3. 大品
13. 大品
3. Mahāvaggo
21. 狮子吼经的注释
1. Sīhanādasuttavaṇṇanā
21在第三经的第一部分，「在不平坦处」指悬崖等不平坦的地方。为何说「它们不与其他人共」？难道这些力在某些弟子身上不会生起吗？固然会生起，但佛陀那类处非处智等力，在任何时候都不会在其他人身上同样生起，所以说「不与其他人共」。因此才说「唯如来之力」。事实上，正是考虑到如上所说的特点而其他人全无，才在知解意乐随眠等智上确立了不共的名称。固然智力的智资粮是殊胜的缘，但福德资粮也是它们的缘。或者说，由于智资粮本身即是福德资粮，所以说「由福德意乐成就而得来」。
21. Tatiyassa paṭhame visamaṭṭhānesūti papātādīsu visamaṭṭhānesu. ‘‘Aññehi asādhāraṇānī’’ti kasmā vuttaṃ, nanu cetāni sāvakānampi ekaccānaṃ uppajjantīti? Kāmaṃ uppajjanti, yādisāni pana buddhānaṃ ṭhānāṭṭhānañāṇādīni, na tādisāni tadaññesaṃ kadācipi uppajjantīti aññehi asādhāraṇānīti . Tenāha ‘‘tathāgatasseva balānī’’ti. Imameva hi yathāvuttalesaṃ apekkhitvā tadabhāvato āsayānusayañāṇādīsu eva asādhāraṇasamaññā niruḷhā. Kāmaṃ ñāṇabalānaṃ ñāṇasambhāro visesapaccayo, puññasambhāropi pana nesaṃ paccayo eva. Ñāṇasambhārassapi vā puññasambhārabhāvato ‘‘puññussayasampattiyā āgatānī’’ti vuttaṃ.
2「自然象种」指那些在山林河川中活动的各类象，论其力量，全都属于自然的象种。「十人之力」指中等体力的十个男子的力量。综合起来说，一位如来的身力等于（多少人之力）。这里说「一位」，是按照经文已有的说法，随顺开示之流而说的。「那罗延坚固力」：此处「那罗延」是指光线。这些光线众多而多样，都从此（如来）生起，所以称为那罗延，也就是金刚；因此「那罗延坚固力」意思是金刚坚固力。而智力在巴利经文中已经出现，不像身力那样只在注释书中确立，这是（说者的）意图。
Pakatihatthikulanti (saṃ. ni. ṭī. 2.2.22) giricaranadicaravanacarādippabhedā gocariyakālāvakanāmā sabbāpi balena pākatikā hatthijāti. Dasannaṃ purisānanti thāmamajjhimānaṃ dasannaṃ purisānaṃ. Ekassa tathāgatassa kāyabalanti ānetvā sambandho. Ekassāti ca tathā heṭṭhā kathāyaṃ āgatattā desanāsotena vuttaṃ. Nārāyanasaṅghātabalanti ettha nārā vuccanti rasmiyo. Tā bahū nānāvidhā ito uppajjantīti nārāyanaṃ, vajiraṃ, tasmā nārāyanasaṅghātabalanti vajirasaṅghātabalanti attho. Ñāṇabalaṃ pana pāḷiyaṃ āgatameva, na kāyabalaṃ viya aṭṭhakathāruḷhamevāti adhippāyo.
3据称在《相应部》中有七十三种智，又说有七十七种智。然而在《分别论》的注书中，《因缘品》提到七十七智和四十四智。而七十三智见于《无碍解道》中的闻所成等智，并不在《相应部》。「及其他」：以此也包括了《智事分别》中以一法等说、别处以「关于前际的智」等说，以及《梵网经》等中「如来知道：『这些见处如此被执取』」等所宣说的各种智的分类。由于如实通达，能使自身不动摇，并让具足此智之人在所教化的人中增强力量，所以说「以不动摇之义和支撑之义」。
Saṃyuttake (saṃ. ni. 2.33) āgatāni tesattati ñāṇāni, sattasattati ñāṇānīti vuttaṃ, tattha (vibha. mūlaṭī. 760) pana nidānavagge sattasattati āgatāni catucattārīsañca. Tesattati pana paṭisambhidāmagge (paṭi. ma. 1.1) sutamayādīni āgatāni dissanti, na saṃyuttake. Aññānipīti etena ñāṇavatthuvibhaṅge (vibha. 751 ādayo) ekakādivasena vuttāni, aññattha ca ‘‘pubbante ñāṇa’’ntiādinā (dha. sa. 1063) brahmajālādīsu ca ‘‘tayidaṃ tathāgato pajānāti ‘imāni diṭṭhiṭṭhānāni evaṃ gahitānī’ti’’ādinā (dī. ni. 1.36) vuttāni anekāni ñāṇappabhedāni saṅgaṇhāti. Yāthāvappaṭivedhato sayañca akampiyaṃ puggalañca taṃsamaṅginaṃ neyyesu adhibalaṃ karotīti āha ‘‘akampiyaṭṭhena upatthambhanaṭṭhena cā’’ti.
4「牛王的」即「牛王地」，指最殊胜之处。因为基于宣称一切知而迎面趋向大众，或接近八众，所以称为「牛王」，这是指过去诸佛。「然而此」是指诸佛的境地，即说为一切知。「即使站着」意思是即使不开口说话，也如同站着便宣称。「走近」即认可。
Usabhassa idanti āsabhaṃ, seṭṭhaṭṭhānaṃ. Sabbaññutāpaṭijānanavasena abhimukhaṃ gacchanti, aṭṭha vā parisā upasaṅkamantīti āsabhā, pubbabuddhā. Idaṃ panāti buddhānaṃ ṭhānaṃ sabbaññutameva vadati. Tiṭṭhamānovāti avadantopi tiṭṭhamānova paṭijānāti nāmāti attho. Upagacchatīti anujānāti.
5「在八众中」是指在所说的八种大众中，即「舍利弗，我自证：曾往赴数百刹帝利众……舍利弗，我在此中，看不到有任何恐惧或羞怯的迹象」（《中部》1.151）。「作无怖畏之吼」是指由于随后所示智力的运用，作为十力者而作无怖畏之吼。
Aṭṭhasuparisāsūti ‘‘abhijānāmi kho panāhaṃ, sāriputta, anekasataṃ khattiyaparisaṃ…pe… tatra vata maṃ bhayaṃ vā sārajjaṃ vā okkamissatīti nimittametaṃ, sāriputta, na samanupassāmī’’ti (ma. ni. 1.151) vuttāsu aṭṭhasu parisāsu. Abhītanādaṃ nadatīti parato dassitañāṇayogena dasabalohanti abhītanādaṃ nadati.
6因为阿拉汉道智以证悟为究竟，才是真正的证悟，所以说「在果位时生起」这个名称。即使藉由彼而获得教说之智，其作用的成就也仅是借由他人了知的方式而实现，所以说「在憍陈如的入流果位时转起」这个名称。此后直至般涅槃，教说之智的持续，应知就是彼已转起法轮的安住，如同转轮圣王的轮宝转起之后得以安住一样。
Paṭivedhaniṭṭhattā arahattamaggañāṇaṃ paṭivedhoti ‘‘phalakkhaṇe uppannaṃ nāmā’’ti vuttaṃ. Tena paṭiladdhassapi desanāñāṇassa kiccanipphatti parassa avabujjhanamattena hotīti ‘‘aññāsikoṇḍaññassa sotāpattiphalakkhaṇe pavattaṃ nāmā’’ti vuttaṃ. Tato paraṃ pana yāva parinibbānā desanāñāṇapavatti tasseva pavattitassa dhammacakkassa ṭhānanti veditabbaṃ pavattitacakkassa cakkavattino cakkaratanassa ṭhānaṃ viya.
7说「住立」，难道像人站在地上那样吗？并非如此，所以说「其存续是依赖于该状态的」。这里的「住立」指的是获得自体并持续存在，并不是停止趣向，所以说「既生起又转起」。然而，为了显示这个十力智在哪里被详细阐述，所以说了「而在阿毗达摩中」等。对于其余的力，也是同样的讲解方法。
Tiṭṭhatīti vuttaṃ, kiṃ bhūmiyaṃ puriso viya, noti āha ‘‘tadāyattavuttitāyā’’ti. Ṭhānanti cettha attalābho dharamānatā ca, na gatinivattīti āha ‘‘uppajjati ceva pavattati cā’’ti. Yattha panetaṃ dasabalañāṇaṃ vitthāritaṃ, taṃ dassento ‘‘abhidhamme panā’’tiādimāha. Sesesupi eseva nayo.
8「执取」指各种执取行为，而这些执取是执取之后所做出来的，所以说「执取后所造的」。或者，「业」本身就是「业执取」，这是为了显示「执取」一词并没有超出业本身之外的含义，就像「尿中」一词里的「中」字一样。「趣」指地狱等投生之处。「依」指有身，也就是自体。「时」指业感召果报的合适时间。「加行」指作为果报生起之缘的行为。
Samādiyantīti samādānāni, tāni pana samādiyitvā katāni hontīti āha ‘‘samādiyitvā katāna’’nti. Kammameva vā kammasamādānanti etena samādānasaddassa apubbatthābhāvaṃ dasseti muttagatasadde gatasaddassa viya. Gatīti nirayādigatiyo. Upadhīti attabhāvo. Kāloti kammassa vipaccanārahakālo. Payogoti vipākuppattiyā paccayabhūtā kiriyā.
9“通向无过处”，意思是通向涅槃。正如经中所说：“舍利弗，我既了知涅槃，也了知通向涅槃的道路”（《中部》1.153）。即使有很多人共同杀害一个有情，虽然所有人的思心都以那个被害者的命根为所缘，但他们所造的业却各不相同。因为（《分别论注》811）其中一个人是充满热忱、主动去做的；另一个人是在他人逼迫下说“来吧，你也动手”而去做的；还有一个人则像是志同道合一样，只是随顺而不加制止。他们之中，有人就因为这个业而投生在地狱，有人投生在畜生道，有人投生在鬼道。如来在他们造业的刹那就能知道：“由于是以这样的方式造业，这个人将投生在地狱，这个人将投生在畜生道，这个人将投生在鬼道。”即使正在投生地狱时，他也知道：“这个人将投生在大地狱，这个人将投生在近边地狱。”正在投生畜生道时，他也知道：“这个人将成为无足的众生，这个人将成为二足的众生，这个人将成为四足众生，这个人将成为多足的众生。”正在投生鬼道时，他也知道：“这个人将成为被渴焰煎熬的鬼，这个人将成为被饥渴折磨的鬼，这个人将成为依靠他人施食而活的鬼。”而且对于这些业，他也能了知：“这个业将牵引结生，那个业将在其他业所给予的结生中，成为后后受的果报。”
Agatigāmininti nibbānagāminiṃ. Vuttañhi ‘‘nibbānañcāhaṃ, sāriputta, pajānāmi nibbānagāminiñca paṭipada’’nti (ma. ni. 1.153). Bahūsupi manussesu ekameva pāṇaṃ ghātentesu kāmaṃ sabbesampi cetanā tassevekassa jīvitindriyārammaṇā, taṃ pana kammaṃ tesaṃ nānākāraṃ. Tesu (vibha. aṭṭha. 811) hi eko ādarena chandajāto karoti, eko ‘‘ehi tvampi karohī’’ti parehi nippīḷito karoti, eko samānacchando viya hutvā appaṭibāhamāno vicarati. Tesu eko teneva kammena niraye nibbattati, eko tiracchānayoniyaṃ, eko pettivisaye. Taṃ tathāgato āyūhanakkhaṇeyeva ‘‘iminā nīhārena āyūhitattā esa niraye nibbattissati, esa tiracchānayoniyaṃ, esa pettivisaye’’ti jānāti. Niraye nibbattamānampi ‘‘esa mahāniraye nibbattissati, esa ussadaniraye’’ti jānāti. Tiracchānayoniyaṃ nibbattamānampi ‘‘esa apādako bhavissati, esa dvipādako, esa catuppado, esa bahuppado’’ti jānāti. Pettivisaye nibbattamānampi ‘‘esa nijjhāmataṇhiko bhavissati, esa khuppipāsiko, esa paradattūpajīvī’’ti jānāti. Tesu ca kammesu ‘‘idaṃ kammaṃ paṭisandhiṃ ākaḍḍhissati, idaṃ aññena dinnāya paṭisandhiyā upadhivepakkaṃ bhavissatī’’ti jānāti.
10同样的，当整个村庄的居民一起布施团食的时候，虽然所有人的思心都以团食为所缘，但他们所造的业却各不相同。其中一个人是充满热忱地布施等等，这一切都和前面所述的道理一样。因此，他们之中有些人投生在天界，有些人投生在人界。如来在他们造业的刹那就能知道：“由于是以这样的方式造业，这个人将投生在人界，那个人将投生在天界。在天界或人界之中，这个人又将生在刹帝利家族，那个人生在婆罗门家族，另一个人生在吠舍家族，还有人则生在首陀罗家族；这个人将投生在他化自在天，那个人投生在化乐天，这个人投生在兜率天，那个人投生在夜摩天，这个人投生在三十三天，那个人投生在四大王天，还有人投生在地居天等等。”在造业的刹那，他就知道在那些地方各自的高下、美丑、眷属多少等种种差别。
Tathā sakalagāmavāsikesu ekato piṇḍapātaṃ dadamānesu kāmaṃ sabbesampi cetanā piṇḍapātārammaṇāva, taṃ pana kammaṃ tesaṃ nānākāraṃ. Tesu hi eko ādarena karotīti sabbaṃ purimasadisaṃ, tasmā tesu keci devaloke nibbattanti, keci manussaloke. Taṃ tathāgato āyūhanakkhaṇeyeva jānāti. ‘‘Iminā nīhārena āyūhitattā esa manussaloke nibbattissati, esa devaloke. Tatthāpi esa khattiyakule, esa brāhmaṇakule, esa vessakule, esa suddakule, esa paranimmitavasavattīsu, esa nimmānaratīsu, esa tusitesu, esa yāmesu, esa tāvatiṃsesu, esa cātumahārājikesu, esa bhummadevesū’’tiādinā tattha tattha hīnapaṇītasuvaṇṇadubbaṇṇaappaparivāramahāparivāratādibhedaṃ taṃ taṃ visesaṃ āyūhanakkhaṇeyeva jānāti.
11同样的，在他们开始修习观的时候，如来就能知道：“用这种方式，这个人将不能识别任何事物；那个人将只能辨别四大种；这个人将只停留在把握色法的阶段；那个人将只把握无色法；这个人将只把握名色；那个人将只把握缘起；这个人将只安住于以诸行为所缘的观；这个人将证得初果；那个人将证得二果；这个人将证得三果；那个人将证得阿拉汉果。”对于那些正在做遍相预备的人，他也能知道：“这个人将只能达到预备相的程度；那个人将会生起禅相；这个人将能到达安止定；那个人将以禅那为根本，修习观之后证得阿拉汉果。”因此说：“此人的思心……”等等。
Tathā vipassanaṃ paṭṭhapentesuyeva ‘‘iminā nīhārena esa kiñci sallakkhetuṃ na sakkhissati, esa mahābhūtamattameva vavatthapessati, esa rūpapariggaheyeva ṭhassati, esa arūpapariggaheyeva, esa nāmarūpapariggaheyeva, esa paccayapariggaheyeva, esa lakkhaṇārammaṇikavipassanāyameva, esa paṭhamaphaleyeva, esa dutiyaphaleyeva, esa tatiyaphaleyeva, esa arahattaṃ pāpuṇissatī’’ti jānāti. Kasiṇaparikammaṃ karontesupi ‘‘imassa parikammamattameva bhavissati, esa nimittaṃ uppādessati, esa appanaṃ eva pāpuṇissati, esa jhānaṃ pādakaṃ katvā vipassanaṃ paṭṭhapetvā arahattaṃ gaṇhissatī’’ti jānāti. Tenāha ‘‘imassa cetanā’’tiādi.
12「欲界」是从所欲、可欲、以及与欲相应这些角度来说的界。用“等”字，是包含了嗔界、色界等。「由于种种特相」，意思是由于各不相同的自性。“蕴、处、界、世间”，是说如来如实地了知具有多界、种种界的蕴世间、处世间、界世间。其关联解释是这样的：如来知道“这是色蕴……乃至这是识蕴”。对于它们，如来以单一的分类了知色蕴，以十一种分类了知色蕴；以单一的分类了知受蕴，以多种分类了知受蕴；以单一的分类了知想蕴……行蕴……识蕴，以多种分类了知识蕴，就这样了知蕴世间。如来知道“这是眼处……乃至这是法处”，对于它们，知道“其中十种处属于欲界，两种处则通于四地”等，就这样了知处世间。如来知道“这是眼界……乃至这是意识界”，对于它们，知道“其中十六种界属于欲界，两种界通于四地”等，就这样了知界世间，了知它们多种的自性、种种的自性。他不仅仅了知有执取的诸行世间，对于无执取的诸行世间也了知，例如知道：“因为这一界增盛的缘故，这棵树的树干是白色的，这棵是黑色的；这棵光滑，这棵有刺；这棵皮厚，这棵皮薄；这棵的叶子的颜色、形状是这样的；这棵的花是青、黄、红、白，或有香、有臭的；这棵的果实是小、大、长、圆的，形状好、形状丑，光滑、粗糙，有香、有臭，甘甜、苦、辣、酸、涩的；这棵的刺是尖的、钝的、直的、弯的、铜色、黑色、白色的”等等。这种能力，只有一切知的佛陀才有，并不是其他人能具有的。
Kāmanato kāmetabbato kāmappaṭisaṃyuttato ca dhātu kāmadhātu. Ādi-saddena byāpādadhāturūpadhātuādīnaṃ saṅgaho. Vilakkhaṇatāyāti visadisasabhāvatāya. Khandhāyatanadhātulokanti anekadhātuṃ nānādhātuṃ khandhalokaṃ āyatanalokaṃ dhātulokaṃ yathābhūtaṃ pajānātīti yojanā. ‘‘Ayaṃ rūpakkhandho nāma…pe… ayaṃ viññāṇakkhandho nāma. Tesupi ekavidhena rūpakkhandho, ekādasavidhena rūpakkhandho. Ekavidhena vedanākkhandho, bahuvidhena vedanākkhandho. Ekavidhena saññākkhandho…pe… saṅkhārakkhandho…pe… viññāṇakkhandho, bahuvidhena viññāṇakkhandho’’ti evaṃ tāva khandhalokassa, ‘‘idaṃ cakkhāyatanaṃ nāma…pe… idaṃ dhammāyatanaṃ nāma. Tattha dasāyatanā kāmāvacarā, dve cātubhūmakā’’tiādinā āyatanalokassa, ‘‘ayaṃ cakkhudhātu nāma…pe… ayaṃ manoviññāṇadhātu nāma. Tattha soḷasa dhātuyo kāmāvacarā, dve cātubhūmakā’’tiādinā dhātulokassa anekasabhāvaṃ nānāsabhāvañca pajānāti. Na kevalaṃ upādinnasaṅkhāralokasseva, atha kho anupādinnakasaṅkhāralokassapi ‘‘imāya nāma dhātuyā ussannattā imassa rukkhassa khandho seto, imassa kāḷo, imassa maṭṭho, imassa sakaṇṭako, imassa bahalattaco, imassa tanuttaco, imassa pattaṃ vaṇṇasaṇṭhānādivasena evarūpaṃ, imassa pupphaṃ nīlaṃ pītaṃ lohitaṃ odātaṃ sugandhaṃ duggandhaṃ, imassa phalaṃ khuddakaṃ mahantaṃ dīghaṃ vaṭṭaṃ susaṇṭhānaṃ dussaṇṭhānaṃ maṭṭhaṃ pharusaṃ sugandhaṃ duggandhaṃ madhuraṃ tittakaṃ kaṭukaṃ ambilaṃ kasāvaṃ, imassa kaṇṭako tikhiṇo kuṇṭho ujuko kuṭilo tambo kāḷo odāto hotī’’tiādinā pajānāti. Sabbaññubuddhānaṃ eva hi etaṃ balaṃ, na aññesaṃ.
13「种种意乐」，就是指种种的内心倾向。意乐，也就是意向界、意向的自性。在经典中，虽然只以低劣与殊胜的共通性将意乐宣说为两种，但因为实际上有意乐低劣、殊胜等种种差别，所以这里说「以低劣等意乐而有种种意乐的状态」。在那里，任何倾向于某种意乐的有情，他们就会依靠、亲近、侍奉那种意乐相应的同类，这是界与界之间自性相符的道理。正如粪等界的自性，就是与粪等事物相应、相合；同样，意乐低劣的众生，自然与破戒者等相应、相合；而具足戒等的人，也就自然与具足戒等的人相应、相合。世尊如实地了知他们这种种不同的意乐。
Nānādhimuttikatanti nānajjhāsayataṃ. Adhimutti nāma ajjhāsayadhātu ajjhāsayasabhāvo. So pana hīnapaṇītatāsāmaññena pāḷiyaṃ dvidhāva vuttopi hīnapaṇītādibhedena anekavidhoti āha ‘‘hīnādīhi adhimuttīhi nānādhimuttikabhāva’’nti. Tattha ye ye sattā yaṃyaṃadhimuttikā, te te taṃtadadhimuttike eva sevanti bhajanti payirupāsanti dhātusabhāgato. Yathā gūthādīnaṃ dhātūnaṃ sabhāvo eso, yaṃ gūthādīhi eva saṃsandanti samenti, evaṃ hīnajjhāsayā dussīlādīheva saṃsandanti samenti, sampannasīlādayo ca sampannasīlādīheva. Taṃ nesaṃ nānādhimuttikataṃ bhagavā yathābhūtaṃ pajānātīti.
14「增长与减损」，是指依特殊因缘的能力，而有增胜与未增胜。在「根上下智」的解说（《分别论》814；《无碍解道》113）中说到了“了知性行，了知随眠”。为什么在那里要宣说了知性行等内容呢？是为了阐明对那些具有或上或下诸根、而有善或恶性行等的有情之了知，因为若不了知性行等则无法阐明。这样也就成就了：根上下智与性行随眠智各自的独特性，以及根上下智与种种意乐智各自作为强力的特性。其中，性行，是指有情所依止之处，那是他们的安住处，或者是恶见，或者是如实智；随眠，是以未被断除的状态而具有强大力量且随逐不舍的烦恼。而世尊在了知有情的性行时，即使在他们各自的恶见与观道智不现行的时刻，也能了知。正如经中所说：
Vuddhiṃhāniñcāti paccayavisesena sāmatthiyato adhikataṃ anadhikatañca. Indriyaparopariyattañāṇaniddese (vibha. 814; paṭi. ma. 113) ‘‘āsayaṃ jānāti, anusayaṃ jānātī’’ti āsayādijānanaṃ kasmā niddiṭṭhanti? Āsayajānanādinā yehi indriyehi paroparehi sattā kalyāṇapāpāsayādikā honti, tesaṃ jānanassa vibhāvanato. Evañca katvā indriyaparopariyattaāsayānusayañāṇānaṃ visuṃ asādhāraṇatā, indriyaparopariyattanānādhimuttikatāñāṇānaṃ visuṃ balavatā ca siddhā hoti. Tattha āsayanti yattha sattā nivasanti, taṃ tesaṃ nivāsaṭṭhānaṃ, diṭṭhigataṃ vā yathābhūtañāṇaṃ vā āsayo, anusayo appahīnabhāvena thāmagato kileso. Taṃ pana bhagavā sattānaṃ āsayaṃ jānanto tesaṃ tesaṃ diṭṭhigatānaṃ vipassanāmaggañāṇānañca appavattikkhaṇepi jānāti. Vuttañhetaṃ –
15「即使有人正在享受欲乐，世尊也知道：『此人重视欲乐，心倾向于欲乐，志向在欲乐。』即使有人正在享受欲乐，世尊也知道：『此人重视出离，心倾向于出离，志向在出离。』即使有人正在修习出离，他也知道。即使有人正在修习嗔恨、无嗔、昏眠、光明想，他也知道：『此人重视昏眠，心倾向于昏眠，志向在昏眠。』」（《无碍解道》1.113）
‘‘Kāmaṃ sevantaṃyeva bhagavā jānāti – ‘ayaṃ puggalo kāmagaruko kāmāsayo kāmādhimutto’ti. Kāmaṃ sevantaṃyeva jānāti – ‘ayaṃ puggalo nekkhammagaruko nekkhammāsayo nekkhammādhimutto’ti. Nekkhammaṃ sevantaṃyeva jānāti. Byāpādaṃ, abyāpādaṃ, thinamiddhaṃ, ālokasaññaṃ sevantaṃyeva jānāti – ‘ayaṃ puggalo thinamiddhagaruko thinamiddhāsayo thinamiddhādhimutto’’’ti (paṭi. ma. 1.113).
16「初禅等四禅」就是指色界的初禅等，因为它们以镇伏敌对法和专注于所缘，所以称为禅那。这是根据四种禅那的分类来说的。「八解脱」中，前七种解脱在入定与住定的刹那，由于从敌对法中解脱、并对所缘胜解，因此称为解脱；第八种解脱则因为完全从想与受中解脱出来，称为远离解脱。在四禅和五禅的分类方式中，初禅定称为有寻有伺；五禅方式中的第二禅定称为无寻唯伺；在以上两种分类里，再往上的三个禅定都称为无寻无伺。按顺序，八种等至由于都存在心一境性，所以也称为‘定’，也称为‘等至’；而灭尽定中没有心一境性，因此不称为‘定’。「退分法」是指从还不纯熟的初禅等出定之后，想和作意转向欲乐等。「胜进分法」是指从已经纯熟的初禅等出定之后，想和作意转向第二禅等。这样，想和作意转向欲乐或者第二禅等，就分别显示为退分法和胜进分法，而且因为它们就是禅那本身的性质，所以用‘法’这个词来表示。所以，「因此」一词就是以前面所说的这个原因来总结。「清净」就是指那种被称为熟练的清净。因为这种清净是从初禅等出定后能证得第二禅等的条件，所以称为‘出起’。但是有些人说：‘从灭尽定出起直到果等至的巴利经文并不存在。’他们应该被下面这句巴利文所反驳：‘从灭尽定出起者的非想非非想处，以无间缘作为果等至的缘。’（《发趣论》1.1.417）如果已经获得等至的人心里想：‘我没有获得’，或者对于所修业处心里想：‘这不是业处’，这就是把等至误认为是退失，应当如此了知。
Paṭhamādīnaṃ catunnaṃ jhānānanti rūpāvacarānaṃ paṭhamādīnaṃ paccanīkajjhāpanaṭṭhena ārammaṇūpanijjhāpanaṭṭhena ca jhānānaṃ. Catukkanayena hetaṃ vuttaṃ. Aṭṭhannaṃ vimokkhānanti ettha paṭipāṭiyā satta appitappitakkhaṇe paccanīkadhammehi vimuccanato ārammaṇe ca adhimuccanato vimokkhā nāma. Aṭṭhamo pana sabbaso saññāvedayitehi vimuttattā apagamavimokkho nāma. Catukkanayapañcakanayesu paṭhamajjhānasamādhi savitakkasavicāro nāma. Pañcakanaye dutiyajjhānasamādhi avitakkavicāramatto. Nayadvayepi upari tīsu jhānesu samādhi avitakkaavicāro. Samāpattīsu paṭipāṭiyā aṭṭhannaṃ samādhītipi nāmaṃ, samāpattītipi cittekaggatāsabbhāvato, nirodhasamāpattiyā tadabhāvato na samādhīti nāmaṃ. Hānabhāgiyadhammanti appaguṇehi paṭhamajjhānādīhi vuṭṭhitassa saññāmanasikārānaṃ kāmādianupakkhandanaṃ . Visesabhāgiyadhammanti paguṇehi paṭhamajjhānādīhi vuṭṭhitassa saññāmanasikārānaṃ dutiyajjhānādipakkhandanaṃ. Iti saññāmanasikārānaṃ kāmādidutiyajjhānādipakkhandanāni hānabhāgiyavisesabhāgiyā dhammāti dassitāni. Tehi pana jhānānaṃ taṃsabhāvatā ca dhammasaddena vuttā. Tasmāti vuttamevatthaṃ hetubhāvena paccāmasati. Vodānanti paguṇatāsaṅkhātaṃ vodānaṃ. Tañhi paṭhamajjhānādīhi vuṭṭhahitvā dutiyajjhānādiadhigamassa paccayattā ‘‘vuṭṭhāna’’nti vuttaṃ. Keci pana ‘‘nirodhato phalasamāpattiyā vuṭṭhānanti pāḷi natthī’’ti vadanti. Te ‘‘nirodhā vuṭṭhahantassa nevasaññānāsaññāyatanaṃ phalasamāpattiyā anantarapaccayena paccayo’’ti imāya pāḷiyā (paṭṭhā. 1.1.417) paṭisedhetabbā. Yo samāpattilābhī samāno eva ‘‘na lābhīmhī’’ti, kammaṭṭhānaṃ samānaṃ eva ‘‘na kammaṭṭhāna’’nti saññī hoti, so sampattiṃyeva samānaṃ ‘‘vipattī’’ti paccetīti veditabbo.
17不应那样看，是指不应如论敌所说的那样去看。‘只知各自的作用’是指它只知执行各自的作用，如了知处与非处等各自的作用，意思是它只通达各自的所缘。‘即使那样’是指即使那些应以十力智了知的内容。‘只知业与异熟的不同’是指只知业的不同与异熟的不同。把与思相应或不相应的法——即那些成为导向地狱乃至涅槃之道的法——取为‘业’后，说‘只知业的区分’。‘界的种种’与‘界种种的原因’应视为省略了部分内容的表述。因为那种智了知此两者。正如在《分别注》中那样注释：‘由于这某某界增盛……’等。‘只知谛的区分’是指以遍知现观等方式对诸谛的区分。它不能入定，不能像第八、第九力等类似者那样，也不能像神通智那样变现。借此遮止了把它视为与力相似的说法。或者，也不能像禅那等智那样入定和变现。虽然观察禅那等的智是第七力，并且被说为有寻有伺，但应知，因为没有禅那等就没有观察，所以是把与禅那等俱行的智包含在内而这样说的。或者，为了显示一切知智不能像禅那那样执行一切力的作用，不能像神通那样执行一切力的作用，所以说‘不能作为禅那而入定，不能作为神通而变现’，而不应视为任何力都具有禅那、神通的性质。
Na tathā daṭṭhabbanti yathā paravādinā vuttaṃ, tathā na daṭṭhabbaṃ. Sakasakakiccameva jānātīti ṭhānāṭṭhānajānanādisakasakameva kiccaṃ kātuṃ jānāti, yathāsakameva visayaṃ paṭivijjhatīti attho. Tampīti tehi dasabalañāṇehi jānitabbampi. Kammavipākantaramevāti kammantarassa vipākantarameva jānāti. Cetanācetanāsampayuttadhamme nirayādinibbānagāminippaṭipadābhūte kammanti gahetvā āha ‘‘kammaparicchedamevā’’ti. Dhātunānattañca dhātunānattakāraṇañca dhātunānattakāraṇanti ekadesasarūpekaseso daṭṭhabbo. Tañhi ñāṇaṃ tadubhayampi jānāti. ‘‘Imāya nāma dhātuyā ussannattā’’tiādinā (vibha. aṭṭha. 812) tathā ceva saṃvaṇṇitaṃ. Saccaparicchedamevāti pariññābhisamayādivasena saccānaṃ paricchinnameva. Appetuṃ na sakkoti aṭṭhamanavamabalāni viya taṃsadisaṃ, iddhividhañāṇamiva vikubbituṃ. Etenassa balasadisatañca nivāreti. Jhānādiñāṇaṃ viya vā appetuṃ vikubbituñca. Yadipi hi jhānādipaccavekkhaṇañāṇaṃ sattamabalanti tassa savitakkasavicāratā vuttā, tathāpi jhānādīhi vinā paccavekkhaṇā natthīti jhānādisahagataṃ ñāṇaṃ tadantogadhaṃ katvā evaṃ vuttanti veditabbaṃ. Atha vā sabbaññutaññāṇaṃ jhānādikiccaṃ viya na sabbaṃ balakiccaṃ kātuṃ sakkotīti dassetuṃ ‘‘jhānaṃ hutvā appetuṃ, iddhi hutvā vikubbituñca na sakkotī’’ti vuttaṃ, na pana kassaci balassa jhānaiddhibhāvatoti daṭṭhabbaṃ.
18这样，通过作用差别的角度说明了十力智与一切知智的差别之后，现在再通过寻等三法、地等差别来显示，因此说出‘又再’等词。‘依次’是指从最初开始按顺序。
Evaṃ kiccavisesavasenapi dasabalañāṇasabbaññutaññāṇavisesaṃ dassetvā idāni vitakkattikabhūmantaravasenapi taṃ dassetuṃ ‘‘apicā’’tiādi vuttaṃ. Paṭipāṭiyātiādito paṭṭhāya paṭipāṭiyā.
19应知，在了解了随句解释之后，才能明白这些。烦恼障是决定性的邪见。烦恼障的不存在，是证得漏尽智的处；它的存在，是非处。而对于未证得者，此两者依次是非处和处。为了说明其中的原因，他说：‘世间……见故’等。在这里，世间正见的安住，是证得漏尽的处，因为它是烦恼障不存在的原因。因为当它存在时，烦恼障就不存在；当它不存在时，烦恼障就存在。由此，当它不安住时，那就是证得漏尽的非处，这也已经被说明了。‘对于他们’是指对于可调教的众生。‘由见界差别’是指由见到欲界等转起方式的不同；由于见到界差别，也就了知了行相等差别。或者，‘由见界差别’是指由见到法界差别。因为一切行都包含在法界中。即使没有加行，也如同对珊提摩诃摩陀等人那样。‘由天眼威力而应获得’在此，声闻们为了通过天眼，以看见他人心脏所依处的血色为途径，来了知那时生起的心，而有所谓的遍作，而且那只是对初学者而言，因为由天眼威力，他心智才应能获得。然而对于佛陀们，虽然在证得漏尽智之前很早就已证得天眼智，但由于凭借三明成就便能成就，所以没有那样的遍作。而在其余三明中，他心智是因证得天眼智而获得，故可说为‘获得’，因此才这样说。应如此看待。
Anupadavaṇṇanaṃ ñatvā veditabbānīti sambandho. Kilesāvaraṇaṃ niyatamicchādiṭṭhi. Kilesāvaraṇassa abhāvo āsavakkhayañāṇādhigamassa ṭhānaṃ, tabbhāvo aṭṭhānaṃ. Anadhigamassa pana tadubhayampi yathākkamaṃ aṭṭhānaṃ ṭhānañcāti tattha kāraṇaṃ dassento ‘‘lokiya…pe… dassanato cā’’ti āha. Tattha lokiyasammādiṭṭhiyā ṭhiti āsavakkhayādhigamassa ṭhānaṃ kilesāvaraṇābhāvassa kāraṇattā. Sā hi tasmiṃ sati na hoti, asati ca hoti. Etena tassā aṭṭhitiyā tassa aṭṭhānatā vuttā eva. Nesaṃ veneyyasattānaṃ. Dhātuvemattadassanatoti kāmadhātuādīnaṃ pavattibhedadassanato, yadaggena dhātuvemattaṃ jānāti, tadaggena cariyādivisesampi jānāti. Dhātuvemattadassanatoti vā dhammadhātuvemattadassanato. Sabbāpi hi cariyā dhammadhātupariyāpannā evāti. Payogaṃ anādiyitvāpi santatimahāmattādīnaṃ viya. Dibbacakkhānubhāvato pattabbenāti ettha dibbacakkhunā parassa hadayavatthusannissayalohitavaṇṇadassanamukhena tadā pavattamānacittajānanatthaṃ parikammakaraṇaṃ nāma sāvakānaṃ, tañca kho ādikammikānaṃ, yato dibbacakkhuānubhāvato cetopariyañāṇassa pattabbatā siyā. Buddhānaṃ pana yadipi āsavakkhayañāṇādhigamato pageva dibbacakkhuñāṇādhigamo, tathāpi tathāparikammakaraṇaṃ natthi vijjāttayasiddhiyā sijjhanato. Sesābhiññāttaye cetopariyañāṇaṃ dibbacakkhuñāṇādhigamena pattanti ca vattabbataṃ labhatīti tathā vuttanti daṭṭhabbaṃ.
22《狮子吼经》的解释结束。
Sīhanādasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
232-4. 增语经等解释
2-4. Adhivuttipadasuttādivaṇṇanā
22-24第22-24经。第二，增语之句，是指施设的语句。如同对奴隶等称呼‘西利瓦达’之类的名称，仅仅是言辞，依此而使用，就称为‘增语’即‘施设’。或者，‘增’这个词有‘在上方’的意思。‘所说’就是言语，上方的言语就是‘增语’，意思是：在依止色等之上所施设的就是‘取施设’。所以，应当理解，它的意思就是指那些表示施设的语句。它的句，即它的立足处，称为增语句。因此他说：‘彼等之……’等。‘彼等’是指增语；‘哪些’是指蕴等。由于有增说性，所以被称为‘增说’，这是指各种邪见。的确，邪见就是从增上的立场，把‘常’、‘本性’、‘实体’、‘命’、‘身’等这些不真实的意义，强行附加在真实法上而生起的。因此他说：‘或者……’等。第三、第四经容易理解。
22-24. Dutiye adhivacanapadānanti paññattipadānaṃ. Dāsādīsu sirivaḍḍhakādisaddā viya vacanamattameva adhikāraṃ katvā pavattiyā adhivacanaṃ paññatti. Atha vā adhisaddo uparibhāge. Vuccatīti vacanaṃ, upari vacanaṃ adhivacanaṃ, upādābhūtarūpādīnaṃ upari paññapiyamānā upādāpaññattīti attho, tasmā paññattidīpakapadānīti attho daṭṭhabbo. Tassa padāni padaṭṭhānāni adhivacanapadāni. Tenāha ‘‘tesaṃ ye’’tiādi. Tesanti adhivacanānaṃ. Yeti khandhādayo. Adhivuttitāya adhivuttiyoti diṭṭhiyo vuccanti. Adhikañhi sabhāvadhammesu sassatādiṃ, pakatiādiṃ, drabyādiṃ, jīvādiṃ, kāyādiñca, abhūtaṃ atthaṃ ajjhāropetvā diṭṭhiyo pavattantīti. Tenāha ‘‘atha vā’’tiādi. Tatiyacatutthāni suviññeyyāni.
25《增语经》等的注释到此结束。
Adhivuttipadasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
265. 《遍处经》解释
5. Kasiṇasuttavaṇṇanā
25第25经。第五项。「全分义」(sakalaṭṭha)：即无余义。在此，由于无余遍满，应当理解全分义；不像不净相等只停留在一部分，而是以无余取的意思。「以彼为所缘的诸法」(tadārammaṇānaṃ dhammānaṃ)：即缘取该遍处而生起的诸法。「田义」(khettaṭṭha)：指生起之处义。「决定义」(adhiṭṭhānaṭṭha)：指作为转起之处。就像田地是庄稼生起和增长的地方，同样地，那一种一种的禅那对于相应诸法也是如此。或者，由于是瑜伽行者殊胜乐的因。「划分后」(paricchinditvā)：这也要连接到“上方、下方、横向”那里。确实，只有划分之后，遍处才能在一切方向扩展。「或以彼彼因」(tena tena vā kāraṇena)：指以各个向上等方向扩展遍处的原因。那么，怎样呢？他说：“就像想用光看色的人”。例如，用天眼想看到上方的色，就向上放光；想看到下方的，就向下放光；想看到周围的色，就向周围放光；一切遍处也是这样，这就是意思。「一」(ekassa)：指地遍处等每一个遍处。「为了显示不转入其他状态」(aññabhāvānupagamanattha)：即为了说明不转入其他遍处的状态，或者为了说明别的遍处不转入的状态。因为，由某一个遍处扩展出的遍处，不会变成由另一个遍处扩展出的遍处状态；以此方式也应当知道它们没有其他遍处的混杂。并不是其他的，如地等。因为，以水而住立之处，并不存在具有地大的地。「他遍处混杂」：即与水遍处等相混。「一切处」(sabbattha)：在一切其他的遍处中。
25. Pañcame sakalaṭṭhenāti nissesaṭṭhena. Anavasesapharaṇavasena cettha sakalaṭṭho veditabbo, asubhanimittādīsu viya ekadese aṭṭhatvā anavasesato gahetabbaṭṭhenāti attho. Tadārammaṇānaṃ dhammānanti taṃ kasiṇaṃ ārabbha pavattanakadhammānaṃ. Khettaṭṭhenāti uppattiṭṭhānaṭṭhena. Adhiṭṭhānaṭṭhenāti pavattiṭṭhānabhāvena. Yathā khettaṃ sassānaṃ uppattiṭṭhānaṃ vaḍḍhanaṭṭhānañca, evameva taṃ ta jhānaṃ sampayuttadhammānanti. Yogino vā sukhavisesānaṃ kāraṇabhāvena. Paricchinditvāti idaṃ ‘‘uddhaṃ adho tiriya’’nti etthāpi yojetabbaṃ. Paricchinditvā eva hi sabbattha kasiṇaṃ vaḍḍhetabbaṃ. Tena tena vā kāraṇenāti tena tena upariādīsu kasiṇavaḍḍhanakāraṇena. Yathā kinti āha ‘‘ālokamiva rūpadassanakāmo’’ti. Yathā dibbacakkhunā uddhaṃ ce rūpaṃ daṭṭhukāmo, uddhaṃ ālokaṃ pasāreti. Adho ce, adho. Samantato ce rūpaṃ daṭṭhukāmo, samantato ālokaṃ pasāreti, evaṃ sabbakasiṇanti attho. Ekassāti pathavīkasiṇādīsu ekekassa. Aññabhāvānupagamanatthanti aññakasiṇabhāvānupagamanadīpanatthaṃ, aññassa vā kasiṇabhāvānupagamanadīpanatthaṃ. Na hi aññena pasāritakasiṇaṃ tato aññena pasāritakasiṇabhāvaṃ upagacchati, evampi nesaṃ aññakasiṇasambhedābhāvo veditabbo. Na aññaṃ pathavīādi. Na hi udakena ṭhitaṭṭhāne sasambhārapathavī atthi. Aññakasiṇasambhedoti āpokasiṇādinā saṅkaro. Sabbatthāti sabbesu sesakasiṇesu.
22「无量」(appamāṇa)：不停留在某一部分，而是以无余遍满，由于不执取限量，所以称为无量。正因为如此，它们才得到“遍处”的名称。同样地，他说：“因为那个……”等等。在那里，「以心遍满」(cetasā pharanto)：以修习之心而把它作为所缘。因为修习之心确实对遍处——不论是小的还是大的——都只取全部来作意，不会只取一部分。在除去遍处后的虚空中转起的识，由于以遍满的方式而无量，所以被称为「识遍处」。因此，那被称为「识」。以遍处故：即依除去遍处，在除去遍处后的虚空当中，应当知道有上方、下方和横向之分。因为，遍处扩展到哪个范围，通过虚空的修习，那个范围就成为虚空。这样，虚空现起多少，识就以全分遍满的方式在那里转起；基于这个道理，在识遍处中也说有上方、下方和横向性。所以他这样说：“依除去遍处后的虚空，在它里面转起的识，应当知道有上方、下方和横向性。”
Ekadese aṭṭhatvā anavasesapharaṇaṃ pamāṇassa aggahaṇato appamāṇaṃ. Teneva hi nesaṃ kasiṇasamaññā. Tathā cāha ‘‘tañhī’’tiādi. Tattha cetasā pharantoti bhāvanācittena ārammaṇaṃ karonto. Bhāvanācittañhi kasiṇaṃ parittaṃ vā vipulaṃ vā sakalameva manasi karoti, na ekadesaṃ. Kasiṇugghāṭimākāse pavattaviññāṇaṃ pharaṇaappamāṇavasena viññāṇakasiṇanti vuttaṃ. Tathā hi taṃ viññāṇanti vuccati. Kasiṇavasenāti ugghāṭitakasiṇavasena kasiṇugghāṭimākāse uddhaṃadhotiriyatā veditabbā. Yattakañhi ṭhānaṃ kasiṇaṃ pasāritaṃ, tattakaṃ ākāsabhāvanāvasena ākāsaṃ hotīti. Evaṃ yattakaṃ ṭhānaṃ ākāsaṃ hutvā upaṭṭhitaṃ, tattakaṃ sakalameva pharitvā viññāṇassa pavattanato āgamanavasena viññāṇakasiṇepi uddhaṃadhotiriyatā vuttāti āha ‘‘kasiṇugghāṭimākāsavasena tattha pavattaviññāṇe uddhaṃadhotiriyatā veditabbā’’ti.
29《遍处经》解释结束。
Kasiṇasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
306. 《黑经》解释
6. Kāḷīsuttavaṇṇanā
26第26经。第六项。「义利的获得」(atthassa pattiṃ)：指绝对利益的生起。「心的寂静」(hadayassa santi)：指殊胜的心之止息。「烦恼军」(kilesasenaṃ)：指称为五欲的第一支烦恼军。因为那烦恼军，虽然本性是天女聚集，但因其欲求、可爱、可意的形色本质，从它自身的作用来说，就称为「令人欢喜、愉悦的形色」(piyarūpa sātarūpa)。「我独自禅修」(ahaṃ ekova jhāyanto)：在这里，“我”由于没有人群的聚集和烦恼的聚集，所以是独一的、无伴的，以观察相的方式而禅修。「我觉悟」(anubujjhiṃ)：指我依次地觉悟——按照道支的次第而觉悟、证悟。这也就是说：征服了那些令人欢喜、愉悦的形色军队后，我独自禅修，证得了被称为“义利的获得、心的寂静”的阿拉汉果之乐，因此我不与人们结交朋友，也因此，我不与任何人成为亲密伙伴。至于“atthābhinibbattesu”等语，是省略了“iti”的说明，所以（注释）说“取attho等”。
26. Chaṭṭhe atthassa pattinti ekantato hitānuppattiṃ. Hadayassa santinti paramacittūpasamaṃ. Kilesasenanti kāmaguṇasaṅkhātaṃ paṭhamaṃ kilesasenaṃ. Sā hi kilesasenā accharāsaṅghātasabhāvāpi paṭipatthayamānā piyāyitabbaicchitabbarūpasabhāvato piyarūpasātarūpā nāma attano kiccavasena. Ahaṃ ekova jhāyantoti ahaṃ gaṇasaṅgaṇikāya kilesasaṅgaṇikāya ca abhāvato eko asahāyo lakkhaṇūpanijjhānena jhāyanto. Anubujjhinti anukkamena maggapaṭipāṭiyā bujjhiṃ paṭivijjhiṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – piyarūpaṃ sātarūpaṃ senaṃ jinitvā ahaṃ ekova jhāyanto ‘‘atthassa pattiṃ hadayassa santi’’nti saṅkhaṃ gataṃ arahattasukhaṃ paṭivijjhiṃ, tasmā janena mittasanthavaṃ na karomi, teneva ca me kāraṇena kenaci saddhiṃ sakkhī na sampajjatīti. Atthābhinibbattesunti itisaddalopenāyaṃ niddesoti āha ‘‘atthoti gahetvā’’ti.
32《黑经》解释结束。
Kāḷīsuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
337. 《第一根本法门经》的注释
7. Paṭhamamahāpañhasuttavaṇṇanā
27第27经。第七项。「vuccethā」即「vucceyya」（你会被说，或你应被说）。同样地，第二句中的「anusāsaniyā vā anusāsani」（应受教诫者或教诫）也是如此。据说，那些比丘们将「na ceva sampāyissanti」（他们将不能告知）——指他们将不能按正确的方式完全理解并使人明白。因此说「sampādetvā kathetuṃ na sakkhissanti」（他们将不能圆满地解说）。因为他们在不适当的范围提问，所以会陷入困惑，这是经文的连接。若非如此，就没有所谓的「ārādhana（令喜悦）」，以此显示：对于有缘的名色（nāmarūpa），如实的了悟在外道（titthiya）中根本不存在，更不用说宣说了。「ārādhana（令喜悦）」指的是通过如实的宣说而使心满意。
27. Sattame vuccethāti vucceyya. Dutiyapadepīti ‘‘anusāsaniyā vā anusāsani’’nti evaṃ dutiyavākyepi. Te kira bhikkhū. Na ceva sampāyissantīti na ceva sammadeva pakārehi gahessanti ñāpessanti. Tenāha ‘‘sampādetvā kathetuṃ na sakkhissantī’’ti. Yasmā avisaye pañhaṃ pucchitā honti, tasmā vighātaṃ āpajjissantīti yojanā. Aññathā ārādhanaṃ nāma natthīti iminā sapaccayanāmarūpānaṃ yāthāvato avabodho eva ito bāhirakānaṃ natthi, kuto pavedanāti dasseti. Ārādhananti yāthāvapavedanena cittassa paritosanaṃ.
25「Eko pañho」指一个问题、一条问题的途径，即对问题的探求。「Eko uddeso」指一种总说，即对义理的简要表述。「Veyyākaraṇaṃ」指详细的分说，也就是把义理展开来解说。「Hetunā」指通过这样的方法：从它有边界、不恒常、暂时、否定常等理由，如此类推——就像这些行（saṅkhārā）现在是这样，在过去和未来也同样是无常、有为（saṅkhatā）、缘生（paṭiccasamuppannā）、灭法（khayadhammā）、坏法（vayadhammā）、离贪法（virāgadhammā），以类推于过去和未来。
Eko pañhoti eko pañhamaggo, ekaṃ pañhagavesananti attho. Eko uddesoti ekaṃ uddisanaṃ atthassa saṃkhittavacanaṃ. Veyyākaraṇanti niddisanaṃ atthassa vivaritvā kathanaṃ. Hetunāti ‘‘antavantato anaccantikato tāvakālikato niccappaṭikkhepato’’ti evamādinā nayena yathā ime saṅkhārā etarahi, evaṃ atīte anāgate ca aniccā saṅkhatā paṭiccasamuppannā khayadhammā vayadhammā virāgadhammāti atītānāgatesu nayena.
26「Sabbe sattā（一切有情）」就是指无余的所有有情。为了显示那些有情仅仅从“有”（生存状态）的分类作简别，而说“从欲有（kāmabhava）等”等语。即使是不同格位的词语，也可以构成外在复合词，例如“urasilomo（胸有毛者）”，所以这里说“āhārato ṭhiti etesanti āhāraṭṭhitikā”（以食为住立者，这些依食而住立）。或者，以食而住立叫作「ṭhiti（住立）」，食是这些有情的住立，因此称为「āhāraṭṭhitikā（依食住立者）」——应该这样理解这个复合词的分析。「āhāraṭṭhitikā（依食住立者）」的意思就是依缘而住立者，也就是依靠缘而存活。在这里，「āhāra（食）」一词是指缘，就像“此食为未生起的爱欲（kāmacchanda）生起之缘”等经文中那样。这样，一切无想有情也被“一切有情”这个词所涵盖。然而，这种依食而住立的特性，从非比喻的意义上来说，是一种行（saṅkhāra）法。因此，注释书诸师说：“在提到‘依食住立者’的地方，应当知道是指行世间。”如果这样，“一切有情”这句话又该如何理解？这是依于人施设的教说，并没有过失。因此，世尊说：“比丘们！比丘如果于一个法正确地厌患、正确地离贪、正确地解脱、正确地看见界限、正确地现证义理，就能在现法（今生）中做到苦的边际。哪一个法？‘一切有情依食而住立。’”如此，这个依人施设的说法，以“食”为方式，总说了一切行法都是因缘支配的共通缘法，这个被称为“食”的，就是一法（ekadhamma）。
Sabbe sattāti anavasesā sattā. Te pana bhavabhedato saṅkhepeneva bhinditvā dassento ‘‘kāmabhavādīsū’’tiādimāha . Byadhikaraṇānampi bāhiratthasamāso hoti yathā ‘‘urasilomo’’ti āha ‘‘āhārato ṭhiti etesanti āhāraṭṭhitikā’’ti. Tiṭṭhati etenāti vā ṭhiti, āhāro ṭhiti etesanti āhāraṭṭhitikāti evaṃ vā ettha samāsaviggaho daṭṭhabbo. Āhāraṭṭhitikāti paccayaṭṭhitikā, paccayāyattavuttikāti attho. Paccayattho hettha āhārasaddo ‘‘ayamāhāro anuppannassa vā kāmacchandassa uppādāyā’’tiādīsu (saṃ. ni. 4.232) viya. Evañhi ‘‘sabbe sattā’’ti iminā asaññasattā pariggahitā honti. Sā panāyaṃ āhāraṭṭhitikatā nippariyāyato saṅkhāradhammo. Tenāhu aṭṭhakathācariyā ‘‘āhāraṭṭhitikāti āgataṭṭhāne saṅkhāraloko veditabbo’’ti (pārā. aṭṭha. 1.1 verañjakaṇḍavaṇṇanā; visuddhi. 1.136). Yadi evaṃ ‘‘sabbe sattā’’ti idaṃ kathanti? Puggalādhiṭṭhānadesanāti nāyaṃ doso. Tenevāha – ‘‘ekadhamme, bhikkhave, bhikkhu sammā nibbindamāno sammā virajjamāno sammā vimuccamāno sammā pariyantadassāvī sammadatthaṃ abhisamecca diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti. Katamasmiṃ ekadhamme? Sabbe sattā āhāraṭṭhitikā’’ti. Yvāyaṃ puggalādhiṭṭhānāya kathāya sabbesaṃ saṅkhārānaṃ paccayāyattavuttitāya āhārapariyāyena sāmaññato paccayadhammo vutto, ayaṃ āhāro nāma eko dhammo.
27提问者未能如实通达已说的义理，将应知不了义（neyyattha）的经文执为了义（nītattha），仅停留在“一切有情”的字面上，而提出“难道不是……”等质疑。导师为了开示其中无颠倒的、如其所欲的义理，先说“并不矛盾”，然后说“因为他们的禅那即是食”。这里的“禅那”指能带来一蕴有（ekavokārabhava）的、以厌离想而转起的色界第四禅。而在经文中说“无食”，是就无想有中没有四种食而言，并非没有缘食。即使如此，为了显示：如果在此教法中，那些特别惯用“食”一词的法，在“依食住立者”这句话中只被取用这些，就会犯不周遍的过失；而如果一切缘法都被理解为食，则与此食经相违，于是开始说明。为了展开“并不矛盾”所说的意图，而说“在此经中”等。段食等以吸取色聚中的食素等，是非比喻意义上的食。正如段食通过吸取色聚中的食素来滋养色身，触等通过吸取受等来滋养名身，因此，尽管它们都有生起的作用，但滋养的作用在食素等中特别殊胜，是主要的食义，所以只有它们被说为非比喻意义上的食相法。
Codako vuttampi atthaṃ yāthāvato appaṭivijjhamāno neyyatthaṃ suttapadaṃ nītatthato dahanto ‘‘sabbe sattā’’ti vacanamatte ṭhatvā ‘‘nanu cā’’tiādinā codeti. Ācariyo aviparītaṃ tattha yathādhippetamatthaṃ pavedento ‘‘na virujjhatī’’ti vatvā ‘‘tesañhi jhānaṃ āhāro hotī’’ti āha. Jhānanti ekavokārabhavāvahaṃ saññāya virajjanavasena pavattarūpāvacaracatutthajjhānaṃ. Pāḷiyaṃ pana ‘‘anāhārā’’ti vacanaṃ asaññabhave catunnaṃ āhārānaṃ abhāvaṃ sandhāya vuttaṃ, na paccayāhārassa abhāvato. Evaṃ santepīti idaṃ sāsane yesu dhammesu visesato āhārasaddo niruḷho, ‘‘āhāraṭṭhitikā’’ti ettha yadi teyeva gayhanti, abyāpitadosamāpanno. Atha sabbopi paccayadhammo āhāroti adhippeto, imāya āhārapāḷiyā virodho āpannoti dassetuṃ āraddhaṃ. ‘‘Na virujjhatī’’ti yenādhippāyena vuttaṃ, taṃ vivaranto ‘‘etasmiñhi sutte’’tiādimāha. Kabaḷīkārāhārādīnaṃ ojaṭṭhamakarūpāharaṇādi nippariyāyena āhārabhāvo. Yathā hi kabaḷīkārāhāro ojaṭṭhamakarūpāharaṇena rūpakāyaṃ upatthambhenti, evaṃ phassādayo vedanādiāharaṇena nāmakāyaṃ upatthambheti, tasmā satipi janakabhāve upatthambhakabhāvo ojādīsu sātisayo labbhamāno mukhyo āhāraṭṭhoti te eva nippariyāyena āhāralakkhaṇā dhammā vuttā.
28「Idha（此处）」指在这部经中，以比喻的方式说缘就是食，即一切缘法都能引生自己的果，由此得到了这种比喻的说法。因此说“sabbadhammānañhi”等。其中，「sabbadhammānaṃ（一切法）」指一切有为法。现在，为了用经文来证成上面所说的意思，而说“tenevāha”等。「ayaṃ（此）」指缘食。即使是非比喻的食也被包含在内，因为只要它也是以缘的状态成为能生者、能滋养者，并引生那些相应的果，就获得了可以被这样说的资格。
Idhāti imasmiṃ sutte pariyāyena paccayo āhāroti vutto, sabbo paccayadhammo attano phalaṃ āharatīti imaṃ pariyāyaṃ labhatīti. Tenāha ‘‘sabbadhammānañhī’’tiādi. Tattha sabbadhammānanti sabbesaṃ saṅkhatadhammānaṃ. Idāni yathāvuttamatthaṃ suttena samatthetuṃ ‘‘tenevāhā’’tiādi vuttaṃ. Ayanti paccayāhāro. Nippariyāyāhāropi gahitova hotīti yāvatā sopi paccayabhāveneva janako upatthambhako ca hutvā taṃ taṃ phalaṃ āharatīti vattabbataṃ labhatīti.
29此中：所谓“两种食”中的“间接食”与“直接食”，在无想有中即使得不到直接食，也必定能得到间接食。现在为了详细说明此义，而说了“当佛未出世时”等。当佛出世时，依止外道见解的人无法成就禅那修习，所以说“当佛未出世时”。佛教徒不能生起那样的禅那，所以说“于异学处出家”。因为外道在特殊的投生中自以为已得解脱，在见到有想与无想的过患与利益后，进入无想定而投生无想有（非时机地）；佛教徒则不会。所谓“于风遍作准备”，是指在风遍中生起初禅等三禅，熟练第三禅后从彼出定，为了证得第四禅而作准备。因此才说“生起第四禅”。
Tatthāti pariyāyāhāro, nippariyāyāhāroti dvīsu āhāresu asaññabhave yadipi nippariyāyāhāro na labbhati, pariyāyāhāro pana labbhateva. Idāni tamevatthaṃ vitthārato dassetuṃ ‘‘anuppanne hi buddhe’’tiādi vuttaṃ. Uppanne buddhe titthakaramatanissitānaṃ jhānabhāvanāya asijjhanato ‘‘anuppanne buddhe’’ti vuttaṃ. Sāsanikā tādisaṃ jhānaṃ na nibbattentīti ‘‘titthāyatane pabbajitā’’ti vuttaṃ. Titthiyā hi upapattivisese vimuttisaññino saññāvirāgāvirāgesu ādīnavānisaṃsadassinova hutvā asaññasamāpattiṃ nibbattetvā akkhaṇabhūmiyaṃ uppajjanti, na sāsanikā. Vāyokasiṇe parikkammaṃ katvāti vāyokasiṇe paṭhamādīni tīṇi jhānāni nibbattetvā tatiyajjhāne ciṇṇavasī hutvā tato vuṭṭhāya catutthajjhānādhigamāya parikammaṃ katvā. Tenevāha ‘‘catutthajjhānaṃ nibbattetvā’’ti.
30问：为何此处只说于风遍作准备呢？答：正如在以色为似相的遍处差别中，通过离弃色而证得被称为“离色修习”的无色定差别；同样，在以无色为似相、其相状不明显的遍处差别中，通过离弃无色而证得被称为“离无色修习”的色界定差别。在此，以“想是病，想是痈”等，及“呸，心！呸，这心！”等方式，见到无色转起的过患，并确认其不存在时的寂静与殊胜状态，从而造作色界定，这即是“离无色修习”。而“离色修习”连同近行定即是无色定，其中尤以第一无色禅为最。若如此，则也应说“于限定虚空遍”，因为它也能获得无色似相？这确实是令人想要的，但此处有些说法未被先代诸师所采纳。正如离色修习仅因可离之法的不存在而圆满，并在作为可离之法言说基础的所缘差别中显现；同样，说离无色修习也是如此，并无矛盾。然而，由于只有外道才修习那种定，且其禅那修习极牢固地系缚于他们自己的行境，因此具见的先代诸师只说在第四地遍（风遍）上作离无色修习的准备，应当如此理解。再者，如同在颜色遍中一样，在前三种地遍中，概念仅作为遮蔽颜色的禅那所缘，只是随顺世间言说而转起；而第四地遍则直接以地遍之似相作为禅那所缘，因此它获得无色似相是合理的。所以应当了知，正是以此原因，才只说于风遍作准备。
Kasmā (dī. ni. ṭī. 1.68-73; dī. ni. abhi. ṭī. 1.68-73) panettha vāyokasiṇeyeva parikammaṃ vuttanti? Vuccate, yatheva hi rūpapaṭibhāgabhūtesu kasiṇavisesesu rūpavibhāvanena rūpavirāgabhāvanāsaṅkhāto arūpasamāpattiviseso sacchikarīyati, evaṃ aparibyattaviggahatāya arūpapaṭibhāgabhūte kasiṇavisese arūpavibhāvanena arūpavirāgabhāvanā saṅkhāto rūpasamāpattiviseso adhigamīyatīti. Ettha ca ‘‘saññā rogo, saññā gaṇḍo’’tiādinā (ma. ni. 3.24), ‘‘dhi cittaṃ, dhi vatetaṃ citta’’ntiādinā ca nayena arūpappavattiyā ādīnavadassanena tadabhāve ca santapaṇītabhāvasanniṭṭhānena rūpasamāpattiyā abhisaṅkharaṇaṃ arūpavirāgabhāvanā. Rūpavirāgabhāvanā pana saddhiṃ upacārena arūpasamāpattiyo, tatthāpi visesena paṭhamāruppajjhānaṃ. Yadi evaṃ ‘‘paricchinnākāsakasiṇepī’’ti vattabbaṃ, tassāpi arūpapaṭibhāgatā labbhatīti? Icchitamevetaṃ, kesañci avacanaṃ panettha pubbācariyehi aggahitabhāvena. Yathā hi rūpavirāgabhāvanā virajjanīyadhammābhāvamattena parinipphannā, virajjanīyadhammaparibhāsabhūte ca visayavisese pātubhavati, evaṃ arūpavirāgabhāvanāpīti vuccamāne na koci virodho. Titthiyeheva pana tassā samāpattiyā paṭipajjitabbatāya tesañca visayapathe sūpanibandhanasseva tassa jhānassa paṭipattito diṭṭhivantehi pubbācariyehi catuttheyeva bhūtakasiṇe arūpavirāgabhāvanāparikammaṃ vuttanti daṭṭhabbaṃ. Kiñca vaṇṇakasiṇesu viya purimabhūtakasiṇattayepi vaṇṇappaṭicchāyāva paṇṇatti ārammaṇaṃ jhānassa lokavohārānurodheneva pavattito. Evañca katvā visuddhimagge (visuddhi. 1.57) pathavīkasiṇassa ādāsacandamaṇḍalūpamavacanañca samatthitaṃ hoti, catutthaṃ pana bhūtakasiṇaṃ bhūtappaṭicchāyameva jhānassa gocarabhāvaṃ gacchatīti tassevaṃ arūpapaṭibhāgatā yuttāti vāyokasiṇeyeva parikammaṃ vuttanti veditabbaṃ.
31「Dhī」是表达厌恶之意的虚词，因此「dhi cittaṃ」意为“我厌恶心”。「Dhi vatetaṃ cittaṃ」意为“我这心确实被厌恶了”。「Vatā」是表示确信。他藉由确信厌恶而如此说。「Nāma」也是表示确信。他藉此确信心（想）的不存在。为了显示心（想）存在与不存在的过患与利益，而说了「cittañhī」等。「Khantiṃ ruciṃ uppādetvā」意为：生起这样的见与忍可：“心的不存在才是善的、真实的”，并在其中生起喜好。如此修习的禅那，由于达到了安住部分的状态，故为不退失禅那者。只有在异学处出家的人才会有那样的禅那修习，所以说「在人间」。「Paṇihito ahosi」意为：在临死时被安置。如果依业力以站立等姿态投生，那么直到生命终结前都会保持该姿态，所以说「依那种威仪路」等。「Evarūpānampī」意为：如此，这些无心的（也能住立）。藉由「pi」（亦）字，更显示了有心的（更能住立）。针对“无心的它们，其缘食如何能起作用”的质难，为了举例说明而说了「如同」等。藉此显示，不仅是圣教量，此中亦有正理。「Tāva tiṭṭhantī」意为：它们最多住立五百大劫。
Dhīti jigucchanatthe nipāto, tasmā dhi cittanti cittaṃ jigucchāmi. Dhi vatetaṃ cittanti etaṃ mama cittaṃ jigucchitaṃ vata hotu. Vatāti sambhāvane. Tena jigucchanaṃ sambhāvento vadati. Nāmāti ca sambhāvane eva. Tena cittassa abhāvaṃ sambhāveti. Cittassa bhāvābhāvesu ādīnavānisaṃse dassetuṃ ‘‘cittañhī’’tiādi vuttaṃ. Khantiṃ ruciṃ uppādetvāti cittassa abhāvo eva sādhu suṭṭhūti imaṃ diṭṭhinijjhānakkhantiṃ tattha ca abhiruciṃ uppādetvā. Tathā bhāvitassa jhānassa ṭhitibhāgiyabhāvappattiyā aparihīnajjhānā. Titthāyatane pabbajitasseva tathā jhānabhāvanā hotīti āha ‘‘manussaloke’’ti. Paṇihito ahosīti maraṇassa āsannakāle ṭhapito ahosi. Yadi ṭhānādinā ākārena nibbatteyya kammabalena, yāva bhedā tenevākārena tiṭṭheyyāti āha ‘‘tena iriyāpathenā’’tiādi. Evarūpānampīti evaṃ acetanānampi. Pi-saddena pageva sacetanānanti dasseti. Kathaṃ pana acetanānaṃ nesaṃ paccayāhārassa upakappananti codanaṃ sandhāya tattha nidassanaṃ dassento ‘‘yathā’’tiādimāha. Tena na kevalamāgamoyeva, ayamettha yuttīti dasseti. Tāva tiṭṭhantīti ukkaṃsato pañca mahākappasatāni tiṭṭhanti.
32那些靠着奋起与精进度过一天，仅获得其等流果的少许而维生的人，称为「努力果生活者」。而那些只依靠自己的福果维生的人，则称为「福果生活者」。然而，地狱有情既没有依靠奋起精进的谋生方式，也没有丝毫的福果，因此说“然而那些地狱有情……被称为活命者”。由于思心所执取结生识，所以说“思是食”，但并非指它能带来任何特定的果报，提问者本着这样的意图提出诘难：“难道有五种食吗？”导师心中意指的是非通途的食，为了表明“你的诘难或许有可乘之机，但放在这里却不恰当”，先说道：“五种，非五种，这是不应该说的。”接着，为了明确指出此处所指的正是通途意义上的食，又反问道：“不是说过‘缘就是食’吗？”「因此」，正因为希望将任何缘都称为食。「现在」，为了用经典来证成上述所说的含义，而说了「yaṃ sandhāya」等。
Ye uṭṭhānavīriyena divasaṃ vītināmetvā tassa nissandaphalamattaṃ kiñcideva labhitvā jīvikaṃ kappenti, te uṭṭhānaphalūpajīvino. Ye pana attano puññaphalameva upajīvanti, te puññaphalūpajīvino. Nerayikānaṃ pana neva uṭṭhānavīriyavasena jīvikakappanaṃ, puññaphalassa pana lesopi natthīti vuttaṃ ‘‘ye pana nerayikā…pe… jīvīti vuttā’’ti. Paṭisandhiviññāṇassa āharaṇena manosañcetanā āhāroti vuttā, na yassa kassaci phalassāti adhippāyena ‘‘kiṃ pañca āhārā atthī’’ti codeti. Ācariyo nippariyāyāhāre adhippete ‘‘siyā tava codanā avasarā, sā pana ettha anavasarā’’ti ca dassento ‘‘pañca, na pañcāti idaṃ na vattabba’’nti vatvā pariyāyāhārasseva panettha adhippetabhāvaṃ dassento ‘‘nanu paccayo āhāro’ti vuttameta’’nti āha. Tasmāti yassa kassaci paccayassa āhāroti icchitattā. Idāni vuttamevatthaṃ pāḷiyā samatthento ‘‘yaṃ sandhāyā’’tiādimāha.
33即便是从主要食的角度，为了说明地狱有情也是依靠食而存续，才说了「段食……能成就」等。如果这样，难道地狱有情也有感受快乐的时候吗？为了说明并非如此，而说了「kheḷo hi」等。「三种」，是指在缺乏段食的情况下，那三种无色食。除了无想有情之外，其余投生于欲有等处的众生，是指那些所谓的「其余者」。因为缘食确实是这一切众生所共通的。
Mukhyāhāravasenapi nerayikānaṃ āhāraṭṭhitikataṃ dassetuṃ ‘‘kabaḷīkārāhāraṃ…pe… sādhetī’’ti vuttaṃ. Yadi evaṃ nerayikā sukhappaṭisaṃvedinopi hontīti? Noti dassetuṃ ‘‘kheḷo hī’’tiādi vuttaṃ. Tayoti tayo arūpāhārā kabaḷīkārāhārassa abhāvato. Avasesānanti asaññasattehi avasesānaṃ kāmabhavādīsu nibbattasattānaṃ. Paccayāhāro hi sabbesaṃ sādhāraṇoti.
44第一《大问经》注释结束。
Paṭhamamahāpañhasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
458-9. 第二《大问经》等注释
8-9. Dutiyamahāpañhasuttādivaṇṇanā
28-2928-29. 在第八问中，所谓的「具有如是名者」，指的是「咖姜嘎喇」。这是一座以阴性词而得名的城市，也是中央地区的边界城市。也有人说它是“聚落”，还有人说它是“尼曲拉林”。「尼曲拉」是一种树木，有人称为“尼帕树”。整句话的意思是，他住在那个被这种树覆盖的广阔「森林丛」中。「以因由方式」的这一说法，指的就是前面已经叙述过的内容。那么，为什么又说“这正是它的意义”呢？因为世尊通过回答“四”等问题，开示了四食、五取蕴、六内处、七识住、八世间法。而那位比丘尼却开示了四念处、五根、六出离界、七觉支、八支圣道，她所开示的法与世尊所开示的明显是另一回事，比丘尼揭示了另外的意义。为了回应这一诘难，才说了「kiñcāpi」等。第九没有什么可说的。
28-29. Aṭṭhame evaṃnāmaketi kajaṅgalāti evaṃ itthiliṅgavasena laddhanāmake majjhimappadesassa mariyādabhūte nagare. ‘‘Nigame’’tipi vadanti, ‘‘niculavane’’tipi vadanti. Niculaṃ nāma ekā rukkhajāti, ‘‘nīparukkho’’tipi vadanti. Tena sañchanno mahāvanasaṇḍo, tattha viharatīti attho. Hetunā nayenāti ca heṭṭhā vuttameva. Nanu ca ‘‘eso ceva tassa attho’’ti kasmā vuttaṃ. Bhagavatā hi cattārotiādipañhabyākaraṇā cattāro āhārā, pañcupādānakkhandhā, cha ajjhattikāni āyatanāni, satta viññāṇaṭṭhitiyo, aṭṭha lokadhammā dassitā. Bhikkhuniyā pana cattāro satipaṭṭhānā, pañcindriyāni, cha nissāraṇīyā dhātuyo, satta bojjhaṅgā, ariyo aṭṭhaṅgiko maggoti dassitadhammā aññoyevattho bhikkhuniyā dassitoti codanaṃ sandhāyāha ‘‘kiñcāpī’’tiādi. Navame natthi vattabbaṃ.
47第二《大问经》等注释结束。
Dutiyamahāpañhasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
4810. 第二《憍萨罗经》注释
10. Dutiyakosalasuttavaṇṇanā
30第十项词的解释：「uyyodhikā」：意思是“出去后交战”，这是对用武器互相攻击的战斗的称呼。或者，「uyyodhika」指“出去后的交战”，即武器攻击。因此说“从战斗返回”。通过偷听得知了应战的方式：据说，在祇园精舍边缘的叶屋，住着达塔长老和弓箭手帝沙长老两位长老。其中，弓箭手帝沙长老在后夜醒来，起坐后对达塔长老说：“这个大腹的波斯匿王，刚吃的饭就会让它变成腐败的东西，却对战争策略一窍不通，只会被人说成是失败者。”达塔长老问：“那该怎么办呢？”他说：“尊者，战争有莲花阵、轮阵、车阵这三种阵。想要活捉阿阇世的人，应该在某个山腹中，在两边的山壁上部署士兵，前面示弱，等敌人进入山间后，堵住进来的路，然后从前后两边的山壁上齐声呐喊，像把鱼赶进网里一样，就能抓住他。”就在那时，波斯匿王派出的密探，奉命“去听比丘们的谈话”，听到了这番话，报告了国王。国王听后，令人击响战鼓，出兵布下车阵，活捉了阿阇世。因此说“通过偷听……俘获了阿阇世”。
30. Dasame uggantvā yujjhati etāyāti uyyodhikā, satthappahārehi yujjhitassetaṃ adhivacanaṃ. Uggantvā yujjhanaṃ vā uyyodhiko, satthappahāro. Tenāha ‘‘yuddhato nivatto’’ti. Upassutivasena yujjhitabbākāraṃ ñatvāti jetavane kira dattatthero dhanuggahatissattheroti dve mahallakattherā vihārapaccante paṇṇasālāya vasanti. Tesu dhanuggahatissatthero pacchimayāme pabujjhitvā uṭṭhāya nisinno dattattheraṃ āmantetvā ‘‘ayaṃ te mahodaro kosalo bhuttabhattameva pūtiṃ karoti, yuddhavicāraṇaṃ pana kiñci na jānāti, parājitotveva vadāpetī’’ti vatvā tena ‘‘kiṃ pana kātuṃ vaṭṭatī’’ti vutte – ‘‘bhante, yuddho nāma padumabyūho cakkabyūho sakaṭabyūhoti tayo byūhā honti, ajātasattuṃ gaṇhitukāmena asukasmiṃ nāma pabbatakucchismiṃ dvīsu pabbatabhittīsu manusse ṭhapetvā purato dubbalaṃ dassetvā pabbatantaraṃ paviṭṭhabhāvaṃ jānitvā paviṭṭhamaggaṃ rundhitvā purato ca pacchato ca ubhosu pabbatabhittīsu vaggitvā naditvā jālapakkhittamacchaṃ viya katvā sakkā gahetu’’nti. Tasmiṃ khaṇe ‘‘bhikkhūnaṃ kathāsallāpaṃ suṇāthā’’ti rañño pesitacarapurisā taṃ sutvā rañño ārocesuṃ. Taṃ sutvā rājā saṅgāmabheriṃ paharāpetvā gantvā sakaṭabyūhaṃ katvā ajātasattuṃ jīvaggāhaṃ gaṇhi. Tena vuttaṃ ‘‘upassutivase…pe... ajātasattuṃ gaṇhī’’ti.
36「Doṇapāka」：指用一斗米煮成的饭。「Doṇa」是四纳利的别称。「Manuja」：指有情。「Tanuka」：对于那位补特伽罗来说是微少的，即少量；因为这样吃的缘故，不会产生异熟苦受。「Saṇika」：缓慢、柔和，意思是没有灾患。「Jīrati」：所吃的食物被消化。「保护生命」：无病无痛地守护生命。或者，「saṇikaṃ jīrati」：对于食知量的补特伽罗，由于节制食量，缓慢地、长久地消化，到达老年，同时保护着生命。
Doṇapākanti doṇataṇḍulānaṃ pakkabhattaṃ. Doṇanti catunāḷikānametamadhivacanaṃ. Manujassāti sattassa. Tanukassāti tanukā appikā assa puggalassa, bhuttapaccayā visabhāgavedanā na honti. Saṇikanti mandaṃ mudukaṃ, aparissayamevāti attho. Jīratīti paribhuttāhāro paccati. Āyu pālayanti nirogo avedano jīvitaṃ rakkhanto. Atha vā saṇikaṃ jīratīti so bhojane mattaññū puggalo parimitāhāratāya saṇikaṃ cirena jīrati jaraṃ pāpuṇāti jīvitaṃ pālayanto.
37据说有一次，国王吃一斗米煮的饭和相配的汤菜。有一天，他吃完早饭后，没有消除饭后的倦怠，就去到导师那里，疲惫不堪，东倒西歪地辗转，虽然被睡意征服，却无法轻易躺下，就坐在一边。那时导师问他：“大王，你是没有休息就来了吗？”“是的，尊者，从我吃饭时起，就一直有很大痛苦。”于是导师说：“大王，吃得过多的人就会有这种痛苦。”说完之后——
Imaṃ ovādaṃ adāsīti ekasmiṃ kira (dha. pa. aṭṭha. 2.203 pasenadikosalavatthu) samaye rājā taṇḍuladoṇassa odanaṃ tadupiyena sūpabyañjanena bhuñjati. So ekadivasaṃ bhuttapātarāso bhattasammadaṃ avinodetvā satthu santikaṃ gantvā kilantarūpo ito cito ca samparivattati, niddāya abhibhuyyamānopi lahukaṃ nipajjituṃ asakkonto ekamantaṃ nisīdi. Atha naṃ satthā āha ‘‘kiṃ, mahārāja, avissamitvāva āgatosī’’ti. Āma, bhante, bhuttakālato paṭṭhāya me mahādukkhaṃ hotīti. Atha naṃ satthā, ‘‘mahārāja, atibahubhojīnaṃ etaṃ dukkhaṃ hotī’’ti vatvā –
38当一个人昏沉且食量巨大时，
‘‘Middhī yadā hoti mahagghaso ca,
39嗜睡，辗转反侧躺着；
Niddāyitā samparivattasāyī;
40如同被食物喂养的大猪，
Mahāvarāhova nivāpapuṭṭho,
41愚者一再地进入母胎。
Punappunaṃ gabbhamupeti mando’’ti. (dha. pa. 325; netti. 26, 90) –
42用这首偈颂教导之后，进一步教导说：“大王，所谓食物应当适量而吃，因为适量进食的人会有快乐。”于是又诵出这首偈颂：“对于常有正念的人……”
Imāya gāthāya ovaditvā, ‘‘mahārāja, bhojanaṃ nāma mattāya bhuñjituṃ vaṭṭati, mattabhojino hi sukhaṃ hotī’’ti uttaripi puna ovadanto ‘‘manujassa sadā satīmato’’ti (saṃ. ni. 1.124) imaṃ gāthamāha.
43然而，国王没能记住偈颂，于是对站在旁边名叫「善见」的外甥童子说：“孩子，你把这偈颂记下来。”那童子把偈颂记下后，问导师：“大德，我要做什么呢？”导师告诉他：“童子，不要像演员那样随便在什么场合都说出这偈颂。你应当站在国王用早餐的地方，在最初那些饭团送上时不说话，而要等到最后一口饭被拿起来时才说。国王听到后就会把那一团饭食丢掉。等国王洗完手，把盘子移开，数过饭粒，弄清楚与这些饭相配的菜肴之后，你就在第二天取刚好那个数量的米来。在早餐时说过之后，晚餐时就不要再说了。”他应允道：“好。”因为那天国王已经用完早餐离开了，他就在晚餐时按照世尊的指示诵出了偈颂。国王记起了十力的话，便把饭团直接丢回盘中。国王洗手后，把盘子移开，数了饭粒，第二天便取来了等量的米。那位童子天天都到如来的跟前去，成为了十力的亲信。有一天，[十力]问他：“国王吃多少？”他回答：“一升米饭。”[十力说：]“以这样的男子份量就足够了，从今以后不要再诵那偈颂了。”国王就这样安住下来。因此说“他安住于一升米饭之量”。由于「久存」而增长的戒，即他具有「增长戒」。「以超越凡夫的戒」，也就是指以四遍清净戒来说，这一戒是圣洁的、清净的。因此说「圣戒」。那一项，从无过失的角度来说就是善的。因此说「善戒」。
Rājā pana gāthaṃ uggaṇhituṃ nāsakkhi, samīpe ṭhitaṃ pana bhāgineyyaṃ sudassanaṃ nāma māṇavaṃ ‘‘imaṃ gāthaṃ uggaṇha tātā’’ti āha. So taṃ gāthaṃ uggaṇhitvā ‘‘kiṃ karomi, bhante’’ti satthāraṃ pucchi. Atha naṃ satthā āha, ‘‘māṇava, imaṃ gāthaṃ naṭo viya pattapattaṭṭhāne mā avaca, rañño pātarāsaṃ bhuñjanaṭṭhāne ṭhatvā paṭhamapiṇḍādīsupi avatvā avasāne piṇḍe gahite vadeyyāsi, rājā sutvā bhattapiṇḍaṃ chaḍḍessati. Atha rañño hatthesu dhotesu pātiṃ apanetvā sitthāni gaṇetvā tadupiyaṃ byañjanaṃ ñatvā punadivase tāvatake taṇḍule hāreyyāsi. Pātarāse ca vatvā sāyamāse mā vadeyyāsī’’ti. So ‘‘sādhū’’ti paṭissuṇitvā taṃ divasaṃ rañño pātarāsaṃ bhutvā gatattā sāyamāse bhagavato anusiṭṭhiniyāmena gāthaṃ abhāsi. Rājā dasabalassa vacanaṃ saritvā bhattapiṇḍaṃ pātiyaṃyeva chaḍḍesi. Rañño hatthesu dhotesu pātiṃ apanetvā sitthāni gaṇetvā punadivase tattake taṇḍule hariṃsu, sopi māṇavo divase divase tathāgatassa santikaṃ gacchati. Dasabalassa vissāsiko ahosi. Atha naṃ ekadivasaṃ pucchi ‘‘rājā kittakaṃ bhuñjatī’’ti? So ‘‘nāḷikodana’’nti āha. Vaṭṭissati ettāvatā purisabhāgo esa, ito paṭṭhāya gāthaṃ mā vadīti. Rājā tatheva saṇṭhāsi. Tena vuttaṃ ‘‘nāḷikodanaparamatāya saṇṭhāsī’’ti. Rattaññutāya vaḍḍhitaṃ sīlaṃ assa atthīti vaḍḍhitasīlo. Apothujjanikehi sīlehīti catupārisuddhisīlehi sīlaṃ ariyaṃ suddhaṃ. Tena vuttaṃ ‘‘ariyasīlo’’ti. Tadekaṃ anavajjaṭṭhena kusalaṃ. Tena vuttaṃ ‘‘kusalasīlo’’ti.
58第二憍萨罗经的注释解释完毕。
Dutiyakosalasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
59大品的注释解释完毕。
Mahāvaggavaṇṇanā niṭṭhitā.