(9) 4. 长老品复注
1(9) 4. 长老品
(9) 4. Theravaggo
21-2. 可染经等注释
1-2. Rajanīyasuttādivaṇṇanā
81-8281-82. 第四经的第一首偈颂，本身就很容易理解。在第二首偈颂中，以贬损他人功德而发起者，就像用粪便去打人的人一样，粪便首先弄脏了自己，这就是“贬损”（makkha）。有这种贬损特质的人，称为“贬损者”（makkhī）。“傲慢”（paḷāsa）是指像咬住他人的功德而将其夺走一样，这就是它的意思。有这种特质的人，称为“傲慢者”（paḷāsī）。因为傲慢的人不把重担交给第二个人，总是自己全部承担支撑着。所以说：‘具足了以执取轭为相的傲慢’。
81-82. Catutthassa paṭhamaṃ suviññeyyameva. Dutiye guṇamakkhanāya pavattopi attano kārakaṃ gūthena paharantaṃ gūtho viya paṭhamataraṃ makkhetīti makkho, so etassa atthīti makkhī. Paḷāsatīti paḷāso, parassa guṇe ḍaṃsitvā viya apanetīti attho. So etassa atthīti paḷāsī. Paḷāsī puggalo hi dutiyassa dhuraṃ na deti, sampasāretvā tiṭṭhati. Tenāha ‘‘yugaggāhalakkhaṇena paḷāsena samannāgato’’ti.
4可染经等注释结束。
Rajanīyasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
53. 诈欺者经注释
3. Kuhakasuttavaṇṇanā
8383. 在第三经中，“以三种诈欺事”是指：依于从旁谈论、威仪所依、受用资具这三种类别而区分的三种诈欺事。以这三种诈欺事来欺骗世间、令人惊异，在他人心中对自己生起‘哦！真是稀有的人’这种赞叹之想，此人即是“诈欺者”（kuhako）。“巧言者”（lapako）是指：出于利养恭敬的目的而说话，藉由抬高自己或施主，使对方因此而给予某些东西，如此抬高之后再来说话的人。所谓“以相为戒”，或依相而行、制造相的人，称为“占相者”（nemittiko）。这里所说的“相”，是指能令他人产生给予资具之想的身业和语业。“苛求是他的戒”的人，称为“苛求者”（nippesiko）。或者，“苛求”指的是他苛求的行为，这行为本身就是“苛求者”的意思。而所谓“苛求”，就像狡诈之人那样，为了利养和恭敬而责骂、嘲讽、揭他人之短等。
83. Tatiye tīhi kuhanavatthūhīti sāmantajappanairiyāpathasannissitapaccayappaṭisevanabhedato tippabhedehi kuhanavatthūhi. Tividhena kuhanavatthunā lokaṃ kuhayati vimhāpayati ‘‘aho acchariyapuriso’’ti attani paresaṃ vimhayaṃ uppādetīti kuhako. Lābhasakkāratthiko hutvā lapati attānaṃ dāyakaṃ vā ukkhipitvā yathā so kiñci dadāti, evaṃ ukkācetvā kathetīti lapako. Nimittaṃ sīlaṃ tassāti nemittiko, nimittena vā carati, nimittaṃ vā karotīti nemittiko. Nimittanti ca paresaṃ paccayadānasaññuppādakaṃ kāyavacīkammaṃ vuccati . Nippeso sīlamassāti nippesiko. Nippisatīti vā nippeso, nippesoyeva nippesiko. Nippesoti ca saṭhapuriso viya lābhasakkāratthaṃ akkosanuppaṇḍanaparapiṭṭhimaṃsikatādi.
7诈欺者经注释结束。
Kuhakasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
86-7. 获得无碍解经等注释
6-7. Paṭisambhidāppattasuttādivaṇṇanā
86-8786-87. 第六经中，对于各种无碍解应该说的内容，已经在前面说过了。“高低的”（uccāvacāni）就是指高的和低的。因此说：‘大的小的’。“应做什么的”（kiṃkaraṇīyāni）是说‘该怎么做’之后，所应去做的那些事。其中，所谓高的事务，是指制作僧衣、染色、在塔庙中进行抹灰工作，以及在布萨堂、塔庙屋、菩提树屋等处应做的各种事务等等。所谓低的事务，则是指洗脚、涂油等这些杂小的事务。“于彼处之精勤”（tatrupāyāsā）意思是前往那里的，也就是以成就那些大大小小的事务为目的而前往。换句话说，就是对于成就各种事务具有能力。“于彼处之方便”（tatrupāyāya）是指，对于需要去做的各种事务，成为方便（方法）。“能作”（alaṃ kātuṃ）就是能够做。“能安排”（alaṃ saṃvidhātuṃ）就是能够考虑处理。第七经的意思很明白。
86-87. Chaṭṭhe paṭisambhidāsu yaṃ vattabbaṃ, taṃ heṭṭhā vuttameva. Uccāvacānīti uccanīcāni. Tenāha ‘‘mahantakhuddakānī’’ti. Kiṃkaraṇīyānīti ‘‘kiṃ karomī’’ti evaṃ vatvā kattabbakammāni. Tattha uccakammāni nāma cīvarassa karaṇaṃ, rajanaṃ, cetiye sudhākammaṃ, uposathāgāracetiyagharabodhigharesu kattabbakammanti evamādi. Avacakammaṃ nāma pādadhovanamakkhanādi khuddakakammaṃ. Tatrupāyāsāti tatrupagamaniyā, tatra tatra mahante khuddake ca kamme sādhanavasena upagacchantiyāti attho. Tassa tassa kammassa nipphādane samatthāyāti vuttaṃ hoti. Tatrupāyāyāti vā tatra tatra kamme sādhetabbe upāyabhūtāya. Alaṃ kātunti kātuṃ samattho hoti. Alaṃ saṃvidhātunti vicāretuṃ samattho. Sattamaṃ uttānameva.
10有关‘获得无碍解经’等的注释结束。
Paṭisambhidāppattasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
11第八 长老经注
8. Therasuttavaṇṇanā
8888. 在第八经中，“已达坚固者”（thirabhāvappatto）是指在佛陀的教法中已经达到了坚固不退转的状态。“久知者”（rattaññū）：因为出家后知道许多夜晚，所以称为久知者。因此说‘从出家之日起’等。“显著者”（pākaṭo）是由不真实的功德和真实的功德而突显出来的。“有名声者”（yasassī）：有‘名称’（yaso）便称为有名声者；或者，依止、依赖名声所以称为有名声者。因此说‘依止名声者’。不善之人的法、不好之人的法，就是“非正法”（asaddhammā）；或者说，不善、不美、应受呵斥、低劣的法，就是非正法。反过来，就可以知道什么是“正法”（saddhammā）。
88. Aṭṭhame thirabhāvappattoti sāsane thirabhāvaṃ anivattibhāvaṃ pattho. Pabbajito hutvā bahū rattiyo jānātīti rattaññū. Tenāha ‘‘pabbajitadivasato paṭṭhāyā’’tiādi. Pākaṭoti ayathābhūtaguṇehi ceva yathābhūtaguṇehi ca samuggato. Yaso etassa atthīti yasassī, yasaṃ sito nissito vā yasassī. Tenāha ‘‘yasanissito’’ti. Asataṃ asādhūnaṃ dhammā asaddhammā, asantā vā asundarā gārayhā lāmakā dhammāti asaddhammā. Vipariyāyena saddhammā veditabbā.
13长老经的注释结束。
Therasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
14第九 第一有学经注
9. Paṭhamasekhasuttavaṇṇanā
8989. 在第九经中，“业乐者”（kammārāmo）：以应乐于业的意义，将‘业’作为自己的喜乐处，所以称为业乐者；这种状态就是“业乐性”（kammārāmatā）。在这里，‘业’（kamma）是指应该做的事情。例如：思量僧衣、做衣事、制作支撑、钵袋、系肩带、腰带、法作、支架、足凳、扫帚等。因为有一类人在做这些事情时，整天就只做这些事情，对于这类人，是予以拒绝（呵斥）的。然而，如果只是在适当的时间——在制作这些的时间制作，在授课的时间接受授课，在诵习的时间诵习，在塔庙广场值勤的时间去履行塔庙广场的义务，在作意的时间作意——这样的人就不叫做业乐者。
“谈说乐性”（bhassārāmatā）：在这里，有人以谈论女人的相貌、男人的相貌等方式进行对话，这样日夜消磨，对谈话毫无节制，这称为谈说乐者。但是，如果有人日夜说法、解答问题，这个人却语言少，对谈话有节制。为什么呢？因为世尊说：‘比丘们，集会时有两件事应做：法谈或圣默然。’
89. Navame āramitabbaṭṭhena kammaṃ ārāmo etassāti kammārāmo, tassa bhāvo kammārāmatā. Tattha kammanti itikattabbaṃ kammaṃ vuccati. Seyyathidaṃ – cīvaravicāraṇaṃ cīvarakammakaraṇaṃ upatthambhanaṃ pattatthavikaaṃsabaddhakakāyabandhanadhammakaraṇaādhārakapādakathalikasammajjaniādīnaṃ karaṇanti. Ekacco hi etāni karonto sakaladivasaṃ etāneva karoti, taṃ sandhāyesa paṭikkhepo. Yo pana etesaṃ karaṇavelāyameva tāni karoti, uddesavelāya uddesaṃ gaṇhāti, sajjhāyavelāya sajjhāyati, cetiyaṅgaṇavattavelāya cetiyaṅgaṇavattaṃ karoti, manasikāravelāya manasikāraṃ karoti, na so kammārāmo nāma. Bhassārāmatāti ettha yo itthivaṇṇapurisavaṇṇādivasena ālāpasallāpaṃ karontoyeva divasañca rattiñca vītināmeti, evarūpo bhasse pariyantakārī na hoti, ayaṃ bhassārāmo nāma. Yo pana rattimpi divasampi dhammaṃ katheti, pañhaṃ vissajjeti, ayaṃ appabhasso bhasse pariyantakārīyeva. Kasmā? ‘‘Sannipatitānaṃ vo, bhikkhave, dvayaṃ karaṇīyaṃ dhammī vā kathā, ariyo vā tuṇhībhāvo’’ti (ma. ni. 1.273; udā. 12, 28, 29) vuttattā.
6「睡眠乐性」：在此，凡是在行走、坐着或躺卧时，被惛沉和睡眠所制伏，只是一味地睡眠，这称为睡眠乐者。然而，若有人因身体生病，心沉入有分，这不称为睡眠乐者。因此他说：‘阿耆毗舍那，我确实记得，在夏季的最后一个月，午后从托钵乞食返回后，将僧伽帝衣折为四叠铺好，右胁而卧，正念正知地进入睡眠。’「众会乐性」：在此，凡是一人时要有第二人，两人时要有第三人，三人时要有第四人，像这样总爱混杂而住，独处时得不到乐趣，这称为众会乐者。然而，若有人在四种威仪中独处时能获得乐趣，就不应知其为众会乐者。由于有学已证得的功德不可能退失，因此说‘更上功德’等。
Niddārāmatāti ettha yo gacchantopi nisinnopi nipannopi thinamiddhābhibhūto niddāyatiyeva, ayaṃ niddārāmo nāma. Yassa pana karajakāye gelaññena cittaṃ bhavaṅge otarati, nāyaṃ niddārāmo. Tenevāha – ‘‘abhijānāmi kho panāhaṃ, aggivessana, gimhānaṃ pacchime māse pacchābhattaṃ piṇḍapātappaṭikkanto catugguṇaṃ saṅghāṭiṃ paññāpetvā dakkhiṇena passena sato sampajāno niddaṃ okkamitā’’ti (ma. ni. 1.387). Saṅgaṇikārāmatāti ettha yo ekassa dutiyo, dvinnaṃ tatiyo, tiṇṇaṃ catutthoti evaṃ saṃsaṭṭhova viharati, ekako assādaṃ na labhati, ayaṃ saṅgaṇikārāmo. Yo pana catūsu iriyāpathesu ekakova assādaṃ labhati, nāyaṃ saṅgaṇikārāmo veditabbo. Sekhānaṃ paṭiladdhaguṇassa parihānāsambhavato ‘‘upariguṇehī’’tiādi vuttaṃ.
17第一有学经的注释结束了。
Paṭhamasekhasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
1810. 第二有学经的注释
10. Dutiyasekhasuttavaṇṇanā
90在第十经中，「过早前往」：指整夜睡眠之后，在强力的黎明时分用草扫帚稍微清扫一下，洗了脸，为了粥和食物而在清晨就进入村落。「超过那个时间后」：指因与在家人交往而虚度光阴，过了正午时分才离去。也就是清晨进入村庄，拿回粥后到食堂喝下，然后在一个地方躺下睡觉，到人们进食的时间，快接近正午时才起来，如法地取水擦擦眼睛，再出去托钵乞食，足量地吃饱之后，又和在家人混在一起消磨时间，过了正午才返回。
90. Dasame atipātovāti sabbarattiṃ niddāyitvā balavapaccūse koṭisammuñjaniyā thokaṃ sammajjitvā mukhaṃ dhovitvā yāgubhikkhatthāya pātova pavisati. Taṃ atikkamitvāti gihisaṃsaggavasena kālaṃ vītināmento majjhanhikasamayaṃ atikkamitvā pakkamati. Pātoyeva hi gāmaṃ pavisitvā yāguṃ ādāya āsanasālaṃ gantvā pivitvā ekasmiṃ ṭhāne nipanno niddāyitvā manussānaṃ bhojanavelāya ‘‘paṇītabhikkhaṃ labhissāmī’’ti upakaṭṭhe majjhanhike uṭṭhāya dhammakaraṇena udakaṃ gahetvā akkhīni puñchitvā piṇḍāya caritvā yāvadatthaṃ bhuñjitvā gihisaṃsaṭṭho kālaṃ vītināmetvā majjhanhe vītivatte paṭikkamati.
8「少欲之论」：即像‘贤友，多欲、恶欲这些法应当断除’这样，开示它们的过患后，以‘应当受持这样的少欲而生活’等类似方式展开的谈论。「以三种远离」：指身远离、心远离及依远离三种。其中，独自行走、独自站立、独自坐着、独自躺卧、独自进村乞食、独自返回、独自决意经行、独自行动、独自安住，这称为身远离。八等至则称为心远离。涅槃称为依远离。这也曾被说过：‘身远离是乐于出离的、住于远离的人们，心远离是心清净、达到最极清净的人们，依远离是无有依著的、已达诸行止息的补特伽罗。’「两种精进」：即身精进和心精进。「戒」：指四遍清净戒。「定」：指作为观基础的八等至。「解脱论」：即缘于圣果而生起的谈论。其余的意义容易理解。
Appicchakathāti, ‘‘āvuso, atricchatā pāpicchatāti ime dhammā pahātabbā’’ti tesu ādīnavaṃ dassetvā ‘‘evarūpaṃ appicchataṃ samādāya vattitabba’’ntiādinayappavattā kathā. Tīhi vivekehīti kāyaviveko, cittaviveko, upadhivivekoti imehi tīhi vivekehi. Tattha eko gacchati, eko tiṭṭhati, eko nisīdati, eko seyyaṃ kappeti, eko gāmaṃ piṇḍāya pavisati, eko paṭikkamati, eko caṅkamaṃ adhiṭṭhāti, eko carati, eko viharatīti ayaṃ kāyaviveko nāma. Aṭṭha samāpattiyo pana cittaviveko nāma. Nibbānaṃ upadhiviveko nāma. Vuttampi hetaṃ – ‘‘kāyaviveko ca vivekaṭṭhakāyānaṃ nekkhammābhiratānaṃ, cittaviveko ca parisuddhacittānaṃ paramavodānappattānaṃ, upadhiviveko ca nirupadhīnaṃ puggalānaṃ visaṅkhāragatāna’’nti (mahāni. 57). Duvidhaṃ vīriyanti kāyikaṃ, cetasikañca vīriyaṃ. Sīlanti catupārisuddhisīlaṃ. Samādhinti vipassanāpādakā aṭṭha samāpattiyo. Vimuttikathāti vā ariyaphalaṃ ārabbha pavattā kathā. Sesaṃ uttānameva.
21第二有学经的注释结束。
Dutiyasekhasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
22长老品的注释结束。
Theravaggavaṇṇanā niṭṭhitā.