pe… ayaṃ nibbānagāminī paṭipadā’’ti yāthāvato sāsavānāsavakammavibhāgajānanaṃ, 0.khandhāyatanādīnaṃ upādinnānupādinnādianekasabhāvaṃ nānāsabhāvañca tassa lokassa ‘‘imāya nāma dhātuyā ussannattā imasmiṃ dhammappabandhe ayaṃ viseso jāyatī’’tiādinā nayena yathābhūtaṃ dhātunānattajānanaṃ, anavasesato sattānaṃ hīnādiajjhāsayādhimuttijānanaṃ, saddhādiindriyānaṃ tikkhamudutājānanaṃ, saṃkilesādīhi saddhiṃ jhānavimokkhādivisesajānanaṃ , sattānaṃ aparimāṇāsu jātīsu tappaṭibandhena saddhiṃ anavasesato pubbenivutthakkhandhasantatijānanaṃ, hīnādivibhāgehi saddhiṃ cutipaṭisandhijānanaṃ, ‘‘idaṃ dukkha’’ntiādinā heṭṭhā vuttanayeneva catusaccajānananti imāni bhagavato dasabalañāṇāni avirajjhitvā yathāsakaṃ visayāvagāhanato yathādhippetatthasādhanato ca yathābhūtavuttiyā tathāni avitathāni anaññathāni. Vuttañhetaṃ –

176“于此，如来如实了知处为处、非处为非处……”等。（《分别论》809；《增支部》10.21）

‘‘Idha tathāgato ṭhānañca ṭhānato aṭṭhānañca aṭṭhānato yathābhūtaṃ pajānātī’’tiādi (vibha. 809; a. ni. 10.21).

177如此，世尊因证得如实之智，故为如来。

Evampi bhagavā tathāni āgatoti tathāgato.

178又如依此等智力，同样依前述的念处、正勤、神通智等无量、不可计、种种差别、不与余共的殊胜智慧，世尊证得了如实之智，故为如来。如此，亦因证得如实之智，故为如来。

Yathā cetesaṃ ñāṇānaṃ vasena, evaṃ yathāvuttānaṃ satipaṭṭhānasammappadhānavibhāvanañāṇādīnaṃ anantāparimeyyabhedānaṃ anaññasādhāraṇānaṃ paññāvisesānaṃ vasena bhagavā tathāni ñāṇāni āgato adhigatoti tathāgato. Evampi tathāni āgatoti tathāgato.

179如何因“如实去”而为如来？世尊的诞生、正等觉、法与律的宣说、无余涅槃界，彼是如实的。此为何义？世间怙主所求、所行之正等觉，其义理以绝对成就而无欺诳、以不颠倒义而转起，故是如实、不虚妄、无有变异。实则，此世尊于菩萨位时，圆满三十波罗蜜等如前所述之一切成佛之因，住于兜率天时，闻佛出世之喧传，十千世界诸天共集一处，近前而请：

Kathaṃ tathā gatoti tathāgato? Yā sā bhagavato abhijāti abhisambodhi dhammavinayapaññāpanā anupādisesanibbānadhātu, sā tathā. Kiṃ vuttaṃ hoti? Yadatthaṃ lokanāthena abhisambodhi patthitā pavattitā ca, tadatthassa ekantasiddhiyā avisaṃvādanato aviparītatthavuttiyā tathā avitathā anaññathā. Tathā hi ayaṃ bhagavā bodhisattabhūto samatiṃsapāramiparipūraṇādikaṃ vuttappabhedaṃ sabbaṃ buddhattahetuṃ sampādetvā tusitapure ṭhitova buddhakolāhalaṃ sutvā dasasahassacakkavāḷadevatāhi ekato sannipatitāhi upasaṅkamitvā –

180‘时机到了，大雄天神，请降入母胎吧；’

‘‘Kālo deva mahāvīra, uppajja mātukucchiyaṃ;

181“度脱含天世间，觉悟不死之道。”

Sadevakaṃ tārayanto, bujjhassu amataṃ pada’’nti. (bu. vaṃ. 1.67) –

182受祈请已，现前兆，作五大观察，思惟：“我今当生人间而成正觉。”于阿沙荼月满月日，在释迦王族摩诃摩耶夫人胎中结生，经十个月，为诸天、人众以大礼敬守护，于毗舍佉月满月日破晓时分，诞生。

Āyācito uppannapubbanimitto pañca mahāvilokanāni viloketvā ‘‘idānāhaṃ manussayoniyaṃ uppajjitvā abhisambujjhissāmī’’ti āsāḷhipuṇṇamāya sakyarājakule mahāmāyāya deviyā kucchimhi paṭisandhiṃ gahetvā dasa māse devamanussehi mahatā parihārena parihariyamāno visākhapuṇṇamāya paccūsasamaye abhijātiṃ pāpuṇi.

183在他诞生之时，如同在结生时一样，出现了三十二种前兆。这十千世界震动、大震动、遍震动、普遍惊动；十千轮围世界内无量光明遍照，仿佛渴望瞻仰他的祥瑞一般，天生的盲人获得了视力，耳聋的人听到了声音，口哑的人能够说话，驼背的人身体变得正直，跛脚的人能用脚走路，一切被镣铐等束缚捆绑的众生都获得了释放；一切地狱里的火焰都熄灭了；饿鬼界的饥渴得到了止息；畜生道众生没有恐惧；一切众生的疾病都痊愈了；一切众生说话都柔和友善，以甜美的样子微笑着；大象发出悦耳的吼声；所有乐器都自动奏出各自的妙音；人们佩戴的手镯等装饰品，即使不被敲击也发出甜美声响；一切方向都变得清净明澈；生起令众生快乐的柔和凉爽的风吹拂着；非时的云雨降下；从大地涌出水流遍布；飞鸟止住了空中的飞行；河流静止不再流动；大海中的水变成了甘甜味；太阳摆脱了杂染，在天空中清晰可见的同时，一切星辰也都闪耀起来；除了无色界天的天人外，其余所有的天人以及所有的地狱众生，都变成了可见的形体；树木、墙壁、门扇、山岩等都变得毫无障碍；众生没有死亡和转生；一切不可意的气味都被压制，天界的芳香飘散开来；所有结果的树木都挂满了果实；大海里处处铺满了五色莲花；陆生、水生等一切花卉全部盛开；树干上开出树干莲花，树枝上开出树枝莲花，藤蔓上开出藤蔓莲花；大地的石板裂开，向上层层叠叠，每处各长出七朵，称为茎莲花；空中垂下悬吊的莲花；周遭处处花雨降下；空中天乐奏鸣；整个十千世界，如同被抛散的旋转花环，如同被紧握的花鬘束，如同布置好的花座，就如同一个巨大的花环一样，闪烁着扇动的拂尘，弥漫着花香和熏香，达到了极致的庄严。这些前兆，正是后来所证得的众多殊胜成就的征兆。如此，这个由众多神奇景象庄严的诞生，是为了正等觉这个目标而追求的；因为正等觉绝对成就了，所以这个诞生本身也就是如实、不虚、没有变异的。

Abhijātikkhaṇe panassa paṭisandhiggahaṇakkhaṇe viya dvattiṃsapubbanimittāni pāturahesuṃ. Ayañhi dasasahassī lokadhātu kampi saṅkampi sampakampi sampavedhi, dasasu cakkavāḷasahassesu appamāṇo obhāso phari, tassa taṃ siriṃ daṭṭhukāmā viya jaccandhā cakkhūni paṭilabhiṃsu, badhirā saddaṃ suṇiṃsu. Mūgā samālapiṃsu, khujjā ujugattā ahesuṃ, paṅgulā padasā gamanaṃ paṭilabhiṃsu, bandhanagatā sabbasattā andubandhanādīhi mucciṃsu, sabbanirayesu aggi nibbāyi, pettivisaye khuppipāsā vūpasami, tiracchānānaṃ bhayaṃ nāhosi, sabbasattānaṃ rogo vūpasami, sabbasattā piyaṃvadā ahesuṃ, madhurenākārena assā hasiṃsu, vāraṇā gajjiṃsu, sabbatūriyāni sakaṃ sakaṃ ninnādaṃ muñciṃsu, aghaṭṭitāni eva manussānaṃ hatthūpagādīni ābharaṇāni madhurenākārena raviṃsu, sabbadisā vippasannā ahesuṃ, sattānaṃ sukhaṃ uppādayamāno mudusītalavāto vāyi, akālamegho vassi, pathavitopi udakaṃ ubbhijjitvā vissandi, pakkhino ākāsagamanaṃ vijahiṃsu, nadiyo asandamānā aṭṭhaṃsu, mahāsamudde madhuraṃ udakaṃ ahosi, upakkilesavimutte sūriye dissamāne eva ākāsagatā sabbā jotiyo jaliṃsu , ṭhapetvā arūpāvacare deve avasesā sabbe devā sabbepi nerayikā dissamānarūpā ahesuṃ, tarukuṭṭakavāṭaselādayo anāvaraṇabhūtā ahesuṃ, sattānaṃ cutūpapātā nāhesuṃ, sabbaṃ aniṭṭhagandhaṃ abhibhavitvā dibbagandho vāyi, sabbe phalūpagā rukkhā phaladharā sampajjiṃsu, mahāsamuddo sabbatthakameva pañcavaṇṇehi padumehi sañchannatalo ahosi, thalajajalajādīni sabbapupphāni pupphiṃsu, rukkhānaṃ khandhesu khandhapadumāni, sākhāsu sākhapadumāni, latāsu latāpadumāni pupphiṃsu, mahītale silātalāni bhinditvā uparūpari satta satta hutvā daṇḍapadumāni nāma nikkhamiṃsu, ākāse olambakapadumāni nibbattiṃsu, samantato pupphavassaṃ vassi, ākāse dibbatūriyāni vajjiṃsu, sakaladasasahassī lokadhātu vaṭṭetvā vissaṭṭhamālāguḷaṃ viya uppīḷetvā baddhamālākalāpo viya alaṅkatappaṭiyattaṃ mālāsanaṃ viya ca ekamālāmālinī vipphurantavāḷabījanī pupphadhūpagandhaparivāsitā paramasobhaggappattā ahosi, tāni ca pubbanimittāni upari adhigatānaṃ anekesaṃ visesādhigamānaṃ nimittabhūtāni eva ahesuṃ. Evaṃ anekacchariyapātubhāvappaṭimaṇḍitā cāyaṃ abhijāti yadatthaṃ anena abhisambodhi patthitā, tassā abhisambodhiyā ekantasiddhiyā tathāva ahosi avitathā anaññathā.

184同样地，那些佛所应度化的、与觉悟有缘的眷属，他们全部无一例外都是由世尊亲自调伏的。而那些声闻所应度化的、法所应度化的众生，也已由、正由、将由声闻弟子等调伏而获得调伏。因此，世尊所希求的正等觉，正是绝对成就了这个目标。所以，这正等觉即是如实、不虚、没有变异的。

Tathā ye buddhaveneyyā bodhaneyyabandhavā, te sabbepi anavasesato sayameva bhagavatā vinītā. Ye ca sāvakaveneyyā dhammaveneyyā ca, tepi sāvakādīhi vinītā vinayaṃ gacchanti gamissanti cāti yadatthaṃ bhagavatā abhisambodhi abhipatthitā, tadatthassa ekantasiddhiyā abhisambodhi tathā avitathā anaññathā.

185而且，对于任何一个应该被了知的法，它本身是什么性质，世尊都能以自己的智慧，就像把阿摩勒果放在手掌上一样，只需心念一转，就能毫无颠倒、毫无遗漏地完全觉悟。因此，这样的「正等觉」是「真实」、「不虚」、「如是不变」的。

Apica yassa yassa ñeyyadhammassa yo yo sabhāvo bujjhitabbo, so so hatthatale ṭhapitaāmalakaṃ viya āvajjanamattappaṭibaddhena attano ñāṇena aviparītaṃ anavasesato bhagavatā abhisambuddhoti evampi abhisambodhi tathā avitathā anaññathā.

186同样地，世尊正确地观察了那些法应当如何被教导的方式，以及那些有情的意乐、随眠、行迹、胜解，既不偏离法的真实本性，也不超越施设、理则和言说的路径，而是以阐明法的真相来教导。他根据所犯的过失、随顺内心的好乐、依照法的道理来教导，把那些可被调伏的人引导到圣者的境地。因此，他所安立的法与律，由于达成了义利成就并且如实运行，所以也是「真实」、「不虚」、「如是不变」的。

Tathā tesaṃ tesaṃ dhammānaṃ tathā tathā desetabbappakāraṃ tesaṃ tesañca sattānaṃ āsayānusayacaritādhimuttiṃ sammadeva oloketvā dhammataṃ avijahanteneva paññattinayavohāramaggaṃ anatidhāvanteneva ca dhammataṃ vibhāvantena yathāparādhaṃ yathājjhāsayaṃ yathādhammañca anusāsantena bhagavatā veneyyā vinītā ariyabhūmiṃ sampāpitāti dhammavinayapaññāpanāpissa tadatthasiddhiyā yathābhūtavuttiyā ca tathā avitathā anaññathā.

187同样地，世尊所证得的「无余涅槃界」，远离了地、水、火、风等色法以及触、受等非色法的自性；因为它没有坏灭，所以超越了世间的一切特性；因为它脱离了黑暗，所以不会被任何东西所照亮；由于没有世间自性，也就没有趣向等性质。它没有依止，没有所缘，因此被称为「无余」——因为那些被称为「取蕴」的东西，连一丝一毫都不存在。关于这一点，经中说：

Tathā yā sā bhagavatā anuppattā pathaviyādiphassavedanādirūpārūpasabhāvavinimuttā lujjanabhāvābhāvato lokasabhāvātītā tamasā visaṃsaṭṭhattā kenaci anobhāsanīyā lokasabhāvābhāvato eva gatiādibhāvarahitā appatiṭṭhā anārammaṇā amatamahānibbānadhātu khandhasaṅkhātānaṃ upādīnaṃ lesamattassapi abhāvato anupādisesāti vuccati, yaṃ sandhāya vuttaṃ –

188“比丘们，有一个境界，那里没有地、没有水、没有火、没有风；没有空无边处、没有识无边处、没有无所有处、没有非想非非想处；没有此世界、没有他世界，也没有日月天子。比丘们，在那个境界，我不说有来、有去、有住、有死、有生。那境界没有依止，没有转起，没有所缘——这就是苦的尽头。”（《自说经》71）

‘‘Atthi, bhikkhave, tadāyatanaṃ, yattha neva pathavī na āpo na tejo na vāyo na ākāsānañcāyatanaṃ na viññāṇañcāyatanaṃ na ākiñcaññāyatanaṃ na nevasaññānāsaññāyatanaṃ nāyaṃ loko na paro loko na ca ubho candimasūriyā, tatrāpāhaṃ, bhikkhave, neva āgatiṃ vadāmi na gatiṃ na ṭhitiṃ na cutiṃ na upapattiṃ, appatiṭṭhaṃ appavattaṃ anārammaṇamevetaṃ, esevanto dukkhassā’’ti (udā. 71).

189它是一切「取蕴」的彻底灭尽，是一切「行」的止息，是一切依著的完全舍离，是一切苦的寂灭，是一切爱执的根除，是一切轮回流转的断灭，它的特征就是究竟的寂静。因为这种所说的特性在任何时候都不会与事实相违背，所以它是「真实」、「不虚」、「如是不变」的。就这样，通过这样的生类等意义，他「如去」了、亲近了、证得了、实践了、达到了，所以称为「如来」。因此，世尊是「已如去者」，所以称为如来。

Sā sabbesampi upādānakkhandhānaṃ atthaṅgamo, sabbasaṅkhārānaṃ samatho, sabbūpadhīnaṃ paṭinissaggo, sabbadukkhānaṃ vūpasamo, sabbālayānaṃ samugghāto, sabbavaṭṭānaṃ upacchedo, accantasantilakkhaṇoti yathāvuttasabhāvassa kadācipi avisaṃvādanato tathā avitathā anaññathā. Evametā abhijātiādikā tathā gato upagato adhigato paṭipanno pattoti tathāgato. Evaṃ bhagavā tathā gatoti tathāgato.

190怎样以「如彼样」的意义而称为如来呢？过去那些正自觉者们是什么样子，这位世尊也就是什么样子。这是什么意思呢？那些世尊都具有道戒、果戒，以及一切世间和出世间的戒；具有道定、果定，以及一切世间和出世间的定；具有道慧、果慧，以及一切世间和出世间的慧；具有每天都能安住于二十四俱胝十万种等至；具有彼分解脱、镇伏解脱、正断解脱、止息解脱、出离解脱——这是简略地说。如果再详细说，他们那无量无数种类的功德、不可思议的威神力、具足一切知的全分功德，我们世尊也都是这样。因为所有的正自觉者虽然在寿命、身量、种族、难行、身光这五方面可能有所差别，但在戒清净等诸清净上、在止观的修行上、在自证得的功德上，绝对没有丝毫不同。就像从中间切开的纯金一样，那些佛陀世尊彼此毫无差别。因此，过去正自觉者们是什么样，我们世尊也就是什么样。所以，「如彼样」称为如来。这里，「去」这个词含有「样」的意思，因为世间人在表示种类的时候，会用与「样」相关的「去」这个词。

Kathaṃ tathāvidhoti tathāgato? Yathāvidhā purimakā sammāsambuddhā, ayampi bhagavā tathāvidho. Kiṃ vuttaṃ hoti? Yathāvidhā te bhagavanto maggasīlena phalasīlena sabbenapi lokiyalokuttarasīlena, maggasamādhinā phalasamādhinā sabbenapi lokiyalokuttarasamādhinā, maggapaññāya phalapaññāya sabbāyapi lokiyalokuttarapaññāya, devasikaṃ valañjitabbehi catuvīsatikoṭisatasahassasamāpattivihārehi, tadaṅgavimuttiyā, vikkhambhanavimuttiyā, samucchedavimuttiyā, paṭippassaddhivimuttiyā, nissaraṇavimuttiyāti saṅkhepato. Vitthārato pana anantāparimāṇabhedehi acinteyyānubhāvehi sakalasabbaññuguṇehi, ayampi amhākaṃ bhagavā tathāvidho. Sabbesañhi sammāsambuddhānaṃ āyuvemattaṃ, sarīrappamāṇavemattaṃ, kulavemattaṃ, dukkaracariyāvemattaṃ, rasmivemattanti, imehi pañcahi vemattehi siyā vemattaṃ, na pana sīlavisuddhiyādīsu visuddhīsu samathavipassanāpaṭipattiyaṃ attanā paṭiladdhaguṇesu ca kiñci nānākaraṇaṃ atthi. Atha kho majjhe bhinnasuvaṇṇaṃ viya aññamaññaṃ nibbisesā te buddhā bhagavanto. Tasmā yathāvidhā purimakā sammāsambuddhā, ayampi bhagavā tathāvidho. Evaṃ tathāvidhoti tathāgato. Vidhattho cettha gatasaddo, tathā hi lokiyā vidhayuttagatasadde pakāratthe vadanti.

191怎样以「如彼转起」而称为如来呢？因为世尊具有不与任何人共通的成就与神通威力，达到了义无碍解等的最高波罗蜜，并获得了无碍智，他的身体运作等在任何地方都不会遇到障碍。因此，他想怎样，就能那样去、那样行动、那样运作——身体、语言、心意的活动都是如此，所以称为如来。这样，以「如彼转起」的意义而称为如来。

Kathaṃ tathā pavattitoti tathāgato? Anaññasādhāraṇena iddhānubhāvena samannāgatattā atthappaṭisambhidādīnaṃ ukkaṃsapāramippattiyā anāvaraṇañāṇappaṭilābhena ca bhagavato kāyappavattiyādīnaṃ katthaci paṭighātābhāvato yathā ruci tathā gataṃ gati gamanaṃ kāyavacīcittappavatti etassāti tathāgato. Evaṃ tathā pavattitoti tathāgato.

192怎样以「以真实智无去处」而称为如来呢？在修集菩提资粮的过程中，那些与菩提资粮相对立的行为转起——也就是「去」——他完全没有，所以叫作「无去」。而他的这种「无去」性，是通过在悭吝与布施波罗蜜等对立面中，用不颠倒的智慧审察过患与功德等方式而生起的智慧，也就是以真实的智慧而没有那些错误的「去」，因此称为如来。

Kathaṃ tathehi agatoti tathāgato? Bodhisambhārasambharaṇe tappaṭipakkhappavattisaṅkhātaṃ natthi etassa gatanti agato. So panassa agatabhāvo maccheradānapāramiādīsu aviparītaṃ ādīnavānisaṃsapaccavekkhaṇādinayappavattehi ñāṇehīti tathehi ñāṇehi agatoti tathāgato.

193又或者，「无去」：指在五趣之中，那些被称为由烦恼和行所生起的、或者仅仅是叫作蕴的转起的去向、运行，在他那里全都不存在，所以称为无去。因为证得了有馀涅槃和无馀涅槃，他这种无去的性质是通过真实的圣道智慧成就的，因此世尊同样以真实的智慧而没有去处，所以称为如来。

Atha vā kilesābhisaṅkhārappavattisaṅkhātaṃ khandhappavattisaṅkhātameva vā pañcasupi gatīsu gataṃ gamanaṃ etassa natthīti agato. Saupādisesaanupādisesanibbānappattiyā svāyamassa agatabhāvo tathehi ariyamaggañāṇehīti evampi bhagavā tathehi agatoti tathāgato.

194怎么因为「如此而去」的性质而称为如来呢？「如此而去的性质」，意思是指因为有「如此而去者」真实地存在。那么，这个「如来」到底指什么？由于有它的存在，世尊才被称为如来？那就是正法。正法包括：圣道——因为借助止观双运的力量，毫无剩余地铲除烦恼的阵营，以彻底断除的方式如此而去，所以是「如此而去」；果法——因为它随顺着自己的道，以止息断除的方式如此而行、如此而转起，所以是「如此而去」；涅槃法——因为它被智慧所通达，成就一切轮回痛苦的寂灭，被佛陀等如此证知，所以称为如来；教法——也像过去诸佛以修多罗、祇夜等形式，宣说流转等的开示，随顺所化众生的意乐等而转起，我们的世尊也如此宣说、演说，所以称为如来。或者也可以说：就像世尊所教导的那样，弟子们如此去行、如此去理解，所以称为如来。这样，一切正法都是如来。因此，天王帝释这样说：『我们敬礼如来、为天人所供奉的法，愿得安乐！』（《小诵》6.17；《经集》240）因为这种正法存在于世尊，所以世尊是如来。

Kathaṃ tathā gatabhāvena tathāgato? Tathā gatabhāvenāti ca tathāgatassa sabbhāvena atthitāyāti attho. Ko panesa tathāgato, yassa atthitāya bhagavā tathāgatoti vuccatīti? Saddhammo. Saddhammo hi ariyamaggo tāva yathā yuganaddhasamathavipassanābalena anavasesato kilesapakkhaṃ samūhanantena samucchedappahānavasena gantabbaṃ , tathā gato. Phaladhammo yathā attano maggānurūpaṃ paṭippassaddhipahānavasena gantabbaṃ, tathā gato pavatto. Nibbānadhammo pana yathā gato paññāya paṭividdho sakalavaṭṭadukkhavūpasamāya sampajjati, buddhādīhi tathā gato sacchikatoti tathāgato. Pariyattidhammopi yathā purimabuddhehi suttageyyādivasena pavattiādippakāsanavasena ca veneyyānaṃ āsayādianurūpaṃ pavattito, amhākampi bhagavatā tathā gato gadito pavattitoti vā tathāgato. Yathā bhagavatā desito, tathā bhagavato sāvakehi gato avagatoti tathāgato. Evaṃ sabbopi saddhammo tathāgato. Tenāha sakko devānamindo – ‘‘tathāgataṃ devamanussapūjitaṃ, dhammaṃ namassāma suvatthi hotū’’ti (khu. pā. 6.17; su. ni. 240). Svāssa atthīti bhagavā tathāgato.

195同样的，圣僧伽也是如此：那些为了自利和利他而修行的人，以极为清净的前行止观行道为先导，通过各条圣道而到达各自所应到达之处，所以称为「如此而去」。或者，就像世尊所开示的谛、缘起等法，因为已经觉悟，又同样地宣说出来，所以也称为如来。因此，帝释天王说：『受人与天尊敬的如来，我们礼敬僧伽，愿有吉祥！』这个如来有其声闻弟子存在，所以世尊就是如来。如此，因为「如来」这种状态而称为如来。

Yathā ca dhammo, evaṃ ariyasaṅghopi yathā attahitāya parahitāya ca paṭipannehi suvisuddhaṃ pubbabhāgasamathavipassanāpaṭipadaṃ purakkhatvā tena tena maggena gantabbaṃ, taṃ taṃ tathā gatoti tathāgato. Yathā vā bhagavatā saccapaṭiccasamuppādādayo desitā, tathāva buddhattā tathā gadanato ca tathāgato. Tenāha sakko devarājā – ‘‘tathāgataṃ devamanussapūjitaṃ, saṅghaṃ namassāma suvatthi hotū’’ti. Svāssa sāvakabhūto atthīti bhagavā tathāgato. Evaṃ tathāgatabhāvena tathāgatoti.

196这也只是在说明如来的「如来性」方面的一个切入点而已；实际上，只有如来才能以一切方式描述如来的如来状态。因为「如来」这个词意义深广，归宿深广，境界深广，就像「不放逸」这个词一样。即使是把三藏佛语合理地引用来说明它的意义，也不应该批评说「还不稳当的法师跳进了其中」。

Idampi ca tathāgatassa tathāgatabhāvadīpane mukhamattakameva, sabbākārena pana tathāgatova tathāgatassa tathāgatabhāvaṃ vaṇṇeyya. Idañhi tathāgatapadaṃ mahatthaṃ mahāgatikaṃ mahāvisayaṃ, tassa appamādapadassa viya tepiṭakampi buddhavacanaṃ yuttito atthabhāvena āharanto ‘‘atitthena dhammakathiko pakkhando’’ti na vattabboti.

197对此，这样说：

Tatthetaṃ vuccati –

198“就像在这世间，过去的那些大仙，

‘‘Yatheva loke purimā mahesino,

199那些牟尼证得了一切知性而来到这里；

Sabbaññubhāvaṃ munayo idhāgatā;

200同样地，这位释迦牟尼也已经到来，

Tathā ayaṃ sakyamunīpi āgato,

201「如来」：因为他具有智慧之眼，所以称为具眼者，因此得名如来。

Tathāgato vuccati tena cakkhumā.

202他彻底舍弃了贪欲等一切烦恼污垢，

‘‘Pahāya kāmādimale asesato,

203如同过去的胜利者们通过禅定与智慧而到达（涅槃），

Samādhiñāṇehi yathā gatā jinā;

204就像久远劫前的释迦牟尼佛，那位光明持有者，

Purātanā sakyamunī jutindharo,

205他如此地到达了涅槃，因此被称为「如来」。

Tathā gato tena tathāgato mato.

206而且，他如实了知界、处等诸法的特相，

‘‘Tathañca dhātāyatanādilakkhaṇaṃ,

207从它们的自性、共性、分类以及差别来彻知；

Sabhāvasāmaññavibhāgabhedato;

208这位胜者以自生的智慧而来。

Sayambhuñāṇena jinoyamāgato,

209他被称为如来，释迦族的雄牛。

Tathāgato vuccati sakyapuṅgavo.

210他以遍眼如实了知诸谛；

‘‘Tathāni saccāni samantacakkhunā,

211并且彻底如实了知「此缘性」（也就是缘起）；

Tathā idappaccayatā ca sabbaso;

212以种种方法阐明了不必依靠他人便能了知的法；

Anaññaneyyā nayato vibhāvitā,

213由此，胜者如实而去，所以称为如来。

Tathā gato tena jino tathāgato.

214在具有种种差别的世间界中，

‘‘Anekabhedāsupi lokadhātusu,

215胜者以色处等为行境；

Jinassa rūpāyatanādigocare;

216在种种差别中，他也同样如实照见。

Vicittabhede tathameva dassanaṃ,

217因此，如来被称为普眼，即具有遍一切处的眼。

Tathāgato tena samantalocano.

218而且，他如实地宣说法，

‘‘Yato ca dhammaṃ tathameva bhāsati,

219用言语做符合他自身的事；

Karoti vācāya nurūpamattano;

220以种种功德征服世间，展现威仪，

Guṇehi lokaṃ abhibhuyyirīyati,

221因此，如来成为世间的导师。

Tathāgato tenapi lokanāyako.

222这样遍知之后，以如实性在一切处，

‘‘Tathā pariññāya tathāya sabbaso,

223了知世间，超越它的生起；

Avedi lokaṃ pabhavaṃ atikkami;

224并且通过现观到达了涅槃。

Gato ca paccakkhakiriyāya nibbutiṃ,

225如来指已经行于圣道。

Arīyamaggañca gato tathāgato.

226凭借这样真实的承诺，完全如此，

‘‘Tathā paṭiññāya tathāya sabbaso,

227为了利益世间，他从那里来到这里；

Hitāya lokassa yatoyamāgato;

228凭借这样的真实与悲悯，庇护者恒常如此；

Tathāya nātho karuṇāya sabbadā,

229也因为这个原因，胜者被称为如来。

Gato ca tenāpi jino tathāgato.

230凭借如实的诸智，他从那里来到这里，

‘‘Tathāni ñāṇāni yatoyamāgato,

231因为如实、自性地通达了种种境界；

Yathāsabhāvaṃ visayāvabodhato;

232由于如实的出身等等原因，所以称为如来。

Tathābhijātippabhutī tathāgato,

233由于成就了那目的，所以称为如来。

Tadatthasampādanato tathāgato.

234如同过去那些大仙的各种行迹，

‘‘Yathāvidhā te purimā mahesino,

235这样的人也同样随其喜好而行，

Tathāvidhoyampi tathā yathāruci;

236由于心性微妙，言语便生起，

Pavattavācā tanucittabhāvato,

237被称为如来，也就是无上士。

Tathāgato vuccati aggapuggalo.

238往昔，在正觉资粮尚未成熟之时，

‘‘Sambodhisambhāravipakkhato pure,

239他虽前去，却并不是前往轮回；

Gataṃ na saṃsāragatampi tassa vā;

240对于观见有之边际的依怙者而言，并不存在……

Na catthi nāthassa bhavantadassino,

241因此，由于真实性，他并没有来，所以称为如来。

Tathehi tasmā agato tathāgato.

242如来是法中的最胜者，由大仙……

‘‘Tathāgato dhammavaro mahesinā,

243如同应当断除的污垢被断除那样；

Yathā pahātabbamalaṃ pahīyati;

244同样，导师的圣众也是如来。

Tathāgato ariyagaṇopi satthuno,

245因为如来是具足那种出世间法的称号者。

Tathāgato tena samaṅgibhāvato’’ti.

246大神力是指：由于最殊胜的心自在力，以及通过神变方式而能成就法的威力变化——即所谓的大神通——具足这些，称为大神力。大威力是指：具足因长时累积、极为远离对立、成为达成所欲之事的因、具有大光辉的福德之力。在其中，这个词是表达稀有、赞叹、惊奇、喜悦及令生净信的个人遭遇的介词。因为与此相关，所以用了未来时的“将生产”，但它的意义其实只是过去时。因为在这里，这意思是：哎呀，这位名叫苏波瓦萨的，当她深陷于难产的苦痛、处于危难之际，竟在世尊说话的同时，就变得安乐、无病，并产下无病的儿子！意悦即“自有其心”，意思是：因对世尊的净信而远离了烦恼的心。因为被烦恼所纠缠的心，是没办法自主成为“自有其心”的。或者，意悦是指被喜悦与心乐所执取的心。欣悦是指与喜悦相应。生起喜悦与心乐是指生起了强烈的喜悦与心乐。然后是指之后，过了几天之后。七施食是指在七天中应施的食物。为了明日是为了明日的福德，即：为了明日将以布施和侍奉的方式对待以佛陀为首的僧团的福德，为此目的。

Mahiddhikatāti paramena cittavasībhāvena ca iddhividhayogena dhammānubhāvaññathattanipphādanasamatthatāsaṅkhātāya mahatiyā iddhiyā samannāgamo mahiddhikatā. Cirakālasambhūtena suvidūrappaṭipakkhena icchitatthanipphattihetubhūtena mahājutikena puññatejena samannāgamo mahānubhāvatā. Yatrāti acchariyapasaṃsākotuhalahāsapasādiko paccattatthe nipāto. Tena yuttattā vijāyissatīti anāgatakālavacanaṃ, attho pana atītakāloyeva. Ayañhettha attho – yā hi nāma ayaṃ suppavāsā tathā dukkhanimuggā kicchāpannā bhagavato vacanasamakālameva sukhinī arogā arogaṃ puttaṃ vijāyīti. Attamanoti sakamano, bhagavati pasādena kilesarahitacittoti attho. Kilesapariyuṭṭhitañhi cittaṃ vase avattanato attamanoti na sakkā vattunti. Attamanoti vā pītisomanassehi gahitamano. Pamuditoti pāmojjena yutto. Pītisomanassajātoti jātabalavapītisomanasso. Athāti pacchā, tato katipāhassa accayena. Sattabhattānīti sattasu divasesu dātabbabhattāni. Svātanāyāti svātanapuññatthaṃ, yaṃ sve buddhappamukhassa saṅghassa dānavasena payirupāsanavasena ca bhavissati puññaṃ tadatthaṃ.

247当时，世尊召唤尊者大目犍连，为什么召唤他呢？为了保护苏波瓦萨丈夫的信心。苏波瓦萨本人具有不动摇的净信，而保护那位男居士的信心则是大目犍连长老的责任。因此他说：“这位是你的侍者。”在这里，“你的”意思是“这位是你的”。“我是三法的担保人”意思是：我的财物等三法不会减少、不会毁灭，如果大目犍连圣者可以做担保、做保证人，那么便阐明道：“我可以在过了这七天之后，进行布施”，如果圣者您允许的话。长老观察后，发现他在那七天中，财物和生命都没有灾难，便说：“朋友，我对他们这两法——财物和生命——作担保人。”而对于信心，因为那是系于他自心的，长老把那责任交还给他自己，说：“但是对于信心，你自己就是自己的担保人。”再者，那位男居士是已见道的圣者，他的信心不会变异，所以这样说了。也正是由于这个原因，世尊说：“你要让他明白：‘之后你还可以再做’。”那位男居士出于对导师及长老的恭敬、自身的善从性，并希望她的福德增长，便许可道：“让库利亚之女苏波瓦萨做这七天的施食吧，之后我再做。”

Atha kho bhagavā āyasmantaṃ mahāmoggallānaṃ āmantesīti kasmā āmantesi? Suppavāsāya sāmikassa pasādarakkhaṇatthaṃ. Suppavāsā pana acalappasādāva, upāsakassa pana pasādarakkhaṇaṃ mahāmoggallānattherassa bhāro. Tenāha ‘‘tuyheso upaṭṭhāko’’ti. Tattha tuyhesoti tuyhaṃ eso. Tiṇṇaṃ dhammānaṃ pāṭibhogoti mama bhogādīnaṃ tiṇṇaṃ dhammānaṃ ahāniyā avināsāya ayyo mahāmoggallāno yadi pāṭibhogo yadi patibhū, ito satta divase atikkamitvā mama sakkā dānaṃ dātunti yadi ayyena ñātanti dīpeti. Theropi tassa tesu divasesu bhogānaṃ jīvitassa ca anupaddavaṃ passitvā āha – ‘‘dvinnaṃ kho nesaṃ, āvuso, dhammānaṃ pāṭibhogo bhogānañca jīvitassa cā’’ti. Saddhā panassa cittappaṭibaddhāti tasseva bhāraṃ karonto ‘‘saddhāya pana tvaññeva pāṭibhogo’’ti āha. Api ca so upāsako diṭṭhasacco, tassa saddhāya aññathābhāvo natthīti tathā vuttaṃ. Teneva ca kāraṇena bhagavatā ‘‘pacchāpi tvaṃ karissasīti saññāpehī’’ti vuttaṃ. Upāsakopi satthari there ca gāravena subbacatāya tassā ca puññena vaḍḍhiṃ icchanto ‘‘karotu suppavāsā koliyadhītā satta bhattāni, pacchāhaṃ karissāmī’’ti anujāni.

248而那个孩子呢，从她分娩那天算起，过了第十一天，在那之后，她连续七天供养了以佛陀为首的比丘僧团，在第七天，她让那个七岁大的孩子礼拜世尊和比丘僧团。「我七年」(satta me vassāni)意思是我的七个年头，这是以连续关系用的对格。「住于血壶中」(lohitakumbhiyaṃ vutthāni)是她指在母胎中所受的怀胎之苦而说。「其他这样的七个儿子」(aññānipi evarūpāni satta puttāni)这句话，原本应说为“其他这样的七个儿子”，但因词性颠倒的用法而说成了“evarūpānī”。意思是：像这样，以怀胎七年和假胎死七天的方式，带来了巨大痛苦之后才出生的儿子们（我也愿意再有）。以此显示了女人对儿子的贪爱，因得子而永不知足。

Tañca dārakanti vijātadivasato paṭṭhāya ekādasamaṃ divasaṃ atikkamitvā tato paraṃ sattāhaṃ buddhappamukhaṃ bhikkhusaṅghaṃ bhojetvā sattame divase taṃ sattavassikaṃ dārakaṃ bhagavantaṃ bhikkhusaṅghañca vandāpesi. Satta me vassānīti satta me saṃvaccharāni, accantasaṃyogavasena cetaṃ upayogavacanaṃ. Lohitakumbhiyaṃ vutthānīti mātukucchiyaṃ attano gabbhavāsadukkhaṃ sandhāya vadati. Aññānipi evarūpāni satta puttānīti ‘‘aññepi evarūpe satta putte’’ti vattabbe liṅgavipallāsavasena vuttaṃ ‘‘evarūpānī’’ti. Evaṃ satta vassāni gabbhadhāraṇavasena sattāhaṃ mūḷhagabbhatāya ca mahantaṃ dukkhaṃ pāpetvā uppajjanakaputteti attho. Etena mātugāmānaṃ puttalolatāya puttalābhena titti natthīti dasseti.

249「了知了这义理」是指：了知了她由于对儿子的贪爱，竟在一句话中忽略了那以怀胎等持续了七年零七天的大苦之后，所说的这个道理。「宣说此自说语」意思是：就像心喜忘形一样，以可爱的外表欺骗了那些放逸的人之后，世尊宣说了这句表明渴爱贪恋具有极大过患的自说语。

Etamatthaṃ viditvāti etaṃ sattadivasādhikāni satta saṃvaccharāni gabbhadhāraṇādivasena pavattaṃ mahantaṃ dukkhaṃ ekapade visaritvā puttalolatāvasena tāya vuttamatthaṃ viditvā. Imaṃ udānanti imaṃ cittasukhappamatto viya pamattapuggale iṭṭhākārena vañcetvā taṇhāsinehassa mahānatthakarabhāvadīpakaṃ udānaṃ udānesi.

250在这里，「不可意的」指不甜美、不美好、不可爱的。「以可乐的形态」指以可爱的本质。「以可喜爱的形态」指以应被喜爱的本质。「以快乐的形态」指以快乐的本质。这是说：由于整个轮回中的一切行原本都是不可意、不可爱、纯粹痛苦的，但因为未断除的颠倒想，以不如理作意而现起为可爱、可喜爱、快乐的样子，对于失去正念的放逸之人，它便超越、征服、淹没了他；因此，这位苏波瓦萨将来也还会被这种以可乐等假象出现的、以儿子这种名为爱的所缘之乐，再七次地被如此不可意、不可爱、痛苦的轮回所淹没。

Tattha asātanti amadhuraṃ asundaraṃ aniṭṭhaṃ. Sātarūpenāti iṭṭhasabhāvena. Piyarūpenāti piyāyitabbabhāvena. Sukhassa rūpenāti sukhasabhāvena. Idaṃ vuttaṃ hoti – yasmā asātaṃ appiyaṃ dukkhameva samānaṃ sakalampi vaṭṭagataṃ saṅkhārajātaṃ appahīnavipallāsattā ayonisomanasikārena iṭṭhaṃ viya piyaṃ viya sukhaṃ viya ca hutvā upaṭṭhahamānaṃ sativippavāsena pamattapuggalaṃ ativattati abhibhavati ajjhottharati, tasmā imampi suppavāsaṃ punapi sattakkhattuṃ evarūpaṃ asātaṃ appiyaṃ dukkhaṃ sātādipatirūpakena dukkhena puttasaṅkhātapemavatthusukhena ajjhottharatīti.

267第八经的注释结束。

Aṭṭhamasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

2689. 毗舍佉经的注释

9. Visākhāsuttavaṇṇanā

1919. 在第九经中，「在东园」是指在舍卫城的东部区域，一处类似阿那罗陀城最胜天女寺的地方所建造的僧园。「在鹿母讲堂」是指在鹿母所建造的殿堂中。

19. Navame pubbārāmeti sāvatthiyā pācīnadisābhāge anurādhapurassa uttamadevīvihārasadise ṭhāne kārite ārāme. Migāramātupāsādeti migāramātuyā pāsāde.

252在这里，有一则渐次发生的因缘故事：过去在十万劫的顶端，有一位近事女看到莲花上佛（十力尊）将另一位近事女安置在首席近事女的位置上，便邀请了世尊，向以佛陀为首的十万比丘僧团作了供养，向世尊礼敬之后，发愿道：“愿我未来也能成为像您这样的佛陀的首席近事女！”她在十万劫中轮转于天与人之间，到了我们世尊的时代，在跋地亚城的门达克长者之子达南贾亚长者的家中，由苏玛那夫人胎中结生。出生时，为她取名“毗舍佉”。当世尊前往跋地亚城时，她与五百名少女一同去迎接世尊，仅仅初次见面，她就成为了入流圣者。

Tatrāyaṃ anupubbikathā – atīte satasahassakappamatthake padumuttaradasabalaṃ ekā upāsikā aññataraṃ upāsikaṃ attano aggupaṭṭhāyikaṭṭhāne ṭhapentaṃ disvā bhagavantaṃ nimantetvā buddhappamukhassa bhikkhusatasahassassa dānaṃ datvā bhagavato nipaccakāraṃ katvā ‘‘anāgate tumhādisassa buddhassa aggupaṭṭhāyikā bhaveyya’’nti patthanaṃ akāsi. Sā kappasatasahassaṃ devesu ca manussesu ca saṃsaritvā amhākaṃ bhagavato kāle bhaddiyanagare meṇḍakaseṭṭhiputtassa dhanañjayaseṭṭhino gehe sumanadeviyā kucchismiṃ paṭisandhiṃ gaṇhi. Jātakāle cassā visākhāti nāmaṃ akaṃsu. Sā yadā bhagavā bhaddiyanagaraṃ agamāsi, tadā pañcahi dārikāsatehi saddhiṃ bhagavato paccuggamanaṃ katvā paṭhamadassaneneva sotāpannā ahosi.

253后来，她（毗舍佉）去了舍卫城弥嘎喇富翁之子富楼那瓦达那库玛拉的住所；在那里，她的公公弥嘎喇富翁出于感激，将她安置在母亲的地位，因此她被称为“弥嘎喇之母”。她舍弃了自己大婚时的装饰，以九亿资财为世尊及比丘僧团建造了住所：在一块约一犁之地的地基上，地上建了五百个房间，地下也建了五百个房间，总共以一千个房间庄严的殿堂。因此经中说“在鹿母讲堂”。

Aparabhāge sāvatthiyaṃ migāraseṭṭhiputtassa puṇṇavaḍḍhanakumārassa gehaṃ gatā, tattha naṃ sasuro migāraseṭṭhi upakāravasena mātuṭṭhāne ṭhapesi. Tasmā migāramātāti vuccati. Sā attano mahallatāpasādhanaṃ vissajjetvā navakoṭīhi bhagavato bhikkhusaṅghassa ca vasanatthāya karīsamatte bhūmibhāge uparibhūmiyaṃ pañcagabbhasatāni heṭṭhābhūmiyaṃ pañcagabbhasatānīti gabbhasahassehi paṭimaṇḍitaṃ pāsādaṃ kāresi. Tena vuttaṃ ‘‘migāramātupāsāde’’ti.

254所谓「有一些事」是指“有某种事情”。「于国王」指“在国王那里”。「系属」指“归属其管辖”。从毗舍佉的亲属家送来用珠宝、珍珠等镶制的、适合她的礼品，那些礼物到达城门口时，税吏们在那里征税，没有按适当的数额收取，反而收取得过多。听到此事，毗舍佉想向国王禀报，就带着合适的随从前往王宫。那时，国王正与末利夫人进入后宫。毗舍佉得不到机会，心想“现在应该得到机会，现在应该得到机会”，就这样超过了进食时间，断了食而离去了。如此两天、三天过去，仍然得不到机会。因此，即使没有向国王禀报，由于国王对这件事的决断不给机会，经中说“未能如其所愿地完成”。在这里，「如其所愿」指“随其意愿”。「未完成」指“未达成”。因为这位大近事女（毗舍佉）的意愿是：将国王管辖的税收交给国王，其余的予以免除。但由于国王没有见到，所以未达成。“Handā”是表示舍弃意味的助词。“Divā divassā”意为“在白天、在日间”，即“在正午时分”的意思。由于某些事务，她一连两三天前往王宫门口，却因那件事未完成，只是无益地亲近；而亲近世尊则因能获得见无上等利益，才是有益的。大近事女为了表明：“尊者，我在这个时候来到这里，正是这个原因”，便说了“尊者，我于此……”等语。

Kocideva atthoti kiñcideva payojanaṃ. Raññeti rājini. Paṭibaddhoti āyatto. Visākhāya ñātikulato maṇimuttādiracitaṃ tādisaṃ bhaṇḍajātaṃ tassā paṇṇākāratthāya pesitaṃ, taṃ nagaradvārappattaṃ suṅkikā tattha suṅkaṃ gaṇhantā tadanurūpaṃ aggahetvā atirekaṃ gaṇhiṃsu. Taṃ sutvā visākhā rañño tamatthaṃ nivedetukāmā patirūpaparivārena rājanivesanaṃ agamāsi, tasmiṃ khaṇe rājā mallikāya deviyā saddhiṃ antepuraṃ gato hoti. Visākhā okāsaṃ alabhamānā ‘‘idāni labhissāmi, idāni labhissāmī’’ti bhojanavelaṃ atikkamitvā chinnabhattā hutvā pakkāmi. Evaṃ dvīhatīhaṃ gantvāpi okāsaṃ na labhiyeva. Iti rājā aniveditopi tassa atthavinicchayassa okāsākaraṇena ‘‘yathādhippāyaṃ na tīretī’’ti vutto. Tattha yathādhippāyanti adhippāyānurūpaṃ. Na tīretīti na niṭṭhāpeti. Mahāupāsikāya hi rājāyattasuṅkameva rañño datvā itaraṃ vissajjāpetuṃ adhippāyo, so raññā na diṭṭhattā eva na tīrito. Handāti vossaggatthe nipāto. Divā divassāti divasassa divā, majjhanhike kāleti attho. Kenacideva karaṇīyena dvīhatīhaṃ rājanivesanadvāraṃ gacchantī tassa atthassa aniṭṭhitattā niratthakameva upasaṅkamiṃ , bhagavati upasaṅkamanameva pana dassanānuttariyādippaṭilābhakāraṇattā sātthakanti evāhaṃ, bhante, imāya velāya idhāgatāti imamatthaṃ dassentī mahāupāsikā ‘‘idha me, bhante’’tiādimāha.

255「了知此义」：了知此义，即了知这以「心愿成就」为内涵的、由于依赖他人而实现的意义。「此感兴偈」：世尊宣说了这首感兴偈，它揭示了在依赖他人与不依赖他人这两种情况中的过患与功德。

Etamatthanti etaṃ parāyattatāya adhippāyāsamijjhanasaṅkhātaṃ atthaṃ viditvā. Imaṃ udānanti imaṃ parādhīnāparādhīnavuttīsu ādīnavānisaṃsaparidīpakaṃ udānaṃ udānesi.

256在这里，「一切依他为苦」的意思是：任何已生起的事物、任何目标，若是依他的、归属他人管辖的，由于不能随自己的意愿去达成，所以是苦的，是会导致痛苦的。「一切自在为乐」：自在有两种：世间自在和出世间自在。其中，世间自在如国王的权位等，以及由世间禅那与神通所产生的心自在；出世间自在则以证得道果为因，以灭尽定为自在。在这些自在当中，以转轮王位为顶点的人间自在，以及像帝释天等天神在各自天界中作为主宰的自在，这两者虽然由于业力的威能，能如愿达成，以似乐的特性而成为乐，但由于有变异的苦，在一切情况下都只是苦。同样，由于无常性，由世间禅那产生的心自在也是苦；只有灭尽定自在，因为不被世间法所动摇、具有不退转的性质，才可称为是一向的快乐。然而，凡是在一切处都不依赖他人的情况下所获得的心乐，世尊正是针对这种乐而说：『一切自在为乐』。

Tattha sabbaṃ paravasaṃ dukkhanti yaṃ kiñci atthajātaṃ payojanaṃ paravasaṃ parāyattaṃ attano icchāya nipphādetuṃ asakkuṇeyyatāya dukkhaṃ dukkhāvahaṃ hotīti attho. Sabbaṃ issariyaṃ sukhanti duvidhaṃ issariyaṃ lokiyaṃ lokuttarañca. Tattha lokiyaṃ rājissariyādi ceva lokiyajjhānābhiññānibbattaṃ cittissariyañca, lokuttaraṃ maggaphalādhigamanimittaṃ nirodhissariyaṃ. Tesu yaṃ cakkavattibhāvapariyosānaṃ manussesu issariyaṃ, yañca sakkādīnaṃ tasmiṃ tasmiṃ devanikāye ādhipaccabhūtaṃ issariyaṃ, tadubhayaṃ yadipi kammānubhāvena yathicchitanipphattiyā sukhanimittatāya sukhaṃ, vipariṇāmadukkhatāya pana sabbathā dukkhameva. Tathā aniccantikatāya lokiyajjhānanibbattaṃ cittissariyaṃ, nirodhissariyameva pana lokadhammehi akampanīyato anivattisabhāvattā ca ekantasukhaṃ nāma. Yaṃ panettha sabbattheva aparādhīnatāya labhati cittasukhaṃ, taṃ sandhāya satthā ‘‘sabbaṃ issariyaṃ sukha’’nti āha.

257「凡共事者遭遇恼害」：这句是对「一切依他为苦」这句的意义所作的解说。这里的含义是：当有需要共同达成的目标时，因为依赖他人的缘故，不能随心所愿地成就，这些众生便遭遇恼害、受到打击、感到疲惫。为什么呢？「因为诸轭实难超越」：也就是欲轭、有轭、见轭、无明轭，这些轭从无始以来就被长久地熏习，那些未积累善法资粮的人无法断除，所以是难以超越的。在这些轭中，见轭须由初道超越，欲轭须由第三道超越，其余两者由最上道超越。如是，因为圣道极难证得，所以这些轭说为『难超越』。因此，众生由于欲轭等，在所求不得时便遭遇恼害；而在不共的心自在与灭尽定自在存在时，则绝不会有恼害的产生，这就是意趣所在。

Sādhāraṇe vihaññantīti idaṃ ‘‘sabbaṃ paravasaṃ dukkha’’nti imassa padassa atthavivaraṇaṃ. Ayañhettha attho – sādhāraṇe payojane sādhetabbe sati tassa parādhīnatāya yathādhippāyaṃ anipphādanato ime sattā vihaññanti vighātaṃ āpajjanti kilamanti. Kasmā? Yogā hi duratikkamāti yasmā kāmayogabhavayogadiṭṭhiyogaavijjāyogā anādikālabhāvitā anupacitakusalasambhārehi pajahituṃ asakkuṇeyyatāya duratikkamā. Etesu diṭṭhiyogo paṭhamamaggena atikkamitabbo, kāmayogo tatiyamaggena. Itare aggamaggena. Iti ariyamaggānaṃ duradhigamanīyattā ime yogā duratikkamā. Tasmā kāmayogādivasena icchitālābhahetu sattā vihaññanti, asādhāraṇe pana cittissariye nirodhissariye ca sati na kadācipi vighātassa sambhavoti adhippāyo.

258或者，有另一种解释：「凡依他」是指凡自己以外的、为他人所系缚的生活状态，这一切由于无常的本质，所以是苦。因为经中说：『凡是无常的，那就是苦。』「凡自在」是指那超越一切有为法、由于处于自在地位而获得「自在」之名的涅槃，那涅槃无论是有余依等分别，一切都是乐。因为经中说：『涅槃是最上的乐。』「凡共事者」：如此在苦与乐被明确分别之后，这些众生沉没在那极多共有的、作为苦因的共事中，而遭遇恼害。为什么呢？「因为诸轭实难超越」：因为在一切处成为沉没之因的欲轭等是难以超越的，所以，毗舍佉！你也是希求那依赖他人的事物，在得不到时便遭遇恼害，这是意趣所在。

Atha vā sabbaṃ paravasanti yaṃ attano aññappaṭibaddhavuttisaṅkhātaṃ, taṃ sabbaṃ aniccasabhāvatāya dukkhaṃ. ‘‘Yadaniccaṃ taṃ dukkha’’nti hi vuttaṃ. Sabbaṃ issariyanti yaṃ sabbasaṅkhatanissaṭaṃ issariyaṭṭhānatāya issariyanti laddhanāmaṃ nibbānaṃ, taṃ upādisesādivibhāgaṃ sabbaṃ sukhaṃ. ‘‘Nibbānaṃ paramaṃ sukha’’nti (dha. pa. 203-204) hi vuttaṃ. Sādhāraṇeti evaṃ dukkhasukhe vavatthite ime sattā bahusādhāraṇe dukkhakāraṇe nimuggā hutvā vihaññanti. Kasmā? Yogā hi duratikkamāti yasmā te sabbattha nimujjanassa hetubhūtā kāmayogādayo duratikkamā, tasmā tvampi visākhe parāyattamatthaṃ patthetvā alabhamānā vihaññasīti adhippāyo.

277第九经的注释结束。

Navamasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

278第十经跋地亚经注释

10. Bhaddiyasuttavaṇṇanā

20第二十经中：「在阿努比亚」是指在一个这样称呼的城市里。「在芒果园」：在那个城市不远处，诸马喇王拥有一座芒果园，在那里，诸马喇王为世尊建造了住所，这住所就称为「芒果园」。世尊以阿努比亚为行乞的村落，在那里居住，因此说「在阿努比亚，住在芒果园」。「跋地亚」是那位长老的名字。「卡利苟达之子」：卡利苟达是一位释迦族女子，是释迦王的王妃，是一位圣声闻，已证得道果、通达教法，这是她的儿子。他出家的经过记载于《犍度》中。他出家后，着手修习观禅，不久便成为具足六神通的阿拉汉，并且受持、奉行十三头陀支。世尊又把他列为「出身高贵」中的第一，说道：「比丘们，在我比丘弟子中，出身高贵者，即此跋地亚·卡利苟达之子」，他成为八十位大声闻之一。

20. Dasame anupiyāyanti evaṃ nāmake nagare. Ambavaneti tassa nagarassa avidūre mallarājūnaṃ ekaṃ ambavanaṃ ahosi, tattha mallarājūhi bhagavato vihāro kārito, so ‘‘ambavana’’ntveva vuccati. Anupiyaṃ gocaragāmaṃ katvā tattha bhagavā viharati, tena vuttaṃ ‘‘anupiyāyaṃ viharati ambavane’’ti. Bhaddiyoti tassa therassa nāmaṃ. Kāḷīgodhāya puttoti kāḷīgodhā nāma sākiyānī sakyarājadevī ariyasāvikā āgataphalā viññātasāsanā, tassā ayaṃ putto. Tassa pabbajjāvidhi khandhake (cūḷava. 330-331) āgatova. So pabbajitvā vipassanaṃ paṭṭhapetvā na cirasseva chaḷabhiñño ahosi, terasapi dhutaṅgāni samādāya vattati. Bhagavatā ca ‘‘etadaggaṃ, bhikkhave, mama sāvakānaṃ bhikkhūnaṃ uccakulikānaṃ, yadidaṃ bhaddiyo kāḷīgodhāya putto’’ti (a. ni. 1.193) uccakulikabhāve etadagge ṭhapito asītiyā sāvakānaṃ abbhantaro.

260「至空寂之处」：除了村落及村落的近郊之外，其余的是阿兰若，这种阿兰若和树下，以及除了树下之外，其他如山坡、岩穴等适合出家人居住的、没有人潮拥挤的住处，在这里就称为「空寂之处」。或者，因为没有了那些作为禅那障碍的音声，任何远离的屋舍也可以了知为「空寂之处」。他到了这样的空寂之处。「屡屡」：就是频繁地。「说感兴语」：这位尊者，无论在阿兰若中作日间休息，或是作夜间安住，大部分时间都以果等至的快乐和灭尽定的快乐度过，因此，针对那样的快乐，他厌弃了从前自己经历过的那种有恐惧、有热恼的王位之乐，以伴随着喜悦的、由智所引发的、由喜所引发的感叹，而发出「啊！多么快乐！啊！多么快乐！」的赞叹。

Suññāgāragatoti ‘‘ṭhapetvā gāmañca gāmūpacārañca avasesaṃ arañña’’nti vuttaṃ araññaṃ rukkhamūlañca ṭhapetvā aññaṃ pabbatakandarādi pabbajitasāruppaṃ nivāsaṭṭhānaṃ janasambādhābhāvato idha suññāgāranti adhippetaṃ. Atha vā jhānakaṇṭakānaṃ saddānaṃ abhāvato vivittaṃ yaṃ kiñci agārampi suññāgāranti veditabbaṃ. Taṃ suññāgāraṃ upagato. Abhikkhaṇanti bahulaṃ. Udānaṃ udānesīti so hi āyasmā araññe divāvihāraṃ upagatopi rattivāsūpagatopi yebhuyyena phalasamāpattisukhena nirodhasukhena ca vītināmeti, tasmā taṃ sukhaṃ sandhāya pubbe attanā anubhūtaṃ sabhayaṃ sapariḷāhaṃ rajjasukhaṃ jigucchitvā ‘‘aho sukhaṃ aho sukha’’nti somanassasahitaṃ ñāṇasamuṭṭhānaṃ pītisamuṭṭhānaṃ samuggirati.

261听闻后他们心生此念：那些众多比丘，听到那位尊者发出“啊，快乐！啊，快乐！”的感叹，便这样思惟：“他一定是不喜欢梵行而在修行。”那些比丘是凡夫，不了解那位尊者的感叹其实是针对远离之乐而发，所以如此认为，因此说「无疑地」等。其中，「无疑地」指没有疑惑、绝对。有些人在引述“他以前是在家者时”的经文后，以“曾受用”作为余词来解说其义；另一些人则读作“她”；但经文实际是“他以前是在家者时”。其中，「yaṃsa」是“他的”意思，由于连音规则而省略了元音和辅音，如同“evaṃsa te”（他这样对你）、“pupphaṃsā uppajjī”（花为他而生）等句中的用法。它的意思是：这位跋地亚尊者，在出家以前还是在家俗人时，所曾受用的国王之乐。他追忆着那种乐，意思是他现在因感到厌离而追忆着那种快乐。

Sutvāna nesaṃ etadahosīti nesaṃ sambahulānaṃ bhikkhūnaṃ tassa āyasmato ‘‘aho sukhaṃ, aho sukha’’nti udānentassa udānaṃ sutvā ‘‘nissaṃsayaṃ esa anabhirato brahmacariyaṃ caratī’’ti evaṃ parivitakkitaṃ ahosi. Te bhikkhū puthujjanā tassa āyasmato vivekasukhaṃ sandhāya udānaṃ ajānantā evaṃ amaññiṃsu, tena vuttaṃ ‘‘nissaṃsaya’’ntiādi. Tattha nissaṃsayanti asandehena ekantenāti attho. ‘‘Yaṃ so pubbe agāriyabhūto samāno’’ti pāḷiṃ vatvā ‘‘anubhavī’’ti vacanasesena keci atthaṃ vaṇṇenti, apare ‘‘yaṃ sā’’ti paṭhanti, ‘‘yaṃsa pubbe agāriyabhūtassā’’ti pana pāḷi. Tattha yaṃsāti yaṃ assa, sandhivasena hi akārasakāralopo ‘‘evaṃsa te (ma. ni. 1.23; a. ni. 6.58), pupphaṃsā uppajjī’’tiādīsu (pārā. 36) viya. Tassattho – assa āyasmato bhaddiyassa pabbajitato pubbe agāriyabhūtassa gahaṭṭhassa sato yaṃ rajjasukhaṃ anubhūtaṃ. Sā tamanussaramānoti so taṃ sukhaṃ etarahi ukkaṇṭhanavasena anussaranto.

262那些比丘这样对世尊说：那些众多比丘，本性喜欢高声谈论，他们怀着想要帮助那位尊者的意愿，而不是出于责备，这样对世尊说了。「某位比丘」：指一位姓名不详的比丘。「召唤」：世尊为了要让他们明白而吩咐。「是这样」：用于接受话语，意思是“好的”。再说「是这样」：表示承认。“我确实时常发出这‘啊，快乐！啊，快乐！’的感叹”：如同那些比丘所说，他承认自己的感叹确实如此。“那么跋地亚，你为何……”：世尊为什么要这样问？难道他不知道那位比丘的心念吗？并非不知道。但他正是要让那位尊者亲自把原因讲出来，以此使那些比丘明白，所以这样问。正如经中所说：“如来虽知，也问；虽知，也有不问”等等。「义利」：指原因。

Te bhikkhū bhagavantaṃ etadavocunti te sambahulā bhikkhū ullapanasabhāvasaṇṭhitā tassa anuggahaṇādhippāyena bhagavantaṃ etadavocuṃ, na ujjhānavasena. Aññataranti nāmagottena apākaṭaṃ ekaṃ bhikkhuṃ. Āmantesīti āṇāpesi te bhikkhū saññāpetukāmo. Evanti vacanasampaṭiggahe, sādhūti attho. Puna evanti paṭiññāya. Abhikkhaṇaṃ ‘‘aho sukhaṃ, aho sukha’’nti imaṃ udānaṃ udānesīti yathā te bhikkhū vadanti, taṃ evaṃ tathevāti attano udānaṃ paṭijānāti. Kiṃ pana tvaṃ bhaddiyāti kasmā bhagavā pucchati, kiṃ tassa cittaṃ na jānātīti ? No na jānāti, teneva pana tamatthaṃ vadāpetvā te bhikkhū saññāpetuṃ pucchati. Vuttañhetaṃ – ‘‘jānantāpi tathāgatā pucchanti, jānantāpi na pucchantī’’tiādi. Atthavasanti kāraṇaṃ.

263「在内宫」：指后宫，即嫔妃往来之处、王宫的深处，国王在这里进行沐浴、进食、睡眠等事。「护卫被妥善安排」：由护卫等人员，在周围极妥善地安排了守护。「在外宫」：指处理诉讼事务等地方，即内宫之外的王宫区域。如此被保护、被守护着：像这样，在王宫、王都、王国境内等内外众多地方，由数百重严密安排的护卫屏障，为了让我不生恐惧、安住轻利，将我保护、守护着。恐惧等词是相互的同义词。或者，恐惧：因害怕其他国王而恐惧。惊慌：在自己的王国里，也被因本性而生的怖畏与惊慌所扰，心绪动摇。疑惧：依据“作为国王，任何时候都不可信赖”这句话，对一切事务无信任，对各类应办事务的人员及条件生起比较揣度，心向上方挂虑。惊悚：因“即便是近侍者，也可能在不知不觉中，某时加害于我”这样的念头生起，而产生足以令身体颤抖的惊畏，处于惊悚中。也读作“受惊者”。住：处于如此状态而住。

Antepureti itthāgārassa sañcaraṇaṭṭhānabhūte rājagehassa abbhantare, yattha rājā nhānabhojanasayanādiṃ kappeti. Rakkhā susaṃvihitāti ārakkhādikatapurisehi gutti suṭṭhu samantato vihitā. Bahipi antepureti aḍḍakaraṇaṭṭhānādike antepurato bahibhūte rājagehe. Evaṃ rakkhito gopito santoti evaṃ rājageharājadhānirajjadesesu anto ca bahi ca anekesu ṭhānesu anekasatehi susaṃvihitarakkhāvaraṇaguttiyā mameva nibbhayatthaṃ phāsuvihāratthaṃ rakkhito gopito samāno. Bhītotiādīni padāni aññamaññavevacanāni. Atha vā bhītoti pararājūhi bhāyamāno. Ubbiggoti sakarajjepi pakatito uppajjanakabhayubbegena ubbiggo calito. Ussaṅkīti ‘‘raññā nāma sabbakālaṃ avissatthena bhavitabba’’nti vacanena sabbattha avissāsavasena tesaṃ tesaṃ kiccakaraṇīyānaṃ paccayaparisaṅkāya ca uddhamukhaṃ saṅkamāno. Utrāsīti ‘‘santikāvacarehipi ajānantasseva me kadāci anattho bhaveyyā’’ti uppannena sarīrakampaṃ uppādanasamatthena tāsena utrāsī. ‘‘Utrasto’’tipi paṭhanti. Vihāsinti evaṃbhūto hutvā vihariṃ.

264「现在」：指从出家时起直到现在。「独一」：指没有伴侣，以此表示身远离。「无恐惧」等词的意思，应从与前面所说的相反方向来理解。因为能执取恐惧等相的那些所缘，以及这些相所对应的烦恼，都已不复存在，所以他无有恐惧等。以此表示心远离。「少事务」：对身体的保护没有任何挂虑。「身毛下垂」：由于没有能引起毛发竖立的惊悚，所以身毛顺伏。用这两个词也表示自在而住。「依他人布施而活」：依靠别人所施的衣等物生活，以此彻底显示出全无执著，表明一切恐惧的因都已完全消除。「以如鹿之心」：以如同鹿一样的心，由于自在安住而生起的心。因为鹿生活在非人往来的山林中，自在而无恐惧地站立、坐下、躺卧，想去哪里就去哪里，行踪无碍。以此表示：“我也是这样安住。”正如一位辟支佛所说：

Etarahīti idāni pabbajitakālato paṭṭhāya. Ekoti asahāyo, tena vūpakaṭṭhakāyataṃ dasseti. Abhītotiādīnaṃ padānaṃ vuttavipariyāyena attho veditabbo. Bhayādinimittassa pariggahassa taṃ nimittassa ca kilesassa abhāvenevassa abhītāditāti. Etena cittavivekaṃ dasseti . Appossukkoti sarīraguttiyaṃ nirussukko. Pannalomoti lomahaṃsuppādakassa chambhitattassa abhāvena anuggatalomo. Padadvayenapi serivihāraṃ dasseti. Paradattavuttoti parehi dinnena cīvarādinā vattamāno, etena sabbaso saṅgābhāvadīpanamukhena anavasesabhayahetuvirahaṃ dasseti. Migabhūtena cetasāti vissatthavihāritāya migassa viya jātena cittena. Migo hi amanussapathe araññe vasamāno vissattho tiṭṭhati, nisīdati, nipajjati, yenakāmañca pakkamati appaṭihatacāro, evaṃ ahampi viharāmīti dasseti. Vuttañhetaṃ paccekabuddhena –

265“犹如林中的鹿，不被系缚，

‘‘Migo araññamhi yathā abaddho,

266随其所欲，觅食而行；

Yenicchakaṃ gacchati gocarāya;

267有智慧的人，观察自在的意义，

Viññū naro seritaṃ pekkhamāno,

268应如犀牛角者，独自游化。”

Eko care khaggavisāṇakappo’’ti. (su. ni. 39; apa. thera 1.1.95);

269“大德，我正是见到了这层义利，也就是我现在所证得的这最上的远离乐、果等至乐。正是看到了这个原因，我才发出‘啊，真是快乐！啊，真是快乐！’的感叹。”

Imaṃ kho ahaṃ, bhante, atthavasanti, bhante, bhagavā yadidaṃ mama etarahi paramaṃ vivekasukhaṃ phalasamāpattisukhaṃ, idameva kāraṇaṃ sampassamāno ‘‘aho sukhaṃ, aho sukha’’nti udānaṃ udānesinti.

270了知此义之后：指世尊完全了知这位跋地亚长老的、超越凡夫境界的、名为“远离乐”的意义之后。发出此感叹：指世尊发出了这个感叹，它揭示了有因而生的恐惧与忧愁如何消尽之功德。

Etamatthanti etaṃ bhaddiyattherassa puthujjanavisayātītaṃ vivekasukhasaṅkhātamatthaṃ sabbākārato viditvā. Imaṃ udānanti idaṃ sahetukabhayasokavigamānubhāvadīpakaṃ udānaṃ udānesi.

271在此，“yassantarato na santi kopā”（凡是内心没有愤怒者）的意思是：对于某位圣者，在他的内部——也就是自己的心中——那些能使心混浊、生起心扰动的贪等，以及以愤恨事等为因、有种种差别的嗔怒，这些“kopā（愤怒）”完全不存在，因为已经被圣道断除而不存在。这里的“antara（内）”一词，虽然在“mañca tvañca kimantara”等句（《相应部》1.228）中表示原因，在“antaraṭṭhake himapātasamaye”等句中（《大品》346）表示中间，在“antarā ca jetavanaṃ antarā ca sāvatthi”等句中（《优陀那》13,44）表示空隙，在“bhayamantarato jāta”等句中（《如是语》88；《大义释》5）表示心，但在此处，也应理解为心。因此才说“内心，即自己心中”。

Tattha yassantarato na santi kopāti yassa ariyapuggalassa antarato abbhantare attano citte cittakālussiyakaraṇato cittappakopā rāgādayo āghātavatthuādikāraṇabhedato anekabhedā dosakopā eva kopā na santi maggena pahīnattā na vijjanti. Ayañhi antarasaddo kiñcāpi ‘‘mañca tvañca kimantara’’ntiādīsu (saṃ. ni. 1.228) kāraṇe dissati, ‘‘antaraṭṭhake himapātasamaye’’tiādīsu (mahāva. 346) vemajjhe, ‘‘antarā ca jetavanaṃ antarā ca sāvatthi’’ntiādīsu (udā. 13, 44) vivare, ‘‘bhayamantarato jāta’’ntiādīsu (itivu. 88; mahāni. 5) citte, idhāpi citte eva daṭṭhabbo. Tena vuttaṃ ‘‘antarato attano citte’’ti.

272“Itibhavābhavatañca vītivatto”（亦超越彼有非有性）的意思是这样的：因为“有（bhavo）”即成就，“非有（abhavo）”即损失。同样，“有”即增长，“非有”即减损。或者“有”即常住，“非有”即断灭。或者“有”即福，“非有”即罪。或者“有”即善趣，“非有”即恶趣。或者“有”即小，“非有”即大。因此，依于成就与损失、增长与减损、常住与断灭、福与罪、善趣与恶趣、小与大等种种再生方式，就称为“有非有性”。由四种圣道，该位（诸漏尽者）也依相应的方式，超越（vītivatto）了那有非有性，也就是已经彻底超越（atikkanto）。此处应根据意义转变格位。“taṃ vigatabhayaṃ（彼离恐怖）”：那样的具足如上所说功德的诸漏尽者，由于心中没有愤怒，也超越了有非有性，因此怖畏之因消失而“离恐怖”；他以远离乐和至上果乐而成为“安乐者”；正因为离恐怖，所以“无忧”。“Devā nānubhavanti dassanāya（诸天不能以见而经历）”：除了已证得圣道者之外，一切再生之天即使努力，也不能以观见心行境的方式见到（阿拉汉），不能胜任，无法做到，更不用说人了。因为有学圣者也都像凡夫一样，不能了知阿拉汉的心之行境。

Itibhavābhavatañca vītivattoti yasmā bhavoti sampatti, abhavoti vipatti. Tathā bhavoti vuddhi, abhavoti hāni. Bhavoti vā sassataṃ, abhavoti ucchedo. Bhavoti vā puññaṃ, abhavoti pāpaṃ. Bhavoti vā sugati, abhavoti duggati. Bhavoti vā khuddako, abhavoti mahanto. Tasmā yā sā sampattivipattivuḍḍhihānisassatucchedapuññapāpasugatiduggati- khuddakamahantaupapattibhavānaṃ vasena iti anekappakārā bhavābhavatā vuccati. Catūhipi ariyamaggehi yathāsambhavaṃ tena tena nayena taṃ itibhavābhavatañca vītivatto atikkanto hoti. Atthavasena vibhatti vipariṇāmetabbā. Taṃ vigatabhayanti taṃ evarūpaṃ yathāvuttaguṇasamannāgataṃ khīṇāsavaṃ cittakopābhāvato itibhavābhavasamatikkamato ca bhayahetuvigamena vigatabhayaṃ, vivekasukhena aggaphalasukhena ca sukhiṃ, vigatabhayattā eva asokaṃ. Devā nānubhavanti dassanāyāti adhigatamagge ṭhapetvā sabbepi upapattidevā vāyamantāpi cittacāradassanavasena dassanāya daṭṭhuṃ nānubhavanti na abhisambhuṇanti na sakkonti, pageva manussā. Sekkhāpi hi puthujjanā viya arahato cittappavattiṃ na jānanti.

293第十经注释结束。

Dasamasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.

294目支邻陀品注释结束。

Niṭṭhitā ca mucalindavaggavaṇṇanā.