3. 瓦基七法品复注
1第三 跋耆七法品
3. Vajjisattakavaggo
21. 《萨兰达达经》注
1. Sārandadasuttavaṇṇanā
21第三品第一经中，因为它是天神的居所，并且是世间人恭敬的地方，所以成为塔庙。「Yāvakīvaṃ」（长部注）这一个词，表达的是不确定的量。此处指的是时间，所以说「yattakaṃ kālaṃ」（如多少时间）。「Abhiṇhaṃ sannipātā」（常集会）是指恒常地集会。为了显示这种常时集会性，所以说「于一日中」等。「Sannipātabahulā」（多集会）是指频繁地集会。「Vosānaṃ」（结束）是收缩、终止。为了从反面来显示以“唯有增长”等所说明的意义，所以说了「因为不常集会」等。「Ākulā」（混乱）是指激动、不清净。「Bhijjitvā」（分裂之后）是从团结中分离，各自分散。
21. Tatiyassa paṭhame devāyatanabhāvena cittattā lokassa cittīkāraṭṭhānatāya ca cetiyaṃ ahosi. Yāvakīvanti (dī. ni. ṭī. 2.134) ekamevetaṃ padaṃ aniyamato parimāṇavācī. Kālo cettha adhippetoti āha ‘‘yattakaṃ kāla’’nti. Abhiṇhaṃ sannipātāti niccasannipātā. Taṃ pana niccasannipātataṃ dassetuṃ ‘‘divasassā’’tiādi vuttaṃ. Sannipātabahulāti pacurasannipātā. Vosānanti saṅkocaṃ. ‘‘Vuddhiyevā’’tiādinā vuttamatthaṃ byatirekamukhena dassetuṃ ‘‘abhiṇhaṃ asannipatantā hī’’tiādi vuttaṃ. Ākulāti khubhitā na pasannā. Bhijjitvāti vaggabandhato vibhajja visuṃ visuṃ hutvā.
2「Sannipātabheriyā」（集会鼓）是宣告集会的鼓。「Addhabhuttā vā」（或已半享受）指已被主人享用过的。「Osīdamāne」（在沉没时）是在衰败时。
Sannipātabheriyāti sannipātārocanabheriyā. Addhabhuttā vāti sāmibhuttā vā. Osīdamāneti hāyamāne.
3「Suṅka」（税）是指携带货物行走的人，在山岭、渡口、村庄门口等地方，应该交给国王官吏的那一份。「Bali」（贡纳）是从已成熟的庄稼等中，以六分之一、七分之一等方式应收取的税金。「Daṇḍa」（罚金）是依据罪行应罚取的十、二十迦哈巴那等的财物惩罚。「Vajjidhamma」（跋耆法）指跋耆王的王法。现在，为了详细说明在未制立而制立等行为及其禁止中的过患与利益，所以说了「他们的」等。「Pāricariyakkhamā」（堪忍奉事）是指有能力承事、服侍。「Porāṇaṃ vajjidhammaṃ」（古跋耆法）这里，据说从前的跋耆王们，当有人把一个被指为“这是贼”的人带来展示时，他们不会说“抓住他，他是个贼！”，而是把这个人交给审判大臣们。这些大臣审判后，如果不是贼，就释放。如果是贼，他们自己什么也不做，就交给执法官们（vohārika），执法官们也进行审判，如果不是贼，就释放；如果是贼，就交给持律师们（suttadhara）。持律师们也审判，如果不是贼，就释放；如果是贼，就交给八族众（aṭṭakulika），他们也照此办理后，交给将军，将军交给副王，副王交给国王。国王亲自审判后，如果不是贼，就释放。但如果确定是贼，就让人诵读传统典册（paveṇipaṇṇaka）。那典册上写到：“由于他做了这样的行为，他应受的惩罚是这种名称。”国王将他的行为与典册上的记载比对后，施加适当的惩罚。这样，依照这古跋耆法而行的人们，就不会有抱怨。那些在代代传承的八个家族中出生，已远离错误行为之道的八位长老（aṭṭha mahallaka purisā），就是八族众（aṭṭakulikā）。
Suṅkanti bhaṇḍaṃ gahetvā gacchantehi pabbatakhaṇḍanādititthagāmadvārādīsu rājapurisānaṃ dātabbabhāgaṃ. Balinti nipphannasassādito chabhāgaṃ sattabhāgantiādinā laddhabbakaraṃ. Daṇḍanti dasavīsatikahāpaṇādikaṃ aparādhānurūpaṃ gahetabbadhanadaṇḍaṃ. Vajjidhammanti vajjirājadhammaṃ. Idāni apaññattapaññāpanādīsu tappaṭikkhepe ca ādīnavānisaṃse ca vitthārato dassetuṃ ‘‘tesa’’ntiādi vuttaṃ. Pāricariyakkhamāti upaṭṭhānakkhamā. Porāṇaṃ vajjidhammanti ettha pubbe kira vajjirājāno ‘‘ayaṃ coro’’ti ānetvā dassite ‘‘gaṇhatha naṃ cora’’nti avatvā vinicchayamahāmattānaṃ denti. Te vinicchinitvā sace acoro hoti, vissajjenti. Sace coro, attanā kiñci akatvā vohārikānaṃ denti, tepi vinicchinitvā acoro ce, vissajjenti. Coro ce, suttadharānaṃ denti. Tepi vinicchinitvā acoro ce, vissajjenti. Coro ce, aṭṭakulikānaṃ denti, tepi tatheva katvā senāpatissa, senāpati uparājassa, uparājā rañño. Rājā vinicchinitvā sace acoro hoti, vissajjeti. Sace pana coro hoti, paveṇipaṇṇakaṃ vācāpeti. Tattha ‘‘yena idaṃ nāma kataṃ, tassa ayaṃ nāmadaṇḍo’’ti likhitaṃ. Rājā tassa kiriyaṃ tena samānetvā tadanucchavikaṃ daṇḍaṃ karoti. Iti etaṃ porāṇaṃ vajjidhammaṃ samādāya vattantānaṃ manussā na ujjhāyanti. Paramparāgatesu aṭṭakulesu jātā agatigamanaviratā aṭṭamahallakapurisā aṭṭakulikā.
4「Sakkāra」（恭敬）是指尊重、敬重。「建立尊重」是指：“这些是我们的尊者”，像这样，在心里一再地对他们建立起尊重的态度。「将尊敬」是正确地尊敬。而这种尊敬是以对他们的欢喜为前提的，所以说「以意喜爱」。「Nipaccakāra」（尊敬礼）是鞠躬敬礼。「示现」是表现出内心深厚的敬意。「Sandhāna」（连结）是指连结不断，而能结合。
Sakkāranti upakāraṃ. Garubhāvaṃ paccupaṭṭhapetvāti ‘‘ime amhākaṃ garuno’’ti tattha garubhāvaṃ paṭi paṭi upaṭṭhapetvā. Mānessantīti sammānessanti. Taṃ pana sammānanaṃ tesu nesaṃ attamanatāpubbakanti āha ‘‘manena piyāyissantī’’ti. Nipaccakāraṃ paṇipātaṃ. Dassentīti garucittabhāraṃ dassenti. Sandhānetunti sambandhaṃ avicchinnaṃ katvā ghaṭetuṃ.
5「Pasayhakārassa」（强制的）是指强迫的。虽然由于增长是值得推崇的，所以说「增长与衰退」，但其意义应按所说的顺序来理解。或者因为在圣典中说“唯当预期增长，没有衰退”，所以依循其顺序而说「增长与衰退」。
Pasayhakārassāti balakkārassa. Kāmaṃ vuddhiyā pūjanīyatāya ‘‘vuddhihāniyo’’ti vuttaṃ, attho pana vuttānukkameneva yojetabbo. Pāḷiyaṃ vā yasmā ‘‘vuddhiyeva pāṭikaṅkhā, no parihānī’’ti vuttaṃ, tasmā tadanukkamena ‘‘vuddhihāniyo’’ti vuttaṃ.
6当恶业未得机会成熟时，或者其业的果报没有机会生起时，天神的侵扰就没有可乘之机。但是当它得到机会时，天神的侵扰便有可能发生，所以说「未生起的……令其增长」。以此，未生起的乐，在此处的意义也应被如此理解。军队展现出两倍、三倍等的势力，表现出令人畏惧的状态等，通过这些方式，应知天神在会遇（战场）的最前线会提供助力。
Vipaccituṃ aladdhokāse pāpakamme, tassa kammassa vipāke vā anavasarova devasopasaggo. Tasmiṃ pana laddhokāse siyā devatopasaggassa avasaroti āha ‘‘anuppannaṃ…pe… vaḍḍhentī’’ti. Eteneva anuppannaṃ sukhanti etthāpi attho veditabbo. Balakāyassa diguṇatiguṇatādassanaṃ paṭibhayabhāvadassananti evamādinā devatānaṃ saṅgāmasīse sahāyatā veditabbā.
7「Anicchita」指不可意的。因为障碍，所以称为「Āvaraṇato」，因为它能遮止。不离法的，在此处的「dhammikā」就是指如法的。为了猎杀鹿、猪等，牵着狗等动物在森林里巡行，这称为vāja；在其中从事的人，或是那些驱赶（狗等）的人，就称为「vājikā」，即从事杀生、游猎的猎人。
Anicchitanti aniṭṭhaṃ. Āvaraṇatoti nisedhanato. Dhammato anapetā dhammiyāti idha ‘‘dhammikā’’ti vuttā. Migasūkarādighātāya sunakhādīnaṃ kaḍḍhitvā vanacaraṇaṃ vājo, tattha niyuttā, te vā vājentīti vājikā, migavadhacārino.
10萨兰达达经的注释结束。
Sārandadasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
11第二 跋耆行经注
2. Vassakārasuttavaṇṇanā
22在第二经中，「欲前往征服」：在此，「abhi」这一前缀是“征服、压倒”的意思，就像在“不被征服”等词中那样，因此说「为了征服而前往」。「跋耆王众」：因为最初流传着“这些应被舍弃”这样的话，由此得名的国王们；或者，跋耆国的国王们就是「跋耆王众」。而该国土的「跋耆」这一称呼，应理解为源自居住在那里的王子们。「以王权神威」：指伴随国王身份而生起的威力。而他们这种由于民众之王彼此和合而产生的威力，在世间是显而易见的，并且长久存在。所以，这即是“宣说和合的状态”。随顺并令其具备者增长、壮大，这称为「随顺威力」；随顺威力也就是「威势」，即光炽、辉煌。而他们这种以象、马、车乘等成就以及当地物产丰饶所展现的光炽，在世间是显而易见的。所以说“以此……宣说”。「以钥匙孔」：即用锁孔。「箭」指的是利箭。「将令穿越」：意思是穿越过去。「箭箭相续」：指前一箭的箭翎后面紧跟着另一支箭的箭翎，也就是接连不断地射出另一支箭，这是它的意思。「无失误」：即不偏离目标。「我将灭其族」：意思是从根本上斩断其家族的血脉相续。前进、增长是「利」，其对立面就是「非利」，所以称为“无增长”。「亲族遭难」：指的是亲族的灾祸与毁灭。
22. Dutiye abhiyātukāmoti ettha abhi-saddo abhibhavanattho ‘‘anabhividitu’’ntiādīsu viyāti āha ‘‘abhibhavanatthāya yātukāmo’’ti. Vajjirājānoti ‘‘vajjetabbā ime’’ti ādito pavattaṃ vacanaṃ upādāya vajjīti laddhanāmā rājāno, vajjiraṭṭhassa vā rājāno vajjirājāno. Raṭṭhassa pana vajjisamaññā tannivāsirājakumāravasena veditabbā. Rājiddhiyāti rājabhāvānugatena pabhāvena. So pana pabhāvo nesaṃ gaṇarājānaṃ mitho sāmaggiyā loke pākaṭo. Ciraṭṭhāyī ca ahosīti ‘‘samaggabhāvaṃ kathetī’’ti vuttaṃ. Anu anu taṃsamaṅgino bhāveti vaḍḍhetīti anubhāvo, anubhāvo eva ānubhāvo, patāpo. So pana nesaṃ patāpo hatthiassādivāhanasampattiyā tattha ca subhikkhitabhāvena loke pākaṭo jātoti ‘‘etena…pe… kathetī’’ti vuttaṃ. Tāḷacchiggaḷenāti kuñcikāchiddena. Asananti saraṃ. Atipātayissantīti atikkāmenti. Poṅkhānupoṅkhanti poṅkhassa anupoṅkhaṃ, purimasarassa poṅkhapadānugatapoṅkhaṃ itaraṃ saraṃ katvāti attho. Avirādhitanti avirajjhitaṃ. Ucchindissāmīti ummūlanavasena kulasantatiṃ chindissāmi. Ayanaṃ vaḍḍhanaṃ ayo, tappaṭipakkhena anayoti āha ‘‘avaḍḍhi’’nti. Ñātīnaṃ byasanaṃ vināso ñātibyasanaṃ.
9「于恒河边」：即恒河附近。「港口村」：指车队港口村。「在那里」：在那个港口。「生起强烈愤恨」：生起了极其强猛的愤怒。「我的」：我的。「以前往」：由于去了。那时没有冷热的分别。「面对面的战斗」：即以直接、正面的交战。为了显示以甜言蜜语诱引和主动赠予，所以说了“基于……”等话。在这里，离间也算是一种手段，因此说“除了相互离间”。至于战斗并非手段这一点，早已被表明。「这」：指的是“除了诱引，除了相互离间”这句话。「从教说中找到了方法」：即依据世尊所说“只要……不衰退”这一段话，找到了下手的方法。「以慈悯」：出于对跋耆王众的同情与护念。
Gaṅgāyāti gaṅgāsamīpe. Paṭṭanagāmanti sakaṭapaṭṭanagāmaṃ. Tatrāti tasmiṃ paṭṭane. Balavāghātajātoti uppannabalavakodho. Meti mayhaṃ. Gatenāti gamanena. Sītaṃ vā uṇhaṃ vā natthi tāya velāya. Abhimukhaṃ yuddhenāti abhimukhaṃ ujukameva saṅgāmakaraṇena. Upalāpanaṃ sāmaṃ dānañcāti dassetuṃ ‘‘ala’’ntiādi vuttaṃ. Bhedopi idha upāyo evāti vuttaṃ ‘‘aññatra mithubhedā’’ti. Yuddhassa pana anupāyatā pageva pakāsitā. Idanti ‘‘aññatra upalāpanāya aññatra mithubhedā’’ti idaṃ vacanaṃ. Kathāya nayaṃ labhitvāti ‘‘yāvakīvañca …pe… parihānī’’ti imāya bhagavato kathāya upāyaṃ labhitvā. Anukampāyāti vajjirājesu anuggahena.
10国王也派他出去之后，让所有人……都遭遇了灾祸：国王问那位来到自己面前的婆罗门：“老师，世尊说了什么？”他答道：“正如您所说，沙门乔达摩的话表明，没有人能正面抓住跋耆人，但进一步说，通过诱引或者相互离间，就有可能抓住他们。”国王又问：“如果用诱引，我们的象、马等资产将会损耗殆尽；我只用离间的方法去抓住他们，该怎么做？”婆罗门说：“大王，您可以先在集会中，就跋耆人的话题挑起议论。然后我会说：‘大王，您跟他们有什么关系呢？让那些国王靠自己的财产去耕作、经商等过活吧。’说完我就离开。之后您可以说：‘喂，这位婆罗门为什么反驳关于跋耆人的议论？’在白天，我会给他们送一些礼物，您就借此抓住把柄，将过错都推到我身上，不要施加捆绑、拷打等刑罚，只把我剃成秃头，赶出城去。那时我就会说：‘是我让他们在城内修建了城墙和护城河，我知道哪里坚固、哪里薄弱，也知道水深水浅的地方。用不了多久，我就会把这些都扳正过来。’您听了之后就说：‘走吧。’”国王照他所说的一切去做了。
Rājāpi tameva pesetvā sabbe…pe… pāpesīti rājā taṃ attano santikaṃ āgataṃ ‘‘kiṃ, ācariya, bhagavā avacā’’ti pucchi. So ‘‘yathā bho samaṇassa gotamassa vacanaṃ na sakkā vajjī kenaci gahetuṃ, apica upalāpanāya vā mithubhedena vā sakkā’’ti āha. Tato naṃ rājā ‘‘upalāpanāya amhākaṃ hatthiassādayo nassissanti, bhedeneva te gahessāmi, kiṃ karomā’’ti pucchi. Tena hi, mahārāja, tumhe vajjī ārabbha parisati kathaṃ samuṭṭhāpetha, tato ahaṃ ‘‘kiṃ te, mahārāja, tehi, attano santakena kasivaṇijjādīni katvā jīvantu ete rājāno’’ti vatvā pakkamissāmi. Tato tumhe ‘‘kiṃ nu, bho, esa brāhmaṇo vajjī ārabbha pavattaṃ kathaṃ paṭibāhatī’’ti vadeyyātha. Divasabhāge cāhaṃ tesaṃ paṇṇākāraṃ pesessāmi, tampi gāhāpetvā tumhepi mama dosaṃ āropetvā bandhanatāḷanādīni akatvāva kevalaṃ khuramuṇḍaṃ maṃ katvā nagarā nīharāpetha, athāhaṃ ‘‘mayā te nagare pākāro parikhā ca kāritā, ahaṃ thiradubbalaṭṭhānañca uttānagambhīraṭṭhānañca jānāmi, na cirassaṃ dāni taṃ ujuṃ karissāmī’’ti vakkhāmi. Taṃ sutvā tumhe ‘‘gacchatū’’ti vadeyyāthāti. Rājā sabbaṃ akāsi.
11离车族人听说他出走的消息，就说：“这个婆罗门很狡猾，别让他渡过恒河。”其中有人说道：“听说他是因为议论我们才落得如此下场。”众人便说：“既然如此，那就让他来。”婆罗门去后，见到离车族人，被问及：“你来做什么？”他便把那件事的经过说了出来。离车族人说：“为了这么一丁点小事，竟施加如此重的惩罚，太不合理了。”又问他：“你在那边担任何职？”他答道：“我是负责裁决的大辅相。”他们便说：“那我们就给你同样的职位。”于是他更加用心地审判裁决。王子们都到他那里学习技艺。他立足本位、建立功劳后，有一天，把一个离车人单独带到一边，问道：“孩子们在耕作吗？”答：“是的，在耕作。”问：“是套两头牛吗？”答：“是的，套两头牛。”只说了这几句话他便转身回去了。之后，另一个离车人问那人：“老师说了什么？”那人把婆罗门的话转述了，问话的人不信，说道：“他讲的不是实话。”便与那人决裂了。
Licchavī tassa nikkhamanaṃ sutvā ‘‘saṭho brāhmaṇo, mā tassa gaṅgaṃ uttāretuṃ adatthā’’ti āhaṃsu. Tatra ekaccehi ‘‘amhe ārabbha kathitattā kira so evaṃ karotī’’ti vutte ‘‘tena hi bhaṇe etū’’ti vadiṃsu. So gantvā licchavī disvā ‘‘kimāgatatthā’’ti pucchito taṃ pavattiṃ ārocesi. Licchavino ‘‘appamattakena nāma evaṃ garuṃ daṇḍaṃ kātuṃ na yutta’’nti vatvā ‘‘kiṃ te tatra ṭhānantara’’nti pucchiṃsu. Vinicchayamahāmaccohamasmīti. Tadeva te ṭhānantaraṃ hotūti. So suṭṭhutaraṃ vinicchayaṃ karoti. Rājakumārā tassa santike sippaṃ uggaṇhanti. So patiṭṭhitaguṇo hutvā ekadivasaṃ ekaṃ licchaviṃ gahetvā ekamantaṃ gantvā ‘‘dārakā kasantī’’ti pucchi. Āma, kasanti. Dve goṇe yojetvāti. Āma, dve goṇe yojetvāti. Ettakaṃ vatvā nivatto. Tato tamañño ‘‘kiṃ ācariyo āhā’’ti pucchitvā tena vuttaṃ – asaddahanto ‘‘na meso yathābhūtaṃ kathetī’’ti tena saddhiṃ bhijji.
12婆罗门又有一天，把另一个离车人单独带到一边，问道：“你用什么小菜佐饭啊？”问完就转身回去了。另一个人也这样去问，由于不信，也就同样决裂了。婆罗门又有一天，把一个离车人单独带到一边，问道：“听说你非常穷苦。”那人问：“谁说的？”答：“是某某离车人说的。”他又把另一人单独带到一边，问道：“听说你天性胆小怕事？”那人问：“谁说的？”答：“是某某离车人说的。”如此这般，他总是把一个人根本没说过的话传给另一个人听。三年之内，他就让那些离车王族彼此离间，甚至弄到了两个人都不愿意走同一条路的地步，然后让人敲响了集会的战鼓。离车族人虽然喊着：“有权势的主子们，快来集会！勇士们，快来集会！”却没有人前来集会。婆罗门便遣使去报告国王：“现在时机到了，请速来！”国王一听到消息，立刻敲响征伐的战鼓，挥师出发。毗舍离人听说后，便敲鼓宣告：“我们绝不让国王渡过恒河！”那些人听了，虽然说着“让诸位勇猛的国王去吧”之类的话，却并没有前来集会。他们又敲鼓宣告：“我们不会让他们进城，要关闭城门！”但仍然没有一个人前来集会。于是，[国王]从敞开的城门长驱直入，使所有人都遭遇了无义与灾祸之后，方才离去。正是指这件事，才这样说：“国王也派他出去之后，离间了所有人，随即前往，使他们全都遭遇了无义与灾祸。”
Brāhmaṇo aparampi ekadivasaṃ ekaṃ licchaviṃ ekamantaṃ netvā ‘‘kena byañjanena bhuttosī’’ti pucchitvā nivatto. Tampi añño pucchitvā asaddahanto tatheva bhijji. Brāhmaṇo aparampi divasaṃ ekaṃ licchaviṃ ekamantaṃ netvā ‘‘atiduggatosi kirā’’ti pucchi. Ko evamāhāti . Asuko nāma licchavīti. Aparampi ekamantaṃ netvā ‘‘tvaṃ kira bhīrujātiko’’ti pucchi. Ko evamāhāti? Asuko nāma licchavīti. Evaṃ aññena akathitameva aññassa kathento tīhi saṃvaccharehi te rājāno aññamaññaṃ bhinditvā yathā dve ekamaggena na gacchanti, tathā katvā sannipātabheriṃ carāpesi. Licchavino ‘‘issarā sannipatantu, sūrā sannipatantū’’ti vatvā na sannipatiṃsu. Brāhmaṇo ‘‘ayaṃ dāni kālo, sīghaṃ āgacchatū’’ti rañño sāsanaṃ peseti. Rājā sutvāva balabheriṃ carāpetvā nikkhami. Vesālikā sutvā ‘‘rañño gaṅgaṃ uttarituṃ na dassāmā’’ti bheriṃ carāpesuṃ. Te sutvā ‘‘gacchantu sūrarājāno’’tiādīni vatvā na sannipatiṃsu. ‘‘Nagarappavesanaṃ na dassāma, dvārāni pidahissāmā’’ti bheriṃ carāpesuṃ. Ekopi na sannipati. Yathāvivaṭehi dvārehi pavisitvā sabbe anayabyasanaṃ pāpetvā gato. Taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ – ‘‘rājāpi tameva pesetvā sabbepi bhinditvā gantvā anayabyasanaṃ pāpesī’’ti.
17《跋耆行经》的注释完毕。
Vassakārasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
182. 第一七法经的注释
2. Paṭhamasattakasuttavaṇṇanā
2323. 在第三经（《不衰退经》）中，“适合不衰退的”意思就是“不衰退法”；或者说，依这些法而不衰退，所以称为“不衰退法”。为了详细开示简略说出的义理，所以说了“在此又……”等。其中，“从各处……”等，是指在各处传来的教诫中所说的话、所说的事。由于住处界域混乱，所以布萨和自恣得以存立。“衰微者”：就文句和义理而言，就是正在毁灭的人。“令持起”：通过让他们熟练以及解释义理的方式，使之执持。
23. Tatiye aparihānāya hitāti aparihāniyā (dī. ni. ṭī. 2.136), na parihāyanti etehīti vā aparihāniyā. Evaṃ saṅkhepato vuttamatthaṃ vitthārato dassento ‘‘idhāpi cā’’tiādimāha. Tattha tatotiādi disāsu āgatasāsane vuttavacanaṃ vuttakathanaṃ. Vihārasīmā ākulā yasmā , tasmā uposathapavāraṇā ṭhitā. Olīyamānakoti pāḷito atthato ca vinassamānako. Ukkhipāpentāti paguṇabhāvakaraṇena atthasaṃvaṇṇanāvasena ca paggaṇhantā.
14就像在舍卫城的比丘们（波逸提565）那样，让他们忏悔波逸提罪，从而制立学处。也像跋耆子比丘们（《小品》446）那样，通过揭示十事。不那样做的人：也就是不遵行新制定的共住规约或学处，不从法与律上光显教法，连微细的学处也不废除。如同尊者大迦叶那样，他这样说：“各位贤友，请僧团听我说：我们有些学处与在家众相关，在家众也知道：‘这对沙门释迦子是合适的，这是不合适的。’如果我们将那些微细的学处都废除，就会有人批评说：‘沙门乔达摩为弟子制立的学处就像烟云一样短暂，只要导师住世，他们就修学这些学处；一旦导师般涅槃，他们就不再修学这些学处了。’如果僧团认为时机合适，僧团就不应制立尚未制立的学处，也不应废除已经制立的学处，而应受持已制立的学处并遵行。”（《小品》442）以这种方式确立此原则，就如同尊者大迦叶那样。
Sāvatthiyaṃ bhikkhū viya (pārā. 565) pācittiyaṃ desāpetabboti paññāpentā. Vajjiputtakā viya (cūḷava. 446) dasavatthudīpanena. Tathā akarontāti navaṃ katikavattaṃ vā sikkhāpadaṃ vā amaddantā dhammavinayato sāsanaṃ dīpentā khuddakampi ca sikkhāpadaṃ asamūhanantā. Āyasmā mahākassapo viya cāti ‘‘suṇātu me, āvuso, saṅgho, santāmhākaṃ sikkhāpadāni gihigatāni. Gihinopi jānanti ‘idaṃ vo samaṇānaṃ sakyaputtikānaṃ kappati, idaṃ vo na kappatī’ti. Sacepi hi mayaṃ khuddānukhuddakāni sikkhāpadāni samūhanissāma, bhavissanti vattāro ‘dhūmakālikaṃ samaṇena gotamena sāvakānaṃ sikkhāpadaṃ paññattaṃ, yāvimesaṃ satthā aṭṭhāsi, tāvime sikkhāpadesu sikkhiṃsu. Yato imesaṃ satthā parinibbuto, na dānime sikkhāpadesu sikkhantī’ti. Yadi saṅghassa pattakallaṃ, saṅgho apaññattaṃ na paññapeyya, paññattaṃ na samucchindeyya, yathāpaññattesu sikkhāpadesu samādāya vatteyyā’’ti imaṃ (cūḷava. 442) tantiṃ ṭhapento āyasmā mahākassapo viya ca.
15“已达到坚固状态”：指已在教法中达到坚固、不再退转的状态。“以成为长老的诸因素”：就是成就长老身份所需的戒等功德，以及无学诸法。“知道许多夜晚”：指出家之后，知道已经过了许多夜晚。使[比丘尼众]安立于戒等功德，这就是“在教法中成为引导者”的意思，所以说了“令于三学中转动”。由于她们不是合适的受教之器，所以不给与教诫。“传承之说”：指从师长相续传承而来的、显示正行道的法语。“精髓法门”：即能够成就止、观、道、果，在教法中属于精髓的觉支善巧、无上清凉（《增支部·6.85》等），以及《增上心经》等法的集合。而短语“等教诫”，是用“等”（ādi）字来涵盖“应该这样看，应该这样观察，应该这样弯曲，应该这样伸展，应该这样持守僧伽帝、钵和衣”这类教诫。
Thirabhāvappattāti sāsane thirabhāvaṃ anivattitabhāvaṃ upagatā. Therakārakehīti therabhāvasādhakehi sīlādiguṇehi asekkhadhammehi. Bahū rattiyoti pabbajitā hutvā bahū rattiyo jānanti. Sīlādiguṇesu patiṭṭhāpanameva sāsane pariṇāyakatāti āha ‘‘tīsu sikkhāsu pavattentī’’ti. Ovādaṃ na denti abhājanabhāvato. Paveṇikathanti ācariyaparamparābhataṃ sammāpaṭipattidīpanaṃ dhammakathaṃ. Sārabhūtaṃ dhammapariyāyanti samathavipassanāmaggaphalasampāpanena sāsane sārabhūtaṃ bojjhaṅgakosallaanuttarasītibhāva- (a. ni. 6.85) adhicittasuttādidhammatantiṃ. Ādikaṃ ovādanti ādi-saddena ‘‘evaṃ te āloketabbaṃ, evaṃ te viloketabbaṃ, evaṃ te samiñjitabbaṃ, evaṃ te pasāretabbaṃ, evaṃ te saṅghāṭipattacīvaraṃ dhāretabba’’nti ovādaṃ saṅgaṇhāti.
16“后有的赐予”：就是指“后有”，因为省略了后半部分词。“其余（那些）”：指的是那些不被条件所控制、不被物质利益蒙蔽双眼的人，他们不随从渴爱而行。
Punabbhavadānaṃ punabbhavo uttarapadalopena. Itareti ye na paccayavasikā na āmisacakkhukā, te na gacchanti taṇhāya vasaṃ.
17“于阿兰若处等”：指在阿兰若的区域，也就是属于阿兰若的地方。难道不是任何地方渴爱都有过失吗？为了回应这个质疑，才说“于村外的住处等是低劣的”等等。以此显示：如同“于无上解脱生起决意者”中所说的决意等，对于乐于阿兰若住处，其实是应当亲近的事情。
Āraññakesūti araññabhāgesu araññapariyāpannesu. Nanu yattha katthacipi taṇhā sāvajjā evāti codanaṃ sandhāyāha ‘‘gāmantasenāsanesu hī’’tiādi. Tena ‘‘anuttaresu vimokkhesu pihaṃ upaṭṭhāpayato’’ti ettha vuttapihādayo piya āraññakasenāsanesu sālayatā sevitabbapakkhikā evāti dasseti.
18“自己”（attanāvāti）：就是自己本身。以此显示：未被他人劝请，自己自然而然地就期待那些寂静的、尚未到来的比丘前来，也期待已经到来的比丘能安住轻安。“以此方式”（imināva nīhārenāti）：就是依这样的修行方式。“未领受之法的领受”（aggahitadhammaggahaṇanti）：就是对尚未领受的教法进行学习。“已领受之讽诵”（gahitasajjhāyakaraṇanti）：对已经领受的法进行善巧的义理思惟，因为“讽诵”这个词在这里是指思惟义理。“前来”（entīti）：就是走近、到来。“坐下”（nisīdanti）：就是通过铺设座位等方式来坐下。
Attanāvāti sayameva. Tena parehi anussāhitānaṃ saraseneva anāgatānaṃ pesalānaṃ bhikkhūnaṃ āgamanaṃ, āgatānañca phāsuvihāraṃ paccāsīsantīti dasseti. Imināva nīhārenāti imāya paṭipattiyā. Aggahitadhammaggahaṇanti aggahitassa pariyattidhammassa uggahaṇaṃ. Gahitasajjhāyakaraṇanti uggahitassa suṭṭhu atthacintanaṃ. Cintarattho hi ayaṃ sajjhāyasaddo. Entīti upagacchanti. Nisīdanti āsanapaññāpanādinā.
25对第一组七经的解释到此结束。
Paṭhamasattakasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
26对第二组七经等的解释
4-6. Dutiyasattakasuttādivaṇṇanā
24-2624-26. 在第四经中，「即作」(karontoyevā)是指正在做上面所讲的那种谈论畜生论。即使在没有谈论畜生论的情况下，为了显示他对那件事的完全投入，所以用了强调语。“有节制者”(Pariyantakārī):是指把话限定在范围内来讲的人。就像经文说的：“他说有节制的话”(Dī. Ni. 1.9, 194)。“少言者”(Appabhassovā):就是指谈话有分寸，因为他只讲那些绝对应该讲的事。证入禅定，是圣者的沉默。“就这么睡”(Niddāyatiyevā):是指要入睡时看不到其中的过患，就这么睡了，不会用调整姿势等方法来驱散睡意。“就这样混在一起”(Evaṃ saṃsaṭṭhovā):是指按前面讲的方式，就这么和人群杂住在一起。“无戒且恶欲者”(Dussīlā pāpicchā nāma):是指自己没有戒德，却怀有想让人认为自己有根本不存在的功德的欲求，所以他们的欲望是邪恶、低劣的，因此称为「恶欲」。因为跟恶人去结交，所以是「恶友」。因为总是跟他们一起活动，所以是「恶伴」。在那种情况下，由于内心倾向他们，乃至完全沉浸其中，所以是「恶同侣」。第五经及后续几经的含义都很浅白。
24-26. Catutthe karontoyevāti yathāvuttaṃ tiracchānakathaṃ kathentoyeva. Atiracchānakathābhāvepi tassa tattha tapparabhāvadassanatthaṃ avadhāraṇavacanaṃ. Pariyantakārīti sapariyantaṃ katvā vattā. ‘‘Pariyantavatiṃ vācaṃ bhāsitā’’ti (dī. ni. 1.9, 194) hi vuttaṃ. Appabhassovāti parimitakathoyeva ekantena kathetabbasseva kathanato. Samāpattisamāpajjanaṃ ariyo tuṇhībhāvo. Niddāyatiyevāti niddokkamane anādīnavadassī niddāyatiyeva, iriyāpathaparivattanādinā na naṃ vinodeti. Evaṃ saṃsaṭṭhovāti vuttanayena gaṇasaṅgaṇikāya saṃsaṭṭho eva viharati. Dussīlā pāpicchā nāmāti sayaṃ nissīlā asantaguṇasambhāvanicchāya samannāgatattā pāpā lāmakā icchā etesanti pāpicchā. Pāpapuggalehi mittikaraṇato pāpamittā. Tehi sadā sahapavattanena pāpasahāyā. Tattha ninnatādinā tadadhimuttatāya pāpasampavaṅkā. Pañcamādīni uttānatthāniyeva.
28对第二组七经等的解释到此结束。
Dutiyasattakasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
29对想经等的解释
7-11. Saññāsuttādivaṇṇanā
27-3127-31. 在第七经中，「无常观」（aniccānupassanā）：依靠它而能观察到「无常」，这就叫无常观。不过，当与之同步生起的想被修习成熟时，这种观自然也就被修习成熟了，所以才说「跟无常观等相伴的想」。这七种想，因为是从观照「无常」等角度产生的，所以也可以属于世间观。但是，根据‘这是寂静，这是殊胜，也就是一切行的寂止’这种表述方式，要知道在这里也有两种出世间观。因为‘离贪与灭就是涅槃’，所以这里提到了离贪想，所说的这些想，也可以以涅槃为所缘。这段其余的内容很容易理解。第八经及后续几经含义都很浅白。
27-31. Sattame aniccāti anupassati etāyāti aniccānupassanā. Tathāpavattavipassanā pana yasmā attanā sahagatasaññāya bhāvitāya bhāvitā eva hoti, tasmā vuttaṃ ‘‘aniccānupassanādīhi sahagatasaññā’’ti. Imā satta lokiyavipassanāpi honti ‘‘anicca’’ntiādinā pavattanato. ‘‘Etaṃ santaṃ etaṃ paṇītaṃ yadidaṃ sabbasaṅkhārasamatho’’ti āgatavasena panettha dve lokuttarā hontīti veditabbā. ‘‘Virāgo nirodho’’ti hi tattha nibbānaṃ vuttanti idha virāgasaññā, tā vuttasaññā nibbānārammaṇāpi siyuṃ. Sesamettha suviññeyyameva. Aṭṭhamādīni uttānatthāneva.
31对想经等的解释到此结束。
Saññāsuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
32对跋耆七品经的解释到此结束。
Vajjisattakavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.