8) 3. 无戏论品复注
1（八）第三 无碍品
(8) 3. Apaṇṇakavaggo
2第一、第二经：《精勤经》等的注释
1-2. Padhānasuttādivaṇṇanā
71-7271-72. 在第三品的第一经中，“yavati tena phalaṃ missitaṃ viya hotīti”（与那个果好像混在一起似的），所以称为「yoni」，意思就是决定性的原因。「assāti」是指那位如上所说的比丘。「paripuṇṇanti」指无残缺、无剩余的圆满。「āsave khepetīti」指灭尽诸漏，也就是漏尽（āsavakkhayo），这是最高的道。但在这里意指阿拉汉果，因此说「arahattatthāya」（为了阿拉汉果）。第二经的文意很明显。
71-72. Tatiyavaggassa paṭhame yavati tena phalaṃ missitaṃ viya hotīti yoni, ekantikaṃ kāraṇaṃ. Assāti yathāvuttassa bhikkhuno. Paripuṇṇanti avikalaṃ anavasesaṃ. Āsave khepetīti āsavakkhayo, aggamaggo. Idha pana arahattaphalaṃ adhippetanti āha ‘‘arahattatthāyā’’ti. Dutiyaṃ uttānameva.
4《精勤经》等经的注释至此结束。
Padhānasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
5第三至第五经：《善士经》等的注释
3-5. Sappurisasuttādivaṇṇanā
73-7573-75. 在第三经中，「pañhatthāya abhinīto」的意思是：为了提问的目的而被领到面前。「Alambitaṃ katvāti」的意思是“作攀缘”，这是另一种读法，意思就是“不作拖延”。「Avajānātīti」意思是轻视，也就是毁谤。第四、第五经没有需要解释的地方。
73-75. Tatiye pañhatthāya abhinītoti pañhakaraṇatthāya abhimukhaṃ nīto. Alambitaṃ katvāti alambaṃ katvā, ayameva vā pāṭho, vipalambaṃ akatvāti attho. Avajānātīti avaññaṃ karoti, nindatīti attho. Catutthapañcame natthi vattabbaṃ.
7《善士经》等经的注释至此结束。
Sappurisasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
8第六经：《拘尸那罗经》注释
6. Kusinārasuttavaṇṇanā
76第七十六处，想进入城里的人们从园林靠近并沿此而行（vattanti gacchanti），所以称它为「近行」（upavattanaṃ）。就像为了从葛蓝巴纳提河岸经王母精舍的大门去塔园一样，从那希拉尼耶瓦提河的彼岸，娑罗林园林也是如此；又比如阿努罗陀城的塔园位于西南方，拘尸那罗的那个园林也同样在西南方。就像从塔园通过南门入城的道路是向东走再往北拐一样，从园林的娑罗林行列也是向东延伸然后转向北方，因此称它为「近行」。「在……之间」（antare），就是在两棵娑罗树的中间。在那里，安置卧铺时，一边的娑罗林行列在头部一侧，另一边在脚部一侧。其中，一棵较年轻的娑罗树靠近头侧，另一棵靠近脚侧。另外，也有人把那些树干、树枝、树叶相互缠结而立的娑罗树叫作「双娑罗树」（yamakasālā）。
76. Chaṭṭhe nagaraṃ pavisitukāmā uyyānato upecca vattanti gacchanti etenāti upavattanaṃ. Yatheva hi kalambanaditīrato rājamātuvihāradvārena thūpārāmaṃ gantabbaṃ hoti, evaṃ hiraññavatikāya pārimatīrato sālavanaṃ uyyānaṃ, yathā anurādhapurassa thūpārāmo dakkhiṇapacchimadisāya, evaṃ taṃ uyyānaṃ kusinārāya dakkhiṇapacchimadisāya hoti. Yathā thūpārāmato dakkhiṇadvārena nagaraṃ pavisanamaggo pācīnamukho gantvā uttarena nivattati, evaṃ uyyānato sālapanti pācīnamukhā gantvā uttarena nivattā, tasmā taṃ ‘‘upavattana’’nti vuccati. Antareti dvinnaṃ sālarukkhānaṃ vemajjhe. Tattha hi paññāpiyamānassa mañcassa ekā sālapanti sīsabhāge hoti, ekā pādabhāge. Tatrapi eko taruṇasālo sīsabhāgassa āsanno hoti, eko pādabhāgassa. Apica yamakasālā nāma mūlakhandhaviṭapapattehi aññamaññaṃ saṃsibbitvā ṭhitasālātipi vadanti.
4「二疑」（dveḷhakanti）就是两种抓取，意思是多种见解的抓取。「疑惑」（vimati）是指陷入犹豫，所以说是‘不能决断’（vinicchituṃ asamatthatā）。「我告诉你们那个」（taṃ vo vadāmīti），是针对那位有疑惑的比丘，对你们说。「能令无疑状态现前」（nikkaṅkhabhāvapaccakkhakaraṇanti），是指对于那些比丘在佛等等对象上生起的无疑状态，能现前成就它的，正是如实通达那义理而安住的一切知智。「在这个意义上」（etthāti）就是在这个意义上。
Dveḷhakanti dvidhāgāho, anekaṃsaggāhoti attho. Vimatīti saṃsayāpattīti āha ‘‘vinicchituṃ asamatthatā’’ti. Taṃ vo vadāmīti taṃ saṃsayavantaṃ bhikkhuṃ sandhāya vo tumhe vadāmīti. Nikkaṅkhabhāvapaccakkhakaraṇanti buddhādīsu tesaṃ bhikkhūnaṃ nikkaṅkhabhāvassa paccakkhakāriyā yāthāvato tamatthaṃ paṭivijjhitvā ṭhitaṃ sabbaññutaññāṇameva. Etthāti etasmiṃ atthe.
11《拘尸那罗经》注疏结束。
Kusinārasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
12《不应思经》注疏
7. Acinteyyasuttavaṇṇanā
77第七十七处，「世间思惟」（lokacintā）是指与世间构造相关的思察。因此说：‘究竟是因为什么，日月天子……’等等。「如椰子等」中的‘等’字，包含了没有说出的药草、草、树木等等。像这类世间思惟，也就是已经说的、相似的以及其他任何这类的思惟，都是世间思惟。
77. Sattame lokacintāti lokasannivesappaṭisaṃyuttā vīmaṃsā. Tenāha ‘‘kena nu kho candimasūriyā’’tiādi. Nāḷikerādayoti ādi-saddena avuttānaṃ osadhitiṇavanappatiādīnaṃ saṅgaho. Evarūpā lokacintāti edisā vuttasadisā aññāpi sā lokacintā.
14《不应思经》注疏结束。
Acinteyyasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
15第八经：《施经》注疏
8. Dakkhiṇasuttavaṇṇanā
78第七十八处，「以布施为名的施物（dakkhiṇā）」，指的是‘以应施法为名的施物’。所谓「清净」，名为大光辉性。而这清净应从大果性来理解，因此说‘由大果的状态’。「得清净」就是不被染污，成为无垢、有大光辉、有大广被的意思。「净法」是指由于远离贪等不净离间之法而具有纯净的自性。「低劣法」是指卑劣的自性，即恶行，因为不善法一向都是低劣的。玖伽迦（Jūjaka）虽然持戒，却并不具备善法，但他将自己的儿女施舍给大菩萨韦桑答拉，这一布施达到了菩萨布施波罗蜜的顶峰，具有震动大地的力量。正因为施主有这样的功德，所以经文说‘应讲述韦桑答拉大王的例子’等等。「提拔」是指，从因屡屡造作恶业而招感的堕落之去处中提拔出来，因此，要表达的意思就是：‘我的心绝无任何变异。’
78. Aṭṭhame dānasaṅkhātāya dakkhiṇāyāti deyyadhammasaṅkhātāya dakkhiṇāya. Visuddhi nāma mahājutikatā. Sā pana mahapphalatāya veditabbāti āha ‘‘mahapphalabhāvenā’’ti. Visujjhatīti na kilissati, amalinā mahājutikā mahāvipphārā hotīti attho. Sucidhammoti rāgādiasucividhamanena sucisabhāvo. Lāmakadhammoti hīnasabhāvo pāpakiriyāya. Akusaladhammā hi ekantanihīnā. Jūjako sīlavā kalyāṇadhammo na hoti, tassa mahābodhisattassa attano puttadānaṃ dānapāramiyā matthakaṃ gaṇhantaṃ mahāpathavikampanasamatthaṃ jātaṃ. Svāyaṃ dāyakaguṇoti āha ‘‘vessantaramahārājā kathetabbo’’tiādi. Uddharatīti bahulaṃ pāpakammavasena laddhabbavinipātato uddharati, tasmā natthi mayhaṃ kiñci cittassa aññatthattanti adhippāyo.
7「施鬼食」（Petadakkhiṇa），指为鬼道众生回向的应布施之物。「在引入之时而已」（Pāpitakāleyeva），是说通过这样的回向——“愿此布施成为某某鬼所有”——以回向方式将功德引向鬼众的那一刻。「他」（assa），指那位鬼。「成就了」（pāpuṇīti），即通过获得果报成就而得以成就。因为这是为鬼众作回向布施时的常法。当时，针对憍萨罗王由于极度舍弃而行布施的强烈意乐，以及以佛陀为上首的僧伽所具有的至极卓越、功德殊胜的状态，所以说“应当宣说这无等的布施”。
Petadakkhiṇanti pete uddissa dātabbadakkhiṇaṃ. Pāpitakāleyevāti ‘‘idaṃ dānaṃ asukassa petassa hotū’’ti taṃuddisanavasena pattiyā pāpitakāleyeva. Assāti petassa. Pāpuṇīti phalasampattilabhāpanavasena pāpuṇi. Ayañhi pete uddissa dāne dhammatā. Tadā kosalarañño pariccāgavasena ativiya dānajjhāsayataṃ buddhappamukhassa ca saṅghassa ukkaṃsagataguṇavisiṭṭhataṃ sandhāyāha ‘‘asadisadānaṃ kathetabba’’nti.
18《施经》的注疏至此结束。
Dakkhiṇasuttavaṇṇanā niṭṭhitā.
199-10.《商贾经》等的注疏
9-10. Vaṇijjasuttādivaṇṇanā
79-8079-80.在第九经中，「相似的」（taṃsadisā），意思是：如同所从事的商贾事业，如果与意图不合或变成了其他结果，其果报也还是那样的。「遭受破坏」（Chedaṃ gacchati），是指走向消亡。「与意图不同的其他殊胜者」（Adhippāyato parā visiṭṭhā），是指与原先的意图不同的结果。因此说「它比由意乐而来的果报更殊胜」（ajjhāsayato adhikataraphalā hotī）。「由于袈裟等资具的缘而说吧」（Cīvarādinā paccayena vadeyyāsi），是说因为袈裟等资具的原因，你如果对我开口，那就是有所期盼。或者说，当有袈裟等资具的必要时，那时你应当向我乞求，这是它的意思。其余部分容易理解。第十经是浅显易懂的。
79-80. Navame taṃsadisāti yādisā vaṇijjā payuttā ayathādhippāyā aññā vā sampajjati, tādisāvāti attho. Chedaṃ gacchatīti vināsaṃ pāpuṇāti. Adhippāyato parā visiṭṭhāti parādhippāyo. Tenevāha ‘‘ajjhāsayato adhikataraphalā hotī’’ti. Cīvarādinā paccayena vadeyyāsīti cīvarādipaccayahetu maṃ vadeyyāsi pattheyyāsi. Atha vā yadā cīvarādinā paccayena attho hoti, tadā maṃ yāceyyāsīti attho. Sesaṃ suviññeyyameva. Dasamaṃ uttānameva.
21《商贾经》等注疏完成。
Vaṇijjasuttādivaṇṇanā niṭṭhitā.
22《无碍品》的注疏至此结束。
Apaṇṇakavaggavaṇṇanā niṭṭhitā.