3. 七识住品复注
13. 七居有情品
3. Sattāvāsavaggo
21. 处经注
1. Tiṭhānasuttavaṇṇanā
21在第三（品）的第一经中，「无我所」：指对于衣服、饰品、饮品、食物等也无我所执。「无执取」：指不执取妻子。据说对他们而言，没有“这是我的妻子”这样的我所执，看见母亲或姊妹也不会生起欲贪。有些人说，由于自然法则成就的戒的威力，当孩子刚被看见时，母亲的乳房就流出了乳汁，通过这个标记，孩子对母亲生起母亲想，母亲对孩子生起孩子想便现前。
21. Tatiyassa paṭhame amamāti vatthābharaṇapānabhojanādīsupi mamattavirahitā. Apariggahāti itthipariggahena apariggahā. Tesaṃ kira ‘‘ayaṃ mayhaṃ bhariyā’’ti mamattaṃ na hoti, mātaraṃ vā bhaginiṃ vā disvā chandarāgo na uppajjati. Dhammatāsiddhassa sīlassa ānubhāvena putte diṭṭhamatte eva mātuthanato thaññaṃ paggharati, tena saññāṇena nesaṃ mātari puttassa mātusaññā, mātu ca putte puttasaññā paccupaṭṭhitāti keci.
2而且在此（《显扬心要注·毗兰若品注释》），关于北俱卢洲人，由福德威力所成就的，还有一个应该了解的特点。即在那里，各个地方有浓密树叶覆盖的枝条和小枝，如同尖顶屋般令人愉悦的树木，为那里的人们履行住所的功能。他们在其中快乐地居住，还有其他树木，长得很好，一切时都花开满枝。池塘中，盛开的红莲、蓝莲、白莲、素馨等花朵覆盖，一切时都散发着最胜的芳香，四处飘散。他们的身体也远离了过高、过矮等缺陷，具备适度的高度和胖瘦，由于不被衰老征服，无皱纹、白发等缺点，在寿命结束之前，具有不减的敏捷、力量、精进和庄严而安住。他们以不劳作之果为生，因此没有通过耕种、经商等方式寻求食物的痛苦，也因此没有奴隶、婢女、工人等的执取，那里也没有冷热、蚊虫、风热、爬虫、野兽等危险。正如在热季的最后月份清早之时，气候是冷暖适中的，同样，那里的一切时都是冷暖适中，他们也不会生起任何伤害或逼恼。他们食用的是不耕而熟的稻谷，无壳无糠，纯净芳香，有粳米之果。在食用时，他们不会生起任何如疥癣、疮、白斑、痨病、咳嗽、哮症、癫痫、衰老等疾病，他们不是驼背、侏儒、独眼、手残、跛脚、偏瘫、肢残或根门不全者。
Apicettha (sārattha. ṭī. 1.1 verañjakaṇḍavaṇṇanā) uttarakurukānaṃ puññānubhāvasiddho ayampi viseso veditabbo. Tattha kira tesu tesu padesesu ghananicitapattasañchannasākhāpasākhā kūṭāgārasamā manoramā rukkhā tesaṃ manussānaṃ nivesanakiccaṃ sādhenti. Yattha sukhaṃ nivasanti, aññepi tattha rukkhā sujātā sabbadāpi pupphitaggā tiṭṭhanti. Jalāsayāpi vikasitakamalakuvalayapuṇḍarīkasogandhikādipupphasañchannā sabbakālaṃ paramasugandhaṃ samantato pavāyantā tiṭṭhanti. Sarīrampi tesaṃ atidīghādidosarahitaṃ ārohapariṇāhasampannaṃ jarāya anabhibhūtattā valitapalitādidosavirahitaṃ yāvatāyukaṃ aparikkhīṇajavabalaparakkamasobhameva hutvā tiṭṭhati. Anuṭṭhānaphalūpajīvitāya na ca nesaṃ kasivaṇijjādivasena āhārapariyeṭṭhivasena dukkhaṃ atthi, tato eva na dāsadāsikammakarādipariggaho atthi, na ca tattha sītuṇhaḍaṃsamakasavātātapasarīsapavāḷādiparissayo atthi. Yathā nāmettha gimhānaṃ pacchime māse paccūsavelāyaṃ samasītuṇho utu hoti, evameva sabbakālaṃ tattha samasītuṇhova utu hoti, na ca nesaṃ koci upaghāto vihesā vā uppajjati. Akaṭṭhapākimeva sāliṃ akaṇaṃ athusaṃ suddhaṃ sugandhaṃ taṇḍulapphalaṃ paribhuñjanti. Taṃ bhuñjantānaṃ nesaṃ kuṭṭhaṃ, gaṇḍo, kilāso, soso, kāso, sāso, apamāro, jaroti evamādiko na koci rogo uppajjati, na ca te khujjā vā vāmanā vā kāṇā vā kuṇī vā khañjā vā pakkhahatā vā vikalaṅgā vā vikalindriyā vā honti.
3那里的女人也不会过高、过矮、过瘦、过胖、过黑、过白，容貌获得端严。也就是，手指纤长、指甲铜色、乳房下垂、腰肢纤细、面如满月、眼睛广大、肢体柔软、大腿圆润、牙齿洁白、肚脐深邃、小腿修长、黑长卷发、臀部宽大、不过多毛、不过少毛、容色美丽、触感适时舒适、柔滑、温和、交谈悦耳，以各种装饰品庄严而游走。一切时都看似十六岁的少女，男人则看似二十五岁。他们不贪恋子女、妻子。这是那里的法性。
Itthiyopi tattha nātidīghā, nātirassā, nātikisā, nātithūlā, nātikāḷā, naccodātā, sobhaggappattarūpā honti. Tathā hi dīghaṅgulī, tambanakhā, alambathanā, tanumajjhā, puṇṇacandamukhī, visālakkhī, mudugattā, sahitorū, odātadantā, gambhīranābhī, tanujaṅghā, dīghanīlavellitakesī, puthulasussoṇī, nātilomā, nālomā, subhagā, utusukhasamphassā, saṇhā, sakhilā, sukhasambhāsā, nānābharaṇavibhūsitā vicaranti. Sabbadāpi soḷasavassuddesikā viya honti, purisā ca pañcavīsativassuddesikā viya. Na puttadāresu rajjanti. Ayaṃ tattha dhammatā.
4而且在那里，男女只有七天享受欲乐。之后就如离贪者一般各自离去，那里没有像我们这里那样，以入胎为根本、以怀胎为根本、以生产为根本的痛苦。孩子犹如从红色丝绸中取出的黄金雕像一般，从母胎中不被痰等不净物所染，轻松地出生。这是那里的法性。
Sattāhikameva ca tattha itthipurisā kāmaratiyā viharanti. Tato vītarāgā viya yathāsakaṃ gacchanti, na tattha idha viya gabbhokkantimūlakaṃ, gabbhapariharaṇamūlakaṃ, vijāyanamūlakaṃ vā dukkhaṃ hoti. Rattakañcukato kañcanapaṭimā viya dārakā mātukucchito amakkhitā eva semhādinā sukheneva nikkhamanti. Ayaṃ tattha dhammatā.
5然而，母亲生下儿子或女儿后，就将他们放在他们活动的地方，然后毫不关心地随意离去。那些躺在那里的孩子，如果有男人或女人看见，便把自己的手指伸过去。由于他们的业力，乳汁就从那里流出，以此养育那些孩子。这样成长，仅几日便获得力量，女童走向女人，男童走向男人。正是从如意树，为那里的他们产生了衣服和装饰品。各种色彩缤纷、细软柔滑、触感舒适的衣服，垂挂在各处的如意树上。各种以种种光线网络闪耀、镶嵌各种颜色宝物的、以种种花鬘工艺、蔓藤工艺、壁画工艺装饰的、戴在头上、颈部、手上、腰部、脚上的黄金饰物，也从如意树上垂挂下来。同样，琴、腰鼓、鼓、铙钹、螺贝、竹笛、琵琶等乐器，也从此处彼处垂挂。那里有很多果树，结出满罐大小、甘甜味的果实，他们享用后，七天中不被饥渴所困扰。
Mātā pana puttaṃ vā dhītaraṃ vā vijāyitvā te vicaraṇakappadese ṭhapetvā anapekkhā yathāruci gacchati. Tesaṃ tattha sayitānaṃ ye passanti purisā vā itthiyo vā, te attano aṅguliyo upanāmenti. Tesaṃ kammabalena tato khīraṃ pavattati, tena te dārakā yāpenti. Evaṃ pana vaḍḍhentā katipayadivaseheva laddhabalā hutvā dārikā itthiyo upagacchanti, dārakā purise. Kapparukkhato eva ca tesaṃ tattha vatthābharaṇāni nipphajjanti. Nānāvirāgavaṇṇavicittāni hi sukhumāni mudusukhasamphassāni vatthāni tattha tattha kapparukkhesu olambantāni tiṭṭhanti. Nānāvidharasmijālasamujjalavividhavaṇṇaratanavinaddhāni anekavidhamālākammalatākammabhittikammavicittāni sīsūpagagīvūpagahatthūpagakaṭūpagapādūpagāni sovaṇṇamayāni ābharaṇāni kapparukkhato olambanti. Tathā vīṇāmudiṅgapaṇavasammatāḷasaṅkhavaṃsavetāḷaparivādinīvallakīpabhutikā tūriyabhaṇḍāpi tato tato olambanti. Tattha bahū phalarukkhā kumbhamattāni phalāni phalanti madhurarasāni, yāni paribhuñjitvā te sattāhampi khuppipāsāhi na bādhīyanti.
6那里的河流水非常清澈，有很好的河岸，令人愉悦，没有淤泥，底为沙，不太冷不太热，一切时都覆盖着散发香味的水生花朵，流水中散发着芳香。那里没有多刺的粗糙藤蔓，都是无刺而有花果的。旃檀和龙脑树自己流出汁液。想沐浴的人，在河岸边一起放下衣服和装饰品，下河沐浴，上来之后，各自取放在上面的衣服和装饰品，他们不会生起“这是我的，那是别人的”这样的想法。因此他们没有任何纷争或争论。他们的欲乐游戏只有七天，之后就如离贪者一般游走。在哪棵树下想睡，就在那里得到卧处。看见死去的众生，他们不哭泣、不悲伤，将尸体装饰后放置。立刻就有那样的鸟飞来，将死者带到其他岛屿，因此那里没有墓地或不净之地，死后也不会投生地狱、畜生道或鬼界。据说，由于自然法则成就的五戒威力，他们生于天界。他们的寿命总是一千年整，这一切，如同他们的五戒一样，都是自然法则成就的。
Najjopi tattha suvisuddhajalā suppatitthā ramaṇīyā akaddamā vālukatalā nātisītā naccuṇhā surabhigandhīhi jalajapupphehi sañchannā sabbakālaṃ surabhī vāyantiyo sandanti, na tattha kaṇṭakikā kakkhaḷagacchalatā honti, akaṇṭakā pupphaphalasampannā eva honti, candananāgarukkhā sayameva rasaṃ paggharanti, nahāyitukāmā ca nadititthe ekajjhaṃ vatthābharaṇāni ṭhapetvā nadiṃ otaritvā nhatvā uttiṇṇuttiṇṇā upariṭṭhimaṃ upariṭṭhimaṃ vatthābharaṇaṃ gaṇhanti, na tesaṃ evaṃ hoti ‘‘idaṃ mama, idaṃ parassā’’ti. Tato eva na tesaṃ koci viggaho vā vivādo vā. Sattāhikā eva ca nesaṃ kāmaratikīḷā hoti, tato vītarāgā viya vicaranti. Yattha ca rukkhe sayitukāmā honti, tattheva sayanaṃ upalabbhati. Mate ca satte disvā na rodanti na socanti. Tañca maṇḍayitvā nikkhipanti. Tāvadeva ca nesaṃ tathārūpā sakuṇā upagantvā mataṃ dīpantaraṃ nenti, tasmā susānaṃ vā asuciṭṭhānaṃ vā tattha natthi, na ca tato matā nirayaṃ vā tiracchānayoniṃ vā pettivisayaṃ vā upapajjanti. Dhammatāsiddhassa pañcasīlassa ānubhāvena te devaloke nibbattantīti vadanti. Vassasahassameva ca nesaṃ sabbakālaṃ āyuppamāṇaṃ, sabbametaṃ tesaṃ pañcasīlaṃ viya dhammatāsiddhamevāti.
9《处经》的注释结束。
Tiṭhānasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
103. 《渴爱根本经》注释
3. Taṇhāmūlakasuttavaṇṇanā
23第23段（《长部注疏》2.103）：「搜寻的渴爱」：即以寻求财富的方式生起的渴爱。「已搜寻的渴爱」：即对已经寻得的财富所生起的渴爱。以迫切渴望的方式寻求，因此称为「寻求」——这指由内在意欲和外在努力而生起如此转起的心念。因此说“有渴爱则有寻求”。「获得色等所缘」：即通过探索有依止的色等所缘的方式而获得。然而，对于那些未经寻求便得到的，实际上也等于是通过寻求而得到，因为那种业在过去已被造作，才这样得到。因此说：“当有寻求时，就有获得。”
23. Tatiye (dī. ni. ṭī. 2.103) esanataṇhāti bhogānaṃ pariyesanavasena pavattā taṇhā. Esitataṇhāti pariyiṭṭhesu bhogesu uppajjamānataṇhā. Paritassanavasena pariyesati etāyāti pariyesanā, āsayato payogato ca pariyesanā tathāpavatto cittuppādo. Tenāha ‘‘taṇhāya sati hotī’’ti. Rūpādiārammaṇappaṭilābhoti savatthukānaṃ rūpādiārammaṇānaṃ gavesanavasena paṭilābho. Yaṃ pana apariyiṭṭhaṃyeva labbhati, tampi atthato pariyesanāya laddhameva nāma tathārūpassa kammassa pubbekatattā eva labbhanato. Tenāha ‘‘so hi pariyesanāya sati hotī’’ti.
8「乐之决择」：特别地确定乐，所以称为乐之决择。从乐的自性、集、灭、过患、出离而如实了知之后所转起的智，就是乐之决择。「应知」：即应当了知。对于“净、乐”等，以种种方式在所缘上造作、增益不真实的行相，这种沉浸倾向即称为「决择」，也就是随喜观、渴爱。对于见，也应如此了知「决择」性。然而，在此经中，仅以「寻」作为决择。而“此经”即《帝释问经》（长部2.358）。在这部经中，有“帝释，欲是以寻为因”这句。在“此”即本经中，是以寻来决择，由此，“他以此而决择故”，说明「决择」一词为工具格的意义。如此等等，是显示决择的方式。
Sukhavinicchayanti sukhaṃ visesato nicchinotīti sukhavinicchayo. Sukhaṃ sabhāvato samudayato atthaṅgamato ādīnavato nissaraṇato ca yāthāvato jānitvā pavattañāṇaṃva sukhavinicchayaṃ. Jaññāti jāneyya. ‘‘Subhaṃ sukha’’ntiādikaṃ ārammaṇe abhūtākāraṃ vividhaṃ ninnabhāvena cinoti āropetīti vinicchayo, assādānupassanā taṇhā. Diṭṭhiyāpi evameva vinicchayabhāvo veditabbo. Imasmiṃ pana sutte vitakkoyeva āgatoti yojanā. Imasmiṃ pana sutteti sakkapañhasutte (dī. ni. 2.358). Tattha hi ‘‘chando kho, devānaminda, vitakkanidāno’’ti āgataṃ. Idhāti imasmiṃ sutte. Vitakkeneva vinicchinantīti etena ‘‘vinicchinati etenāti vinicchayo’’ti vinicchayasaddassa karaṇasādhanamāha. Ettakantiādi vinicchayanākāradassanaṃ.
9「欲贪」：以欢喜之义称为「欲」，如此以染着之义称为「贪」，所以合称「欲贪」。这欲贪由于不串习而变得微弱生起，所以这里说它是“微弱贪爱的同义语”。「联结」：即依渴爱与见而起的倾向。因为“这是我的”这种渴爱的执取，多数以我执为所依。因此说“我、我所”。「强力决定」：指这些执取的坚固状态。「依渴爱与见而执取」：即依“我、我所”的强力决定而倾向于我、我所执的事物，将不应共享之物当作共有而执取后安住；如此生起的与贪俱行的心念。对于自己所执取的事物，由于某种法而对他人不能共享者，那种法就是「不能忍」。如此，依词源学解释词义。而依语法特征：由于那种法而人具悭吝，故为悭吝者，其状态或作用为悭吝，悭吝之法即为悭吝法。由于悭吝的强力，以殷重守护称为「守护」。故说“门……善守护”。
Chandanaṭṭhena chando, evaṃ rañjanaṭṭhena rāgoti chandarāgo. Svāyaṃ anāsevanatāya mando hutvā pavatto idhādhippetoti āha ‘‘dubbalarāgassādhivacana’’nti. Ajjhosānanti taṇhādiṭṭhivasena abhinivesanaṃ. ‘‘Mayhaṃ ida’’nti hi taṇhāgāho yebhuyyena attaggāhasannissayova hoti. Tenāha ‘‘ahaṃ mamantī’’ti. Balavasanniṭṭhānanti ca tesaṃ gāhānaṃ thirabhāvappattimāha. Taṇhādiṭṭhivasena pariggahakaraṇanti ahaṃ mamanti balavasanniṭṭhānavasena abhiniviṭṭhassa attattaniyaggāhavatthuno aññāsādhāraṇaṃ viya katvā pariggahetvā ṭhānaṃ, tathāpavatto lobhasahagatacittuppādo. Attanā pariggahitassa vatthuno yassa vasena parehi sādhāraṇabhāvassa asahamāno hoti puggalo, so dhammo asahanatā. Evaṃ vacanatthaṃ vadanti niruttinayena. Saddalakkhaṇena pana yassa dhammassa vasena macchariyayogato puggalo maccharo , tassa bhāvo, kammaṃ vā macchariyaṃ, maccharo dhammo. Macchariyassa balavabhāvato ādarena rakkhaṇaṃ ārakkhoti āha ‘‘dvāra…pe… suṭṭhu rakkhaṇa’’nti.
10「所作」：即能产生自己之果，指任何原因。「增上所作」即「诉讼」，是特别的原因。而特别的原因，正是为了财富的守护、执杖等无义之事的生起，所以说“守护等诉讼”等。「为了阻止他人」：即通过杀害等方式恼害他人。「执取」：他们以此而执取，故为执取；执杖即执取杖，指生起以杖击打伤害他人的心念。执取刀等情况也同理。「身之纷争」：通过手触等以身所造的纷争。「口之纷争」：以刺心话等以语所造的纷争。「冲突」：以互相敌对的方式，以此执取乖违之相。「争论」：以此说相违之语。「你你」：伴随着不恭敬语而说“你、你”。这一切都应当了知为如此生起的与过失俱行的心念。因此世尊说“许多不善、邪恶法生起”。
Attano phalaṃ karotīti karaṇaṃ, yaṃ kiñci kāraṇaṃ. Adhikaṃ karaṇanti adhikaraṇaṃ, visesakāraṇaṃ. Visesakāraṇañca bhogānaṃ ārakkhadaṇḍādānādianatthasambhavassāti vuttaṃ ‘‘ārakkhādhikaraṇa’’ntiādi. Paranisedhanatthanti māraṇādinā paresaṃ vibādhanatthaṃ. Ādiyanti etenāti ādānaṃ, daṇḍassa ādānaṃ daṇḍādānaṃ, daṇḍaṃ āharitvā paraviheṭhanacittuppādo. Satthādānepi eseva nayo. Hatthaparāmāsādivasena kāyena kātabbo kalaho kāyakalaho. Mammaghaṭṭanādivasena vācāya kātabbo kalaho vācākalaho. Virujjhanavasena virūpaṃ gaṇhāti etenāti viggaho. Viruddhaṃ vadati etenāti vivādo. ‘‘Tuvaṃ tuva’’nti agāravavacanasahacaraṇato tuvaṃtuvaṃ. Sabbepi te tathāpavattadosasahagatā cittuppādā veditabbā. Tenāha bhagavā ‘‘aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavantī’’ti.
15《渴爱根本经》注释结束。
Taṇhāmūlakasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
164-5. 《净居天经》等的注释
4-5. Sattāvāsasuttādivaṇṇanā
24-25第四项：「众生住处（sattāvāsā）」：众生居住在这些里面，故为众生住处，即想有不同等类别的众生群体。因为那些众生住处，对于属于其中的众生来说，由于这种归属关系，就适合被说成是一种所依处。这就像从整体上称呼部分，例如说“树上的树枝”，所以（注释）说“众生的住处，也就是他们居住的地方”。净居天也是一种众生住处，因为世尊说过：“诸比丘，除了净居天的天众，像这样容易得到、而我在这漫长的轮回中未曾居住过的众生住处，是不容易找到的。”（长部 2.91）如果净居天也是众生住处，为什么在此经中没有被包括进去？对此，注释中说明了原因，说“因为并非一切时都有”等等。而广果天应当视为属于第四禅的众生住处。第五项的内容容易理解。
24-25. Catutthe sattā āvasanti etesūti sattāvāsā, nānattasaññiādibhedā sattanikāyā. Yasmā te te sattanivāsā tappariyāpannānaṃ sattānaṃ tāya eva tappariyāpannatāya ādhāro viya vattabbataṃ arahanti. Samudāyācāro hi avayavassa yathā ‘‘rukkhe sākhā’’ti, tasmā ‘‘sattānaṃ āvāsā, vasanaṭṭhānānīti attho’’ti vuttaṃ. Suddhāvāsāpi sattāvāsova ‘‘na so, bhikkhave, sattāvāso sulabharūpo, yo mayā anāvutthapubbo iminā dīghena addhunā aññatra suddhāvāsehi devehī’’ti (dī. ni. 2.91) vacanato. Yadi evaṃ te kasmā idha na gahitāti tattha kāraṇamāha ‘‘asabbakālikattā’’tiādi. Vehapphalā pana catuttheyeva sattāvāse bhajantīti daṭṭhabbaṃ. Pañcamaṃ uttānameva.
18众生住处等经的注释结束。
Sattāvāsasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
19第六 石柱经注释
6. Silāyūpasuttavaṇṇanā
26以中等身材的人的手为标准，二十四指的长度为一「肘」（kukku），也称它为“kakkū”。这里的“八个肘在轮辋之上”，是指有八肘的高度突出于坑口之上而竖立。其余的部分容易理解。
26. Chaṭṭhe pamāṇamajjhimassa purisassa catuvīsataṅguliko hattho kukku, ‘‘kakkū’’tipi tasseva nāmaṃ. Aṭṭha kukkū upari nemassāti aṭṭha hatthā āvāṭassa upari uggantvā ṭhitā bhaveyyuṃ. Sesamettha uttānameva.
21石柱经注释结束。
Silāyūpasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
22第七 第一恐惧经注释
7. Paṭhamaverasuttavaṇṇanā
27「yatoti」：这里的“to”是表示时间的词，就像“dā”一样，意思是“当……的时候”，所以“yato”意为“在那个时候”。「恐惧与仇恨（verāni）」：之所以称为“恐惧”，是因为这些法会带来恐惧，或者与恐惧相应，又或者它们就是应当畏惧的对象；而它们被称为“仇恨”，是因为它们能产生仇恨。这里指的是杀生等思心所。杀生等这些业，无论是谁造作，或是针对谁而造作，对双方都会带来仇恨，因此这些应当畏惧的业就称为“制造仇恨者”。「入流（sotāpatti）」：这里的“入流”指的是进入圣道之流的开端——即最初的证入、修习和证得。为了这个目的而安住其上的支分，就是「入流支（sotāpattiyaṅgāni）」。入流支有两类：一类是为了证得入流而设立的支分，也就是因缘，这发生在获得入流道之前，能导向证得入流果，这就是经典中所说的“亲近善士、听闻正法、如理作意、法随法行”（长部 3.311）。另一类是已经证得入流功德、安住于入流果者的支分，也就是“入流者的支分”，意思是“他依此而被了知为入流者”，这指的是对佛的不坏净信等。此处经文所指的就是这一类入流支。
27. Sattame (saṃ. ni. ṭī. 2.241) yatoti yasmiṃ kāle. Ayañhi to-saddo dā-saddo viya idha kālavisayo, yadāti vuttaṃ hoti. Bhayāni verānīti bhīyate bhayaṃ, bhayena yogā, bhāyitabbena vā bhayaṃ eva verappasavaṭṭhena veranti ca laddhanāmā cetanādayo. Pāṇātipātādayo hi yassa pavattanti, yañca uddissa pavattīyanti, ubhayesañca verāvahā, tato eva cete bhāyitabbā verasañjanakā nāmāti. Sotassa ariyamaggassa ādito pajjanaṃ paṭipatti adhigamo sotāpatti. Tadatthāya tattha patiṭṭhitassa ca aṅgāni sotāpattiyaṅgāni. Duvidhañhi (saṃ. ni. aṭṭha. 2.2.41) sotāpattiyaṅgaṃ sotāpattiatthāya ca aṅgaṃ kāraṇaṃ, yaṃ sotāpattimaggappaṭilābhato pubbabhāge sotāpattippaṭilābhāya saṃvattati, ‘‘sappurisasaṃsevo saddhammassavanaṃ yonisomanasikāro dhammānudhammapaṭipattī’’ti (dī. ni. 3.311) evaṃ āgataṃ. Paṭiladdhaguṇassa ca sotāpattiṃ patvā ṭhitassa aṅgaṃ, yaṃ ‘‘sotāpannassa aṅga’’ntipi vuccati ‘‘sotāpanno aṅgīyati ñāyati etenā’’ti katvā, buddhe aveccappasādādīnaṃ etaṃ adhivacanaṃ. Idamidhādhippetaṃ.
14「已灭尽地狱（khīṇanirayo）」等词：因为未来不会再于地狱中出生，所以说“我的地狱已灭尽”，我就是已灭尽地狱者。其他的词也是同样的道理。「入流者（sotāpanno）」：指已经进入了圣道之流的人。「不退堕法（avinipātadhammo）」：指不具有堕入恶趣性质的情况。「决定（niyato）」：指已经由第一圣道所确立的正性决定所决定，必定不再退转。「菩提道（sambodhiparāyaṇo）」：上方的三道所代表的正觉，是我最终的归宿，因此我被称为“菩提道者”，意思是我必定会证悟正觉。
Khīṇanirayotiādīsu āyatiṃ tattha anuppajjanatāya khīṇo nirayo mayhati, so ahaṃ khīṇanirayo. Esa nayo sabbattha. Sotāpannoti maggasotaṃ āpanno. Avinipātadhammoti na vinipātasabhāvo. Niyatoti paṭhamamaggasaṅkhātena sammattaniyāmena niyato. Sambodhiparāyaṇoti uparimaggattayasaṅkhāto sambodhi paraṃ ayanaṃ mayhanti sohaṃ sambodhiparāyaṇo, sambodhiṃ avassaṃ abhisambujjhanakoti attho.
15「以杀生为缘」（pāṇātipātapaccayā）：就是指造作杀生业的因。「恐惧」（bhayaṃ）与「仇恨」（veraṃ）在意义上其实是同一个东西。仇恨是指对立，而它因为应被害怕，所以叫做「恐惧」。而这种恐惧与仇恨又有两种：外部的和内部的。举个例子，有一个人杀了另一个人的父亲。被杀者的孩子就想：‘据说我的父亲被这个人杀了，我也要杀掉他！’于是带着磨快的刀四处寻找。这时，在他内心中生起的仇恨思，就叫做「外部的仇恨」，因为这种仇恨的根源——也就是那个制造仇恨的人——处在这个人的外部。反过来，那个杀父的人也想：‘听说这人正到处找我，想杀掉我，我得先下手为强！’由此生起的思，就叫做「内部的仇恨」。这两者都还只是属于现法层面的（即今生现见的）仇恨。而当地狱卒看见那个杀生者在地狱中再生时，他生起这样的思：‘我要狠狠打击他！’随即举起了燃烧的铁锤——这就是那个杀生者来世的「外部仇恨」。又比如，那个在地狱中受报的人心里想：‘这家伙无缘无故要来打我了，我得先打他！’这样生起的思，就是他来世的「内部仇恨」。而这外部仇恨，在注释书中被叫做「补特伽罗仇恨」（puggalavera）。苦（dukkha）与忧（domanassa），在意义上同样也是同一个。类似地，在其余各处，也应按照‘他用妄语破坏了我的利益’、‘他因为饮酒而做了这种事’等道理，来理解仇恨的生起。
Pāṇātipātapaccayāti pāṇātipātakammassa karaṇahetu. Bhayaṃ veranti atthato ekaṃ. Veraṃ vuccati virodho, tadeva bhāyitabbato ‘‘bhaya’’nti vuccati. Tañca panetaṃ duvidhaṃ hoti – bāhiraṃ, ajjhattikanti. Ekena hi ekassa pitā mārito hoti. So cinteti ‘‘etena kira me pitā mārito, ahampi taṃyeva māressāmī’’ti nisitaṃ satthaṃ ādāya carati. Yā tassa abbhantare uppannā veracetanā, idaṃ bāhiraṃ veraṃ nāma tassa verassa mūlabhūtato verakārakapuggalato bahibhāvattā. Yā pana itarassa ‘‘ayaṃ kira maṃ māressāmīti carati, ahameva naṃ paṭhamataraṃ māressāmī’’ti cetanā uppajjati, idaṃ ajjhattikaṃ veraṃ nāma. Idaṃ tāva ubhayampi diṭṭhadhammikameva. Yā pana taṃ niraye uppannaṃ disvā ‘‘etaṃ paharissāmī’’ti jalitaṃ ayamuggaraṃ gaṇhantassa nirayapālassa cetanā uppajjati, idamassa samparāyikaṃ bāhiraṃ veraṃ. Yā cassa ‘‘ayaṃ niddosaṃ maṃ paharissāmīti āgacchati, ahameva naṃ paṭhamataraṃ paharissāmī’’ti cetanā uppajjati, idamassa samparāyikaṃ ajjhattaṃ veraṃ. Yaṃ panetaṃ bāhiraṃ veraṃ, taṃ aṭṭhakathāsu ‘‘puggalavera’’nti vuccati. Dukkhaṃ domanassanti atthato ekameva. Yathā cettha, evaṃ sesesupi ‘‘iminā mama bhaṇḍaṃ haṭaṃ, mayhaṃ dāresu cārittaṃ āpannaṃ, musā vatvā attho bhaggo, surāmadamattena idaṃ nāma kata’’ntiādinā nayena verappavatti veditabbā.
16「以不坏的净信」（aveccappasādena）：就是指已经证得的、不可动摇的净信。「为圣者所爱者」（ariyakantehi）：就是指五戒。因为这些戒是圣者们所喜爱、所乐于持守的，即使转生到其他地方，圣者们也不会舍弃它们，因此称为「圣所喜戒」。至于这里其余应该说明的内容，完全已经在《清净道论》的随念解说中讲过了，应当去了解。
Aveccappasādenāti adhigatena acalappasādena. Ariyakantehīti pañcahi sīlehi. Tāni hi ariyānaṃ kantāni piyāni bhavanti, bhavantaragatāpi ariyā tāni na vijahanti, tasmā ‘‘ariyakantānī’’ti vuccanti. Sesamettha yaṃ vattabbaṃ siyā, taṃ sabbaṃ visuddhimagge anussatiniddese vuttanti veditabbaṃ.
27第一恐惧经注释结束。
Paṭhamaverasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
28第九 愤恨事经注释
9. Āghātavatthusuttavaṇṇanā
29在第九经中，“依此而住，果报依其相续而起”，因此称为“事”（vatthu），即原因，故说“愤恨事”（āghātavatthūni）。所谓愤恨，当它在某个事上生起时，并非只生起一次，而是会一再地生起，因此说“系缚”（bandhatī）。或者，以某种特殊的缘而生起的愤恨，在自己的所缘境上就像被捆绑住一样不会离去，还会再度生起。针对这一点，所以说“系缚愤恨”。然而，那只是依于缘而令其产生、生起，故说“令生起”（uppādetī）。
29. Navame vasati ettha phalaṃ tannimittatāya pavattatīti vatthu, kāraṇanti āha ‘‘āghātavatthūnī’’ti. Kopo nāmāyaṃ yasmiṃ vatthusmiṃ uppajjati, na tattha ekavārameva uppajjati, atha kho punapi uppajjatevāti vuttaṃ ‘‘bandhatī’’ti. Atha vā yo paccayavisesena uppajjamāno āghāto savisaye baddho viya na vigacchati, punapi uppajjateva. Taṃ sandhāyāha ‘‘āghātaṃ bandhatī’’ti. Taṃ panassa paccayavasena nibbattanaṃ uppādanamevāti vuttaṃ ‘‘uppādetī’’ti.
30愤恨事经注释结束。
Āghātavatthusuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
31第十 《愤恨调伏经》注疏
10. Āghātapaṭivinayasuttavaṇṇanā
30在第十经中，“taṃ kutettha labbhā”（于此何可得）这句话，其中的“taṃ”是指代一个行为（kiriyāparāmasana）。而且，应该通过补足文句的方式（padajjhārena）来理解意义，故说“taṃ anatthacaraṇaṃ mā ahosī”（愿那个无义行为不曾发生）等。由于是无义的，凭什么理由应有所得呢？因为众生确实是以业为自己主宰的，他们又依谁的喜好而受苦或得乐呢？所以，这里的潜台词就是：那只是他对我所做的无义行为，在这里又能得到什么？或者，另一种解释：那个忿怒的原因，在这个人身上哪里能找到呢？因为从究竟义来看，并不存在应嗔恨的人和嗔恨的人。事实上，这只是“行”而已（saṅkhāramattaṃ），也就是那被称为“众生”的五蕴（khandhapañcakaṃ），而这些行是刹那便灭的，谁又会嗔恨谁呢？这就是含义。而所谓的“得”（lābhā），除了无义的生起之外，还能有什么呢？
30. Dasame taṃ kutettha labbhāti ettha tanti kiriyāparāmasanaṃ. Padajjhāhārena ca attho veditabboti ‘‘taṃ anatthacaraṇaṃ mā ahosī’’tiādimāha. Kena kāraṇena laddhabbaṃ niratthakabhāvato. Kammassakā hi sattā. Te kassa ruciyā dukkhitā sukhitā vā bhavanti, tasmā kevalaṃ tasmiṃ mayhaṃ anatthacaraṇaṃ, taṃ kutettha labbhāti adhippāyo. Atha vā taṃ kopakāraṇaṃ ettha puggale kuto labbhā paramatthato kujjhitabbassa kujjhanakassa ca abhāvato. Saṅkhāramattañhetaṃ, yadidaṃ khandhapañcakaṃ yaṃ ‘‘satto’’ti vuccati, te saṅkhārā ittarakhaṇikā, kassa ko kujjhatīti attho. Lābhā nāma ke siyuṃ aññatra anatthuppattito.
33「《愤恨调伏经》」的注释（Āghātapaṭivinayasuttavaṇṇanā）至此结束。
Āghātapaṭivinayasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
34第十一部：「《次第灭经》」的注释（Anupubbanirodhasuttavaṇṇanā）
11. Anupubbanirodhasuttavaṇṇanā
31在第十一经里，“次第灭”（anupubbanirodhā）是指按照次第、顺序而应实行的灭。因此说“依次第灭”（anupaṭipāṭinirodhā）。
31. Ekādasame anupubbanirodhāti anupubbena anukkamena pavattetabbanirodhā. Tenāha ‘‘anupaṭipāṭinirodhā’’ti.
36「《次第灭经》」的注释（Anupubbanirodhasuttavaṇṇanā）至此结束。
Anupubbanirodhasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
37“众生住处品”注释（Sattāvāsavaggavaṇṇanā）至此结束。
Sattāvāsavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.