4. 布施品义注
1第四 布施品
4. Dānavaggo
2一、第一布施经的注释
1. Paṭhamadānasuttavaṇṇanā
3131. 在第四集的第一经中，「威吓而施」（āsajja dānaṃ detīti）指靠近受施者面前后布施。看到受施者到来，就让他稍微坐一会儿，恭敬地布施，并说“我将布施”，不让他感到疲惫。「出于恐惧」（bhayā）指因为害怕受到“这个人不布施、无所作为”的指责，或是出于对恶趣的恐惧而布施。「过去曾施我」（adāsimeti）是想“这个人过去曾经给过我什么东西”，于是布施。「他将施我」（dassati me）是想“他将来会给我什么东西”，于是布施。「善哉布施」（sāhu dānanti）是指认为“布施被称为善的、美好的，被佛陀等智者所称赞”，因此布施。「为了心的庄严、心的资具而布施」（cittālaṅkāracittaparikkhāratthaṃ dānaṃ detīti）就是为了止观之心的庄严和资具而布施。因为布施能使心变得柔软。得到布施的人心想“我得到了”，心就柔软；布施的人心想“我布施了”，心也柔软。这样双方的心都变得柔软。因此，布施被称为“调伏未调伏者”。正如所说：
31. Catutthassa paṭhame āsajja dānaṃ detīti patvā dānaṃ deti. Āgataṃ disvā taṃ muhuttaṃyeva nisīdāpetvā sakkāraṃ katvā dānaṃ deti, dassāmīti na kilameti. Bhayāti ‘‘ayaṃ adāyako akārako’’ti garahabhayā, apāyabhayā vā. Adāsimeti mayhaṃ pubbe esa idaṃ nāma adāsīti deti. Dassati meti anāgate idaṃ nāma dassatīti deti. Sāhu dānanti dānaṃ nāma sādhu sundaraṃ buddhādīhi paṇḍitehi pasatthanti deti. Cittālaṅkāracittaparikkhāratthaṃ dānaṃ detīti samathavipassanācittassa alaṅkāratthañceva parikkhāratthañca deti. Dānañhi cittaṃ muduṃ karoti. Yena laddho, so ‘‘laddhaṃ me’’ti muducitto hoti. Yena dinnaṃ, sopi ‘‘dinnaṃ mayā’’ti muducitto hoti. Iti ubhinnaṃ cittaṃ muduṃ karoti. Teneva ‘‘adantadamana’’nti vuccati. Yathāha –
2“布施能调伏未调伏者，不施会毁坏已调伏者；
‘‘Adantadamanaṃ dānaṃ, adānaṃ dantadūsakaṃ;
3通过布施与可爱语，人们既能高升也能屈伏。”
Dānena piyavācāya, unnamanti namanti cā’’ti.
4在这八种布施当中，以心的庄严为目的的布施才是最殊胜的。
Imesu pana aṭṭhasu dānesu cittālaṅkāradānameva uttamanti.
7二、第二布施经的注释
2. Dutiyadānasuttavaṇṇanā
3232. 在第二经中，「信」：凭着这个信而布施，这里指的就是信。「惭」：凭着这个惭而布施，这里指的就是惭。「善且无过失的布施」：也就是没有过失的布施。「天界」：意思是能去往天界的布施。
32. Dutiye saddhāti yāya saddhāya dānaṃ deti, sā saddhā. Hiriyanti yāya hiriyā dānaṃ deti, sāva adhippetā. Kusalañca dānanti anavajjañca dānaṃ. Diviyanti divaṅgamaṃ.
93. 布施事经注
3. Dānavatthusuttavaṇṇanā
3333. 在第三经中，「布施事」（dānavatthūni）指布施的各种原因。「因爱布施」：就是由于喜爱而布施。「因嗔」：因嗔怒而激动，随手抓起手边的东西匆忙布施。「因痴」：因为愚痴而糊涂地布施。「因恐惧」：或者因为害怕受到责备，或者害怕堕入恶趣，又或者对某些事物感到恐惧而布施。「家族血统」：指家族的传承、世系。
33. Tatiye dānavatthūnīti dānakāraṇāni. Chandā dānaṃ detīti pemena dānaṃ deti. Dosāti dosena kuddho hutvā yaṃ atthi, taṃ vegena gaṇhitvā deti. Mohāti mohena mūḷho deti. Bhayāti garahabhayena vā apāyabhayena vā, tassa tasseva vā pana bhayena deti. Kulavaṃsanti kulapaveṇiṃ.
11四、田经注疏
4. Khettasuttavaṇṇanā
3434. 在第四经中，「不大果」是指庄稼没有大丰收。「无大味」是指结出的果实味道不大，味淡而不甘甜。「不适于作卧具」是指不能作为舒适的睡卧之处，意思是那里没有高大的稻草堆可供铺作卧具。「高低不平」指地面因高地与低地而起伏不平，高处积水留不住，低处又积水过多。「有碎石砾」指地面上铺满了平放的石基、小石块和碎石粒。「碱地」指泛出盐分的土地。「不深下」是指土质坚硬，犁无法深耕，只能犁出浅浅的犁沟。「无水道成就」是没有水流入的通道。「无出水道成就」是指后方没有水流出的通道。「无水渠成就」是没有大大小小的水渠。「无田埂成就」是没有田地的埂界。以上所说的“不大果”等这一切，都应当从果报的角度来理解。
34. Catutthe na mahapphalaṃ hotīti dhaññaphalena mahapphalaṃ na hoti. Na mahassādanti yampissa phalaṃ hoti, tassa assādo na mahā hoti mandassādaṃ na madhuraṃ. Na phātiseyyanti seyyāpissa na hoti vuḍḍhi, tassa mahantaṃ vīhithambhasannivesaṃ na hotīti attho. Unnāmaninnāmīti thalaninnavasena visamatalaṃ. Tattha thale udakaṃ na saṇṭhāti, ninne atibahu tiṭṭhati. Pāsāṇasakkharikanti pattharitvā ṭhitapiṭṭhipāsāṇehi ca khuddakapāsāṇehi ca sakkharāhi ca samannāgataṃ. Ūsaranti ubbhinnaloṇaṃ. Na ca gambhīrasitanti thaddhabhūmitāya gambhīrānugataṃ, naṅgalamaggaṃ katvā kasituṃ na sakkā hoti, uttānanaṅgalamaggameva hoti. Na āyasampannanti na udakāgamanasampannaṃ. Na apāyasampannanti pacchābhāge udakaniggamanamaggasampannaṃ na hoti. Na mātikāsampannanti na khuddakamahantīhi udakamātikāhi sampannaṃ hoti . Na mariyādasampannanti na kedāramariyādāhi sampannaṃ. Na mahapphalantiādīni sabbāni vipākaphalavaseneva veditabbāni.
8「具足」是指圆满、具备成就。「播下具足的种子」是指种下圆满的种子。「天降适时雨」是指天界恰当地降下雨水。「无灾害的成就」是指没有昆虫、幼虫等生物的侵害，这是第一种成就。「生长」是指庄稼的生长，这是第二种成就。「广茂」是指庄稼长得广大茂盛，这是第三种成就。「结果」是指得到圆满的果实，这是第四种成就。「在具足戒者中」是指在戒行圆满的人当中。「食成就」是指具有丰盛多样的食物。「成就」是指三种善的成就。「引致」是指那种食成就带来结果。为什么？因为“他的所作已具足”，意思是：他所造的业已是圆满、完备的。「愿此处成就」即愿此处有成就。「明行足」是指具备三明与十五种行法。「得」是说这样的人获得了心的成就，即圆满无缺的状态。「作具足业」是指造作圆满的业。「得此义成就」是指获得圆满的义利。「见成就」是指观智。「道成就」是指入流道。「以具足心而趣向」是说内心变得圆满之后，便趣向阿拉汉果。「一切成就」是指从一切苦中解脱，那才称为一切成就。
Sampanneti paripuṇṇe sampattiyutte. Pavuttā bījasampadāti sampannaṃ bījaṃ ropitaṃ. Devesampādayantamhīti deve sammā vassante. Anītisampadā hotīti kīṭakimiādipāṇakaītiyā abhāvo ekā sampadā hoti. Virūḷhīti vaḍḍhi dutiyā sampadā hoti. Vepullanti vipulabhāvo tatiyā sampadā hoti. Phalanti paripuṇṇaphalaṃ catutthī sampadā hoti. Sampannasīlesūti paripuṇṇasīlesu. Bhojanasampadāti sampannaṃ vividhabhojanaṃ. Sampadānanti tividhaṃ kusalasampadaṃ. Upanetīti sā bhojanasampadā upanayati. Kasmā? Sampannañhissa taṃ kataṃ, yasmāssa taṃ katakammaṃ sampannaṃ paripuṇṇanti attho. Sampannatthūdhāti sampanno atthu idha. Vijjācaraṇasampannoti tīhi vijjāhi ca pañcadasahi caraṇadhammehi ca samannāgato. Laddhāti evarūpo puggalo cittassa sampadaṃ avekallaparipuṇṇabhāvaṃ labhitvā. Karoti kammasampadanti paripuṇṇakammaṃ karoti. Labhati catthasampadanti atthañca paripuṇṇaṃ labhati. Diṭṭhisampadanti vipassanādiṭṭhiṃ. Maggasampadanti sotāpattimaggaṃ. Yāti sampannamānasoti paripuṇṇacitto hutvā arahattaṃ yāti. Sā hoti sabbasampadāti sā sabbadukkhehi vimutti sabbasampadā nāma hotīti.
14五、施生经注疏
5. Dānūpapattisuttavaṇṇanā
3535. 在第五经中，「施生处」是指以布施为缘的再生处。「放置」是指将心安置（于某处）。「决意」是它的同义词。「修习」是指增长。「于低劣中解脱」是指从下劣的五欲中解脱出来。「更高的尚未修习」是指从那以后，为了更高的道与果，尚未进行修习。「导向彼处再生」意思是：以愿望安置善行之后，它便导向在那里结生。对于「离贪者」，是指通过道断除了贪的人，或是通过定镇伏了贪的人。仅仅凭布施并不能投生到梵天界，然而，对于有定与观的心来说，布施成为它的庄严与眷属。因此，首先通过布施使得心变得柔软，然后修习梵住，便能投生梵天界。由此说道：“对于离贪者，而不是有贪者。”
35. Pañcame dānūpapattiyoti dānapaccayā upapattiyo. Dahatīti ṭhapeti. Adhiṭṭhātīti tasseva vevacanaṃ. Bhāvetīti vaḍḍheti. Hīne vimuttanti hīnesu pañcasu kāmaguṇesu vimuttaṃ. Uttari abhāvitanti tato uttarimaggaphalatthāya abhāvitaṃ. Tatrūpapattiyā saṃvattatīti yaṃ ṭhānaṃ patthetvā kusalaṃ kataṃ, tattha nibbattanatthāya saṃvattati. Vītarāgassāti maggena vā samucchinnarāgassa samāpattiyā vā vikkhambhitarāgassa. Dānamatteneva hi brahmaloke nibbattituṃ na sakkā, dānaṃ pana samādhivipassanācittassa alaṅkāraparivāraṃ hoti. Tato dānena muducitto brahmavihāre bhāvetvā brahmaloke nibbattati. Tena vuttaṃ – ‘‘vītarāgassa no sarāgassā’’ti.
166. 福业事经注释
6. Puññakiriyavatthusuttavaṇṇanā
36在第六经中，「功德行事」既指那些造作功德的行为，也指那些带来种种利益的所依之处，所以称为「功德行事」。具体来说，就是让心安住在布施等的特相上，想着“我们应当做这样的布施、应当守护戒、应当修习禅修”等等，众生们便这样去造作功德。布施本身即是「布施所成」；或者，在种种布施的思心所中，从最初的思心所开始，到最终成就的完成思，这完成思就是「布施所成」，如同由戒等所成的「戒所成」等一样。其余两种情况（戒所成、修所成）也依同样的道理来理解。「所作为少」是指所做的功德微少、薄弱。「不能成就」是指不能够圆满成就。「未作」是指还没有发起与禅修相结合的用功。「人之贫贱」是指在人当中缺乏福报成就的五种卑下种姓。「再生」是指以结生的方式去到彼处，在那里出生。「适量而作」是指按照一定的分量来做，做得很少而不多。「人之富贵」是指在人当中处于有福报的状态，也就是获得三种种姓的成就。「增上」是指超出寻常的分量，或指力量强大。「胜过而取」是指超越他人而取得，成为更殊胜、位居首位的人。
36. Chaṭṭhe puññakiriyāni ca tāni tesaṃ tesaṃ ānisaṃsānaṃ vatthūni cāti puññakiriyavatthūni. Dānādīnañhi lakkhaṇe cittaṃ ṭhapetvā ‘‘evarūpaṃ nāma amhehi dānaṃ dātabbaṃ, sīlaṃ rakkhitabbaṃ, bhāvanā bhāvetabbā’’ti sattā puññāni karonti. Dānameva dānamayaṃ, dānacetanāsu vā purimacetanāto nipphannā sanniṭṭhāpakacetanā dānamayaṃ sīlādīhi sīlamayādīni viya. Sesadvayesupi eseva nayo. Parittaṃ kataṃ hotīti thokaṃ mandaṃ kataṃ hoti. Nābhisambhotīti na nipphajjati. Akataṃ hotīti bhāvanāyayogoyeva anāraddho hotīti attho. Manussadobhagyanti manussesu sampattirahitaṃ pañcavidhaṃ nīcakulaṃ. Upapajjatīti paṭisandhivasena upagacchati, tattha nibbattatīti attho. Mattaso katanti pamāṇena kataṃ, thokaṃ na bahu. Manussasobhagyanti manussesu subhagabhāvaṃ tividhakulasampattiṃ. Adhimattanti adhikappamāṇaṃ balavaṃ vā. Adhigaṇhantīti abhibhavitvā gaṇhanti, visiṭṭhatarā jeṭṭhakā hontīti attho.
18七、善士施经注疏
7. Sappurisadānasuttavaṇṇanā
37在第七经中，「清净」是指布施清净、具足色泽的物品。「殊胜」是指具有美味。「适时」是指在恰当的时机布施。「如法」是指布施如法的物品。「审择而施」是指这样思惟：“布施给此人会有大果报，布施给那人没有大果报”，以寻求合适受者的方式，或以发愿的方式，经过审察之后才布施。
37. Sattame sucinti parisuddhaṃ vaṇṇasampannaṃ deti. Paṇītanti rasūpapannaṃ. Kālenāti yuttapattakālena. Kappiyanti yaṃ kappiyaṃ, taṃ deti. Viceyya detīti ‘‘imassa dinnaṃ mahapphalaṃ bhavissati, imassa na mahapphala’’nti evaṃ paṭiggāhakapariyesanavasena dānaṃ vā paṇidhāyavasena dānaṃ vā vicinitvā deti.
20八、善士经注疏
8. Sappurisasuttavaṇṇanā
38在第八经中，「为了义利」就是“为了义利的缘故”。「为了利益、为了安乐」就是“为了利益的缘故、为了安乐的缘故”。「先亡的」指那些已经去世、去了他世的亲族们。在这部经中，如果是在佛陀还未出世的时期，指的是转轮王、菩萨、辟支佛；在佛陀出世的时期，则指的是佛陀以及佛弟子们。正像所说的那样，对于这些对象而做，能带来义利、利益和安乐。确实，那一位有智慧的善士安住家中，有智慧的善士居住在家中，确实能成为许多人的义利。「先」是指最初、首先。「忆念先恩者」是指忆念父母最初所给予的恩德的人。「以相应法」即是以如法的方式，以资具供养来恭敬他们。「恭敬梵行者」就是对梵行者表示恭敬，在他们面前表现出谦下的态度。「可爱戒者」是指具有令人敬爱的戒行。
38. Aṭṭhame atthāyāti atthatthāya. Hitāya sukhāyāti hitatthāya sukhatthāya. Pubbapetānanti paralokagatānaṃ ñātīnaṃ. Imasmiṃ sutte anuppanne buddhe cakkavattirājāno bodhisattā paccekabuddhā labbhanti, buddhakāle buddhā ceva buddhasāvakā ca. Yathāvuttānañhi etesaṃ atthāya hitāya sukhāya saṃvattanti. Bahunnaṃvata atthāya, sappañño gharamāvasanti sappañño ghare vasanto bahūnaṃ vata atthāya hoti. Pubbeti paṭhameva. Pubbekatamanussaranti mātāpitūnaṃ pubbakāraguṇe anussaranto. Sahadhammenāti sakāraṇena paccayapūjanena pūjeti. Apace brahmacārayoti brahmacārino apacayati, nīcavuttitaṃ nesaṃ āpajjati. Pesaloti piyasīlo.
22九、《阿毗珊达经》注疏
9. Abhisandasuttavaṇṇanā
39在第九经中，「施」是指由思心所推动的布施。「最上知」等词的意义，和前文所解释的一样。
39. Navame dānānīti cetanādānāni. Aggaññānītiādīnaṃ attho heṭṭhā vuttoyeva.
24十、《恶行果报经》注疏
10. Duccaritavipākasuttavaṇṇanā
40在第十经中，“杀生”指杀生的思。“极轻的”指最轻微的。“能招短寿者”：由那微少的业果，要么仅仅在结生之后，在母胎中就夭折，要么刚出母胎就死亡，因此成为短寿者。因为这种情况，不是其他任何业的等流果，唯独是杀生所走的路。“能招财产衰败者”：就像手中连一枚咖咖尼咖也留不住那样，招致财产衰败。“能招怨敌者”：会招来怨敌和仇恨。这样的人怨敌众多，无论谁见到他，都会对他生起怨恨，并且不会熄灭。这就是侵犯他人所守护物品者的等流。
40. Dasame pāṇātipātoti pāṇātipātacetanā. Sabbalahusoti sabbalahuko. Appāyukasaṃvattanikoti tena parittakena kammavipākena appāyuko hoti, dinnamattāya vā paṭisandhiyā vilīyati mātukucchito nikkhantamatte vā. Evarūpo hi na aññassa kassaci nissando, pāṇātipātasseva gatamaggo esoti. Bhogabyasanasaṃvattanikoti yathā kākaṇikāmattampi hatthe na tiṭṭhati, evaṃ bhogabyasanaṃ saṃvatteti. Sapattaverasaṃvattaniko hotīti saha sapattehi veraṃ saṃvatteti. Tassa hi sapattā ca bahukā honti. Yo ca naṃ passati, tasmiṃ verameva uppādeti na nibbāyati. Evarūpo hi parassa rakkhitagopitabhaṇḍe aparādhassa nissando.
15“能招妄语者”：会招致不真实的诬告，无论谁捏造，最终都会落回到自己头上。“能招离间友者”：会招致朋友之间的分裂。无论他结交哪个朋友，那个朋友必定会与他分裂。“能招不悦意声者”：会招致不悦耳的声音。无论他到何处，都会听到那种带刺、粗硬、刻薄、令人恼怒、伤及骨髓的言语，听不到悦耳的声音。这就是粗恶语所走的路。“能招无可取语者”：会招致言语不被接受，会被人呵斥：‘你为何说话？谁会听你的话？’这就是杂秽语所走的路。“能招疯癫者”：会招致疯癫的状态。由于饮酒，人会发疯、心散乱或变成愚痴。这就是饮酒的等流果报。在此经中，唯说流转。
Abhūtabbhakkhānasaṃvattaniko hotīti abhūtena abbhakkhānaṃ saṃvatteti, yena kenaci kataṃ tasseva upari patati. Mittehibhedanasaṃvattanikoti mittehi bhedaṃ saṃvatteti. Yaṃ yaṃ mittaṃ karoti, so so bhijjatiyeva. Amanāpasaddasaṃvattanikoti amanāpasaddaṃ saṃvatteti. Yā sā vācā kaṇṭakā kakkasā kaṭukā abhisajjanī mammacchedikā, gatagataṭṭhāne tameva suṇāti, manāpasaddasavanaṃ nāma na labhati. Evarūpo pharusavācāya gatamaggo nāma. Anādeyyavācāsaṃvattanikoti aggahetabbavacanataṃ saṃvatteti, ‘‘tvaṃ kasmā kathesi, ko hi tava vacanaṃ gahessatī’’ti vattabbataṃ āpajjati. Ayaṃ samphappalāpassa gatamaggo. Ummattakasaṃvattaniko hotīti ummattakabhāvaṃ saṃvatteti. Tena hi manusso ummatto vā khittacitto vā eḷamūgo vā hoti. Ayaṃ surāpānassa nissando. Imasmiṃ sutte vaṭṭameva kathitanti.
27施品第四
Dānavaggo catuttho.