10. 刀杖品义注
1第九品 恶品
9. Pāpavaggo
2一、小衣片婆罗门的故事
1. Cūḷekasāṭakabrāhmaṇavatthu
1「应急速作善」这句教导，是世尊住在祇园精舍时，针对小衣片婆罗门而说的。
Abhittharethakalyāṇeti imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto cūḷekasāṭakabrāhmaṇaṃ ārabbha kathesi.
2过去，在毗婆尸佛（具足十力者）的时代，有一位叫做‘大一片衣’的婆罗门；而现在的这位，在舍卫城被称为‘小衣片’。他只有一件下衣，他的妻子也只有一件。两人总共只有一件外衣，要出门时，要么婆罗门穿，要么他的妻子穿。有一天，寺院公布了有说法的集会，婆罗门就问妻子：‘夫人，寺院已经通告说法了，你是白天去听，还是晚上去？因为只有一件外衣，我们没法一起去。’妻子说：‘夫君，我白天去。’就穿上那件外衣出门了。婆罗门白天就在家里待着，到了晚上，他才去寺院，坐在世尊面前聆听法义。那时，他全身被五种喜悦所遍满。他生起了供养世尊的念头，心里想：‘要是我把这件外衣布施出去，那我和妻子就都没有外衣可穿了。’于是，他心里生起了一千次悭吝的念头，然后又生起一次信心。信心被悭吝压倒后，又生起一千次悭吝。就这样，强烈的悭吝心仿佛绑住并控制了他，一再地把信心排挤开。他就在这样‘我要布施’、‘我不布施’的反复思量中，度过了初夜，来到了中夜。中夜里他还是没能布施出去。到了后夜，他心里想：‘我的信心和悭吝交战到现在，两夜都已经过去了。我这个越来越强盛的悭吝心，会让我将来连在四恶道中想要抬起头来都不可能，我一定要布施！’他终于降服了那一千次的悭吝，让信心成为主导，拿起外衣放到世尊的脚前，然后高声地喊了三遍：‘我战胜了！我战胜了！’
Vipassidasabalassa kālasmiñhi mahāekasāṭakabrāhmaṇo nāma ahosi, ayaṃ pana etarahi sāvatthiyaṃ cūḷekasāṭako nāma. Tassa hi eko nivāsanasāṭako ahosi, brāhmaṇiyāpi eko. Ubhinnampi ekameva pārupanaṃ, bahi gamanakāle brāhmaṇo vā brāhmaṇī vā taṃ pārupati. Athekadivasaṃ vihāre dhammassavane ghosite brāhmaṇo āha – ‘‘bhoti dhammassavanaṃ ghositaṃ, kiṃ divā dhammassavanaṃ gamissasi, udāhu rattiṃ. Pārupanassa hi abhāvena na sakkā amhehi ekato gantu’’nti. Brāhmaṇī, ‘‘sāmi, ahaṃ divā gamissāmī’’ti sāṭakaṃ pārupitvā agamāsi. Brāhmaṇo divasabhāgaṃ gehe vītināmetvā rattiṃ gantvā satthu purato nisinnova dhammaṃ assosi. Athassa sarīraṃ pharamānā pañcavaṇṇā pīti uppajji. So satthāraṃ pūjitukāmo hutvā ‘‘sace imaṃ sāṭakaṃ dassāmi, neva brāhmaṇiyā, na mayhaṃ pārupanaṃ bhavissatī’’ti cintesi. Athassa maccheracittānaṃ sahassaṃ uppajji, punekaṃ saddhācittaṃ uppajji. Taṃ abhibhavitvā puna maccherasahassaṃ uppajji. Itissa balavamaccheraṃ bandhitvā gaṇhantaṃ viya saddhācittaṃ paṭibāhatiyeva. Tassa ‘‘dassāmi, na dassāmī’’ti cintentasseva paṭhamayāmo apagato, majjhimayāmo sampatto. Tasmimpi dātuṃ nāsakkhi. Pacchimayāme sampatte so cintesi – ‘‘mama saddhācittena maccheracittena ca saddhiṃ yujjhantasseva dve yāmā vītivattā, idaṃ mama ettakaṃ maccheracittaṃ vaḍḍhamānaṃ catūhi apāyehi sīsaṃ ukkhipituṃ na dassati, dassāmi na’’nti. So maccherasahassaṃ abhibhavitvā saddhācittaṃ purecārikaṃ katvā sāṭakaṃ ādāya satthu pādamūle ṭhapetvā ‘‘jitaṃ me, jitaṃ me’’ti tikkhattuṃ mahāsaddamakāsi.
3当时，憍萨罗国的波斯匿王也在场听法，他听到叫声后就说：‘去问问他，他到底胜了什么？’王差前去询问后，他便把事情禀告了。国王听了以后说：‘这个婆罗门做了件很难做到的事，我要赏赐他。’于是送给他一套衣服。他把那套衣服又布施给了如来。接着，国王又赏了两套、四套、八套、十六套，这样成倍地增加。那些赏赐他也全都布施给了如来。于是，国王又赐给他三十二套衣服。婆罗门为了避免别人批评他‘只会把得到的布施出去，自己一点不用’，于是从中拿了一套给自己，一套给妻子，总共留下两套，其余三十套全部布施给了如来。不过，国王在他这样连续七次布施之后，还是想再布施给他。先前那位‘大一片衣’婆罗门是在得到六十四套衣服时，从中拿了两套；而这位则是在得到三十二套时，拿了两套。国王命令侍从说：‘喂，这个婆罗门做了很难做到的事，去把我后宫里的两条毛毯取来。’侍从照办了。国王赐给他两条价值十万钱的毛毯。婆罗门心想：‘这么贵重的东西不配用在我身上，只适合用在佛陀的教法中。’于是，他就把一条毛毯挂在香室（世尊的房间）里世尊床座的上方做成了华盖；另一条则挂在自己家中，经常供养的那位比丘用餐的地方，也做成了华盖。傍晚时分，国王去世尊那儿，认出了那条毛毯，就问：‘尊者，这是谁作的供养？’比丘回答：‘是那个小衣片婆罗门供养的。’国王说：‘这个婆罗门净信的地方，也正是我所净信的啊。’接着，国王说：‘赐给他四头象、四匹马、四千个咖哈巴那钱、四个妻子、四个婢女、四个男仆、四个优良的村庄。’就这样，凡事都以四为单位，甚至每一百样东西也都是四件四件地赐予，所以称作‘一切四事’，全部赏赐给了他。
Rājā pasenadi kosalo dhammaṃ suṇanto taṃ saddaṃ sutvā ‘‘pucchatha naṃ, kiṃ kira tena jita’’nti āha. So rājapurisehi pucchito tamatthaṃ ārocesi. Taṃ sutvā rājā ‘‘dukkaraṃ kataṃ brāhmaṇena, saṅgahamassa karissāmī’’ti ekaṃ sāṭakayugaṃ dāpesi. So tampi tathāgatasseva adāsi. Puna rājā dve cattāri aṭṭha soḷasāti dviguṇaṃ katvā dāpesi. So tānipi tathāgatasseva adāsi. Athassa rājā dvattiṃsa yugāni dāpesi. Brāhmaṇo ‘‘attano aggahetvā laddhaṃ laddhaṃ vissajjesiyevā’’ti vādamocanatthaṃ tato ekaṃ yugaṃ attano, ekaṃ brāhmaṇiyāti dve yugāni gahetvā tiṃsa yugāni tathāgatasseva adāsi. Rājā pana tasmiṃ sattakkhattumpi dadante puna dātukāmoyeva ahosi. Pubbe mahāekasāṭako catusaṭṭhiyā sāṭakayugesu dve aggahesi, ayaṃ pana dvattiṃsāya laddhakāle dve aggahesi. Rājā purise āṇāpesi – ‘‘dukkaraṃ bhaṇe brāhmaṇena kataṃ, antepure mama dve kambalāni āharāpeyyāthā’’ti. Te tathā kariṃsu. Rājā satasahassagghanake dve kambale dāpesi. Brāhmaṇo ‘‘na ime mama sarīre upayogaṃ arahanti, buddhasāsanasseva ete anucchavikā’’ti ekaṃ kambalaṃ antogandhakuṭiyaṃ satthu sayanassa upari vitānaṃ katvā bandhi, ekaṃ attano ghare nibaddhaṃ bhuñjantassa bhikkhuno bhattakiccaṭṭhāne vitānaṃ katvā bandhi. Rājā sāyanhasamaye satthu santikaṃ gantvā taṃ kambalaṃ sañjānitvā, ‘‘bhante, kena pūjā katā’’ti pucchitvā ‘‘ekasāṭakenā’’ti vutte ‘‘brāhmaṇo mama pasādaṭṭhāneyeva pasīdatī’’ti vatvā ‘‘cattāro hatthī cattāro asse cattāri kahāpaṇasahassāni catasso itthiyo catasso dāsiyo cattāro purise caturo gāmavare’’ti evaṃ yāva sabbasatā cattāri cattāri katvā sabbacatukkaṃ nāma assa dāpesi.
4比丘们在法堂里议论纷纷：‘啊，这个小衣片婆罗门的业真是稀有啊！就在那么一瞬间，就得到了“一切四事”的赏赐，今天造的善业当天就感得了果报。’世尊过来后，问道：‘比丘们，你们现在聚在一起谈论什么事呢？’他们回答：‘是这样这样的事。’世尊说：‘比丘们，如果这个小衣片婆罗门能在初夜时就布施给我，他将会得到“一切十六事”（全套十六样的赏赐）；如果他在中夜时布施，就会得到“一切八事”（全套八样的赏赐）。但因为他是经过内心强烈挣扎，直到后夜才布施，所以只得到了“一切四事”（每样四件的赏赐）。行善的人不该让已经生起的善心消失，应该在它生起的那一刻就立刻行动。因为拖延才做的善业，在给予成就时，也同样慢吞吞地给予。所以，应当在善心生起的紧跟着的当下就去行善。’世尊这样开示后，接着联结法义而说法，说了这首偈颂：
Bhikkhū dhammasabhāyaṃ kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ – ‘‘aho acchariyaṃ cūḷekasāṭakassa kammaṃ, taṃmuhuttameva sabbacatukkaṃ labhi, idāni katena kalyāṇakammena ajjameva vipāko dinno’’ti. Satthā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte, ‘‘bhikkhave, sacāyaṃ ekasāṭako paṭhamayāme mayhaṃ dātuṃ asakkhissa, sabbasoḷasakaṃ alabhissa. Sace majjhimayāme asakkhissa, sabbaṭṭhakaṃ alabhissa . Balavapacchimayāme dinnattā panesa sabbacatukkaṃ labhi. Kalyāṇakammaṃ karontena hi uppannaṃ cittaṃ ahāpetvā taṅkhaṇaññeva kātabbaṃ. Dandhaṃ kataṃ kusalañhi sampattiṃ dadamānaṃ dandhameva dadāti, tasmā cittuppādasamanantarameva kalyāṇakammaṃ kātabba’’nti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
116第116颂。
116.
6「应当赶快行善，防止心向恶；」
‘‘Abhittharetha kalyāṇe, pāpā cittaṃ nivāraye;
7因为迟缓行福的人，心会乐于恶中。
Dandhañhi karoto puññaṃ, pāpasmiṃ ramatī mano’’ti.
8这里，「应急速」(abhittharetha)意指应当急速、快速地去做。因为在家人如果生起这样的念头：「我要在筹饭等布施中做某种善」，就应当不让别人得到机会，而赶急赶忙地说「我先，我先」地去做。如果出家人正在行亲教师义务等，也不应让别人得到机会，而须赶急赶忙地说「我先，我先」地去做。「心向恶」(pāpā cittaṃ)：应当全力制止心，使心远离身恶行等恶业，或远离不善心的生起。「迟缓行福者」(dandhañhi karoto)：如果有人像在泥泞路上行走一样，慢吞吞地造作福业，心里想着「我要布施？还是不布施？我能成功吗？不行……」，他的恶便得到机会，就像那只有一片衣的人的一千次悭吝那样。这么一来，他的心便乐于恶中。因为在造作善业的时候，心才会乐于善，一旦从善业中脱离，心就只会倾向恶了。
Tattha abhittharethāti turitaturitaṃ sīghasīghaṃ kareyyāti attho. Gihinā vā hi ‘‘salākabhattadānādīsu kiñcideva kusalaṃ karissāmī’’ti citte uppanne yathā aññe okāsaṃ na labhanti, evaṃ ‘‘ahaṃ pure, ahaṃ pure’’ti turitaturitameva kātabbaṃ. Pabbajitena vā upajjhāyavattādīni karontena aññassa okāsaṃ adatvā ‘‘ahaṃ pure, ahaṃ pure’’ti turitaturitameva kātabbaṃ. Pāpā cittanti kāyaduccaritādipāpakammato vā akusalacittuppādato vā sabbathāmena cittaṃ nivāraye. Dandhañhi karototi yo pana ‘‘dassāmi, na dassāmi sampajjissati nu kho me, no’’ti evaṃ cikkhallamaggena gacchanto viya dandhaṃ puññaṃ karoti, tassa ekasāṭakassa viya maccherasahassaṃ pāpaṃ okāsaṃ labhati. Athassa pāpasmiṃ ramatī mano, kusalakammakaraṇakāleyeva hi cittaṃ kusale ramati, tato muccitvā pāpaninnameva hotīti.
9在偈颂结束时，许多人证得了入流果等果位。
Gāthāpariyosāne bahū sotāpattiphalādīni pāpuṇiṃsūti.
12小衣片婆罗门的故事 第一。
Cūḷekasāṭakabrāhmaṇavatthu paṭhamaṃ.
132. 谢亚萨卡长老的故事
2. Seyyasakattheravatthu
10「若人作恶……」这一法句的教示，是世尊住在祇园时，因谢亚萨卡长老的事而宣说的。
Pāpañcapurisoti imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto seyyasakattheraṃ ārabbha kathesi.
11他本是拉鲁达伊长老的同住比丘。有一次，他心里生起不乐，便告诉了长老，长老就怂恿他去做第一僧残的业。从此，每当不乐生起，他就去造作那件事。世尊听到他的行为后，把他叫来问道：「听说你做了这样的事？」他回答：「是的，世尊。」世尊便以种种方式呵责：「愚人！你为何造作如此沉重的业？这不适合你。」然后制定了学处，并说：「这样的业，在现世和来世都只会带来苦。」接着，世尊把前后义理连结起来，宣说法义，诵出了这首偈颂——
So hi lāḷudāyittherassa saddhivihāriko, attano anabhiratiṃ tassa ārocetvā tena paṭhamasaṅghādisesakamme samādapito uppannuppannāya anabhiratiyā taṃ kammamakāsi (pārā. 234). Satthā tassa kiriyaṃ sutvā taṃ pakkosāpetvā ‘‘evaṃ kira tvaṃ karosī’’ti pucchitvā ‘‘āma, bhante’’ti vutte ‘‘kasmā bhāriyaṃ kammaṃ akāsi, ananucchavikaṃ moghapurisā’’ti nānappakārato garahitvā sikkhāpadaṃ paññāpetvā ‘‘evarūpañhi kammaṃ diṭṭhadhammepi samparāyepi dukkhasaṃvattanikameva hotī’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
117117.
117.
13如果人造了恶，就不该一而再、再而三地去做；
‘‘Pāpañce puriso kayirā, na naṃ kayirā punappunaṃ;
14不要对此生起欲求，因为恶业的积聚只会带来痛苦。
Na tamhi chandaṃ kayirātha, dukkho pāpassa uccayo’’ti.
15它的意思是：如果有人偶尔造了一次恶业，应该在当下立刻反省：“这不适当，很粗重。”而后不再重复去做。就算对这恶行生起了欲望或喜爱，也要把它去除，绝不再做。为什么？因为恶业的积聚是痛苦的。恶业的增长、增多，在现世和来世都只能带来痛苦。
Tassattho – sace puriso sakiṃ pāpakammaṃ kareyya, taṅkhaṇeyeva paccavekkhitvā ‘‘idaṃ appatirūpaṃ oḷārika’’nti na naṃ kayirā punappunaṃ. Yopi tamhi chando vā ruci vā uppajjeyya, tampi vinodetvā na kayirātheva. Kiṃ kāraṇā? Dukkho pāpassa uccayo. Pāpassa hi uccayo vuḍḍhi idhalokepi samparāyepi dukkhameva āvahatīti.
16开示结束时，很多人证得了入流果等圣果。
Desanāvasāne bahū sotāpattiphalādīni pāpuṇiṃsūti.
21谢亚萨卡长老的故事·第二
Seyyasakattheravatthu dutiyaṃ.
22第三 炒米天女的故事
3. Lājadevadhītāvatthu
17“若福”这篇法的开示，是世尊住在祇园时，针对炒米天女而说的。故事发生在王舍城。
Puññañceti imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto lājadevadhītaraṃ ārabbha kathesi. Vatthu rājagahe samuṭṭhitaṃ.
18尊者大迦叶住在毕钵罗窟，入禅那后，第七天出定，用天眼观察托钵乞食的地方，看见一个守护稻田的女子，正拿着稻穗做炒米。他观察她「是有信仰还是无信仰」，知道她「有信仰」；又考虑：「她能不能供养我呢？」明白「这位有信心的良家女子将会供养我，供养之后还会获得极大成就」。于是他披好袈裟，拿着钵，站到稻田附近。那位良家女子一看到长老，就生起清净的信心，全身被五种喜悦充盈，说：「尊者，请您稍等。」便拿着炒米快步走到长老跟前，把炒米放进钵里，五体投地礼敬，发愿说：「尊者，愿我能分享您所证见的法。」长老说：「愿如此。」并为此随喜。她也礼敬了长老，心里忆念着自己所做的布施转身回去。然而，在她沿着田埂返回的路上，一条剧毒的蛇正盘踞在一个洞里。那条蛇没能咬到被袈裟遮盖的长老小腿。而这位女子一边思惟布施的功德，一边走回到那个地方。蛇从洞里出来，咬了她，她当场倒地。她以清净的信心结束生命，化生在三十三天，在一座三十由旬宽的黄金宫殿里，如同从睡梦中醒来，以具足一切庄严、身高三伽浮陀的有身而化生。她下身穿一件十二由旬大的天衣，上身穿一件，有千名天女围绕着。为了显示往昔所造的业，她站在宫殿门口，那里悬挂着盛满金色炒米的金盆，还有金碗作庄严。她观察自己的成就，心想：「我到底是做了什么业，才得到这样的成就呢？」于是用天眼观察，知道：「这个成就，是因为供养我的尊者大迦叶炒米的果报而获得的。」
Āyasmā hi mahākassapo pippaliguhāyaṃ viharanto jhānaṃ samāpajjitvā sattame divase vuṭṭhāya dibbena cakkhunā bhikkhācāraṭṭhānaṃ olokento ekaṃ sālikhettapālikaṃ itthiṃ sālisīsāni gahetvā lāje kurumānaṃ disvā ‘‘saddhā nu kho, assaddhā’’ti vīmaṃsitvā ‘‘saddhā’’ti ñatvā ‘‘sakkhissati nu kho me saṅgahaṃ kātuṃ, no’’ti upadhārento ‘‘visāradā kuladhītā mama saṅgahaṃ karissati, katvā ca pana mahāsampattiṃ labhissatī’’ti ñatvā cīvaraṃ pārupitvā pattamādāya sālikhettasamīpeyeva aṭṭhāsi. Kuladhītā theraṃ disvāva pasannacittā pañcavaṇṇāya pītiyā phuṭṭhasarīrā ‘‘tiṭṭhatha, bhante’’ti vatvā lāje ādāya vegena gantvā therassa patte ākiritvā pañcapatiṭṭhitena vanditvā, ‘‘bhante, tumhehi diṭṭhadhammassa bhāginī assa’’nti patthanaṃ akāsi. Thero ‘‘evaṃ hotū’’ti anumodanamakāsi. Sāpi theraṃ vanditvā attanā dinnadānaṃ āvajjamānā nivatti. Tāya ca pana kedāramariyādāya gamanamagge ekasmiṃ bile ghoraviso sappo nipajji. So therassa kāsāyapaṭicchannaṃ jaṅghaṃ ḍaṃsituṃ nāsakkhi. Itarā dānaṃ āvajjamānā nivattantī taṃ padesaṃ pāpuṇi. Sappo bilā nikkhamitvā taṃ ḍaṃsitvā tattheva pātesi. Sā pasannacittena kālaṃ katvā tāvatiṃsabhavane tiṃsayojanike kanakavimāne suttappabuddhā viya sabbālaṅkārapaṭimaṇḍitena tigāvutena attabhāvena nibbatti. Sā dvādasayojanikaṃ ekaṃ dibbavatthaṃ nivāsetvā ekaṃ pārupitvā accharāsahassaparivutā pubbakammapakāsanatthāya suvaṇṇalājabharitena olambakena suvaṇṇasarakena paṭimaṇḍite vimānadvāre ṭhitā attano sampattiṃ oloketvā ‘‘kiṃ nu kho me katvā ayaṃ sampatti laddhā’’ti dibbena cakkhunā upadhārentī ‘‘ayyassa me mahākassapattherassa dinnalājanissandena sā laddhā’’ti aññāsi.
19她以如此微小的业获得了这样的成就后，心想：“如今我不可再放逸，应当为尊者履行义务与侍奉，让这份成就稳固。”于是，她在清晨就拿着金扫帚和装垃圾的筐，去到长老的住处，打扫干净之后，又备好了饮用水和日用所需。长老看见了，心想：“这大概是某位少年或沙弥做的义务吧。”第二天，她依然像这样做了，长老也同样这样想。到了第三天，长老听到她扫地的声音，又看到从钥匙孔等缝隙照进来的身体光芒，便打开门问：“是谁在扫地？”“是我，尊者，是您的侍者拉阇天女。”“我记得并没有叫这个名字的侍者。”“尊者，我就是先前守护稻田、以清净信心布施炒米、返回途中被蛇咬而死、随后生在三十三天的那个。我依靠尊者您得到了这份成就，现在也还想为您履行义务与侍奉，希望让成就稳固，所以才来到这里，尊者。”“昨天和前天也是你来打扫这个地方、备置饮用水和日用食物的吗？”“是的，尊者。”“你退下吧，天女，你所做的义务就让它作为已完成的义务吧，从今往后不要再到这里来了。”“尊者，请不要赶我走，请您让我为您做义务，让我的成就稳固吧。”“你退下吧，天女，不要让我在未来，给那些拿着彩扇坐在那里说法的法师们落下话柄：‘听说曾有一位天女来为大迦叶长老履行义务与侍奉、备置饮用水和日用所需呢。’从今以后不要来这里，退去。”她一再地恳求：“尊者，请不要赶我走。”长老心想“她不听我的话”，便弹指示意：“你不知道分寸。”她无法在那里停留，便飞升到空中，合掌行礼，哭着说：“尊者，请不要毁掉我所获得的成就，请允许我让它稳固。”
Sā evaṃ parittakena kammena evarūpaṃ sampattiṃ labhitvā ‘‘na dāni mayā pamajjituṃ vaṭṭati, ayyassa vattapaṭivattaṃ katvā imaṃ sampattiṃ thāvaraṃ karissāmī’’ti cintetvā pātova kanakamayaṃ sammajjaniñceva kacavarachaḍḍanakañca pacchiṃ ādāya gantvā therassa pariveṇaṃ sammajjitvā pānīyaparibhojanīyaṃ upaṭṭhāpesi. Thero taṃ disvā ‘‘kenaci daharena vā sāmaṇerena vā vattaṃ kataṃ bhavissatī’’ti sallakkhesi. Sā dutiyadivasepi tatheva akāsi, theropi tatheva sallakkhesi. Tatiyadivase pana thero tassā sammajjanisaddaṃ sutvā tālacchiddādīhi ca paviṭṭhaṃ sarīrobhāsaṃ disvā dvāraṃ vivaritvā ‘‘ko esa sammajjatī’’ti pucchi. ‘‘Ahaṃ, bhante, tumhākaṃ upaṭṭhāyikā lājadevadhītā’’ti. ‘‘Nanu mayhaṃ evaṃnāmikā upaṭṭhāyikā nāma natthī’’ti. ‘‘Ahaṃ, bhante, sālikhettaṃ rakkhamānā lāje datvā pasannacittā nivattantī sappena daṭṭhā kālaṃ katvā tāvatiṃsadevaloke uppannā, mayā ayyaṃ nissāya ayaṃ sampatti laddhā, idānipi tumhākaṃ vattapaṭivattaṃ katvā ‘sampattiṃ thāvaraṃ karissāmī’ti āgatāmhi, bhante’’ti. ‘‘Hiyyopi parepi tayāvetaṃ ṭhānaṃ sammajjitaṃ, tayāva pānīyabhojanīyaṃ upaṭṭhāpita’’nti. ‘‘Āma, bhante’’ti. ‘‘Apehi devadhīte, tayā kataṃ vattaṃ kataṃva hotu, ito paṭṭhāya imaṃ ṭhānaṃ mā āgamī’’ti. ‘‘Bhante, mā maṃ nāsetha, tumhākaṃ vattaṃ katvā sampattiṃ me thiraṃ kātuṃ dethā’’ti. ‘‘Apehi devadhīte, mā maṃ anāgate cittabījaniṃ gahetvā nisinnehi dhammakathikehi ‘mahākassapattherassa kira ekā devadhītā āgantvā vattapaṭivattaṃ katvā pānīyaparibhojanīyaṃ upaṭṭhāpesī’ti vattabbataṃ kari, ito paṭṭhāya idha mā āgami, paṭikkamā’’ti. Sā ‘‘mā maṃ, bhante, nāsethā’’ti punappunaṃ yāciyeva. Thero ‘‘nāyaṃ mama vacanaṃ suṇātī’’ti cintetvā ‘‘tuvaṃ pamāṇaṃ na jānāsī’’ti accharaṃ pahari. Sā tattha saṇṭhātuṃ asakkontī ākāse uppatitvā añjaliṃ paggayha, ‘‘bhante, mayā laddhasampattiṃ mā nāsetha, thāvaraṃ kātuṃ dethā’’ti rodantī ākāse aṭṭhāsi.
20世尊正坐在祇园精舍的香室中，听到她哭泣的声音，便放出光明，如同亲自现身在眼前对那位天女说话一般，说道：“天女，我的儿子迦叶的责任，唯在于防护和抑制；而对于那些希求福德的人来说，他们的责任，唯在于了知‘这便是我们的利益所在’之后去修福。因为修福，在此世间和他世，确实是快乐的事啊。”这样建立了前后的连结后，世尊为了开示法义，说了这首偈颂：
Satthā jetavane gandhakuṭiyaṃ nisinnova tassā roditasaddaṃ sutvā obhāsaṃ pharitvā devadhītāya sammukhe nisīditvā kathento viya ‘‘devadhīte mama puttassa kassapassa saṃvarakaraṇameva bhāro, puññatthikānaṃ pana ‘ayaṃ no attho’ti sallakkhetvā puññakaraṇameva bhāro. Puññakaraṇañhi idha ceva samparāye ca sukhamevā’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
118118.
118.
22“若人应行善积福，就应当时常作、反复作；
‘‘Puññañce puriso kayirā, kayirā naṃ punappunaṃ;
23对此福应当生起欣求的欲乐，因为福德的增长确实是快乐的。”
Tamhi chandaṃ kayirātha, sukho puññassa uccayo’’ti.
24它的意思是：如果一个人应行善积福，就不要因为“我已经做过一次福德了，这样就够了”而感到厌倦，应当反复不断地去做。即使在暂时没有造作的时刻，也应当对此福德心生欣求的欲（chanda）、意乐与精勤。为什么呢？因为“福德的增长是快乐的”。也就是说，福德的积聚、增长，因为它能带来此世和他世的快乐，所以称为乐。
Tassattho – sace puriso puññaṃ kareyya, ‘‘ekavāraṃ me puññaṃ kataṃ, alaṃ ettāvatā’’ti anoramitvā punappunaṃ karotheva. Tassa akaraṇakkhaṇepi tamhi puññe chandaṃ ruciṃ ussāhaṃ karotheva. Kiṃ kāraṇā? Sukho puññassa uccayo. Puññassa hi uccayo vuḍḍhi idhalokaparalokasukhāvahanato sukhoti.
25开示终了时，那位天女就站在四十五由旬的高空上，证得了入流果。
Desanāvasāne devadhītā pañcacattālīsayojanamatthake ṭhitāva sotāpattiphalaṃ pāpuṇīti.
32拉阇天女事 第三。
Lājadevadhītāvatthu tatiyaṃ.
33给孤独长者的事迹
4. Anāthapiṇḍikaseṭṭhivatthu
26“恶人照样见吉祥”这一句法教，是导师住在祇园精舍时，针对给孤独长者而开示的。
Pāpopipassatī bhadranti imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto anāthapiṇḍikaṃ ārabbha kathesi.
27给孤独长者为了精舍，在佛陀教法中散去了五十四俱胝的财富。每当世尊住在祇园精舍时，他每天都会去那里三次做大侍奉。他去的时候，从来没有空手去过，心里总想着：“沙弥们和年轻比丘们会不会注意我手里带了什么呢？”早晨去的时候，他会让人带着粥；吃完早饭后，他带着酥、鲜奶油等药食；傍晚时分，则让人带上花、香、涂香和衣物等。他就这样每天不间断地行布施，守护戒律。但后来，他的财富渐渐耗尽了。那些靠借贷经商为生的人，从他手里借走了十八俱胝财富；他家祖上传下来的十八俱胝金币，原本藏在河岸边，因为堤岸被水冲毁，全都流进了大海。就这样，他的财富逐渐消尽。即便如此，他依然对僧伽行布施，只是已经没办法再像以前那样做得精美丰厚了。
Anāthapiṇḍiko hi vihārameva uddissa catupaṇṇāsakoṭidhanaṃ buddhasāsane vikiritvā satthari jetavane viharante devasikaṃ tīṇi mahāupaṭṭhānāni gacchati, gacchanto ca ‘‘kiṃ nu kho ādāya āgatoti sāmaṇerā vā daharā vā hatthampi me olokeyyu’’nti tucchahattho nāma na gatapubbo. Pātova gacchanto yāguṃ gāhāpetvāva gacchati, katapātarāso sappinavanītādīni bhesajjāni. Sāyanhasamaye mālāgandhavilepanavatthādīni gāhāpetvā gacchati. Evaṃ niccakālameva divase divase dānaṃ datvā sīlaṃ rakkhati. Aparabhāge dhanaṃ parikkhayaṃ gacchati. Vohārūpajīvinopissa hatthato aṭṭhārasakoṭidhanaṃ iṇaṃ gaṇhiṃsu, kulasantakāpissa aṭṭhārasahiraññakoṭiyo, nadītīre nidahitvā ṭhapitā udakena kūle bhinne mahāsamuddaṃ pavisiṃsu. Evamassa anupubbena dhanaṃ parikkhayaṃ agamāsi. So evaṃbhūtopi saṅghassa dānaṃ detiyeva, paṇītaṃ pana katvā dātuṃ na sakkoti.
28有一天，导师问他：“居士，你家里现在还布施吗？”他回答说：“在布施的，尊者，但只是碎米粥加酸粥而已。”导师便对他说：“居士，你不要想‘我布施的东西太粗劣’。只要心意殊胜，供养佛陀等圣者的布施，根本没有什么粗劣可言。况且，你是在向八种圣者布施；而我在身为鞞罗摩的时候，曾将整个阎浮提都犁开一遍，开展大施，却连一个归依三宝的人也找不到。应受供养的对象就是如此难得。所以，你千万不要想‘我的布施很粗劣’。”说完，便为他说了《鞞罗摩经》（增支部 9.20）。那时候，住在他家第四道门楼上的那位天神，每当导师及导师的声闻弟子们走进那栋房子时，因为承受不了他们的威光，就想离间长者，让他们不再进来。在长者还富贵的时候，她找不到机会说什么；现在她心想“这人穷了，应该会听我的话”，便在夜里进入长者华丽的卧室，站在空中。长者看见她，问：“你是谁？”她答道：“我是守护你第四道门楼的天神，特地来给你忠告。”长者说：“那你就说吧。”天神说：“大长者，你不为将来考虑，一味地把大量财富撒在沙门乔达摩的教法里。现在变穷了，却还是不肯放弃。照这样下去，再过几天，你连衣食都得不到了。沙门乔达摩对你有什么用？你布施得太过度了，该收手了，去经营营生，把家业重新稳定下来。”长者问：“这就是你要给我的忠告吗？”天神说：“是的，长者。”长者说：“走吧，像你这样的天神，哪怕有上百、上千、十万个，也动摇不了我。你说的话完全不该说。你住在我家里要做什么？赶快从我家出去！”那位入流圣弟子的话一说完，天神便待不住了，带着她的孩子们离开了。离开后，她找不到安身之处，便去见守护城市的天子，把自己犯的过错说了，恳求道：“来，带我去长者那里，让我求得原谅，再给我一个住处吧。”那位天子拒绝说：“你说的话太不该了，我不敢带你去见他。”天神又去找四大王，同样被拒绝，于是她去找帝释天王，把经过说了一遍，恳求说：“天王，我找不到安身处，牵着孩子们到处流荡，无依无靠，请您给我一个住处吧。”她这样再三恳求。
So ekadivasaṃ satthārā ‘‘dīyati pana te, gahapati, kule dāna’’nti vutte ‘‘dīyati, bhante, tañca kho kaṇājakaṃ bilaṅgadutiya’’nti āha. Atha naṃ satthā, ‘‘gahapati, ‘lūkhaṃ dānaṃ demī’ti mā cintayi. Cittasmiñhi paṇīte buddhādīnaṃ dinnadānaṃ lūkhaṃ nāma natthi, apica tvaṃ aṭṭhannaṃ ariyapuggalānaṃ dānaṃ desi, ahaṃ pana velāmakāle sakalajambudīpaṃ unnaṅgalaṃ katvā mahādānaṃ pavattayamānopi tisaraṇagatampi kañci nālatthaṃ, dakkhiṇeyyā nāma evaṃ dullabhā. Tasmā ‘lūkhaṃ me dāna’nti mā cintayī’’ti vatvā velāmasuttamassa (a. ni. 9.20) kathesi. Athassa dvārakoṭṭhake adhivatthā devatā satthari ceva satthusāvakesu ca gehaṃ pavisantesu tesaṃ tejena saṇṭhātuṃ asakkontī, ‘‘yathā ime imaṃ gehaṃ na pavisanti, tathā gahapatiṃ paribhindissāmī’’ti taṃ vattukāmāpi issarakāle kiñci vattuṃ nāsakkhi, idāni ‘‘panāyaṃ duggato gaṇhissati me vacana’’nti rattibhāge seṭṭhissa sirigabbhaṃ pavisitvā ākāse aṭṭhāsi. Atha seṭṭhi naṃ disvā ‘‘ko eso’’ti āha. Ahaṃ te mahāseṭṭhi catutthadvārakoṭṭhake adhivatthā devatā, tuyhaṃ ovādadānatthāya āgatāti. Tena hi ovadehīti. Mahāseṭṭhi tayā pacchimakālaṃ anoloketvāva samaṇassa gotamassa sāsane bahuṃ dhanaṃ vippakiṇṇaṃ, idāni duggato hutvāpi taṃ na muñcasiyeva, evaṃ vattamāno katipāheneva ghāsacchādanamattampi na labhissasi , kiṃ te samaṇena gotamena, atipariccāgato oramitvā kammante payojento kuṭumbaṃ saṇṭhāpehīti. Ayaṃ me tayā dinnaovādoti. Āma, seṭṭhīti. Gaccha, nāhaṃ tādisīnaṃ satenapi sahassenapi satasahassenapi sakkā kampetuṃ, ayuttaṃ te vuttaṃ, kaṃ tayā mama gehe vasamānāya, sīghaṃ sīghaṃ me gharā nikkhamāhīti. Sā sotāpannassa ariyasāvakassa vacanaṃ sutvā ṭhātuṃ asakkontī dārake ādāya nikkhami, nikkhamitvā ca pana aññattha vasanaṭṭhānaṃ alabhamānā ‘‘seṭṭhiṃ khamāpetvā tattheva vasissāmī’’ti nagarapariggāhakaṃ devaputtaṃ upasaṅkamitvā attanā katāparādhaṃ ācikkhitvā ‘‘ehi, maṃ seṭṭhissa santikaṃ netvā khamāpetvā vasanaṭṭhānaṃ dāpehī’’ti āha. So ‘‘ayuttaṃ tayā vuttaṃ, nāhaṃ tassa santikaṃ gantuṃ ussahāmī’’ti taṃ paṭikkhipi. Sā catunnaṃ mahārājānaṃ santikaṃ gantvā tehipi paṭikkhittā sakkaṃ devarājānaṃ upasaṅkamitvā taṃ pavattiṃ ācikkhitvā, ‘‘ahaṃ, deva, vasanaṭṭhānaṃ alabhamānā dārake hatthena gahetvā anāthā vicarāmi, vasanaṭṭhānaṃ me dāpehī’’ti suṭṭhutaraṃ yāci.
29帝释天王便对她说：“为了你的事，我也无法去对长者说什么。不过，我给你指点一个办法。”天神说：“好的，天王，请说吧。”帝释说：“你去化装成长者管事人的模样，拿着长者的信据，用你自己的神通力把那笔被靠经商为生者借去的十八俱胝财富清理收回，填满那些空库；冲入大海的十八俱胝财富还在，另外在某某地方也还有无主的十八俱胝财富，你把这些全部收集起来，把那些空库填满。做完这些惩罚性的苦差后，再去请求他的原谅。”天神说：“好的，天王。”便按照他所说的，一一办妥。之后，她再度去照亮那间华丽的卧室，站在空中。当长者问“你是谁”时，她说：“我是住在你第四道门楼上的愚痴天神。因为愚痴，先前对您说了那些话，请您原谅我。我已经遵照帝释的话，集齐了五十四俱胝财富，填满空库，做了惩罚性的苦差。因为无处安身，我正受苦呢。”给孤独听了心想：“这位天神说‘也做了惩罚性的苦差’，还承认了自己的过失，我要带她去见正自觉者。”于是便带她来到导师面前，禀报了天神所做的事。天神跪倒在世尊足下，顶礼后说：“尊者，我因愚痴，不知您的功德，说了恶语，请您原谅我。”她得到了世尊的原谅，也得到了大长者的原谅。导师为了用善恶业的果报来教导长者和天神，说道：“居士，在这世间，一个恶人，在他所作的恶业还没有成熟的时候，他也能看到好事；一旦他的恶业成熟了，那时恶人就只会看见恶事。一个善人，在他所作的善业还没有成熟的时候，他也会看到种种坏事；一旦他的善业成熟了，那时善人就只会看见好事。”说完，他结合事情的因缘，开示法义，诵出了这些偈颂：
Atha naṃ so ‘‘ahampi tava kāraṇā seṭṭhiṃ vattuṃ na sakkhissāmi, ekaṃ pana te upāyaṃ kathessāmī’’ti āha. Sādhu, deva, kathehīti. Gaccha, seṭṭhino āyuttakavesaṃ gahetvā seṭṭhissa hatthato paṇṇaṃ āropetvā vohārūpajīvīhi gahitaṃ aṭṭhārasakoṭidhanaṃ attano ānubhāvena sodhetvā tucchagabbhe pūretvā mahāsamuddaṃ paviṭṭhaṃ aṭṭhārasakoṭidhanaṃ atthi, aññampi asukaṭṭhāne nāma assāmikaṃ aṭṭhārasakoṭidhanaṃ atthi, taṃ sabbaṃ saṃharitvā tassa tucchagabbhe pūretvā daṇḍakammaṃ katvā khamāpehīti. Sā ‘‘sādhu, devā’’ti vuttanayeneva taṃ sabbaṃ katvā puna tassa sirigabbhaṃ obhāsayamānā ākāse ṭhatvā ‘‘ko eso’’ti vutte ahaṃ te catutthadvārakoṭṭhake adhivatthā andhabāladevatā, mayā andhabālatāya yaṃ tumhākaṃ santike kathitaṃ, taṃ me khamatha. Sakkassa hi me vacanena catupaṇṇāsakoṭidhanaṃ saṃharitvā tucchagabbhapūraṇaṃ daṇḍakammaṃ kataṃ, vasanaṭṭhānaṃ alabhamānā kilamāmīti. Anāthapiṇḍiko cintesi – ‘‘ayaṃ devatā ‘daṇḍakammañca me kata’nti vadati, attano ca dosaṃ paṭijānāti, sammāsambuddhassa naṃ dassessāmī’’ti. So taṃ satthu santikaṃ netvā tāya katakammaṃ sabbaṃ ārocesi. Devatā satthu pādesu sirasā nipatitvā, ‘‘bhante, yaṃ mayā andhabālatāya tumhākaṃ guṇe ajānitvā pāpakaṃ vacanaṃ vuttaṃ, taṃ me khamathā’’ti satthāraṃ khamāpetvā mahāseṭṭhiṃ khamāpesi. Satthā kalyāṇapāpakānaṃ kammānaṃ vipākavasena seṭṭhiñceva devatañca ovadanto ‘‘idha, gahapati, pāpapuggalopi yāva pāpaṃ na paccati, tāva bhadrampi passati. Yadā panassa pāpaṃ paccati, tadā pāpameva passati. Bhadrapuggalopi yāva bhadraṃ na paccati, tāva pāpāni passati. Yadā panassa bhadraṃ paccati, tadā bhadrameva passatī’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imā gāthā abhāsi –
119第119偈。
119.
31“恶人也能看到好事，只要他的恶业还未成熟；
‘‘Pāpopi passatī bhadraṃ, yāva pāpaṃ na paccati;
32一旦恶业成熟时，恶人就会看见种种恶事。”
Yadā ca paccatī pāpaṃ, atha pāpo pāpāni passati.
120一百二十。
120.
34善人也会见到恶，只要善业还没成熟。
‘‘Bhadropi passatī pāpaṃ, yāva bhadraṃ na paccati;
35一旦善业成熟了，善人就只见善事。
Yadā ca paccatī bhadraṃ, atha bhadro bhadrāni passatī’’ti.
36其中，「恶人」（pāpo）就是指因为身恶行等而具足恶业的人。这样的人，当他在享用过去善行威力所带来的快乐时，也能见到吉祥物。「只要恶业未成熟」（yāva pāpaṃ na paccati）意思是：只要那个恶业还没在现世或来世给出果报。但是，一旦那个恶业在现世或来世给出了果报——在现世遭遇各种刑罚，来世遭受恶道之苦——那时，这个恶人就只会见到各种恶事。第二偈里，「善人」（bhadro）指因为身善行等而具足善业的人。这样的人，当他在承受过去恶行威力所带来的痛苦时，也能见到各种恶事。「只要善业未成熟」（yāva bhadraṃ na paccati）意思是：只要那个善业还没在现世或来世给出果报。但是，一旦那个善业给出了果报——在现世享受利养、恭敬等快乐，来世享受天界成就的快乐——那时，这个善人就只会见到各种善事。
Tattha pāpoti kāyaduccaritādinā pāpakammena yuttapuggalo. Sopi hi purimasucaritānubhāvena nibbattaṃ sukhaṃ anubhavamāno bhadrampi passati. Yāva pāpaṃ na paccatīti yāvassa taṃ pāpakammaṃ diṭṭhadhamme vā samparāye vā vipākaṃ na deti. Yadā panassa taṃ diṭṭhadhamme vā samparāye vā vipākaṃ deti, atha diṭṭhadhamme vividhā kammakāraṇā, samparāye ca apāyadukkhaṃ anubhonto so pāpo pāpāniyeva passati. Dutiyagāthāyapi kāyasucaritādinā bhadrakammena yutto bhadro. Sopi hi purimaduccaritānubhāvena nibbattaṃ dukkhaṃ anubhavamāno pāpaṃ passati. Yāva bhadraṃ na paccatīti yāvassa taṃ bhadraṃ kammaṃ diṭṭhadhamme vā samparāye vā vipākaṃ na deti. Yadā pana taṃ vipākaṃ deti, atha diṭṭhadhamme lābhasakkārādisukhaṃ, samparāye ca dibbasampattisukhaṃ anubhavamāno so bhadro bhadrāniyeva passatīti.
37开示结束时，那位天神证得了入流果，在场的会众也都在这次法教中获得了利益。
Desanāvasāne sā devatā sotāpattiphale patiṭṭhahi, sampattaparisāyapi sātthikā dhammadesanā ahosīti.
46给孤独长者事 第四。
Anāthapiṇḍikaseṭṭhivatthu catutthaṃ.
47第五 不护持资具的比丘事。
5. Asaññataparikkhārabhikkhuvatthu
38世尊在祇园居住时，针对一位不护持资具的比丘，开示了‘莫轻视恶’这个法语。
Māvamaññetha pāpassāti imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto ekaṃ asaññataparikkhāraṃ bhikkhuṃ ārabbha kathesi.
39据说那位比丘使用床、椅等类资具后，就扔在露天。资具因为雨淋、日晒、白蚁等而毁坏。比丘们对他说：“贤友，资具应当收拾好，不是吗？”他却说：“贤友，我做的只是小事，这东西没有心，没有胆汁。”还是照旧那样做。比丘们把他的行为禀告给世尊。世尊传唤他，问：“比丘，你真的这样做吗？”那位比丘虽然被世尊询问，也一样轻视地说：“世尊，我做的只是小事，它没有心，没有胆汁。”于是世尊对他说道：“比丘不应该这样做，恶业不能因为是‘小事’就小看。就像放在露天的敞口容器，下雨时虽然一滴水不可能让它立刻装满，但是不断地雨滴落进去，就一定会满。同样，造恶的人会逐渐地积累成一大堆恶业。”这样将义理连贯起来开示法义时，诵出了下面这首偈颂：
So kira yaṃ kiñci mañcapīṭhādibhedaṃ parikkhāraṃ bahi paribhuñjitvā tattheva chaḍḍeti. Parikkhāro vassenapi ātapenapi upacikādīhipi vinassati. So bhikkhūhi ‘‘nanu, āvuso, parikkhāro nāma paṭisāmitabbo’’ti vutte ‘‘appakaṃ mayā kataṃ, āvuso, etaṃ, na etassa cittaṃ atthi, na pitta’’nti vatvā tatheva karoti. Bhikkhū tassa kiriyaṃ satthu ārocesuṃ. Satthā taṃ pakkosāpetvā ‘‘saccaṃ kira tvaṃ bhikkhu evaṃ karosī’’ti pucchi. So satthārā pucchitopi ‘‘kiṃ etaṃ bhagavā appakaṃ mayā kataṃ, na tassa cittaṃ atthi, nāssa pitta’’nti tatheva avamaññanto āha. Atha naṃ satthā ‘‘bhikkhūhi evaṃ kātuṃ na vaṭṭati, pāpakammaṃ nāma ‘appaka’nti na avamaññitabbaṃ. Ajjhokāse ṭhapitañhi vivaṭamukhaṃ bhājanaṃ deve vassante kiñcāpi ekabindunā na pūrati, punappunaṃ vassante pana pūrateva, evamevaṃ pāpaṃ karonto puggalo anupubbena mahantaṃ pāparāsiṃ karotī’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
121一百二十一。
121.
41“不要轻视恶业，以为‘它不会来临’；
‘‘Māvamaññetha pāpassa, na mandaṃ āgamissati;
42就像水一滴一滴地落下，也能让水罐装满；
Udabindunipātena, udakumbhopi pūrati;
43愚人即使每次只积累一点点，也会逐渐被恶业充满。”
Bālo pūrati pāpassa, thokaṃ thokampi ācina’’nti.
44其中，「莫轻视」（māvamaññetha）的意思是：不要看不起。「恶」（pāpassa）指恶业。「它不会来临」（na mandaṃ āgamissati）的意思是：不要这样轻视恶，心里想“我只不过做了一点点恶业，什么时候才会感果呢？”——这是它的义理。「水瓶满」（udakumbhopi pūrati）：就像下雨时，任何一个敞着口放着的陶罐，虽然只是一滴一滴地落水，但慢慢地也会装满；同样的道理，愚人即使每次只做一点点恶业，不断地积聚、增长，也一定会被恶业装满。这就是含义。
Tattha māvamaññethāti na avajāneyya. Pāpassāti pāpaṃ. Na mandaṃ āgamissatīti ‘‘appamattakaṃ me pāpakaṃ kataṃ, kadā etaṃ vipaccissatī’’ti evaṃ pāpaṃ nāvajāneyyāti attho. Udakumbhopīti deve vassante mukhaṃ vivaritvā ṭhapitaṃ yaṃ kiñci kulālabhājanaṃ yathā taṃ ekekassāpi udakabinduno nipātena anupubbena pūrati, evaṃ bālapuggalo thokaṃ thokampi pāpaṃ ācinanto karonto vaḍḍhento pāpassa pūratiyevāti attho.
45开示结束时，很多人证得了入流果等果位。世尊也就这件事制定了学处：“在露天铺好卧具后，用完不收好、不恢复原状的，犯（此等）戒。”（巴吉帝亚 108-110）
Desanāvasāne bahū sotāpattiphalādīni pāpuṇiṃsu. Satthāpi ‘‘ajjhokāse seyyaṃ santharitvā paṭipākatikaṃ akaronto imaṃ nāma āpattimāpajjatī’’ti (pāci. 108-110) sikkhāpadaṃ paññāpesīti.
56不护持资具的比丘之事 第五。
Asaññataparikkhārabhikkhuvatthu pañcamaṃ.
576. 猫足长者事
6. Biḷālapādakaseṭṭhivatthu
46这是世尊住在祇园时，针对猫足长者而宣说的佛法开示，以「莫轻视福德」这句话开头。
Māvamaññethapuññassāti imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto biḷālapādakaseṭṭhiṃ ārabbha kathesi.
47有一次，舍卫城的居民们分组轮流，以佛陀为首的比丘僧团为对象进行布施。有一天，世尊在做随喜祝福时，这样说道：
Ekasmiñhi samaye sāvatthivāsino vaggabandhanena buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa dānaṃ denti. Athekadivasaṃ satthā anumodanaṃ karonto evamāha –
48“各位近事男，有的人自己布施，但不劝化别人。他在每次投生的地方会得到财富成就，但得不到眷属成就。有的人自己不布施，却劝化别人。他在每次投生的地方会得到眷属成就，却得不到财富成就。有的人自己既不布施，也不劝化别人。他在每次投生的地方既得不到财富成就，也得不到眷属成就，只能吃残食，四处流浪。有的人自己既布施，也劝化别人。他在每次投生的地方既得到财富成就，也得到眷属成就。”
‘‘Upāsakā idhekacco attanāva dānaṃ deti, paraṃ na samādapeti. So nibbattanibbattaṭṭhāne bhogasampadaṃ labhati, no parivārasampadaṃ. Ekacco attanā dānaṃ na deti, paraṃ samādapeti. So nibbattanibbattaṭṭhāne parivārasampadaṃ labhati, no bhogasampadaṃ. Ekacco attanā ca na deti, parañca na samādapeti. So nibbattanibbattaṭṭhāne neva bhogasampadaṃ labhati, na parivārasampadaṃ, vighāsādo hutvā vicarati. Ekacco attanā ca deti, parañca samādapeti. So nibbattanibbattaṭṭhāne bhogasampadañceva labhati, parivārasampadañcā’’ti.
49当时，有一位有智慧的人听了这个开示，心想：“这真是稀有难得的道理，我现在就应该做能带来两种成就的善业。”于是，当世尊起身将要离开时，他对世尊说：“大德，明天请接受我们的饭食供养。”世尊问：“你需要多少比丘呢？”他回答：“所有比丘，大德。”世尊默然答应了。这位智者也进入村子，边走边高声宣扬：“各位父老乡亲，我已邀请以佛陀为首的比丘僧团明天接受饭食，谁有能力提供多少位比丘的粥、饭等所需的米和食材，就请提供多少，我们集中在一处烹煮，共同布施。”
Atheko paṇḍitapuriso taṃ dhammadesanaṃ sutvā ‘‘aho acchariyamidaṃ kāraṇaṃ, ahaṃ dāni ubhayasampattisaṃvattanikaṃ kammaṃ karissāmī’’ti cintetvā satthāraṃ uṭṭhāya gamanakāle āha – ‘‘bhante, sve amhākaṃ bhikkhaṃ gaṇhathā’’ti. Kittakehi pana te bhikkhūhi atthoti? Sabbabhikkhūhi, bhanteti. Satthā adhivāsesi . Sopi gāmaṃ pavisitvā, ‘‘ammatātā, mayā svātanāya buddhappamukho bhikkhusaṅgho nimantito, yo yattakānaṃ bhikkhūnaṃ sakkoti, so tattakānaṃ yāguādīnaṃ atthāya taṇḍulādīni detu, ekasmiṃ ṭhāne pacāpetvā dānaṃ dassāmā’’ti ugghosento vicari.
50有一位长者，看到他来到自己店铺门口，心想：“这个人不邀请与自己财力相应的比丘，却走遍全村去劝募。”于是生起气来，说：“把你拿的容器拿来！”随即用三个指头撮取，给了很少一点米，同样给了很少的绿豆，很少的黑豆。从那时起，这位长者就被称为「猫足长者」，因为他布施时像猫儿用爪子捞取那样只给一点点。后来即使布施熟酥、糖蜜等，他也把装东西的罐子倾斜，让液体从一角一滴一滴地滴出，只施舍极少的分量。那位优婆塞把其他人布施的东西归在一起，而把这位长者施舍的单独放在一边。长者看到后，心想：“他为什么把我布施的东西单独分开呢？”于是派一位小侍者跟在优婆塞后面，交代说：“去，看看他在做什么。”侍者前去，看见那位优婆塞在准备粥、饭、糕饼时，为了祝愿‘愿长者得到大果报’，把自己得到的一两粒米、绿豆、黑豆，以及每一滴油、糖蜜等，都分别放入所有的锅中。小侍者回去如实报告。长者听后心想：“如果他在大众面前说我的坏话，只等他一提到我的名字，我就立刻打死他。”于是他在内衣里藏了一把匕首，第二天来到斋堂站着。那位优婆塞供养了以佛陀为首的比丘僧团后，对世尊说：“大德，我这次劝募大众一起做了布施，那些受到劝募的人，各凭自己的能力，有人给了很多米等物，有人只给了一点点。愿他们所有人都得到大果报。”听到这话，长者心想：“我本来以为，‘这个人会用手指捏着说，这是某某人用指尖施舍的米’，只要他说出我的名字，我就杀了他。没想到他却总括一切地说：‘不论是用量器量了施舍的，还是用指尖撮取施舍的，愿所有人都得大果报。’如果我不向这样心胸宽广的人求忏悔，天的惩罚一定会降到我头上。”于是他俯伏在那位优婆塞脚下，说：“主人，请原谅我。”优婆塞问：“这是怎么回事？”长者就把事情的全部经过告诉了他。世尊看到这一幕，问那位布施的执事人：“这是怎么回事？”他也把从那天之前开始的一切经过讲述了一遍。世尊于是问道：“这么说，那位就是猫足长者？”得到肯定回答后，世尊说：“优婆塞，对于福德，确实不应该想‘这是很少的’而轻视它。对像我这样以佛陀为首的比丘僧团布施之后，不应该认为‘这只是一点点’而轻视。有智慧的人修积福德，就像敞口的水器，水滴虽小，一滴一滴地落下，最终也会将其注满；同样，福德无论多少，逐渐积累，也一定会充满。”然后，世尊将前后义理连结起来，开示佛法，诵出了这首偈颂。
Atha naṃ eko seṭṭhi attano āpaṇadvāraṃ sampattaṃ disvā ‘‘ayaṃ attano pahonake bhikkhū animantetvā pana sakalagāmaṃ samādapento vicaratī’’ti kujjhitvā ‘‘tayā gahitabhājanaṃ āharā’’ti tīhi aṅgulīhi gahetvā thoke taṇḍule adāsi, tathā mugge, tathā māseti. So tato paṭṭhāya biḷālapādakaseṭṭhi nāma jāto, sappiphāṇitādīni dentopi karaṇḍaṃ kuṭe pakkhipitvā ekato koṇaṃ katvā binduṃ binduṃ paggharāyanto thokathokameva adāsi. Upāsako avasesehi dinnaṃ ekato katvā iminā dinnaṃ visuṃyeva aggahesi. So seṭṭhi tassa kiriyaṃ disvā ‘‘kiṃ nu kho esa mayā dinnaṃ visuṃ gaṇhātī’’ti cintetvā tassa pacchato pacchato ekaṃ cūḷupaṭṭhākaṃ pahiṇi ‘‘gaccha, yaṃ esa karoti, taṃ jānāhī’’ti. So gantvā ‘‘seṭṭhissa mahapphalaṃ hotū’’ti yāgubhattapūvānaṃ atthāya ekaṃ dve taṇḍule pakkhipitvā muggamāsepi telaphāṇitādibindūnipi sabbabhājanesu pakkhipi. Cūḷupaṭṭhāko gantvā seṭṭhissa ārocesi . Taṃ sutvā seṭṭhi cintesi – ‘‘sace me so parisamajjhe avaṇṇaṃ bhāsissati, mama nāme gahitamatteyeva naṃ paharitvā māressāmī’’ti nivāsanantare churikaṃ bandhitvā punadivase gantvā bhattagge aṭṭhāsi. So puriso buddhappamukhaṃ bhikkhusaṅghaṃ parivisitvā bhagavantaṃ āha – ‘‘bhante, mayā mahājanaṃ samādapetvā imaṃ dānaṃ dinnaṃ, tattha samādapitamanussā attano attano balena bahūnipi thokānipi taṇḍulādīni adaṃsu, tesaṃ sabbesaṃ mahapphalaṃ hotū’’ti. Taṃ sutvā so seṭṭhi cintesi – ‘‘ahaṃ ‘asukena nāma accharāya gaṇhitvā taṇḍulādīni dinnānīti mama nāme gahitamatte imaṃ māressāmī’ti āgato, ayaṃ pana sabbasaṅgāhikaṃ katvā ‘yehipi nāḷiādīhi minitvā dinnaṃ, yehipi accharāya gahetvā dinnaṃ, sabbesaṃ mahapphalaṃ hotū’ti vadati. Sacāhaṃ evarūpaṃ na khamāpessāmi, devadaṇḍo mama matthake patissatī’’ti. So tassa pādamūle nipajjitvā ‘‘khamāhi me, sāmī’’ti āha. ‘‘Kiṃ ida’’nti ca tena vutte sabbaṃ taṃ pavattiṃ ārocesi. Taṃ kiriyaṃ disvā satthā ‘‘kiṃ ida’’nti dānaveyyāvaṭikaṃ pucchi. So atītadivasato paṭṭhāya sabbaṃ taṃ pavattiṃ ārocesi. Atha naṃ satthā ‘‘evaṃ kira seṭṭhī’’ti pucchitvā, ‘‘āma, bhante’’ti vutte, ‘‘upāsaka, puññaṃ nāma ‘appaka’nti na avamaññitabbaṃ, mādisassa buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa dānaṃ datvā ‘appaka’nti na avamaññitabbaṃ. Paṇḍitamanussā hi puññaṃ karontā vivaṭabhājanaṃ viya udakena anukkamena puññena pūrantiyevā’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
122122.
122.
52「莫轻视福德，莫想『它不会少来』；
‘‘Māvamaññetha puññassa, na mandaṃ āgamissati;
53就像水滴不断滴落，也能注满水罐；
Udabindunipātena, udakumbhopi pūrati;
54智者点点滴滴地积累，福德便会充满。
Dhīro pūrati puññassa, thokaṃ thokampi ācina’’nti.
55其含义是：有智慧的人做了福德之后，不应这样轻视它：‘我只做了少许，难道果报会少吗？这么微不足道的业，什么时候能见到我？我又什么时候能见到它？它什么时候会成熟？’不应如此轻视福德，不应轻忽。正如没有间断的水滴落下，能注满敞口放置的陶罐；同样，智者点点滴滴地积累福德，福德便会充满。
Tassattho – paṇḍitamanusso puññaṃ katvā ‘‘appakamattaṃ mayā kataṃ, na mandaṃ vipākavasena āgamissati, evaṃ parittakaṃ kammaṃ kahaṃ maṃ dakkhissati, ahaṃ vā taṃ kahaṃ dakkhissāmi, kadā etaṃ vipaccissatī’’ti evaṃ puññaṃ māvamaññetha na avajāneyya. Yathā hi nirantaraṃ udabindunipātena vivaritvā ṭhapitaṃ kulālabhājanaṃ pūrati, evaṃ dhīro paṇḍitapuriso thokaṃ thokampi puññaṃ ācinanto puññassa pūratīti.
56说法结束时，那位长者证得了入流果，在场的大众也都获得了有利益的法教。
Desanāvasāne so seṭṭhi sotāpattiphalaṃ pāpuṇi, sampattaparisāyapi sātthikā dhammadesanā ahosīti.
69猫足富翁的故事 第六
Biḷālapādakaseṭṭhivatthu chaṭṭhaṃ.
707. 大财商人的故事
7. Mahādhanavāṇijavatthu
57「如商人」：这法是导师住在祇园时，以大财商人为缘而说的。
Vāṇijovāti imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto mahādhanavāṇijaṃ ārabbha kathesi.
58据说，那商人的家里有五百个盗贼想找机会下手，却始终找不到机会。后来，商人备好五百车货物，派人通知比丘们说：“我要去某处经商。诸位尊者若是想去那个地方，就一同出发，路途中不会为托钵而辛苦。”听了这话，五百位比丘便与他一同上路。那些盗贼得知“那个商人出发了”，就前往森林中埋伏。商人也来到森林入口处的一个村落，停留了两三天，整理牛车等，同时依然照常向那些比丘供食。盗贼见他迟迟不出发，就派了一个人去，说：“去探听他出发的日子，然后回来报告。”那人到了那个村庄，问一个朋友：“商人什么时候出发？”朋友回答：“再过两三天。”并反问：“你为什么问这个？”那人便说：“我们是五百名盗贼，正为了这件事埋伏在森林里。”朋友听后说：“那你赶快回去，他很快就要出发了。”打发走他后，朋友心想：“我是去阻止盗贼，还是去警告商人？盗贼跟我有什么关系？靠着这位商人，有五百位比丘才能维生，我应该给商人一个提醒。”于是他去到商人那里，问：“你们什么时候启程？”得知“第三天”后，就说：“请听我一句话：听说森林里有五百个盗贼想谋害你们，在那里埋伏，你们暂且不要走。”商人问：“你是怎么知道的？”他回答：“盗贼中有我的朋友，我从他的话里知道的。”商人便说：“这样的话，‘既然已经走到这里，何必继续往前？’我还是掉头回家吧。”当商人迟迟没有出现，盗贼又派人来找那个朋友询问，得知“他听了之后要折返回家”，便回去报告盗贼。盗贼们听了，就从那条路撤出，转而埋伏在另一条路上。商人还是迟迟不出发，盗贼又派人到那位朋友那里打听。那朋友得知盗贼们仍然埋伏在那里，又去告诉商人。商人说：“我这里也不缺什么，既然如此，我不走这条路，也不走那条路，就留在这里了。”于是他来到比丘们面前说：“诸位尊者，听说盗贼为了抢我而在路上埋伏，听到我要折返，他们又埋伏在另一条路上。我不走这边，也不走那边，准备暂时停留在这里。诸位尊者愿意留下的就留下，想离开的就随自己的意思吧。”比丘们说：“既然这样，我们就回去吧。”他们辞别商人，再次回到舍卫城，礼敬世尊之后坐下。世尊问：“比丘们，你们没有和大财商人一起走吗？”他们回答：“是的，世尊，盗贼为了抢夺大财商人，在两条路上都守候着，所以他还留在原地。我们向他告辞后便回来了。”于是世尊说：“比丘们，大财商人因为盗贼的存在而避开道路，如同爱惜生命的人避开剧毒。比丘也应当知道：三有就像被盗贼盘踞的道路，从而避开邪恶。”如此连结之后，世尊说法，诵出此偈：
Tassa kira vāṇijassa gehe pañcasatā corā otāraṃ gavesamānā otāraṃ na labhiṃsu. Aparena samayena vāṇijo pañca sakaṭasatāni bhaṇḍassa pūretvā bhikkhūnaṃ ārocāpesi – ‘‘ahaṃ asukaṭṭhānaṃ nāma vāṇijjatthāya gacchāmi, ye, ayyā, taṃ ṭhānaṃ gantukāmā, te nikkhamantu, magge bhikkhāya na kilamissantī’’ti. Taṃ sutvā pañcasatā bhikkhū tena saddhiṃ maggaṃ paṭipajjiṃsu. Tepi corā ‘‘so kira vāṇijo nikkhanto’’ti gantvā aṭaviyaṃ aṭṭhaṃsu. Vāṇijopi gantvā aṭavimukhe ekasmiṃ gāme vāsaṃ katvā dve tayopi divase goṇasakaṭādīni saṃvidahi, tesaṃ pana bhikkhūnaṃ nibaddhaṃ bhikkhaṃ detiyeva. Corā tasmiṃ aticirāyante ‘‘gaccha, tassa nikkhamanadivasaṃ ñatvā ehī’’ti ekaṃ purisaṃ pahiṇiṃsu. So taṃ gāmaṃ gantvā ekaṃ sahāyakaṃ pucchi – ‘‘kadā vāṇijo nikkhamissatī’’ti. So ‘‘dvīhatīhaccayenā’’ti vatvā ‘‘kimatthaṃ pana pucchasī’’ti āha. Athassa so ‘‘mayaṃ pañcasatā corā etassatthāya aṭaviyaṃ ṭhitā’’ti ācikkhi. Itaro ‘‘tena hi gaccha, sīghaṃ nikkhamissatī’’ti taṃ uyyojetvā, ‘‘kiṃ nu kho core vāremi, udāhu vāṇija’’nti cintetvā, ‘‘kiṃ me corehi, vāṇijaṃ nissāya pañcasatā bhikkhū jīvanti, vāṇijassa saññaṃ dassāmī’’ti so tassa santikaṃ gantvā ‘‘kadā gamissathā’’ti pucchitvā ‘‘tatiyadivase’’ti vutte mayhaṃ vacanaṃ karotha, aṭaviyaṃ kira tumhākaṃ atthāya pañcasatā corā ṭhitā, mā tāva gamitthāti. Tvaṃ kathaṃ jānāsīti? Tesaṃ antare mama sahāyo atthi, tassa me kathāya ñātanti. ‘‘Tena hi ‘kiṃ me etto gatenā’ti nivattitvā gehameva gamissāmī’’ti āha. Tasmiṃ cirāyante puna tehi corehi pesito puriso āgantvā taṃ sahāyakaṃ pucchitvā taṃ pavattiṃ sutvā ‘‘nivattitvā gehameva kira gamissatī’’ti gantvā corānaṃ ārocesi. Taṃ sutvā corā tato nikkhamitvā itarasmiṃ magge aṭṭhaṃsu, tasmiṃ cirayante punapi te corā tassa santikaṃ purisaṃ pesesuṃ. So tesaṃ tattha ṭhitabhāvaṃ ñatvā puna vāṇijassa ārocesi. Vāṇijo ‘‘idhāpi me vekallaṃ natthi, evaṃ sante neva etto gamissāmi, na ito, idheva bhavissāmī’’ti bhikkhūnaṃ santikaṃ gantvā āha – ‘‘bhante, corā kira maṃ vilumpitukāmā magge ṭhitā, ‘puna nivattissatī’ti sutvā itarasmiṃ magge ṭhitā, ahaṃ etto vā ito vā agantvā thokaṃ idheva bhavissāmi, bhadantā idheva vasitukāmā vasantu, gantukāmā attano ruciṃ karontū’’ti. Bhikkhū ‘‘evaṃ sante mayaṃ nivattissāmā’’ti vāṇijaṃ āpucchitvā punadeva sāvatthiṃ gantvā satthāraṃ vanditvā nisīdiṃsu. Satthā ‘‘kiṃ, bhikkhave, mahādhanavāṇijena saddhiṃ na gamitthā’’ti pucchitvā ‘‘āma, bhante, mahādhanavāṇijassa vilumpanatthāya dvīsupi maggesu corā pariyuṭṭhiṃsu, tena so tattheva ṭhito, mayaṃ pana taṃ āpucchitvā āgatā’’ti vutte, ‘‘bhikkhave, mahādhanavāṇijo corānaṃ atthitāya maggaṃ parivajjati, jīvitukāmo viya puriso halāhalaṃ visaṃ parivajjeti, bhikkhunāpi ‘tayo bhavā corehi pariyuṭṭhitamaggasadisā’ti ñatvā pāpaṃ parivajjetuṃ vaṭṭatī’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
123一百二十三。
123.
60如同一个同伴稀少而财物众多的商人，会避开有恐怖的道路；
‘‘Vāṇijova bhayaṃ maggaṃ, appasattho mahaddhano;
61又如爱惜生命的人会避开剧毒，同样地，应当避开一切恶。
Visaṃ jīvitukāmova, pāpāni parivajjaye’’ti.
62其中，「bhayaṃ」（恐怖）指应当恐惧的事物，因为道路被盗贼盘踞，所以具有恐怖。意思是说：就像拥有巨大财富的商人，同伴稀少，会避开有恐怖的道路；又像爱惜生命的人会避开剧毒一样，同样地，一位有智慧的比丘，即使是极其微小的恶业也应当避开。
Tattha bhayanti bhāyitabbaṃ, corehi pariyuṭṭhitattā sappaṭibhayanti attho. Idaṃ vuttaṃ hoti – yathā mahādhanavāṇijo appasattho sappaṭibhayaṃ maggaṃ, yathā ca jīvitukāmo halāhalaṃ visaṃ parivajjeti, evaṃ paṇḍito bhikkhu appamattakānipi pāpāni parivajjeyyāti.
63开示结束时，那些比丘连同无碍解一起证得了阿拉汉果，与会的广大群众也获得了一场有意义的法开示。
Desanāvasāne te bhikkhū saha paṭisambhidāhi arahattaṃ pāpuṇiṃsu, sampattamahājanassāpi sātthikā dhammadesanā ahosīti.
78大财商人事 第七。
Mahādhanavāṇijavatthu sattamaṃ.
798. 鸡猎人弥多事
8. Kukkuṭamittanesādavatthu
64「若手掌无疮」——当时导师住在竹林精舍时，针对一位名叫鸡猎人的猎人，开示了此法。
Pāṇimhi ceti imaṃ dhammadesanaṃ satthā veḷuvane viharanto kukkuṭamittaṃ nāma nesādaṃ ārabbha kathesi.
65据说，在王舍城有一位富家女，到了适婚年龄。父母让她住在七层楼阁顶层的吉祥寝室里，并安排一个女仆守护她。一天傍晚，她透过窗户看向外面的街道，看见一个名叫鸡猎人的猎人，带着五百张网、五百根桩，以猎鹿为生。他杀了五百头鹿，用鹿肉装满了一辆大车，坐在车辕上，正要进城卖肉。富家女对他心生爱恋，就让女仆拿着礼物，吩咐道：“你去，把礼物送给他，问清楚他离开的时间，然后回来。”女仆前去送礼物，问道：“你什么时候动身？”猎人回答：“今天把肉卖完，明天一早从某座城门出去。”女仆听了他的话，回来禀告小姐。富家女准备好自己该带的衣物饰品，清晨穿上脏衣服，提着水罐，假装和女仆们一起去打水一样，出城后到了那个地方，站在那里等他到来。猎人也在清晨驾车出城。她跟在他后面走。猎人看见她说：“我不知道你是谁家的女儿，别跟着我，大娘。”她说：“你没有叫我，我是自己愿意来的，你只管安静驾你的车吧。”猎人再三阻止她。这时她便说：“主人，吉祥主动来到身边，是不能阻止的。”猎人明白了她是一片真心跟来，就让她上车，一起离开了。她的父母四处寻找，没找到她，以为“一定是死了”，就办了丧事饮食。富家女与猎人一起生活，陆续生了七个儿子。儿子们长大后，就为他们娶亲成家。
Rājagahe kira ekā seṭṭhidhītā vayappattā sattabhūmikapāsādassa upari sirigabbhe ārakkhaṇatthāya ekaṃ paricārikaṃ datvā mātāpitūhi vāsiyamānā ekadivasaṃ sāyanhasamaye vātapānena antaravīthiṃ olokentī pañca pāsasatāni pañca sūlasatāni ādāya mige vadhitvā jīvamānaṃ ekaṃ kukkuṭamittaṃ nāma nesādaṃ pañca migasatāni vadhitvā tesaṃ maṃsena mahāsakaṭaṃ pūretvā sakaṭadhure nisīditvā maṃsavikkiṇanatthāya nagaraṃ pavisantaṃ disvā tasmiṃ paṭibaddhacittā paricārikāya hatthe paṇṇākāraṃ datvā ‘‘gaccha, etassa paṇṇākāraṃ datvā gamanakālaṃ ñatvā ehī’’ti pesesi. Sā gantvā tassa paṇṇākāraṃ datvā pucchi – ‘‘kadā gamissasī’’ti? So ‘‘ajja maṃsaṃ vikkiṇitvā pātova asukadvārena nāma nikkhamitvā gamissāmī’’ti āha. Sā tena kathitakathaṃ sutvā āgantvā tassā ārocesi. Seṭṭhidhītā attanā gahetabbayuttakaṃ vatthābharaṇajātaṃ saṃvidahitvā pātova malinavatthaṃ nivāsetvā kuṭaṃ ādāya dāsīhi saddhiṃ udakatitthaṃ gacchantī viya nikkhamitvā taṃ ṭhānaṃ gantvā tassāgamanaṃ olokentī aṭṭhāsi. Sopi pātova sakaṭaṃ pājento nikkhami. Sā tassa pacchato pacchato pāyāsi. So taṃ disvā ‘‘ahaṃ taṃ ‘asukassa nāma dhītā’ti na jānāmi, mā maṃ anubandhi, ammā’’ti āha. Na maṃ tvaṃ pakkosasi, ahaṃ attano dhammatāya āgacchāmi, tvaṃ tuṇhī hutvā attano sakaṭaṃ pājehīti. So punappunaṃ taṃ nivāretiyeva. Atha naṃ sā āha – ‘‘sāmi, sirī nāma attano santikaṃ āgacchantī nivāretuṃ na vaṭṭatī’’ti. So tassā nissaṃsayena āgamanakāraṇaṃ ñatvā taṃ sakaṭaṃ āropetvā agamāsi. Tassā mātāpitaro ito cito ca pariyesāpetvā apassantā ‘‘matā bhavissatī’’ti matakabhattaṃ kariṃsu. Sāpi tena saddhiṃ saṃvāsamanvāya paṭipāṭiyā satta putte vijāyitvā te vayappatte gharabandhanena bandhi.
66后来有一天，世尊在黎明时分观察世间，看见鸡猎人连同儿子、儿媳等十五人都进入了他智慧之网的范围，心想：“这是怎么回事？”他观察到他们有证入流道的亲依止缘，便在清晨取了钵与衣，前往猎人设网的地方。那一天，没有一只鹿被网住。世尊在猎网附近留下脚印，然后在附近一丛灌木下的树荫中坐下。鸡猎人清晨持弓来到猎网处，从这头到那头检查网时，没见到一只鹿落入网中，却看见了世尊的脚印。此时他心想：“是谁在这儿闲逛，放走了我网中的鹿？”他对世尊生起了愤怒，一路走去，看见世尊坐在灌木丛下，便想：“我的鹿一定是他放的，我要杀了他！”于是拉开了弓。世尊让他拉满弓，却不让他射出。他既不能把箭射出去，也不能把弓弦松回，肋部像要断裂一样，口中唾沫直流，疲惫不堪地僵立在那里。这时他的儿子们回家说：“父亲怎么这么久还没回来？”他们的母亲便吩咐：“去吧，孩子们，到父亲那里去。”他们持弓来到，看见父亲这样僵立着，心想：“这一定是父亲的敌人！”七个人都拉开弓，由于世尊的神通力，他们也像父亲一样僵立在那里。接着他们的母亲心想：“我的儿子们怎么也这么久不回来？”便与七个儿媳一同前去，看见他们那样僵立着，一边四下张望“他们是对谁拉开弓站着呢？”，一边看见了世尊，便举起手臂，大声喊道：“不要害我父亲！不要害我父亲！”鸡猎人听到这喊声，心想：“这下糟了，原来这是我的岳父，唉，我做了多么严重的事啊！”他的儿子们也想：“这原来是我们的外祖父，唉，我们做了多么严重的事啊！”鸡猎人心生慈心：“这是我的岳父。”他的儿子们也心生慈心：“这是我们的外祖父。”这时，他们的母亲——那位富家女——说：“赶快丢下弓，向我的父亲忏悔吧！”
Athekadivasaṃ satthā paccūsasamaye lokaṃ volokento kukkuṭamittaṃ saputtaṃ sasuṇisaṃ attano ñāṇajālassa anto paviṭṭhaṃ disvā, ‘‘kiṃ nu kho eta’’nti upadhārento tesaṃ pannarasannampi sotāpattimaggassa upanissayaṃ disvā pātova pattacīvaraṃ ādāya tassa pāsaṭṭhānaṃ agamāsi . Taṃ divasaṃ pāse baddho ekamigopi nāhosi. Satthā tassa pāsamūle padavalañjaṃ dassetvā purato ekassa gumbassa heṭṭhā chāyāyaṃ nisīdi. Kukkuṭamitto pātova dhanuṃ ādāya pāsaṭṭhānaṃ gantvā ādito paṭṭhāya pāse olokayamāno pāse baddhaṃ ekampi migaṃ adisvā satthu padavalañjaṃ addasa. Athassa etadahosi – ‘‘ko mayhaṃ baddhamige mocento vicaratī’’ti. So satthari āghātaṃ bandhitvā gacchanto gumbamūle nisinnaṃ satthāraṃ disvā, ‘‘iminā mama migā mocitā bhavissanti, māressāmi na’’nti dhanuṃ ākaḍḍhi. Satthā dhanuṃ ākaḍḍhituṃ datvā vissajjetuṃ nādāsi. So saraṃ vissajjetumpi oropetumpi asakkonto phāsukāhi bhijjantīhi viya mukhato kheḷena paggharantena kilantarūpo aṭṭhāsi. Athassa puttā gehaṃ gantvā ‘‘pitā no cirāyati, kiṃ nu kho eta’’nti vatvā ‘‘gacchatha, tātā, pitu santika’’nti mātarā pesitā dhanūni ādāya gantvā pitaraṃ tathāṭhitaṃ disvā ‘‘ayaṃ no pitu paccāmitto bhavissatī’’ti sattapi janā dhanūni ākaḍḍhitvā buddhānubhāvena yathā nesaṃ pitā ṭhito, tatheva aṭṭhaṃsu. Atha nesaṃ mātā ‘‘kiṃ nu kho me puttāpi cirāyantī’’ti vatvā sattahi suṇisāhi saddhiṃ gantvā te tathāṭhite disvā ‘‘kassa nu kho ime dhanūni ākaḍḍhitvā ṭhitā’’ti olokentī satthāraṃ disvā bāhā paggayha – ‘‘mā me pitaraṃ nāsetha, mā me pitaraṃ nāsethā’’ti mahāsaddamakāsi. Kukkuṭamitto taṃ saddaṃ sutvā cintesi – ‘‘naṭṭho vatamhi, sasuro kira me esa, aho mayā bhāriyaṃ kammaṃ kata’’nti. Puttāvissa ‘‘ayyako kira no esa, aho bhāriyaṃ kammaṃ kata’’nti cintayiṃsu. Kukkuṭamitto ‘‘ayaṃ sasuro me’’ti mettacittaṃ upaṭṭhapesi, puttāpissa ‘‘ayyako no’’ti mettacittaṃ upaṭṭhapesuṃ. Atha te nesaṃ mātā seṭṭhidhītā ‘‘khippaṃ dhanūni chaḍḍetvā pitaraṃ me khamāpethā’’ti āha.
67世尊知道他们的心已柔软，便让他们放下弓。他们全都顶礼世尊，请求原谅：“请原谅我们，大德。”然后坐在一边。于是，世尊为他们次第说法。开示结束时，鸡猎人连同儿子们和儿媳们，这十五个人，都安住于入流果。世尊入城托钵后，于午后回到精舍。那时，阿难尊者问他：“大德，您到哪里去了？”“阿难，到鸡猎人那里去了。”“大德，他对于杀生行为，不再造作了吗？”“是的，阿难，他连同眷属共十五人，已经以不动摇的信心安住，对三宝毫无疑惑，成了不再造作杀生的人。”比丘们说：“大德，他不是有妻子吗？”“是的，比丘们，她在良家为少女时，就已经证得入流果。”比丘们议论起来：“据说鸡猎人的妻子，在少女时就已证得入流果，然后嫁到他家，生了七个儿子。这么久以来，每当丈夫对她说‘拿弓来，拿箭来，拿矛来，拿桩来，拿网来’，她就递给他这些物品。他也拿着她给的这些东西去造作杀生。难道入流者也会造作杀生吗？”世尊回来后问道：“比丘们，现在你们聚集在一起，谈论的是什么事情？”比丘们回答：“谈论这件事。”世尊说：“不，比丘们，入流者不会造作杀生。而她那样做，是出于‘我执行丈夫的命令’的想法。她并没有‘让他拿着这些去造作杀生吧’这样的心念。正如手掌如果没有伤口，拿取毒药时，那毒药便不能产生灼伤；同样，因为没有不善的思，对于不造作恶行的人，即使取出弓等物递交给他人，也不称为恶。”这样说了之后，将这件事联系起来，开示法义时，诵出了这首偈颂——
Satthā tesaṃ muducittataṃ ñatvā dhanuṃ otāretuṃ adāsi. Te sabbe satthāraṃ vanditvā ‘‘khamatha no, bhante’’ti khamāpetvā ekamantaṃ nisīdiṃsu. Atha nesaṃ satthā anupubbiṃ kathaṃ kathesi. Desanāvasāne kukkuṭamitto saddhiṃ puttehi ceva suṇisāhi ca attapañcadasamo sotāpattiphale patiṭṭhahi. Satthā piṇḍāya caritvā pacchābhattaṃ vihāraṃ agamāsi. Atha naṃ ānandatthero pucchi – ‘‘bhante, kahaṃ gamitthā’’ti. Kukkuṭamittassa santikaṃ , ānandāti. Pāṇātipātakammassa vo, bhante, akārako katoti. Āmānanda, so attapañcadasamo acalasaddhāya patiṭṭhāya tīsu ratanesu nikkaṅkho hutvā pāṇātipātakammassa akārako jātoti. Bhikkhū āhaṃsu – ‘‘nanu, bhante, bhariyāpissa atthī’’ti. Āma, bhikkhave, sā kulagehe kumārikā hutvā sotāpattiphalaṃ pattāti. Bhikkhū kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ ‘‘kukkuṭamittassa kira bhariyā kumārikakāle eva sotāpattiphalaṃ patvā tassa gehaṃ gantvā satta putte labhi, sā ettakaṃ kālaṃ sāmikena ‘dhanuṃ āhara, sare āhara, sattiṃ āhara, sūlaṃ āhara, jālaṃ āharā’ti vuccamānā tāni adāsi. Sopi tāya dinnāni ādāya gantvā pāṇātipātaṃ karoti, kiṃ nu kho sotāpannāpi pāṇātipātaṃ karontī’’ti. Satthā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte, ‘‘na, bhikkhave, sotāpannā pāṇātipātaṃ karonti, sā pana ‘sāmikassa vacanaṃ karomī’ti tathā akāsi. ‘Idaṃ gahetvā esa gantvā pāṇātipātaṃ karotū’ti tassā cittaṃ natthi. Pāṇitalasmiñhi vaṇe asati visaṃ gaṇhantassa taṃ visaṃ anuḍahituṃ na sakkoti, evamevaṃ akusalacetanāya abhāvena pāpaṃ akarontassa dhanuādīni nīharitvā dadatopi pāpaṃ nāma na hotī’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
124一百二十四。
124.
69若手掌中无有疮，能以手掌取毒药；
‘‘Pāṇimhi ce vaṇo nāssa, hareyya pāṇinā visaṃ;
70毒不侵入无疮者，无作恶者无有恶。
Nābbaṇaṃ visamanveti, natthi pāpaṃ akubbato’’ti.
71在这里，「若无有」（nāssa），意思是如果不存在。「能以……取」（hareyyā），意思是能够拿取。是什么原因呢？因为「毒不侵入无疮者」（nābbaṇaṃ visamanveti），也就是毒无法侵入没有伤口的手掌。同样地，对于那些即使取出弓等物品交出去的人，由于没有不善的思，他是不造作恶行的人，因此恶不能称为恶。就像毒药不会进入无疮的手掌一样，恶也不会追随他的心。
Tattha nāssāti na bhaveyya. Hareyyāti harituṃ sakkuṇeyya. Kiṃ kāraṇā? Yasmā nābbaṇaṃ visamanveti avaṇañhi pāṇiṃ visaṃ anvetuṃ na sakkoti, evameva dhanuādīni nīharitvā dentassāpi akusalacetanāya abhāvena pāpaṃ akubbato pāpaṃ nāma natthi, avaṇaṃ pāṇiṃ visaṃ viya nāssa cittaṃ pāpaṃ anugacchatīti.
72开示结束时，许多人证得了入流果等道果。
Desanāvasāne bahū sotāpattiphalādīni pāpuṇiṃsūti.
73后来，比丘们又讨论起来：“那位鸡猎人（Kukkuṭamitta）和他的儿子、儿媳们，能证得入流道（sotāpattimagga）的亲依止缘（upanissaya，强有力的支撑因缘）到底是什么？他们又是因为什么因缘，才会投生在猎人家庭呢？”导师（佛陀）回来，问：“比丘们，你们现在聚在一起，在讨论什么事？”比丘们回答后，导师说：“比丘们，在过去迦叶佛（Kassapa）的时代，人们修建供奉舍利（dhātu）的塔庙（cetiya）时，曾经这样商量：‘这座塔庙，要用什么做粘土（mattikā），用什么做水（udaka）呢？’那时，他们心想：‘就用雌黄（haritāla）和雄黄（manosilā）做粘土，用芝麻油（tilatela）当水吧。’于是他们把雌黄和雄黄捣碎，拌上芝麻油，做成砖，再贴上金箔，砌成塔庙的内层；而外表面则全部采用纯金砖。每一块砖都价值十万（satasahassa）金币。当塔庙修到快要安放舍利时，他们考虑：‘安放舍利需要很多财物，我们该推举谁做为首的大功德主（jeṭṭhaka）呢？’
Aparena samayena bhikkhū kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ – ‘‘ko nu kho kukkuṭamittassa saputtassa sasuṇisassa sotāpattimaggassūpanissayo, kena kāraṇena nesādakule nibbatto’’ti. Satthā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave , etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte, bhikkhave, atīte kassapadasabalassa dhātucetiyaṃ saṃvidahantā evamāhaṃsu – ‘‘kiṃ nu kho imassa cetiyassa mattikā bhavissati, kiṃ udaka’’nti. Atha nesaṃ etadahosi – ‘‘haritālamanosilā mattikā bhavissati, tilatelaṃ udaka’’nti. Te haritālamanosilā koṭṭetvā tilatelena saṃsanditvā iṭṭhakāya ghaṭetvā suvaṇṇena khacitvā anto ciniṃsu, bahimukhe pana ekagghanasuvaṇṇaiṭṭhakāva ahesuṃ. Ekekā satasahassagghanikā ahosi. Te yāva dhātunidhānā cetiye niṭṭhite cintayiṃsu – ‘‘dhātunidhānakāle bahunā dhanena attho, kaṃ nu kho jeṭṭhakaṃ karomā’’ti.
74那时，有一位住在村中的长者心想：‘我要成为为首的（大功德主）。’便在存放舍利的基座里投入了一亿金币。城中的居民们看到后，纷纷非议说：‘这位城中长者只知道囤积钱财，像这样的塔庙，他没有资格当为首的。那位村民投下了一亿财富，才是为首的。’城中长者听到议论后，心想：‘我布施两亿，就能成为为首的。’于是布施了两亿。另一位村民心想：‘我才是为首的。’便布施了三亿。就这样不断增加，城中长者共布施了八亿。但那位村民家里只有九亿财富，而城中长者则有四十亿。于是村民心想：‘如果我再布施九亿，他一定会说“我将布施十亿”，那样一来，我财力枯竭的事实就会暴露出来。’所以，他这样宣布：‘我不但布施这些财富，还要连同我的儿子们和妻子，一起成为这座塔庙的奴仆。’他带着七个儿子、七个儿媳和自己的妻子，连同自身，一起奉献给了塔庙。国中的人们都说：‘财富这种东西，总有办法再挣到，可这个人连妻儿带自身都奉献了出来，只有他最配当为首的！’于是便立他做了为首的大功德主。这样，他们总共十六个人，都成了塔庙的奴仆。不过，后来国中的人们给予了他们自由。即便如此，他们仍然一辈子照料塔庙，命终之后，全部投生到了天界。他们在天界度过了整整一个没有佛陀出世的佛间隔，直到现在释迦佛出世，那位妻子从天界死后，投生为王舍城一位长者的女儿。她在还是少女时，就证得了入流果。而她那位尚未见谛的丈夫，则随着业力流转，投生到了一个尼沙陀猎人家中。两人刚一见面，往昔的恩爱之情就淹没了这位长者之女。关于这一点，佛陀曾说过：
Atheko gāmavāsiko seṭṭhi ‘‘ahaṃ jeṭṭhako bhavissāmī’’ti dhātunidhāne ekaṃ hiraññakoṭiṃ pakkhipi. Taṃ disvā raṭṭhavāsino ‘‘ayaṃ nagaraseṭṭhi dhanameva saṃharati, evarūpe cetiye jeṭṭhako bhavituṃ na sakkoti, gāmavāsī pana koṭidhanaṃ pakkhipitvā jeṭṭhako jāto’’ti ujjhāyiṃsu. So tesaṃ kathaṃ sutvā ‘‘ahaṃ dve koṭiyo datvā jeṭṭhako bhavissāmī’’ti dve koṭiyo adāsi. Itaro ‘‘ahameva jeṭṭhako bhavissāmī’’ti tisso koṭiyo adāsi. Evaṃ vaḍḍhetvā vaḍḍhetvā nagaravāsī aṭṭha koṭiyo adāsi. Gāmavāsino pana gehe navakoṭidhanameva atthi, nagaravāsino cattālīsakoṭidhanaṃ. Tasmā gāmavāsī cintesi – ‘‘sacāhaṃ nava koṭiyo dassāmi, ayaṃ ‘dasa koṭiyo dassāmī’ti vakkhati, atha me niddhanabhāvo paññāyissatī’’ti. So evamāha – ‘‘ahaṃ ettakañca dhanaṃ dassāmi, saputtadāro ca cetiyassa dāso bhavissāmī’’ti satta putte satta suṇisāyo bhariyañca gahetvā attanā saddhiṃ cetiyassa niyyādesi. Raṭṭhavāsino ‘‘dhanaṃ nāma sakkā uppādetuṃ, ayaṃ pana saputtadāro attānaṃ niyyādesi, ayameva jeṭṭhako hotū’’ti taṃ jeṭṭhakaṃ kariṃsu. Iti te soḷasapi janā cetiyassa dāsā ahesuṃ. Raṭṭhavāsino pana te bhujisse akaṃsu. Evaṃ santepi cetiyameva paṭijaggitvā yāvatāyukaṃ ṭhatvā tato cutā devaloke nibbattiṃsu. Tesu ekaṃ buddhantaraṃ devaloke vasantesu imasmiṃ buddhuppāde bhariyā tato cavitvā rājagahe seṭṭhino dhītā hutvā nibbatti. Sā kumārikāva hutvā sotāpattiphalaṃ pāpuṇi. Adiṭṭhasaccassa pana paṭisandhi nāma bhāriyāti tassā sāmiko samparivattamāno gantvā nesādakule nibbatti. Tassa saha dassaneneva seṭṭhidhītaraṃ pubbasineho ajjhotthari. Vuttampi cetaṃ –
75“由于过去的共住，或是今生的利益；
‘‘Pubbeva sannivāsena, paccuppannahitena vā;
76这爱意便这样生起，如同水中生长的莲花。”（《本生经》1.2.174）
Evaṃ taṃ jāyate pemaṃ, uppalaṃva yathodake’’ti. (jā. 1.2.174);
77正是凭着往昔的恩爱，她去了那位尼沙陀猎户的家。她的儿子们也从天界死后，结生到了她的腹中；她的儿媳们也各自在不同的地方出生，成年后全都来到了他们自己的家。就这样，他们所有人，因当时诚心照料塔庙，并凭借那善业的威力，全都证得了入流果。
Sā pubbasineheneva nesādakulaṃ agamāsi. Puttāpissā devalokā cavitvā tassā eva kucchismiṃ paṭisandhiṃ gaṇhiṃsu, suṇisāyopissā tattha tattha nibbattitvā vayappattā tesaṃyeva gehaṃ agamaṃsu. Evaṃ te sabbepi tadā cetiyaṃ paṭijaggitvā tassa kammassānubhāvena sotāpattiphalaṃ pattāti.
94「鸡友」（Kukkuṭamitta）尼沙陀猎人的故事（第八）。
Kukkuṭamittanesādavatthu aṭṭhamaṃ.
95「拘迦」（Koka）带犬猎人的故事（第九）。
9. Kokasunakhaluddakavatthu
78这部以「对于无恶意的人」（Yo appaduṭṭhassa）为开端的「法」（dhamma）教导，是导师（佛陀）住在「祇园」（Jetavana）精舍时，针对一个名叫「拘迦」（Koka）的「带犬猎人」（sunakhaluddaka）而开示的。
Yo appaduṭṭhassāti imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto kokaṃ nāma sunakhaluddakaṃ ārabbha kathesi.
79据说，有一天，那个猎人在午前时分，手持弓弩，被狗群围绕着前往阿兰若。他在半路上看到一位为了乞食而进入村子的比丘，便生气地想：‘我看到一个倒霉鬼了，今天肯定什么也猎不到了。’然后就走开了。那位长老在村中乞食，用过饭后，返回精舍。那位猎人在林中四处转悠，什么也没猎到，回来时又看到了那位长老，心想：‘今天就是因为看见了这个倒霉鬼，我才在林子里一无所获。现在他又出现在我面前，我要放狗咬死他。’于是打了个呼哨，放出了狗。长老请求道：‘近事男，请不要这样做！’猎人却说：‘今天就是撞见你，我才什么都没得到。现在你又来到我面前，我一定要让狗吃掉你。’说完就驱狗上前。长老迅速爬上一棵树，坐在大约一人高的地方。群狗把树团团围住。那猎人走上前说：‘就算你爬上了树，也逃不掉！’便用箭尖刺他的脚底板。长老恳求说：‘不要这样做！’那猎人不理会他的请求，一次又一次地刺。长老的一只脚底板被刺时，就抬起那只脚，垂下另一只脚；当另一只脚被刺时，又抬起它。就这样，那猎人不顾他的哀求，刺穿了他的两只脚底板。长老的身体像被火把点燃一样炽热。他被剧痛所支配，无法提起正念，甚至连披着的袈裟滑落了也没觉察到。那袈裟飘落下去，正好从头开始把拘迦罩住。群狗以为‘长老掉下来了’，便钻进袈裟里面，把自己的主人撕碎啃食，只留下一堆骨头。群狗从袈裟里出来后，就站在了一旁。
So kira ekadivasaṃ pubbaṇhasamaye dhanuṃ ādāya sunakhaparivuto araññaṃ gacchanto antarāmagge ekaṃ piṇḍāya pavisantaṃ bhikkhuṃ disvā kujjhitvā ‘‘kāḷakaṇṇi me diṭṭho, ajja kiñci na labhissāmī’’ti cintetvā pakkāmi. Theropi gāme piṇḍāya caritvā katabhattakicco puna vihāraṃ pāyāsi. Itaropi araññe vicaritvā kiñci alabhitvā paccāgacchanto puna theraṃ disvā ‘‘ajjāhaṃ imaṃ kāḷakaṇṇiṃ disvā araññaṃ gato kiñci na labhiṃ, idāni me punapi abhimukho jāto, sunakhehi naṃ khādāpessāmī’’ti saññaṃ datvā sunakhe vissajjesi. Theropi ‘‘mā evaṃ kari upāsakā’’ti yāci. So ‘‘ajjāhaṃ tava sammukhībhūtattā kiñci nālatthaṃ, punapi me sammukhībhāvamāgatosi, khādāpessāmeva ta’’nti vatvā sunakhe uyyojesi. Thero vegena ekaṃ rukkhaṃ abhiruhitvā purisappamāṇe ṭhāne nisīdi. Sunakhā rukkhaṃ parivāresuṃ. Luddako gantvā ‘‘rukkhaṃ abhiruhatopi te mokkho natthī’’ti taṃ saratuṇḍena pādatale vijjhi. Thero ‘‘mā evaṃ karohī’’ti taṃ yāciyeva. Itaro tassa yācanaṃ anādiyitvā punappunaṃ vijjhiyeva. Thero ekasmiṃ pādatale vijjhiyamāne taṃ ukkhipitvā dutiyaṃ pādaṃ olambitvā tasmiṃ vijjhiyamāne tampi ukkhipati, evamassa so yācanaṃ anādiyitvāva dvepi pādatalāni vijjhiyeva. Therassa sarīraṃ ukkāhi ādittaṃ viya ahosi. So vedanānuvattiko hutvā satiṃ paccupaṭṭhāpetuṃ nāsakkhi, pārutacīvaraṃ bhassantampi na sallakkhesi. Taṃ patamānaṃ kokaṃ sīsato paṭṭhāya parikkhipantameva pati. Sunakhā ‘‘thero patito’’ti saññāya cīvarantaraṃ pavisitvā attano sāmikaṃ luñjitvā khādantā aṭṭhimattāvasesaṃ kariṃsu. Sunakhā cīvarantarato nikkhamitvā bahi aṭṭhaṃsu.
80这时，长老折了一根枯枝朝它们扔去。群狗看到长老，才知道“被我们吃掉的正是自己的主人”，于是逃进了森林。长老生起了追悔（kukkuccaṃ）：“这个人钻进了我的袈裟里丧了命，我的戒（sīlaṃ）是否还清净呢？”他从树上下来，去到世尊（satthu）那里，把事情的整个经过从头到尾禀告了，然后问道：“大德（bhante），那位近事男（upāsako）因为我的袈裟而丧命，我的戒还清净吗？我还具备沙门（samaṇa）的身份吗？”世尊听了他的话后说：“比丘（bhikkhu），你的戒是清净的，你的沙门身份是成立的。那个对无恶意者施加恶行的人，已经走向了灭亡（vināsaṃ）。而且不仅（kevalañca）是今生如此，在过去生中，他也因为对无恶意者施加恶行而走向了灭亡。”为了阐明这个道理，世尊讲述了过去世的故事：
Atha nesaṃ thero ekaṃ sukkhadaṇḍakaṃ bhañjitvā khipi. Sunakhā theraṃ disvā ‘‘sāmikova amhehi khādito’’ti ñatvā araññaṃ pavisiṃsu. Thero kukkuccaṃ uppādesi ‘‘mama cīvarantaraṃ pavisitvā esa naṭṭho, arogaṃ nu kho me sīla’’nti. So rukkhā otaritvā satthu santikaṃ gantvā ādito paṭṭhāya sabbaṃ taṃ pavattiṃ ārocetvā – ‘‘bhante, mama cīvaraṃ nissāya so upāsako naṭṭho, kacci me arogaṃ sīlaṃ, atthi me samaṇabhāvo’’ti pucchi. Satthā tassa vacanaṃ sutvā ‘‘bhikkhu arogaṃ te sīlaṃ, atthi te samaṇabhāvo, so appaduṭṭhassa padussitvā vināsaṃ patto, na kevalañca idāneva, atītepi appaduṭṭhānaṃ padussitvā vināsaṃ pattoyevā’’ti vatvā tamatthaṃ pakāsento atītaṃ āhari –
81据说在过去世，有一位医生为了行医而巡游村庄，却没找到任何活计。他饿着肚子走出村庄，在村门口看见许多童子（kumārake）在玩耍，心想：“我让他们被蛇咬伤，然后再给他们医治，就能得到食物（āhāraṃ）了。”于是他指着一条把头伸出树洞、盘卧着的蛇，说道：“喂，孩子们，那是一只鹩哥幼雏，抓住它吧！”这时，一个童子紧紧地抓住蛇的脖子把它拉了出来，发现那原来是条蛇后，惊叫着把它扔到了站在不远处的医生头上。那条蛇缠住了医生的肩骨，紧紧咬住，当场就要了他的命（jīvitakkhayaṃ）。同样地，这个叫拘迦（koka）的犬猎人，在过去世也因为对无恶意者施加恶行而走向了灭亡。
Atīte kireko vejjo vejjakammatthāya gāmaṃ vicaritvā kiñci kammaṃ alabhitvā chātajjhatto nikkhamitvā gāmadvāre sambahule kumārake kīḷante disvā ‘‘ime sappena ḍaṃsāpetvā tikicchitvā āhāraṃ labhissāmī’’ti ekasmiṃ rukkhabile sīsaṃ niharitvā nipannaṃ sappaṃ dassetvā, ‘‘ambho, kumārakā eso sāḷikapotako, gaṇhatha na’’nti āha. Atheko kumārako sappaṃ gīvāyaṃ daḷhaṃ gahetvā nīharitvā tassa sappabhāvaṃ ñatvā viravanto avidūre ṭhitassa vejjassa matthake khipi. Sappo vejjassa khandhaṭṭhikaṃ parikkhipitvā daḷhaṃ ḍaṃsitvā tattheva jīvitakkhayaṃ pāpesi, evamesa koko sunakhaluddako pubbepi appaduṭṭhassa padussitvā vināsaṃ pattoyevāti.
82世尊引述了这段过去的故事，把上下文联系起来后，在开示「法」的时候，诵出了这首偈颂：
Satthā imaṃ atītaṃ āharitvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
125125.
125.
84“Yo appaduṭṭhassa narassa dussati, suddhassa posassa anaṅgaṇassa;
‘‘Yo appaduṭṭhassa narassa dussati, suddhassa posassa anaṅgaṇassa;
85Tameva bālaṃ pacceti pāpaṃ, sukhumo rajo paṭivātaṃva khitto”ti.
Tameva bālaṃ pacceti pāpaṃ, sukhumo rajo paṭivātaṃva khitto’’ti.
86在这里，「appaduṭṭhassa」指对自己或对一切众生不起瞋害的人。「narassa」指众生。「dussati」指冒犯、伤害。「suddhassa」指完全无过失的。「posassa」这也是用另一种方式指众生。「anaṅgaṇassa」指远离烦恼的。「pacceti」指返回、落回。「paṭivātaṃ」的意思是：就像有一个人为了打击对方，把细尘逆着风撒出去，那细尘就会返回到那个人身上，落在他自己头上一样；同样的道理，如果有哪个人对无过失的人加以拳打等伤害而做下恶行，那么那个恶行就会在今生或者来世，在地狱等地方成熟，以异熟苦的方式，返回到那个愚人自己身上。这就是这句偈颂的意思。
Tattha appaduṭṭhassāti attano vā sabbasattānaṃ vā aduṭṭhassa. Narassāti sattassa. Dussatīti aparajjhati. Suddhassāti niraparādhasseva. Posassāti idampi aparenākārena sattādhivacanameva. Anaṅgaṇassāti nikkilesassa. Paccetīti patieti. Paṭivātanti yathā ekena purisena paṭivāte ṭhitaṃ paharitukāmatāya khitto sukhumo rajoti tameva purisaṃ pacceti, tasseva upari patati, evameva yo puggalo apaduṭṭhassa purisassa pāṇippaharādīni dadanto padussati, tameva bālaṃ diṭṭheva dhamme, samparāye vā nirayādīsu vipaccamānaṃ taṃ pāpaṃ vipākadukkhavasena paccetīti attho.
87开示结束时，那位比丘就安住于阿拉汉果，在场的听众也获得了一场有意义的法开示。
Desanāvasāne so bhikkhu arahatte patiṭṭhahi, sampattaparisāyapi sātthikā dhammadesanā ahosīti.
106《拘迦狗猎人事》第九。
Kokasunakhaluddakavatthu navamaṃ.
107第十.《摩尼匠家常亲近帝思长老事》
10. Maṇikārakulūpakatissattheravatthu
88世尊住在祇园时，针对那位常亲近摩尼匠家的帝思长老，开示了这段以“Gabbhameke”（入胎）开头的教法。
Gabbhameketi imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto maṇikārakulūpakaṃ tissattheraṃ ārabbha kathesi.
89据说，那位长老曾在一个摩尼匠家里受用（饮食等）长达十二年。在这户人家里，夫妻二人就像对待父母一样地照顾长老。有一天，那位摩尼匠正坐在长老面前切肉。就在那时，憍萨罗王波斯匿派人送来一颗摩尼宝珠，并传话说：“把它洗干净、穿孔后再送回来。”摩尼匠用还沾着血的手接过宝珠，把它放在箱子上，然后进屋里去洗手。但他家里养着一只苍鹭。那只苍鹭闻到血腥味，误以为是肉，就当着长老的面，把宝珠吞了下去。摩尼匠回来后，找不到宝珠，便依次询问妻子和孩子们：“宝石被谁拿了？”他们都说“没拿”。他心里想：“这一定是长老拿的。”于是，他跟妻子商量说：“这宝珠肯定是长老拿的。”妻子说：“夫君，别这么说，这么久以来，我从未见过长老有任何过失，他是不会拿宝珠的。”摩尼匠又去问长老：“大德，放在这里的摩尼宝珠，是您拿了吗？”长老回答：“近事男，我没拿。”“大德，这里没有别人，肯定就是你拿的，请把宝珠还给我！”在长老仍不承认的情况下，他又对妻子说：“就是长老拿的，我要用强硬的方法逼问他。”妻子劝道：“夫君，别毁了我们的善根，我们宁愿去当奴隶，也不要这样对待长老。”他却说：“就算我们全家都去当奴隶，也抵不上这颗宝珠的价值。”于是，他拿起绳子，缠住长老的头，然后用棍子打。长老的头、耳朵和鼻子都流出了血，双眼也几乎要突了出来。他因剧痛而昏倒在地。苍鹭闻到血腥味，便飞过来饮血。摩尼匠由于对长老生起的强烈嗔怒，说道“你这是在干什么？”，并用脚猛踢那只苍鹭。苍鹭就这一下被踢死，仰面倒在地上。
So kira thero ekassa maṇikārassa kule dvādasa vassāni bhuñji. Tasmiṃ kule jayampatikā mātāpituṭṭhāne ṭhatvā theraṃ paṭijaggiṃsu. Athekadivasaṃ so maṇikāro therassa purato maṃsaṃ chindanto nisinno hoti. Tasmiṃ khaṇe rājā pasenadi kosalo ekaṃ maṇiratanaṃ ‘‘imaṃ dhovitvā vijjhitvā pahiṇatū’’ti pesesi. Maṇikāro salohiteneva hatthena taṃ paṭiggahetvā peḷāya upari ṭhapetvā hatthadhovanatthaṃ anto pāvisi. Tasmiṃ pana gehe posāvaniyakoñcasakuṇo atthi. So lohitagandhena maṃsasaññāya taṃ maṇiṃ therassa passantasseva gili. Maṇikāro āgantvā maṇiṃ apassanto ‘‘maṇi kena gahito’’ti bhariyañca puttake ca paṭipāṭiyā pucchitvā tehi ‘‘na gaṇhāmā’’ti vutte ‘‘therena gahito bhavissatī’’ti. Cintetvā bhariyāya saddhiṃ mantesi – ‘‘therena maṇi gahito bhavissatī’’ti. Sā, sāmi, mā evaṃ avaca, ettakaṃ kālaṃ mayā therassa na kiñci vajjaṃ diṭṭhapubbaṃ, na so maṇiṃ gaṇhātīti. Maṇikāro theraṃ pucchi – ‘‘bhante, imasmiṃ ṭhāne maṇiratanaṃ tumhehi gahita’’nti. Na gaṇhāmi, upāsakāti. Bhante, na idha añño atthi, tumhehiyeva gahito bhavissati, detha me maṇiratananti. So tasmiṃ asampaṭicchante puna bhariyaṃ āha – ‘‘thereneva maṇi gahito, pīḷetvā naṃ pucchissāmī’’ti. Sā, sāmi, mā no nāsayi, varaṃ amhehi dāsabyaṃ upagantuṃ, na ca theraṃ evarūpaṃ vattunti. So ‘‘sabbeva mayaṃ dāsattaṃ upagacchantā maṇimūlaṃ na agghāmā’’ti rajjuṃ gahetvā therassa sīsaṃ veṭhetvā daṇḍena ghaṭṭesi. Therassa sīsato ca kaṇṇanāsāhi ca lohitaṃ pagghari, akkhīni nikkhamanākārappattāni ahesuṃ, so vedanāpamatto bhūmiyaṃ pati. Koñco lohitagandhenā gantvā lohitaṃ pivi. Atha naṃ maṇikāro there uppannakodhavegena ‘‘tvaṃ kiṃ karosī’’ti pādena paharitvā khipi. So ekappahāreneva maritvā uttāno ahosi.
90长老看见它后，说道：“优婆塞，你先把我头上的缠头布松一松，然后看看这只苍鹭是死了还是活着。”那人便对他说：“你会像这只鸟一样死掉的！”长老说：“优婆塞，宝珠就是被这只鸟吞下去的。如果这只鸟不死，就算我死，我也不会告诉你宝珠的下落。”那人剖开苍鹭的肚子，看见宝珠后，浑身颤抖，心生悚惧，俯伏在长老脚下说：“大德，请原谅我，这是我无知所犯的过错。”长老说：“优婆塞，这既不是你的过失，也不是我的过失，这完全是轮回的过失，我原谅你。”“大德，如果您原谅我，就请像平常一样，坐在我家里接受食物吧。”长老说：“优婆塞，从今以后，我绝不会再进入别人家的内室了，因为这过失正是由进入屋内所引生的。从今以后，只要双脚还能行走，我就只站在门口接受食物。”说完后，他便受持了头陀支，并诵出了以下的偈颂。
Thero taṃ disvā, upāsaka, sīse veṭhanaṃ tāva me sithilaṃ katvā imaṃ koñcaṃ olokehi ‘‘mato vā, no vā’’ti. Atha naṃ so āha – ‘‘eso viya tvampi marissasī’’ti. Upāsaka, iminā so maṇi gilito, sace ayaṃ na amarissā, na te ahaṃ marantopi maṇiṃ ācikkhissanti. So tassa udaraṃ phāletvā maṇiṃ disvā pavedhento saṃviggamānaso therassa pādamūle nipajjitvā ‘‘khamatha, me, bhante, ajānantena mayā kata’’nti āha. Upāsaka, neva tuyhaṃ doso atthi, na mayhaṃ, vaṭṭassevesa doso, khamāmi teti. Bhante, sace me khamatha, pakatiniyāmeneva me gehe nisīditvā bhikkhaṃ gaṇhathāti. ‘‘Upāsaka, na dānāhaṃ ito paṭṭhāya paresaṃ gehassa antochadanaṃ pavisissāmi, antogehapavesanasseva hi ayaṃ doso, ito paṭṭhāya pādesu āvahantesu gehadvāre ṭhitova bhikkhaṃ gaṇhissāmī’’ti vatvā dhutaṅgaṃ samādāya imaṃ gāthamāha –
91牟尼的食物在每家每户一点点地烹煮。
‘‘Paccati munino bhattaṃ, thokaṃ thokaṃ kule kule;
92我将去乞食游行，我的腿还有力气。（《长老偈》248）——
Piṇḍikāya carissāmi, atthi jaṅghabalaṃ mamā’’ti. (theragā. 248) –
93长老说了这话以后，不久就因为那个病而般涅槃了。苍鹭投生到珠宝匠妻子的子宫中。珠宝匠死后投生在地狱。珠宝匠的妻子因为对长老怀有柔和的心，死后投生在天界。比丘们向世尊询问他们死后的去向。世尊说：“比丘们！在这世上，有些人投生到母胎中，有些作恶的人投生地狱，有些行善的人升到天界，而漏尽的人则般涅槃。”这样说完之后，世尊把前后因缘联系起来，为了开示法义，诵出了下面的偈颂：
Idañca pana vatvā thero teneva byādhinā na cirasseva parinibbāyi. Koñco maṇikārassa bhariyāya kucchismiṃ paṭisandhiṃ gaṇhi. Maṇikāro kālaṃ katvā niraye nibbatti. Maṇikārassa bhariyā there muducittatāya kālaṃ katvā devaloke nibbatti. Bhikkhū satthāraṃ tesaṃ abhisamparāyaṃ pucchiṃsu. Satthā, ‘‘bhikkhave, idhekacce gabbhe nibbattanti, ekacce pāpakārino niraye nibbattanti, ekacce katakalyāṇā devaloke nibbattanti, anāsavā pana parinibbāyantī’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
126一百二十六。
126.
95有些众生投生母胎，作恶者堕入地狱；
‘‘Gabbhameke uppajjanti, nirayaṃ pāpakammino;
96善逝者升上天界，漏尽者们般涅槃。
Saggaṃ sugatino yanti, parinibbanti anāsavā’’ti.
97在这里，「母胎」特指人的母胎。其余的意思都很容易明白。
Tattha gabbhanti idha manussagabbhova adhippeto. Sesamettha uttānatthameva.
98说法结束的时候，许多人证得了入流果等圣果。
Desanāvasāne bahū sotāpattiphalādīni pāpuṇiṃsūti.
119珠宝匠家亲近者提舍长老的故事，第十。
Maṇikārakulūpakatissattheravatthu dasamaṃ.
12011. 三由旬事
11. Tayojanavatthu
99「不在空中」这一法的开示，是世尊住在祇园精舍时，针对三个人而讲说的。
Naantalikkheti imaṃ dhammadesanaṃ satthā jetavane viharanto tayo jane ārabbha kathesi.
100据说，当世尊住在祇园时，有众多比丘为了拜见世尊而前来，途中进入一座村庄乞食。村民们在他们到达后，将他们领到集会堂请他们坐下，供养了粥和硬食，然后在等候团食的时间时，就坐在那里听法。正在那时，有一位妇女正煮好饭，在烹煮菜肴时，从她的锅中窜出火焰，烧着了屋顶。接着，一个草束着火后飞腾到空中。那时，一只乌鸦正从空中飞过，把头伸进了那个草束里，结果被草蔓缠住，烧焦后坠落在村子中央。比丘们看到后心想：‘啊，这真是极其严重的业啊！诸位贤友请看，这只乌鸦遭遇了这样的横祸，除了世尊之外，还有谁能知道它所造作的业呢？我们将去向世尊请问它的业。’如此想后，他们就离开了。
Satthari kira jetavane viharante sambahulā bhikkhū satthu dassanatthāya āgacchantā ekaṃ gāmaṃ piṇḍāya pavisiṃsu. Gāmavāsino te sampatte ādāya āsanasālāya nisīdāpetvā yāgukhajjakaṃ datvā piṇḍapātavelaṃ āgamayamānā dhammaṃ suṇantā nisīdiṃsu. Tasmiṃ khaṇe bhattaṃ pacitvā sūpabyañjanaṃ dhūpayamānāya ekissā itthiyā bhājanato aggijālā uṭṭhahitvā chadanaṃ gaṇhi. Tato ekaṃ tiṇakaraḷaṃ uṭṭhahitvā jalamānaṃ ākāsaṃ pakkhandi. Tasmiṃ khaṇe eko kāko ākāsena gacchanto tattha gīvaṃ pavesetvā tiṇavalliveṭhito jhāyitvā gāmamajjhe pati . Bhikkhū taṃ disvā ‘‘aho bhāriyaṃ kammaṃ, passathāvuso, kākena pattaṃ vippakāraṃ, iminā katakammaṃ aññatra satthārā ko jānissati, satthāramassa kammaṃ pucchissāmā’’ti cintetvā pakkamiṃsu.
101又有另外一些比丘，为了拜见世尊而乘船前往，他们的船在大海中竟然停住不动了。人们说：‘这船上必定有晦气的人。’于是便传签来查验。船主的妻子正值青春年华，容貌美丽、令人喜爱，结果签落到了她手里。众人说：‘请再传一次签吧！’如此说了后，一直传了三次，三次签都只落到她一个人手里。人们看着船主的脸说：‘怎么办，主人？’船主说：‘不能因为一个人而让大众覆灭，把她扔到水里去！’当那个女人被抓住要扔进水里时，她为死亡恐怖所逼迫，发出了悲泣。船主听到后说：‘她那些将要毁坏的饰品还有什么用？把所有饰品都取下来，让她只穿一件碎布衣，再把她扔下去吧。而我呢，将无法眼看着她在水面上漂浮，所以，为了让我看不到她，就在她脖子上绑一个沙罐，然后扔进海里去吧。’那些人照做了。就在她落下的地方，鱼鳖便将她分食了。比丘们知道了这件事的经过后心想：‘除了世尊，还有谁能知道这个女人所造的业呢？我们将去向世尊请问她的业。’到达了想去的地方后，他们下船离去了。
Aparesampi bhikkhūnaṃ satthu dassanatthāya nāvaṃ abhiruyha gacchantānaṃ nāvā samudde niccalā aṭṭhāsi. Manussā ‘‘kāḷakaṇṇinā ettha bhavitabba’’nti salākaṃ vicāresuṃ. Nāvikassa ca bhariyā paṭhamavaye ṭhitā dassanīyā pāsādikā, salākā tassā pāpuṇi. ‘‘Salākaṃ puna vicārethā’’ti vatvā yāvatatiyaṃ vicāresuṃ, tikkhattumpi tassā eva pāpuṇi. Manussā ‘‘kiṃ, sāmī’’ti nāvikassa mukhaṃ olokesuṃ. Nāviko ‘‘na sakkā ekissā atthāya mahājanaṃ nāsetuṃ, udake naṃ khipathā’’ti āha. Sā gahetvā udake khipiyamānā maraṇabhayatajjitā viravaṃ akāsi. Taṃ sutvā nāviko ko attho imissā ābharaṇehi naṭṭhehi, sabbābharaṇāni omuñcitvā ekaṃ pilotikaṃ nivāsāpetvā chaḍḍetha naṃ, ahaṃ panetaṃ udakapiṭṭhe plavamānaṃ daṭṭhuṃ na sakkhissāmī tasmā yathā naṃ ahaṃ na passāmi, tathā ekaṃ vālukakuṭaṃ gīvāya bandhitvā samudde khipathāti. Te tathā kariṃsu. Tampi patitaṭṭhāneyeva macchakacchapā vilumpiṃsu. Bhikkhū taṃ pavattiṃ ñatvā ‘‘ṭhapetvā satthāraṃ ko añño etissā itthiyā katakammaṃ jānissati, satthāraṃ tassā kammaṃ pucchissāmā’’ti icchitaṭṭhānaṃ patvā nāvāto oruyha pakkamiṃsu.
102还有七位比丘为了拜见世尊而前往，傍晚时进入一座精舍，询问住宿的地方。在一处洞窟中有七张床。他们得到了那个住处，就躺卧在那里。半夜时分，一块如同尖顶屋那么大的巨石滚落下来，堵住了洞窟的门。住在此处的比丘们心想：‘是我们把这个洞窟让给了客居比丘们，这块大石头却堵住了洞窟的门，我们要把它移开吗？’他们从四周的七个村庄召集了众人，虽然努力尝试，却根本无法将石头从原地移动分毫。进入洞内的比丘们也尽力施为。即便如此，一连七天都无法移动石头。客居比丘们这七天里腹中饥饿，遭受了极大的痛苦。到了第七天，石头自己滚动移开了。比丘们出来后心想：‘除了世尊，还有谁能知道我们所遭遇的这桩恶业呢？我们将去向世尊请问。’如此想后便离去了。他们与前两批比丘在途中相遇，所有人都汇聚一处，一起去亲近世尊，顶礼之后，坐在一边。与世尊互相问候之后，便依次各自询问了亲眼所见、亲身经历的事情。
Aparepi satta bhikkhū satthu dassanatthāya gacchantā sāyaṃ ekaṃ vihāraṃ pavisitvā vasanaṭṭhānaṃ pucchiṃsu. Ekasmiñca leṇe satta mañcā honti. Tesaṃ tadeva labhitvā tattha nipannānaṃ rattibhāge kūṭāgāramatto pāsāṇo pavaṭṭamāno āgantvā leṇadvāraṃ pidahi. Nevāsikā bhikkhū ‘‘mayaṃ imaṃ leṇaṃ āgantukabhikkhūnaṃ pāpayimhā, ayañca mahāpāsāṇo leṇadvāraṃ pidahanto aṭṭhāsi, apanessāma na’’nti samantā sattahi gāmehi manusse sannipātetvā vāyamantāpi ṭhānā cāletuṃ nāsakkhiṃsu. Anto paviṭṭhabhikkhūpi vāyamiṃsuyeva. Evaṃ santepi sattāhaṃ pāsāṇaṃ cāletuṃ nāsakkhiṃsu. Āgantukā sattāhaṃ chātajjhattā mahādukkhaṃ anubhaviṃsu. Sattame divase pāsāṇo sayameva pavaṭṭitvā apagato. Bhikkhū nikkhamitvā ‘‘amhākaṃ imaṃ pāpaṃ aññatra satthārā ko jānissati, satthāraṃ pucchissāmā’’ti cintetvā pakkamiṃsu. Te purimehi saddhiṃ antarāmagge samāgantvā sabbe ekatova satthāraṃ upasaṅkamitvā vanditvā ekamantaṃ nisinnā satthārā katapaṭisanthārā attanā attanā diṭṭhānubhūtāni kāraṇāni paṭipāṭiyā pucchiṃsu.
103世尊也就依次对他们如此解答道：‘比丘们，首先，那只乌鸦所遭受的，正是它自己所造作的业。在过去时，于波罗奈城，有一位农夫调教他的牛，却怎么都调教不好。他那头牛走一小段路就躺下，农夫鞭打后把它赶起来，它走一小段路又照样躺下。他努力调教却无法成功，被忿怒所制伏，心想：“从今以后你就舒舒服服地躺着吧！”便像是捆草把一样，用稻草缠住那牛的脖子，然后点上了火。牛就地被烧焦而死。比丘们，那时，那只乌鸦造作了那样的恶业。它由于那业的果报，长时间在地狱中受苦；因为残余的果报，它七次投生到乌鸦的胎中，每一次都像这样在空中被烧焦而死。’
Satthāpi tesaṃ paṭipāṭiyā evaṃ byākāsi – ‘‘bhikkhave, so tāva kāko attanā katakammameva anubhosi. Atītakāle hi bārāṇasiyaṃ eko kassako attano goṇaṃ damento dametuṃ nāsakkhi. So hissa goṇo thokaṃ gantvā nipajji, pothetvā uṭṭhāpitopi thokaṃ gantvā punapi tatheva nipajji. So vāyamitvā taṃ dametuṃ asakkonto kodhābhibhūto hutvā ‘ito dāni paṭṭhāya sukhaṃ nipajjissasī’ti palālapiṇḍaṃ viya karonto palālena tassa gīvaṃ paliveṭhetvā aggimadāsi, goṇo tattheva jhāyitvā mato. Tadā, bhikkhave, tena kākena taṃ pāpakammaṃ kataṃ. So tassa vipākena dīgharattaṃ niraye paccitvā vipākāvasesena sattakkhattuṃ kākayoniyaṃ nibbattitvā evameva ākāse jhāyitvāva mato’’ti.
104‘比丘们，那个妇女所遭受的，也正是她自己所造作的业。她在过去时是波罗奈城一位居士的妻子，所有提水、舂米、做饭等事务都亲手操持。她家里有一条狗，每当她做各种事务时，就在旁边一直看着。当她去田间送饭，或者为了取木柴树叶等去往山林时，那狗都跟着她一起去。年轻人看见了就嘲讽说：“喂，带狗的猎人出来了，今天我们可要吃肉了！”她被那些话弄得羞恼，就用土块、棍棒等打那狗，把它赶跑，但狗转回头又继续跟着她。据说那条狗是她第三生时的丈夫，所以感情上割舍不下。虽然在这无始的轮回中，未曾做过妻或夫的人是不存在的，但对于近生中的亲人，感情会特别深厚，因此那条狗无法离开她。她对狗生起了气，去给田里的丈夫送粥时，把绳子放在怀里走了，狗还是跟着她。她把粥给了丈夫，拿着一个空罐到了某个有水的地方，用沙将罐子装满，对着站在旁边看着她的狗发出呼唤。狗摇着尾巴走近她，心想：“今天终于得到温言软语，真是久违了。”她紧紧抓住狗的脖子，用绳子的一头系住罐子，另一头系在狗的脖子上，然后把罐子朝着水里推了下去。狗追逐着罐子，掉入水中，就在那里死去了。她由于那业的果报，长时间在地狱中受苦；因为残余的果报，她在一百生中，脖子上绑着沙罐被投入水中而死。’
Sāpi, bhikkhave, itthī attanā katakammameva anubhosi. Sā hi atīte bārāṇasiyaṃ ekassa gahapatikassa bhariyā udakaharaṇakoṭṭanapacanādīni sabbakiccāni sahattheneva akāsi. Tassā eko sunakho taṃ gehe sabbakiccāni kurumānaṃ olokentova nisīdati. Khette bhattaṃ harantiyā dārupaṇṇādīnaṃ vā atthāya araññaṃ gacchantiyā tāya saddhiṃyeva gacchati. Taṃ disvā daharamanussā ‘‘ambho nikkhanto sunakhaluddako, ajja mayaṃ maṃsena bhuñjissāmā’’ti uppaṇḍenti. Sā tesaṃ kathāya maṅku hutvā sunakhaṃ leḍḍudaṇḍādīhi paharitvā palāpeti, sunakho nivattitvā puna anubandhati. So kirassā tatiye attabhāve bhattā ahosi, tasmā sinehaṃ chindituṃ na sakkoti. Kiñcāpi hi anamatagge saṃsāre jāyā vā pati vā abhūtapubbā nāma natthi, avidūre pana attabhāve ñātakesu adhimatto sineho hoti, tasmā so sunakho taṃ vijahituṃ na sakkoti. Sā tassa kujjhitvā khettaṃ sāmikassa yāguṃ haramānā rajjuṃ ucchaṅge ṭhapetvā agamāsi, sunakho tāyeva saddhiṃ gato. Sā sāmikassa yāguṃ datvā tucchakuṭaṃ ādāya ekaṃ udakaṭṭhānaṃ gantvā kuṭaṃ vālukāya pūretvā samīpe oloketvā ṭhitassa sunakhassa saddamakāsi. Sunakho ‘‘cirassaṃ vata me ajja madhurakathā laddhā’’ti naṅguṭṭhaṃ cālento taṃ upasaṅkami. Sā taṃ gīvāyaṃ daḷhaṃ gahetvā ekāya rajjukoṭiyā kuṭaṃ bandhitvā ekaṃ rajjukoṭiṃ sunakhassa gīvāyaṃ bandhitvā kuṭaṃ udakābhimukhaṃ pavaṭṭesi. Sunakho kuṭaṃ anubandhanto udake patitvā tattheva kālamakāsi. Sā tassa kammassa vipākena dīgharattaṃ niraye paccitvā vipākāvasesena attabhāvasate vālukakuṭaṃ gīvāyaṃ bandhitvā udake pakkhittā kālamakāsīti.
105‘比丘们，你们所遭受的，也完全是你们自己所造作的业。在过去时，有七个住在波罗奈的牧牛童，他们轮流七天在一片林野地带放牛。有一天，他们放完牛回来时，看见一只大蜥蜴，便去追赶。蜥蜴逃进了一个蚁冢。那个蚁冢有七个洞，那些牧童心想：“我们现在抓不到它了，明天再来捉吧。”于是每个童子各拿了一把枝叶，七个人分别堵住了七个洞，然后就离开了。第二天，他们没有惦记着那只蜥蜴，到另一个地方放牛去了。到了第七天，他们赶着牛回来时，看见了那个蚁冢，记起了这件事，心想：“那只蜥蜴怎么样了呢？”便各自打开了先前自己所堵住的洞。只见蜥蜴已对生命毫无留恋，只剩下皮包骨头，颤颤巍巍地爬了出来。他们看见后生起了怜悯心，说：“不要杀它，它已经被断绝食物七天了。”他们抚摸着蜥蜴的背，放了它说：“安稳地走吧！”因为他们没有杀害蜥蜴，所以没有在地狱中受苦。但是，他们七个人因为聚在一起造了这个业，在十四生中，每一生都各断食七天。比丘们，那时，你们就是那七位牧牛童，造作了那样的业。’世尊就这样逐一解答了他们所问的每个问题。
Tumhehipi, bhikkhave, attanā katakammameva anubhūtaṃ. Atītasmiñhi bārāṇasivāsino satta gopālakadārakā ekasmiṃ aṭavipadese sattāhavārena gāviyo vicarantā ekadivasaṃ gāviyo vicāretvā āgacchantā ekaṃ mahāgodhaṃ disvā anubandhiṃsu. Godhā palāyitvā ekaṃ vammikaṃ pāvisi. Tassa pana vammikassa satta chiddāni, dārakā ‘‘mayaṃ dāni gahetuṃ na sakkhissāma, sve āgantvā gaṇhissāmā’’ti ekeko ekekaṃ sākhabhaṅgamuṭṭhiṃ ādāya sattapi janā satta chiddāni pidahitvā pakkamiṃsu . Te punadivase taṃ godhaṃ amanasikatvā aññasmiṃ padese gāviyo vicāretvā sattame divase gāviyo ādāya gacchantā taṃ vammikaṃ disvā satiṃ paṭilabhitvā ‘‘kā nu kho tassā godhāya pavattī’’ti attanā attanā pidahitāni chiddāni vivariṃsu. Godhā jīvite nirālayā hutvā aṭṭhicammāvasesā pavedhamānā nikkhami. Te taṃ disvā anukampaṃ katvā ‘‘mā naṃ māretha, sattāhaṃ chinnabhattā jātā’’ti tassā piṭṭhiṃ parimajjitvā ‘‘sukhena gacchāhī’’ti vissajjesuṃ. Te godhāya amāritattā niraye tāva na pacciṃsu. Te pana satta janā ekato hutvā cuddasasu attabhāvesu satta satta divasāni chinnabhattā ahesuṃ. Tadā, bhikkhave, tumhehi sattahi gopālakehi hutvā taṃ kammaṃ katanti. Evaṃ satthā tehi puṭṭhapuṭṭhaṃ pañhaṃ byākāsi.
106这时，有一位比丘对世尊说：‘大德，难道造了恶业之后，即使是飞到空中、跳入大海，或者钻入山岩之间，都无法逃脱吗？’世尊说：‘正是这样，比丘们，即便在天空等处，也决没有一处地方，能让造恶者安住其中而从恶业中解脱。’说罢，世尊将此义理融贯连接，在说法时诵出了这首偈颂：
Atheko bhikkhu satthāraṃ āha – ‘‘kiṃ pana, bhante, pāpakammaṃ katvā ākāse uppatitassapi samuddaṃ pakkhandassāpi pabbatantaraṃ paviṭṭhassāpi mokkho natthī’’ti. Satthā ‘‘evametaṃ, bhikkhave, ākāsādīsupi ekapadesopi natthi, yattha ṭhito pāpakammato mucceyyā’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
127127.
127.
108不在虚空中，不在大海中央，也不是躲进群山的缝隙，
‘‘Na antalikkhe na samuddamajjhe, na pabbatānaṃ vivaraṃ pavissa;
109整个世间没有任何一个角落，能让人在那里安住，从而逃脱恶业。
Na vijjatī so jagatippadeso, yatthaṭṭhito mucceyya pāpakammā’’ti.
110这首偈颂的意思是：假如有人心想“我靠这个办法就能从恶业中逃脱”，那么，就算他坐到虚空中，或者潜入深达八万四千由旬的大海，又或者躲进群山中间，也绝对无法从恶业中逃脱。在世间各个方向的大地之上，连一根毫毛尖端那么小的空间都找不到——那里没有任何地方，能让人安住下来，从而从恶业中解脱。
Tassattho – sace hi koci ‘‘iminā upāyena pāpakammato muccissāmī’’ti antalikkhe vā nisīdeyya, caturāsītiyojanasahassagambhīraṃ mahāsamuddaṃ vā paviseyya, pabbatantare vā nisīdeyya, neva pāpakammato mucceyya. Puratthimādīsu jagatipadesesu pathavībhāgesu na so vālaggamattopi okāso atthi, yattha ṭhito pāpakammato muccituṃ sakkuṇeyyāti.
111佛陀开示结束时，那些比丘证得了入流果等圣果，在场的大众也都从这法开示中获得了利益。
Desanāvasāne te bhikkhū sotāpattiphalādīni pāpuṇiṃsu, sampattamahājanassāpi sātthikā dhammadesanā ahosīti.
134这是〈提由旬事〉，第十一个故事。
Tayojanavatthu ekādasamaṃ.
135第十二个故事：善觉释迦事。
12. Suppabuddhasakyavatthu
112「不在空中（Na antalikkhe）」等这句法的开示，是导师住在榕树园时，以善觉释迦为因缘而宣说的。
Naantalikkheti imaṃ dhammadesanaṃ satthā nigrodhārāme viharanto suppabuddhaṃ sakkaṃ ārabbha kathesi.
113据说，他（善觉）因为这两个原因对导师心生愤恨：“这人抛弃了我女儿而出家，还让我儿子出家，站在他仇敌的位置上。”一天，他说：“今天我不去邀请应供的地方给他饭吃。”就堵塞了道路，坐在巷子里饮酒。那时导师被比丘僧团围绕着来到那里，人们禀报：“导师来了。”他却说：“去告诉他，继续往前走！他不比我更年长，我不给他让路。”人们再三劝说，他还是那样说着，坐着不动。导师在舅父那里没有得到让路，就从那里折返。善觉派了一个密探说：“你去听了他的谈话再回来。”导师转身时面露微笑，阿难长老问道：“大德，您为何微笑？有什么因缘？”导师说：“阿难，你看见善觉了吗？”“看见了，大德。”“他造作了很重的业，竟然不给像我这样的佛陀让路。从今天算起的第七天，他将在下层楼阁的楼梯基处陷入大地。”密探听了这话，来到善觉那里，被善觉问：“我外甥转身离去时说了什么？”密探就把所听到的告诉了他。善觉听了这番话后说：“现在我外甥的话没有不对了；他说的一定是真的。尽管如此，我现在要用妄语来为难他。因为他说‘第七天将陷入大地’的时候没有具体限定，而是说‘在下层楼阁的楼梯基处陷入大地’。从今以后，我就不去那个地方。到时候他若不能在那个地方陷入大地，我就能用妄语来驳倒他。”于是善觉把自己所有享用之物都搬到七层楼阁的最上层，撤掉了楼梯，关紧楼门，每道门各安排两名力士，吩咐说：“如果我一时疏忽想下到底层，你们就拦住我。”之后他就坐在第七层华贵的内室中。导师听说了这些情况，便说：“比丘们，善觉即使从楼阁上层腾空飞到空中，或坐船跳入大海，或躲进山里面，佛陀的话也绝不会有二致，他必定在我所说的那个地方陷入大地。”如此连接了因缘，宣说法义时诵出这首偈颂：
So kira ‘‘ayaṃ mama dhītaraṃ chaḍḍetvā nikkhanto ca, mama puttaṃ pabbājetvā tassa veriṭṭhāne ṭhito cā’’ti imehi dvīhi kāraṇehi satthari āghātaṃ bandhitvā ekadivasaṃ ‘‘na dānissa nimantanaṭṭhānaṃ gantvā bhuñjituṃ dassāmī’’ti gamanamaggaṃ pidahitvā antaravīthiyaṃ suraṃ pivanto nisīdi. Athassa satthari bhikkhusaṅghaparivute taṃ ṭhānaṃ āgate ‘‘satthā āgato’’ti ārocesuṃ . So āha – ‘‘purato gacchāti tassa vadetha, nāyaṃ mayā mahallakataro, nāssa maggaṃ dassāmī’’ti punappunaṃ vuccamānopi tatheva vatvā nisīdi. Satthā mātulassa santikā maggaṃ alabhitvā tato nivatti. Sopi ekaṃ carapurisaṃ pesesi ‘‘gaccha, tassa kathaṃ sutvā ehī’’ti. Satthāpi nivattanto sitaṃ katvā ānandattherena ‘‘ko nu kho, bhante, sitassa pātukammassa paccayo’’ti puṭṭho āha – ‘‘passasi, ānanda, suppabuddha’’nti. Passāmi, bhanteti. Bhāriyaṃ tena kammaṃ kataṃ mādisassa buddhassa maggaṃ adentena, ito sattame divase heṭṭhāpāsāde sopānapādamūle pathaviṃ pavisissatīti. Carapuriso taṃ kathaṃ sutvā suppabuddhassa santikaṃ gantvā ‘‘kiṃ mama bhāgineyyena nivattantena vutta’’nti puṭṭho yathāsutaṃ ārocesi. So tassa vacanaṃ sutvā ‘‘na dāni mama bhāgineyyassa kathāya doso atthi, addhā yaṃ so vadati, taṃ tatheva hoti. Evaṃ santepi naṃ idāni musāvādena niggaṇhissāmi. So hi maṃ ‘sattame divase pathaviṃ pavisissatī’ti aniyamena avatvā ‘heṭṭhāpāsāde sopānapādamūle pathaviṃ pavisissatī’’’ti āha. ‘‘Ito dāni paṭṭhāyāhaṃ taṃ ṭhānaṃ na gamissāmi, atha naṃ tasmiṃ ṭhāne pathaviṃ apavisitvā musāvādena niggaṇhissāmī’’ti attano upabhogajātaṃ sabbaṃ sattabhūmikapāsādassa upari āropetvā sopānaṃ harāpetvā dvāraṃ pidahāpetvā ekekasmiṃ dvāre dve dve malle ṭhapetvā ‘‘sacāhaṃ pamādena heṭṭhā orohitukāmo homi, nivāreyyātha ma’’nti vatvā sattame pāsādatale sirigabbhe nisīdi. Satthā taṃ pavattiṃ sutvā, ‘‘bhikkhave, suppabuddho na kevalaṃ pāsādatale vehāsaṃ uppatitvā ākāse vā nisīdatu, nāvāya vā samuddaṃ pakkhandatu, pabbatantaraṃ vā pavisatu, buddhānaṃ kathāya dvidhābhāvo nāma natthi, mayā vuttaṭṭhāneyeva so pathaviṃ pavisissatī’’ti vatvā anusandhiṃ ghaṭetvā dhammaṃ desento imaṃ gāthamāha –
128128.
128.
115不在虚空中，不在大海中央，不躲入山岩的缝隙；
‘‘Na antalikkhe na samuddamajjhe, na pabbatānaṃ vivaraṃ pavissa;
116整个世间，找不到任何地方，在那里安住的人能不被死亡征服。
Na vijjatī so jagatippadeso, yatthaṭṭhitaṃ nappasaheyya maccū’’ti.
117「yattha ṭhitaṃ nappasaheyya, maccū」：意思是，在任何一个地方安住后，死亡都无法征服、无法压倒他，像针尖那么小的土地也根本不存在。其余解释与前面类似。
Tattha yattha ṭhitaṃ nappasaheyya, maccūti yasmiṃ padese ṭhitaṃ maraṇaṃ nappasaheyya nābhibhaveyya, kesaggamattopi pathavippadeso natthi. Sesaṃ purimasadisamevāti.
118开示结束时，很多人证得了入流果等。
Desanāvasāne bahū sotāpattiphalādīni pāpuṇiṃsūti.
119到了第七天，在导师的乞食经行路坏灭的时刻，下层的善觉有一匹吉祥马发起狂来，撞击各面墙壁。坐在最上层的善觉听到声音便问：“这是什么声音？”“吉祥马发狂了。”然而那匹马一看见善觉就安静了下来。善觉想要抓住它，就从座位上站起来，朝门口走去。这时，楼门自动打开了，楼梯也还在原位。守在门口的两名力士抓住他的脖子，将他头朝下扔了下去。就这样，在七层楼阁中，每层楼的门都自动开启，楼梯各就原位。每层楼的力士都抓住他的脖子，将他头朝下扔下。当他到达下层楼阁的楼梯基处时，广大的大地裂开，接纳了他，他坠入后就这样投生在无间地狱。
Sattame divase satthu bhikkhācāramaggassa niruddhavelāya heṭṭhāpāsāde suppabuddhassa maṅgalasso uddāmo hutvā taṃ taṃ bhittiṃ pahari. So upari nisinnovassa saddaṃ sutvā ‘‘kimeta’’nti pucchi. ‘‘Maṅgalasso uddāmo’’ti. So panasso suppabuddhaṃ disvāva sannisīdati. Atha naṃ so gaṇhitukāmo hutvā nisinnaṭṭhānā uṭṭhāya dvārābhimukho ahosi, dvārāni sayameva vivaṭāni, sopānaṃ sakaṭṭhāneyeva ṭhitaṃ. Dvāre ṭhitā mallā taṃ gīvāyaṃ gahetvā heṭṭhābhimukhaṃ khipiṃsu. Etenupāyena sattasupi talesu dvārāni sayameva vivaṭāni, sopānāni yathāṭhāne ṭhitāni. Tattha tattha mallā taṃ gīvāyameva gahetvā heṭṭhābhimukhaṃ khipiṃsu. Atha naṃ heṭṭhāpāsāde sopānapādamūlaṃ sampattameva mahāpathavī vivaramānā bhijjitvā sampaṭicchi, so gantvā avīcimhi nibbattīti.
144善觉释迦族事第十二。
Suppabuddhasakyavatthu dvādasamaṃ.
145对《恶品》的注释就到这里。
Pāpavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.
146第九品。
Navamo vaggo.