(18) 3. 思集义注
1（十八）第三品 思品
(18) 3. Sañcetaniyavaggo
2一、思经注
1. Cetanāsuttavaṇṇanā
171171. 在第三品的第一部经中，「身」指身门，即有了身表的意思。在「以身思为因」等句中，所谓「身思」，是指在身门生起的思、即策划。此思依八种欲界善而有八种，依不善而有十二种，共二十种。同样，「语思」也是如此，「意思」也是如此。而且在此，还能得到九种属于广大心的思。「以身思为因」意思是：以身思为缘。「于内生起乐与苦」是指：以八种善业为缘，在自己的内在生起乐；以十二种不善业为缘，生起苦。在其余二门，也是同样的道理。「唯以无明为缘」意思是：纯粹以无明为原因。因为，如果那覆盖着的无明成为缘，在这样情况下，那些在三个门中成为苦乐之缘的思就会生起。如此，这段话是依于作为根本的无明而说的。
171. Tatiyassa paṭhame kāyeti kāyadvāre, kāyaviññattiyā satīti attho. Kāyasañcetanāhetūtiādīsu kāyasañcetanā nāma kāyadvāre cetanā pakappanā. Sā aṭṭha kāmāvacarakusalavasena aṭṭhavidhā, akusalavasena dvādasavidhāti vīsatividhā. Tathā vacīsañcetanā, tathā manosañcetanā. Apicettha nava mahaggatacetanāpi labbhanti. Kāyasañcetanāhetūti kāyasañcetanāpaccayā. Uppajjati ajjhattaṃ sukhadukkhanti aṭṭhakusalakammapaccayā niyakajjhatte sukhaṃ uppajjati, dvādasaakusalakammapaccayā dukkhaṃ. Sesadvāresupi eseva nayo. Avijjāpaccayāvāti avijjākāraṇeneva. Sace hi avijjā chādayamānā paccayo hoti, evaṃ sante tīsu dvāresu sukhadukkhānaṃ paccayabhūtā cetanā uppajjati. Iti mūlabhūtāya avijjāya vasenetaṃ vuttaṃ.
2在「自己」等句中：未受他人命令，自己就去造作的，称为「自己造作身行」。至于那些由他人劝导、指使后，让他人去造作的，那么那个身行，就称为「由他人造作的身行」。再者，若有人在身门造作那二十种身行时，清楚地知道「这是善、这是不善」「这是善的果报、这是善果报」「这是不善的果报、这是不善果报」，此人即称为「正知而造作」。若对此一无所知而去造作，此人即称为「不正知而造作」。在其余二门，也是同样的道理。
Sāmaṃ vātiādīsu parehi anāṇatto sayameva abhisaṅkharonto sāmaṃ kāyasaṅkhāraṃ abhisaṅkharoti nāma. Yaṃ pana pare samādapetvā āṇāpetvā kārenti, tassa taṃ kāyasaṅkhāraṃ pare abhisaṅkharonti nāma. Yo pana kusalaṃ kusalanti akusalaṃ akusalanti kusalavipākaṃ kusalavipākoti akusalavipākaṃ akusalavipākoti jānanto kāyadvāre vīsatividhaṃ kāyasaṅkhāraṃ abhisaṅkharoti, ayaṃ sampajāno abhisaṅkharoti nāma. Yo evaṃ ajānanto abhisaṅkharoti, ayaṃ asampajāno abhisaṅkharoti nāma. Sesadvāresupi eseva nayo.
3在此，所谓的不正知业应该这样理解：小孩子心想「我们做父母所做的事」，就去礼拜塔庙，做花供养，礼拜比丘僧团——他们虽然不知道这是善，但那行为仍然是善。同样地，鹿、鸟等畜生听闻法，礼拜僧团，礼拜塔庙——它们无论知道还是不知道，那行为仍然是善。然而，小孩子若用手、用脚打父母，对比丘们吐舌、发出「嗤」声，扔杖，辱骂；或像牛只追撞比丘僧团，狗只追逐、咬人，狮子、老虎等追捕并夺去他人性命——这些情形，不论它们知道还是不知道，都应该了解，这就是不善业。
Tattha asampajānakammaṃ evaṃ veditabbaṃ – daharadārakā ‘‘mātāpitūhi kataṃ karomā’’ti cetiyaṃ vandanti, pupphapūjaṃ karonti, bhikkhusaṅghaṃ vandanti, tesaṃ kusalanti ajānantānampi taṃ kusalameva hoti. Tathā migapakkhiādayo tiracchānā dhammaṃ suṇanti, saṅghaṃ vandanti, cetiyaṃ vandanti, tesaṃ jānantānampi ajānantānampi taṃ kusalameva hoti. Daharadārakā pana mātāpitaro hatthapādehi paharanti, bhikkhūnaṃ talasattikaṃ uggiranti, daṇḍaṃ khipanti, akkosanti . Gāviyo bhikkhusaṅghaṃ anubandhanti, sunakhā anubandhanti, ḍaṃsanti, sīhabyagghādayo anubandhanti, jīvitā voropenti. Tesaṃ jānantānampi ajānantānampi akusalakammaṃ hotīti veditabbaṃ.
4现在，应该把在三个门中推动造作的诸种思综合起来理解。具体是这样的：在身门，以自作·为根本的思有二十种，以命令·为根本的思有二十种，以正知·为根本的思有二十种，以不正知·为根本的思有二十种，总共是八十种思。在语门，也是同样的情形。然而在意门，每一个类别里都有二十九种思，总共是一百一十六种思。这样，三门中所有思加起来，共有二百七十六种。这一切的思，全部都只被算作「行蕴」；和那些思相应的感受特征，是「受蕴」；认知的特征，是「想蕴」；心本身，是「识蕴」；身体，是所依的色法；作为身体之缘的，是四界、四大——这些五蕴，就称为「苦谛」。
Idāni tīsupi dvāresu āyūhanacetanā samodhānetabbā. Seyyathidaṃ – kāyadvāre sayaṃkatamūlikā vīsati cetanā, āṇattimūlikā vīsati, sampajānamūlikā vīsati, asampajānamūlikā vīsatīti asīti cetanā honti, tathā vacīdvāre. Manodvāre pana ekekasmimpi vikappe ekūnatiṃsa katvā satañca soḷasa ca honti. Iti sabbāpi tīsu dvāresu dve satāni chasattati ca cetanā. Tā sabbāpi saṅkhārakkhandhoteva saṅkhaṃ gacchanti, taṃsampayutto vedayitākāro vedanākkhandho, sañjānanākāro saññākkhandho, cittaṃ viññāṇakkhandho, kāyo upādārūpaṃ, tassa paccayā catasso dhātuyo cattāri bhūtānīti ime pañcakkhandhā dukkhasaccaṃ nāma.
5「比丘们，无明随逐在这些法上」意思是：在前面所分析说明的种种思这些法上，无明以俱生的力量和亲依止的力量而随逐着。这样，既揭示了轮回流转的现象，也揭示了作为流转之根本的无明。
Imesu, bhikkhave, dhammesu avijjā anupatitāti imesu vuttappabhedesu cetanādhammesu avijjā sahajātavasena ca upanissayavasena ca anupatitā. Evaṃ vaṭṭañceva vaṭṭamūlikā ca avijjā dassitā hoti.
6谈到这里，为了称赞那位已经增长观智、证得阿拉汉果的诸漏尽者，接下来便说：「唯无明以无余离贪、灭尽故……」等等。在这里，「无余离贪与灭尽」指的是：透过无余的离贪，以及透过无余的灭尽（而彻底断除无明）。「此身不有」：诸漏尽者由身体所做的各种事还是显而易见的，比如扫塔庙的广场、扫菩提树的广场、前进、返回、执行种种义务等等。然而，他那些会在身门生起的二十种思，却已经成为不再感召异熟果报的法性了。因此才说：「此身不有，即缘于此身而于内生起乐与苦的那个身」。因为，在身门转起的思，在这里被意许称之为「身」。其余二门也是同样的道理。「田」等，也都是善、不善业的名称。因为业是让异熟果报生长的处所，所以称为「田」；是果报依止的处所，所以称为「事」；是产生果报之原因的处所，所以称为「处」；是引发诉讼纠纷的处所，所以称为「诉讼」。
Ettāvatā vipassanaṃ vaḍḍhetvā arahattaṃ pattassa khīṇāsavassa idāni thutiṃ karonto avijjāyatveva asesavirāganirodhātiādimāha. Tattha asesavirāganirodhāti asesavirāgena ceva asesanirodhena ca. So kāyo na hotīti khīṇāsavassa kāyena karaṇakammaṃ paññāyati, cetiyaṅgaṇasammajjanaṃ bodhiyaṅgaṇasammajjanaṃ abhikkamanaṃ paṭikkamanaṃ vattānuvattakaraṇanti evamādi. Kāyadvāre panassa vīsati cetanā avipākadhammataṃ āpajjanti. Tena vuttaṃ – ‘‘so kāyo na hoti, yaṃ paccayāssa taṃ uppajjati ajjhattaṃ sukhadukkha’’nti. Kāyadvārappavattā hi cetanā idha kāyoti adhippetā. Sesadvayepi eseva nayo. Khettantiādīnipi kusalākusalakammasseva nāmāni. Tañhi vipākassa viruhanaṭṭhānaṭṭhena khettaṃ, patiṭṭhānaṭṭhena vatthu, kāraṇaṭṭhena āyatanaṃ, adhikaraṇaṭṭhena adhikaraṇanti vuccati.
7就这样，导师通过这一部分开示了经由三门所积累的业之后，现在为了指出这业的异熟会在哪里成熟，而说道：「比丘们，有这四种……」等等。这其中，「得生有身」是指已经获得的有身。「自有思而行」是指自己策划的思在运作、在流转。
Iti satthā ettakena ṭhānena tīhi dvārehi āyūhitakammaṃ dassetvā idāni tassa kammassa vipaccanaṭṭhānaṃ dassetuṃ cattārome bhikkhavetiādimāha. Tattha attabhāvappaṭilābhāti paṭiladdhaattabhāvā. Attasañcetanā kamatīti attanā pakappitacetanā vahati pavattati.
8在“以自有思为因，那些有情从此身死去”等句子中：嬉戏放逸天因自有思而退没。因为他们沉浸在欢喜园、杂色园、粗涩园等处的天乐中，游戏时，对于饮食的正念忘失，他们由于断绝饮食而枯萎，就像在烈日下被丢弃的花环一样。心嗔恨天因他思而退没，这些是四大王天。据说，其中有一位天子，心想“我要玩赏星宿”，就带着眷属，乘着车上了街道。这时另一位天子出来，看见前面走的那位，便生气地想：“喂，这家伙怎么像个可怜虫，好像从没见过似的，见到这个就欢喜得好像膨胀起来、好像在大声嚷嚷似的这样走？”在前面走的那位也回过头来，见到他生气——因为生气是很容易被看出来的——知道了他在生气，也就生气地回应：“你生气，能拿我怎么样？我这成就，是靠我自己的布施、持戒等获得的，又不是靠你。”如果其中一个人生气，而另一个人不生气，那不生气的人就能平安；但是当两个人都生气时，一个人的嗔恨就成了另一个人的缘，另一个人的嗔恨也成了这个人的缘，就像两个人都叫嚷起来那样，他们就会双双退没死去。人则是以自有思及他思两者为因而死亡，意思是，以自有思和他思为原因而死亡。因为人发怒后，会自己用手或棍棒打自己，用绳索等捆绑自己，用剑砍下自己的头，服毒，跳崖，投水，投火；他人也会用棍杖或利器打杀他们。这样，对他们来说，自有思也在运作，他思也在运作。
Attasañcetanāhetu tesaṃ sattānaṃ tamhā kāyā cuti hotītiādīsu khiḍḍāpadosikā devā attasañcetanāhetu cavanti. Tesañhi nandanavanacittalatāvanaphārusakavanādīsu dibbaratisamappitānaṃ kīḷantānaṃ pānabhojane sati sammussati, te āhārupacchedena ātape khittamālā viya milāyanti. Manopadosikā devā parasañcetanāhetu cavanti, ete cātumahārājikā devā. Tesu kira eko devaputto ‘‘nakkhattaṃ kīḷissāmī’’ti saparivāro rathena vīthiṃ paṭipajjati. Athañño nikkhamanto taṃ purato gacchantaṃ disvā ‘‘kiṃ, bho, ayaṃ kapaṇo adiṭṭhapubbaṃ viya etaṃ disvā pītiyā uddhumāto viya gajjamāno viya ca gacchatī’’ti kujjhati. Purato gacchantopi nivattitvā taṃ kuddhaṃ disvā kuddhā nāma suvijānā hontīti kuddhabhāvamassa ñatvā ‘‘tvaṃ kuddho mayhaṃ kiṃ karissasi, ayaṃ sampatti mayā dānasīlādīnaṃ vasena laddhā, na tuyhaṃ vasenā’’ti paṭikujjhati. Ekasmiñhi kuddhe itaro akuddho rakkhati, ubhosu pana kuddhesu ekassa kodho itarassa paccayo hoti, tassapi kodho itarassa paccayo hotīti ubho kandantānaṃyeva orodhānaṃ cavanti. Manussā attasañcetanā ca parasañcetanā ca hetu cavanti, attasañcetanāya ca parasañcetanāya ca hetubhūtāya cavantīti attho. Manussā hi kujjhitvā attanāva attānaṃ hatthehipi daṇḍehipi paharanti, rajjubandhanādīhipi bandhanti, asināpi sīsaṃ chindanti, visampi khādanti, papātepi patanti, udakampi pavisanti, aggimpi pavisanti, parepi daṇḍena vā satthane vā paharitvā mārenti. Evaṃ tesu attasañcetanāpi parasañcetanāpi kamati.
9“以此应见哪些天神？”的意思是：哪些天神应被这个身体所见？或者，另一个意思是：用这个有身，应见哪些天神？为什么长老要问这个问题？难道他自己不能讲说吗？他能讲说，但这一句按其本性，是佛陀境界的问题，所以长老没有自己讲说。“以此应见”就是指以这个有身应见。而这个问题在下面的欲界和色界里也能得到答案，但世尊是把范围限定到有顶来开示的，这样就是以无余的方式来讲说，所以世尊才如此开示。
Katametena devā daṭṭhabbāti katame nāma te devā daṭṭhabbāti attho. Tena vā attabhāvena katame devā daṭṭhabbātipi attho. Kasmā pana thero imaṃ pañhaṃ pucchati, kiṃ attanā kathetuṃ nappahotīti? Pahoti, idaṃ pana padaṃ attano sabhāvena buddhavisayaṃ pañhanti thero na kathesi. Tena daṭṭhabbāti tena attabhāvena daṭṭhabbā. Ayaṃ pana pañho heṭṭhā kāmāvacarepi rūpāvacarepi labbhati, bhavaggena pana paricchinditvā kathito nippadesena kathito hotīti bhagavatā evaṃ kathito.
10“来至此性者”：是指来至此性——也就是欲界五蕴自体的人，他们既不是将生在此界者，也不是将生在上界者。“不来至此性者”：是指不来到这五蕴自体的人，他们不是将生在低下界者，而是或者将生在此界，或者将生在上界，或者就在那里般涅槃者。这其中，应依据那些已经生在低下有处的情况，来理解什么是“将生在上界者”。然而在有顶，就没有这种情况了。其余各处，意义都很明白。
Āgantāroitthattanti itthabhāvaṃ kāmāvacarapañcakkhandhabhāvameva āgantāro, neva tatrūpapattikā na uparūpapattikā honti. Anāgantāro itthattanti imaṃ khandhapañcakaṃ anāgantāro, heṭṭhūpapattikā na honti, tatrūpapattikā vā uparūpapattikā vā tattheva vā parinibbāyino hontīti attho. Ettha ca heṭṭhimabhave nibbattānaṃ vasena uparūpapattikā veditabbā. Bhavagge panetaṃ natthi. Sesaṃ sabbattha uttānamevāti.
13分别经注
2. Vibhattisuttavaṇṇanā
172在第二经中，「义无碍解」是指对于五种义理能做出详细分别的智慧。「逐一道理」是指依循因由。「逐一声字」是指依循音节。「以多种方式」是指通过种种理由。「我宣说」即我进行讲说。「我开示」即我把它显明出来讲说。「我施设」即我让人了知。「我建立」即我先建立起来，再让它运行起来地讲说。「我显露」即我把它打开来讲说。「我分别」即我把它分开来详细讲说。「我显了」即我把深奥的义理变得浅显明白来讲说。「他以提问来近我」是指他以问题来接近我。「我以解答」是指我通过回答问题来令他内心满意。「于法善巧」是指我们当中那位对所证得的诸法极其善巧的导师——世尊，他就在面前。如果我还没有真正证得义无碍解，他一定会说“舍利弗，你先要证得它！”来制止我，尊者就是这样坐在导师面前作狮子吼的。用这个方法，对于所有地方都应如此理解其义趣。而且，在这些无碍解中，前三种无碍解是世间层面的，而义无碍解则是贯通世间与出世间的。
172. Dutiye atthapaṭisambhidāti pañcasu atthesu pabhedagataṃ ñāṇaṃ. Odhisoti kāraṇaso. Byañjanasoti akkharaso. Anekapariyāyenāti anekehi kāraṇehi. Ācikkhāmīti kathemi. Desemīti pākaṭaṃ katvā kathemi. Paññāpemīti jānāpemi. Paṭṭhapemīti paṭṭhapetvā pavattetvā kathemi. Vivarāmīti vivaṭaṃ katvā kathemi. Vibhajāmīti vibhajitvā kathemi. Uttānīkaromīti gambhīraṃ uttānakaṃ katvā kathemi. So maṃ pañhenāti so maṃ pañhena upagacchatu. Ahaṃ veyyākaraṇenāti ahamassa pañhakathanena cittaṃ ārādhessāmi. Yo no dhammānaṃ sukusaloti yo amhākaṃ adhigatadhammānaṃ sukusalo satthā, so esa sammukhībhūto. Yadi mayā atthapaṭisambhidā na sacchikatā, ‘‘sacchikarohi tāva sāriputtā’’ti vatvā maṃ paṭibāhissatīti satthu purato nisinnakova sīhanādaṃ nadati. Iminā upāyena sabbattha attho veditabbo. Imāsu ca pana paṭisambhidāsu tisso paṭisambhidā lokiyā, atthapaṭisambhidā lokiyalokuttarāti.
15摩诃俱絺罗经注
3. Mahākoṭṭhikasuttavaṇṇanā
173在第三经中，「诸触处」是指诸触的制造者，也就是触生起的诸处所。「有任何其他」是问：当这一切都毫无剩余地灭尽之后，是不是还有任何一点点烦恼存在？「没有任何其他」在这里也是问：“连一点点烦恼都没有了吗？”其余两句也是同样的道理。而这四个问题，他是依着常见论、断灭论、一分常见论和模棱两可论的方式来问的。因此，尊者为了驳回他所问，便说“莫如是说”。这里的“hi”只是一个语助词，意思是：“不要这样说”。他依着自己所体证的经验，以“有一个常存的、或是别的什么样的我存在”之类的见解问道：“是不是还有任何其他的、另外的什么‘我’存在呢？”但难道他真的是抱持我见的人吗？他并不是抱持我见的人。而是在那里坐着一位有这类见解的比丘，那位比丘自己不会提问。所以他才这样问，以便让那位比丘把自己的见解表达出来。同时，也是为了在未来，当有类似见解的人出现时，能够截断他们“这个在佛陀时代就已经被大弟子解答了……”之类的话路，所以他才故意提问。
173. Tatiye phassāyatanānanti phassākarānaṃ, phassassa uppattiṭṭhānānanti attho. Atthaññaṃ kiñcīti etesu asesato niruddhesu tato paraṃ koci appamattakopi kileso atthīti pucchati. Natthaññaṃ kiñcīti idhāpi ‘‘appamattakopi kileso natthī’’ti pucchati. Sesadvayepi eseva nayo. Ime pana cattāropi pañhe sassatucchedaekaccasassataamarāvikkhepavasena pucchati. Tenassa thero pucchitapucchitaṃ paṭibāhanto mā hevanti āha. Ettha hiiti nipātamattaṃ, evaṃ mā bhaṇīti attho. Attūpaladdhivaseneva ‘‘atthaññaṃ kiñci añño koci attā nāma atthī’’ti sassatādiākārena pucchati. Kiṃ panesa attūpaladdhikoti? Na attūpaladdhiko. Evaṃladdhiko pana tattheko bhikkhu nisinno, so pucchituṃ na sakkoti. Tassa laddhiṃ vissajjāpanatthaṃ evaṃ pucchati. Yepi ca anāgate evaṃladdhikā bhavissanti, tesaṃ ‘‘buddhakālepeso pañho mahāsāvakehi vissajjito’’ti vacanokāsupacchedanatthaṃ pucchatiyeva.
13「在不该戏论处戏论」(Appapañcaṃ papañceti)的意思是：在不应戏论之处造作戏论，走上了一条不应行走的道路。「戏论所及的范围」(Tāvatā papañcassa gati)指：六触处的活动范围有多大，由渴爱、邪见、我慢等分类的戏论，其活动范围就有多大。「贤友，六触处完全离贪、灭尽，即是戏论的灭尽、戏论的寂止」(Channaṃ, āvuso, phassāyatanānaṃ asesavirāganirodhā papañcanirodho papañcavūpasamo)的意思是：当这六处完全灭尽时，戏论也就随之完全灭尽、完全寂止了。不过，在无色界中，凡夫的天神们虽然前五种触处已灭，但因为第六种触处并未灭尽，所以三种戏论也还是未被断除。再者，这个提问是纯粹依五蕴有的层面而说的。第四经应依照同样的道理来理解。
Appapañcaṃpapañcetīti na papañcetabbaṭṭhāne papañcaṃ karoti, anācaritabbaṃ maggaṃ carati. Tāvatā papañcassa gatīti yattakā channaṃ phassāyatanānaṃ gati, tattakāva taṇhādiṭṭhimānappabhedassa papañcassa gati. Channaṃ, āvuso, phassāyatanānaṃ asesavirāganirodhā papañcanirodho papañcavūpasamoti etesu chasu āyatanesu sabbaso niruddhesu papañcāpi niruddhāva honti, vūpasantāva hontīti attho. Āruppe pana puthujjanadevatānaṃ kiñcāpi pañca phassāyatanāni niruddhāni, chaṭṭhassa pana aniruddhattā tayopi papañcā appahīnāva. Apica pañcavokārabhavavaseneva pañho kathitoti. Catutthe imināva nayena attho veditabbo.
18《优波梵经》的注释
5. Upavāṇasuttavaṇṇanā
175-176在第五经中，「他是一位通过明而终结痛苦的人」(vijjāyantakaro hoti)意思是：他依靠明而成为轮回之苦的终结者，也就是说，他已将整个轮回之苦划清界限、彻底终结，并安住于此。对其余的文句，也应以同样的方式来理解。「仍带着执取」(saupādāno)意思是：仍是带有执取的状态。「将会成为终结者」(antakaro abhavissā)意思是：将会成为轮回之苦的终结者并安住其中。「具足行」(caraṇasampanno)意思是：完备地具备了由十五种法所构成的行。「如实知见而成为终结者」(yathābhūtaṃ jānaṃpassaṃ antakaro hoti)意思是：如其真实本然地，以道智知见之后，便成为轮回之苦的终结者并安住。他用阿拉汉果这个最高的层次为提问作了终结。第六经应依照在之前《一聚经》注释中所说的方式来理解。
175-176. Pañcame vijjāyantakaro hotīti vijjāya vaṭṭadukkhassa antakaro hoti, sakalaṃ vaṭṭadukkhaṃ paricchinnaṃ parivaṭumaṃ katvā tiṭṭhatīti. Sesapadesupi eseva nayo. Saupādānoti sagahaṇova hutvā. Antakaro abhavissāti vaṭṭadukkhassa antaṃ katvā ṭhito abhavissa. Caraṇasampannoti pannarasadhammabhedena caraṇena samannāgato. Yathābhūtaṃ jānaṃpassaṃ antakaro hotīti yathāsabhāvaṃ maggapaññāya jānitvā passitvā vaṭṭadukkhassa antaṃ katvā ṭhito nāma hotīti arahattanikūṭena pañhaṃ niṭṭhapesi. Chaṭṭhaṃ heṭṭhā ekakanipātavaṇṇanāyaṃ vuttanayeneva veditabbaṃ.
20《罗睺罗经》的注释
7. Rāhulasuttavaṇṇanā
177在第七经中，「内的」(ajjhattikā)指：在头发等二十个部分里，其特征为坚硬的地界。「外的」(bāhirā)指：在外部、不属于感官所系的石头、山等事物中，其特征为坚硬的地界。依此类推，其余的界也应该同样理解。「这不是我的，这不是我，这不是我的自我」(netaṃ mama, nesohamasmi, na meso attā)，这三句是从否定并破除渴爱、我慢、邪见这三种执取的角度而说的。「应以正慧如实观见」(sammappaññāya daṭṭhabbaṃ)意思是：应凭借正确的因由、合理的方式，用道慧去观照。「观见之后」(disvā)指：与观一起运作的道慧观见之后。「他断除了渴爱」(acchecchi taṇhaṃ)意思是：他将道所要断除的渴爱，连同其根本，一起斩断了。「他解除了结缚」(vivattayi saṃyojanaṃ)意思是：他解除、拔除并彻底断除了十种的结缚。「由于正确地完全了知了慢」(sammā mānābhisamayā)意思是：凭借正确的因由、合理的方式，通过断除而完全了知了九种的慢。「他彻底终结了痛苦」(antamakāsi dukkhassā)意思是：他将轮回的痛苦划清界限、彻底终结，也就是说，完成了此事并安住其中。如此，大师（世尊）在《相应部‧大品》的《罗睺罗教诫》中开示了观；在《小罗睺罗教诫》中也开示了观；在《庵婆罗树园罗睺罗教诫》中，则对还年轻、有正念的（沙弥），开示了离妄语；在《大罗睺罗教诫》中开示了观。而在这一部《增支部‧大品》中，则宣说了名为“四边空”的教示。
177. Sattame ajjhattikāti kesādīsu vīsatiyā koṭṭhāsesu thaddhākāralakkhaṇā pathavīdhātu. Bāhirāti bahiddhā anindriyabaddhesu pāsāṇapabbatādīsu thaddhākāralakkhaṇā pathavīdhātu . Imināva nayena sesāpi dhātuyo veditabbā. Netaṃ mama, nesohamasmi, na meso attāti idaṃ tayaṃ taṇhāmānadiṭṭhiggāhapaṭikkhepavasena vuttaṃ. Sammappaññāya daṭṭhabbanti hetunā kāraṇena maggapaññāya passitabbaṃ. Disvāti sahavipassanāya maggapaññāya passitvā. Acchecchi taṇhanti maggavajjhataṇhaṃ samūlakaṃ chindi. Vivattayi saṃyojananti dasavidhampi saṃyojanaṃ vivattayi ubbattetvā pajahi. Sammā mānābhisamayāti hetunā kāraṇena navavidhassa mānassa pahānābhisamayā. Antamakāsi dukkhassāti vaṭṭadukkhaṃ paricchinnaṃ parivaṭumaṃ akāsi, katvā ṭhitoti attho. Iti satthārā saṃyuttamahānikāye rāhulovāde (saṃ. ni. 3.91 ādayo) vipassanā kathitā, cūḷarāhulovādepi (ma. ni. 3.416 ādayo) vipassanā kathitā, ambalaṭṭhikarāhulovāde (ma. ni. 2.107 ādayo) daharasseva sato musāvādā veramaṇī kathitā, mahārāhulovāde (ma. ni. 2.113 ādayo) vipassanā kathitā. Imasmiṃ aṅguttaramahānikāye ayaṃ catukoṭikasuññatā nāma kathitāti.
22《积污池经》的注释
8. Jambālīsuttavaṇṇanā
178在第八经中，「寂静的心解脱」(santaṃ cetovimuttiṃ)指：八种等至中的任何一种。「自身灭」(sakkāyanirodhaṃ)意思是：对那个称为三界轮回的“自身”的息灭，也就是指涅槃。「不跃入」(na pakkhandati)意思是：从所缘的角度说，并不投入进去。对其余的文句，也是一样的道理。「是不应期待的」(na pāṭikaṅkho)意思是：不应该去期盼。「用手脚沾满胶的人」(lepagatena)意思是：那个用胶涂抹了手足的人。
178. Aṭṭhame santaṃ cetovimuttinti aṭṭhannaṃ samāpattīnaṃ aññataraṃ samāpattiṃ. Sakkāyanirodhanti tebhūmakavaṭṭasaṅkhātassa sakkāyassa nirodhaṃ, nibbānanti attho. Na pakkhandatīti ārammaṇavasena na pakkhandati. Sesapadesupi eseva nayo. Na pāṭikaṅkhoti na pāṭikaṅkhitabbo. Lepagatenāti lepamakkhitena.
17而对于这个义理，应当引出那个“想要过河到对岸去的人”的比喻来说明——据说，有这么一个男人，想要渡过一条水流湍急、充满恶鱼的河流到达对岸，他心里想着：“这岸充满了危险和恐怖，对岸则是安稳而没有恐怖的。要怎么样才能去到对岸呢？”他看到了一字排开的八棵迦拘陀树，心想：“可以借着这排树过去。”但又寻思：“迦拘陀树这种树，枝条很光滑，手会抓不住。”于是，他用虫胶涂抹了自己的手和脚，伸出右手去抓其中一根树枝。结果，那只手就粘在上面了。他又伸出左手，然后是右脚，再是左脚，结果四肢全都粘在了树上。就这样，他头下脚上地悬空挂着。这时，上游天降大雨，河水暴涨，他就沉入了水流之中，成了鳄鱼等（水中猛兽）的食物。
Imasmiñca panatthe nadīpāraṃ gantukāmapurisopammaṃ āharitabbaṃ – eko kira puriso caṇḍasotāya vāḷamacchākulāya nadiyā pāraṃ gantukāmo ‘‘orimaṃ tīraṃ sāsaṅkaṃ sappaṭibhayaṃ, pārimaṃ tīraṃ khemaṃ appaṭibhayaṃ, kiṃ nu kho katvā pāraṃ gamissāmī’’ti paṭipāṭiyā ṭhite aṭṭha kakudharukkhe disvā ‘‘sakkā imāya rukkhapaṭipāṭiyā gantu’’nti manasikatvā ‘‘kakudharukkhā nāma maṭṭhasākhā honti, sākhāya hatthā na saṇṭhaheyyu’’nti nigrodhapilakkharukkhādīnaṃ aññatarassa lākhāya hatthapāde makkhetvā dakkhiṇahatthena ekaṃ sākhaṃ gaṇhi. Hattho tattheva lagi. Puna vāmahatthena dakkhiṇapādena vāmapādenāti cattāropi hatthapādā tattheva lagiṃsu. So adhosiro lambamāno uparinadiyaṃ deve vuṭṭhe puṇṇāya nadiyā sote nimuggo kumbhīlādīnaṃ bhakkho ahosi.
18应当了解：河流的水流应视为如同轮回之流；想要渡到河对岸的男子，如同瑜伽行者；此岸如同有身见（sakkāya）；彼岸如同涅槃；依次排列的八棵迦拘陀树，如同八种等至（samāpatti）；用涂了胶的手抓握树枝，如同不先清除禅那与观的障碍就直接进入等至；四肢被绑在树枝上悬吊着，如同在初禅中被喜爱执着系缚的时候；上游下雨，如同在六门中生起烦恼的时候；河水涨满时沉入水流中成为鳄鱼等的食物，如同沉入轮回之流、在四恶趣中承受痛苦的时候。
Tattha nadīsotaṃ viya saṃsārasotaṃ daṭṭhabbaṃ, sotassa pāraṃ gantukāmapuriso viya yogāvacaro, orimatīraṃ viya sakkāyo, pārimatīraṃ viya nibbānaṃ, paṭipāṭiyā ṭhitā aṭṭha kakudharukkhā viya aṭṭha samāpattiyo, lepamakkhitena hatthena sākhāgahaṇaṃ viya jhānavipassanānaṃ pāripanthike asodhetvā samāpattisamāpajjanaṃ, catūhi hatthapādehi sākhāya baddhassa olambanaṃ viya paṭhamajjhāne nikantiyā laggakālo, uparisote vuṭṭhi viya chasu dvāresu kilesānaṃ uppannakālo, nadiyā puṇṇāya sote nimuggassa kumbhīlādīnaṃ bhakkhabhūtakālo viya saṃsārasote nimuggassa catūsu apāyesu dukkhānubhavanakālo veditabbo.
19「以清净的手」（suddhena hatthena），就是指用彻底洗净、洁净的手。对此义也应作同样的譬喻——正如一位想渡到对岸的男子，心想：'迦拘陀树的枝条很光滑，若用不净的手去抓，手会滑脱。'于是他把手脚都彻底洗净，抓住一根枝条，爬上第一棵树。然后从第一棵树上下来，再上第二棵树……乃至下来再上第八棵树，最后从第八棵树上下来，到达了对岸安稳的陆地。
Suddhena hatthenāti sudhotena parisuddhahatthena. Imasmimpi atthe tādisameva opammaṃ kātabbaṃ – tatheva hi pāraṃ gantukāmo puriso ‘‘kakudharukkhā nāma maṭṭhasākhā, kiliṭṭhahatthena gaṇhantassa hattho parigaleyyā’’ti hatthapāde sudhote katvā ekaṃ sākhaṃ gaṇhitvā paṭhamaṃ rukkhaṃ āruḷho. Tato otaritvā dutiyaṃ…pe… tato otaritvā aṭṭhamaṃ, aṭṭhamarukkhato otaritvā pārimatīre khemantabhūmiṃ gato.
20应当了解：那位男子心想'借着这些树，我就能到达对岸'的时候，如同瑜伽行者心想'我将进入八种等至，从等至出定后，再证得阿拉汉果'的时候。用洁净的手抓握树枝，如同去除了禅那与观的障碍法之后，才进入等至。其中，爬上第一棵树的时候，如同进入初禅等至的时候；从第一棵树下来再上第二棵树的时候，如同对初禅的喜爱执着未被系缚、从初禅出定后进入第二禅等至的时候……乃至从第七棵树下来再上第八棵树的时候，如同对无所有处等至的喜爱执着未被系缚、从无所有处等至出定后进入非想非非想处等至的时候。从第八棵树上下来，到达对岸安稳陆地的时候，应当知道，这就如同对非想非非想处的喜爱执着未被系缚、从等至出定后，对诸行进行遍观思择，从而证得阿拉汉果的时候。
Tattha ‘‘imehi rukkhehi pārimatīraṃ gamissāmī’’ti tassa purisassa cintitakālo viya yogino ‘‘aṭṭha samāpattiyo samāpajjitvā samāpattito vuṭṭhāya arahattaṃ gamissāmī’’ti cintitakālo, suddhena hatthena sākhāgahaṇaṃ viya jhānavipassanānaṃ pāripanthikadhamme sodhetvā samāpattisamāpajjanaṃ. Tattha paṭhamarukkhārohaṇakālo viya paṭhamajjhānasamāpattikālo, paṭhamarukkhato oruyha dutiyaṃ āruḷhakālo viya paṭhamajjhāne nikantiyā abaddhassa tato vuṭṭhāya dutiyajjhānasamāpannakālo…pe… sattamarukkhato oruyha aṭṭhamaṃ āruḷhakālo viya ākiñcaññāyatanasamāpattiyaṃ nikantiyā abaddhassa tato vuṭṭhāya nevasaññānāsaññāyatanasamāpannakālo. Aṭṭhamarukkhato oruyha pārimatīraṃ khemantabhūmiṃ gatakālo viya nevasaññānāsaññāyatane nikantiyā abaddhassa samāpattito vuṭṭhāya saṅkhāre sammasitvā arahattappattakālo veditabbo.
21「作意无明之破」（avijjāppabhedaṃ manasi karoti），意思是：他作意于破除那在八处为无知的、厚重密集成团的大无明——也就是称为阿拉汉果的法。「不投向」（na pakkhandati），是指仅仅就所缘而言，并不投向它。「积污池」（jambālī），指的是从村落排出的大量水汇积而成的地方，也就是一个大水坑。「经年累月」（anekavassagaṇikā），是说这个池子在村庄或城市刚出现的时候就已经存在，所以历经了无数个年头，因此称为'经年累月'。「进水口」（āyamukhāni），是指四条流入的沟渠。「出水口」（apāyamukhāni），是指排水的孔洞。「不应期盼堤岸溃决」（na āḷippabhedo pāṭikaṅkho），就是不应该期待堤岸会自己破开。因为事实上，水并不会从那里涌出、冲破堤岸、卷着垃圾而流到大海。
Avijjāppabhedaṃ manasi karotīti aṭṭhasu ṭhānesu aññāṇabhūtāya gaṇabahalamahāavijjāya pabhedasaṅkhātaṃ arahattaṃ manasi karoti. Na pakkhandatīti ārammaṇavaseneva na pakkhandati. Jambālīti gāmato nikkhantassa mahāudakassa patiṭṭhānabhūto mahāāvāṭo. Anekavassagaṇikāti gāmassa vā nagarassa vā uppannakāleyeva uppannattā anekāni vassagaṇāni uppannāya etissāti anekavassagaṇikā. Āyamukhānīti catasso pavisanakandarā. Apāyamukhānīti apavāhanacchiddāni. Na āḷippabhedo pāṭikaṅkhoti na pāḷippabhedo pāṭikaṅkhitabbo. Na hi tato udakaṃ uṭṭhāya pāḷiṃ bhinditvā kacavaraṃ gahetvā mahāsamuddaṃ pāpuṇāti.
22为了阐明这个义理，应当引用一个寻找园林者的譬喻。据说有一位住在城里的善男子，他想找一处园林，在离城不太远也不太近的地方，看见了一个很大的积污池。他观察后心想：'这个地方可以变成一个令人愉悦的园林。'于是他拿起锄头，把四条流水的沟渠都堵上，又打开了排水的孔洞，然后站在一旁等着。但天没有适时地降雨，残留的那些水都通过排水孔渗流光了。皮革片、碎布等东西就地腐烂，生出了许多虫子，四周变得让人无法靠近。即便有人走进去，也只好捏着鼻子赶快离开。过了几天他又回来，倒退着站定看了看，说了一句'没法靠近'，就离开了。
Imassa panatthassa vibhāvanatthaṃ uyyānagavesakaopammaṃ āharitabbaṃ. Eko kira nagaravāsiko kulaputto uyyānaṃ gavesanto nagarato nātidūre naccāsanne mahantaṃ jambāliṃ addasa. So ‘‘imasmiṃ ṭhāne ramaṇīyaṃ uyyānaṃ bhavissatī’’ti sallakkhetvā kuddālaṃ ādāya cattāripi kandarāni pidhāya apavāhanacchiddāni vivaritvā aṭṭhāsi. Devo na sammā vassi, avasesaudakaṃ apavāhanacchiddena parissavitvā gataṃ. Cammakhaṇḍapilotikādīni tattheva pūtikāni jātāni, pāṇakā saṇṭhitā, samantā anupagamanīyā jātā. Upagatānampi nāsāpuṭe pidhāya pakkamitabbaṃ hoti . So katipāhena āgantvā paṭikkamma ṭhito oloketvā ‘‘na sakkā upagantu’’nti pakkāmi.
23应当知道：城里的善男子，应视为如同瑜伽行者；寻园者在村门口看见积污池的时候，如同看见了这个由四大构成的肉身；堵塞进水口的时候，如同没有获得听闻佛法之水的流入；打开出水口的时候，如同放松了对六根门的防护；天没有适时降雨的时候，如同没有得到合适的修行业处；剩余的水从出水口渗流而尽的时候，如同内在的功德已经趋于衰损；水不能涌起冲开堤岸、带走垃圾而汇入大海的时候，如同无法用阿拉汉道冲破无明之堤、扫除烦恼的堆积、亲身作证涅槃；皮革片、碎布等就地在池中腐烂，如同内在被贪等烦恼充满；那个人回来看到这番景象后，懊悔地离去，如同一个还在轮回中流转的补特伽罗，对于轮回乐此不疲的时候。
Tattha nagaravāsī kulaputto viya yogāvacaro daṭṭhabbo, uyyānaṃ gavesantena gāmadvāre jambāliyā diṭṭhakālo viya cātumahābhūtikakāyo, āyamukhānaṃ pihitakālo viya dhammassavanodakassa aladdhakālo, apāyamukhānaṃ vivaṭakālo viya chadvārikasaṃvarassa vissaṭṭhakālo, devassa sammā avuṭṭhakālo viya sappāyakammaṭṭhānassa aladdhakālo, avasesaudakassa apāyamukhehi parissavitvā gatakālo viya abbhantare guṇānaṃ parihīnakālo, udakassa uṭṭhāya pāḷiṃ bhinditvā kacavaraṃ ādāya mahāsamuddaṃ pāpuṇituṃ asamatthakālo viya arahattamaggena avijjāpāḷiṃ bhinditvā kilesarāsiṃ vidhamitvā nibbānaṃ sacchikātuṃ asamatthakālo, cammakhaṇḍapilotikādīnaṃ tattheva pūtibhāvo viya abbhantare rāgādikilesehi paripūritakālo, tassa āgantvā disvā vippaṭisārino gatakālo viya vaṭṭasamaṅgipuggalassa vaṭṭe abhiratakālo veditabbo.
24「应期待堤岸破裂」（āḷippabhedo pāṭikaṅkho）意思就是应当期待堤岸的破裂（pāḷippabhedo pāṭikaṅkhitabbo）。也就是说，因为从那里水会涌上来，冲破堤岸（pāḷiṃ bhinditvā），卷走垃圾（kacavaraṃ ādāya），最终能够流到大海（mahāsamuddaṃ pāpuṇituṃ sakkhissati）。
Āḷippabhedo pāṭikaṅkhoti pāḷippabhedo pāṭikaṅkhitabbo. Tato hi udakaṃ uṭṭhāya pāḷiṃ bhinditvā kacavaraṃ ādāya mahāsamuddaṃ pāpuṇituṃ sakkhissatīti attho.
25在这里，也应引用那个譬喻。其中，进水口打开之时，如同获得听闻适宜正法的时机；出水口关闭之时，如同在六根门上现起防护；天恰好降雨之时，如同获得适宜的业处；水涌起、冲破堤岸、带走垃圾、流入大海之时，如同以阿罗汉道破除无明、摧毁不善之蕴聚、证得阿罗汉果之时；由进水口流入之水令湖充满之时，如同内在被出世间法充满之时；周围筑起围墙、栽种树木、在园子中间建起宫殿、安排好舞女、安坐下来享用美食之时，应知如同登上法之宫殿，以涅槃为所缘，进入果定而安住之时。其余在此意义浅显易懂。而这次说法，是世间法与出世间法交融而说的。
Idhāpi tadeva opammaṃ āharitabbaṃ. Tattha āyamukhānaṃ vivaṭakālo viya sappāyadhammassavanassa laddhakālo, apāyamukhānaṃ pihitakālo viya chasu dvāresu saṃvarassa paccupaṭṭhitakālo, devassa sammā vuṭṭhakālo viya sappāyakammaṭṭhānassa laddhakālo, udakassa uṭṭhāya pāḷiṃ bhinditvā kacavaraṃ ādāya mahāsamuddaṃ pattakālo viya arahattamaggena avijjaṃ bhinditvā akusalarāsiṃ vidhamitvā arahattaṃ sacchikatakālo, āyamukhehi paviṭṭhena udakena sarassa paripuṇṇakālo viya abbhantare lokuttaradhammehi paripuṇṇakālo, samantato vatiṃ katvā rukkhe ropetvā uyyānamajjhe pāsādaṃ māpetvā nāṭakāni paccupaṭṭhapetvā subhojanaṃ bhuñjantassa nisinnakālo viya dhammapāsādaṃ āruyha nibbānārammaṇaṃ phalasamāpattiṃ appetvā nisinnakālo veditabbo. Sesamettha uttānatthameva. Desanā pana lokiyalokuttaramissikā kathitāti.
33《涅槃经》的注释
9. Nibbānasuttavaṇṇanā
179第九经中，关于“退分想”等，应依《阿毗达摩》中所说的方法来理解其义：“证得初禅者，若伴有欲贪之想与作意现起，此为退分慧”（《分别论》799）。‘不如实了知’：即不如其自性，以道智而了知。
179. Navame hānabhāgiyā saññātiādīsu ‘‘paṭhamassa jhānassa lābhiṃ kāmasahagatā saññāmanasikārā samudācaranti, hānabhāginī paññā’’ti (vibha. 799) abhidhamme vuttanayeneva attho veditabbo. Yathābhūtaṃnappajānantīti yathāsabhāvato maggañāṇena na jānanti.
35《大教法经》的注释
10. Mahāpadesasuttavaṇṇanā
180第十经中，“住于婆伽城”：指世尊于般涅槃时游方，到达该城后住于彼处。“阿难陀塔”：指建于名为阿难陀的药叉之住所处的寺院。“大教法”：指大处或大依据，即依凭佛等大人物所教示而说出的重大根据之义。“不应欢喜”：不应以欢喜、满意之心先予赞叹而听闻。若如此做，后来虽被告知“此不相合”，他也会说“先前此是法，现在却不是法”而不放弃其执见。“不应排斥”：不应先即说“此愚人说什么”。若如此说，则即使有应说之语，他也不会再说。因此世尊说：不欢喜、不排斥之后。“句辞”：指称为句的言辞。“善巧记取”：即善加记取——“在此处诵出圣典，在此处解释义理，在此处讲述连结，在此处讲述前后关联”。“应于经中对校”：应放入经中核对。“应于律中比照”：应放入律中比对。
180. Dasame bhoganagare viharatīti parinibbānasamaye cārikaṃ caranto taṃ nagaraṃ patvā tattha viharati. Ānandacetiyeti ānandayakkhassa bhavanaṭṭhāne patiṭṭhitavihāre. Mahāpadeseti mahāokāse mahāapadese vā, buddhādayo mahante mahante apadisitvā vuttāni mahākāraṇānīti attho. Neva abhinanditabbanti haṭṭhatuṭṭhehi sādhukāraṃ datvā pubbeva na sotabbaṃ. Evaṃ kate hi pacchā ‘‘idaṃ na sametī’’ti vuccamānopi ‘‘kiṃ pubbeva ayaṃ dhammo, idāni na dhammo’’ti vatvā laddhiṃ na vissajjeti. Nappaṭikkositabbanti ‘‘kiṃ esa bālo vadatī’’ti evaṃ pubbeva na vattabbaṃ. Evaṃ vutte hi vattuṃ yuttampi na vakkhati. Tenāha – anabhinanditvā appaṭikkositvāti. Padabyañjanānīti padasaṅkhātāni byañjanāni. Sādhukaṃ uggahetvāti ‘‘imasmiṃ ṭhāne pāḷi vuttā, imasmiṃ ṭhāne attho vutto, imasmiṃ ṭhāne anusandhi kathitā , imasmiṃ ṭhāne pubbāparaṃ kathita’’nti suṭṭhu gahetvā. Sutte otāretabbānīti sutte otaritabbāni. Vinaye sandassetabbānīti vinaye saṃsandetabbāni.
28在此，“经”亦指律。如所说：“于何处被遮止？于舍卫城之《经分别》中”（《小品》457）。“律”指犍度。如所说：“于律之违犯中”。如此，律藏尚未被穷尽。然而，若以两部《分别》为经，以犍度与《附随》为律，则律藏得以穷尽。或者，以经藏为经，以律藏为律，如此仅二藏得以穷尽。或者，以经藏与阿毗达摩藏为经，以律藏为律，如此三藏亦尚未穷尽。盖因确有名为非经之佛语存在。即所谓：《本生》、《无碍解道》、《义释》、《经集》、《法句》、《优陀那》、《如是语》、《天宫事》、《饿鬼事》、《长老偈》、《长老尼偈》、《譬喻》。
Ettha ca suttanti vinayo vutto. Yathāha – ‘‘kattha paṭikkhittaṃ, sāvatthiyaṃ suttavibhaṅge’’ti (cūḷava. 457) vinayoti khandhako. Yathāha – ‘‘vinayātisāre’’ti. Evaṃ vinayapiṭakampi na pariyādiyati. Ubhatovibhaṅgā pana suttaṃ, khandhakaparivārā vinayoti evaṃ vinayapiṭakaṃ pariyādiyati. Atha vā suttantapiṭakaṃ suttaṃ, vinayapiṭakaṃ vinayoti evaṃ dveyeva piṭakāni pariyādiyanti. Suttantābhidhammapiṭakāni vā suttaṃ, vinayapiṭakaṃ vinayoti evampi tīṇi piṭakāni na tāva pariyādiyanti. Asuttanāmakañhi buddhavacanaṃ nāma atthi. Seyyathidaṃ – jātakaṃ paṭisambhidā niddeso suttanipāto dhammapadaṃ udānaṃ itivuttakaṃ vimānavatthu petavatthu theragāthā therīgāthā apadānanti.
29然而，须提那长老否定所有那些，说：“不存在名为非经之佛语”，并提出：“三藏即是经，而律是准则。”接着，为显示此准则，他引用了此经：
Sudinnatthero pana ‘‘asuttanāmakaṃ buddhavacanaṃ natthī’’ti taṃ sabbaṃ paṭikkhipitvā ‘‘tīṇi piṭakāni suttaṃ, vinayo pana kāraṇa’’nti āha. Tato taṃ kāraṇaṃ dassento idaṃ suttamāhari –
30“乔达弥！你若了知某些法：此等法导致贪着，而非离贪；导致结缚，而非离缚；导致执取，而非无执取；导致多欲，而非少欲；导致不知足，而非知足；导致懈怠，而非精勤；导致乐群，而非远离；导致积聚，而非损减。乔达弥！你应确切地了知：‘此非是法，此非是律，此非大师之教法。’
‘‘Ye kho tvaṃ, gotami, dhamme jāneyyāsi, ime dhammā sarāgāya saṃvattanti no virāgāya, saṃyogāya saṃvattanti no visaṃyogāya, saupādānāya saṃvattanti no anupādānāya, mahicchatāya saṃvattanti no appicchatāya, asantuṭṭhiyā saṃvattanti no santuṭṭhiyā, kosajjāya saṃvattanti no vīriyārambhāya, saṅgaṇikāya saṃvattanti no pavivekāya, ācayāya saṃvattanti no apacayāya. Ekaṃsena, gotami, jāneyyāsi ‘neso dhammo neso vinayo netaṃ satthu sāsana’nti.
31乔达弥！你若了知某些法：此等法导致离贪，而非贪着；导致离缚，而非结缚；导致无执取，而非执取；导致少欲，而非多欲；导致知足，而非不知足；导致精勤，而非懈怠；导致远离，而非乐群；导致损减，而非积聚。乔达弥！你应确切地了知：‘此即是法，此即是律，此即大师之教法。’”（《小品》406；《增支部》8.53）
‘‘Ye ca kho tvaṃ, gotami, dhamme jāneyyāsi, ime dhammā virāgāya saṃvattanti no sarāgāya, visaṃyogāya saṃvattanti no saṃyogāya. Anupādānāya saṃvattanti no saupādānāya, appicchatāya saṃvattanti no mahicchatāya, santuṭṭhiyā saṃvattanti no asantuṭṭhiyā, vīriyārambhāya saṃvattanti no kosajjāya, pavivekāya saṃvattanti no saṅgaṇikāya, apacayāya saṃvattanti no ācayāya. Ekaṃsena, gotami , jāneyyāsi ‘eso dhammo eso vinayo etaṃ satthu sāsana’’’nti (cūḷava. 406; a. ni. 8.53).
32「经中」：意思是应归入三藏佛语中进行判断。「律中」：意思是应在能调伏贪等的律法中加以比对，这就是此处的含义。「既不收于经中」：意思是它们没有按经的顺序在任何地方出现，而是被认出是从隐秘的《韦桑答罗》、隐秘《温玛嘎》、隐秘律、《吠陀罗藏》等某一藏中，抽出核心教说而传来的。这样传来的教法，如果在调伏贪等法中没有显现，就应该舍弃。因此说：“诸比丘，如此你们应当舍弃这些。”用这个方法，一切处的含义应当了知。“诸比丘，你们应当受持这第四个大教法”：意思是诸比丘，你们应当受持这第四个法的立足之处。
Tasmā sutteti tepiṭakabuddhavacane otāretabbāni. Vinayeti etasmiṃ rāgādivinayakāraṇe saṃsandetabbānīti ayamettha attho. Na ceva sutte otarantīti suttapaṭipāṭiyā katthaci anāgantvā challiṃ uṭṭhapetvā guḷhavessantara-guḷhaummagga-guḷhavinayavedallapiṭakānaṃ aññatarato āgatāni paññāyantīti attho. Evaṃ āgatāni hi rāgādivinaye ca apaññāyamānāni chaḍḍetabbāni honti. Tena vuttaṃ – ‘‘iti hidaṃ, bhikkhave, chaḍḍeyyāthā’’ti. Etenupāyena sabbattha attho veditabbo. Idaṃ, bhikkhave, catutthaṃ mahāpadesaṃ dhāreyyāthāti imaṃ, bhikkhave, catutthaṃ dhammassa patiṭṭhānokāsaṃ dhāreyyāthāti.
42第三 思量品
Sañcetaniyavaggo tatiyo.