← 文献总目录

(6) 1. 婆罗门品义注

s0402a.att24 · 静态文献页 · 54 段 · 打开交互阅读器

1婆罗门品
(6) 1. Brāhmaṇavaggo
2第一双婆罗门经注释
1. Paṭhamadvebrāhmaṇasuttavaṇṇanā
5252. 在《婆罗门品》的第一经中，「已衰老」(jiṇṇā) 指被老所败。「年迈」(vuddhā) 指年纪老。「长者」(mahallakā) 指出生以来就年长的人。「已至长时」(addhagatā) 指已经越过了三时。「已到年纪」(vayoanuppattā) 指已到达第三年纪。「他们去往世尊那里」(yena bhagavā tenupasaṅkamiṃsu)：意思是看到自己的儿女们不听自己的话，便想“我们去沙门乔达摩那里寻求能导出的道路”，于是就前往了。「乔达摩尊者，我们是婆罗门」(mayamassu, bho gotama, brāhmaṇā) 是说：乔达摩尊者，我们是婆罗门，不是刹帝利，不是大臣，也不是居士。在表明了婆罗门身份后，说了「已衰老」等等。「未作无畏庇佑」(akatabhīruttāṇā) 指没有做能带来无畏的保护和救护。这里是表明我们没有做可以作为依归处的庇护之业。「确实」(tagghā) 是一个表示决定意义的虚词，或者表示同意的意思。它表示“你们绝对是这样的，我也确实认可这一点”。「被带来」(upanīyati) 指被引向。因为出生会被老引向，老会被病引向，病会被死引向，而死又带来再生。因此说「被带来」。
52. Brāhmaṇavaggassa paṭhame jiṇṇāti jarājiṇṇā. Vuddhāti vayovuddhā. Mahallakāti jātimahallakā. Addhagatāti tayo addhe atikkantā. Vayoanuppattāti tatiyaṃ vayaṃ anuppattā. Yena bhagavā tenupasaṅkamiṃsūti puttadāre attano vacanaṃ akaronte disvā ‘‘samaṇassa gotamassa santikaṃ gantvā niyyānikamaggaṃ gavesissāmā’’ti cintetvā upasaṅkamiṃsu. Mayamassu, bho gotama, brāhmaṇāti; bho gotama, mayaṃ brāhmaṇā na khattiyā nāmaccā na gahapatikāti brāhmaṇabhāvaṃ jānāpetvā jiṇṇātiādimāhaṃsu. Akatabhīruttāṇāti akatabhayaparittāṇā. Avassayabhūtaṃ patiṭṭhākammaṃ amhehi na katanti dassenti. Tagghāti ekaṃsatthe nipāto, sampaṭicchanatthe vā. Ekantena tumhe evarūpā, ahampi kho etaṃ sampaṭicchāmīti ca dasseti. Upanīyatīti upasaṃharīyati. Ayaṃ hi jātiyā jaraṃ upanīyati, jarāya byādhiṃ, byādhinā maraṇaṃ, maraṇena puna jātiṃ. Tena vuttaṃ – ‘‘upanīyatī’’ti.
2现在，由于那些婆罗门已经年迈，即使出家也不能圆满地履行义务，因此，世尊为了让他们确立在五戒之中，说了「在此，以身自制」(yodha kāyena saṃyamo) 等话。这其中，「以身自制」(kāyena saṃyamo) 指通过身门进行防护。其余情况也是同样的道理。「这成为那死者的……」(taṃ tassa petassa) 这句话表明，这福德会成为那位已去往他世者的庇护(tāṇa)，因为能救护的缘故；成为藏所(leṇa)，因为能隐藏的缘故；成为岛屿(dīpa)，因为能作为支撑的缘故；成为归依(saraṇa)，因为能作为依止的缘故；并成为最终归宿(parāyaṇa)，因为是最上之趣的缘故。偈颂的意义很明显。就这样，那些婆罗门被如来确立在五戒中，他们终生守护五戒，最终投生到了天界。
Idāni yasmā te brāhmaṇā mahallakattā pabbajitvāpi vattaṃ pūretuṃ na sakkhissanti, tasmā ne pañcasu sīlesu patiṭṭhāpento bhagavā yodha kāyena saṃyamotiādimāha. Tattha kāyena saṃyamoti kāyadvārena saṃvaro. Sesesupi eseva nayo. Taṃ tassa petassāti taṃ puññaṃ tassa paralokaṃ gatassa tāyanaṭṭhena tāṇaṃ, nilīyanaṭṭhena leṇaṃ, patiṭṭhānaṭṭhena dīpo, avassayanaṭṭhena saraṇaṃ, uttamagativasena parāyaṇañca hotīti dasseti. Gāthā uttānatthāyeva. Evaṃ te brāhmaṇā tathāgatena pañcasu sīlesu samādapitā yāvajīvaṃ pañca sīlāni rakkhitvā sagge nibbattiṃsu.
5第二双婆罗门经注释
2. Dutiyadvebrāhmaṇasuttavaṇṇanā
5353. 在第二经中，「器皿」(bhājana) 指任何一种物品。其余的部分，应该按照第一经中所述的方式来理解。
53. Dutiye bhājananti yaṃkiñci bhaṇḍakaṃ. Sesaṃ paṭhame vuttanayeneva veditabbaṃ.
7某婆罗门经注释
3. Aññatarabrāhmaṇasuttavaṇṇanā
5454. 在第三经中，「应和悦」(sammodanīya) 指能产生和悦的。「应忆念」(sāraṇīya) 指理应被忆持的。「经行」(vītisāretvā) 指结束、完成。「以何量」(kittāvatā) 是“以怎样的衡量标准”的意思。「法成为现见」(sandiṭṭhiko dhammo hoti) 指法是应当被自己亲见的。「无时」(akāliko) 指不是在间隔的时间后才给与果报的。「来见」(ehipassiko) 是在问那种能让人说“来！看吧！”这样显示的导入行道。「应被引向」(opanayiko) 指应当将自己的心引向它。「应各自证知」(paccattaṃ veditabbo) 指应当亲自去了知。「由智者」(viññūhi) 指由贤明智慧的人。「心已被遍取」(pariyādinnacitto) 意思是成为已被取、已抓取、已执着的心。「思」(ceteti) 指思惟。其余的在这里就显而易见了。在这部经中，婆罗门问的是出世间道，而导师所讲的也只是那个。因为那道应当被自己亲见，所以叫做「现见」(sandiṭṭhiko)。
54. Tatiye sammodanīyanti sammodajananiṃ. Sāraṇīyanti saritabbayuttakaṃ. Vītisāretvāti pariyosāpetvā. Kittāvatāti kittakena. Sandiṭṭhiko dhammo hotīti sāmaṃ passitabbo hoti. Akālikoti na kālantare phaladāyako. Ehipassikoti ‘‘ehi passā’’ti evaṃ dassetuṃ sakkāti āgamanīyapaṭipadaṃ pucchati. Opaneyyikoti attano cittaṃ upanetabbo. Paccattaṃ veditabboti sāmaṃyeva jānitabbo. Viññūhīti paṇḍitehi. Pariyādinnacittoti ādinnagahitaparāmaṭṭhacitto hutvā. Cetetīti cinteti. Sesamettha uttānameva. Imasmiṃ pana sutte brāhmaṇena lokuttaramaggo pucchito, satthārāpi soyeva kathito. So hi sāmaṃ passitabbattā sandiṭṭhiko nāmāti.
9游方者经注释
4. Paribbājakasuttavaṇṇanā
55在第四经中，「婆罗门游方者」是指出身于婆罗门种姓的游方者，而不是刹帝利等其他种姓出身。「自利」指兼顾现法利益、来世利益，以及世间与出世间混合在一起的自身利益。
55. Catutthe brāhmaṇaparibbājakoti brāhmaṇajātiko paribbājako, na khattiyādijātiko. Attatthampīti diṭṭhadhammikasamparāyikaṃ lokiyalokuttaramissakaṃ attano atthaṃ.
11第五、寂灭者经注疏
5. Nibbutasuttavaṇṇanā
56（第五经中）「非时的」是指不需要经过一段时间才能获得的。「应趣向」是指应通过修行去趋近的。
56. Pañcame akālikanti na kālantare pattabbaṃ. Opaneyyikanti paṭipattiyā upagantabbaṃ.
13第六、坏灭经注疏
6. Palokasuttavaṇṇanā
57（第六经中）「老师和老师的老师们」指师长及师长的师长们。「如同无间地狱被触及」：就像无间大地狱被地狱众生无间地充满那样，这里也是被人满满当当地充满。所谓「有鸡飞降」：从一村的屋顶飞起来，落到另一村的屋顶上，这种情形就叫『有鸡飞降』。也有读作「鸡能步行往来」的：意思是鸡以步行方式从一村走到另一村，这种往来存在。两种说法都只表示居住得极为稠密。「染着非法欲」：所谓贪，本质上完全是非法；不过，当贪在对自己物品上生起时，不叫非法贪；只有在对他人财物上生起时，才算非法贪。「被不平等贪所征服」：贪从来没有平等的时候，它一向是不平等的。然而，对自己已经执取的东西生起的贪，称作平等贪；仅对他人所执取的东西生起的贪，才称作不平等贪。「具足邪法」：指被以从事不应受用为特征的邪法所具备。「天不正常降雨」：在应该下雨的时节却不下雨。「饥荒」：指难以乞得食物。「欠收」：由于各种谷物收成不好而歉收。「白骨」：当谷物正要成熟时，害虫降落，被它们咬食过后，抽出的稻穗变成白色而且没有实质，针对这一现象才说『白骨』。「如签之秆」：播种下去的谷物，只长成像签条一样的秆子，不结果实，就是这个意思。「夜叉」：指夜叉王们。「放出凶暴的非人」：把凶暴的夜叉释放到人走的道路上，他们得到机会后就使大众丧命。
57. Chaṭṭhe ācariyapācariyānanti ācariyānañceva ācariyācariyānañca. Avīci maññe phuṭo ahosīti yathā avīci mahānirayo nirantaraphuṭo nerayikasattehi paripuṇṇo, manussehi evaṃ paripuṇṇo hoti. Kukkuṭasaṃpātikāti ekagāmassa chadanapiṭṭhito uppatitvā itaragāmassa chadanapiṭṭhe patanasaṅkhāto kukkuṭasaṃpāto etāsu atthīti kukkuṭasaṃpātikā. Kukkuṭasaṃpādikātipi pāṭho, gāmantarato gāmantaraṃ kukkuṭānaṃ padasā gamanasaṅkhāto kukkuṭasaṃpādo etāsu atthīti attho. Ubhayampetaṃ ghananivāsataṃyeva dīpeti. Adhammarāgarattāti rāgo nāma ekanteneva adhammo, attano parikkhāresu pana uppajjamāno na adhammarāgoti adhippeto, paraparikkhāresu uppajjamānova adhammarāgoti. Visamalobhābhibhūtāti lobhassa samakālo nāma natthi, ekantaṃ visamova esa. Attanā pariggahitavatthumhi pana uppajjamāno samalobho nāma, parapariggahitavatthumhi uppajjamānova visamoti adhippeto. Micchādhammaparetāti avatthupaṭisevanasaṅkhātena micchādhammena samannāgatā. Devo na sammā dhāraṃ anuppavecchatīti vassitabbayutte kāle vassaṃ na vassati. Dubbhikkhanti dullabhabhikkhaṃ. Dussassanti vividhasassānaṃ asampajjanena dussassaṃ. Setaṭṭhikanti sasse sampajjamāne pāṇakā patanti, tehi daṭṭhattā nikkhantanikkhantāni sālisīsāni setavaṇṇāni honti nissārāni. Taṃ sandhāya vuttaṃ ‘‘setaṭṭhika’’nti. Salākāvuttanti vapitaṃ vapitaṃ sassaṃ salākāmattameva sampajjati, phalaṃ na detīti attho. Yakkhāti yakkhādhipatino. Vāḷe amanusse ossajjantīti caṇḍayakkhe manussapathe vissajjenti, te laddhokāsā mahājanaṃ jīvitakkhayaṃ pāpenti.
15第七、婆蹉经注疏
7. Vacchagottasuttavaṇṇanā
58（第七经中）「大果」指广大的果报。「解说与法相应的随法」：在这里，「法」指所说的教法，「随法」指对所说法进行的回应。「有因由」：具有理由、有根据。「随说之堕」：属于论说的堕处，意思是随转地生起。「应被呵责的理由」：应该受到呵责的恰当原因。这里的意思是说：乔达摩尊师所说的那些具有理由的论说，没有任何一点是应受呵责的。或者，他是在问：其他人所说的具有理由的论说，有没有任何应受呵责的地方？
58. Sattame mahapphalanti mahāvipākaṃ. Dhammassa cānudhammaṃ byākarontīti ettha dhammo nāma kathitakathā, anudhammo nāma kathitassa paṭikathanaṃ. Sahadhammikoti sakāraṇo sahetuko. Vādānupātoti vādassa anupāto, anupatanaṃ pavattīti attho. Gārayhaṃṭhānanti garahitabbayuttaṃ kāraṇaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – bhotā gotamena vuttā sakāraṇā vādappavatti kiñcipi gārayhaṃ kāraṇaṃ na āgacchatīti. Atha vā tehi parehi vuttā sakāraṇā vādappavatti kiñci gārayhaṃ kāraṇaṃ na āgacchatīti pucchati.
9「成为障碍者」指带来障碍、毁灭，让人难以获得利益，并制造违逆。「路贼」指拦路抢劫的盗贼。「被砍伤」指由于挖掘功德而被破坏。「被毁坏」即由于损害功德而受损。
Antarāyakarohotīti antarāyaṃ vināsaṃ kicchalābhakaṃ vilomakaṃ karoti. Pāripanthikoti panthadūhanacoro. Khato ca hotīti guṇakhananena khato hoti. Upahatoti guṇupaghāteneva upahato.
10「在污秽池坑里」指在不净的泥潭中。「在排污淤泥」指在排放污秽的淤泥中。所谓「他」，就是指前面说的「具戒者」——漏尽者（阿拉汉）。「以戒蕴」就是以戒的积聚。其他句子同理。这里，「解脱智见」是指省察智，因为那是无学者所生起的，所以称为无学。其他诸蕴由于达到了修学的圆满，本身也是无学的。不过，那些蕴是出世间的，而省察智是世间的。
Candanikāyāti asucikalalakūpe. Oligalleti niddhamanakalale. So cāti so sīlavāti vuttakhīṇāsavo. Sīlakkhandhenāti sīlarāsinā. Sesapadesupi eseva nayo. Ettha ca vimuttiñāṇadassanaṃ vuccati paccavekkhaṇañāṇaṃ, taṃ asekkhassa pavattattā asekkhanti vuttaṃ. Itarāni sikkhāpariyosānappattatāya sayampi asekkhāneva. Tāni ca pana lokuttarāni, paccavekkhaṇañāṇaṃ lokiyaṃ.
11「在赤色牛中」指在红色的牛当中。「自己形态的牛」指与自己的牛犊有相同形态的牛当中。「在鸽色牛中」指在鸽色的牛当中。「已调伏的」指不伤害他人的。「公牛」即雄牛。「能荷重者」指能承受轭的牛。「有良好速行」指以良好、正直的速度奔跑的牛。「人们不计较它的颜色」：他们不去细察这牛的身体颜色，而只看它拉车的工作。「无论在哪一种族性中」即在任何家族出生的人中。「在这些任何种类中」：在这些诸如刹帝利等不同分类的任何种类中。
Rohiṇīsūti rattavaṇṇāsu. Sarūpāsūti attano vacchakehi samānarūpāsu. Pārevatāsūti kapotavaṇṇāsu. Dantoti nibbisevano. Puṅgavoti usabho. Dhorayhoti dhuravāho. Kalyāṇajavanikkamoti kalyāṇena ujunā javena gantā. Nāssa vaṇṇaṃ parikkhareti assa goṇassa sarīravaṇṇaṃ na upaparikkhanti, dhuravahanakammameva pana upaparikkhanti. Yasmiṃ kasmiñci jātiyeti yattha katthaci kulajāte. Yāsu kāsuci etāsūti etāsu khattiyādippabhedāsu yāsu kāsuci jātīsu.
12「梵行之完全者」指具备完全的梵行，即达到圆满状态的意思。因为漏尽者（阿拉汉）就是全梵行者，所以这样说。「已放下负担」指卸下了负担，即放下蕴的负担、烦恼的负担和五欲的负担而安住的意思。「已作所作」指通过四种道完成了应作之事而安住。「于一切法达到彼岸」：所谓一切法，是指五蕴、十二处、十八界。对于这些一切法，由于已经到达六种彼岸——证知彼岸、遍知彼岸、断除彼岸、修习彼岸、作证彼岸、等至彼岸，所以称为到达彼岸。「不取」指不执取。「寂灭者」指远离了烦恼的相续。「离尘者」指远离了贪、嗔、痴的尘垢。
Brahmacariyassa kevalīti brahmacariyassa kevalena samannāgato, paripuṇṇabhāvena yuttoti attho. Khīṇāsavo hi sakalabrahmacārī nāma hoti. Tenetaṃ vuttaṃ. Pannabhāroti oropitabhāro, khandhabhāraṃ kilesabhāraṃ kāmaguṇabhārañca oropetvā ṭhitoti attho. Katakiccoti catūhi maggehi kiccaṃ katvā ṭhito. Pāragū sabbadhammānanti sabbadhammā vuccanti pañcakkhandhā dvādasāyatanāni aṭṭhārasa dhātuyo, tesaṃ sabbadhammānaṃ abhiññāpāraṃ, pariññāpāraṃ, pahānapāraṃ, bhāvanāpāraṃ, sacchikiriyāpāraṃ, samāpattipārañcāti chabbidhaṃ pāraṃ gatattā pāragū. Anupādāyāti aggahetvā. Nibbutoti kilesasantāparahito. Virajeti rāgadosamoharajarahite.
13「不知者」指不知道福田。「愚钝者」指没有智慧。「不闻者」指从未听闻过对福田的抉择。「外部者」指在此教法之外。他们不亲近圣者：不亲近佛陀、辟支佛、漏尽者这些最上人。「智者公认」指被智者们所认同、尊敬。「根植安立」：以此显示入流者的信心。「或生于良家」：在此人世间，生于刹帝利、婆罗门、吠舍家族。这就是三种家之成就。「次第证得涅槃」：圆满戒、定、慧这些功德后，次第证得涅槃。
Avijānantāti khettaṃ ajānantā. Dummedhāti nippaññā. Assutāvinoti khettavinicchayasavanena rahitā. Bahiddhāti imamhā sāsanā bahiddhā. Na hi sante upāsareti buddhapaccekabuddhakhīṇāsave uttamapurise na upasaṅkamanti. Dhīrasammateti paṇḍitehi sammate sambhāvite. Mūlajātā patiṭṭhitāti iminā sotāpannassa saddhaṃ dasseti. Kule vā idha jāyareti idha vā manussaloke khattiyabrāhmaṇavessakule jāyanti. Ayameva hi tividhā kulasampatti nāma. Anupubbena nibbānaṃ, adhigacchantīti sīlasamādhipaññāti ime guṇe pūretvā anukkamena nibbānaṃ adhigacchantīti.
22第八经《三耳经》的注疏。
8. Tikaṇṇasuttavaṇṇanā
5959. 第八，「三耳」是他的名字。「走近」：心里想：“听说沙门乔达摩是智者，我要去他那里”，这样考虑之后，吃过早饭，在大众围绕下走近。「在世尊面前」：即坐在十力者的面前。「赞叹」：为什么赞叹呢？据说他以前从未去过如来那里。那时他心里想：“佛陀是难以亲近的，如果我不先说话，他可能会说也可能不会说。如果他不说，那么在集会场合人们就会这样指责我：‘你去了沙门乔达摩那里，却连一句话都没得到，为什么在这里说话？’这样想着：‘如此我就能免于这种指责’，于是便开口赞叹。虽然他赞叹的是婆罗门，但真正的意图是想试探如来的智慧。所谓‘三明婆罗门也是这样’，意思是三明婆罗门是如此的智者、如此的慧者、如此的明辨者、如此的多闻者、如此的宣说者、如此的被认可者，这就是它的含义。‘也是这样’借此显示他们具有智者等特质的界限。也就是说，‘以此缘故是智者……乃至……以此缘故是被认可者’，这是此处的含义。
59. Aṭṭhame tikaṇṇoti tassa nāmaṃ. Upasaṅkamīti ‘‘samaṇo kira gotamo paṇḍito, gacchissāmi tassa santika’’nti cintetvā bhuttapātarāso mahājanaparivuto upasaṅkami. Bhagavato sammukhāti dasabalassa purato nisīditvā. Vaṇṇaṃ bhāsatīti kasmā bhāsati? So kira ito pubbe tathāgatassa santikaṃ agatapubbo. Athassa etadahosi – ‘‘buddhā nāma durāsadā, mayi paṭhamataraṃ akathente katheyya vā na vā. Sace na kathessati, atha maṃ samāgamaṭṭhāne kathentaṃ evaṃ vakkhanti ‘tvaṃ idha kasmā kathesi, yena te samaṇassa gotamassa santikaṃ gantvā vacanamattampi na laddha’nti. Tasmā ‘evaṃ me ayaṃ garahā muccissatī’’’ti maññamāno bhāsati. Kiñcāpi brāhmaṇānaṃ vaṇṇaṃ bhāsati, tathāgatassa pana ñāṇaṃ ghaṭṭessāmīti adhippāyeneva bhāsati. Evampi tevijjā brāhmaṇāti tevijjakabrāhmaṇā evaṃpaṇḍitā evaṃdhīrā evaṃbyattā evaṃbahussutā evaṃvādino, evaṃsammatāti attho. Itipīti iminā tesaṃ paṇḍitādiākāraparicchedaṃ dasseti. Ettakena kāraṇena paṇḍitā…pe… ettakena kāraṇena sammatāti ayañhi ettha attho.
15「然而如何呢，婆罗门」：这里的「如何」是询问原因的词语，「然而」是提问的词语。这是说：“婆罗门，婆罗门们是如何安立三明的？请说明能这样了知的原因。”婆罗门听后，心想：“正自觉者问我的正是我所知道的领域，而不是不知道的领域”，于是欢喜地说：“这里，乔达摩尊师……”其中，「从两方面」：指从母系和父系两方面。「从母系和父系」：指一个人的母亲是婆罗门女，母亲的母亲是婆罗门女，母亲的母亲的母亲也是婆罗门女；父亲是婆罗门，父亲的父亲是婆罗门，父亲的父亲的父亲也是婆罗门，这样他就在母系和父系两方面都出身纯正。「胎藏清净」：指母亲的胎藏清净，意思是子宫。而“具等熟之胎藏”中，这里把业生的火界称为“胎藏”。
Yathā kathaṃ pana brāhmaṇāti ettha yathāti kāraṇavacanaṃ, kathaṃ panāti pucchāvacanaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – kathaṃ pana, brāhmaṇa, brāhmaṇā tevijjaṃ paññāpenti. Yathā evaṃ sakkā hoti jānituṃ, taṃ kāraṇaṃ vadehīti. Taṃ sutvā brāhmaṇo ‘‘jānanaṭṭhāneyeva maṃ sammāsambuddho pucchi, no ajānanaṭṭhāne’’ti attamano hutvā idha, bho gotamātiādimāha. Tattha ubhatoti dvīhipi pakkhehi. Mātito ca pitito cāti yassa mātā brāhmaṇī, mātu mātā brāhmaṇī, tassāpi mātā brāhmaṇī. Pitā brāhmaṇo, pitu pitā brāhmaṇo, tassāpi pitā brāhmaṇo, so ubhato sujāto mātito ca pitito ca. Saṃsuddhagahaṇikoti yassa saṃsuddhā mātu gahaṇī, kucchīti attho. ‘‘Samavepākiniyā gahaṇiyā’’ti pana ettha kammajatejodhātu gahaṇīti vuccati.
16「直到第七代祖父辈」：这里，父亲的父亲称为「祖父」，祖父的那一代就称为「祖父辈」。「辈」指的是寿命的长度。这只是一个称呼，实质上祖父本身就是祖父辈。从这儿再往上，所有的先人也都包含在「祖父」这个概念里了。这样说，一直到第七代人，都表明他的胎藏是清净的，而且不会因为出身论而被轻视、被诽谤。「不被轻视」：意思是“走开，这人有什么用”这样不被丢弃、不被排斥。「不被诽谤」：就是不被谴责，从来没有被人骂过或毁谤过。为什么原因呢？因为出身论。意思就是：没有被人用“这也是个卑劣出身的人”这类的话说过。
Yāva sattamā pitāmahayugāti ettha pitu pitā pitāmaho, pitāmahassa yugaṃ pitāmahayugaṃ. Yuganti āyuppamāṇaṃ vuccati. Abhilāpamattameva cetaṃ, atthato pana pitāmahoyeva pitāmahayugaṃ. Tato uddhaṃ sabbepi pubbapurisā pitāmahaggahaṇeneva gahitā. Evaṃ yāva sattamo puriso, tāva saṃsuddhagahaṇiko, atha vā akkhitto anupakkuṭṭho jātivādenāti dasseti. Akkhittoti ‘‘apanetha etaṃ, kiṃ iminā’’ti evaṃ akkhitto anavakkhitto. Anupakkuṭṭhoti na upakkuṭṭho, na akkosaṃ vā nindaṃ vā pattapubbo. Kena kāraṇenāti? Jātivādena. ‘‘Itipi hīnajātiko eso’’ti evarūpena vacanenāti attho.
17「诵读者」：在最初成劫的那个时代，对于那些没有禅那的婆罗门，生起了责备的话：“他们现在不修禅，他们现在不修禅，婆悉吒，诵读者就成了仅仅会诵读的人”（长部3.132）。但现在，人们用“他诵读，所以称为诵读者，因为他转诵咒语”这样的意思，把它当成称赞的话。「持咒者」：就是受持咒语的人。
Ajjhāyakoti idaṃ ‘‘na dānime jhāyanti, na dānime jhāyantīti kho, vāseṭṭha, ajjhāyakā ajjhāyakāteva tatiyaṃ akkharaṃ upanibbatta’’nti (dī. ni. 3.132) evaṃ paṭhamakappikakāle jhānavirahitānaṃ brāhmaṇānaṃ garahavacanaṃ uppannaṃ. Idāni pana taṃ ajjhāyatīti ajjhāyako, mante parivattetīti iminā atthena pasaṃsāvacanaṃ katvā voharanti. Mante dhāretīti mantadharo.
18「三吠陀」：指的是《梨俱吠陀》、《夜柔吠陀》和《娑摩吠陀》。「达彼岸者」：因为依靠唇齿击发的修学而到达了彼岸，所以称为达彼岸者。「连同尼犍度和劫波」：就是指和《尼犍度》、《劫波》一起。《尼犍度》是解释树木等各种名称的同义词论书。《劫波》是关于仪轨和行事分别的论书，为诗人提供帮助。「连同字母分类」：就是和字母分类一起。《字母分类》指语音学和语法。「以史传为第五」：以《阿闼婆吠陀》为第四，再把“据说如此，据说如此”这类古话——也就是称为史传或者称为刹帝利明的——作为第五，所以称为以史传为第五。指的是这些以史传为第五的吠陀。
Tiṇṇaṃ vedānanti irubbedayajubbedasāmabbedānaṃ. Oṭṭhapahatakaraṇavasena pāraṃ gatoti pāragū. Saha nighaṇḍunā ca keṭubhena ca sanighaṇḍukeṭubhānaṃ. Nighaṇḍūti nāmanighaṇḍurukkhādīnaṃ vevacanapakāsakasatthaṃ. Keṭubhanti kiriyākappavikappo kavīnaṃ upakārāya satthaṃ. Saha akkharappabhedena sākkharappabhedānaṃ. Akkharappabhedoti sikkhā ca nirutti ca. Itihāsapañcamānanti āthabbaṇavedaṃ catutthaṃ katvā itiha āsa, itiha āsāti īdisavacanapaṭisaṃyutto purāṇakathāsaṅkhāto khattavijjāsaṅkhāto vā itihāso pañcamo etesanti itihāsapañcamā. Tesaṃ itihāsapañcamānaṃ vedānaṃ.
19「文句者、语法家」：学习并通晓文句以及文句以外的语法，所以称为文句者、语法家。所谓的「顺世论」，是指诡辩的论书。「大人相」：是阐明佛陀等大人之相的论书，分量有一万二千颂。在那里面，有总摄一万六千偈句的、称为佛陀真言的文句，依循这些真言，便能分辨：“具足这一相的是佛陀，具足这一相的是辟支佛，这两位是上首弟子，八十位是大弟子，这是佛母，这是佛父，这是上首侍者，这是上首侍者女，这是转轮王”等等的差别。「无欠缺」：在这《顺世论》和《大人相》的学问上，没有不足，完全圆满通达，所以说他不是欠缺的人。「欠缺的人」指的是从义理和文句上都不能受持它们的人。或者另一种解释：「无欠缺」即 anu avayo，由于连音而省略了 u 音，意思是随顺而欠缺，指技能圆满。
Padaṃ tadavasesañca byākaraṇaṃ adhīyati vedeti cāti padako veyyākaraṇo. Lokāyataṃ vuccati vitaṇḍavādasatthaṃ. Mahāpurisalakkhaṇanti mahāpurisānaṃ buddhādīnaṃ lakkhaṇadīpakaṃ dvādasasahassaganthapamāṇaṃ satthaṃ, yattha soḷasasahassagāthāpadaparimāṇā buddhamantā nāma ahesuṃ, yesaṃ vasena ‘‘iminā lakkhaṇena samannāgatā buddhā nāma honti , iminā paccekabuddhā, dve aggasāvakā, asīti mahāsāvakā, buddhamātā, buddhapitā, aggupaṭṭhākā, aggupaṭṭhāyikā, rājā cakkavattī’’ti ayaṃ viseso ñāyati. Anavayoti imesu lokāyatamahāpurisalakkhaṇesu anūno paripūrakārī, avayo na hotīti vuttaṃ hoti. Avayo nāma yo tāni atthato ca ganthato ca sandhāretuṃ na sakkoti. Atha vā anavayoti anu avayo, sandhivasena ukāralopo. Anu avayo paripuṇṇasippoti attho.
20「那么」（Tenahīti）：世尊见到他恳求，知道“现在是解答他问题的时候了”，便这样说。它的意思是：因为你恳请我，所以你应当谛听。「远离诸欲」（Vivicceva kāmehīti）等等，在《清净道论》（Visuddhi. 1.70）里已经详细说明过了。不过在这里，应当知道这是为了显示三明的前行道而讲的。这里面，两种明的逐句注释和修习方法，在《清净道论》（Visuddhi. 2.402等）里也已经详细阐明了。
Tenahīti idaṃ bhagavā naṃ āyācantaṃ disvā ‘‘idānissa pañhaṃ kathetuṃ kālo’’ti ñatvā āha. Tassattho – yasmā maṃ āyācasi, tasmā suṇāhīti. Vivicceva kāmehītiādi visuddhimagge (visuddhi. 1.70) vitthāritameva. Idha panetaṃ tissannaṃ vijjānaṃ pubbabhāgapaṭipattidassanatthaṃ vuttanti veditabbaṃ. Tattha dvinnaṃ vijjānaṃ anupadavaṇṇanā ceva bhāvanānayo ca visuddhimagge (visuddhi. 2.402 ādayo) vitthāritova.
21「第一明」（Paṭhamā vijjāti）：由于是最先生起的，所以称为第一；因为能够让人了知，所以称为明。了知什么呢？了知宿住。「无明」（Avijjāti）：就是对那宿住不能让人了知，所以称为无明；也就是覆盖宿住的那个愚痴。「闇」（Tamoti）：就是那个愚痴，因为具有覆盖的作用，所以称为闇。「明」（Ālokoti）：就是那个明，因为具有照亮的作用，所以称为明。在这里，意思是“他证得了明”。其余的话是赞叹语。而这里的联结是：他证得了明，证得明之后，他的无明就被破坏、灭尽了。为什么？因为明生起了。在其他两句当中，道理也是一样。「犹如」（Yathā tanti）：这里的“犹如”是譬喻，“此”只是个语助词。「不放逸」（appamattassa）：是由于念不远离，所以称为不放逸。「精勤」（ātāpino）：是用精进来烧燃，所以称为精勤。「舍离」（pahitattassa）：是对于身体和生命都不再顾恋，也就是“把心派遣出去”的意思。这句话是说：正如同一个不放逸、精勤、舍离而安住的人，无明会被破坏，明会生起；闇会被破坏，光明会生起；同样地，他的无明被破坏了，明生起了；闇被破坏了，光明生起了。这位依此精勤修行的人，得到了与他精进相应的果报。
Paṭhamā vijjāti paṭhamaṃ uppannāti paṭhamā, viditakaraṇaṭṭhena vijjā. Kiṃ viditaṃ karoti? Pubbenivāsaṃ. Avijjāti tasseva pubbenivāsassa aviditakaraṇaṭṭhena tappaṭicchādako moho vuccati. Tamoti sveva moho paṭicchādakaṭṭhena tamoti vuccati. Ālokoti sāyeva vijjā obhāsakaraṇaṭṭhena ālokoti vuccati. Ettha ca vijjā adhigatāti ayaṃ attho . Sesaṃ pasaṃsāvacanaṃ. Yojanā panettha ayamassa vijjā adhigatā, athassa adhigatavijjassa avijjā vihatā vinaṭṭhāti attho. Kasmā? Yasmā vijjā uppannā. Itarasmimpi padadvaye eseva nayo. Yathā tanti ettha yathāti opammaṃ, tanti nipātamattaṃ. Satiyā avippavāsena appamattassa. Vīriyātāpena ātāpino. Kāye ca jīvite ca anapekkhatāya pahitattassa. Pesitattassāti attho. Idaṃ vuttaṃ hoti – yathā appamattassa ātāpino pahitattassa viharato avijjā vihaññeyya, vijjā uppajjeyya. Tamo vihaññeyya, āloko uppajjeyya, evameva tassa avijjā vihatā , vijjā uppannā. Tamo vihato, āloko uppanno. Etassa tena padhānānuyogassa anurūpameva phalaṃ laddhanti.
22在讨论死生智的章节里，「明」（vijjā）指的是天眼智明。「无明」（avijjā）指的是遮蔽众生死与结生的无明。其余的解释方式和前面所说的一样。
Cutūpapātakathāyaṃ vijjāti dibbacakkhuñāṇavijjā. Avijjāti sattānaṃ cutipaṭisandhippaṭicchādikā avijjā. Sesaṃ vuttanayameva.
23在第三明里，「他的心安住于等持」这句，应当理解为作为观基础的四禅心。「为了漏尽智」（āsavānaṃ khayañāṇāya），就是为了阿拉汉道智的目的。因为阿拉汉道能灭尽诸漏，所以称为漏尽，而这个智就包含在其中。「将心导向」，就是把观心引导过去。对于“他如实了知‘这是苦’”等等经文，应当这样理解：他透过通达苦的核心特相，如实了知并洞彻整个苦圣谛，“苦就只有这么多，不会更多”；把那产生这个苦的渴爱，透过核心特相地如实了知为“这是苦集”；把这两者到达某个处所便都灭尽、不再转起的涅槃，透过核心特相地如实了知为“这是苦灭”；把能证得涅槃的圣道，透过核心特相地如实了知为“这是导向苦灭的道”。意思就是这样。
Tatiyavijjāya so evaṃ samāhite citteti vipassanāpādakaṃ catutthajjhānacittaṃ veditabbaṃ. Āsavānaṃ khayañāṇāyāti arahattamaggañāṇatthāya. Arahattamaggo hi āsavavināsanato āsavānaṃ khayoti vuccati, tatra cetaṃ ñāṇaṃ tattha pariyāpannattāti. Cittaṃ abhininnāmetīti vipassanācittaṃ abhinīharati. So idaṃ dukkhanti evamādīsu ettakaṃ dukkhaṃ, na ito bhiyyoti sabbampi dukkhasaccaṃ sarasalakkhaṇappaṭivedhena yathābhūtaṃ pajānāti paṭivijjhati, tassa ca dukkhassa nibbattikaṃ taṇhaṃ ‘‘ayaṃ dukkhasamudayo’’ti, tadubhayampi yaṃ ṭhānaṃ patvā nirujjhati , taṃ tesaṃ apavattiṃ nibbānaṃ ‘‘ayaṃ dukkhanirodho’’ti. Tassa ca sampāpakaṃ ariyamaggaṃ ‘‘ayaṃ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’’ti sarasalakkhaṇappaṭivedhena yathābhūtaṃ pajānāti paṭivijjhatīti evamattho veditabbo.
24这样从自性上开示了诸谛之后，现在为了从烦恼的角度以不同的方式开示，世尊说“诸漏”等开头的内容。“对于他如此知、如此见”，指的是对于那位比丘，当他在这样知、这样见的时候。经文宣说的是与「观」一起达到顶点的道。从“欲漏”等……“心解脱”，这一句是展示道的刹那。因为在道刹那，心正在解脱；在果刹那，心已经解脱。“于解脱时，有‘已解脱’之智”，这一句是展示省察智。而“生已尽”等句子，则是显示他此智的基础。因为凭借此智，他在省察时了知“生已尽”等。然而，他是什么样的“生”已尽？他又是如何了知的呢？首先，不是他过去的生已尽，因为那些早已灭尽；也不是未来的生，因为对于未来，他没有再令其生的努力；也不是现在的生，因为现在的生正存在。而是那种如果道未被修习、就会在一到五蕴有的生命中生起、以一到五种蕴的类别而分的生，那种生因为道已修习，达到了不生的法性，所以说已尽。他了知这一点：通过省察由道的修习而断除的烦恼，知道在烦恼无有时，即便业还存在，也不会在未来导致结生。
Evaṃ sarūpato saccāni dassetvā idāni kilesavasena pariyāyato dassento ime āsavātiādimāha. Tassa evaṃ jānato evaṃ passatoti tassa bhikkhuno evaṃ jānantassa evaṃ passantassa. Saha vipassanāya koṭippattaṃ maggaṃ kathesi. Kāmāsavāti kāmāsavato. Vimuccatīti iminā maggakkhaṇaṃ dasseti. Maggakkhaṇe hi cittaṃ vimuccati, phalakkhaṇe vimuttaṃ hoti. Vimuttasmiṃ vimuttamiti ñāṇanti iminā paccavekkhaṇañāṇaṃ dasseti. Khīṇā jātītiādīhi tassa bhūmiṃ. Tena hi ñāṇena so paccavekkhanto khīṇā jātītiādīni pajānāti. Katamā panassa jāti khīṇā, kathañca naṃ pajānātīti? Na tāvassa atītā jāti khīṇā pubbeva khīṇattā, na anāgatā, anāgate vāyāmābhāvato, na paccuppannā, vijjamānattā. Yā pana maggassa abhāvitattā uppajjeyya ekacatupañcavokārabhavesu ekacatupañcakkhandhappabhedā jāti, sā maggassa bhāvitattā anuppādadhammataṃ āpajjanena khīṇā. Taṃ so maggabhāvanāya pahīnakilese paccavekkhitvā kilesābhāve vijjamānampi kammaṃ āyatiappaṭisandhikaṃ hotīti jānanto pajānāti.
25「已住」的意思是已住、遍住，已作、已行、已终结。「梵行」是指道梵行。因为凡夫善人以及七种有学，只是住于梵行之住，而漏尽者则是已住尽者。因此，他省察自己的梵行之住时，了知“梵行已立”。「应作已作」的意思是，于四圣谛，通过四道，以遍知、断除、证得、修习之证入的方式，那十六种应作之事都已终结。凡夫善人等是在作那些应作之事，而漏尽者则是应作已作者。因此，他省察自己所应作之事时，了知“应作已作”。「不再有此种状态」的意思是，不再为了此种状态，即他了知：“我为了成就那十六种应作之状态、为了灭尽烦恼而修道的应作之事，已不存在。”或者，「不再有此种状态」的意思是，从此种状态，即“从此种现有的、正在转起的蕴相续，我不再有另一个蕴相续。而这五蕴已被遍知，如同断了根的树一样立在那里。它们将在最后识灭时，如同不再有燃料的火一样熄灭”，他这样了知。在此，「明」是指阿拉汉道智之明。「无明」是指遮蔽四圣谛的无明。其余内容如前所述。
Vusitanti vutthaṃ parivutthaṃ, kataṃ caritaṃ niṭṭhitanti attho. Brahmacariyanti maggabrahmacariyaṃ. Puthujjanakalyāṇakena hi saddhiṃ satta sekkhā brahmacariyavāsaṃ vasanti nāma, khīṇāsavo vutthavāso. Tasmā so attano brahmacariyavāsaṃ paccavekkhanto ‘‘vusitaṃ brahmacariya’’nti pajānāti. Kataṃ karaṇīyanti catūsu saccesu catūhi maggehi pariññāpahānasacchikiriyābhāvanābhisamayavasena soḷasavidhampi kiccaṃ niṭṭhāpitanti attho. Puthujjanakalyāṇakādayo hi taṃ kiccaṃ karonti, khīṇāsavo katakaraṇīyo. Tasmā so attano karaṇīyaṃ paccavekkhanto ‘‘kataṃ karaṇīya’’nti pajānāti. Nāparaṃ itthattāyāti puna itthabhāvāya, evaṃ soḷasavidhakiccabhāvāya kilesakkhayāya vā maggabhāvanākiccaṃ me natthīti pajānāti. Atha vā itthattāyāti itthabhāvato, imasmā evaṃ pakārā idāni vattamānakkhandhasantānā aparaṃ khandhasantānaṃ mayhaṃ natthi, ime pana pañcakkhandhā pariññātā tiṭṭhanti chinnamūlakā rukkhā viya. Te carimakaviññāṇanirodhena anupādāno viya jātavedo nibbāyissantīti pajānāti. Idha vijjāti arahattamaggañāṇavijjā. Avijjāti catusaccappaṭicchādikā avijjā. Sesaṃ vuttanayameva.
26「无高下戒者」：若某人的戒有时退减、有时增长，他就被称为“有高下戒者”。然而，漏尽者的戒只是绝对地增长。因此，他就被称为“无高下戒者”。「得自在者」即已达到自在。「善等持者」即善等持的，指心已善加安住于所缘。「坚定者」即具足慧的人。「胜死者」即舍弃了死亡而安住的人。「遍舍者」即舍弃了一切恶法而安住的人。「佛陀」即觉悟了四圣谛的人。「最后身者」即持有最后身的人。「他们礼敬那位乔达摩」：即佛弟子们礼敬那位属于乔达摩种姓的佛陀。或者，意思是乔达摩佛陀的弟子也称为乔达摩，人天们礼敬这位乔达摩。
Anuccāvacasīlassāti yassa sīlaṃ kālena hāyati, kālena vaḍḍhati, so uccāvacasīlo nāma hoti. Khīṇāsavassa pana sīlaṃ ekantavaḍḍhitameva. Tasmā so anuccāvacasīlo nāma hoti. Vasībhūtanti vasippattaṃ. Susamāhitanti suṭṭhu samāhitaṃ, ārammaṇamhi suṭṭhapitaṃ. Dhīranti dhitisampannaṃ. Maccuhāyinanti maccuṃ jahitvā ṭhitaṃ. Sabbappahāyinanti sabbe pāpadhamme pajahitvā ṭhitaṃ. Buddhanti catusaccabuddhaṃ. Antimadehinanti sabbapacchimasarīradhārinaṃ. Taṃ namassanti gotamanti taṃ gotamagottaṃ buddhasāvakā namassanti. Atha vā gotamabuddhassa sāvakopi gotamo, taṃ gotamaṃ devamanussā namassantīti attho.
27「宿住」即过去曾住过的诸蕴相续。「了知者」即他了知、通达。也有读作“Yovedī”的，意思是：他知晓了，已令其明白、清楚地安住。「见天界与恶趣者」：他见到六欲天、九梵天界以及四恶趣。「达到生已尽者」即已证得阿拉汉果。「于神通达究竟者」：即知已，由应作之事的究竟而达究竟者。「牟尼」：即成就了默然之德、漏尽之牟尼。所谓“凭这些”，就是指凭借下面所列举的宿住智等。其他那些被称为“三明”而仅仅在口头上说的人，我不称他为“三明”。只有亲自证知、而且能为他人开示三明的人，我才称他为“三明”——这就是含义。「部分」即一份。「不值」即不能达到。这时，这位婆罗门对世尊的教说生起了净信，为了表达净信之相而说出“太美妙了”等语。
Pubbenivāsanti pubbenivutthakkhandhaparamparaṃ. Yovetīti yo aveti avagacchati. Yovedītipi pāṭho. Yo avedi, viditaṃ pākaṭaṃ katvā ṭhitoti attho. Saggāpāyañca passatīti cha kāmāvacare nava brahmaloke cattāro ca apāye passati. Jātikkhayaṃ pattoti arahattaṃ patto. Abhiññāvositoti jānitvā kiccavosānena vosito. Munīti moneyyena samannāgato khīṇāsavamuni. Etāhīti heṭṭhā niddiṭṭhāhi pubbenivāsañāṇādīhi. Nāññaṃ lapitalāpananti yo panañño tevijjoti aññehi lapitavacanamattameva lapati, tamahaṃ tevijjoti na vadāmi, attapaccakkhato ñatvā parassapi tisso vijjā kathentamevāhaṃ tevijjoti vadāmīti attho. Kalanti koṭṭhāsaṃ. Nāgghatīti na pāpuṇāti. Idāni brāhmaṇo bhagavato kathāya pasanno pasannākāraṃ karonto abhikkantantiādimāha.
37九、生闻经注释
9. Jāṇussoṇisuttavaṇṇanā
60第九经中，「若他有」意思是若他会有。「祭祀」等中：应被祭祀之物称为祭祀，这是施物的名称。「信食」即祭亡供品。「锅煮食」是适合布施给尊贵之人的食物。「施物」即指上述之外的任何应施之物。他应将这一切布施给予三明婆罗门——这表明只有三明婆罗门才值得接受供养。这里其余的内容，如前所述。
60. Navame yassassūti yassa bhaveyyuṃ. Yaññotiādīsu yajitabboti yañño, deyyadhammassetaṃ nāmaṃ. Saddhanti matakabhattaṃ. Thālipākoti varapurisānaṃ dātabbayuttaṃ bhattaṃ. Deyyadhammanti vuttāvasesaṃ yaṃkiñci deyyadhammaṃ nāma. Tevijjesu brāhmaṇesu dānaṃ dadeyyāti sabbametaṃ dānaṃ tevijjesu dadeyya, tevijjā brāhmaṇāva paṭiggahetuṃ yuttāti dasseti. Sesamettha heṭṭhā vuttanayamevāti.
39十、伤歌逻经注释
10. Saṅgāravasuttavaṇṇanā
61第十经中，「伤歌逻」是一位名叫伤歌逻的婆罗门，他在王舍城里做修缮旧屋的工作，是一位家臣婆罗门。「往诣」：他早上吃完饭，在大众围绕下前往。「我们确实是」：这里“assu”只是一个不变词，它想要表达的意思是：“我们，乔达摩尊者，就是所谓的婆罗门。”“我们作祭祀”：在外道中，通过诸如共四人、共八人、共十六人、共三十二人、共六十四人、共百人、共五百人等伴随杀生的方式所举行的祭祀，就叫做祭祀。他正是针对这种祭祀而说的。「有众多身体性的」：即由众多身体所产生的。「此中所谓」：指的就是那个。所谓「以祭祀为因缘」，意思是以举行祭祀为原因，以及以让人举行祭祀为原因。因为当一个人使许多人布施或叫人布施，或者许多人让许多人布施或叫人布施时，这种福德道就叫做“有众多身体性的”。他正是针对这个而说的。对于那些口中说“我给你、我给你而祭祀”的人，以及那些命令“你布施、你祭祀”的人，这也都属于“有众多身体性的”。他同样也是针对这个而说的。「或此或彼」：就是不论这个人还是那个人。「调御己一人」：即仅仅是透过调御自己的诸根，来调御自己这一个人。「寂止己一人」：即仅仅是透过平息自己的贪等烦恼，来平静自己这一个人。「令般涅槃」：即仅仅是透过贪等的般涅槃而令其般涅槃。即使如此，这个……
61. Dasame saṅgāravoti evaṃnāmako rājagahanagare jiṇṇapaṭisaṅkharaṇakārako āyuttakabrāhmaṇo. Upasaṅkamīti bhuttapātarāso hutvā mahājanaparivuto upasaṅkami. Mayamassūti ettha assūti nipātamattaṃ, mayaṃ, bho gotama, brāhmaṇā nāmāti idameva atthapadaṃ. Yaññaṃ yajāmāti bāhirasamaye sabbacatukkena sabbaṭṭhakena sabbasoḷasakena sabbadvattiṃsāya sabbacatusaṭṭhiyā sabbasatena sabbapañcasatenāti ca evaṃ pāṇaghātapaṭisaṃyutto yañño nāma hoti. Taṃ sandhāyevamāha. Anekasārīrikanti anekasarīrasambhavaṃ. Yadidanti yā esā. Yaññādhikaraṇanti yajanakāraṇā ceva yājanakāraṇā cāti attho. Ekasmiñhi bahūnaṃ dadantepi dāpentepi bahūsupi bahūnaṃ dentesupi dāpentesupi puññapaṭipadā anekasārīrikā nāma hoti. Taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ. Tuyhañca tuyhañca yajāmīti vadantassāpi tvañca tvañca yajāhīti āṇāpentassāpi ca anekasārīrikāva hoti. Tampi sandhāyetaṃ vuttaṃ. Yassa vā tassa vāti yasmā vā tasmā vā. Ekamattānaṃ dametīti attano indriyadamanavasena ekaṃ attānameva dameti. Ekamattānaṃ sametīti attano rāgādisamanavasena ekaṃ attānameva sameti. Parinibbāpetīti rāgādiparinibbāneneva parinibbāpeti. Evamassāyanti evaṃ santepi ayaṃ.
30世尊听了婆罗门的话后这样想：“这位婆罗门把与杀生相关的大祭祀说成是多种身业的福德道，又把以出家为根本的福德生起道说成是单一身业的道。他既不知道单一身业的道，也不知道多种身业的道。好吧，我就为他开示单一身业和多种身业的道吧。”于是，他接着说法，从“那么，婆罗门”等句开始。其中，“如他容许”意思是“如同你所喜欢的”。“于此，如来出现于世”等等在《清净道论》中已详细说明。“来，这是道”意为“来吧，你们，我教导你们，这就是道”。“这是行道”是它的同义词。“如已行道者”是指依那条道而修行的人。而“无上梵行的究竟处”是指以阿拉汉道为名的梵行的无上归宿，也就是最殊胜的依止——涅槃。“如此，此”意思就是“这样”。
Evamidaṃ brāhmaṇassa kathaṃ sutvā satthā cintesi – ‘‘ayaṃ brāhmaṇo pasughātakasaṃyuttaṃ mahāyaññaṃ anekasārīrikaṃ puññapaṭipadaṃ vadeti, pabbajjāmūlakaṃ pana puññuppattipaṭipadaṃ ekasārīrikanti vadeti. Nevāyaṃ ekasārīrikaṃ jānāti, na anekasārīrikaṃ, handassa ekasārīrikañca anekasārīrikañca paṭipadaṃ desessāmī’’ti upari desanaṃ vaḍḍhento tena hi brāhmaṇātiādimāha. Tattha yathā te khameyyāti yathā tuyhaṃ rucceyya. Idha tathāgato loke uppajjatītiādi visuddhimagge vitthāritameva. Ethāyaṃ maggoti etha tumhe, ahamanusāsāmi, ayaṃ maggo. Ayaṃ paṭipadāti tasseva vevacanaṃ. Yathā paṭipannoti yena maggena paṭipanno. Anuttaraṃ brahmacariyogadhanti arahattamaggasaṅkhātassa brahmacariyassa anuttaraṃ ogadhaṃ uttamapatiṭṭhābhūtaṃ nibbānaṃ. Iccāyanti iti ayaṃ.
31「较少障碍」：指在那里不需要很多服务人员或资具的地方。「较少辛苦」：指在那里没有因为中断许多人的工作而产生的、被称为“压迫”的辛苦。正如“像尊者乔达摩和尊者阿难，这些是我所恭敬的”，意思就是“像您乔达摩和您阿难这样的人，是我所恭敬的；您两位就是我恭敬和称赞的对象”。他是为了表达这个意思而这样说的。据说他心里这样想：“阿难长老想让我讨论这个问题，但是说到自己的德行，没有人会生气。”因此，他不想回答问题，就用赞叹来转移话题，这样说道。
Appaṭṭhatarāti yattha bahūhi veyyāvaccakarehi vā upakaraṇehi vā attho natthi. Appasamārambhatarāti yattha bahūnaṃ kammacchedavasena pīḷāsaṅkhāto samārambho natthi. Seyyathāpi bhavaṃ gotamo , bhavaṃ cānando, ete me pujjāti yathā bhavaṃ gotamo, bhavañcānando, evarūpā mama pūjitā, tumheyeva dve janā mayhaṃ pujjā ca pāsaṃsā cāti imamatthaṃ sandhāyetaṃ vadati. Tassa kira evaṃ ahosi – ‘‘ānandatthero maṃyeva imaṃ pañhaṃ kathāpetukāmo, attano kho pana vaṇṇe vutte padussanako nāma natthī’’ti. Tasmā pañhaṃ akathetukāmo vaṇṇabhaṇanena vikkhepaṃ karonto evamāha.
32「我不回答你」：就是我不回答你。据说长老也这样想：“这个婆罗门不愿回答问题，在绕圈子，关于这个问题，我会让他亲自说出来的。”因此，他对他说了这样的话。
Nakho tyāhanti na kho te ahaṃ. Theropi kira cintesi – ‘‘ayaṃ brāhmaṇo pañhaṃ akathetukāmo parivattati, imaṃ pañhaṃ etaṃyeva kathāpessāmī’’ti. Tasmā naṃ evamāha.
33「具有原因」：指有缘故。「使之陷没」：指使之沉没。「不回答」：指不说明。所谓「我应当解救」，是指我应当把这两个人从苦恼中解救出来。因为婆罗门不回答阿难提出的问题而苦恼，阿难也因为婆罗门不回答而想让对方说话。就这样思考“我应当把这两个人从苦恼中解救出来”之后，世尊说了“今天……”等。「今天是什么」：就是“今天是什么（话题）”。「中断的话题产生了」：是在问“在其他话题中间，产生了什么话题？”他这样问。据说，那时王宫中正在进行关于三种神变的谈论，世尊正是为了问这件事才这样说。于是婆罗门心想：“现在我能回答了”，便说起王宫中产生的话题，说道：“今天，尊者乔达摩……”等。其中，「这就是今天」：就是今天。「过去」中的「过去」只是个语气词。「超越人法」：指超越以十善业道所表述的“人法”。「显示了神变」：是针对过去比丘们去乞食时在空中来去而说的，即指过去的空中飞行。而「现在更多的比丘」这句话，是由于婆罗门持有这样的见解：“过去的比丘或许是为了获得四种资具才那样做，现在他们知道资具已经能得到了，就用睡觉和放逸来度日。”
Sahadhammikanti sakāraṇaṃ. Saṃsādetīti saṃsīdāpeti. No vissajjetīti na katheti. Yaṃnūnāhaṃ parimoceyyanti yaṃnūnāhaṃ ubhopete vihesato parimoceyyaṃ. Brāhmaṇo hi ānandena pucchitaṃ pañhaṃ akathento viheseti, ānandopi brāhmaṇaṃ akathentaṃ kathāpento. Iti ubhopete vihesato mocessāmīti cintetvā evamāha. Kā nvajjāti kā nu ajja. Antarākathā udapādīti aññissā kathāya antarantare katarā kathā uppajjīti pucchati. Tadā kira rājantepure tīṇi pāṭihāriyāni ārabbha kathā udapādi, taṃ pucchāmīti satthā evamāha. Atha brāhmaṇo ‘‘idāni vattuṃ sakkhissāmī’’ti rājantepure uppannaṃ kathaṃ ārocento ayaṃ khvajja, bho gotamātiādimāha. Tattha ayaṃ khvajjāti ayaṃ kho ajja. Pubbe sudanti ettha sudanti nipātamattaṃ. Uttari manussadhammāti dasakusalakammapathasaṅkhātā manussadhammā uttariṃ. Iddhipāṭihāriyaṃ dassesunti bhikkhācāraṃ gacchantā ākāseneva gamiṃsu ceva āgamiṃsu cāti evaṃ pubbe pavattaṃ ākāsagamanaṃ sandhāyevamāha. Etarahi pana bahutarā ca bhikkhūti idaṃ so brāhmaṇo ‘‘pubbe bhikkhū ‘cattāro paccaye uppādessāmā’ti maññe evamakaṃsu, idāni paccayānaṃ uppannabhāvaṃ ñatvā soppena ceva pamādena ca vītināmentī’’ti laddhiyā evamāha.
34「神变」：因为能消除对立，所以称为神变。「神变（iddhipāṭihāriya）」：「神」是成就的意思，「变」是消除的意思；成就本身就是「神变」。其他种类的神变（教诫神变、他心神变）也是如此。「多种神变」等的意义和修习方法，在《清净道论》中已详细说明。
Pāṭihāriyānīti paccanīkapaṭiharaṇavasena pāṭihāriyāni. Iddhipāṭihāriyanti ijjhanavasena iddhi, paṭiharaṇavasena pāṭihāriyaṃ, iddhiyeva pāṭihāriyaṃ iddhipāṭihāriyaṃ. Itaresupi eseva nayo. Anekavihitaṃ iddhividhantiādīnaṃ attho ceva bhāvanānayo ca visuddhimagge (visuddhi. 2.365) vitthāritova.
35「通过相而告知」：就是通过「来相」「去相」或「住相」，说出“这件事将会如此”。这里有一个故事：据说，有一位国王拿了三粒珍珠，问国师：“老师，我手里有什么？”国师东张西望，那时有一只壁虎为了捉苍蝇跳了起来，去捉的时候苍蝇却飞走了。他便因苍蝇的粪便说：“大王，是珍珠。”国王说：“就算是珍珠吧，有几粒？”他又观察相。这时不远处有只公鸡叫了三声。婆罗门就说：“大王，有三粒。”就这样，有人通过「来相」来说。同样地，通过「去相」和「住相」也可以类推而知道。「你的心是这样」：意思是你的心像这样带有喜悦，或者带有忧恼，或者与欲寻等相应。第二句是同一种说法。「你的心」：就是指你的心，正在思惟这个或那个内容而持续运转。「即使说了很多」：就算他讲了很多，也仍然是那样。「必定是那样」：就是如他所说，必定会是那样。
Nimittenaādisatīti āgatanimittena vā gatanimittena vā ṭhitanimittena vā ‘‘idaṃ nāma bhavissatī’’ti katheti. Tatridaṃ vatthu – eko kira rājā tisso muttā gahetvā purohitaṃ pucchi ‘‘kiṃ me, ācariya, hatthe’’ti. So ito cito ca olokesi, tena ca samayena ekā sarabū ‘‘makkhikaṃ gahessāmī’’ti pakkhantā, gahaṇakāle makkhikā palātā. So makkhikāya muttattā ‘‘muttā mahārājā’’ti āha. Muttā tāva hontu, kati muttāti. So puna nimittaṃ olokesi. Athāvidūre kukkuṭo tikkhattuṃ saddaṃ nicchāresi. Brāhmaṇo ‘‘tisso mahārājā’’ti āha. Evaṃ ekacco āgatanimittena katheti. Etenupāyena gataṭhitanimittehipi kathanaṃ veditabbaṃ. Evampi te manoti evaṃ tava mano somanassito vā domanassito vā kāmavitakkādisaṃyutto vāti. Dutiyaṃ tasseva vevacanaṃ. Itipi te cittanti itipi tava cittaṃ, imañca imañca atthaṃ cintayamānaṃ pavattatīti attho. Bahuṃ cepi ādisatīti bahuṃ cepi katheti. Tatheva taṃ hotīti yathā kathitaṃ, tatheva hoti.
36「非人的」：指夜叉、毕舍遮等的。「天的」：指四大王天等的。「听到声音」：指听到那些知道他人心而说话的人的声音。「寻的扩散声」：指由于寻的扩散而产生的声音，例如睡着的人、放逸的人等说的梦话或呓语。「听到」：就是听到这种声音。当某人在寻思时发出了那样的声音，便根据那个声音说出「你的心是这样」等等。
Amanussānanti yakkhapisācādīnaṃ. Devatānanti cātumahārājikādīnaṃ. Saddaṃ sutvāti aññassa cittaṃ ñatvā kathentānaṃ sutvā. Vitakkavipphārasaddanti vitakkavipphāravasena uppannaṃ vippalapantānaṃ suttappamattādīnaṃ saddaṃ. Sutvāti taṃ sutvā. Yaṃ vitakkayato tassa so saddo uppanno, tassa vasena ‘‘evampi te mano’’tiādisati.
37这里有几个事例：据说有一个人，为了打官司从村庄去城镇，从出发的地方开始就一直寻思着：“在审判厅里，我要对国王和大臣们这样说，那样说。”他就好像已经去了王宫，站在国王面前，与打官司的对方在交谈一样。另一个人听到了他那由于寻思的扩散而发出的声音，便问：“你为了什么事去？”他回答：“为了打官司的事。”那人说：“去吧，你会赢的。”他去打了官司，果然赢了。
Tatrimāni vatthūni – eko kira manusso ‘‘aṭṭaṃ karissāmī’’ti gāmā nagaraṃ gacchanto nikkhantaṭṭhānato paṭṭhāya ‘‘vinicchayasabhāyaṃ rañño ca rājamahāmattānañca idaṃ kathessāmi idaṃ kathessāmī’’ti vitakkento rājakulaṃ gato viya rañño purato ṭhito viya aṭṭakārakena saddhiṃ kathento viya ca ahosi, tassa taṃ vitakkavipphāravasena niccharantaṃ saddaṃ sutvā eko puriso ‘‘kenaṭṭhena gacchasī’’ti āha. Aṭṭakammenāti. Gaccha, jayo te bhavissatīti. So gantvā aṭṭaṃ katvā jayameva pāpuṇi.
38还有一位长老在摩利耶村乞食。当他离开时，有一个女孩因为关注别的事情，没有看见他。长老站在村门口，转过身来回望，看到那个女孩后，一边寻思着一边走了。他边走边脱口而出说：“那女孩在做什么，竟然没看见我？”旁边站着的一个人听到了，说：“尊者，您在摩利耶村乞食了吗？”
Aparopi thero moḷiyagāme piṇḍāya cari. Atha naṃ nikkhamantaṃ ekā dārikā aññavihitā na addasa. So gāmadvāre ṭhatvā nivattitvā oloketvā taṃ disvā vitakkento agamāsi. Gacchantoyeva ca ‘‘kiṃ nu kho kurumānā dārikā na addasā’’ti vacībhedaṃ akāsi. Passe ṭhito eko puriso sutvā ‘‘tumhe, bhante, moḷiyagāme caritthā’’ti āha.
39“意行善安置”：指心行善安置。“将寻思”：即将寻思、将转起，也就是他了知。了知时，通过到来而了知，通过前分而了知，通过在等至中观察心而了知。通过到来而了知，指在遍作准备时就知道了：“这个人以这样的方式开始遍禅修习，将证得初禅……乃至第四禅，或八个等至。”通过前分而了知，指在开始初观时就知道了：“这个人以这样的方式开始观修，将证得入流道……乃至阿拉汉道。”通过在等至中观察心而了知，指：“这个人的意行如此善安置，在此心无间之后，将寻思这样的寻思；从此定出来之后，他的定将成为退分、住分、胜分或抉择分，或者将证得神通。”其中，获得他心智的凡夫只了知凡夫的心，不了知圣者的心。在圣者中，低位的圣者不了知高位圣者的心，但高位圣者了知低位圣者的心。在这些圣者中，入流者进入入流果定……乃至阿拉汉进入阿拉汉果定。高位者不进入低位的定。因为他们的低定只在那里转起。“必定是那样”：这一定是那样。因为通过他心智所了知的，绝不会变成别样。
Manosaṅkhārāpaṇihitāti cittasaṅkhārā suṭṭhapitā. Vitakkessatīti vitakkayissati pavattayissatīti pajānāti. Pajānanto ca āgamanena jānāti, pubbabhāgena jānāti, antosamāpattiyaṃ cittaṃ apaloketvā jānāti. Āgamanena jānāti nāma kasiṇaparikammakāleyeva ‘‘yenākārenesa kasiṇabhāvanaṃ āraddho paṭhamajjhānaṃ vā…pe… catutthajjhānaṃ vā aṭṭha vā samāpattiyo nibbattessatī’’ti jānāti. Pubbabhāgena jānāti nāma paṭhamavipassanāya āraddhāyayeva jānāti, ‘‘yenākārena esa vipassanaṃ āraddho sotāpattimaggaṃ vā nibbattessati…pe… arahattamaggaṃ vā nibbattessatī’’ti jānāti. Antosamāpattiyaṃ cittaṃ oloketvā jānāti nāma – ‘‘yenākārena imassa manosaṅkhārā suṭṭhapitā, imassa nāma cittassa anantarā imaṃ nāma vitakkaṃ vitakkessati, ito vuṭṭhitassa etassa hānabhāgiyo vā samādhi bhavissati ṭhitibhāgiyo vā visesabhāgiyo vā nibbedhabhāgiyo vā, abhiññāyo vā nibbattessatī’’ti jānāti. Tattha puthujjano cetopariyañāṇalābhī puthujjanānaṃyeva cittaṃ jānāti, na ariyānaṃ. Ariyesupi heṭṭhimo uparimassa cittaṃ na jānāti, uparimo pana heṭṭhimassa jānāti. Etesu ca sotāpanno sotāpattiphalasamāpattiṃ samāpajjati…pe… arahā arahattaphalasamāpattiṃ samāpajjati. Uparimo heṭṭhimaṃ na samāpajjati. Tesañhi heṭṭhimā heṭṭhimā samāpatti tatravattiyeva hoti. Tatheva taṃhotīti etaṃ ekaṃsena tatheva hoti. Cetopariyañāṇavasena ñātañhi aññathābhāvi nāma natthi.
40“应当这样寻”：应当像这样，让出离寻等生起，进行寻思。“不要这样寻”：不要像这样，让欲寻等生起，进行寻思。“应当这样作意”：应当像这样，只作意无常想，或者在苦想等中作意某一种。“不要这样”：不要以常等方式来作意。“应舍弃此”：应舍弃此对五欲的贪染。“具足此”：具足此分为四道四果的出世间法，达到、成就后而安住。
Evaṃ vitakkethāti evaṃ nekkhammavitakkādayo pavattentā vitakketha. Mā evaṃ vitakkayitthāti evaṃ kāmavitakkādayo pavattentā mā vitakkayittha. Evaṃ manasi karothāti evaṃ aniccasaññameva, dukkhasaññādīsu vā aññataraṃ manasi karotha. Mā evanti niccantiādinā nayena mā manasā karittha. Idanti idaṃ pañcakāmaguṇarāgaṃ pajahatha. Idañca upasampajjāti idaṃ catumaggaphalappabhedaṃ lokuttaradhammameva upasampajja pāpuṇitvā nipphādetvā viharatha.
41“看起来像同幻术的法相”：像与幻术有同类性质的东西一样显现。因为幻术师也可以取水变油，取油变水，这样显示种种幻相。这个神变也正是那样的。“对我而言，这位乔达摩尊者的神变看起来也像同幻术的法相一样”：这是针对类似如意宝明的情况而说的。因为知道如意宝明的人，一看到走来的人就知道：“这个人是以这样的寻思而来的。”同样地，他们也知道：“这个人是以这样的寻思站着，这个人是以这样的寻思坐着，这个人是以这样的寻思躺着。”
Māyāsahadhammarūpaṃ viya khāyatīti māyāya samānakāraṇajātikaṃ viya hutvā upaṭṭhāti. Māyākāropi hi udakaṃ gahetvā telaṃ karoti, telaṃ gahetvā udakanti evaṃ anekarūpaṃ māyaṃ dasseti. Idampi pāṭihāriyaṃ tathārūpamevāti. Idampi me, bho gotama, pāṭihāriyaṃ māyāsahadhammarūpaṃ viya khāyatīti cintāmaṇikavijjāsarikkhakataṃ sandhāya evaṃ āha. Cintāmaṇikavijjaṃ jānantāpi hi āgacchantameva disvā ‘‘ayaṃ idaṃ nāma vitakkento āgacchatī’’ti jānanti. Tathā ‘‘idaṃ nāma vitakkento ṭhito, idaṃ nāma vitakkento nisinno, idaṃ nāma vitakkento nipanno’’ti jānanti.
42“更殊胜”：指更美好。“更微妙”：指更殊胜。“因为这位乔达摩尊者无寻无伺”：在这里，婆罗门不把其余的记说神变执取为外道的。然而，婆罗门在说这一切时，都只是在称赞如来的功德。“绝对是你的”：这一定是你的。“所说的话是冲击、引近而说”：也就是冲击我的功德，而将话语带到了我功德近前说出的。“而且我将为你解答”：而且，我将为你解释。其余的意义是明显的。
Abhikkantataranti sundarataraṃ. Paṇītataranti uttamataraṃ. Bhavañhi gotamo avitakkaṃ avicāranti idha brāhmaṇo avasesaṃ ādesanāpāṭihāriyaṃ bāhirakanti na gaṇhi. Idañca pana sabbaṃ so brāhmaṇo tathāgatassa vaṇṇaṃ kathentoyeva āha. Addhā kho tyāyanti ekaṃseneva tayā ayaṃ. Āsajja upanīya vācā bhāsitāti mama guṇe ghaṭṭetvā mameva guṇānaṃ santikaṃ upanītā vācā bhāsitā. Apica tyāhaṃ byākarissāmīti apica te ahameva kathessāmīti. Sesaṃ uttānatthamevāti.
54婆罗门品第一。
Brāhmaṇavaggo paṭhamo.